Тајне аристократског укуса вологодског маслаца и његове суптилне ароме ораха

Алекса Дундић, неустрашивисрпски коњаник Руског грађанског рата

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/ 26399RUSKAREC.RU/ 26131

Историја ГастрономијаСАМО НА RUSKAREC.RU

Дистрибуира се у сарадњи

са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај ruskarec.ru

Живот и прикљученија „Бурана“, космичког авиона

Сочи, рајска башта СССР-а: класицизам са еукалиптусима

СТРАНА 5 СТРАНА 7

Наука и технологија ПутовањаИзградња „Јужног тока“: српска политика руског гаса

СТРАНА 6

Економија

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

Број 16, 27. новембар 2013. Росијска газета уређује прилоге o Русији у 28 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Постигнути договор мини ста-ра одбране Русије и Србије да је одговоре на многа ста-ра питања и отвара нове иза зове у односима Русије, НАТО-а, ЕУ и Србије.

Шојгуов рад на грешкамаРусија и Србија Резултати посете руског министра одбране Београду у контексту развоја руско-српских односа од 1990-их до данас

пројекте које је нудила Русија, а који су били усмерени на ја-чање одбрамбене способности Србије и Југославије, укључу-јући и испоруку противавион-ских система С-300. Каснији вој ни пораз Београда у кон-фрон тацији са НАТО-ом био је непосредна последица тежње владе Слободана Милошевића да „седи на две столице“ и да не прихвати реализацију кон-кретних војнотехничких проје-ката са Русијом, јер би такав потез изазвао незадовољство Запада.

Други фактор је везан за прву деценију 21. века, када је руко-водство Србије спроводило по-литику „пузеће“ интеграције у евроатлантске структуре, изме-ђу осталог и упућивањем пер-спективних официрских кад-рова на стажирање у земље--чла нице НАТО-а, и максимал-но интензивно се укључивало у програм „Партнерство за мир“. Истовремено су дослед-но игнорисане могућности о ја-чању билатералне сарадње са Ру сијом, укључујући и евенту-ално ства рање руске војне базе на терито рији Србије, које је могуће поготово у контексту успо стављања односа Београ-да са Шан гајском организацијом за са радњу (ШОС) и Органи за-цијом Уговора о колективној без бедности (ОДКБ). (Наравно, питање статуса Србије у ОДКБ није било најважније у проце-су припреме и реализације најновије посете Сергеја Шојгуа Београду. Поред тога, Русија и

Посета новог министра одбра-не Русије Сергеја Шојгуа Србији (13. новембра) изазвала је у срп-ским медијима дијаметрално су протне коментаре, од очеки-ва ња новог војнополитичког са-веза између Београда и Москве, попут оног од пре сто година, до тврдње да у данашњим усло-вима није могуће успоставити српско-руску сарадњу у војној области. Оба ова приступа де-лују неосновано, јер игноришу чи тав низ кључних фактора ко ји утичу на развој војне са-рад ње Русије и Србије у овом тре нутку и који могу бити још значајнији у наредним година-ма. Са тог гледишта значај по-сете Сергеја Шојгуа далеко пре-вазилази оквире постигнутог договора и заиста може поста-ти полазиште за одређивање конвергенције војних стратегија Русије и Србије.

Али, пре свега треба нешто кон кретно рећи о постигнутом до говору. Министар Шојгу је по тврдио да је потписан спора-зум о војној сарадњи. Поред то-га, по његовим речима, „у фази разматрања су још три спора-зума, међу којима је главни спо-разум о војнотехничкој сарад-њи“. Такође је постигнут до-го вор о продубљивању сарадње на линији генералштаба двеју земаља, као и о различитим ви-

Руководство Руске Федерације усвојило је низ докумената у ко јима се прецизира развој Оружаних снага РФ до 2020. Ови документи, пре свега „Др-жавни програм наоружања 2011–2020“, изазвали су доста коментара, али и критике. У вези са тим, „Руска реч“ пред-ставља мишљења двојице еми нентних војних струч ња-ка, Сергеја Брезкуна и Андре-ја Кисљакова.

Брезкун критикује помену-те планове због „систематског умањивања значаја руског ну клеарног оружја“, образла-жу ћи да управо оно идеално пристаје уз одбрамбени сми-сао руске војске. С друге стра-не, Кисљаков верује да је нај-

Шојгуова посета Београду може постати полазиште за одређивање конвергенције војних стратегија Русије и Србије

довима оружаних снага: рат-ном ваздухопловству, против-ваз душној одбрани и копненој војсци. Према томе, речи ру-ског министра одбране да „у последње време контакти и од-

носи између Русије и Србије до-бијају квалитативно нови ка-рактер“ несумњиво се односе и на војну сферу.

То је што се тиче постигну-тог договора. Сада можемо раз-

мотрити и дубље факторе који кон кретно у војној сфери ком-пли кују односе између Русије и Србије или, напротив, објек-тивно „наводе“ и једну и другу на тешњу међусобну сарадњу.

Први фактор у војној сарадњи двеју земаља везан је за пери-од 1998–99. и за чињеницу да је тадашње југословенско ру-ководство на челу са Слобода-ном Милошевићем одбацило

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦАСтановница Казања полажецвеће поред улаза на међуна-родни аеродром „Казањ“ успо мен на погинуле у недавној авионској несрећи. У недељу, 17. новембра, авион „боинг737“ локалне компаније „Та-тарстан“ који је летео на лини-ји Москва–Казањ срушио се приликом другог покушаја слетања и запалио се, а потом експлодирао. Свих 50 људи који су се налазили у летелици изгубило је живот, међу њима и син председника Татарста-на, Ирек Миниханов. Експерти који су анализирали остатке авиона објавили су прелими-нарне резултате према којима је узрок трагедије била грешка пилота. У Русији је понедељак, 18. новембар, био проглашен за дан жалости.

KAЗАЊСКА ТРАГЕДИЈАУ СПОМЕН ПОГИНУЛИХ У АВИОНСКОЈ НЕСРЕЋИ

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

СТРАНА 4

ПОГЛЕДИ

Шта недостаје у војним плановима Русије?

озбиљнији пропуст то што се за руску флоту не планирају са времени носачи авиона, без којих руска армија не може да

обави читав низ задатака спе-ци фичних за савремене кризе.

ВАД

ИМ

САВ

ИЦ

КИ

КО

НСТ

АНТИ

Н М

АЛЕР

ИТАР-ТАСС

02 Политика и друштвоРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

АРТЈОМ ЗАГОРОДНОВ,НИКОЛАЈ СУРКОВ

Одлука Кијева да причека са потписивањем споразума о асоцијацији са ЕУ изазвала је буру негодовања у европ-ским структурама. Зашто се Кијев решио на такав корак?

Трошкови евроинтеграције „већи од добити“

Царинска унија Зашто Украјина одлаже интеграцију са ЕУ?

чи Царинске уније“. „Страдала су сва предузећа на југоистоку земље“, жали се Вадим Коле-сни ченко, посланик Врховне Ра де из Партије региона, која по држава председника. Почев од августа ове године Украјина сваког месеца губи 15–20 хиља-да радних места“, изјавио је пот председник Владе Украјине Ју риј Бојко.

Раније су украјински медији саопштавали да ће потписивање споразума о асоцијацији доне-ти Украјини 487 милиона евра, а Европи 391 милион евра, али те бројке су биле неосноване и појавиле су се у оквиру медијске кампање коју је финансирала сама ЕУ.

Присталице Царинске уније (ЦУ) на воде кон крет није бројке. „При дружива њем ЦУ Украјина би годишње уштедела 6–9 мили-јар ди годи шње само на укидању ца рина за нафту и гас, док би олак ша ни пласман украјинске ро бе у ЦУ донео укра јинској еко номији још 2–3 милијарде ев ра“, сматра Ногински. За Укра јину је гас најболније пи-тање. Украјина може да рачу-на на озбиљно сни жење цене

буде озакоњено. „Сви говоре о случају Тимошенко“, истиче Затулин. По његовом мишљењу, Кијев је схватио забринутост Европе за бившу премијерку као жељу да добије „свог“ кан-дидата на изборима 2015.

Европа је, по Затулиновом ми шљењу, покушала једним по тезом да убије две муве: да одво ји Украјину од Русије, тј. да осујети њено могуће при-друживање Царинској унији, а успут још и да се покаже као благородна заштитница идеа-ла. „Као што често бива, нису убили ниједну“, ироничан је по-литиколог. „Европски емисари су напросто претерали.“

Реално гледано, постоји читав ко мплекс економских и поли-тичких фактора који су при-морали председника Виктора Јануковича да не жури са евро-интеграцијом.

Пре свега, испоставило се да су односи са ЕУ сувише скупи за Украјину. Раније је премијер Николај Азаров изјављивао да ће Украјину асоцијација са ЕУ много коштати, јер би само на увођење технолошких стандар-да ЕУ Кијев морао да потроши 100–160 милијарди евра у на-редних десет година. Украјина за то нема новца.

У опасности је била и тргови-на. Откако је активиран про-цес евроинтеграције обим из-воза из Украјине у Русију је опао за 25%, каже Олег Ногин-ски, председник управе укра-јин ске асоцијације „Снабдева-

са мо у случају интеграције са Русијом. У том слу чају ће она до бити гас по унутрашњој цени, исто као Бе лорусија (170–180 до лара за 1000 кубних мета ра).

Ногински сматра да украјин-ски произвођачи приликом сту-пања у Царинску унију могу да конкуришу и у продаји оружја руској армији, а у ту сврху ће до 2020. из буџета Русије бити издвојено 600 милијарди евра. „Сада украјински оружари мо гу да покрију 40% тих по-треба, што значи да украјинска економија у наредним година-ма може да заради 200 милијар-ди евра“, каже шеф „Снабдева-ча Царинске уније“. Помоћник председника РФ Сергеј Глазјев израчунао је да ће ступање у ЦУ обезбедити Украјини по-бољ шање трговинског биланса на 10 милијарди долара годи-шње. Полазећи од таквог про-рачуна, Украјина би до 2030. до била додатних 7% БДП, тј. 220 милијарди долара.

Кијев се пре свега позива на објективне економске интере-се, али одустајање од евроин-те грације има и веома озбиљну по лити чку позадину. Европски

пар ла мент је још крајем 2011. усвојио резолуцију која недвос-мислено упућује на то да осло-бађање Јулије Тимошенко није једини услов за потписивање споразума о асоцијацији између Украјине и Европске уније. На-име, услов је и то да јој се после осло бађања омо гући учешће на

будућим председничким избо-рима.

Међутим, ни владајућа пар-тија ни опозиција нису заинте-ресоване за повратак Тимошен-кове у политику, јер сви имају друге претенденте на власт. Та-кође, у Укра јини је свима јасно да се Јулија Тимошенко свака-ко неће вратити у затвор код Хар кова уколико јој се дозво-ли лечење у ино странству.

Константин Затулин, шеф мо с ков ског Института за про-уча вање Заједнице независних држава, сматра да „украјинска елита почиње да схвата“ какве компликације могу настати уко-лико „дружење“ са Бриселом

Председници Украјине и Русије на сусрету у Сочију

НИУ „ВИСОКА ШКОЛА ЕКОНОМИЈЕ“

" Украјина има свој геополи-тички статус. Сасвим је при-родно да се тренутно у свим

руским ресорима доноси одлука о томе како се треба понашати у односима са Украјином. Уко лико Украјина постане при дружени члан Европске уније, Русија ће је посматрати искључиво као ЕУ. Не искљу чу јем могућност да се у будућ но сти појаве и визе.

КОМЕНТАР

АндрејСуздаљцев

Шојгуов рад на грешкама

пање у ЕУ заиста значи по тен-цијално при стајање на исто -вре мено или чак претходно ступање у Северноатлантску алијансу. Ру сија неизбежно мо ра разматрати перспективе сарадње са Београдом управо кроз ту „НАТО-ову призму“. Шојгу је сасвим отворено рекао да је „за последњих 15–20 го-дина“ ниво руско-српске сарад-ње у војној области пао на „не-присто јан ниво“, и те његове ре чи не одражавају само си ту-ацију у по јединим правцима ове сарад ње, него и опште рас по-ложење руководства Србије у претходном периоду.

Даље, Шојгу је посетио Србију у време када се у извесној мери

средство у обезбеђивању наци-оналних и државних интереса Русије у овом стратешки важ-ном региону који се граничи са југоисточним крилом НАТО-а, а оно се формира између оста-лог и око поменуте копнене базе „Бондстил“, а такође око нове војно-поморске базе коју САД стварају у румунској луци Кон-станца на Црном мору.

Узимајући у обзир све горепо-менуте факторе, односи Русије и Србије се у времену које до-лази могу градити у више пра-ваца. Прво, може бити говора о ре ор ганизацији базе Мини-старства за ванредне ситу ације РФ (МЧС) у Нишу са ци љем да она постане база за брзо реаго-ва ње у случају зао штра вања си ту а ције у југоисточној Евро-пи, тј. уколико дође до из бијања међу националних сукоба или терористичких напада. Таква реор гани зација може би ти ус-лов љена потребом оси гурања националне безбедности Србије, што ће омогућити да се узме у обзир статус Србије као неу-тралне државе, који је раније про кламован, а сада по тврђен у разговорима министара од-бране двеју земаља.

Друго, реални потенцијал би-латералних односа подразуме-ва сарадњу у питањима обнав-љања постојећег срп ског нао-ружања, пре свега противваз-душне одбране, као и у погле-ду развоја раније разматраних могућности да Србија купи ру-ске тенкове Т-72 и Т-90.

Треће, судећи по доступним информацијама, треба очеки-вати активније укључивање срп ске војске, поготово њених виших официра, у различите војне вежбе како унутар Русије, тако и на нивоу снага ОДКБ.

иначе опрезно приступа пробле-му подизања статуса зема ља у организацијама као што су ОДКБ или ШОС.)

Политичку основу антиру-ског курса у поменутом пери-оду формулисао је тадашњи министар одбране Србије Дра-ган Шутановац кроз тезу да натериторији његове земље „нема и неће бити страних војних ба-за“. Таква констатација је фак-тички означавала или да на те-риторији Косова не постоји аме ричка војна база „Бонд-стил“, или да министар одбра-не није третирао Косово као те-риторију Србије. Министар Шу тановац је јасно давао до зна ња да „не види алтернати-ву“ зближавању земље са НА-ТО-ом, јер „Србија не треба да остане изолована у било ком смислу — безбедносном, поли-тичком или економском“. Он је подсећао да се Србија још 2006. укључила у програм НА-ТО-а „Парт нерство за мир“ и чак се изјашњавао против ре-ферендума о овом питању, јер „о стратешки важним питањи-ма не можемо да одлучујемо у атмосфери опште хајке испуње-не емоцијама“.

Другачија обећања су током разговора у Београду октобра 2010. давали генерал армије Ни-колај Макаров, тадашњи на-челник Генералштаба Оружа-них снага РФ, и његов српски колега генерал-потпуковник Ми лоје Милетић. Они су гово-рили да ће Русија и Србија и даље развијати војну сарадњу и да „постоје могућности за ин-тензиван развој“ такве сарадње „у обостраном интересу“. Међу-тим, с обзиром на поменуте

Шојгу је отворено рекао да је за последњих 15–20 година ниво руско-српске војне сарад ње пао на „не присто јан ниво“

погоршавају односи непосред-но на линији Русија-ЕУ у вези са предстојећим самитом који ће бити одржан 28. и 29. новем-бра у Вилњусу према програ-му ЕУ „Источно партнерство“. Главни циљ политике Брисела у овом тренутку био је фор сира-ње склапања уговора о асоци-јацији и зони слободне тргови-не са Укра јином. Одлука Кијева да одложи потписивање тог уго-вора неизбежно ће довести до појачавања конфрон та ције на ли нији ЕУ – Царинска унија (Ру-сија, Белорусија, Казахстан). У новонасталој си туа цији про дуб-љивање војно те х ничке са рад -ње Русије са Ср би јом може се разматрати као важан и недво-

смислен сигнал Москве седиш-тима ЕУ и НА ТО-а у Бриселу.

Постоји још један фактор, а он је већ објективно позитиван и везан је за унутрашње про-цесе реорганизације руске по-литике у војној и одбрамбеној сфери коју је покренуо нови ми-нистар одбране Сергеј Шојгу. Реч је, конкретно, о одбацивању ранијег курса, усмереног на укрупњавање војнотехничких и територијалних структура, и о преласку на њихову макси-малну разгранатост и мобил-ност у складу са реалним ре-гионалним изазовима и прет -њама. Са тог гледишта стварање војнополитичких структура на Балкану може бити врло важно

Војнотехничка сарад-ња са Ср бијом може се разма трати као сигнал седи штима ЕУ и НАТО-а у Бриселу

окол ности, није чудо што су та њи хова обећања неколико го-дина била само мртво слово на папиру.

Тре ћи фактор је везан за спе-цифику односа у троуглу НА-ТО-ЕУ-Србија. Према неписа-ном правилу земља која је кан дидат за ступање у ЕУ нај-пре треба да постане чланица НА ТО-а. Курс садашњих срп-ских власти на што скорије сту-

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈАЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

ВАД

ИМ

САВ

ИЦ

КИ

РИА „НОВОСТИ“

03РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА Политика и друштво

ОКСАНА ГОЛОВКОPRAVMIR.RU

Дечак Стјопа није отишао на усвајање у САД због „закона Диме Јаковљева“. Ипак, имао је среће, јер сада живи у Самари са својом новом по родицом.

Деца у Русији Прича Наталије Кажајеве, усвојитељке детета са посебним потребама које због нових закона није отишло у САД

први брак је био без деце и по-сле дуготрајних испитивања и лечења дошли смо на идеју да усвојимо дете, али на томе се све и завршило. У другом браку сам одмах родила две девојчице, једну за другом, само је годину дана разлике међу њима. Када сам добила ћерке мисао о усва-јању детета је потиснута у други план, али ми се ипак стално вра ћала. Док сам гледала фил-мове или читала чланке на ту тему, увек ме је обузимало осе-ћање кривице, јер негде постоји дете које је требало да усвојим, а ја то нисам чинила. Нажа-

лост, десет година касније и тај други брак је пропао...

„Када сам остала сама са ћеркама, предложила сам им да усвојимо децу.

Без сувишних емоција„Сада, када ме питају за савет и моле да испричам како сам усвојила дете, ја кажем: нај ва-ж није је не журити, јер се ту не треба руководити емоцијама. Када сам донела чврсту одлу-ку о усвајању детета, почела сам на Интернету да читам при-че родитеља који су то учини-ли пре мене, да пратим роди-тељске форуме и на све друге начине сам покушавала да бу-дем максимално информисана.

„Да није добрих људи не би нам било лако. Наше лечење у Рехабилитационом центру ко-шта 115 хиљада рубаља, и то нам је платио један добротвор-ни фонд, а волонтери су пла-тили ортопедску обућу која ко-шта шест хиљада рубаља.

„Озбиљан проблем је и то што немамо ауто. Дете је у кућним условима за првих месец и по дана добило пет килограма. У почетку сам га лако могла но-сити, а сада је већ тешко отићи некуда, тако да смо практично везани за кућу. Ето, то је про-блем за који се нисам припре-мила. Нисам знала да ће бити тако тешко без аута.

„Размишљам о томе да усво-јим још једног дечака са дечјом церебралном парализом. Већ одавно пратим шта се са њим дешава преко сајта otkazniki.ru. Зашто сам одлучила да усво-јим и друго дете са озбиљним инвалидитетом? Зато што сам већ једном ушла у сасвим други свет. Кад читаш на форуму жи-вотну причу те деце, онда схва-тиш да она имају само два пута: дом за инвалиде до краја жи-вота или породица. Трећег нема. Како рече Лена, волонтерка ко ја ми је помагала у Москви: ‘Имам осећај да кућа гори, у њој су десетине хиљада деце, а ти можеш да изнесеш само двоје-троје. И сви пружају ру-чице према теби...’ Да нисам узела Стјопу само зато што је болестан, да сам радије изабра-ла здраво дете, по чему бих се разликовала од оних ‘родитеља’ који болесну децу остављају у болницама?“

Једном приликом дечак Стјопа (Степан) умало није отишао из дома за незбринуту децу. Упоз-нао се са америчким брачним паром који је желео да усвоји дете. Они су му донели покло-не и кофер у који је требало да спакује ствари пред одлазак у своју нову кућу.

Али готово пред сам почетак судске процедуре у којој је дете требало предати новим роди-те љима усвојен је „закон Диме Јаковљева“ и Стјопа је остао у дому. Овај закон, којим је аме-ричким гра ђанима забрањено усвајање деце из Русије, донет је кра јем прошле године као од-говор на не ко лико смртних слу-чајева усво јене руске деце у САД који су про шли без одго-ва рајуће судске казне за усвоји-теље.

Али, Стјопа је ипак имао сре-ће. Дечак који може да се креће само у инвалидским колицима крајем маја је добио у Самари праву породицу: маму Наталију Кажајеву, две сестре од трина-ест и четрнаест година, баку, па чак и пса. Додуше, Наталија сма тра да је она имала више сре ће од Стјопе, јер за свог усво-јеног сина каже да је најбољи дечак на свету.

„Све је заправо почело пре ви ше од двадесет година. Мој

„Стјопа није спавао читавим пу -тем до Самаре, а то је више од24 часа. Очигледно је био пре-плављен емоцијама. Осим тога,бојао се возова. Када би пореднас пројурио други воз, он се као маче привијао уз мене и тресао се од страха. Првих дана је Стјопа код куће све око себе гледао исколачених очију. Чак и шетња по платоу испред зграде за њега је била доживљај. А ка-да се нашао у обичном парку,

„Инспекторка из центра је теле-фонирала у дом за незбрину ту децу и тамо су нас чекали. Свадечица су отишла на спавање, осим Стјопе. Када су му реклида смо дошли код њега, лице мусе озарило невероватном ра-дошћу и чуђењем: ‘Није ваљда код мене?’. Радост му је била помешана са забринутошћу и очекивањем да ће се и та бајка завршити и да ћемо свеједно на крају отићи. Првог дана, ка-да сам отишла са волонтерком Леном, он је пришао и мени и њој. Најпре је сео код мене и ре-као: ‘Мама, чекао сам те’, за тим код ње: ‘Мама, чекао сам те’. Док смо се Стјопа и ја шетали, ушао је неки човек са поклони-ма. Стјопа и њему приђе: ‘Тата, чекао сам те’. Ипак, после неко-лико сусрета сам већ само ја по-стала Мама.“

Истовремено сам на разним спе цијализованим сај товима гледала фотографије деце која тра же усвојитеље.

„Врло дуго ме ништа није дирнуло у срце... Са сајтова су ме гледала дечица са тужним очима, било ми их је веома жао, али ништа више од тога. И тада сам случајно на сајту otkazniki.ru угледала једног дечака. Са екрана ме је гледао малишан кога сам пожелела да загрлим и да га не пуштам... Али у њего-вим личним подацима видела сам да дечак не може да хода. Прва мисао ми је била: шта ће ми инвалид, шта ћу са њим да радим, можда је боље да узмем здраво дете.

„Ноћу сам сатима плакала. Схватала сам да се та деца ни по чему не разликују од здра-ве, и да је њима мама још по-треб нија. Те ноћи сам донела од луку да усвојим тог дечака. Почела сам опрезно да разго-варам са ћеркама... То је било у новембру 2012, а већ крајем де цембра сам отишла у центар за социјални рад, узела списак докумената које треба да при-купим и уписала се на курс за усвојитеље. Од јануара сам кре-нула на обуку и почела да при-купљам документе.

„Па ипак, и даље сам осећала страх и сумњу. Због тога сам ве ома споро прикупљала доку-менте, док ме 17. априла није позвала ћерка и рекла: ‘Мама, на сајту пише да је наш дечак усвојен’.

„Тада сам поново почела да размишљам о томе како инва-лид није за мене, а скоро сви

до кументи су спремни, тако да ћу узети у Самари неко здраво дете. То сам написала волон-терки из фонда ‘Волонтерска по моћ деци без родитеља’. Она ми је послала три линка и напи-сала: ‘Ако сте спремни да узме-те дете са инвалидитетом, по-гле дајте ово троје деце.’ Стјо -пи на страница је била прва. По-казала сам је ћер кама и све три смо углас ре кле: ‘То је наш де-чак!’.

Потешкоће„Јасно је да Стјопино здравље захтева сталну пажњу. Сада се

лечимо у Самарском рехаби-ли тационом центру. Одлазимо још и код логопеда и психоло-га, а у августу смо ишли у бол-ницу због операције на нози. После то га ће Стјопа неколико месеци бити у гипсу. А онда опет ре хабилитација...

„Неизводљиво је гајити такво дете и одлазити на посао. Ис-пада да је мени посао да будем мајка. Додуше, код нас у Са-мари усвојитељи добијају веома малу компензацију. Ја за себе и Стјопу добијам нешто преко 12 хиљада рубаља (нешто више од 350 долара).

Дечак кога је немогуће не волети

Стјопа са сестрама интензив-но упознаје нови свет пун ства ри и појмова који су му раније били непознати

Откривање новог светаСусретон се толико збунио, да сам јед-ва успела да направим неколи-ко фотографија на којима се ос-мехује. Сада Стјопа сваког да на сазнаје нешто ново и открива појмове који су му раније били непознати, а који су у нормал-ним околностима познати сва-ком детету. На пример, Стјопа се никада раније није во зио у градском превозу. Када смо пр-ви пут улазили у аутобус, он је додиривао све људе и са свима се поздрављао. Али он је толико позитиван и искрен, и осмех му је тако диван, да сви око њега почињу да се осмехују. Воли да помаже у кући. Прошло је два месеца, а мој синчић се проме-нио да се не може препознати. Поглед му је постао самоуверен, концентрисан. Сада већ нико не би рекао да је он био у дому за незбринуту децу.“

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTHВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ГЕНЕРАЛНИ ПРОДУЦЕНТ RBTH * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИ УРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * ИРИНА РЕШЕТОВА, ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА УРЕДНИЦИ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, БОЈАНА МИШКОВИЋ, АНА АЦОВИЋ, РУЖИЦА РАДОЈЧИЋ ПРЕВОДИОЦИ АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ * НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКАДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2013 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

Да сам изабрала здра- во дете, по чему бих серазликовала од онихкоји болесну децу ос-та вљају у болницама?

PRAVM

IR.R

U

04 ПогледиРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Независно од тога што је значај нуклеарног ору-ж ја за одбрану и безбед-ност Русије прописан у

Војној доктрини, стиче се јак ути сак да се његова улога неу-митно девалвира, а речи су по-стале само ритуал. Ипак, упра-во стратешке нуклеарне сна ге биле су и остају једина га ран-ци ја за безбедност наше земље.

Из неког разлога многи забо-рав љају да нуклеарно одвра-ћа ње није хипотетичко супрот-ста вљање некој земљи, него кон кретни начин за избегавање рата. Никоме ко је при здравој памети неће пасти на памет да про воцира и дискриминише државу која је способна да уз-врати на такав начин који би за агресора значио гарантова-ни престанак постојања. Није случајно то што САД системат-ски умањују нуклеарни потен-ци јал Русије (успут и свој, ради при вида поштеног партнер-ства), олакшавајући тиме први ну кле арни удар.

Уопште, сада у војној органи-за цији Русија узима Сједињене Државе за образац. То се види у покушајима стварања сајбер--командовања и беспилотне ави јације, куповини страних бро дова и тако даље. Ипак, по-ку шај да се игра по америчким правилима на њиховом терену

Последњих година постаје све очигледније да је па-ралелно са авијацијом улога флоте одлучујућа

у савременим ратним конфлик-тима. С тим у вези, одговор на питање о класи и типовима бој-них бродова који су данас по-требни у Ратној морнарици Ру-сије има принципијелни значај. А најважније од свих питања гласи: да ли су нашој зем љи по-требни носачи авиона?

Један од најраспро стра ње-нијих типова сукоба данашњице јесте такозвани асиметрични конфликт, када се регуларна ар мија сукобљава са нерегулар-ним, например партизанским или устаничким формацијама. Њихова специфичност се са-стоји у томе што у конфликту између јаке и слабе стране она слаба страна одступа од „кла-сичних“ правила вођења рата.

Код таквих ратних дејстава која постају реалност 21. века, посебну вредност има носач ави она. За разлику од подмор-ница, носач авиона може да по-држи искрцавање контролне групе, ослобађање талаца или искрцавање десанта на обалу, може да оствари контролу бро-дова исто тако ефикасно као и палубна авијација. У стању је да одбрани бродове од упада

СергејБрезкун

ПРОФЕСОР

АндрејКисљаков ПУКОВНИК

ВРАТИТИ РУСКУ НУКЛЕАРНУ МОЋ НА НИВО ИЗ ВРЕМЕНА СССР-А

ИЗГРАДИТИ ФЛОТУ НОСАЧА АВИОНА

За сада видимо планове об-нове наоружања до 2020, који су усво јени за време председ-ни ка Медведева. Например, за об нав љање Ратне морнарице пред ви ђа се издвајање 4,5 три-лиона руба ља (око 138 мили-јарди долара). За такву суму мо гуће је у потпуности обнови-ти произ водњу балистичких ра-кета сред њег домета „Пионир“ са дометом пет-шест хиљада километара и произвести их у толиком броју да се може обез-бедити ефикасно регионално од вра ћање у читавом спектру мо гућих спољних континентал-них претњи за Русију — од НА-ТО-а до Јапана.

Куповина „Мистрала“ моти-више се тиме што ће они Јапану дати до знања да његово претен-довање на Куриле не може из-лазити из оквира дипломатске активности. Наравно да десант-ни носач хеликоптера супер-савременог пројекта може да заплаши потенцијалног агре-сора, али не у толикој мери као ракете средњег домета. Довољно је изјавити да ће непријатељска дејства одмах за собом повући удар из дубине националне те-риторије по унапред указаном најмање насељеном под ручју агресора. Да ли ће се овоме про-хте ти да у пракси провери ефи-касност своје противракетне од-бране без евакуације ста нов- ништва са подручја-мете?

Таква чврста позиција за по-четак би изазвала васељенски

рања срушио на палубу крста-рице-носача „Адмирал Горш-ков“ и изгорео.

Друга крајност концепције носача авиона испољила се 2008, када је адмирал Влади-мир Масорин, тадашњи коман-

скандал и антируску хистерију, али наш Далеки Исток био би сигурније и поузданије одбра-њен ракетама него читавом Ти-хоокеанском флотом. Оне пру-жају једнаке гаранције без -бедности на свим правцима — јужном, западном, северном.

Осим тога, део тих три лиона било би ра зум но потрошити у Украјини за поновно ус по став-љање про изводње те шке интер-континенталне балистичке ра-кете типа Р-36М2 „Вој вода“ (на Западу је зову „Са тана“). Од-носно, дати Ки је ву толико по-вољну понуду за де сетине хи-љада радника да је он не може одбити. Та кав су пер пројекат по висио би ниво ко операције на ших зема ља до нај вишег.

Ипак, руководство Русије не ма у плану квалитетно обнав-љање стратешких нуклеарних снага. Не само због система ме-ђународних споразума, него еви дентно и због тога што се од ракетно-нуклеарног наору жа-

дант РМ, предложио да се у на-редних 20 година формира шест ударних група носача авиона. То је тре бало да избаци Русију на друго место у свету по снази надводне флоте. Да се Русија оз биљ но латила таквог такми-чења, војно-економ ски колапс би сигурно био неизбежан.

Истине ради, треба напоме-нути да у Русији ипак постоји један носач авиона — то је брод „Рига“, чија је кобилица 1982. положена у украјинском бро-доградилишту у Николајеву. „Рига“, односно „Леонид Бреж-

ња не предвиђа девизна добит од извоза.

Ловци-пресретачи пете гене-ра ције треба да загосподаре у ваздуху, али при томе није де-фи нисано над чијом тери то ри-јом. Заправо, ниједан совјетски млазни ловачки авион није во-дио борбу за одбра ну ваздуш-ног простора СССР-а. Исто се од носи и на тенкове, бро дове, топове, ако се не рачу на учешће у локалним кон флик тима у ино странству. Читаве генера-ције борбене тех нике ратовале су само у режиму веж бе и обуке.

Реалну стабилност и мир за СССР обезбеђивале су Стра-тешке нуклеарне снаге. Русија не треба да одбацује искуство совјетских претходника и да смањује потенцијал најсавр-шенијег одбрамбеног средства. Иако су нуклеарне снаге у пост-сов јетском периоду претр пеле немалу штету, оне се још увек могу упоредити са нивоом на коме су претходно биле.

њев“, односно „Тбилиси“, а од јесени 1990. „Адмирал флоте Совјетског Савеза Кузњецов“. Ме ђутим, може ли се овај брод третирати као аутентични сав-ремени носач авиона? Тешко. Прво, он има котловско-тур-бински погон који, за разлику од нуклеарног, суштински сма-њује обим и размере употребе брода. Друго, уместо парног ка-тапулта, који се користи за по-летање ловачких авиона са па-лубе, он има полетну рампу на прамцу. Али, према подацима из експеримената, само ката-пулт гарантује безбедно поле-тање авиона у свим условима и смањује зависност од полет-не масе машине.

Као главни аргумент за про-тивнике носача авиона узима се теза да носач авиона сам по себи не представља оружје, зато што му је потребна авионска и бродска пратња, а то управо и представља главни трошак. Али, овај аргумент је заправо нај слабији. Не постоји савреме-ни брод, чак ни нуклеарна под-водна ракетна крстарица, који може бити „једна сламка међу вихорове“, усамљени ратник на бојном пољу. Ратна морнарица СССР-а била је подводно усме-рена, али била је принуђена да развија и надводну флоту, тако да је до 1991. у њеном саставу било преко 100 бродова 1. и 2. класе, што би било више него довољно за 15 ударних гру па

Ако се оптимизира одбрам-бени рад на темељу појачавања улоге нуклеарног фактора у обез беђивању глобалног и реги-оналног одвраћања потен ци-јалне агресије против Русије, те шко да ће бити потребни тро-шкови од 20 трилиона на тен-кове и ловачке авионе. И уко-лико толиког новца у државној каси има или ће га бити, онда се он оптимизацијом војне ор-гани зације наше земље на бази приоритета нуклеарног нао-ружања може делимично пре-ори јен тисати на социјалне по-требе.

Конвенционалне оружане снаге су наравно такође потреб-не, али по секундарном прин-ципу. Руски нуклеарни фактор је увек чувао глобални мир. Ако би се поново врати ла његова моћ, онда би стабилна будућност била обез беђена.

Аутор је професор московске Академије војних наука.

носача авиона. У Русији да нас постоји око 30 таквих бродова.

Ни за палубну авијацију се не мора додатно трошити. Ру-ски бродски авиони су само мо-дернизоване копнене варијанте. Као што је речено, Т-50 пете генерације правиће се како у копненој, тако и у палубној ва-ријанти. А то значи да је потреб-но једноставно прерасподели-ти наруџбине за нове авионе: смањити наруџбине за коп нене варијанте МиГ-29, Су-35, Т-50, и повећати број наруџ бина за бродске.

Уз такву прерасподелу ре-сурса, „наземне“ снаге Ратног ваздухопловства неће трпети, јер, за разлику од крстарећих ракета са нуклеарне подводне ракетне крстарице (АПРК), па-лубни авион може да дејствује како са палубе, тако и са аеро-дрома. А ако буде потребно, па-лубни авиони ће се пребазира-ти на обалске аеродроме и, по што пређу под команду Рат-ног ваздухопловства, постаће фронтовска авијација.

Сада руска флота без носа-ча авиона може некако да пру-жа отпор сомалијским пирати-ма, али да одбрани своје ту-ри сте од неког следећег „арап-ског пролећа“ — није у стању.

Аутор је пуковник резервног састава и војни новинар, спе-цијалиста за космонаутику и стратешко наоружање.

Стратешке нуклеарне сна ге биле су и остају једина гаранција за безбедност наше земље

Системски смисао ар мија Русије и САД је дија ме трал но супро тан, па су им и потре бе другачије

унапред је осуђен на неуспех. Прво, имамо различити еко-ном ски и научно-технолошки по тен цијал. Друго, системски смисао наших армија је дијаме -трал но супротан.

Америчка армија констант-но води реална борбена дејства по целом свету, за шта су јој по требни савремени системи кон венционалног оружја, убра-ја јући ту и јуришне авионе, удар не беспилотне летелице и

сајбер-системе. Руске Оружа-не снаге немају животну потре-бу за таквим оружјем. Нарав-но, нано-оклоп не би сметао ру ском војнику, али 500 нукле-арних балистичких ракета сред њег домета „Пионир“ могу да га избаве од потребе да се уопште шаље у бој.

пи рата или бомбардовања из ваздуха.

И поред тога, важећи програм наоружања Русије за 2011–2020. не укључује развијање и градњу домаћег носача авиона. Пред-лаже се да главна ударна снага уместо носача авиона буду ну-клеарне подморнице са крста-рећим ракетама, које се још на-зивају и нуклеарне подводне ракетне крстарице (АПРК).

Програм по коме би флота имала носаче авиона озбиљно је био под ударом „бура и олу-ја“, како у совјетско, тако и у пост совјетско време. Совјетско руководство је током 1970-их сматрало да носач авиона пред-ставља оружје капиталистич-ке агресије, што га чини стра-ним за совјетску ратну по -мор ску доктрину. Уместо тога, у СССР-у је развијан програм изградње тешких крстарица но-сача авиона. Такав хибрид кр-ста рице и носача авиона, сам по себи неспособан и непрак-тичан, изнедрио је авијацијски програм за израду авиона са вертикалним (скраћеним) поле-тањем и слетањем. Успешан модел таквих авиона успела је да створи само једна компанија у свету — британски British Ae-ro space, који је направио ма-шину Harrier. Пројекат „вер-тикалних“ авиона је у СССР-у претрпео потпуни фијаско и био је стопиран након што се 1991. авион Јак-41М за време те сти-

У СССР-у се сма трало да су но сачи ави она „оружје капи та ли сти-чке агресије“, страно совјетској војној идеји

КО

НСТ

АНТИ

Н М

АЛЕР

КО

НСТ

АНТИ

Н М

АЛЕР

05Наука и технологијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

КОНСТАНТИН БОГДАНОВРИА „НОВОСТИ“

Совјетски „космички авион“ био је колекција стотина ре-во луционарних технолошких решења. Шта је постигао си-стем „Енергија-Буран“ и има ли данас неку перспективу?

Четврт века без „Бурана“Космонаутика Пре 25 година у орбиту је први и последњи пут упућен совјетски многократни теретни космички брод „Буран“

Све у свему, „Енергија“ је ле-те ла два пута. Лет са „Бураном“ био јој је други по реду. У првом лету, маја 1987, требало је да из несе у орбиту загонетни апа-рат „Пољус“ („Скиф-ДМ“), ма-сивну макету будуће борбене космичке станице „Скиф“ те-шке 77 тона. Нажалост, покушај није био успешан. Због грешке у подешавању комутационе схеме апарат се срушио у Тихи океан.

Друго питање су тешкоће ус-кла ђивања задатака са могућ-но стима „Енергије“, јер у то време Совјетски Савез још није имао тако много тешких орби-талних апарата, али је њихово стварање било омогућено самим тим што је постојао носач.

Сам „Буран“ је имао читав низ јединствених технологија и решења. Колико је вредео са мо систем аутоматског атери-ра ња! Али, он је у целом скло-пу по важности изгледао као спо редан, или у најбољем слу-чају као равноправан елемент.

Поред тога, за „Енергију“ је у будућности био планиран ве-

лики број врло занимљивих за-дата ка, и војних и цивилних. У пла ну је било да она носи тешке са телитске платформе и апа-рате предвиђене за далеки кос-мос. Тим плановима, међутим, није било суђено да се реализују, и пројекат „Енергија-Буран“ је остао усамљен као „бели слон“ из будућности која никада није наступила.

Копија или оригинал?Постоји мишљење да је „Буран“ био копија америчког „Шатла“. Кон структори „Бурана“ и ње-гов главни творац Глеб Лози-но-Лозински никада нису скри-вали да су многа решења за склопове пре узели од Америка-наца. Штавише, и сама форму-лација задатака постављеног про јектан тима садржала је чи-тав низ за хтева „да буде као код Американаца“. Према томе,

У оквиру припреме за пројек-то вање вишекратног транспорт-ног космичког брода (МТКК) „Бу ран“ („снежна олуја“ на ру-ском), извршене 1970-их, фор-мулисана су четири основна проблема која је овај брод тре-бало да реши. Три су била искључиво војног карактера, што је значило да је „Буран“ про јектован пре свега као војни систем, а могућа цивилна при-мена му је била „додатни зада-так“.

За такав приступ су постојале све основе, и спољне, али и уну-трашње, тј. везане за сам ин-ду стријски сегмент. „Буран“ је био симетричан одговор на про-јектовање „Шатла“ у САД, које је схваћено као још један корак Вашингтона у правцу мили та-ризације космоса. Не може се ре ћи да се радило о некаквој па раноји Кремља, јер је заис-та било планирано да се „шат-лови“ користе и у војне сврхе.

Међутим, услови за развој ин-фраструктуре цивилне пилоти-ране космонаутике знатно су се разликовали у СССР-у и САД. Америка је рециклирала остатке програма „Аполо“, тј. станицу „Скајлаб“, и више није поседовала никакве техничке си стеме за човеков орбитални лет. Пројекат вишекратног „ко-смичког авиона“ за њу је пред-став љао обнављање цивилне ко смонаутике са могућношћу војне примене.

Совјетски Савез је у том тре-нутку већ поседовао системе за орбиталне летове, и ти системи уз извесне дораде још увек лете у космос. То су ракете-носачи „Сојуз“, пилотирани космички бродови „Сојуз“ и аутоматски те ретњаци „Прогрес“. Ослања-ју ћи се на те технологије могао се слободно планирати и додат-ни рутински цивилни задатак „Бурана“, с тим што су војни за даци имали приоритет. Аме-риканци то себи нису могли при уштити, јер су били при-нуђени да лете у орбиту у „шат-ловима“.

У којој мери је то било оствар-љи во и удобно? Довољно је се-тити се да међународне посаде и даље лете на Међународну космичку станицу (МКС) на ру-ским бродовима типа „Сојуз“. Наш домаћи систем транспор-та се, дакле, показао као бољи од америчког.

„Буран“ као огледало научнотехничке револуцијеДа ли је „Буран“ био фантасти-чан продор у технологији, са-хра њен под рушевинама сов-јет ске империје? Или је, као што неки сматрају, био зака сне ли представник огранка космона-утике који је водио у ћор со как?

Да би се одговорило на то пи-тање треба се сетити да у цен-тру пажње није био сам „Бу-ран“, него систем „Енер ги ја--Буран“. Носач „Бурана“ је, за разлику од система лансирања америчког „Шатла“, био само-сталан пројекат који је можда имао још већи значај.

Супертешки носач „Енергија“ створен је са циљем да реши читаву класу задатака, између осталог и да буде носач „косми-чког авиона“. Он је могао да из несе на ниску орбиту око 100 тона корисног терета. Перспек-тивнија и моћнија верзија „Вул-кан“ је према пројекту требало да износи 200 тона.

Руски вишекратни космички брод „Буран“ могао је да лети уорбити 30 дана, а амерички „Шатл“ само 15. Могао је да по-несе 30 тона терета („Шатл“ 24тоне) и 10 чланова посаде, од чега 7 астронаута. Припрема за лан сирање на „Бајконуру“ трајала је свега 15 дана, док је за лан сирање „Шатла“ у ба-зи „Кејп Канаверал“ било по-требно месец дана. Међутим, најважнија ра злика од америч-ког система састојала се у то-ме што је совјетски брод могао да лети и атерира у аутомат-ском режиму, што је бриљантно демонстрирано 15. новембра 1988.Поред тога, систем „Спејс-Шатл“ је имао ракетни резервоар за гориво и два потисника на чврсто гориво, тако да се није могао користити за изношење у орбиту било каквих других кос-мичких апарата осим „шатло-

спољна сличност са „Шатлом“ је сасвим очекивана, али се сли-чности ту завршавају. Бродо-ви су се по мно го чему битно разликовали. На пример, није било извод љиво да се у плани-рани лимит ко рисног терета сместе главни мо тори, тако да је „Буран“ ле тео без њих. Ме-ђутим, његов ин тегрисани мо-торни склоп омо гућавао му је да уђе у орбиту и да је прилич-но често мења.

Конструисање тежих носача требало је да обезбеди реали-за цију комплексног пројекта „космичког авиона“. У првим ски цираним варијантама он је имао масу од 120 тона, а мак-симална полетна маса „Бура-на“ који је летео у космос била је смањена и износила је 105 тона, јер је требало да се укло-пи у ограничења „Енергије“ (у свом првом лету „Буран“ је био тежак 79 тона).

Различите су биле и могућ-но сти. „Шатл“ се спуштао руч-но, а „Буран“ је имао систем пот пуно аутоматског атерира-ња. По ред тога, „Буран“ је мо-гао да враћа са орбите на Земљу 20 тона корисног терета, а „Шатл“ само 14.

Што се тиче технологија и ма-теријала, ту је неумесно гово-рити о копирању од Америка-наца. Совјетски војнокосмички „хајтек“ је у јеку свога најинтен-зивнијег деловања избацио чи-тав низ изузетних решења, из-међу осталог и у погледу но вих материјала. Совјетски ин же-њери јесу ишли трагом Амери-канаца, али су успели да ство-ре преко 600 потпуно нових технологија.

„Буран“ данас и сутраИзгледа да су вишекратни кос-мички системи, како пилоти-рани тако и беспилотни, прош-ли етапу у којој идеја „кос ми -чког авиона“ није имала праву алтернативу. Данашњи пројек-ти вишекратних система, и аме-рички и руски, по склапању де-лова не разликују се од „Со-ју за“, само што су већи, а у пер-с пективи треба да имају мото-ре за атерирање и довољно добру заштиту да би се без ош-те ћења могли враћати из орби-те и поново летети у космос. На садашњем нивоу технолошког развоја то су још увек незграп-ни „орбитални авиони“ којима је тешко управљати приликом уласка у атмосферу.

Какве су у вези са тим пер с-пек тиве система „Енергија-Бу-ран“? Њега сада није могуће те-х нолошки обновити, јер ко-

Вишекратни теретни космички брод „Буран“ на леђима супертешког носача „Енергија“ (1988)

о пе рација у суштински битним сегментима која је била ство-рена 1980-их практично више не постоји. Садашња Русија не може да направи оно што је Совјетски Савез успео уз вели-ке напоре. Уосталом, то више није ни потребно, јер је космо-наутика кренула другим путем.

Ипак, до данашњег дана су са чувани споменици епохе ру-ског „космичког авиона“. По-зна ти „Буран“ из московског парка „Горки“ само је једна од ма кета у природној величини која је коришћена за испро ба-вање ваздушног транспорта сов јетског вишекратног кос-

мичког брода. Постојали су, ме-ђутим, и прави бродови.

Историјски „Буран“ који је бо равио у космосу уништен је у мају 2002. у Казахстану, када се на 112. платформи космо-дрома „Бајконур“ обрушио кров монтажног система за те-стирање. Остаци тог „Бурана“, као и остаци примерка ракете-носача „Енергија“ који се тамо налазио, подељени су као су-вернири, а према неким пода-цима по једини његови склопо-ви (између осталог и макете мо тора РД-0120) продати су Кини.

У музеју космодрома „Бајко-нур“ стоји други примерак. И он је, као и први (који је летео), данас вла с ништво Казахстана. Још два примерка (четврти и пети) била су у почетној фази израде. Један део њихове кон-струк ције расклопљен је 1990-их у Тушину, а други део се још увек тамо налази.

Трећи примерак није био до-вршен и дуго се налазио у Ту-шину, све док 2011. није пре-везен на територију Института за аеронаутику „Громов“ у Жу-ковском поред Москве, са ци-љем да се рестаурира и касније прикаже на авио-космичкој из-ложби МАКС у околини Мо-скве. То је у суштини последња мо гућност да се од пра вог кос-мичког брода направи споме-ник непоновљиво ле пом пројек-ту „Буран“.

„Буран“ и „Шатл“: упоредне карактеристике

ва“, а они нису имали могућност да неколико пута атерирају, јер су могли да се спусте само са искљученим моторима. Совјет-ска схема са применом супер-тешке ракете-носача „Енергија“ од самог почетка је замишљена као универзална. Она је омогу-ћа вала да се у орбиту шаљу све врсте космичких бродова и терета са масом до 100 то-на, а брод „Буран“ је могао по-

кренути и сопствене моторе за управљање током смањења ви-сине и спуштања у аутоматском режиму.Стварање система „Енергија-Бу-ран“ био је одговор СССР-а на амерички вишекратни космички систем. Програм је трајао 18 го-дина. Укупни трошкови су изно-сили 16,5 милијарди совјетских рубаља (око 32,6 милијарди да-нашњих долара).

индустријских предузећа Сов-јетског Савеза објединио је пројекат конструкције система „Енергија-Буран“

потпуно нових материјала ство-рио је за „Буран“ Сверу ски на-учноистраживачки ин сти тут за авијацијске ма тери јале

потпуно нових технологија раз-ра ђено је за совјетски „космич-ки авион“, укљујучући системаутоматског атери ра ња

1200

39

600

У БРОЈКАМА

„Енергија“, суперте-шка ракета-носач „Бу р ана“, могла је да изнесе у космос100 тона терета

„Буран“ је био први космички брод којије могао да лети иатерира у аутомат-ском режиму

РИА

„НО

ВОСТ

И“

ИТА

Р-ТА

СС

06 ЕкономијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Када Русија организује велика спортска такмичења, она то чини широке руке. Универзијада отворена у јулу на „Казањ арени“ (на слици) била је најскупља икада, али — многи кажу — и најбоља.

НАЈСКУПЉА УНИВЕРЗИЈАДАСТУДЕНТСКЕ ИГРЕ У КАЗАЊУ 2013. — 7 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

Прва руска зимска олимпијада биће такође најскупља у историји. Али и најнеобичнија: одржаће се први пут у суптропском граду и на једном од ретких места у Русији где зима може да буде без снега.

И то није све. Прво домаће светско првенство у фудбалу, које ћесе одржати у 11 градова Русије, биће уједно и најскупље у исто-рији. На слици: конструција стадиона „Зенит“ у Санкт Петербургу.

НАЈСКУПЉА ОЛИМПИЈАДАЗИМСКЕ ИГРЕ У СОЧИЈУ2014. — 51 МИЛИЈАРДА ДОЛАРА

НАЈСКУПЉИ МУНДИЈАЛСВЕТСКО ПРЕНСТВО У ФУДБАЛУ 2018. — 20 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

КАЛЕИДОСКОП

КИРИЛ МЕЉНИКОВКОМЕРСАНТ

Отпочели су радови на срп-ској деоници „Јужног тока“, енергетског пројекта који политички није оставио равнодушним ни учеснике ни оне које је мимоишао.

Српска политика руског гасаРусија и Србија „Јужни ток“ у контексту српских евроинтеграција, „антигаспромовског“ лобија, приватизација и косовског питања

Алек сеј Милер је са пуним пра-вом изјавио да „са ‘Јужним то-ком’ транзитни ризици заувек постају прошлост“.

Србија је донела инвестици-оно решење о изградњи гасо-вода у октобру 2012, када је у по сету Москви допутовао пред-седник Томислав Николић. Он је у су срету са председником Русије Владимиром Путином изјавио да још има проблема са лока циј ском до зволом за га-совод, али да ће сви ти пробле-ми бити решени како би радо-ви по чели на вре ме. Путин је тада изнео процену да ће про-јекат до нети српској еконо мији 1,9 ми ли јарди евра.

Преговори су вођени шест го-дина. Москва је одлично схва-тала све поте шко ће са којима се може суочи ти приликом реа-лизације про јекта у балканским земљама, где однос према Руси-ји није сву да исти. Још 2006. је „Гас пром“ потписао са „Србија-га сом“ споразум о спровођењу експертизе могућности из град-ње будућег гасовода, да би 2008. био на прав љен први корак у парт нерском подухвату, када је концерн постао власник 51% акција НИС-а.

У том тренутку је стање у НИС-у било прилично лоше, јер су компанији припадале две ра финерије којима је била по-требна хитна модернизација. „Гаспром“ је за свој удео у ком-панији тада платио 400 мили-она евра. Поједини српски по-литичари и експерти су про -це њивали вредност Нафтне ин-дустрије Србије на милијарду ев ра, али треба има ти у виду да је за ових пет година „Гас-пром њефт“ инвестирао у НИС око 1,5 милијарди евра и при-вео крају модерни за цију рафи-нерија. У оквиру међувладиног спо разума 2009. је основано заједничко предузе ће у коме „Гас пром“ има 51%, а „Србија-гас“ 49% акција. У новембру 2011. је почело са ра дом под-земно складиште гаса „Банат-ски двор“.

По след њих година Србија тежи ка евроинтеграцији, али је познато да су мишљења о та-квим ње ним амбицијама у самој Европи подељена. Са друге стра не, Москва је на спољно-по литичкој сцени третирала Србију као при јатељску земљу. Није било извесно да ли ће „Гас-пром“ и ње гов „Јужни ток“ има ти оз биљ ну конкуренцију у виду алтернативног гасовода „Набуко“, којим је гас из Азер- беј џана и Туркменистана тре-бало да сти же у Аустрију преко Турске, Бугарске, Румуније и Ма ђар ске. Од тог пројекта се

који нису заинтересовани за за-јед ничко пословање са Руси јом и прикључивање на гасовод ко ји контролише „Гас пром“. Ми нистарка енергетике Зора-на Михајловић је у једном тре-нутку почела да се противи уче-шћу Србије у „Јужном току“ и прилично оштро је критикова-ла деловање компаније „Гас-пром њефт“ која управља НИС-ом. Додуше, то није дуго трајало. Кажу да је председник Србије за време посете Русији због ње чак морао да се извиња ва сво-јим саговорницима.

Све у свему, за разлику од Бу гарске, Срби ја није мењала сво ју по зицију. „Гаспром“ ће, пре ма речима Алексеја Миле-ра, вратити уло жени новац на рачун тран зитних такси. Србија није има ла понуду од других земаља да учествује у изградњи алтернативног гасовода, а „Га-спром“ је истовремено прего-варао и са суседним земљама, тако да два огранка српског де ла „Ју жног тока“ тре ба да снаб девају гасом Хрватску и Бо сну и Херцеговину.

У медијима се доста говори-ло и о томе да „Гаспром“ може раз мо трити варијанту изградње једне линије „Јужног тока“ до Косова, чију самопроглашену независност Србија не признаје. Ни Русија не признаје незави-сно Косово, тако да у овом тре-нутку са њим нема никакве еко-номске и политичке односе. Извори у „Гаспрому“ кажу да је та тема ипак разматрана за вре ме по сете Томислава Ни-колића Москви. „Таква вари-јанта је разматрана врло повр-шно и са мо теоретски. Тај про јекат ни на чему није засно-ван и засада то није могуће учи-нити. Уосталом, тешко да би тако нешто имало економског ефекта, јер је потенцијални обим испоруке гаса врло мали“, каже извор у концерну. Он од-ба цује могућ ност било каквих преговора са представницима Косова. „То је суптилно питање и о њему ће у сваком случају бити још разговора са Србијом“, каже поменути из вор. Он не ис-кључује ни мо гућ ност да и саме српске власти у одре ђеној мери могу бити заинтересоване за ис-поруку гаса на Косово из поли-тичких разлога.

Имајући у виду проблеме са којима се „Гаспром“ већ суо-чио приликом уса гла шавања изградње „Јуж ног тока“ са дру-гим земљама, те шко да ће сада заоштравати од носе и са Срби-јом. Утолико пре што изградња тек почиње, а концерн није у си туацији да изгуби битку за ев ропско тр жиште.

У недељу, 24. новембра, свеча-ном церемонијом уприличеном у Београду и војвођанском селу Шајкаш отпочела је из град ња српског дела га совода „Јужни ток“, јед ног од највећих „Гас-про мових“ проје ка та у по след-њих неколико година, чија је ре а лизација већ по чела у Бу-гар ској. Прва испо рука руског га са у јужну Ев ро пу треба да поч не већ кра јем 2015.

Укупна вредност пројекта „Јужни ток“ сада се процењује на 16 милијарди евра, а инве-сти ције у морску де оницу на 10 милијар ди евра. У прво време ће кроз гасовод годишње проти-цати 15,75 ми лијарди кубних ме тара гаса, а 2018. ће бити до-стигнут пун капацитет од 63 ми-лијарде кубних метара.

Изградња „Јужног тока“ је друга етапа у диверзификацији

испоруке гаса у Европу коју спро води Москва. Први корак је био „Северни ток“, и он је већ реализован релативно успе-шно. Гасовод „Северни ток“ кроз Балтичко море повезује на лазишта гаса у Западном Си-биру са Европом. Идеја о из-град њи но вих гасовода појавила се још 2006. после заоштравања односа између Русије и Укра-јине. Суседна земља је узима-ла онолико гаса колико је хтела, а није имала могућност да га пла ћа. Поред тога, Кијев је по-кушавао да искористи статус тран зитне земље за решавање неких политичких питања. На крају је Кремљ одлучио да из-гради потпуно независне гасо-воде који ће директно снабде-вати Европу руским гасом, иако су ти пројекти технички врло захтевни и прилично скупи, пре свега имајући у виду да вели-ки део њихових цевовода иде по дну мора.

Почетком месеца, после нај-но вијег заоштравања односа из ме ђу Москве и Кијева, када је „Нафтогас Украјине“ пре-стао да купује гас и одбио да ис плати дуг, шеф „Гаспрома“

„Јужни ток“: инжењерски и економски параметри

одустало тек средином ове го-дине, али је он у међувремену омо гућио Бугарској да прире-ди „Гаспрому“ велике непри-јатности, и ова балканска земља је очигледан пример како у кон-тексту новог зао штра вања од-носа између Русије и Украјине пројекат „Јужног тока“ за „Га-

спром“ постаје све значајнији, што очигледно иде у прилог тран зитним зем ља ма. На крају је руски концерн прихватио низ услова Со фије: при стао је на паритет у власништву над бу-гарском деоницом, а бугарском енергетском холдингу је дао по-пуст на гас. Тако је, по речима

Алексеја Милера, цена гаса за Бугарску једна од најнижих у Европи. По ред тога, „Гаспром“ је пристао чак и да кредитира из град њу деонице гасовода. Што се ви ше ближио почетак изградње, Софија је све ак тив-није испоља вала своју позицију. Тако је из дејствовала да део средстава од транзита гаса ипак иде у бугарски буџет, иако је раније било планирано да се од тих средстава враћа кредит. Ек-с перти процењују да ће проје-кат Бугарској донети 2,8 ми ли-јар ди евра прихода у наредних 30 го дина.

Што се тиче Србије, у њој по-стоји и „антигаспромовски“ ло-би. Као и у Бугарској и другим земљама, и овде постоје људи

милијарди евра ће, према про-ценама, „Јужни ток“ допринети економији Србије

ће се буџет Србије, према про-ценама, увећати захваљујући изградњи „Јужног тока“

1,9 5%У БРОЈКАМА

Србија није има ла понуду од других зема ља да учествује у изградњи алтер на-тивног гасовода

РИА „Н

ОВО

СТИ“ РИ

А „Н

ОВО

СТИ

“

МИ

ХАИЛ

МО

РДАСО

В

07ПутовањаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

СВЕТЛАНА СИЊЕПОСТОЛОВИЧ

Стаљин је био први који је уо чио туристичке капа ци те-те црноморског приморја Кав каза и од Сочија напра-вио најпопуларније одма ра-лиште Совјетског Савеза.

Сочи, рајска башта Совјетског Савеза

Југ Русије Престоница XXII Зимске олимпијаде своју особену лепоту и монументалну архитектуру великим делом дугује Јосифу Стаљину

ског лидера. Како би се омо гу-ћио стални доток свежег ваз -духа, „дачу“ је поставио та ко да са свих страна буде изложе-на морским и планинским ве-тровима. Стаљинове про сто рије су се налазиле у одвојеном зда-њу, јер је он захтевао тишину и мир. Ограде на балконима ниже су него што је уо би чајено, како би Јосиф Висари оно вич могао да се ослони и што при-јатније посматра шта се деша-ва напо љу (према различитим изворима, генсек ЦК КПСС био је висок око 165 cm).

Фасада је била смарагдно зе-лене боје, и таква је и данас. По знато је да је Стаљин наро-читу пажњу поклањао спреча-ва њу атентата, а ова кућа је у зеленилу планинских предела била тешко уочљива. Уопште узев, у Сочију су биле предузе-те максималне мере обез бе ђења совјетског вође. У своју јужну резиденцију оби чно је долазио сопственим во зом. Железнич-ком пругом је у пуној брзини истовремено путовало неколи-ко композиција са бро јем 1. У једној од њих се налазио гене-рални секретар, а у оста лим су били чланови ње говог обез бе-ђења. У самој „да чи“ у Сочију увек су га чувала три прстена обезбеђења. Чак је и тапацира-ни намештај био из рађен по посебној поруџбини и пуњен коњ ском длаком, како би задр-жао метак у случају да то буде потребно.

До 1930-их Сочи је постао много више чак и од најважније бање Совјетског Савеза. Ту су се доносиле важне одлуке, од којих је зависила судбина ми-лиона људи. Према неким вер-

зијама, управо се овде налазио Стаљин 22. јуна 1941, када је нацистичка Немачка напала СССР, а не у Москви, како каже званича историја.

За време рата у вили „Зеле-ни гај“ у Сочију живела је Ста-љинова породица. Сам генерал-ни секретар се у своју главну јужну резиденцију вратио тек 1945, када су широм земље одјекнуле победничке салве. Здравствено стање Јосифа Ви-сарионовича се погоршало. После можданог удара Стаљина

Историја Сочија је нераскиди-во повезана са именом совјет-ског лидера Јосифа Стаљина. Управо је по његовом налогу Сочи од провинцијског градића постао најпосећенија бања и морско одмаралиште за целу државу — социјалистички рај за радни народ СССР-а.

Све је почело 1920-их, када се Јосиф Висарионович први пут окупао у води бање Маце-сте. Пошто је већ после прве куп ке осетио олакшање, Ста-љин, који је па тио од реуматиз-ма, одлучио је да Сочи посећује сваке године ра ди одмора и ле-чења.

Сочи, Црно мореСтаљин је 1934. наложио да за изградњу инфраструктуре у Сочију буде издвојено преко ми-лијарду рубаља, што је за оно време била астрономска сума. Кроз бањско насеље је изгра-ђена широка главна улица, која је добила име Проспект Ста љи-на (данас се зове Курортни про-спект). Уведен је водовод, по-дигнути су паркови, почела је изградња великог броја стаци-онара и, наравно, модернизација бање у Мацести, коју је гене-рални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза по-себно ценио због лековитих свој става сумпорне воде.

Резиденција вођеКада је долазио у Сочи, Стаљин је са породицом у прво време од седао на имању „Михајлов-ско“. Кућа се налазила на пла-нинском масиву између клису-ре реке Мацесте и Агурских во до пада. Касније је на тери-то рији овог имања, на надмор-ској висини од 50 метара, за совјетског вођу изграђена по-себна „дача“ (традиционална руска викендица) под именом „Зелени гај“ („Зеленая роща“). Она је сачувана и функ ционише као музеј и мали хотел у окви-ру савременог комплекса бањ-ског одмаралишта „Зелени гај“.

Резиденцију генералног се-кретара пројектовао је архи-текта Мирон Мержанов. Својим пројектом он је желео да задо-во љи све могуће жеље совјет-

су истовремено лечила три ле-кара. Поново је посећивао бању у Мацести, боравио на свежем ваздуху Сочија, шетао по се-новитим алејама у резиденцији. Увече би Стаљин у сали за про-јекције гледао црно-беле фил-мове „Волга, Волга“ и Чарлија Чаплина. Сам је садио дрвеће на имању око куће и радовао се када су лимунови и манда-рине родевали.

„Рајска“ одмаралиштаСтаљин је био веома забринут због тога што је локално ста-новништво масовно оболевало од маларије. По његовом наре-ђењу у Сочију су зато у вели-ком броју посађени еукалипту-си, чији мирис одбија комарце преносиоце маларије. Свуда су са новим ентузијазмом грађени паркови, скверови и формира-не цветне леје. Бањски стаци-онари у Сочију, који су за време рата коришћени као болнице за лечење рањеника, поново су постали бањска лечилишта. Међу њима су били и стацио-нари „Ворошилов“, „Орџони-кид зе“, „Фрунзе“, „Правда“ и „Ме талург“. Све ове монумен-талне грађевине, које су се са-чувале до наших дана и које

подсећају на раскошне дворце са стубовима и осликаним сво-довима, изграђене су по Ста-љи новом наређењу. Он је сма-трао да совјетски грађанин тре ба да се одмара и прикупља сна гу у „рајским условима“, ка ко би после одмора на мору могао да се посвети послу.

После рата Стаљин је у Со-чи ју проводио више времена не го раније, од августа до сеп-тембра сваке године. Како др-жавнички послови не би трпе-ли, у тамошњу резиденцију су му долазили совјетски руково-диоци из Москве. Тако је 1948. Сочи постао самостални адми-нистративни центар под директ-ном републичком управом Руске СФСР, а не под управом Краснодарског Краја. Кому-налне службе су улицу Про-спект Стаљина прале три пута дневно. Било је забрањено да по овој, главној улици у Сочију аутомобили возе са блатњавим точковима, а ако би нека жена изашла на главну улицу у кућ-ној хаљини, могла је очекива-ти да буде исељена из града.

Не постоје поуздани подаци о томе где се тачно Стаљин ше-тао по Сочију, јер се по граду кре тао тајно. Историја бележи

Дендраријум у Сочију: први еукалиптуси новог „рајског одмаралишта“ посађени су по налогу совјетског вође

Стаљин је лично осмислио пројекат камене куле осматрач-нице која је подигнута на врху планине Ахун

Сочи и црноморска ривијера

само једну јавну посету, када је генерални секретар посетио стационар „Кавкаска ривијера“ на обали мора у самом центру Сочија. Неочекивано за госте и особље 18. септембра 1947. пред главним здањем стацио-нара се зауставила лимузина ЗИС-110. Из аутомобила је иза-шао Јосиф Висарионович и упу-тио се у кафе. Распитао се код

гостију каква је храна у стаци-онару и да ли им се свиђа одмор у Сочију. Деца која су га окру-жила са свих страна добила су од њега чоколадне бомбоне.

Бања МацестаМлади совјетски архитекта Ми-рон Мержанов за Стаљина је изградио и посебну резиденцију на територији бање Мацесте (на слици доле), коју је совјетски во ђа посећивао због сумпорних купки. Ни изглед ни намена овог здања до данас се нису про-

менили. На лековите куре ова-мо долазе руски државници, по знати светски политичари и културни посленици.

Планина АхунПланина Ахун своју популар-ност такође дугује Стаљину. По његовој наредби је за рекордна 102 дана изграђено 11 km пута до врха пла нине. Трасу су гра-дили затвореници, којима је Стаљин обећао слободу ако за 100 дана посао буде завршен. Неки кажу да су, пошто је пут отворен, сви затвореници заис-та ослобођени, док други при-чају да су стре ља ни, јер нису испоштовали рок.

Стаљин је лично одобрио и пројекат куле осматрачнице од белог камена, која је подигну-та на врху планине Ахун. Од истог природног материјала на-прављене су и сенице на путу до осматрачнице. Прича се да је Стаљин у пратњи бројног обез беђења често напуштао своју резиденцију „Зелени гај“ и пешице се успињао на Ахун. Тамо где се заустављао да пре-дахне касније су подигнуте ка-мене сенице.

Сочи је грађен као др-жавно одмаралиште, социјалистички рај за радни народ Совјетског Савеза

Бањски стационари у Сочију су за време рата коришћени као болнице за лечење рањеника

LOR

I/LE

GIO

N M

EDIA

НАТ

АЛИ

ЈА М

ИХА

ЈЛЕН

КО

LOR

I/LE

GIO

N M

EDIA

08 КултураРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ПЕТ ОВАПЛОЋЕЊА МИСТИЧНИХ ХОФМАНОВСКИХ ФАНТАЗИЈА КОЈЕ ЧИНЕ СУШТИНСКИ ДЕО АРХЕТИПСКЕ РУСКЕ ПРОСЛАВЕ НОВЕ ГОДИНЕ

Дело Петра Чајковског публика је дочекала одушевљено. Међутим, неки савременици су сматрали да нова музика није адекватна за балет. То није необично, јер је музика „Крцка

Орашчића“ сложенија него у другим балетским делима Чајковског. Стога се Чајковски са разлогом сматра реформатором балетске музике, који је уњу унео динамику и развој ликова и музичких тема, начинивши на тај начин велики корак ка музици двадесетог века.

театара у Москви у којима можете видети разнепоставке архетипске руске новогодишње представе, балета „Крцко Орашчић“,који је Чајковски написаопрема бајци Е.Т.А.Хофмана

„Крцко Орашчић“ —

„Шче л кунчик“ је кла-сично дело балетске уметности које

непрекидно и хипнотички привлачи пажњу гледалаца свих узраста више од 100 година. Крајем

19. века директор царских позоришта кнез Всеволожски поже-лео је да створи велелепну, раскошну, бајковиту представу као централ-

ни догађај сезоне. Тако је Чајковски добио поруџбину за музику за „Крцка Орашчића“.

Балетје написан на ос-

но ву мотива бајке необич-ног немачког писца Е. Т. А. Хофмана

(1776–1822) „Крцко Орашчић и краљ ми-шева“. На Бадње вече мајстор Дроселмајер је за децу припремио чудесне божићне по-клоне — лутке на навијање, а за своје кумче Марију направио је необичну крцкалицу за орахе, лутку Крцка Орашчића. У току ноћи Крцко Орашчић оживљава и претвара се у прелепог принца. Он се смело супротставља нападу мишева. У двобоју до кога долази

Крц ко Ораш-чић побеђује кра ља ми-шева и заједно са Маријом креће на бај ковито путовање. У чаробном дворцу Кон-фитиренбургу вила Драже објављује почетак просла-ве. Марија и Крцко Орашчић одушевљено прате представу упри-личену у њи хову част. Прослава се завршава и Марија и Крцко Орашчић напуштају бајковиту земљу. А ујутро се она буди са лут ком Крцком Орашчићем у рукама... Премијера балета „Крцко Орашчић“, за који је сценарио написао Маријус Петипа, одржа-на је у децембру 1892. у театру „Мариински“ у Санкт Петербур-гу. Од тада је овај балет на сценама широм света извођен небројено пута, како у класичној, тако и у разним модерним интерпретацијама.

Државни академски

Бољшојтеатар

Театарски трг 1

У либрету Јурија Григоровича ко-ри шћени су мотиви из оригиналног сценарија Ма ријуса Петипе. Григо-рович је бајку ис пу нио хофманов-ским ми сти ци змом и тајан стве но-шћу. У овој верзији нема уми ља- то сти. То ни је балет о бла же ном цар ству Кон фитиренбург, где по дрвећу висе бомбоне, ораси и слат- киши од марципана, не го о фан-тастичним Дросел ма је ровим по-седима где увек царују пре див ни принчеви и увек по бе ђу је добро, али где су и кра љеви мишева са сво јом војском такође бесмртни.

2 4 , 2 8 , 2 9 , 3 0 и 3 1 . д е ц е м б а р

ТеатарСтаниславског и Немировича-

-ДанченкаУлица Бољшаја Дмитровка 17

У овом театру се може видети ли-бре то Маријуса Петипе, онако ка ко је изгледао на премијери ба ле та у де цембру 1892. у петербуршком „Мариинском“. Кореограф је Ва-силиј Ва и но нен (1934). Ваинонено-ва по ставка овог балета је једна од нај по зна тијих на свету. Његов „Крц ко Орашчић“ је у потпуно-сти тра ди ци о налан, иако је засно-ван на кла сичној балетској тех-ници која у време Чајковског није ко ри шће на. Публика је нарочито заволела „Плес пахуља“, који остаје једним од симбола балета.

3 , 1 4 , 2 9 , 3 0 и 3 1 .д е ц е м б а р

Државни театар

филмскогглумца

Поварска улица 33

У Државном театру филмског глум-ца, који у децембру ове године обе-лежава 70 година свог настанка у вихору Великог отаџбинског рата (1943), можете видети пре ми јерну поставку музичке бајке за децу — „Крцко Ора ш чић и краљ мише-ва“. Реди тељ и сценариста је заслу-жни умет ник Ру си је Анатолиј Ја баров. Спектакл је осмишљен да могу да га прате и деца нај мла ђег узраста. И деца и одра сли ће без даха преживети до жи вљаје јунака чувеног не ма чког писца у новој сценској ин тер претацији ове бајке.

8 .д е ц е м б а р

Дечји музичкитеатар

„Наталија Сац“ Проспект Вернадског 5

Николај Цискаридзе, звезда свет-ског балета, дебитовао је у улози ре дитеља на сцени Дечјег музичког позоришта „Наталија Сац“, при-казавши сво ју вер зију великог ба-лета Петра Иљи ча Чајковског. Он је за дечју пу блику изабрао корео-гра фију у ре дакцији Василија Ва-инонена као најдирљивију и нај-неж нију. Сценограф Ернст Геј -дебрехт из Немачке, домовине „Кр цка Ора шчића“, створио је чу-десан свет хоф мановске бајке у ко ме се сје дињују старински нема-чки стил и чаробност земље снова.

3 0 и 3 1 . д е ц е м б а р

Театар Нова опера

„Јевгениј Колобов“

Каретни рјад 3/2, парк „Ермитаж“

Либрето и режију верзије „Крцка Орашчића“ у Новој опери, театру у баштама „Ермитажа“, урадили су Наталија Касаткина и Влади мир Васиљов из московског Театра кла-сичног балета. У ко ре ографији су сачуване инсце на ци је Василија Ва-инонена од пре 60 година које су већ постале класичне: плес лу така у другом чи ну, па ху ље и валцер цве ћа, као и фи нал ни дует глав-них јунака. Овај пра ви породич-ни спектакл, према најави театра, омо гу ћа ва сваком узрасту да осе-ти важност сопствених митова.

2 7 . и 2 8 . д е ц е м б а р

„Музика организује живот космоса и људи“

живљај света, његова природа или нешто треће?Не ради се о синтетичком наче-лу, него о некаквом архаичном синкретизму. Ми живимо у по-дељеном свету: на једној стра-ни је музика, на другој поезија, а на трећој плес. Све је одвојено и засебно. Међутим, старогрчка трагедија или пекиншка опера првобитно су биле синкрети-чке. Чини се да модерна умет-ност поново тежи ка архаич-ним начелима. Данас мало кога занимају слике на платну, при-метно је интересовање за ин-ста лације и перформансе. Тај про цес се може различито вред-новати, али тенденција потра-ге за новом интеграцијом раз-личитих видова уметности по стоји.

За Вас кажу да сте православ-ни минималиста. Шта је то?

пи та свиђа ли вам се Ајнштај-нова једначина Е=mc2? Код ве-ликих композитора постоје јед-начине и алгоритми. Међу њима предњаче Немци, и ту треба до-дати Вагнера и Малера, а у 20. веку су се укључили и Руси, које представља Стравински.

Да ли сте Ви спремни да изве-дете ту једначину? И како би-сте је извели: музички, вербал-но, или некако другачије?Ако се нешто може вербално из разити, онда то није јед на чи-на. Њу треба осетити са позиције одређеног историјског музич-ког процеса и са гледишта оних који тај процес стварају. Му-зика Шопена, Рахмањинова и многих других има величину, али не садржи те једначине. До-душе, музика ових композито-ра је врло лепа и пружа чове-ку велико за довољство.

Због чега је потребна музика?На Интернету ћете музику наћи у рубрици Entertainment, тј. „за бава“. Кад би то чуо Питаго-ра, он би вас самлео, јер је музи-ка оно што организује и људски живот и живот космоса. Права музика је продужетак косми-чке хармоније, а погрешна му-зика ту хармонију нарушава. А нама то звучи смешно. Музи-ка је девалвирала и постала као жвака: и у лифту звучи исто као у супермаркету или ресто-рану. Али она је као и раније не опходна. Ако се та „позади-на“ искључи, већина људи ће једноставно полудети.

Ви, и не само Ви, дајете пред-ност мултимедијалним форма-ма уметности. Да ли се у томе огле да човеков синтетички до-

Постоје два минимализма. Је-дан је минимализам савремене музике. Тај правац је поникао у Америци, а затим је захватио Европу и Русију. Сасвим друго је природни, исконски минима-

лизам, тј. минимализам као при родно стање музике. То је ар хаични фол клор, руски уни-сони напев, музика црквених звона, гре го ри јански корал, бу-дистичке ман тре. Ја тежим том

првобитном минимализму (и до право славља сам дошао преко будизма и таоизма). Немини-ма листи чку музику су компо-новали Бах, Бетовен, Шуберт и Стра вински. То је само острв-це у океану свеопштег мини-ма лизма.

Зашто сте навели само та чети-ри имена?Њихова музика је мењала из-глед музичког процеса. Шток-хаузен је један од последњих великих композитора који је изменио изглед музике. Ту не функционише категорија „сви-ђа ми се“ и „не свиђа ми се“. Свиђа ли Вам се Бетовен? Сви-ђа ју ли Вам се египатске пира-миде? Постоје у историји обе-лежја, стубови, фундаменталне ствари које су неизоставне, које се никако не могу заобићи. Зар ће некоме пасти на памет да

Мартинов: Права музика је продужетак косми чке хармоније

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ВЛАДИМИР МАРТИНОВ, КОМПОЗИТОР-КОНЦЕПТУАЛИСТА

О КОМПОЗИТОРИМА-СТУБОВИМА, ПРИРОДНОМ МИНИМАЛИЗМУ, ИСКОНСКОМ СИНКРЕТИЗМУ И СМИСЛУ МУЗИКЕ

КУЛЬТУРА.РФ

facebook.com/ruskarecПратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Више тема на Интернет страници „Руске речи“САМО НА RUSKAREC.RU

twitter.com/ruskarec

Прочитајте више на ruskarec.ru/20239

РИА

„НО

ВОСТ

И“