Музика коју су на тему пролећа напи-сали руски компо зи-тори од Глазунова до Стравинског

Научници РАН пред-ставили до сада нај -комплетнију сликуначина живота птеросауруса

Више тема на Интернет страници „Руске речи“

RUSKAREC.RU/21269RUSKAREC.RU/ 21463

Палеонтологија КултураСАМО НА RUSKAREC.RU

Дистрибуира се у сарадњи

са дневним листом

Овај додатак уређује и издаје Росијска газета (Москва), која сноси сву одговорност за његов садржај

RUSSIA BEYOND THE HEADLINES

ruskarec.ru

Други православци: прошлост и садашњост руских старовераца

СССР, земља која је озбиљно схватала ванземаљце

СТРАНА 6 СТРАНА 8

Религија Загонетке

Број 13, 24. април 2013. Росијска газета уређује прилоге o Русији у 28 водећих светских листова, укључујући Њујорк тајмс, Дејли телеграф, Фигаро и Зидојче цајтунг

Егзотични крај ледене Транссибирске магистрале

СТРАНА 7

Путовања

ФОТОГРАФИЈА МЕСЕЦА

Радници комуналне службе сибирског града Краснојарска перу статуу Владимира Лењина, једног од вођа Октобарске револуције и оснива-

ча Совјетског Савеза. Данас у градовима и се-лима Русије постоји више од 3000 споменика и бисти овог политичког лидера.

JЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВАКОМБИНОВАНИ ИЗВЕШТАЈ

Српски премијер Ивица Да-чић је 4. априла у Москви имао низ сусрета са држав-ним врхом Русије.

„Није све у новцу“Русија и Србија Српски премијер Ивица Дачић посетио Москву

јера упутио позив председнику Николићу да у најскорије време посети Москву.

Премијер Русије Дмитриј Ме-д ведев је током разговора уве-рио свог српског колегу да Мо-сква свестрано подржава срп-

Програм посете је почео сусре-том са председником Русије Владимиром Путином. Шеф ру-ске државе је у свом обраћању истакао да су односи између Ру-сије и Србије увек били изузет-но блиски. Путин је посебно на-гласио да је Русија највећи ин веститор у српској економији. „Ми имамо много заједничких за нимљивих и великих про је-ката“, додао је председник, из-разивши увереност да ће пре-говори са руском владом бити добар импулс за даљи развој економских веза. Поред тога, Пу тин је преко српског пре ми-

ски народ, али је истакао да није Русија та која треба да иници-ра решавање косовског пробле-ма. „Сама Србија треба да буде за интересована за решење тог питања“, прецизирао је шеф ру ске владе. Он је такође рекао да Србија увек може рачунати на економску, политичку и ху-манитарну помоћ руске држа-ве. Ивица Дачић се захвалио руском премијеру за подршку и уверио га да „Србија памти, зна и има на уму да је Русија нај бољи пријатељ српског на-рода“.

На снази остају планови за раз вој билатералне сарадње у многим сферама, од инвести-ционих веза до хуманитарних контаката. Приоритет има из-градња гасовода „Јужни ток“

Медведев: Србија да иници-ра решење питања Косова

ИГОР ГРЕКОВ

Многи руски eксперти сма-тра ју да је то што је Србија добила статус посматрача у ОДКБ први корак Русије у остваривању њених геополи-тичких интереса на Балкану.

ОДКБ се шири на Балкан? Геополитика Србија добила статус посматрача у Парламентарној скупштини Организације Уговора о колективној безбедности

додељивању статуса посматра-ча Србији у оквиру ОДКБ го-вори већ неколико година, за обе стране је то вероватно била више пријатељска реторика и самој идеји се није придавао значај који можда заслужује. Познато је да је Србија још у 2007. објавила своју војну не-утралност у односу на све бло-кове и савезе, иако блиску сарадњу са НАТО-ом од 2000. године није прекидала.

Међутим, прошле јесени је током посете Београду председ-ника Врховног савета владајуће „Јединствене Русије“ Бориса Гризлова најављено да „Москва има за циљ изградњу стратеш-ког партнерства са Србијом“. „Први корак је начињен —Др-жав на Дума РФ упутила је по-зив Народној скупштини РС да постане посматрач у Парламен-тар ној скупштини (ПА ОДКБ)“, изјавио је тада Гризлов, али вла сти у Београду се нису зва-нично изјашњавале. Међутим, након посете Србији у новем-бру 2012. вицепремијер Дмитриј Рогозин известио је о „кон крет-ној заинтересованости Београ-да“ за предлог Москве. А већ по сле шест месеци представни-ци Скупштине Србије при су-ствовали су састанку Савета ПА ОДКБ у Санкт Петербургу.

Организација Уговора о колек-тив ној безбедности (ОДКБ) је клуб бивших совјетских репу-блика које уместо „евроатлант-ских интеграција“ традицио-нално негују блиске савез ничке односе са Русијом.

Утицај ОДКБ у свету за сада није посебно велики, као што је то случај и са многим дру-гим организацијама и заједни-цама под окриљем РФ које по-тичу са постсовјетског про стора. НАТО је од 1990-их врло пре-дано радио на свом ширењу на исток, са успехом увлачећи у своју орбиту бивше совјетске савезнике из социјалистичког периода и бивше совјетске др-жаве. Међутим, у ОДКБ се у по следње време дешавају из-весне промене, између осталог постављени су неки нови гео-политички задаци, што изискује мало другачији поглед на ситу-ацију.

ОДКБ се доскора није труди-ла да се позиционира као орга-низација са амбицијама које се жу изван територије бившег СССР-а. Упркос томе што се о Заједничка вежба маринаца земаља чланица Организације Уговора о колективној безбедности на Црном мору НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

НАСТАВАК НА СТРАНИ 2

REU

TERS

ИТАР ТАСС

ИТАР ТАСС

PHO

TOXPR

ESS

ЈЕВГЕН

ИЈ Н

ОВ

ИК

ОВ

REU

TERS

ЛЕЊИН СЕ СПРЕМА ЗА РОЂЕНДАНПОШТОВАОЦИ ОСНИВАЧА СССР-А 22. АПРИЛА ОБЕЛЕЖИЛИ 143 ГОДИНЕ ОД ЊЕГОВОГ РОЂЕЊА

Војни савез око Русије

ОДКБ је војни савез настаона постсовјетском простран-ству. Данас окупља Белору-си ју, Јерменију, Казахстан,Киргизију, Русију и Таџики-стан са циљем заједничке одбране и пружања војне по моћи у случају агресије на неку од чланица.

02 Политика и друштвоРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

УКРАТКО

Министар одбране Сергеј Шој-гу је донео одлуку да војна тех-ника и наоружање више не бу ду камуфлажно обојени. Од сада ће сва војна техника бити једно бојна и у зависности од ре гиона земље биће бојена у тамнозелену, светлозелену или смеђу боју. Подсетимо даје 2009. тадашњи министар од-бране Анатолиј Сердјуков за војну технику копнене војске увео камуфлажу у три боје.

Руски тенкови без камуфлаже

Као одговор на делимично објав љени амерички „списак Магнитског“ Министарство иностраних послова РФ обја-вило је сопствени списак на коме се налази 18 америчких држављана којима је забрањен улазак у Русију. На руском спи ску су имена Американа-ца умешаних у мучења затво-реника у затвору „Гвантана-мо“, као и лица која имају везе са угрожавањем људских пра-ва и слобода руских држав-љана у иностранству.

Руски ентузијасти Виталиј Је-горов и Александар Бази љев-ски су уз помоћ америчке сон-де MRO пронашли на повр -шини Марса стару совјетску сонду „Марс-3“. Слетна кап-сула „Марса-3“ је 2. децембра 1971. ушла у атмосферу црве-не планете и атерирала на ње ну површину. Сонда је по-чела да емитује информације али се, нажалост, након 14 и по секунди веза прекинула.

Научници Института за моле-куларну генетику РАН спро-вели су опсежну анализу ге-нет ског фонда становништва европског дела Русије. Испо-ставило се да су Руси Исто-чно европске равнице генетски сродни становништву Исто-чне и Централне Европе, а да северни аутохтони народ Ко ми има претке који до сада нису забележени међу оста-лим популаци ја ма Евроазије.

Одговор на „списак Магнитског“

На Марсу пронађена совјетска сонда

РАН: Коми имају непознато порекло

СПЕЦИЈАЛНЕ ДОДАТКЕ О РУСИЈИ У СВЕТСКИМ ДНЕВНИЦИМА УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“, ОРГАНИЗАЦИЈА „РОСИЈСКЕ ГАЗЕТЕ“ ИЗ МОСКВЕ. У ОВОМ ТРЕНУТКУ ДОДАЦИ СЕ ОБЈАВЉУЈУ У СЛЕДЕЋИМ ЛИСТОВИМА: LE FIGARO, ФРАНЦУСКА • THE DAILY TELEGRAPH, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА • SÜDDEUTSCHE ZEITUNG, НЕМАЧКА • EL PAÍS, ШПАНИЈА • LA REPUBBLICA, ИТАЛИЈА * LE SOIR И EUROPEAN VOICE, БЕЛГИЈА • ДУМА, БУГАРСКА • ПОЛИТИКА И ГЕОПОЛИТИКА, СРБИЈА • НОВА МАКЕДОНИЈА, МАКЕДОНИЈА • ELEUTHEROS TYPHOS, ГРЧКА • THE WASHINGTON POST, THE NEW YORK TIMES И THE WALL STREET JOURNAL, СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ • NAVBHARAT TIMES И THE ECONOMIC TIMES, ИНДИЈА • MAINICHI SHIMBUN, ЈАПАН • GLOBAL TIMES, КИНА • SOUTH CHINA MORNING POST, КИНА (ХОНГ КОНГ) • LA NACION, АРГЕНТИНА • FOLHA DE S. PAULO, БРАЗИЛ • EL OBSERVADOR, УРУГВАЈ • JOONGANG ILBO, ЈУЖНА КОРЕЈА • GULF NEWS И AL KHALEEJ, УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ • SYDNEY MORNING HERALD И THE AGE, АУСТРАЛИЈАЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА РЕДАКЦИЈЕ „РУСКЕ РЕЧИ“: EDITOR@RUSKAREC.RU. ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА НА HTTP://RUSKAREC.RU. „ПОЛИТИКУ“ ИЗДАЈЕ И ШТАМПА „ПОЛИТИКА НОВИНЕ И МАГАЗИНИ Д.О.О.“, МАКЕДОНСКА 29, 11000 БЕОГРАД, СРБИЈА. ТЕЛЕФОН: (+381 11) 330 1682. ТИРАЖ „ПОЛИТИКЕ“: 75.000 ПРИМЕРАКА.

ОДКБ се шири на Балкан?

виђа могуће „пуноправно члан-ство“, формирање инсти ту ције главног војног саветника у ок-виру војних снага Србије, и, као резултат, „јачање од брам бене способности те зем ље“. Други војни стручњак, Константин Сив ков, не искљу чује и могућ-ност размештања руских војних објеката у Србији (сегмената авијације, оперативно-тактич-ких ракетних система „Искан-дер“ итд) који би знатно ојачали позицију Бео гра да у региону. Осим тога, мо гу ће руско војно присуство у Ср бији могло би да буде један од асиметричних од-говора на размештање америч-ких противракетних система у Европи о којима руске власти говоре већ неколико година.

С друге стране, експерт „Ру-ске речи“, историчар-балкано-лог Михаил Вашченко сматра да прихватање предлога Мо-скве од стране српских власти, што он види као „врло храбар потез“, свакако представља зна чајну промену у досадашњој српској прозападној геополи-тичкој оријентацији (за послед-њих неколико година), иако ука зује и на то да би „могуће

Коментар генералног секрета-ра ОДКБ Николаја Бордјуже за руски лист „Независима га-зета“ био је да је за сада рано го ворити о изгледима за пуно-правни улазак Србије у ОДКБ. „О том питању се није разгова-рало са српским руководством“, рекао је Бордјужа. Уз то, он је посебно нагласио да Србија до-бија статус посматрача само у оквиру активности законодав-них органа ОДКБ. „Статус по-сматрача у ОДКБ значи пуно уче шће одређене земље у свим активностима ове организације. Србија за сада неће имати такав статус“, појаснио је Бордјужа. Он сматра да је учешће Србије у ПА ОДКБ „важан међуна-родни догађај, који земљама чланицама помаже у успоста-вља њу нових контаката и ван бившег совјетског простора, што проширује границе ОДКБ и јача њен ауторитет“.

Стручњаци износе разли чите оцене. Генерал-пуковник Лео-нид Ивашов, познати војни ек-сперт, са оптимизмом гледа на улазак Србије у ОДКБ и пред-

одустајање Србије од статуса посматрача у ОДКБ изазвало многе проблеме у односима Русије и Србије који су тренут-но у успону“.

У сваком случају, руски ми-нистар одбране Сергеј Шојгу иста као је да је „руска војна делегација спремна да ускоро потпише одговарајући спора-зум у Београду између мини-старстава одбране Русије и Ср-бије“. Он је такође додао да се „у Министарству одбране РФ у мају очекује посета начелни-ка Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића“. По знато је да Сергеј Шојгу гаји посебне симпатије према Срби-ји, да је у више наврата осуђи-вао политику НАТО-а и ЕУ у вези ње и да је лично учество-вао у стварању српско-руског хуманитарног центра у Нишу.

Нови приступи у сарадњи ру-ских и српских власти свака-ко су охрабрујући за обе стра-не, али да би се постигао зна -чајан напредак на том пољу вео ма је важно да Русија и Ср-бија наставе да доследно прате зацртане планове и тиме оства-рују заједничке интересе.

Са заседања Војног комитета ОДКБ 10. априла 2013. у Санкт Петербургу, на коме је Србија добила статус посматрача

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

НАСТАВАК СА СТРАНЕ 1

„Није све у новцу“

Србија није једина земља која од Русије добија кредите. Ме-ђутим, услови под којима Русија кредитира Србију нешто су по-вољнији него у случају кре ди-тирања Белорусије и Кипра.

Русија је донела коначну од-луку да изгради „Јужни ток“ и у том пројекту је од Србије до-била пуну подршку. Статус на-ционалног пројекта који је Ср-бија доделила „Јужном току“ по моћи ће Русији да тај гасо-вод изгради као трансевропску мрежу, што ће омогућити да се избегне Трећи енергетски пакет ЕУ који је неповољан за „Гас-пром“, јер захтева да се при-ступ гасоводу омогући трећој страни.

Уз све то, поред чисто економ-ских постоје и политички раз-лози. „Русија тежи да бар де-лимично поврати онај утицај у свету који је имао СССР. Сред-ство за постизање тог циља је кредитирање на нивоу владе, ка да се заједно са кредитним скла пају и политички споразу-ми“, сматра Олег Душин, ста-рији аналитичар инвестиционе компаније „Церих Капитал Менеџмент“ и експерт углед-ног пословног издања vz.ru. „После распада СЕВ-а и СССР--а утицај Русије на балканске земље је ослабио. То се наро-чито може рећи за Бугарску, ко ја је у социјалистичком пе-риоду била веома блиска Сов-јет ском Савезу. У целом реги-ону су само Србија и Црна Гора, услов но речено, остале ‘наше’, и због тога их треба подржава-ти“, сматра Душин.

на територији Србије. По речи-ма премијера Дачића, Београд је спреман да започне изградњу у децембру ове године, а шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер из-јавио је да је „Гаспром“ спре-ман да у потпуности финанси-ра из градњу „из својих соп -ствених средстава, док би срп-ски део био враћен од таксе на транзит гаса кроз Србију“.

Најважнији резултат посете делегације српске владе био је државни кредит од 500 мили-она долара који је Србија доби-ла од Русије. Одговарајући спо-разум су 11. априла потписали српски премијер и његов руски колега Дмитриј Медведев.

Србија добија кредит на 10 го дина уз две године грејс пе-риода и фиксну камату од 3,5%. Прва транша од 300 милиона до лара биће уплаћена у најско-рије време, а преосталих 200 ми лиона долара ће Русија упла-тити када Србија потпише ста-билизациони споразум са ММФ-ом. Ивица Дачић је по-зитивно оценио услове креди-та. „Ми сматрамо да је такав пре длог веома коректан“, рекао је он. Србија је 2010. већ доби-ла од Русије кредит од 200 ми-лиона долара за стабилизацију буџета, с тим што је рок отпла-те 11 година, а годишња кама-та 3,4%. Мо сква је у јануару 2013. одобрила још 800 мили-она долара кредита за модер-низацију Срп ске железнице уз учешће Руске железнице и го-дишњу камату од 4,1%.

Путин: Русија је највећи ин веститор у српској економији

BFM.RU

За четири месеца политички акти в не НВО са страним фи-нансирањем (страни агенти по новом закону) примиле су милијарду долара, од тога 10% преко амбасада.

Милијарда долара за стране агентеЗакони Путин објавио податке о размерама иностраног финансирања НВО које се у Русији баве политиком

ја нисам знао...“. Од укупне су-ме чак 3,855 милијарди рубаља (122 милиона долара) је стигло у НВО преко дипломатских представништава (амбасада) страних држава, додао је пред-седник Русије.

Представник немачког ТВ ка-нала је изразио забринутост због таквог термина и рекао: „Израз ‘страни агент’ којим тре-ба да се називају те организације асоцира на нешто везано за Хладни рат“. На то је председ-ник РФ саопштио новинару да су САД донеле исти такав закон још 1938. године и да је он тамо још увек на снази. „И наше, ру-ске организације суочавају се са потпуно истом праксом, коју је та земља увела пре много деценија“, истакао је Путин. „Ми смо донели исти такав за-кон, који ништа не забрањује — то посебно желим да нагла-сим: ништа не забрањује, ни-кога не ограничава и ништа не затвара“. Шеф државе је под-

За само четири месеца, коли-ко је прошло од усвајања за-кона који невладине органи за-ције у Русији које се мешају у унутрашњу политику земље и примају новац из иностранства обавезује да се представљају као „страни агенти“, на рачу-не тих организација из ино-стран ства је легло 28,3 мили-јарде рубљи (готово 1 милијарда долара). То је председник Русије Владимир Путин саопштио у интервјуу који је 2. априла дао немачком ТВ каналу ARD.

Пре него што ће саопштити о којој суми је реч, Путин је ре-као немачком новинару: „За-мислите колико новца је легло! Не можете ни да замислите, ни

вукао да руски закон о НВО не забрањује организацијама које добијају новац из иностранства да се баве неком конкретном де латношћу, између осталог и унутрашњом политиком. „Ми једноставно желимо да знамо ко добија тај новац и на шта се

он троши“, објаснио је Путин позицију Кремља.

Затим је председник питао свог саговорника да ли му је по знато колико у Европи има невладиних организација које се финансирају из Русије. Но-винар није могао да одговори

на то питање. „Ја ћу Вам рећи“, на ставио је Путин. „Једна таква организација делује у Паризу, а друга је регистрована у САД и делује у Северној Америци. И то је све. Дакле, укупно две организације: једна у САД и једна у Европи.“ Насупрот томе, у Руској Федерацији тренутно делују 654 политички активне невладине организације „које, како се сада испоставило, до-би јају новац из иностранства“, изјавио је шеф руске државе. „То су организације које се баве унутрашњом политиком. Зар наше друштво не треба да зна ко и за шта добија новац?“, за-питао се Путин. „Ми их само молимо да кажу: ‘Јесте, ми се ба вимо политиком, а финанси-рамо се из иностранства’. Дру-штво има право да то зна.“

У истом интервјуу Путин је говорио о демократији и опо-зицији у Русији, а такође је ре-као чиме ће се бавити када за-врши политичку каријеру.

Људмила Алексејева, председница московског Хелсиншког одбора, који по новом закону спада у стране агенте

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

© Р

ИА

„НО

ВО

СТИ

“

КО

МЕР

САН

Т

REU

TER

SИ

ТАР ТАСС

03ЕкономијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ПИСМА ЧИТАЛАЦА, КОЛУМНЕ И ИЛУСТРАЦИЈЕ ОЗНАЧЕНЕ КАО „МИШЉЕЊЕ“, КАО И ТЕКСТОВИ ИЗ РУБРИКЕ „ПОГЛЕДИ“ ОВОГ ДОДАТКА ИЗАБРАНИ СУ ДА

ПРЕДСТАВЕ РАЗНА СТАНОВИШТА И НЕ ОДРАЖАВАЈУ НУЖНО СТАНОВИШТЕ УРЕДНИКА ПРОЈЕКТА „RUSSIA BEYOND THE HEADLINES“ ИЛИ ЛИСТА „РОСИЈСКА

ГАЗЕТА“. МОЛИМО ВАС ДА ШАЉЕТЕ ПИСМА И КОМЕНТАРЕ УРЕДНИКУ НА EDITOR@RUSKAREC.RU

ДО ДА ТАК „РУ СКА РЕЧ“ ФИНАНСИРА, УРЕ ЂУ ЈЕ И ИЗ ДА ЈЕ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“ (МО СКВА, РУ СИ ЈА).ИН ТЕР НЕТ-СТРА НИ ЦА: RUSKAREC.RU * EMAIL: EDITOR @RUSKAREC.RU * ТЕ ЛЕ ФОН: +7 (495) 775 3114 ФАКС: +7 (495) 988 9213 * АДРЕ СА: УЛ. ПРАВ ДЫ 24, Д. 2, МО СКВА 125993, РОССИЯ.ЈЕВ ГЕ НИЈ АБОВ ИЗДАВАЧ И ДИРЕКТОР RBTH * ПАВЕЛ ГОЛУБ ГЛАВНИ УРЕДНИК ДОДАТАКА RBTH *ВЈА ЧЕ СЛАВ ЧАР СКИ ИЗВРШНИ УРЕДНИК ЗА ЈУЖНУ И ИСТОЧНУ ЕВРОПУ * НИ КО ЛА ЛЕ ЧИЋ ГО СТУ ЈУ ЋИУРЕД НИК СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * ИРИНА РЕШЕТОВА УРЕДНИК ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦЕ „РУСКЕ РЕЧИ“ * ЈЕКАТЕРИНА ТУРИШЕВА, ИВАН НИКОЛАЈЕВ АСИСТЕНТИ СРПСКЕ РЕДАКЦИЈЕ * МИЛАН РАДОВАНОВИЋ, МИША ЂУКАНОВИЋ, МАЈА ЈОНЧИЋ ПРЕВОДИОЦИ * АН ДРЕЈ ЗАЈ ЦЕВ ДИ РЕК ТОР ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ *НИ КО ЛАЈ КО РО ЉОВ ФО ТО ГРА ФИ ЈА * МИ ЛА ДО МО ГАЦКА ДИ РЕК ТОР ОДЕ ЉЕ ЊА ПРЕ ЛО МА И ДИ ЗАЈ НА * АНДРЕЈ ШИМАРСКИ ДИЗАЈН * ИЉА ОВЧАРЕНКО ПРЕ ЛОМ

ЗА ОГЛА ША ВА ЊЕ У ОВОМ ДО ДАТ КУ МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ОБРА ТИ ТЕ ЈУ ЛИ ЈИ ГО ЛИ КО ВОЈ, ДИ РЕК ТО РУОДЕ ЉЕ ЊА ЗА ОД НО СЕ СА ЈАВ НО ШЋУ: JULIA.GOLIKOVA@RBTH.RU.

© 2012–2013 СВА ПРА ВА ЗА ДР ЖА ВА ФГБУ „РО СИЈ СКА ГА ЗЕ ТА“: АЛЕК САН ДАР ГОР БЕН КО ПРЕД СЕД НИК РЕДАК ЦИЈ СКОГ САВЕТА, ПА ВЕЛ НИ ГО И ЦА ГЕ НЕ РАЛ НИ ДИ РЕК ТОР, ВЛА ДИ СЛАВ ФРО ЊИН ГЛАВ НИ УРЕД НИК.

ЗА БРА ЊЕ НО ЈЕ КО ПИ РА ЊЕ, ДИ СТРИ БУ ЦИ ЈА ИЛИ ПРЕ У ЗИ МА ЊЕ СА ДР ЖА ЈА ОВОГ ИЗ ДА ЊА, ОСИМ ЗА ЛИЧ НУ УПО ТРЕ БУ, БЕЗ ПИС МЕ НЕ СА ГЛА СНО СТИ „РО СИЈ СКЕ ГА ЗЕ ТЕ“. МО ЛИ МО ВАС ДА СЕ ЗА ДО ЗВО ЛУ ОБРА ТИ ТЕ НА ТЕ ЛЕ ФОН +7 (495) 775 3114 ИЛИ НА EMAIL EDITOR @RUSKAREC.RU. „RUS SIA BEYOND THE HE A DLI NES“ НЕСНО СИ ОД ГО ВОР НОСТ ЗА НЕ НА РУ ЧЕ НЕ ТЕК СТО ВЕ И ФО ТО ГРА ФИ ЈЕ.

МИХАИЛ СЕРОВ, ОЛГА МОРДУШЕНКОКОМЕРСАНТ

„Гаспром“ проширује „Се-вер ни ток“ на Холандију, а у компанији кажу да је трену-так за почетак преговора са Великом Британијом „веома повољан“.

Проширење „Северног тока“Енергетика Гасовод направљен како би се гас из Русије без сметњи посредника продавао Немачкој иде све даље на запад

више наврата изразили жељу да се компанија активно развија на британском тржишту.

Шеф „Гаспрома“ Алексеј Ми-лер средином јануара је изјавио да ће трећу и четврту линију „Се верног тока“ градити нови конзорцијум, с тим што се на раз личитим деоницама могу разликовати акционари. „Га-спром“ је крајем прошле годи-не започео преговоре са Beyond Petroleum (BP) о продужетку чет вр те ли није до Велике Бри-таније, али резултати тих прего-вора нису познати.

Према првобитном плану ру-ске компаније конфигурација проширења гасовода требало је да буде одређена до краја ја-нуара. Одлука је затим одло-жена за крај првог тромесечја, али још увек није донета. Сре-дином марта је члан управног одбора компаније Wintershall Марио Марен изјавио да његова компанија „проучава студију изводљивости, после чега ће до-нети одлуку о сврсисходности изградње и свог учешћа у про-јекту“. У компанији BP кажу да је она „и даље заинтересо-вана за пројекат, али одлука о учешћу још није донета“.

Због несташице течног при-родног гаса за време мартов-ских мразева у Европи, пре све-га у Великој Британији, нагло је скочила спот цена гаса, тако да је атмосфера за преговоре о проширењу „Северног тока“ повољна, истиче Валериј Не-стеров из одсека Sberbank In-ve stment Research. „Гаспром“ жели да повећа испоруке гаса у Велику Британију са сада-шњих 8 милијарди кубних ме-тара (углавном су то спот уго-вори) на 40 милијарди кубних метара (50% британског тржи-шта), додаје Виталиј Крјуков

из „ИФД-Капитала“. Он прет-по ставља да је „Гаспромов“ оп-циони уговор о куповини 9% ак ција у BBL (где Gasunie по-седује 60% акција, а E.ON и Fluxys по 20%) вероватно остао на снази, и компанија ће моћи да га реализује уколико Gasunie уђе у нови конзорцијум.

Поред тога, „Гаспром“ може бити заинтересован и за друге активе у гасном транспортном систему Европе. Gasunie (др-жав на компанија) поседује мре-жу гасовода чија је дужина 15,5

хиљада километара, а капаци-тет до 100 милијарди кубних ме тара гаса годишње. Иста ком-панија има и два гасна терми-нала са подземним складиш-тем гаса. Компанија GTS, коју контролише Gasunie и која та-кође испоручује велике коли-чине гаса другим земљама ЕУ, повезана је са „Северним то-ком“ преко гасовода NEL. Овај гасовод пролази кроз Нема чку, а декларисани капацитет му је 20 милијарди кубних метара го-дишње.

Највећа руска гасна компанија „Гаспром“ приступа форми ра-њу новог конзорцијума ради про ширења гасовода „Северни ток“. Tоком недавне по сете Вла-димира Путина Холандији „Га-спром“ је са холандском ком-па нијом Gasu nie потписао ме-мо рандум о ње ном учешћу у изградњи треће линије гасово-да. Gasunie је акционар прве две линије „Северног тока“, али „Гаспром“ жели да започне проширење пројекта на „чи-стом листу“. Засада није позна-то шта ће руски гасни гигант заузврат добити од холандске компаније. У оквиру претход-ног партнерства „Гаспром“ није успео да реализује опциони уго-вор о учешћу у једном од гасо-вода према Великој Бри танији.

Извор близак „Гаспрому“ је саопштио да је руска гасна ком-панија потписала са холанд-ском фирмом меморандум о ње-ним намерама да учествује у кон зорцијуму који ће радити на проширењу гасовода „Се-верни ток“ из Русије у Немач-ку по дну Балтичког мора.

Холандској компанији већ припада 9% акција у конзор-ци јуму Nord Stream AG (где „Гаспром“ има 51%, Wintershall и E.ON по 15,5%, а GDF Suez, као и Gasunie, поседује 9% ак-ци ја), који је градио прве две ли није гасовода. Прва линија је прорадила у новембру 2011, а друга у октобру 2012. Њихов укупни капацитет је 55 мили-

Гасовод „Северни ток“ преко Балтичког мора

Технопаркови и специјалне економске зоне у Русији

ЈЕВГЕНИЈ БАСМАНОВ

Специјалне економске зоне (СЕЗ) омогућавају резиден-тима да на порезима и пољу инфраструктуре уштеде де-сетине милиона долара.

Где је најплодније тло за развој бизниса у Русији?

Инвестиције Страним компанијама се допада идеја СЕЗ

током наредне три године тру-дити да привредницима у свету приближи пословне перспек-тиве у Русији. Један од приори-тета консултаната треба да буде убрзано остваривање помало клонуле, али доказано ефика-сне владине иницијативе, а то је развој Специјалних економ-ских зона (СЕЗ).

Свој данашњи облик СЕЗ су попримиле тек 2005. Од тада је статус резидената у овим зона-ма добило 57 страних компанија из 21 земље света. У 2005. се у СЕЗ слила готово 1 милијарда долара америчких инвестиција. Компанија „General Motors“ је инвестирала 180 милиона до-лара, компанија „3M“ (прои-зво ди за индустрију и домаћин-ство) — 30 милиона, кор порација „Armstrong World Industries“ (ин дустрија грађе вин ских мате-

Руске власти све више настоје да своју земљу учине што при-влачнијом за инвеститоре и да увећају њен пословни углед у све ту. Руски фонд директних ин вестиција је на Светском еко-номском форуму у Давосу на-ја вио покретање промотивне кам пање „Инвестирајте у Руси-ју“. Унапређење пословног угле да земље ће такође бити потпомогнуто од стране утицај-них светских инвестиционих банака. Као што је познато, у својству првог консултанта из-абрана је банкарска групација „Goldman Sachs“, која ће се

ри јалa) — 75,4 милиона. Акци-онарско друштво отвореног ти па „Специјалне економске зоне“ (ОАО ОЭЗ) са др жавом као јединим власником на челу управља са 17 зона, ма да не на-пре дују све подјед нако успеш-но. Брзина њиховог развоја ум-ногоме зависи од врсте по -слов не делатности и од односа локалног руководства. За 7 го-дина СЕЗ су успеле да при вуку стране инвестиције у размера-ма од 3,6 милијарди долара (110 милијарди рубаља).

Економске зоне су подељене у четири категорије: инду стриј-ско-производне, туристичко--рекреативне, лучке и техни-чко-иновативне.

Према подацима Рачуновод-ствене коморе РФ, резиденти техничко-иновативних зона поседују 350 патената на про-

јар ди кубних метара гаса го ди-шње. Изградња је коштала 7,4 милијарде долара. Gasunie је ушао у конзорцијум у јулу 2008. Компанија је у замену за уче-шће у изградњи „Северног то-

ка“ понудила „Гаспрому“ опци-о ни уговор о куповини 9% акци ја у гасоводу Balgzand Bacton Line (BBL) којим се гас транспортује из Холандије у Велику Британију, а чији је ка-

пацитет 20 милијарди кубних метара гаса годишње. Тај оп-циони уговор, међутим, није ре-ализован. У „Гаспрому“ не ка жу шта је разлог, мада су пред ставници руског гиганта у

наласке, а међу њиховим кли-јен тима су ком паније „Boeing“ и „Apple“.

Најпре је било предвиђено да у СЕЗ не може да се укључи сва ка фирма — пословни про-је кат инвеститора би требало да „унапреди руску економију новим технологијама и да код запослених развија конкурент-ну професионалну компетен-цију“, а предност би имали про-јекти од изузетног националног

значаја са становишта Владе РФ. Другим речима, власти су же леле да разне погодности омо гуће само компанијама у сфе ри високе технологије. Ме-ђу тим, једна од најуспешнијих СЕЗ („Алабуга“ у Татарстану) својим примером показује да у овој зони има места и за фабри-ку стакла, а и за производњу и пре раду салате и поврћа, од ко-јег затим зна чајан део одлази у „McDonald's“.

У складу са уредбом председ-ника РФ из 2012. године, до 2020. би Ру сија требало да за-узме 20. ме сто на ранг-листи најпер спек тив нијих земаља за улагање пре ма извештају Свет-ске банке („Doing Business Re-port“) и да на предује са сада-шњег 112. ме ста. Узимајући у обзир дина ми ку развоја у по-след ње две године (и очигледан помак са 124. места), сасвим је мо гу ће да се то деси.

Цена гаса је нагло ско -чила због неста шице теч ног природног гаса за време мартов ских мразева у Европи

километара цеви допремаће гас из Русије без земаља посредни-ка на запад Европе

1224У БРОЈКАМА

АЉО

НА

РЕП

КИ

НА

НАТ

АЛИ

ЈА М

ИХА

ЈЛЕН

КО

04 ИстраживањаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ЧЕТРНАЕСТ ГОДИНА ОД АГРЕСИЈЕ НАТО-А НА СРЈ

АГРЕСИЈА НАТО-А НА СРЈ 1999. ОСТАВИЛА ЈЕ МНОГО ДУБОКИХ ТРАГОВА НА СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ И МНОГО НЕОД ГО ВОРЕНИХ ПИТАЊА. ВОЈНИ ЕКСПЕРТ ДМИТРИЈ ЛИТОВКИН СПЕЦИЈАЛНО ЗА „РУСКУ РЕЧ“ ПОКУШАВА ДА ОДГОВОРИ НА НЕКА ОД ЊИХ.

Радиоактивне, невидљиве и кинеске загонетке

Тајне, ћутање и освета: питање бомбардовања кинеске амбасадеБомбардовање ам ба саде Ки-не у Београду један је од нај-чуднијих дога ђа ја 1999. Кључ ка одговорима можда лежи у Подмосковљу и на обали Јужног кинеског мора.

BGM-109 може да лети скоро 3000 km. Ракета се наводи на циљ помоћу неколико система који јој омогућавају да лети врло ниско (до 5 m) и да при томе аутоматски прати рељеф терена изнад кога лети. У њеном навођењу учествује и систем навигације GPS, захваљујући коме ракета прецизно погађа циљ са високим степеном веро-

ватноће. У зависности од врсте изабраног циља бојева глава може бити тешка 150–450 kg, а то је сасвим довољно да се уни шти цео брод на мору или добро заштићени командни пункт, па чак и цео град, ако ракета носи нуклеарну бојеву главу.

У току операције против Ира-ка под називом „Пустињска олуја“, која је претходила бом-бардовању Југославије, ратна морнарица и ратно ваздухо-

Уништење амбасаде Народне Републике Кине то ком бомбар-довања Београда још увек је једна од главних пре прека у нормали зовању односа између Пекинга и Вашингтона. Пекинг очекује званична извињења и компен зацију породицама по-гинулих у згради амбасаде, а Ва шингтон се позива на „војни“ карактер циља, као и на гре-шку у картама која је довела до дипломатског неспоразума.

Реч је о случају који се дого-дио 7. маја 1999. за време ин-тензивног бомбардовања Бео-града. НАТО на челу са САД пла нирао је да бомбардовањем потпуно уништи систем коман-де и снабдевања Војске Југо-сла вије. Међутим, једна крста-ре ћа ракета типа BGM-109 To ma hawk, лансирана са бом-бардера Б-2, уместо војног об-јекта погодила је — амбасаду Ки не.

У амбасади су се у том тре-ну тку налазили новинар аген-ције „Синхуа“ Шао Јунхуан, новинар часописа „Женмин жибао“ Син Синг и његова жена Ђи Ђинг. Сви су погинули.

Пекинг је упутио званичан протест. Представници НАТО-а су, међутим, истакли да је циљ бомбардовања била зграда Са-везне управе за снабдевање која се налази поред амбасаде и на-водно обезбеђује снабдевање срп ских јединица, а амбасаду је ракета погодила случајно, јер је из ње емитован непрекидни радио-сигнал. Војни стручњаци су присуство сигнала интерпре-тирали као резултат рада нека-квог командног пункта српске армије и зато су уништење тог циља сматрали оправданим.

На томе би читава прича мо-гла и да се заврши. Јасно је да је приликом интензивног бом-бардовања великих мегаполи-са тешко рачунати на селек-тивно погађање циљева. Из тог разлога у тренутку бомбар до-вања у згради амбасаде није би ло дипломатских представ-ника. Они су на време евакуи-сани из зоне ратних дејстава. Па ипак, поједине чињенице ука зују на то да је уништење амбасаде могло бити и плани-рана акција.

Стратешке и тактичке крста-реће ракете BGM-109 Toma-hawk представљају главно удар но средство америчке мор-нарице и америчког ваздухо-пловства. У зависности од боје-вог пуњења (нуклеарно, ра -зор но-парчадно или касетно)

пловство САД свакодневно су на Багдад упућивали и по не-колико хиљада ракета типа BGM-109 Tomahawk, захва-љујући чему су већ у првим да-нима конфликта у потпуности сломили систем противваздуш-не одбране Ирака и уништили стратешке објекте одбране, ко-манде и војне индустрије у целој земљи. Сами Американци при томе нису изгубили ниједан но-сач крстарећих ракета, јер су их лансирали са удаљености која је била ван домета ирач-ког оружја.

Иста тактика је примењена и током бомбардовања Београ-да. Додуше, овде није све ишло тако глатко. На пример, у зони ратних дејстава било је доста облачно, тако да је на ракета-ма било сметњи у пријему тач-них координата од сателитског система навигације GPS. Због тога је отказивао и систем наво-ђења ракета BGM-109 Toma-hawk, тако да су и сами пред-ставници НАТО-а признали да ракете често не погађају циљеве. Управо та чињеница је касније наведена као један од узрока који су довели до тога да раке-та падне на кинеску амбасаду,

а заправо су „гађали суседну зграду“...

Према неким информацијама, о којима су касније говорили и представници Северноатлант-ског пакта, грешке система GPS Американци су компензовали слањем у Београд неколико гру-па специјалаца чији је задатак био да радио-сигналом са спе-ци јал них локатора „обеле жа-вају“ циљеве које је требало уни штити. У прилог овој вер-зији говори и чињеница да су представници НАТО-а у свом оправдавању поводом уни ште-ња амбасаде Кине више пу та по менули да су приликом пла-ни рања операције користили застареле карте Београда. Дру-гим речима, нису грешиле само ракете навођене са сателита, него и војници који су са земље усмеравали њихов лет.

Ова прича, међутим, има вео-ма неочекивани заплет. Рат у Југославији има још јед ну не-решену загонетку: како је обо-рен амерички „невидљиви“ ави он F-117A. Та машина је на-прављена за решавање специ-јалних и врло осетљивих зада-така. Угласте ивице авиона, ко ји више личе на бумеранг,

" У зони одговорности Аме-риканаца на Косову нико није оболео од леукемије

— у њиховом подручју муниција са осиромашеним уранијумом практично није коришћена. Нису страдали ни руски мировњаци, јер су после поделе Косова на зоне одговорности добили сектор близу америчких војника.

ЦИТАТ

Дмитриј ЛитовкинКАПЕТАН ТРЕЋЕГ РАНГА У РЕЗЕРВИ И ВОЈНИ ЕКСПЕРТ ЛИСТА „ИЗВЕСТИЈА“

2001. кинески ловци су пресрели амерички извиђачки авионEP-3 и принудили га да слети

AP

Министар спољних послова Кине Танг Ђијасјуан обилази ру-шевине амбасаде своје земље у Београду 3. децембра 2000.

не го на класични авион, треба-ло је да учине F-117A апсолут-но невидљивим за радаре про-тивника, захваљујући чему је амерички бомбардер могао не-кажњено извршава борбене за-датке у дубокој позадини про-тивника. Те карактеристике је F-117A потврдио током Панам-ског конфликта и успешно је деј ствовао у Ираку, али је у Ју-го славији је доживео потпуни фијаско.

Српски извори тврде да је „не видљиви“ оборен застаре-лим совјетским противавион-ским ракетним системом С-125 „Нева“ и да је то урадила 3. ба-терија 250. бригаде Противваз-душне одбране под командом Золтана Данија. Екс перти, ме-ђу тим, тврде да је тај ракетни систем потпуно застарео и да помоћу њега тако нешто не би могло да се постигне, јер његов радар физички не може да пре-позна авион направљен техно-логијом „Стелт“. Срби су имали још један комплекс противваз-душне одбране совјетске произ-водње типа „Куб“, али ни он, по мишљењу експерата, по сво-јим тактичко-техничким ка-рактеристикама није погодан за пресретање авиона F-117A. Дакле, шта се догодило?

Тајна обореног авиона F-117A откривена је случајно. У музеју научноистраживачког инсти-тута „Тихомиров“ у Жуковском код Москве, иначе једног од во-дећих института за пројек то-ва ње радара, појавио се нови експонат: комад кабине зло -срећ ног америчког бомбарде-ра. Натпис испод експоната не-двомислено говори да је циљ погођен ракетом руског против-авионског ракетног система „Бук“. То објашњење је доне-

ло и нову недоумицу. Наиме, срп ска армија тада није посе-довала систем „Бук“, као што га не поседује ни данас. Што се самог авиона F-117A тиче, ње-гови комади су се, на исто тако загонетан начин као и најновији противавионски ракетни си-стем, изненада појавили у под-московском граду Жуковском, у Институту за аеронаутику „Гро мов“, иначе главној науч-ној установи Русије која се бави проучавањем нових материјала и технологија, а такође и те сти-рањем перспективне авионске технике.

Касније су Американци ипак покушали да реше случај са бом бардовањем кинеске амба-саде у Београду. Смењен је један од руководилаца CIA, а многи шефови су добили опомену. Пе-кингу, међутим, то није било до-вољно. Тадашњи представник Ми нистарства спољних посло-ва Кине Чу Банцзао захтевао је од Вашингтона „да се крив-ци казне, а да се кинеској влади и кинеском народу пружи задо-вољавајуће образложење“, јер Пекинг не верује да је у питању била „трагична грешка“.

После ових речи уследио је и конкретан корак Кине. Две го дине после рата у Србији ки-нески ловци су пресрели аме-рички извиђачки авион EP-3 и принудили га да слети. Авион је обављао редовни лет изнад те риторије Јужног кинеског мо-ра. Обе земље, као и у случају са амбасадом у Београду, нису ди зале прашину око овог до-гађаја. Вашингтон је дипломат-ским каналима инсистирао да Пекинг врати авион и посаду од 20 војника. Пилоти су пуш-тени након 11 дана, а шпијунски авион је враћен тек неколико месеци касније, и то размонти-ран на делове.

И то није све: Пен тагон је за превоз тих делова морао да за-купи руски теретни авион Ан-124 „Руслан“, јер Кинези нису пустили на своју територију амерички транспортни авион С-130.

Поједине чињенице ука зују на то да је уништење амбасаде могло бити и планирана акција

21 Руска армија у свом

арсе налу има пројек-тиле са урани јумом. То

је углавном муниција за тенкове Т-72/80 и Т-90. Међу тим, како је 2001. саопштио генерал-ма јорЈевгениј Куље шов, вршилац дужности начелника ракетних и артиљеријских јединица, ни совјетске ни руске оружане снаге никада у војним конфлик-тима нису примењивале такву муницију.

2 Осиромашени уранијум је споредан про изводобо гаћивања ура ни -

јума. Тврдња да је то „нуклеарни от пад“ из реактора који се пре-ко бомби јефтино „складишти“, дакле, није сасвим тачна. Муни -цију са оси ромашеним урани-јумом данас имају армије пре-ко 20 земаља: САД, Велика Бри-танија, Француска, Русија, Кина, Индија, Саудијска Арабија, Изра-ел, Бахреин, Еги пат, Ку вајт, Па -ки стан, Тајланд, Ирак, Тајвани др, али је само САД користе.

ЧИЊЕНИЦЕ О

ОСИРОМАШЕНОМ

УРАНИЈУМУИ

З СЛ

ОБ

ОД

НИ

Х И

ЗВО

РА

05РУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКАЈА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА Истраживања

Неизбрисиви мирис уранијума на БалкануМноге армије света имају му ницију са осиромашеним уранијумом „за црне дане“, али су само САД спремне да је примене у свим ратним дејствима.

ни је за пиће. Мировњацима и ху манитарним мисијама у зони конфликта препоручено је да избегавају загађене објекте и не пију воду из тог краја. По ми-шље њу експерата, за деконта-минацију подручја било би по-требно неколико милијарди долара. Међутим, САД и њихови савезници из НАТО уопште ни су реаговали на ту изјаву.

Нема разлога да се не верује међународним инспекцијама које су вршиле мониторинг те-риторије Србије. Неке од њих су радиле на иницијативу самих учесника ратног конфликта, из-међу осталог и зато што су обо-левали и војници „мировног“

контингента. Европљани су за-право и покренули питање ко-ришћења муниције са осиро-машеним уранијумом. Међутим, тадашња државна секретарка САД Мадлен Олбрајт ућуткала је партнере изјавом да „не по-стоје факти који би здравстве-не проблеме војника могли до-вести у везу са муницијом на -пуњеном осиромашеним ура-нијумом“.

Индикативно је да највише оболелих има у италијанском контингенту мировних снага, а Италијани су били лоцирани на граници са Албанијом, где је

Запад нема обичај да евоцира успомене на „ту“ војну опе ра-цију. Ово кратко истраживање је посвећено једној од најмање расветљених епизода тог рата, у којој су Американци користи-ли бојеве главе са осиромаше-ним уранијумом. Од те муниције су страдале Србија и суседна Македонија, али су страдали и сами војници НАТО-а.

За њих, скандал је избио 2001, када је од леукемије умрло 18 војника мировног контингента НАТО-а на Косову: 7 Италијана, 5 Белгијаца, 2 Холанђанина, 2 Шпанца и по један представ-ник Португалије и Чешке. По-ред тога, рак крви је установљен код 30 италијанских и 8 шпан-ских војника, као и код 4 Фран-цуза и 4 Белгијанца. Иста дија-гноза је постављена код војника у Мађарској, Данској, Немачкој, Великој Британији и др. Ка сни-је је специјална комисија УН утвр дила да су се сви они нала-зили на територији која је била изложена утицају америчког оружја са осиромашеним ура-нијумом.

Комисија УН је у бившој Ју-го славији спровела истрагу кра јем 2001, када је проверила 11 објеката на Косову и дошла до закључка да су сви објекти загађени радиоактивним еле-мен тима и да вода у региону

муниција са осиромашеним ура нијумом примењивана у ве-ликим количинама. У зони од-говорности Американаца нико није оболео — у њиховом под-ру чју таква муниција практич-но није коришћена. Нису стра-дали ни руски мировњаци, јер су после поделе Косова на зоне одговорности добили сектор близу америчких војника.

У Југославији су примењива-на четири типа муниције са оси-ро машеним уранијумом. За про бијање међуспратних кон-стру кција у зградама кори ш-ћене су бомбе дуге шест мета-ра. То су заправо биле цеви уранијума тешке 100 kg у одго-

варајућем омотачу са кумула-тивним пуњењем тротила. За борбу против моторизоване тех-нике коришћени су против-оклопни пројектили тешки 3,2 kg са језгром од уранијума. Пи-сте су гађане касетним бомба-ма напуњеним комадићима ура-нијума тешким укупно 600 kg, који су се разлетали по писти и правили јаме од 10 квадрат-них метара. Ратно ваздухоплов-ство користи пројектиле тешке 500 g. То оружје је највише пр-имењивано на Косову и у јуж-ном делу Србије, дакле управо тамо где се регуларна српска

ар мија најжешће супротстави-ла савезничким трупама.

Осиромашени уранијум (U-238) је споредан производ обо-гаћивања уранијума и третира се као индустријски отпад. Ме-ђутим, по речима професора Вој не академије Вадима Козју-љина, осиромашени уранијум се због своје густине и тежине (готово 70% је гушћи и тежи од олова) активно користи у војној индустрији као компонента у производњи оклопа и језгра за пројектиле, иако се ради о врло токсичном материјалу. Период његовог полураспада износи 4,5 милиона година.

Међутим, за америчку војску сва његова штетна дејства бледе у поређењу са резултатима које даје у рату. Муниција направ-љена на његовој бази има мању површину, а самим тим и мањи отпор ваздуха, што значи да бр же лети и већом снагом по-гађа циљ. Такви пројектили ле те брзином од око 2 km/s (за ра злику од обичних 1,5–1,7 km/s) и не „спљоште“ се при-ликом удара у зграду или блин-дирани циљ. Језгро од уранијума приликом удара постаје још „ош трије“, тако да лако про-дире у унутрашњост зграде или оклопног возила. После про-бијања оклопа остаци језгра од уранијума се запале и изазивају пожар унутар тенка или оклоп-ног транспортера, пунећи ка-бину отровним гасовима. Све то знатно повећава ефикасност при мене такве муниције.

Већина земаља које имају ову муницију чува је „за црне дане“,

За деконта минацију радиоактивних подручја било би потребно неколико милијарди долара

За Запад је скандал избио 2001, када је од леукемије умрло 18 војника контингента НАТО-а на Косову

facebook.com/ruskarec

twitter.com/ruskarec

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру!

Официр Војске Југославије поред радиоактивног поља у селу Рељи на код Преше-ва, 7. јануара 2001.

за случај да дође до глобалног рата, и не хвали се тиме што је поседује. Вашингтон је, напро-тив, користи као главно удар-но средство у својим оружаним снагама. САД данас поседују преко 50% пројектила са ком-понентама од уранијума и спрем не су да их примене у свим ратним дејствима где је потребно брзо постићи успех. На пример, за само 3 недеље рат них дејстава против Ирака 2003. пешадија и моторизова-не јединице САД су потроши-ле 9552 тенковска пројектила и 1,7 милиона пројектила мањег калибра са осиромашеним ура-ни јумом. После рата у Пер-сијском заливу Пентагон је зва-нично признао да је на тери -торију Ирака бачена 31 тона уранијума.

Вадим Козјуљин напомиње да, нажалост, муниција са оси-ромашеним уранијумом зва-нично не спада у забрањене врсте наоружања. Према томе, Београд тим поводом данас не може ставити никакву примед-бу Вашингтону. Поред тога, чак и ако би се појавио уговор о за-брани муниције која садржи осиромашени уранијум, не би га ратификовали ни Вашинг-тон ни Москва ни Пекинг.

Козјуљин сматра да је таква ситуација настала зато што се свет дели на оне који се озбиљно припремају за рат и оне који ра чунају да ће у случају рата моћи да се скривају иза туђих леђа. То је делимично тачно ка да се ради о двадесет земаља које поседују муницију са оси-

ромашеним уранијумом. Ве-ћина тих земаља је примењивала или примењује војну силу.

Што се тиче „мирољубивих“ савезника САД из НАТО-а, који предлажу мере за ограничење ове врсте муниције, њих једно-ставно нико неће слушати, с об-зиром на безначајно учешће тих земаља у мировним опе-рацијама Алијансе.

Поврх свега, осиромашени уранијум је најјефтинији тешки метал, и истовремено је нај ефи-каснији. Најближи конкурент му је волфрам, али је он веома скуп и има га далеко мање у при роди. Управо из тог разло-га армија САД се у догледно време неће одрећи муниције са осиромашеним уранијумом и без одговарајућег међународног уговора њена примена ће бити легитимна.

REUTERS

06 РелигијаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ВЈАЧЕСЛАВ ЧАРСКИ

На ушћу Дунава у Црно море данас, као и пре триста годи-на, живе необи чни Руси који говоре на арха ичном руском и исповедају православље старог обреда.

Староверци из делте Дунава Православље Руси Липовани чине да румунска делта Дунава личи на времеплов који вас води у Русију из 17. века

Историја Људи који и даље не прихватају руску црквену реформу из 17. века

или од неправилно изговорене речи „филиповци“ (један од ста рообредничких покрета).

Први Липовани који су се до-селили на Дунав живели су у ко либама од трске. Тек у 19. ве ку појављују се прве куће: др-вена конструкција се облагала тр ском и премазивала блатом. Трска је још коришћена за по-кри вање кућа и за ложење пе-ћи. У годинама када су најезде скакаваца пустошиле поља око делте, локално становништво није имало ни брашна па је рен-дало сушене штуке које су се затим мешале са иситњеном биљком враголић. Од те смесе су пекли лепиње. Ови истрајни

Липовани чувају старе оби-чаје карактеристичне за руску свадбу, масленицу и неке цркве-не празнике. Главни чувар те традиције је црква у којој се служба врши на архаичном ру-ском језику. При цр кви раде летње школе где деца допуња-ва ју обра зовање које стичу у ру мунским школама.

У Румунији живи укупно око 30 хиљада Липована, углавном у области Тулча. Неки Липова-ни су Румунији донели светску сла ву, на пример Иван Пацај-кин, четвороструки олимпијски шампион у веслању у кануу и де ветоструки светски шампи-он (1970-их и 80-их), који сада ради као главни тренер румун-ске репрезентације.

Липовани жи ве и у суседним областима које припадају Мол-да вији, Бу гарској и Укра јини, тако да их пре ма незваничним проценама има око 100 хиљада. За јед ница Руса Липована у Ру-мунији (званичан назив овог дела руске ди јаспоре) основа-на је 1990. Успо стављени су од-носи са Руском Федерацијом. Заједница издаје новине „Зоре“ и часопис „Ки теж-град“.

Међутим, у постсоција ли сти-чкој Румунији Липовани не жи -ве спокојно. Политика румун-ских власти према руској на-ци о налној мањини и руском језику, економска криза, неза-посленост и нова правила ри-болова по стандардима ЕУ до-вели су до одласка омладине на Запад. На жалост, нико не одлази у Русију.

Данас је угрожен и сам оп-станак Липована као посебне етничке групе. Руски државни органи који одржавају контак-те са Русима у дијаспори по-след њих година указују да је ситуација крајње алармантна и активно се укључују у реша-ва ње овог проблема. Будућност Руса Липована у Румунији за са да остаје неизвесна.

Преци Руса Липована су руски расколници или старообредни-ци који су напустили Русију бо-јећи се прогона. Они су били про тив реформи патријарха Никона, који је 1652. донео од-луку о исправљању црквених књига и уношењу неких изме-на у обреде ради прилагођавања грчком (византијском) канону.

У читавој Руси ји су од 1667. почели прогони ста ровераца, које је било лако препознати јер су се крстили са два уместо са три прста, што је постао њи-хов симбол. Званично су про-глашени јеретицима и анате-ми сани. Најпознатији борци про тив реформи били су про-топоп Авакум, аутор знамени-тих житија, и бољарка Теодосија Морозова, која је спаљена на ло мачи. Њу је на својој познатој слици овековечио Василиј Су-риков.

Од сурових прогона старооб-редници су се спасавали бек-ством: бежали су на Дон, у Ку-бањ, Сибир и на руски Далеки Исток. У слабо насељену делту Дунава прве групе старовера-ца су пристигле око 1720. Нешто касније су се из Донске обла-сти преселили и козаци-старо-верци из војних јединица Иг-ната Некрасова, и ту су остали, стопивши се са Липованима.

Далеко од царске власти и тур ске администрације тада-шње османске провинције До-бру џе, Липовани су релативно мирно могли да чувају своја вер ска убеђења и традицију. Сма тра се да овај етноним по-тиче од речи „липа“, од топо-нима Липовци (места где су не-када живели преци досељеника),

Руски патријарх Никон је у 17. веку одлучио да ус кла ди бого-слу жење са старим византиј-ским стандардима, да описме-ни свештенство, да се ослободи од обреда који су били науче-ни напамет и изгубили сми сао, и самим тим да „поврати снагу молитве“. Русија је тада звани-чно већ 600 година била хриш-ћанска зем ља. Током тако дугог периода у богослужбеним књи-гама се при ликом преписивања поткрало мноштво грешака. Многи свештеници нису били писмени и уопште нису разу-мели шта заправо изговарају.

Црквена реформа је била не-опходна и Никон је био непо-мир љив у њеном спровођењу, што је изазвало раскол. Многи свештеници и мирјани уопште нису схватали зашто се уводе „новотарије“. Зашто Русија, ко ја је преживела инвазије Та-тара и Пољака и опстала у свим

људи са делте били су спремни да подносе глад, пожаре и епи-де мије само да би се могли сло-бодно молити онако како су то чинили њихови преци.

Липовани и данас говоре на спе цифичном руском језику из 17. и 18. века. Као и остали ру-ски староверци, Липовани су вредни, уредни и честити људи. Во ле да раде и добро зараде. Не воле алкохол и дуван. Муш-карци не брију бра ду, кошуљу носе преко пан та лона. Жене на Ускрс обавезно облаче сара-фан. Само старообредници при мо литви још увек користе по-себну врсту кожних бројаница („љестовка“).

Липовани чувају прастаре оби чаје карактеристичне за руску свадбу, масленицу и неке црквене празнике

Василиј Суриков је бољарку Морозову приказао у ланцима са уздигнута два прста — симболом старообредника

Руски староверци живе у делти Дунава још од 1720.

Свете и несвете тајне древног православља

СЕМЈОН КВАША

Они су одбили „византијске новотарије“ у 17. веку. Због прогона су многи побегли из Русије. Били су покре тачка снага руског капита лизма и — још увек постоје.

страдањима, треба да се „при-ла гођава грчкој учености“, и то у време када је читава грчка пра вославна јерархија била под влаш ћу турских султана? То пи тање су постављали раскол-ници, и остали су верни „ста-ром обреду“.

Разлике у ставовима супрот-стављених страна се сада мно-гима не чине значајним. Да ли се треба крстити са два или са

три прста? Да ли треба писати „Исус“ или „Иисус“? Довољно је у Симболу вере изменити са мо неколико слова, и људи су спремни да због тога беже из земље, да иду на мучење и ломачу. Држава је почела да третира расколнике као пре-ступнике, а онај ко их пријави добијао је њихову имовину.

Независно од прогона рас-колници су се поделили на огро-ман број фрак ција. Глав но пи-

тање је било: „где наћи попове“. Православни свештеник је мо-рао бити рукоположен и при-падати јерархији на чијем је че лу епископ или неко друго духовно лице. Међу расколни-цима дуго није било епископа, што значи да није имао ко да ру кополаже свештенике. Један део расколника је тај проблем решио на радикалан начин: пот пуно је одбацио свештенство и „попове“, и тако добио назив „беспоповци“. Други су себи иза брали свештенике рукопо-ложене од стране епископа који су прихватили реформу. Ка-сније је расколницима ипак по-шло за ру ком да формирају неко лико својих је рархија.

Старообредници су били про-гањани и у царској Русији и за вре ме совјетске власти. Као речит пример могу послужити „по родични“, који су силом пресељени са територије дана-шње Белорусије на обале Бај-кала (и тамо сачували врло чист руски језик, ношњу, традицију и песме из доба Петра Великог, тј. са прелаза из 17. у 18. век), али су многи од њих и сами бе-жали на Урал, у Сибир, у по-гранична подручја или у ино-

странство. Заједнице руских старообредника разних фрак-ција постоје у целој Америци. Географија њихових путовања је импресивна: из Забајкалског краја су од совјетске власти по-бе гли у Кину, где су се наста-нили близу Харбина, у регио-ну који је пре Октобарске ре -волуције практично био ру ска колонија. После Другог свет-ског рата су депортовани у САД, да би се многи од њих расели-ли по Јужној Аме рици.

Крај 19. века у Русији је био период фантастичног економ-ског раста, а једна од многих локомотива тог раста били су капиталисти-старообредници, они који нису побегли. Мамон-тов, Морозов, Рјабушински, Тре тјаков (љубитељ уметности, филантроп и мецена, оснивач славне Третјаковске галерије у Москви).

Сада у Русији живе стотине хи љада старообредника. Они се данас суочавају са озбиљним проблемима. Најтеже је „беспо-повцима“, јер урбанизација под рива њихов традиционални на чин живота и преношење жи-вотних правила са колена на колено. Број „беспоповаца“

Капиталисти-старо об-редници су били једна од локомотива раста руског капитализма крајем 19. века

REU

TER

SAF

P/EA

STN

EWS

ИЗ

СЛО

БО

ДН

ИХ

ИЗВ

ОРА

бр зо опада чак и у њиховој нај-бројнијој, поморској фракцији. Далеко боље су се очувале фрак ције које имају своје свеш-тенство, и оне данас чак придо-би јају и нове чланове. „Старо-обредништво постепено пре лази границе ге тоа и ослобађа се од свих оних културолошких на-носа којима је била маскирана Истина старообредништва, тако да оно за све већи број људи ruskarec.ru/21049

по стаје оли чење Истините Цр-кве Христове“, каже старо об-ред нички јереј Јован Сева стја-нов из Ростова на Дону.

07ПутовањаРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

ДМИТРИЈ ДАРКИН

Крајња југоисточна тачка Ру-сије, на пацифичкој обали Приморског краја, представ-ља прави рај за љубитеље еко-туризма и екстремног роњења.

Ронилачки рај на далеком крају руске земље

Руски Далеки Исток Транссибирска магистрала се, после много хиљада ледених километара, завршава егзотиком Тихог океана

изу зетно прозрачно, струје су благе, а подводни свет веома бо гат. То је прави рај за љуби-те ље природе и подводног света, јер је Јапанско море чувено по величини својих становника. Када се пореде исте врсте жи-во тиња које обитавају у разли-читим морима Русије и света, може се приметити да су при-мерци на Јужном Приморју знатно крупнији. Странци који роне у Јапанском мору зову овај регион „Land of Gigants“ („Зем-ља џинова“).

За оне који воле да роне до по тонулих објеката, у мору има неколико бродова који су по-тонули на различите дубине под различитим околностима. Ин-те ресовање за потонуле бродо-ве је сасвим разумљиво: сваки брод има своју причу и по не-чему је посебан. Осим тога, по-тонули објекат често није само гомила гвожђа, него прави веш-тачки гребен са разним станов-ницима.

Од осталих занимљивости треба поменути фортификаци-оне објекте дуж целог Приморја. Од оснивања Владивостока па све до средине 50-их година 20. века грађена је линија утврђења дуж обала Залива Петра Вели-ког. Војска већ одавно не ко-ристи ове објекте, бетонски бун-кери су зарасли, само њихове празне пушкарнице вире из морских увала овог залива.

Поред тога, у Приморју има и десетак посебних увала за које су везани важни догађаји. Међу њима је и морска увала Витез.

Ова увала је заштићена од ја ких таласа и непогоде, а за-

Ако кренете путем А189 од Вла-дивостока према граници са Ки ном и Северном Корејом, видећете многобројна острва и плаже, живописне заливе, око-мите литице и друге природне лепоте. Тада постаје јасно да се налазите у једном од најјужни-јих крајева Русије.

Област Полуострва Гамова је једно од места на Јужном При-морју које обавезно треба да по-сетите ако се нађете на Дале-

ком Истоку. Крајња тачка по лу острва је Рт Гамова. Одат-ле се отвара видик на три стра-не света: испред вас је Јапан, мало јужније је Корејско полу-острво, а на западу се види Ос-трво Фуругелма — најјужније острво у Русији. На рту преко сто година стоји „Светионик бр. 1“, саграђен још у царско доба. То је најјужнији светионик у Русији.

Море је овде јединствено, са сложеним подводним рељефом. Велике дубине (20–40 m) почињу скоро од саме обале. Море је

али су из тог доба сачувани са мо његова кућа и шумске про секе на планини Туманаја („Магле-на“). Та кућа је, према све-дочењима Јанових рођака, ли-чила на замкове из доба кр -ста шких ратова, јер су то била немирна времена, разбојници из Кине су стално свраћали на југ Приморског краја.

Увала Витез је са мањим или већим успехом служила војсци и науци. На пример, 1940-их и 1950-их је служила као база за ди зел-подморнице. Касније, 70-их и 80-их, војници су се по-

Море Јужног Приморја често зову „Зем ља џинова“ због неуобичајене величине морских створења која тамо живе

Увала Витез је позната по спектакуларним заласцима Сунца

вукли пред притиском науке и у њој су биле изграђене много-број не лабораторије института Далекоисточног одељења Руске академије наука, али је 80-их година војска кренула у контра-напад и потиснула науку са ве-ћег дела увале. Тада је морску увалу заузела Главна обаве-штајна управа за потребе тајног пројекта дресуре делфина и фока за неутралисање неприја-тељ ских подморница, подво-дних мина и диверзаната. Про-је кат је затворен 1998.

Данас Витез није занимљив само рониоцима, него и љуби-те љима дугих шетњи. Лева оба-ла на улазу у увалу почиње од Рта Таранцева, и одатле се мо -же проћи пешке дуж целе оба-ле. У време када су овде биле бази ране подморнице пролаз између два рта био је заграђен противподморничким мрежа-ма, тако да се и данас око ртова под водом могу видети потону-ли пловци, комади мреже и ве-лика бетонска сидра. Ова мор-ска увала оивичена је уским пешчаним и шљунковитим пла-жама.

Ипак, заласци сунца су овде свакако најатрактивнија појава. Скоро сваки залазак сунца пред ставља фантастичан при-зор који остаје у сећању дуго по сле посете морској ували Ви-тез на крају руске земље.

Где одсестиМожете да преноћите у хотелу „Океан“ у се-лу Андрејевка (двокре-ветна соба кошта 30

евра навише) или у породич-ном пансиону „Лавов камен“ на самој обали увале.

Како доћиОд Москве до Владиво-стока може се стићи директним летом авио-

ном (око 9 сати у једном сме-ру, око 200 евра) или во зом преко Транссибирске маги-страле (пут траје од 7 до 10 дана, а карта у зависности од воза кошта бар 200 евра).

Из Владивостока се до полу-острва Гамова може доћи ау-томобилом путем А189 (око 3 сата). Други начин је да са аутобуске станице у Влади-востоку аутобусом бр. 526 одете до станице Славјанка (око 5 сати) и да остатак пу-та до жељеног села пређете пешке или локалним ауто-бусом. Ипак, вероватно је најједноставније обратити се некој туристичкој агенцији на сајту Приморског краја (http://primkray.ru).

падни ветрови доносе сув и топао ваздух. До увале Витез води земљани пут, избраздан многобројним дубоким траго-вима точкова који се после ки ше претварају у блато.

Једна од занимљивости мор-ске увале из њеног раног пери-ода су рушевине имања Јана Михајловича Јанковског, сина чувеног Михаила Јанковског. Породица Јанковски је много уложила у развој Приморског краја од 1870. до 1922. Јан је на Рту Гамова организовао успеш-но удружење узгајивача јелена,

За оне који воле да роне до по тонулих објеката, у мору има неколико бродова из разних периода

ЈЕВ

ГЕН

ИЈ Н

ОВ

ИК

ОВ

/ T

OPW

ON

DER

S.R

U (2

)

ruskarec.ru/16245

08 ЗагонеткеРУСКА РЕЧ УРЕЂУЈЕ И ИЗДАЈЕ РОСИЈСКА ГАЗЕТА (МОСКВА) ДИСТРИБУИРА

Вас позива да посетите Дане руског дечјег филма

„Ваљево 2013 (Бајке нашег детињства)“

у Ваљеву од 24. до 27. априла 2013.

СССР и ванземаљци

СВЕТЛАНА СМЕТАЊИНА

У Совјетском Савезу је однос према НЛО био врло озби-љан. Совјетски војни експер-ти су чак научили како да „дозивају“ НЛО и успоста-вља ју контакт са њима.

Тајни досијеи СССР-а У совјетској армији и КГБ-у су постојале специјалне јединице за анализу података о аномалним појавама

така о неидентификованим ле-те ћим об јек тима.

Однос совјетских званични-ка према НЛО променио се 1978, када су у граду Петроза-вод ску стотине, а можда и хи-ља де људи неколико часова по-сматрале на небу чудан све -

тле ћи објекат. Градске службе су биле затрпане писмима и те-лефонским позивима уплаше-них грађана. Чак су из сусед-них земаља пристизале молбе совјетском руководству да објасни какву тајну вежбу из-води Совјетски Савез.

Недавно је руском премијеру Дмитрију Медведеву постав ље-но неочекивано питање. Води-тељка ТВ канала РЕН питала га је као бившег председника државе да ли је истина да се ше фу државе заједно са „ну-клеарним кофером“ уручује и тајна фасцикла са материјалима о НЛО.

Дмитриј Медведев је одгово-рио да је то сушта истина: поред фасцикле председнику се пре-даје и извештај тајних служби које се баве контролом ванзе-ма љаца на територији Русије. На питање новинарке да ли међу нама има много ванзема-љаца, Медведев је одговорио да неће открити тај податак, како не би изазвао панику, а онима које интересују детаљније ин-фор мације у вези са овом темом посаветовао је да гледају „доку-ментарну хронику ‘Људи у цр-ном’“.

Ипак, ако се шала оста ви по страни, тема НЛО и ано малних појава била је и оста ла најстро-же чувана тајна и у СССР-у и у савременој Руси ји. Нико од зва ничника никада неће ништа рећи јавно на ту тему.

Друго су експерти. Они нису на важним функцијама и зато има ју већу слободу деловања. По је дини војни официри, који су у Совјетском Савезу били на високим положајима, недавно су одлучили да скину вео тајне са приче о неидентификованим летећим објектима. То се дого-дило крајем марта на конфе-рен цији „Зигељеви дани“.

У СССР-у су информације о НЛО дуго биле третиране као на учна фантастика. Само су ретки ентузијасти попут Фелик-са Зигеља сматрали да те чиње-нице треба оз биљно проучава-ти. Он је 60-их година одржао велики број јав них предавања на ту тему, за хва љујући којима се велики број добровољаца придружио прикупљању пода-

„Последња кап“ је било пи-смо које је влади упутио ака-демик Александров, отац сов-јет ских нуклеарних електрана. Он је писао да би даље игно ри-са ње тих тема било погрешно и да је неопходно стварати спе-ци јалне програме за проучавање таквих појава.

Све ово је испричао Василиј Јерјоменко, резервни генерал--мајор Федералне службе без-бедности и члан Академије без-бед но сних проблема, одбране и правног поретка. Он је тих година у КГБ-у био задужен за ратно ваздухопловство СССР-а и про из водњу авионске техни-ке. Упра во је његова јединица била добила задатак да при ку-пља све информације о појављи-вању НЛО.

Василиј Јерјоменко је за „Ру-ску реч“ испричао да су Ракет-не јединице у то време чак има-

ле директиву како да се пона -шају у случају појаве НЛО. Главни задатак је био да својим дејствима не изази ва ју агреси-ван одговор друге стра не.

Почетком 80-их је донета од-лука да се на војном полигону у Астрахањској области изврши експеримент дозивања НЛО.

„Може се рећи да смо током експеримента научили како да дозовемо НЛО. Било је потреб-но нагло повећање броја лето-ва ратне авијације и интензив-није кретање технике. У таквим околностима постојала је гото-во стопостотна вероватноћа да ће се појавити неидентифико-вани летећи објекти“, објаснио је Василиј Јерјоменко. По њего-вим речима, то су углавном би ле светлеће лопте.

Временом су се сви учесни-ци експеримента толико навик-ли на ове појаве, да су их до-

3 ЧИЊЕНИЦЕ О СОВЈЕТСКОЈ УФОЛОГИЈИ

1 Оснивачем совјетске и руске уфолофије сма-тра се астроном и мате-

матичар Феликс Зи ге љ (1920–1988). Манифестација која носи његово име се већ преко 20 го-дина одржава у Москви два пу-та годишње и посвећена је пи-тањима проучавања аномалних појава.

2 Совјетски експерти су сматрали да схва тају када се практично си-

гурно појављују НЛО. Рачунало се да ће се они сигурно појавити тамо где постоји „посебна на-петост“, на пример приликом тестирања оружја или гомилања војне технике.

3 Током 1970-их и 1980--их Совјет ски Савез је прикупио огромну ма -

су података о најразличи ти јим аномалним појавама на небу, док је Совјетска армија имала специјалне директиве шта да ради у случају сусрета са НЛО.

На војном полигону у Астрахањској области је почетком 1980-их извршен експеримент дозивања НЛО

Однос совјетских зва -ничника према НЛО променио се 1978. после догађаја у Петроза вод ску

Четвртина Руса очекује посетутакта (12%) три пута бројнији од оних који мисле супротно (4%)“, објашњавају социолози ФОМ-а.Од оних који су оптимисти по пи-тању будућег сусрета само 6% сматра да ће сусрет омогућити људима да стекну нова знања „Ако су успели да дођу до нас, значи да су веома интелигентни. Можда ће нам предати деосво јих искустава“ — тако раз-мишља ова група испитаника. 1% сматра да ванземљци „шти-те људе и Земљу“, док других 1% сматра да ће они „упутити Земљане добрим путем и научи-ти их да буду бољи“. 52% Руса су убеђени да највише власти неких држава крију податке о ванземаљским цивилизацијама, док 22% сматра да такве инфор-мације не постоје у рукама свет-ских политичара.Ипак, више од половине на-ших суграђана (53%) не верује у постојање ванземаљских цивилизација. У њих чврсто верује 38% грађана РФ.

Готово четвртина грађана Русије верује да ће у наредних 50 година бити остварен кон-такт са неком ванземаљском цивилизацијом. То показују ре-зултати недавног испитивања јавног мњења које је крајем марта 2013. спровео руски Фон д „Мишљење друштва“ (ФОМ) на преко 100 локација широм Русије.„Наше истраживање је показа-ло да су они који верују да ће људи имати користи од тог кон-

У Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу 2002. је одр жана нео бична изложба под називом „Посетиоци из космоса“. Централ-но место на изложби заузимали су различити модели наводних пред ставника ванземаљских цивилиза ци ја. Изложбу су организова-ли Државни музеј историје Санкт Петербурга и Музеј космонаутике.На слици: експонат посетилаца про нађених у НЛО наводно оборе-ном изнад пустиње Калахари у Јужноафричкој Републици 1989.

Фотографија неидентифи-кованог летећег објекта објављена у „Ком сомолској правди“ 1961.

© Р

ИА

„НО

ВОСТ

И“

ИТА

Р ТА

СС

Поново читајте о Русији у штампаној „Руској речи“ у септембру! Увек онлајн: ruskarec.ru

ИЗЛОЖБЕ

Посетиоци у Санкт Петербургу

жив љавали као нешто сасвим уобичајено. Поједини „мајсто-ри“ су чак покушавали да успо-ставе контакт са њима. „Овако је то било: на земљи би неко по чео да даје сигнале рукама, тј. махао би двапут удесно, и двапут улево. Лопта на небу је

на то реаговала и померала се два пута удесно и два пута уле-во. Не знамо како би се то могло објаснити“, признао је генерал--мајор.

На крају су војни стручњаци, заједно са научницима који су такође учествовали у експери-

менту, дошли до три основна закључка. Прво: то могу бити при родне појаве које савреме-на наука још увек не разуме. Дру го: то може бити извиђачка апа ра тура САД или Јапана. И нај зад, трећа верзија: деловање ван зе маљске цивилизације.

Да нас тема НЛО заузима чвр-сте позиције на страницама „жуте“ штампе. Василиј Јерјо-мен ко је уверен да управо из тог разлога озбиљни научници не откривају свој однос према тој теми, јер не желе да ризи-ку ју, па зато и даље ћуте. У при-ват ним разговорима са пилоти-ма и космонаутима он је у више на врата слушао њихове приче о таквим случајевима. Али ни они не желе јавно да говоре о томе. Експерт је, међутим, уве-рен да тој теми треба приступа-ти веома озбиљно, јер се ради о безбедности.

PHO

TOXP

RES

S