Учити живјети заједно

Учити живјети заједноИнтеркултурални и међурелигијски програм за образовање о етици

Учити живјети заједно је интеркултурални и међурелигијски програм образовањао етици, осмишљен са циљем да допринесе остварењу права дјетета на пун издрав физички, психички, духовни, морални и друштвени развој и наобразовање као што је утврђено Конвенцијом Уједињених нација о правимадјетета (ЦРЦ), чланом 26.1 Универзалне декларације о људским правима (УДХР),Свјетском декларацијом о образовању за све и Миленијумским развојнимциљевима (МДГ).За лидере и едукаторе у цијелом свијету Учити живјети заједно представља оруђеза један интеркултурални и међурелигијски програм кроз који дјеца и млади могуда развијају снажнији осјећај за етику. Његова сврха је помоћи младима даразумију и поштују људе из других култура и религија, и развијају свој осјећајглобалне заједнице. Материјал је израђен у тијесној сарадњи са Унеском иУницефом.

Учитиж

ивјетизаједно


Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици

Свјетска мрежа религија за дјецу

Фондација Arigatou

У сарадњи са, и прихваћено од стране Унеска и Уницефа

У Ч И Т И Ж И В Ј Е Т И З А Ј Е Д Н О

iiii

288-9 Секретаријат Међурелигијског савјета радо прихвата све захтјеве заиздавање дозволе за репродуковање и превод ове књиге у цјелини или некихњених дијелова. Захтјеве за превод и сва друга питања треба да упутите на адресуФондације: Arigatou International, 1, rue de Varemblé, 1202, Женева, Швајцарска,која ће са задовољством пружити најновије информације о било каквимизмјенама у тексту.

Изглед, дизајн и илустрације

и Секретаријат Међурелигијског савјета (Женева).

Одштампао АТАР Рото Presse SA, у Женеви, Швајцарска.

Овај материјал такође можете да прегледате и преузмете са сљедеће интернетстранице:

http://www.eticseducationforchildren.org

©Arigatou фондација 2008 ИСБН: 978-92-806-4288-9

МДГ-Ф програм Култура за развој је трогодишњи програм финансиран путем шпанског Фонда за остварењеМиленијумских развојних циљева. Програм у оквиру партнерског односа, проводе три организације Уједињенихнарода у Босни и Херцеговини: UNDP, UNESCO i UNICEF, у сарадњи са Министарством цивилних послова БиХ,Федералним Министарством за културу и спорт/шпорт, Министарством за образовање и културу РС, као и са другиминституцијама надлежним на пољу образовања и културе у држави.

Штампање публикације у БиХ омогућио програм:

Садржај

Учити живјети заједноДДјјееццаа ии ооббррааззоовваањњее оо ееттиицции

Како је настао приручник Учити живјети заједно?Гдје се Учити живјети заједно може да користи?Дјеца као колективна етичка обавезаДјеца – дар и одговорностДјеца уче оно што живеОбразовање о етици и људска права

ЕЕттииккаа ии ооббррааззоовваањњее оо ееттииццииЕтика, вриједности и моралУ етици је ријеч о односимаДа ли постоје трајне вриједности?Етички принципи и кључне вриједности за образовање о етициМогућност избора: Највећи дар и најтежа одговорностОчување и одржање људског достојанстваПоштовање и узајамно разумијевањеЕмпатија и способност да се ‘ставиш у позицију другога’Индивидуална и колективна одговорностПомирење и приступ изградњи мостоваОбразовање о етици

ЗЗаајјееддннииччккаа ххууммааннооссттКонкретни изрази наше заједничке хуманости

РРееллииггиијјссккии ппллууррааллаанн ссввиијјееттРелигијски ресурси за етичко живљењеЧетири димензије одговорностиВјерско и секуларноУчити у односу једни на другеМолити заједно или доћи заједно на молитву

ДДууххооввнноосстт

Поглавље 1- Водич за корисникеДДјјееллооккрруугг ии ссввррххааММооддууллии ууччеењњаа

Четири вриједностиМодулиОдгајати младе да развију своју природну духовностЕдукатори и фасилитатори – срце процеса учења

ППррооццеесс ууччеењњаа ии ссммјјееррннииццееММееттооддооллооггиијјее

Предложене методологијеПредложене технике


iiiiii

1112345677889

1010111112131314115515116616161717181199

212211221122232424225522772829

ССттвваарраањњее ооддггоовваарраајјуућћеегг ооккрруужжеењњааБити узор

ППооччееттаакк ррааддаа ссаа ммооддууллииммаа ззаа ууччеењњееСС ккиимм ттррееббаа ддаа ккооррииссттииттее ммааттеерриијјаалл УУччииттии жжииввјјееттии ззаајјеедднноо??ГГддјјее ссее УУччииттии жжииввјјееттии ззаајјеедднноо ммоожжее ддаа ккооррииссттии??ККоо ммоожжее ддаа ккооррииссттии УУччииттии жжииввјјееттии ззаајјеедднноо??ББрроошшуурраа ззаа ууччеессннииккееШШттаа ддаа ррааддиимм ааккоо ……

немам религијски разноврсну групу?желим да обрадим друштвена, а не религијска питања?имам тензије у групи због вјерских разлика?ако су учесници били изложени насиљу?тема радионице узрокује узнемиреност код учесника?

Поглавље 2 - Модули за учењеММооддуулл 11 –– РРааззууммјјееттии ссееббее ии ддррууггее

Уважавање различитостиПрихватити себе у односу на другеЗаједничка хуманостМожемо ли бар бити у добрим односима?Ставити себе у позицију другогаОдговорити на потребу узајамног разумијевања

ММооддуулл 22 –– ММиијјеењњааттии ссввиијјеетт ззаајјееддннооШта се дешава кад не поштујемо једни друге?Разумијевање сукоба, насиља и неправде око менеМир почиње са мном Ненасилне алтернативеШетња помирењаИзградња мостова повјерењаРадити заједно да промијенимо свијет

Поглавље 3 – Праћење напредовањаДДннееввнниикк ууччеењњааММееттооддее ооццјјеењњиивваањњаа ууччеењњаа

Модел Вршњак-вршњакМодел Дијељење утисака са групомМодел Ја и свијетМодел МенторствоМодел Графикон провјере

ББррззии ммооддеелл ппррооццјјееннее ииллии ттззвв.. ммооддеелл ‘‘ММјјеерреењњее ттееммппееррааттууррее’’ООццјјееннаа ррееззууллттааттаа


iivv

3322323333335533663377338833883838394041

434444454546464747448849495050515152

5355335544555657585966006611

Поглавље 4 – АктивностиТТааббееллаа ааккттииввннооссттии

Поглавље 5 – РесурсиППррииччееССттууддиијјее ппоојјееддииннааччнниихх ссллууччаајјееввааММооррааллннее ддииллееммее ФФииллммооввии ии ввииддееоо-- ррааддооввииППјјеессммееППооееззиијјааММооллииттввее ззаа ммииррДДррааммааттииззаацциијјааККааррттииццее ззаа ммииррооввннее ввиијјеессттииККооннввееннцциијјаа оо ппррааввииммаа ддјјееттееттааУУннииввееррззааллннаа ддееккллаарраацциијјаа оо љљууддссккиимм ппррааввииммааККааккоо ннааппррааввииттии ппааппииррнноогг жжддррааллаа

Поглавље 6 – Ми смо то урадили овако

Поглавље 7 – БиблиографијаРРеессууррссии

ПричеПоезијаМолитве за мирСтудије појединачних случајеваМоралне дилемеПомоћни материјал за активностиЗахвале и библиографија за активности

ККррааттккии ррјјееччнниикк ппоојјммооввааССккррааћћееннииццееССппииссаакк ччллаанноовваа ММееђђууррееллииггиијјссккоогг ссааввјјееттааССппииссаакк ччллаанноовваа ООддббоорраа ММееђђууррееллииггиијјссккоогг ссааввјјееттааГГННРРЦЦ ккооооррддииннааттооррии

ДДооддааццииФормулар за евалуацијуОбрасци за оцјену резултата


vv

636633

123112233113388114433114499115599115599116677117755117777117799118822118833

187

219221199219219220220220220221

222222222244222255222266222277

222288228230


vvii

Захвале

Приручник Учити живјети заједно имао је подршку многих институција и пријатеља. Одајемопризнање и упућујемо захвалност бројним организацијама, стручњацима, ауторима,рецензентима, савјетницима, консултантима, волонтерима, стажистима и СекретаријатуМеђурелигијског савјета, чији су доприноси и преданост омогућили настанак и објављивање ове књиге.

Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици

Почасни савјетник: Његово краљевско височанствo, принц El Hassan bin Talal.

Чланови Савјета: A. T. Ariyaratne, Adolfo Perez Esquivel, Kul Gautam, Hans Küng, BibifatemehMousavi Nezhad, Alice Shalvi, Didi Athavale Talwalkar, Anastasios Yannoulatos, Nour Ammari иEmanuel Mathias.

Чланови Одбора: Swami Angivesh, Charanjit AjitSingh, Farida Ali, Ibrahim Al-Sheddi, Dr. KezevinoAram, Wesley Ariarajah, Alicia Cabezudo, Meg Gardiner, Andres Guerrero, Magnus Haavelsrud,Heidi Hadsell, Vinod Hallan, Stuart Hart, Azza Karam, Method Kilaini, Marlene Silbert, Hans Ucko,Deborah Weissman и Sunil Wijesiriwardhana.

Свјетска мрежа религија за дјецу (ГНРЦ)

Координатори: Mustafa Ali, Vinya Ariyaratne, Razia Ismail, Marta Palma, Mercedes Roman, QaisSadiq и Dorit Shippin, те њихови сарадници у регионима.

Чланови ГНРЦ-а у регионима.

Генерални секретар Atsushi Iwasaki и колеге у токијском Секретаријату ГНРЦ-а.

Дјеца и млади

Сва дјеца, млади људи и фасилитатори који су били укључени у израду овог приручника путемразноврсних тестова и радионица одржаних у многим дијеловима свијета.

Међународне организације и Уједиње нације

Фонд Уједињених нација за дјецу (Уницеф), а нарочито Tanya Turkovich, заједно са колегамакоји нису горе наведени.

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско), а нарочито HélèneGosselin i Linda Ling.

Особе позване да помогну у изради материјала

Gana Dash, Mahal da Costa Soto и David Arond.

Особе замољене да прочитају Приручник

Soho Machida, Adib Saab, Halim Nujaim, May Sadiq, Amada Benavides, Jenny Nemko, HeatherJarvis и Leilah Omar.


vviiii

Израда публикације

Arnaud Dubouchet и колеге из Сервиса Концепт, дизајн, прелом и илустрације.

Henri Schweickhardt и колеге из ATAR Roto Presse-a.

Фотографије

На насловници и сљедећим страницама: 189-191, 195, 204-207, и 209: Мустафа Али

На страницама: 210, 212: Rollando Calle

На страницама: 198-200: Satish Kanna

На насловници и на сљедећим страницама 216-218: Peter Williams

На насловници и на сљедећим страницама 192-197, 200-203, 207-216, i 218: Maria Lucia Uribe

Фондација Arigatou

Генерални секретар Shozo Fujita и колеге из сједишта Фондације у Токију

Peter Billings, уредник и извјештач.

Секретаријат Међурелигијског савјета

Генерални секретар Agneta Ucko и колеге Maria Lucia Uribe и Djénane Tosbath de los Cobos, теостали консултанти и стажисти.


vviiiiii

Предговор

Учити живјети заједно представља први резултат глобалне иницијативе образовања о етици,коју су покренули Фондација Arigatou и њена Глобална мрежа религија за дјецу (ГНРЦ).

Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици, кога је основала Фондација Arigatou, служикао међународни ресурсни центар и веза за успостављање дијалога, партнерства и активности,чији је циљ промовисање образовања дјеце о етици и међурелигијског учења.

Од свог оснивања Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици свој рад фокусира наизраду овог едукативног приручника, кога би требало представити на Трећем ГНРЦ Форуму уХирошими у мају 2008. Промовисање образовања о етици врши се у сарадњи са свима онимакоји дијеле исту визију иницијативе о образовању о етици - вјерским заједницама, агенцијамаУједињених нација, невладиним организацијама (НВО) и са широком лепезом осталихсарадника – и напоре на остваривању права дјетета на пуни и здрав физички, психички, духовни,морални и друштвени развој, као и право на образовање, као што је утврђено Конвенцијом оправима дјетета.

Овај учеснички процес израде Приручника објединио је искуства едукатора и стручњака изразличитих религијских, духовних и свјетовних традиција, међународних организација, НВО-а, образовних институција и дјеце. Нарочито смо захвални на времену и енергији, које су нашеколеге из Уницефа и Унеска уложиле у израду и појављивање овог материјала.

Учити живјети заједно прилази питању образовања о етици из перспективе интеркултуралноги међурелигијског учења, људских права и квалитета образовања, гдје се етика и вриједностињегују и гдје је дјеци омогућен простор за развој свог природног потенцијала за духовност. Нашаје нада да ће нам овај нови материјал открити инструмент који нам је неопходан да даљењегујемо етику и вриједности код дјеце, као и да ће нам помоћи да изградимо љепши свијет.

Одговорност за његову примјену лежи на свима нама.

Takeyasu Miyamoto Keishi Miyamoto

Предсједник Фондације Arigatou Представник Фондације Arigatou

Покретач ГНРЦ-а


iixx

ФФооннддаацциијјаа AArriiggaattoouu је међународна, вјерска, невладина организација чији је циљ да ствара бољеокружење за сву дјецу свијета.

ГГллооббааллннаа ммрреежжаа ррееллииггиијјаа ззаа ддјјееццуу ((ГГННРРЦЦ)) једна је од главних инцијатива које је Фондацијапокренула у циљу остваривања међурелигијске сарадње.

ММееђђууррееллииггиијјссккии ссааввјјеетт ззаа ооббррааззоовваањњее ддјјееццее оо ееттиицции служи као међународни ресурсни центар ивеза за успостављање дијалога, партнерства и активности, с циљем промовисања образовањадјеце о етици и међурелигијског учења.

УУччииттии жжииввјјееттии ззаајјеедднноо је интеркултурални и међурелигијски програм за образовање о етици,чији је циљ да допринесе остваривању права дјетета на пуни и здрави физички, психички,духовни, морални и друштвени развој, те на образовање, као што је утврђено КонвенцијомУједињених нација о правима дјетета (ЦРЦ), чланом 26.1 Универзалне декларације о људскимправима (УДХР), Свјетском декларацијом о образовању за све и Миленијумским развојнимциљевима. То је наставно средство намијењено едукаторима и онима који раде са младим људима.

Циљеви

Циљеви програма УУччииттии жжииввјјееттии ззаајјеедднноо су:

1. Развијати способност дјеце и младих да доносе добро утемељене етичке одлуке, заснованена вриједностима које промовишу поштивање других култура и вјеровања.

2. Оспособити дјецу и младе да се укључе у дијалог – да слушају и да говоре – као средстворазвијања бољег осјећаја за разлике и разумијевања других.

3. Његовати способност дјеце и младих људи да, са ставом помирења и поштивањаразличитости, одговоре на потребе свог друштва и да на тај начин доприносе култури мира.

4. Омогућити дјеци и младима да уважавају и развијају своју духовност.

5. Афирмисати људско достојанство, као што је изражено у Универзалној декларацији ољудским правима, Конвенцији о правима дјетета и учењима свих религијских традиција.

6. Афирмисати могућност живљења заједно, поштујући се узајамно у свијету различитихрелигијских, етничких и културалних традиција.

7. Дати едукаторима средство за рад на интеркултуралном и међурелигијском учењу уразличитим регионима и разноврсним окружењима.

8. Развити и промовисати успјешне примјере заједничког живљења са људима другачијихкултура, етничке припадности, увјерења и вјера.


xx

Дјеца и образовање о етици

Фондација Arigatou је у мају 2000. основала ГГллооббааллннуу ммрреежжуу ррееллииггиијјаа ззаа ддјјееццуу ((ГГННРРЦЦ)) с циљемунапрјеђења сарадње међу људима различитих религија, који раде на остваривању права дјеце идоприносе њиховој добробити.

ГНРЦ тијесно сарађује са људима из подручја религије, међународним агенцијама, владама,НВО-има, стручњацима, пословним људима, те мушкарцима, женама и дјецом из свих сфераживота. Кроз ту сарадњу и рад на терену ГНРЦ подржава глобални покрет на стварању бољегокружења за дјецу у 21. вијеку.

Међународна заједница је топло поздравила међурелигијскe иницијативe посвећенe посебно, аФондација Arigatou уско сарађује са Уједињеним нацијама у напорима које та организација чиниу области права дјетета. На специјалном засједању Уједињених нација посвећеном дјеци, које јеодржано у мају 2002., свештеника Takeyasu Miyamoto, вођа Myochikaia, предсједник Arigatouфондације и покретач ГНРЦ-а, обратио се у име ГНРЦ-а пленарној сједници Генералнескупштине Уједињених нација. У том свом обраћању, свештеник Miyamoto је предложиооснивање ММееђђууррееллииггиијјссккоогг ссааввјјееттаа оо ооббррааззоовваањњуу ддјјееццее оо ееттиицции. Савјет би се састојао од људи извјере, васпитача, педагога и других, који, заједно са Уједињеним нацијама, улажу напоре да развојдуховности код дјеце – њихових етичких вриједности и поштовања према људима различитихрелигија и култура – буде суштински дио “квалитетног образовања”, загарантованог у документу“Свијет по мјери дјетета”, који је настао као резултат специјалног засједања УН-а.

Да би дубље истражио идеју о једном таквом савјету, ГНР је одржавао редовне састанке на којеје позивао стручњаке из области етике и образовања, представнике Уницефа и Унеска, као идруге заинтересоване лидере и академике. Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етициформално је основан на Другом форуму ГНРЦ-а, који је одржан у Женеви, у мају 2004., уз пунуподршку свештеника Miyamotoa.

Како је настао приручник Учити живјети заједно?

Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици промовише образовање о етици крозмеђукултурално и међурелигијско учење чији је циљ помоћи заједницама и друштвима да мирноживе заједно, уз поштивање другог и достојанство за сва људска бића. Управо у том духу је инастао програм под називом Учити живјети заједно.

Са огромном жељом да промовише искрену сарадњу међу људима различитих религија,Међурелигијски савјет за образовање дјеце о етици ангажовао је групу стручњака, педагога иедукатора из различитих вјерских и свјетовних традиција, да се окупе како би израдили овајматеријал. Група је била инспирисана разумијевањем различитости као нечим што обогаћује иомогућава нам да научимо више о другима, али и о себи самима.

Учити живјети заједно се води општим обећањем о очувању људског достојанства. Његовициљеви су: да оснажи дјечју посвећеност правди, поштивање људских права, и изградњаскладних односа између појединаца и унутар друштава. Учити живјети заједно дајеомладинским лидерима и едукаторима широм свијета инструменте за интеркултурални имеђурелигијски програм, путем кога су дјеца и млади у могућности да развију снажнији осјећајза етику. Осмишљен је да помогне младима да разумију и поштују људе из других култура ирелигија и да његују свој осјећај глобалне заједнице, а израђен је у тијесној сарадњи Уницефа иУнеска.


11

Наслов Учити живјети заједно је одабран према једном од четири стуба о којима је ријеч уизвјештају “Учење: благо у нама”, који је за Унеско урадила Међународна комисија о образовањуза 21. вијек и који је представио Жак Делор (Јацqуес Делорс)1.

Гдје се Учити живјети заједно може да користи?

Приручник Учити живјети заједно припремљен је за кориштење у различитим религијским исекуларним контекстима, као наставни материјал за све оне који се баве промовисањем етике ивриједности. Циљ је био да се изради материјал који је релевантан на глобалном нивоу, а ипактако флексибилан да може да се тумачи унутар различитих културалних и друштвених окружења.

Материјал је тестиран у бројним различитим регионима и културама како би се осигурало да јерелевантан и у регионалном и у локалном контексту (види ‘Ми смо то урадили овако’, стр. 187.).У десет различитих земаља су одржане пробне радионице на којима је ГНРЦ био у могућностида окупи различите вјерске и свјетовне организације које раде са дјецом. У току тих пробнихрадионица Приручник је користило преко 300 дјеце и младих, који су представљалитрадиционалне афричке религије, Баха‘и вјеру, будизам, хришћанство, хиндиузам, ислам, ијудаизам, а ту су још били присутни и чланови Брахма Кумариса, те један број људи секуларногпогледа. Те пробне радионице, као и идеје, сугестије и коментари стручњака у областиобразовања, етике, духовности, интеркултуралног и међурелигијског учења и права дјетета,пружили су нова искуства и прилику за стицање нових знања у циљу даљег развијања овогприручника.

Учити живјети заједно већ остварује своје резултате. У ГНРЦ програму, који је имплементирану Израелу, Приручник је кориштен током шестодневног путовања групе младих Јевреја,хришћана и муслимана по историјским мјестима у Израелу и Палестини, која имају симболичкуважност за сукоб у том региону. У сваком мјесту у коме су боравили током тог путовања, младису разговарали о својим вриједностима и различитим погледима на заједничку историју. То сусажели сљедећим ријечима:

“Заједно смо се упустили у овај процес учења – дубљег упознавања једни других, наших историја,култура и вјеровања, јачајући истовремено властити идентите, и успостављајући снажнијеи боље утемељено разумијевање. Бавили смо се тешким питањима, питањима која сама посеби представљају велики изазов, а да при том нисмо нарушавали односе унутар групе, нити смоприбјегавали аргументима који би неког могли повриједити или бити узрок прекида тих односа.Можда је то био тек један мали корак у рушењу дубоко укопаних зидова који раздвајајуразличите националне и вјерске групе у нашој земљи, али је свакако био важан и успјешан. Упостојећој атмосфери безнађа, мали кораци попут овог су и ријетки и драгоцјени и ми свитреба да будемо поносни и да се осјећамо привилеговани што смо учествовали у томе.”

Каплана, петнаестогодишња дјевојка из Њу Делхија, која је у Индији учествовала у седмодневнојрадионици на којој се користио овај приручник, изјавила је:

“Прије него што сам дошла овдје, знала сам да треба поштовати друге, али сам сада почела даучим шта то заправо значи у стварности и какви су ставови и понашање за то потребни акоми, као млади хиндуси, муслимани и хришћани, желимо да радимо заједно, како бисмоунаприједили наше заједнице.”

Шеснаестогодишњи Кенијац Мухамед искористио је знање стечено на пробној радионици ообразовању из етике да на сјеверу своје земље оснује Клуб мира. У свом селу је окупио младељуде с циљем да испланирају ненасилан одговор на различите изазове с којима се село суочавалои на тај начин покренуо активан омладински покрет који ће уносити промјене у циљу

успоствљања мира.


22

1 http://www.unesco.organization/delors/ltolive.htm

У немирном пограничном подручју између Колумбије и Еквадора одржана је радионица ообразовању о етици на којој су учествовали наставници, родитељи и дјеца. Кроз обраду ‘студијапојединачних случајева (енгл. case studies), драматизацију (енгл. role play) и дискусију на заданутему, учесници су утврдили конфликтна питања, истраживали ненасилне алтернативе и на крајусе лично обавезали да ће да раде на изградњи мира у својим заједницама. Један од колумбијскихфасилитатора радионице прокоментарисао је резултат обуке:

“Ефекти насилног сукоба у Колумбији су, нажалост, укоријењени у понашање и ставове некедјеце која су директно погођена том ситуацијом. То може да резултира тиме да та дјецапостану испуњена мржњом и нетолеранцијом према другима. Био сам срећан што видим дарасељена дјеца из Колумбије, која сада живе у Еквадору, причају са другима о својим доживљајима,о страховима, али и да сама предлажу начин како се други могу више поштовати, прихватитиразличитости и одговорити на ненасилан начин, чак и кад су њихова властита праваповријеђена. Дјеца су открила да могу бити дио рјешења, а не дио проблема.”

Учити живјети заједно је прилагодљив материјал који се може користити у раду са дјецом избројних различитих културалних, вјерских и друштвених средина, у сврху његовања заједничкихвриједности и узајамног поштивања другачијег поријекла и обичаја. Као допринос напорима дасе промијени стање дјеце широм свијета, он нуди простор за јачање природне способностидјетета за духовност и наду у бољи свијет. Водич за кориснике, Поглавље 1, пружа све неопходнеинформације о томе како користити овај материјал.

Унеско и Уницеф су били интензивно укључени у израду приручника Учити живјети заједно иодобрили су га као важан допринос квалитетном образовању, које узима у обзирмултикултурално и мултирелигијско друштво.2 Унескове ‘Смјернице за интеркултуралнообразовање’ леже у самим темељима филозофије и приступа заступљених у овом приручнику.

“Вјерксо образовање се може описати као учење о властитој религији или практиковањудуховности или као учење о другим религијама или увјерењима. Насупрот томе, циљмеђурелигијског учења јесте да активно обликује односе међу људима различитих религија.”3

Дјеца као колективна етичка обавеза

“У цијелом свијету, у сваком тренутку, има око двије милијарде дјеце око нас. Двије милијардемладих тијела и умова који представљају огроман људски потенцијал и за које сви сматрамо дасу вриједни наше бриге.4

Живимо окружени љепотом и чудима стварања, чудом живота и огромног потенцијала људи даобогате живот – да га учине благословом за све. Па ипак, живимо и у свијету у коме се дешавајунасиље и рат, сиромаштво и неправда.

Раст и развој дјеце укључује физичке, псхихичке, друштвене, културалне, духовне, вјерске иоколишне димензије. Нажалост, сиромаштво, недостатак приступа основним потребама иобразовању, болест и потхрањеност, још увијек погађају многу нашу дјецу.

Конвенција о правима дјетета (ЦРЦ) утврђује права дјетета да се слободно изражава и да сесаслуша (члан 12) у погледу питања која га се тичу, те потврђује да:

“Дијете треба бити у потпуности припремљено да живи као појединац у друштву, и одгојено


33

2 www.unesco.org/education3 UNESCO, Guidelines for Intercultural Education, стр. 14.4 Kul Gautam, Towards a World Fit for Children, WCCJournal on Health and Healing, број 179, јануар 2005, стр. 5.

у духу идеала прокламованих у Повељи Уједињених нација, а нарочито у духу мира,достојанства, толеранције, слободе, једнакости и солидарности.”

У њој се још каже:

“Треба узети у обзир важност традиција и културних вриједности сваког народа у заштитии складном развоју дјетета5

Свако дијете је обећање, свети дар, живући знак будућности. Дакле, изазов који стоји пред намаје како да оспособимо дјецу и оснажимо њихову природну способност за позитивно живљењеи живот испуњен надом.

У суочавању са тим изазовом иницијатива о Међурелигијском образовању о етици води севластитом визијом::

“Замишљамо свијет у коме су сва дјеца оспособљена да развијају своју духовност – прихватајућиетичке вриједности, учећи да живе у слози са људима различитих религија и култура и градећивјеру у оно што људи називају Бог, Коначна стварност или Божанска присутност”6.

Иницијатива Међувјерско образовање о етици такође стоји на становишту да:

“...ће образовање о етици оснажити природну способност дјеце да дају позитиван доприносдобробити својих вршњака, породице и заједнице, а да ће то, заузврат, помоћи цијелом људскомроду да процвјета у окружењу веће правде, мира, саосјећања, наде и достојанства”.7

Брига о сваком дјетету није само идеал, то је, такође, колективна етичка обавеза.

Дјеца – дар и одговорност

У одређеном смислу наша дјеца нам заиста “припадају”. Ми их доносимо на свијет, ми бринемоза њих. Ипак, ми их не посједујемо. Они су индивидуе саме по себи, спремне да процвјетају у оношто ће да постану. Као што то Кхалил Гибран каже у Пророку:

А жена која држаше дијете на грудима рече: “Причај нам о Дјеци.”А он рече:

Ваша дјеца нису ваша,Она су синови и кћери жудње Живота за самим собом.Она долазе кроз вас, али не од вас,И, мада су с вама, она вам не припадају.Можете им даровати своју љубав, али не и своје мислиЈер она имају мисли сопствене.Можете да удомите њихова тијела, али не и душе,Јер њихове душе станују у кући сутрашњега дана,Коју ви не можете да походите, па ни у сновима.Ви можете да настојите да будете као она, али не настојте да она буду као ви, Јер, нити живот иде унатраг, нити стаје са јуче.8

Сваки родитељ, свака одрасла особа, суочава се са једном дилемом. С једне стране, дат нам је тај


44

5 Преамбула Конвенције о правима дјетета6 Документ о визији Међурелигијског савјета за образовање дјеце о етици 7 Ибидем8 Khalil Gibran, The Prophet, Поглавље под насловом: Дјеца, Arrow Books Ltd, Њујорк, 1991

дар дјеце, ми бринемо за њих и имамо одговорност и прилику да их водимо док расту и постајуодрасли људи. У исто вријеме, ми не желимо нашој дјеци да намећемо наше ставове, који бимогли да ограниче њихову слободу да се упусте у живот онако како га они виде, да уче од њега иформирају властито мишљење. Ми им то дугујемо, и ми то дугујемо свијету, да подижемо иобразујемо дјецу с осјећајем одговорности, разборитости и понизности.

Дјеца уче оно што живе

Процес дјететовог учења почиње у тренутку његова рођења. Окружење у којем дјеца живе,искуства која имају, и примјери понашања које им ми пружамо, све то заједно доприносињиховом разумијевању себе, али и свијета који их окружује. Често цитирани стих, Дјеца уче оношто живе, обухвата ту реалност:

Ако дјеца живе с критикама,Она науче да осуђују.Ако дјеца живе с непријатељством,Она науче да се туку.Ако дјеца живе с омаловажавањем,Она науче да буду стидљива.Ако дјеца живе са стидом,Она науче да осјећају кривицу.

[Али,]Ако дјеца живе с толеранцијом,

Она науче да буду стрпљива.Ако дјеца уче с подстицањем,Она науче да поштују себе.Ако дјеца живе с похвалама,Она науче да цијене.Ако дјеца живе с поштењем,Она науче правду.Ако дјеца живе са сигурношћу, Она науче да вјерују.Ако дјеца живе с одобравањем,Она науче да воле себе.Ако дјеца живе с прихватањем и пријатељством,Она науче да проналазе љубав у свијету.9

У срцу сваког учења налази се искуство, тај најбољи учитељ – ову истину треба увијек и изнованаглашавати. Дјеца се не рађају у идеалном свијету - а њихово учење састоји се од посматрања,доживљавања, процјењивања, спајања и реаговања на многе појаве над којима она и њиховиродитељи немају много контроле. Комплексна стварност, супротстављене вриједности, супротнетврдње о истини и збуњујуће алтернативе, прави су изазов за њих. У таквој стварности постојиогромна потреба за проналажењем начина како да одгајамо дјецу и како да им усадимовриједности, које ће им помоћи да донесу прави избор и праву одлуку..

Образовање о етици и људска права

Визија и мисија Међурелигијског савјета одражавају нарочито оне чланове Универзалне декларације ољудским правима који се односе на: право на слободу мисли и убјеђења, мишљења и изражавања, на


55

9 Dorothy Law Nolte, Дјеца науче оно што живе, Workman Publishing Company, Њујорк, 1998

образовање, одмориразоноду, наодговарајућистандардживотаиздравственуњегу,тенаучешћеукултурномживоту заједнице. Међурелигијски савјет се у потпуности придржава свих чланова Конвенције о правимадјетета. Учитиживјетизаједнојенарочитоускладусачланом 29којикажедаобразовањедјететатребада будеусмјеренона:

a) Пуни развој дјететове индивидуалности, надарености, душевних и тјелесних способности;

б) Изградњу поштовања за људска права и темеље слобода, те за начела садржана у ПовељиУједињених нација;

в) Изградњу поштовања за дјететове родитеље, његов културни идентитет, језик ивриједности, националне вриједности земље у којој дијете живи, земље из које потиче, те закултуре које су другачије од његове;

г) Припрему дјетета за одговоран живот у слободној заједници у духу разумијевања, мира,подношљивости, равноправности полова и пријатељства међу свим народима, етничким,националним и вјерским групама и старосједиоцима;

д) Развијање поштовања према животној средини.

Конвенција о правима дјетета пружа инструмент неопходан за одговоран приступ дјеци. Тајдокумент, који су потписале све земље, а ратификовале све осим двије, указује на три подручјаправа дјеце. Сва дјеца имају право на:

� Живот, здравље, образовање и развој.

� Сигурност и заштиту.

� Учествовање.

Конвенција има четири општа принципа за очување права дјетета:

� Право на преживљавање и развој.

� Право на недискриминацију.

� Право да буду саслушана.

� Најбољи интерес дјетета..

Приручник Учити живјети заједно настао је као допринос остварењу права дјетета наобразовање и на потпун и здрав физички, емотивни, духовни, морални и друштвени развој, каошто је и утврђено Конвенцијом о правима дјетета.


66

Етика и образовање о етици

Од кад људи живе у заједници, за њену добробит је увијек било неопходно да се регулишепонашање према начелима морала – а то се зове етика. Важно је да се корисници овогприручника слажу у томе шта су, и шта значе, етика, вриједности и морал.

Аконекомпоставимопитање: “Штајезатебеетика?” моглибисмода добијемонеколикоодговора:

“Етика има везе с оним што ми моја осјећања кажу да је исправно или погрешно.”

“Етика је повезана са мојим вјерским осјећањима.”

“Бити етичан значи радити по закону.”

“Етика представља стандарде понашања које наше друштво прихвата.”

Многи људи нагињу изједначавању етике са својим осјећањима. Али бити етичан, не значи самослиједити властита осјећања, јер осјећања нису темељ одређивања шта је етично.

Нити се етика може у потпуности изједначавати са религијом. Већина религија заговара високеетичке стандарде. Ипак, ако етику ограничимо на религију, она ће се односити само на људе који сурелигиозни. Етика вриједи за понашање оног ко вјерује, исто као и оног ко не вјерује.

Бити етичан такође значи много више од пуког слијеђења одредби закона. Закон често укључујеетичке стандарде којих се већина грађана придржава. Али закони, као и осјећања, могу скренути одонога што је етично. У историји је било друштава која су озаконила ропство. У неколико друштавадругоразредна улога жене уграђена је у законске одредбе. Вјероватно још и данас има жена које могуда се сјете времена кад им је било забрањено да гласају на изборима.

Бити етичан такође није исто што и радити “оно што друштво прихвата”. Срандарди понашањамогу одступати од оног што је етично.

Осим тога, ако етично дјеловање значи “радити оно што друштво прихвата”, требало би прво да сеодреди на чему тај стандард почива. А кад је ријеч о неким спорним питањима, онима која наснајвише ограничавају, било би потребно право истраживање. Чак и тада би недостатак консензусау друштву онемогућио јасну артикулацију етичког понашања.

Шта је, онда, етика? Прво, етика се односи на пажљиво размотрене стандарде исправног ипогрешног, који прописују шта би људи требали радити, обично у смислу права, обавеза, користиза друштво, поштења или посебних врлина. Етика се односи на оне стандарде који намећу разумнуобавезу уздржавања од силовања, крађе, убијања, напада, клевете и преваре. Етички стандарди такођеподстичу врлине као што су: поштење, саосјећајност и лојалност и испуњавање основних људскихпотреба. Социолог Јохан Галтунг је питао људе у око 50 земаља свијета шта је то без чега не би моглии из тог истраживања издвојио основне људске потребе као што су: добробит, идентитет и слобода.10

Друго, етика се односи на истраживање и развој етичких стандарда. Због тога што осјећања,закони и друштвене норме могу скренути од онога што је етично, постаје неопходно испитатисвоје стандарде како бисмо се осигурали да су разумни. Етика такође значи стално испитивањенаших моралних увјерења и моралног понашања, и настојање да ми, као и државе и институцијекојима помажемо да се обликују, досегнемо стандарде који су разумни и добро утемељени, билоу вјерским или културалним системима вјеровања или у међународним инструментима.11


77

10 Johan Galtung, Human Needs, Humanitarian Interventions, Human Security and the War in Irak”, Уводоно обраћање ?, SophiaUniversity, Tokyo, 2004. http://www.transnational.organization/forum/meet/2004/Galtung_HumanNeeds.html

11 Прилагођено из “Etics, law and commitment” Hansa Uckoa, Current Dialogue, бр. 46, децембар 2005, http://www.wcc-coe.org/wcc/what/interreligious/cd46-09.html

Етика, вриједности и морал

Брзо постане тешко разликовати концепте као што су: ‘етика’, ‘вриједности’ и ‘морал’.

Ево дефиниција тих концепата које се могу наћи у рјечнику “Compact Oxford English Dictionary”:12

Етика: Филозофско истраживање моралних вриједности људског понашања и правила ипринципа који би требало да њиме владају.

Вриједности: Морални принципи или стандарди које је прихватила нека особа или група.

Морал: Тиче се или се односи на људско понашање, а нарочито на разликовање доброг одлошег или исправног од погрешног.

Етика су увјерења, предоџбе и теорије које омогућавају постављање стандарда. Морал се вишеодноси на понашање. Вриједности су оно што група, заједница или друштва прихватају. Свиаспекти су важни и повезани. Неко може да има високе стандарде, али их не примјењује, што бизначило да има јаку етику, али слаб морал. Вриједности једне одређене групе могу да будунеприхватљиве некој другој.

Француски филозофи Paul Ricœur1 и Guy Bourgeault1, на примјер, обично појам ‘етика’ користеза основно промишљање о суштинским питањима људског понашања (нпр. крај и значењеживота, основа дужности и одговорности, природа добра и зла, вриједност моралне савјести),а појам ‘морал’ за примјену, за конкретно, за дјеловање. Даље, ‘етика’ често подразумијевапостављање питања, отворени ум или дух, док се ‘морал’ чешће односи на дефинисане системенорми, превођење у правила за усмјеравање дјеловања.

У етици је ријеч о односима

Код етичких захтјева, којим год путем да дођемо до њих, ради се о односима. Дански теолог К.Е. Loegstrup уводи идеју да је етички захтјев на људска бића разломљен као свјетло кроз призму,откривајући све различите начине на које се ми нађемо у односима једни са другима15.

Како неко бира свој однос према себи самоме, другима и Земљи која одржава сав живот,представља примарну манифестацију етике и вриједности. Извор етичких норми и понашањамогао би се приписати божанској присутности или откровењу које је дато од стране Божанскогили духовног учитеља испуњеног огромном мудрошћу или принципима људских права.

Може постојати много извора етичког понашања, а примарно питање је колико је етикадрагоцјена у томе што нам помаже да просуђујемо о и одговоримо на повезаност укупног живота,колико је корисна у његовању људских вриједности и у изградњи и његовању осјећаја заједништва.

Све религијске заједнице сматрају да етика није одијељено, засебно подручје живота, него да сеодноси на све у животу: на појединца, унутар породице, на радном мјесту и у друштву. Исламскаетика, на примјер, састоји се од свих општепознатих моралних врлина. Она се бави цијелимспектром индивидуалног и колективног живота појединца – његових породичних односа,грађанског понашања и активности у политичким, економским, правним, образовним идруштвеним областима. Она покрива живот сваке особе, од куће до друштва, од стола за ручавањедо бојног поља и конференција о миру – буквално од колијевке па до гроба.


88

12 Compact Oxford English Dictionary, Oxford University Press, 2005.13 Paul Ricœur, Soi-même comme un autre, Pariz, Seuil, 1990.14 Gay Bourgeault, L’éthique et le droit face aux nouvelles technologies médicales, Les Presses de l’Universitéde Montréal, 1990.15 K.E. Loegstrup, Ethical Demand,University of Notre Dame Press, Notre Dame and London, 1997

У складу са овим нагласком и на појединца и на заједницу, већина традиционалних религија уАфрици имају изреку: “Неко је неко само у односу на друге.”

Имајући у виду ову повезаност, ми трагамо за етичким вриједностима које помажу дјеци даразвију осјећај заједнице, не само са онима у свом непосредном окружењу, већ и преко етничких,државних, расних, културалних и религијских баријера. Трагамо за и његујемо вриједности којеподржавају осјећај узајамне одговорности једних за друге, у једном међусобно зависном свијету.

Постоје ли трајне вриједности?

Многе заједнице изражавају етичке вриједности конкретним појмовима који утврђују ставовеи обрасце понашања, као што су: љубав и саосјећање, правда и поштење, искреност ивеликодушност, ненасиље и самоконтрола. Те заједнице могу истицати кровне етичке принципе- као што су: ‘Воли ближњега свога као себе сама’ или ‘Не чини другима оно што не желиш дадруги чине теби’ – у увјерењу да живјети по овим принципима доноси етичке плодове. Циљани нагласакна развој посебних вјештина и могућности код дјеце, могао би природно да његује етичко понашање.

Унеско је утврдио неке универзалне вриједности личног развоја које дјетету омогућавају да сепрема свом свијету односи креативно: помоћ дјетету да изгради самопоштовање, омогућавањедјетету да направи властити избор и преузме одговорност за њега, способност дјетета да донесеисправну одлуку, спремност да поштује друге и њихове ставове, спремност да се на нештообавеже и држи се те обавезе. То су примјери многих квалитета који су утврђени као вриједностикоје треба да његујемо код дјетета како бисмо му помогли да мисли и дјелује етички16.

Односи често обликују и изграђују идентитет особе. Кћерке и синови имају различите односеса мајком или са оцем, бити ученик у некој школи обликује неки други дио идентитета, као штото ради и породица и културна средина. Обичаји – породични, локални и национални –обликују човјеков идентитет, увјерења и вриједности. Догађаји – лични, државни, регионални,глобални – слично доприносе процесу развоја идентитета.

Религијски, духовни и културални идентитет обликује се на исти начин. Изложеностразноликости религијских и културалних увјерења и обичаја, и јединствености сваке религије икултуре, не угрожава вјерност властитој религијској, духовној или културној традицији. Ако серелигијски и културално вишеструка стварност преноси у отвореном, топлом, љубављуиспуњеном, складном окружењу, у којем особе од ауторитета побуђују поштовање и лијепаосјећања а не страх, нема пријетње за властиту традицију. Концепт узајамног упознавања,прихватања и равноправности, у којем ниједно вјеровање или практиковање нијепривилеговано, нити представљено као супериорно неким другима, мора да буде уграђен уцијело образовно окружење. Усред те различитости треба наглашавати оно што је заједничкосвима – наше човјечанство. Није то слика ‘melting pota’ (друштва са високом степеномасимилације – прим.прев), у којем је све скупа смијешано, већ слика мозаика, у којем свакикултурални идентитет има свој значај и препознавање, афирмишући богатство у различитости.

Да би се имао осјећај властитог идентитета, неопходна је аутономија: независност, слободамишљења, изражавања и дјеловања, и слобода од страха од цензуре и кажњавања ако се нечијаувјерења сукобљавају са увјерењима већине или владајуће гарнитуре. Самопоштовање исамопоуздање су од суштинске важности, не само да бисмо заслужили поштовање других, негокао и основа да ми поштујемо друге.


99

16 Унеско наводи ове и још неколико других 'људских вриједности' у документу Укидање физичког кажњавања: Пут каконструктивној дисциплини дјетета, Stuart N. Hart (Ed), Париз, Унеско, 2005. Пет међународних стручњака дефинисало јељудске вриједности са надом да ће оне да одражавају етичке/моралне вриједности које надилазе културалне границе

Уобичајено је да размишљамо о етици као о личним вриједностима које практикујемо у нашемсвакодневном животу. Али свијет у коме живимо тјера нас да мислимо и дјелујемо и у глобалномсмислу. Сиромаштво и невоље милиона људи, експлоатација богатстава Земље, еколошке кризе,растуће насиље и ратови, као и култура похлепе и гомилања богатства, врше на нас новипритисак да и у нашем глобалном живљењу испољавамо етичке вриједности. Ми – и наша дјеца– требамо етичку осјећајност која би нам помогла да се крећемо кроз културе и цивилизације,преко државних и етничких баријера и широм религијских идентитета и обавеза. Многи почињуда траже упутства како би били у стању да се носе са садашњошћу и да се припреме за будућност.

Етички принципи и кључне вриједности за образовање о етици

Било је покушаја да се дође до заједничких етичких вриједности које могу да афирмишу, и покојима могу да живе, све религијске заједнице. Један такав покушај је и документ, који је издану Чикагу 1993. године на стогодишњицу Скупштине свјетских религија, под вођством HansaKünga. Данас је тај документ широм свијета познат и прихваћен под насловом Ка глобалнојетици и даје инспирацију за могући договор међу народима из различитих перспектива озаједничким вриједностима којима човјечанство треба да се руководи као цјелина17.

Од 1993. године додатно се покушавају поставити етички критерији за један број сфера живота,које би глобална заједница могла да афирмише. Огромна разноликост религија, култура и начинаживљења у свијету отежава постизање заједничких договора и њихове имплементације. Ипак,чини се да постоји заједнички консензус да ми, као људска заједница, морамо за добробитбудућих генерација да тежимо ка заједничком ставу о етичким принципима.

Кључна димензија изградње боље будућности је да се помогне дјеци да развијају етичкевриједности. Међутим, вриједности које се развијају глобално, морају такође да буду релевантнеи локално, јер су заједнице унутар различитих мјеста и култура, наравно, у најбољем положају даутврде шта оне сматрају кључним вриједностима које требају да његују код своје дјеце. Нас,међутим, може да изненади колико заједничког имају независно донесени етички кодови.

Могућност избора::Највећи дар и најтежа одговорност

Могућност бирања између алтернатива један је од највећих дарова људског живота. Наравно, недобијамо увијек оно што изаберемо, али имамо способност и право да правимо разлику,одбијемо и изаберемо. У једном од тумачења из јеврејске традиције, тачније у причи о стварањучовјечанства, Адам и Ева, први мушкарац и прва жена, живјели су у Рајском врту у коме су биладва стабла – Стабло живота и Стабло знања о добру и злу. Они су били свјесни које ће битипосљедице ако буду јели воће са тих стабала, али су ипак узели плодове са Стабла знања о добруи злу. Да ли је то била грешка или намјеран избор?

Harold Kushner наводи на закључак да је тај избор оно што нас чини људима:

“Наши први преци су изабрали да буду људи, а не да живе заувијек. Изабрали су осјећај морала,‘знање о добру и злу’, а не бесмртност. Они су одбацили Стабло живота које би им дало вјечниживот у корист Стабла знања о добру и злу, које им је дало спознају. Као компензацију, Бог је даољудима, који сада са њим дијеле могућност да разликују добро од зла, дар Његове божанске моћи дастварају нови живот. Ми варамо смрт, не тако што живимо заувијек, већ тако што носимо,подижемо и одгајамо дјецу да задрже наше душе, наше вриједности, па чак и наша имена“.18


1100

17 Декларација Ка глобалној етици, Савјет Парламента свјетских религија, доступна наhttp://www.parliamentforreligions.org/includes/FCKcontent/File/TowardsAGlobalEthic.pdf

18 Harold S. Kushner, Pe Lord s My Shepherd, USA, First Anchor Books Edition, 2004, стр. 23-24

Људска способност да бира између алтернатива препозната је и потврђена у свим религијама.Могућност избора је истовремено и највећа и најтежа одговорност. Она захтијева способностразликовања, распознавања и доношења одлука, док се суочавамо са дилемом јер нисмо у стањуда увидимо и оцијенимо пуни резултат тих истих одлука, што не погађа само нас саме, већ и друге исвијет око нас. Етички принципи и вриједности имају кључну улогу у том нашем процесу одабира.

Очување и одржање људског достојанства

Концепт људског достојанства обухвата оно што образовање о етици настоји да промовише уњеговању вриједности и етичких принципа. Човјечност једне особе је оспорена кад је њенодостојанство згажено. Људско достојанство може да буде угрожено са више страна.

Недостатак основних ствари за преживљавање је увреда за човјеково достојанство. Сики имајуједну пословицу која, у слободном преводу, каже да су “уста сиромаха Божја сехара”. У тој изрецилежи једна од основних вриједности које су основ свих религијских традиција, а то је људскодостојанство. Та сишка пословица види сиромаштво, глад и неимаштину као увреду богу. Свакичин молитве, сваки вјерски обред код Сика завршава лангаром, заједничким ручком који се нудисваком, без обзира на касту из које долази, друштвени статус, вјерску припадност илинационалност. У ствари, гурдваре, храмови за молитву код Сика, имају отворену кухињу којаради цијели дан како би била на услузи не само вјерницима, већ и сваком ко дође да затражи оброк.

У исламу је испуњавање потреба сиромашних један од пет стубова вјере. Ислам позива свакогвјерника да издвоји проценат своје зараде како би помогао онима којима је то потребно. ЉубитиБога и љубити ближњега свога као себе сама, главне су заповиједи у јудаизму и хришћанству.Јеврејска традиција каже да су људска бића створена на слику и прилику Бога; Ведантичка школахиндуизма види Брахму (Коначну стварност) и Атмана (Стварност) у људским бићима као једно,а не двоје. Будино учење такође оспорава дискриминацију према припадности кастама ипромовише једнакост жена и мушкараца.

Религијске традиције нису увијек биле вјерне овим учењима, а понекад су саме развијалеструктуре и праксе које су вријеђале достојанство људи, и у и изван својих заједница. Али сверелигијске традиције виде негирање људског достојанства као застрањивање. Достојанство једио онога што значи бити човјек.

Поштовање и узајамно разумијевање

Право појединца на достојанство и поштовање кључно је за документе о људским правима, као штосу Декларација о људским правима и Конвенција о правима дјетета. Већина држава је постигла договоро универзалним правима на преживљавање, развој, заштиту и учествовање за све, без обзира на године,пол, расу или вјеру. Један међународни савјет прати остваривање права оних који су млађи од 18 година,а који толико зависе о дјелима и одлукама одраслих и доставља свакој држави своја запажања ипримједбе у форми цјеловитог документа. Права, у овим и другим документима Уједињених народао људским правима, неотуђива су и универзална и сви с њима требају бити упознати, без обзира накултуру или вјеру. Свијет се сагласио да су та права основни принципи за човјечанство и не може ихукинути, посједовати нити мијењати никакво тијело и никаква организација.

Већина религијских и секуларних традиција увјерене су у тачност властитих увјерења, а некемогу осјетити потребу да их подијеле са другима. Али данас, већина традиција препознајеузајамно поштовање као незамјенљиву вриједност, која би требала бити у основи свих нашиходноса. Концепт узајамног поштовања значајан је по томе што потврђује разлике, а не мијеша


1111

‘разлику’ с ‘погрешним’, нити омогућава да се разлике, које су природне и легитимне, развију уподјеле. Узајамно поштовање расте с бољим међусобним разумијевањем и уважавањем разликаи сличности. Оно помаже да се односи граде упркос нашим разликама и помаже у процесуузајамног кориговања, обогаћивања и самокритике.

Поштивање достојанства свих особа може, без задршке, бити темељна вриједност и етичкипринцип у образовању дјеце о етици. Очување и одржање људског достојанства подразумијевасет вриједности које помажу дјеци и младима да друге и себе поштују и цијене као људска бића,примјењујући ставове и погледе који помажу да се са другима изграђује садржајан однос.

Достојанство је важно у контексту трајног плуралитета јер, историјски гледано, неке сурелигијске традиције у односу на друге преузеле став ‘или-или’, одражавајући ставове да, акосмо ми у праву, они су у криву, ако ми имамо истину, други је немају; ако наш пут води испуњењуљудске судбине, други путеви заводе.

Емпатија и способност да се ставимо у позицију другога

У срцу свих топлих људских односа лежи емпатија – способност да се уживимо у искуство другихи да схватимо и осјетимо њихову радост и тугу, усхићење и бол.

Емпатија је комбинација двије важне способности људских бића: да анализирају и да саосјећају,да користе и мозак и срце. Анализирање значи прикупљање чињеница о неком проблему,посматрање услова, утврђивање основних узрока и предлагање рјешења. Саосјећање је осјећајпрема другој особи, осјећање бола особе која пати или осјећање срџбе особе која је разљућена.

У слободном преводу једна стара молитва Сијукс Индијанаца каже: “О Велики Душе, дај мимудрости да се ставим у његову кожу прије него га критикујем или осудим.” Када с некимсаосјећамо, ми одбацујемо своје очекивање да тај други треба бити као ми, а прихватамочињеницу да је тај други у наш однос унио нешто јединствено. Истовремено, емпатија помажечовјеку да види и препозна неправду нанесену другоме, те да одлучи да ријеши ту неправду.

Религијске традиције позивају људе да саосјећају са сиромашнима, са онима који су на маргинамадруштва и који су угњетавани. Јеврејска традиција то описује ријечима: “... јер сте били робовиу Египту.” Хришћанска традиција позива своје сљедбенике да се “сјете оних у затвору као да стеи ви тамо, и оних са којима се лоше поступа, као да и сами пролазите кроз то”. У исламскојтрадицији мјесец Рамазана назива се још и Мјесец стрпљења, саосјећања и самопрочишења.Будистичко схватање емпатије је блага љубазност, која далеко надилази саосјећање с неким –чисти облик сажаљења – и умјесто тога указује на апсолутно и непосредно поистовјећивање садругима, а што ми називамо емпатијом. Људска права су изграђена на апсолутној једнакости; права сууниверзална, а нека имају посебну одговорност да испуне права других, као у Конвенцији о правимадјетета. Брига о испуњењу права других је основна, и у религијским и у секуларним традицијама.

Позив да саосјећамо с искуствима других је можда једна од највећих вриједности које можемопренијети на нашу дјецу.

Индивидуална и колективна одговорност

У бављењу бројним проблемима свијета ми све више откривамо значај ријечи ‘одговорност’. Многиљуди су брзи у тражењу својих ‘права’, а при том не виде одговорности које иду с тим привилегијама.Ми смо одговорни за начин на који одгајамо своју дјецу: када занемаримо ту одговорност, она могу


1122

кренути погрешним путем. Владе су одговорне за одржавање кохезије и мира у друштву. Када онету одговорност игноришу, можемо да се суочимо са друштвеним хаосом. Одговорност и обавезадруштва је да осигура праведну расподјелу ресурса и испуњавање основних потреба: када је тозанемарено, онда то може да води ка сукобу и насиљу. Свако има одговорност да брине за нашупланету Земљу, а занемаривање те одговорности довело нас је надомак еколошке катастрофе.

Овај се списак може проширити толико да покрије скоро све личне, друштвене и глобалнеодносе. Сви односи зависе о узајамној одговорности и о одговорности сваког појединца премадруштву. Колективна одговорност да бринемо једни о другима може нам обезбиједити даживимо у праведнијем и мирнијем свијету.

Одговорност није опција- она је основна етичка вриједност и треба је почети усађивати у срца иразум дјеце од времена када почињу да формирају односе са другима и са свијетом који их окружује.

Помирење и приступ изградњи мостова

Многи виде помирење као један од корака у успостављању мира и поправљању односа на личномнивоу и на нивоу заједнице. Данас се све више увиђа да помирење није тек практичан поступак,него приступ животу. Другима ријечима, помирење није тек само лијек-оно је усмјерење по којемможемо рјешавати неизбјежне проблеме, оштра размимоилажења и сукобе у животу заједнице.Помирење је избило у први план као етичка вриједност због тенденције човјека да путем насиљарјешава разлике и неслагања. Чини се да се насиље сматра лаком и брзом опцијом у бављењусукобима, али оно не нуди одрживо рјешење. Умјесто тога, оно само појачава непријатељства инесрећу. Дух помирења треба стално истицати као незамјенљиву етичку вриједност данашњице.

Приручник Учити живјети заједно усмјерен је на четири етичке вриједности, које морају битидио образовања дјеце о етици у глобалном и вјерски и културолошки, плуралном друштву. Течетири вриједности: поштовање, емпатија, помирење, и одговорност нису једине на дугачкојлисти вриједности, нити искључују остале. Образовање дјеце о етици није покушај наметањаниза вриједности дјеци, већ његовања духовности која им је неопходна за живот у плуралномсвијету. Морамо такође напоменути да етичке вриједности и духовност нису двије засебневодиље за понашање, него су узајамно повезане, и једна обогаћује другу. Духовна особа је и етичкичестита, а етички честита особа испољава духовност коју други настоје да поприме и практикују.

Образовање о етици

Међурелигијски савјет промовише став и приступ према другима, а у односу на себе.


1133

Теорија

Пракса

Етичкоразмишљање

Овдје је представљен процес учења који се одвија попут спирале. Управо кроз учење, у коме имапростора за слободно критичко размишљање, свако дијете и млада особа биће у могућности даизграде и практикују позитиван однос са самим собом, са другим, са окружењем и са оним штољуди називају Бог, Коначна стварност, или Божанска присутност. То грађење позитивних односаобогатиће њихову урођену, природну духовност, отварајући широке путеве за раст, узајамноразумијевање и поштовање према људима различитих религија и цивилизација. То ће, заузврат,да омогући дјеци и младима да, као партнери са другима, граде свијет заснован на вриједностимаи праксама, којима се чува људско достојанство и промовише солидарност, индивидуална иколективна одговорност и помирење. То учење дјецу и младе укључује у подучавање ипрактиковање животног приступа заснованог на етици и вриједностима, омогућавајући просторза слободно критичко размишљање, а истовремено развијајући духовност.

Међурелигијски савјет промовише један нови и динамичан начин размишљања о етици углобалном и плуралном друштву. То је нешто што све религије и друштва могу радитисамостално; оно што је јединствено у погледу ове иницијативе јесте да се она радимеђурелигијски. Међурелигијски савјет не промовише нову религију, него признаје и афирмишеразличитост. Није то неко ново ‘учење’, већ нови начин истицања изградње позитивних односа.Његов приступ је:

� интеркултуралан;

� међурелигијски;

� афирмише различитост;

� афирмише дијалог и комуникацију унутар себе и са другима у трајном процесуиндивидуалног и колективног учења;

Током цјелокупног процеса учења ствара се простор за размјену, интеракцију и разумијевање.Промовисањем критичког размишљања, разумијевања и отоворености према другом, тај процесомогућава да дјеца, млади и одрасли откривају властиту традицију, властите вриједности, као ивриједности и традицију других. Интеракција са другима тако ствара могућности за узајамнообогаћивање кроз стално ‘давање и примање’, које представља саставни дио заједничкехуманости.


1144

Заједничка хуманост

У скоро свим друштвима људи су дио вишеструкости религијских традиција, а друштво обичноза своје етичко дјеловање црпи надахнуће из вјерских обавеза које су најзаступљеније у томдруштву. У ствари, морални или етички идеали и објашњења, често су тијесно повезани савјерским увјерењима. Ако неког упитамо зашто се бави хуманитарним радом, он или она може даодговори: “Волим Бога; дакле ја такође волим и свога ближњега.” У јеврејској и хришћанској традицијиљубити ближењега свога, испуњавати његове основне потребе, сматра се правим тестом нечијеоданости Богу. У исламској традицији одговарити на потребе сиромашних спада у вјерску дужностсваког појединца. Будистички приступ властитом окружењу надахнут је саосјећањем са свим бићима.На сличан начин један хиндус, Сик или припадник традиционалне религије, може у учењимавластитих традиција да стекне надахнуће за начин на који се односи према свијету. Данас многи налазеинспирацију за етичко дјеловање из духовних извора који не носе ниједан религијски назив.

Оно што уједињује ова објашњења за дјеловање јесте њихов морални или етички садржај. Вриједностикоје леже у основи таквог дјеловања кажу нам шта бисмо и шта не бисмо требали да радимо у односуна друге и на природу. Она нам такође помажу да стекнемо представу и визију о томе какав би свијетмогао или требао бити, тако да наша машта није ограничена на свијет онакав какав јесте. Те вриједностинам, дакле, помажу да радимо заједно како бисмо учинили овај свијет љепшим мјестом за живљење.

Конкретни изрази наше заједничке хуманости

Убјеђење да заиста можемо да афирмишемо нашу заједничку хуманост и да радимо премазаједничким идеалима у односима једних спрам других, већ је показано у одређеном броју подручја.

Универзална декларација о људским правима усвојена је 1948. године. Права која она унапрјеђујешироко се тумаче. Појам основних потреба, на примјер, није сведен само на храну, воду, одјећуи стан, него је проширен и на физичке, емотивне, културне и духовне потребе, право наидентитет, и способност и слободу избора. Други, новији документ је Повеља о Земљи, која себави питањем заштите природе и усмјерава наше понашање према околишу.

Јединственим потребама дјеце се кроз историју посвећивала мања пажња, али се данас оне свевише и лакше препознају. УН-ова Конвенција о правима дјетета (ЦРЦ) – Закон о правима особамлађих од 18 година – донесена је тек 1989. године, али ју је од тада до данас ратификовао великиброј земаља са веома шароликим религијским и културалним увјерењима, чинећи је такоуговором кога је ратификовао највећи број земаља на свијету. Посвећеност изградњи бољегсвијета за дјецу ставља права дјетета у сами центар глобалне борбе за људска права, као моралнеи законске обавезе. У годинама након усвајања Конвенције још један број влада је спознаоважност преживљавања, развоја, заштите и учествовања дјеце.

Другим ријечима, већ смо показали да се чланови људске заједнице могу да окупе заједно, упркосњиховим разликама и да раде на заједничким етичким и моралним циљевима који би уређивали,омогућавали и инспирисали њихов саживот.


1155

Религијски плуралан свијетРелигијски ресурси за етичко живљење

Кроз вијекове су религијске традиције подучавале о етичким вриједностима и настојале да ихусаде у све своје сљедбенике. Неки сматрају да дјеца о вриједности живота уче кроз вјерскиживот. То схватање имплицира да су религије, саме по себи, и као културни израз, носиоциморалних и етичких вриједности, које се изучавају путем текстова, парабола, пословица,примјера и праксе. То даље значи да, без примарних веза са породицом и заједницом, развојморалних људских бића, социјализованих у норме људског понашања није могућ.

Michael Walzer, социолог, каже:

“Друштва су нужно посебна јер имају чланове и памћење, чланове са памћењем не само овластитом већ и о њиховом заједничком животу. Насупрот томe, хуманост има чланове, алине и памћење, па тако нема историју ни културу, нема обичаје, нема познатог начина живота,нема фестивале, нема заједничко разумијевање друштвених добара. Људски је имати таквествари, али нема јединственог начина да се оне посједује..”19

Претјерана посебност може да води искључивању и шовинизму. Не бисмо требали да потцјењујемовелику опасност по свјетски мир и стабилност, коју намеће екстремизам многих који тврде дадјелују у складу са неким етичким разлозима или у име своје религије. У цијелом свијету видимопримјере дјеце одгојене тако да друге доживљавају као непријатеље, дјеце коју подстичу на учешћеу насиљу, а у име њихове вјерске обавезе, или дјеце која су одгајана тако да се не осврћу на потребеи права других људи. Дакле, процеси учења унутар свих религијских традиција, а нарочито процесиучења који се односе на дјецу, требају да посвећују пажњу сљедећим димензијама одговорности:

Четири димензије одговорности

ППррвваа:: Док код своје дјеце његују вјеру и вриједности властите заједнице, све религијскетрадиције морају да осигурају да се те вриједности и вјера подучавају и уче тако да се поштујудруги и различитост других. Дијете које не научи да се односи према онима који вјерују и дјелујуна другачији начин, није добро опремљено за живот у религијски и културално плуралном свијету.

ДДррууггаа:: У својим активностима подучавања, религијске традиције требају да уложе свјесне напореда одрже оне религијске и културалне вриједности своје традиције које промовишу отвореност,поштење и саосјећајан став према другим људским бићима. Те вриједности треба код дјецеподстицати од раног дјетињства.

ТТрреећћаа:: Док увиђамо да се религијске традиције разликују једна од друге, требамо такође датражимо и заједничке црте и прожимајуће вриједности, које би могле да пруже основу на којојће људи дјеловати заједно у циљу рјешавања заједничких проблема. Требамо да подучавамо ипрактикујемо наше вјере тако да показујемо нашу заједничку хуманост и међузависност..

ЧЧееттввррттаа:: Данас, ми такође истичемо и концепт међурелигијског образовања, учења не уизолацији већ у односу једних на друге. Дјеца требају да познају и уважавају не само својувластиту вјеру, него требају да имају добро утемељено разумијевање о томе у шта други вјерују,којесунамзаједничкествари, коједијелимоикаољудсказаједницаиуодносунапосебнеизазове.


1166

19 Michael Walzer, Thick and Thin: Moral Argument At Home and Abroad, Notre Dame, University of Notre Dame Press, 1994,стр.8.

Живот не прави разлику по вјери. Без обзира на нашу вјеру сви ми доживљавамо исте ствари –рођење, смрт, радост и бол. Сви дијелимо исту тежњу за добијањем одговора на одређенаегзистенцијална питања. С обзиром на те изазове, религијска учења настоје да промовишуетичке кодове засноване на вриједностима, а свака традиција настоји да пренесе те вриједностии етику кроз своју вјеронауку, интерпретирану у вјерски живот.

Током Специјалног засиједања УН-а о дјеци 2002. године, дјеца која су учествовала назасиједању су изјавила:

““Обећавамо да ћемо се понашати једни према другима са достојанством и поштовањем.Обећавамо да ћемо бити отворени и да ћемо имати осјећај за наше различитости.

Ми смо дјеца свијета и упркос нашем различитом поријеклу, наша стварност је заједничка.

Уједињени смо у борби да направимо свијет бољим мјестом за све, Ви нас зовете будућност, али ми смо и садашњост”.20

Многи млади људи и дјеца данас не само да сматрају да је овај плурални свијет реалност, него сена њега и ослањају као на заједнички ресурс: њихово разумијевање свијета, њихове интеракције,њихови доприноси и заједничка животна искуства, њихови мјешовити идентитети и њиховиетички темељи, обликовани су и засновани на тој новооткривеној различитости. Они сууједињени у својој борби да ово мјесто учине љепшим свијетом, а у потрази за етичким кодомусмјереним на вриједности, спремни су да гледају и изван својих засебних традиција.

Религијско и секуларно

Постоји истинска веза између образовања о етици и вјеронауке. Па ипак, то двоје није исто.Образовање о етици надилази вјерска увјерења.

Вилфред Кантвел Смит (Wilfred Cantwell Smith) тврди:

“По мом мишљењу вјера је свако дивљење љепоти; свака тежња ка истини, свака потрага заправдом, свако признање да су неке ствари добре, а неке лоше. И да је то важно. Сваки осјећајили чин љубави, свака љубав онога што вјерници зову ‘Богом’, сви ови и многи други, примјери суличне и заједничке вјере.”21

Смит заправо тврди да то што је нека особа вјерник, значи да је у стању да разликује шта једобро, прихватљиво, или лоше и да вјерује да је таква разлика важна. Људи који живе на такавначин и не морају да носе неку религијску ознаку, али они су прихватили духовност која имаосјећај за важност позитивних односа по заједнички живот. Они се понекад називају‘секуларним’ јер не припадају некој посебној религијској традицији. У стварности они су важнипартнери с којима треба да се гради свијет по мјери наше дјеце.

Учити у односу једних на друге

И вјера и етичко живљење могу да имају своје коријене у религијској традицији, али они такође надилазепосебности било које религије. Етика коју Међурелигијски савјет жели да промовише има једанмеђувјерски контекст и примарно се бави односима са другима. Етика је ствар става, а не сет догми илиподучавања – она је приступ комшији, природи и самом животу. Управо кроз такав став и дјеловање које


1177

20 Уницеф, Свијет по мјери дјетета, септембар 2005, стр.1221 Wilfred Cantwell Smith, Patterns of Faith Around the World, Oneworld, Oxford,1962

изњегапроизилази, а некрозтеорију, мисхватамо нашевластитетрадицијеи традицијенашихкомшија.

Не можемо више да живимо као да је свака религија острво за себе. У данашњем свијету су људиразличитих религија, као и људи који не припадају нити једној, предодређени на сусретање.Наша друштва и наше заједнице постали су културално и религијски плурални, а вјера другог је важна.Међурелигијски однос и приступ религијском животу тако су постали саставни дио религиозности.

Међурелигијско учење би такође требало да буде схваћено у контексту квалитетног образовања,као што је то изражено у Циљу 6 Декларације о образовању за све, и у оквиру Унескова четиристуба образовања: учити знати, учити радити, учити живјети заједно и учити бити. Према Унескувисококвалитетно образовање односи се на развој оруђа за живот, које онај који учи користи сасамопоуздањем и мотивацијом. Оно се такође односи и на развој понашања заснованог напозитивним вриједностима – разумијевању и поштовању за све људе, за њихова права, заприродни свијет, за прошлост и за будућност.

Кад је ријеч о Уницефу, квалитетно образовање припрема поједнице да воде успјешан живот играде здрава друштва, кроз развој знања, способности, ставова и вриједности потребних задоношење промјене у понашању, која ће да оспособе дјецу, младе и одрасле да спрјечавају сукоб инасиље, како оно отворено тако и структурално, да рјешавају сукоб мирним путем, те да стварају условеза мир, било унутрашњи, или мир међу људима, групама, мир у држави или на међународном плану.

Молити заједно или доћи заједно на молитву

Приликом обиљежавања Свјетског дана молитве за мир, које је одржано 1986. у Assisiu,направљена је јасна дистинкција: Учесници нису дошли да моле заједно, они су заједно дошлида моле. То поставља питање заједничког мољења.

Данас се људи различитих религија сусрећу, упознају једни друге и заједно раде. Људи који живеу дијалогу са комшијама различитих религија, и који доживљавају духовност других, могу дапожеле да овај процес одрастања заједно буде изражен у молитви и богослужењу. Има оних којисе питају не би ли богослужење, молитва и медитација требали, заправо, бити почетакмеђувјерског духовног ходочашћа, те сматрају да би ово заједничко трагање промовисало дијалогмного више него ријечи и водило би ка сарадњи у плуралистичким друштвима.

Жеља да се у молитви и богослужењу заједно учествује често долази од заједничке бриге зазаједницу или као одговор на неку кризу или катастрофу. Терористички напад, који се десио 11.септембра 2001. и цунами у Јужној Азији, били су прилике у којима су се људи различитихрелигија окупили у спонтаном чину мољења и богослужења. Први заљевски рат окупио је Јевреје,хришћане и муслимане у многим дијеловима свијета у оно што би се могло назватимеђурелигијском молитвом. У неким дијеловима свијета та међурелигијска молитва би могла дабуде израз националног склада, какав на примјер влада током грађанских празника илидруштвених прослава. То си изрази јединства које се протеже преко религијских разлика. Таквидогађаји могу да буду случајни или да имају мање- више неформалан карактер, док су другимоменти међурелигијске молитве више намјерни: вјенчања, прославе, продични догађаји.

Укључивање дјеце у међурелигијску молитву мора да буде обављењо са великим осјећајем ипоштовањем за сваку религијску традицију. Богослужење и молитва спадају у ритуалну и духовнудимензију сваке традиције, која лежи у самом њеном срцу. Међурелигијско учење, којепромовише Међувјерски савјет за образовање дјеце о етици, представља пажљиво и пунопоштовања путовање, којим се мора проћи заједно и са пуном свијешћу о томе да посјећујемооно што је свето у свакој традицији.


1188

Духовност

Дјеца имају значајне духовне способности. Као прво, она имају посебан осјећај за вријеме. Дијетеможе дуго да остане потпуно мирно, нагнуто над колоном мрава, потпуно заокупљено њиховимпутовањем. Са духовне тачке гледишта, дијете има способност да буде увучено у тренутак, штоје нешто чему многи одрасли посвећују сате како би то поново научили. Та способност укључујеи пуну свијест о стварности која је надохват руке и осјећај безвремености.

Други урођен духовни дар мале дјеце јесте чуђење, не фантазија или сањива искљученост изстварности, него доживљај цијелог себе. Он укључује колико тијело и чула, толико и ум. Дијетеможе да пожели да сто пута помирише тијесто док се прави хљеб, или да слуша кишне капи каколупкају по крову, или да тихо сједи и посматра пламичак свијеће. Чуђење води радости, чуваузбуђење и одушевљење и храни енергију и наду.

Љубав је трећа особина духовне способности малог дјетета. Давати и примати је у срцу сваког малогдјетета. Нисмо ли сви ми доживјели онај посебан тренутак кад нам дијете приђе носећи омиљенуиграчку и при том је увјерено да му је нећемо одузети, него да ћемо је с њим мало подијелити ивратити. Али исто тако добро знамо колико рано дијете може научити да не вјерује никоме.

Посвећен стварању мреже људи која брину о дјеци, свештеник Takeyasu Miyamoto основао јеМеђувјерски савјет за образовање дјеце о етици и том приликом изјавио:

“Чврсто сам увјерен да су духовно посрнуће и мањак пажње која се посвећује основној етици, коријенсве већег насиља и неправде коју данас видимо свуда око нас. Кључни корак на путу ка миру јестеда осигурамо да свако дијете одраста с пуним приступом својој урођеној способности за духовниразвој и због тога је примјена међурелигијског образовања о етици – како у школама тако и умногим другим ‘образовним’ окружењима – од суштинског значаја за постизање циља изградњемирног свијета људског достојанства, свијета по мјери дјетета у правом смислу те ријечи.”

Кључна реченица говори о томе да дјеци треба да осигурамо приступ њиховој “урођенојспособности за духовни развој”. То значи да духовност није нешто што неко може да наметне иличак да дјетету. Не, образовање о етици има за циљ да оспособи дијете да се отвори према највећојмогућој духовности због своје властите добробити, али и добробити цијелог друштва. Важно је дапрепознамо да, иако дијете има ту “урођену способност” за духовност, ми ипак морамо да јеразвијамо и његујемо. Дјеци која нам показују безвременост, чуђење и љубав, можемо да понудиморијечи и слике које смо ми спознали као оквир за вјечно, чудесно и безгранично вољено. Важно једа се та духовност његује унутар дјететове посебне религијске или духовне традиције, тако да су зараст и развој дати конкретна структура и темељ. Тај се раст одвија кроз процес који укључујеподучавање, критичко размишљање, интегрисање, те изградњу и практиковање позитивних односа.

Духовност и религија нису једна те иста ствар, а понекад су чак и у завади једна с другом.Нагласак који неко ставља на духовност може да произађе из тежње за већом отвореношћу, такода није све омеђено унутар постојећих религијских граница. Ипак, има и лажних духовностикоје људе одведу у егоцентричну преокупацију самим собом, или их одвраћају од стварностисвијета у коме живе. Има оних који сматрају да се код духовности мора радити о осјећањима иемоцијама. Али духовност је начин да се емоције, осјећања и саосјећање усмјере у ангажман.Ангажман, заузврат, представља динамику ослобађања и оспособљавања.

Духовност је став, начин битисања, позиционирања себе у универзум. То је нешто што насизводи изван онога што смо, што обично доживљавамо.

Прво, духовност “кретања изван” занима се за коначно, а не за непосредно. Ако, на примјер,посматрамо ситуацију у којој одрасли прибјегавају насиљу над дјецом, увијек је то зато јер су


1199

ухваћени у непосредно – они не могу да се покрену ка коначном. У многим случајевима управоје та заокупљеност непосредни узрок што се одрасли окрећу насиљу. Кажњавање дјеце показујебригу за непосредно, жеља да се дијете ућутка, као непосредне тежње без постављања питањашта ће та казна да значи том дјетету на дуге стазе. Духовност кретања изван – трансцеденталнадуховност – не задовољава се непосредним, већ настоји обухватити коначно.

Друго, духовност кретања изван не задовољава се одговорима. Ићи изван значи питати. Већинаљуди жели брз одговор. Што више људи питају, тим више кретања изван добијају. Ми смопонекад толико сигурни да имамо одговор, да чак и не поставимо питање. Духовни став не можеда се задовољи само одговорима.

Треће, духовност кретања изван не може да буде омеђена никаквим границама. Она се умјестотога фокусира на могућности. Могуће је да људи живе и раде заједно за добро заједнице. Позивда љубиш ближњега свога као себе сама, јесте изазов да се крећеш изван, да покушаш живјети оношто изгледа као контрадикција. Да ли је могуће вољети непријатеља? У питању да ли је то реално,ми се отварамо самој тој могућности.

Духовност је позив да се човјек покрене изван онога гдје јесте – од непосредног ка коначном, одпитања ка одговорима, од граница ка могућностима. Његовање урођене способности задуховност јача покрет за изградњу свијета по мјери дјетета.

ННааррееддннаа ппооггллааввљљаа ппррииррууччннииккаа УУччииттии жжииввјјееттии ззаајјеедднноо ддаајјуу ппррааккттииччннее ууппууттее ззаа ппррооввоођђеењњееииннттееррккууллттууррааллнноогг ии ммееђђууррееллииггиијјссккоогг ппррооггррааммаа ззаа ооббррааззоовваањњее оо ееттиицции..

ППррооццеесс јјее ппооддиијјеељљеенн уу ддвваа ммооддууллаа ззаа ууччеењњее.. УУ њњииммаа ћћееттее ннааћћии ииддеејјее ззаа ааккттииввннооссттии,, ии рреессууррссее ззааууччеењњее ккоојјии ппооттииччуу иизз ррааззллииччииттиихх ттррааддиицциијјаа ии ррееггииооннаа ии ккоојјии ппррииддооннооссее ппррооццеессуу ууччеењњаа

Надамо се да ће вам овај приручник бити корисно средство за рад.


2200

Поглавље 1

Водич за кориснике

Обим и сврха

Интеркултурално и међурелигијско учење за образовање о етици афирмише различитост ипромовише дијалог и комуникацију са другима, као и са самим собом. То је трајан процесиндивидуалног и колективног учења, који промовише конструктиван начин живљења заједно уједном глобалном и плуралистичком свијету. Ту је ријеч о одржавању, његовању и омогућавањуразвоја вриједности код дјеце и младих.

Етички принципи и вриједности, промовисани кроз приручник Учити живјети заједно,изражени су у мисији Међурелигијског савјета за образовање дјеце о етици, с циљем његовањапоштовања за људе различитих религија и цивилизација код дјеце кроз:

� Промовисање система вриједности који наглашавају достојанствен и хармоничан саживоти солидарност међу људима различите класне, етничке, религијске, културалне иидеолошке припадности.

� Промовисање примјене позитивних универзалних вриједности као што су: преданостљудским правима, која су назначена и усвојена од стране међународне заједнице.

� Развијање духовности која ће природно да води ка поштовању за друге религије и да тежика узајамном разумијевању и интеракцији међу различитим вјерама, резултирајућиобогаћивањем религијске културе укоријењене у свакој вјерској традицији.

� Његовањем културе мира која оспособљава дјецу и младе да постану носиоци промјенеи градитељи мира.

Модули учења

Приручник Учити живјети заједно има два модула за учење: РРааззууммјјееттии ссееббее ии ддррууггее и ММиијјеењњааттииссввиијјеетт ззаајјеедднноо, које ћете наћи у Поглављу 2. Та два модула су повезана и међусобно се надопуњују.

Модули се састоје од једног броја ппааввииљљооннаа ((у оригиналу: ккииооссккаа –– прим.прев.)), који су израђеникако би се учесницима омогућило да крену на путовање учења, на којем их неколико стазаоспособљава да одговоре на етичке изазове и помажу им да открију на који начин они сами могуда постану носиоци промјене. Модули су пропраћени једним бројем метода процјене, који сеналазе у Поглављу 3, а помоћи ће и вама, као фасилитатору и учесницима да оцјењујете напредак.Поглавље 4 представља избор активности на које се можете ослонити приликом израде вашеспецифичне стазе кроз модуле. У сваком модулу дати су приједлози одговарајућих активности.

Два модула су илустрована као мапе села. Не постоји само један пут који требате да слиједите –ви можете заједно са вашим учесницима да изаберете властиту стазу. Уврштен је и постер да бисе помогло у приказивању сваког појединачног модула.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

2211


Павиљон је сјеновито, заштићено мјесто укоме можете да се зауставите због мотивације,откривања, излагања, размишљања и дијалога.Одлазак у различите павиљоне одвешћеучеснике на пут откривања себе.

Не постоји временско ограничење. Умјесто тога,програми се могу прилагођавати неким посебнимпотребама групе, дајући учесницима довољнопростора за размишљање и проналажење везаунутар и између сваког појединог павиљона.Модули се такође могу прилагодити различитимситуацијама и контекстима. Мапе села показујуподручја, или станице за одмор, гдје можете данаправитепаузукакобистеоцијенилипроцесучењаучесника. Завишеинформацијаможете дапогледатезнакове Станица за одмор у Поглављу за праћењенапредовања.

Стаза учења коју изаберете треба да омогући учесницима да праве везе између претходног инаредног павиљона. Овај приступ ће учесницима помоћи да његују вриједности које сепромовишу у сваком модулу, те да направе везу између сваке од активности и властитог живота.Стаза учења би такође требала да омогући процес откривања, који подстиче позитивне ставовеи понашање, који су услов за саживот, поштовање различитих култура и религија и да заједномијењамо наш заједнички плуралистички свијет.

Четири вриједности

Учити живјети заједно промовише четири основне етичке вриједности:

� ППоошшттоовваањњее

� ЕЕммппааттиијјуу

� ООддггооввооррнноосстт

� ППооммиирреењњее

Ове вриједности интегрисане су у два модула, а примјењују се у различитим контекстима иситуацијама, с циљем омогућавања процеса међурелигијског учења и изградње мира.

Кроз ове модуле учесници се подстичу да уче

� Како поштовати и разумјети себе и друге.

� Како дјеловати са ставом помирења према себи и према другима.

� Како одговорити на потребе свијета и очувати људска права.

ППоошшттоовваањњее према људима различитих религија, култура и цивилизација развија се и јача такошто се стављамо у њихову позицију – да бисмо научили шта значи ееммппааттиијјаа. Поштовање иемпатија воде већој свијести и дјеловању заснованом на индивидуалној и колективнојооддггооввооррннооссттии, што опет води ка отворености за ппооммиирреењњее. Људско достојанство се чува иодржава када смо свјесни многих искустава и стварности, историја и сјећања које људска бићаносе и када радимо за мир, правду, једнакост, људска права и складан саживот.

2222


Ријеч ‘киоск’ потиче из персијскогјезика и значи сјенило или оно што дајесјену. У исламској архитектури она сеодноси на отворени кружни павиљон,чија се конструкција састоји од кровакојег носе стубови, простора који јеотворен, али ипак заштићен. Од 13.вијека па надаље ‘павиљони’ су билиуобичајена појава у Персији, Индији,Пакистану и Отомаском царству

киоск (персијски kushk; арапски koshk;турски kös¸к; француски kiosque;њемачки киоск; пољски kiosk;португалски quiosque; румунскиchios¸c; и шпански quiosco ili kiosco)

Модули

Модул 1: Разумјети себе и друге

У овом модулу учесници уче о себи у односу на друге. Они уче да цијене разлике и сличности, да слушајуи цијене мишљење других људи и да разумију и поштују оне који су другачији и мисле другачије.

Модул 2: Мијењати свијет заједно

У овом модулу учесници откривају свијет којем је потребна друштвена трансформација.Активности унутар овог модула усмјеравају учеснике да се отварају према помирењу и развијајусвоју способност успостављања веза са другима. Модул је направљен тако да их оспособи за радса људима из различитих култура и религија, како би, заједно и унутар властитог круга интереса,помогли да се трансформишу њихова друштва и цијели свијет.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

2233


Пут ка разумијевањусебе и других

Недостатак поштовањаједних за друге

Сукоби, насиље инеправда око мене

Ненасилнеалтернативе

Радити заједно дапромијенимо свијет

Градња мостоваповјерења

Шетња помирењаМир почиње са мном

Признати себе уодносу на друге

Уважавати различитост

Ставити се у позицијудругога

Заједничкахуманост

Одговарати напотребе узајамног

разумијевања

Можемо ли бар битиу добрим односима?

Одгајати младе да развијају своју природну духовност

Приручник Учити живјети заједно направљен је да упозна дјецу и младе са духовномдимензијом живота. Он настоји допринијети њиховом праву на пуни и здрав физички,емотивни, духовни, морални и друштвени развој, као што је утврђено Конвенцијом о правимадјетета. Намјера је да се сваки учесник оспособи да изгради здраву слику о себи и позитиваноднос са собом, са другим људима, окружењем и са оним што људи називају Бог, Коначнастварност или Божанска присутност, те тако продубе квалитет живота, као чланови и локалнеи глобалне заједнице. С продубљеним разумијевањем, оплемењеном моралном интелигенцијоми критичким размишљањем, дјеца и млади ће бити боље опремљени да, у свијету у којем владаогромна шароликост утицаја и опција, направе најбољи могући избор.

Едукатори и фасилитатори – срце процеса учења

Учити живјети заједно тражи демократски и учеснички стил ‘рада са учесницима програма’(енгл. facilitation). Идеја није да одрасли/наставници познају етику и вриједности, а дјеца/младине. Едукатор/фасилитатор не инструише, већ води и структурише процес учења, тако штоорганизује активности учења, чији процес помаже свима, и ученицима и наставнику, да серазвијају заједно и испитују своје знање, ставове и понашање.

Искуство учења у многоме зависи о ‘квалитету’ едукатора/фасилитатора. Учесници зависе одвас као фасилитатора да их сигурно водите на њиховом путовању кроз знање. Они желе да вјерујуда их нећете исмијати, него да ћете их подржати кад буде тешко, или непријатно. Фасилитатори,који покажу да су добро организовани, поштени и искрени, изградиће повјерење са учесницимаи помоћи им да радо иду на путовање учења које сте им приредили.

Неколико важних смјерница за фасилитатора:

1. Припремите се за сваку сесију- унапријед прођите кроз њу у мислима и размишљајте одискусијама и догађајима који могу да се јаве у свакој фази. Будите спремни на проблеме,потешкоће и питања. Потрудите се да имате сву потребну опрему и пронађите лаган начинза почетак и завршетак одабраних активности.

2. Временски оквир је од суштинске важности. Уклопите своје активности у временскин оквиркоји вам је на располагању. Ако нема довољно времена, одлучите гдје и како можете даскратите активност или да направите одговарајући прекид до сљедеће сесије.

3. Имајте увијек спремне неке добре почетне досјетке или реченице (енгл. icebreakers) које ћевам помоћи да направите увод у сесију, окупите све учеснике заједно (након што су билираздвојени неко вријеме) и испратите их на крају сесије с осјећајем да им је било лијепо.

4. Учините да буде забавно – учесници ће бити отворенији за учествовање и интеракцију ако седобро забављају заједно.

5. Немојте никад стати на страну било каквог лошег понашања или ставова учесника. Јасно имдајте до знања да расизам или предрасуда било које врсте, немају мјеста у тој просторији. Акоје вјероватно да би ово могао бити озбиљан проблем од почетка, можда би то могло да будепрво питање о коме ћете да разговарате са учесницима.

6. Понашајте се према вашим учесницима све вријеме с поштовањем јер се поштовање премадругима учи од добрих узора.

2244


Процес учења и смјернице

Процес учења, који је овдје приказан, представља водич који помаже фасилитаторима даосигурају активно учешће учесника у овом искуству. Спирала води учеснике кроз процесоткривања, чији исход води новом размишљању и сталном учењу. Процес учења служи као моделза припрему сесија и за боље упознавање учесника са властитим доживљајем међурелигијског учења.

Мотивација

Почните вашу сесију тако што ћете користити приче, пјесме, рецитације или стрипове, који подстичурадозналост учесника за тему, изазивају њихово опажање и мотивишу их да даље истражују етичкапитања. Потрудите се да питате учеснике о музици или медијима који би могли бити одговарајућиили релевантни за ваше активности, а што можете да додате ресурсима из Поглавља 5.

Истраживање

Кад су учесници анимирани темом, жељеће да истраже релевантне информације. То нијетренутак за изношење бројних чињеница, већ прије вријеме за учеснике да истраже идеје истекну нова искуства кроз практичне активности. То је добар моменат за стварање атмосфере укојој се учесници отварају једни другима, износе своје мисли, осјећаје и оно што им њиховаосјећања говоре.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

2255


ПРОЦЕС УЧЕЊА

ДЈЕЛОВАЊЕ

РАЗМИШЉАЊЕ

МОТИВАЦИЈА

ИСТРАЖИВАЊЕ

ДИЈАЛОГ

ОТКРИВАЊЕ

Дијалог

Дијалог је од кључне важности за било који процес учења, а нарочито у процесу међурелигијскогучења. Дијалог учесницима пружа прилику за размјену идеја и подјелу искустава, откривањедругога, и преиспитивање властитих погледа. Треба створити одговарајући простор у коме ћеучесници с лакоћом и у потпуности да учествују, а да се при том о њима не доноси било какав суд.

Откривање

Кроз процес дијалога, учесници ће открити нова сазнања и идеје. Међутим, до откривања се недолази одмах, нити сви откривају у истом тренутку. Потребно је дати простора за размјенуглавних резултата групне дискусије. На тај начин се омогућава да учесници имају "аха!" искуство,када склопе дјелиће у цјелину и дођу до нових увида.

Размишљање

Ово је тренутак кад треба да пронађемо везу са самим собом. Можете дати нешто времена заразмишљање користећи ДДннееввнниикк ууччеењњаа (види стр. 53), гдје учесници могу да ревидирају својеучење у односу на практичне ситуације и да оцијене своје вриједности и ставове.

Дјеловање

Дјеловање није увијек дио сесије, али увијек треба да буде резултат учења. Свака сесија треба дазаврши тако што учесници направе везу између властитог учења и властите реалности, штоможе да их надахне да утврде одговарајуће дјеловање. Ова сесија треба да оспособи учеснике дабуду носиоци промјене, те да оснажи њихову способност да одговоре на ситуације које тражеузајамно разумијевање.

Образовање о етици кроз интеркултурално и међувјерско учење није циљ, већ образовносредство. Развијен из интеркултуралне и међурелигијске перспективе, процес учења омогућаваучесницима да се осврну на различите културе, вјерске традиције, идеје и начине размишљања.Он је такође направљен и да би помогао учесницима да се отворе према другима, његују властитоунутрашње биће и да боље одговоре на потребе свог непосредног окружења.

2266


Методологије

Учити живјети заједно садржи и традиционалне и модерне методологије. Да би вам се помоглода обезбиједите одговарајућу равнотежу током програма, активности су груписане према својојметодологији, на страницама 63 и 64. Поглавље 6- Ресурси пружа довољно материјала за све овеактивности, али ћете ви можда да пожелите да осмислите и израдите и неке ваше властите.

Опште повјерење указано је писању Januša Korzaka (Janusz Korczak), пољско-јеврејског писцаза дјецу и васпитача, који је играо важну улогу у пружању нових увида у психологију дјетета. Изњеговог дневника и других радова може се сагледати његов сљедећи став и приступ:

� Подстицати свако дијете да изгради здрав осјећај самопоштовања. Дијете би требало битизадовољно собом, али без потребе да оцрни друге; то је предуслов да се буде етичанпојединац. Свако би дијете требало бити подстицано да развија осјећај поноса због себе,или своје породице, заједнице, културе, и религије, док у исто вријеме цијени другепородице, заједнице, културе и религије.

� Разговарати и освртати се на конкретне ситуације користећи примјере, било истинитеприче других, или ситуације извучене из искустава других учесника, у којима су неопходнеетичке одлуке и избори. Дискусија би требала да се фокусира на то који су изборинаправљени, као и на процес размишљања који је претходио избору: О чему је требаловодити рачуна и зашто? Какве би биле посљедице да је направљен неки други избор?

� Користити традиционалне приче, параболе, афоризме и пјесме, да би се обезбиједиластруктура и водила дискусија о етичком понашању.

� Фасилитарор мора у сваком тренутку испољавати етично понашање према својимученицима и према колегама фасилитаторима. Млади људи веома брзо уоче тензије игрубости између одраслих и могу то искористити као изговор за властито понашање.

� Израдити сет норми понашања и, по потреби, одржати дисциплинске расправе у случајукршења тих норми.22

Ови приступи воде методологијама које пружају простор за размјену, интеракцију, сусретање,откривање, критичко мишљење, размишљање и дјеловање. Методологија приручника Учитиживјети заједно ставља појединца у процес учења који покреће сам себе и који се врши у односуна друге. Она такође помаже да се развију способности, обогати знање учесника и његују ставовикоји их оспособљавају да уче да живе и дјелују у плуралистичком друштву.

Ваша улога као фасилитатора јесте да одаберете најприкладнију методологију за дату групуучесника. Имајте на уму да се предложене методологије могу користити у комбинацији, да могубити прилагођене контексту и узрасту учесника, те бити примијењене на бројне активности.Методе су осмишљене тако да промовишу активно учешће, укљученост и везу са другима.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

2277


22 Janusz Korczak (1878-1942), пољски Јевреј, педијатар, писац за дјецу и педагог. Одбивши помоћ која му је нуђена да сачувавластиту сигурност, пратио је дјецу из свог сиротишта до Аушвица и тада је рекао: “Не оставља се болесно дијете у ноћи и неостављају се дјеца у оваквим временима.” Korczakov приступ дјечјој педагогији био је да се цијени дијете као актер у садашњости,као и да дјеца имају своја права. Разрадио је идеју “судова” у сиротиштима, гдје су сви – и дјеца и одрасли подједнако – билипохваљивани или кориговани на једнаким основама. (види Унеско проспект, Quarterly Review of Education, Volume XVII, 1987).

Предложене методологије

Учење засновано на искуству

‘‘Учење засновано на искуству’ користи искуства и фокусирано размишљање, с циљем да продубизнање, развија способности и појасни вриједности2. Искуства могу да укључују раније догађајеу животу учесника, тренутне догађаје или оне који се јављају из учешћа у практичнимактивностима које проводе наставници или фасилитатори. Ученици, било појединачно илизаједнички, размишљају о искуству, процјењују га и анализирају.

Учење засновано на искуству има три карактеристике:

� Укљученост цијеле особе – интелект, осјећања и чула

� Однос учења и личних искустава

� Стално размишљање у сврху трансформације у дубље разумијевање

Методологије засноване на искуству могу се развити кроз неколико техника, укључујућисимулацију, игре, драматизацију (енгл. role play), учење кроз услугу (енгл. service nglearni) и излете(енгл. field trips).

Учење засновано на сарадњи

Ученици се дијеле у мање групе које самостално раде на постизању заједничког циља.Учесницитеже ка узајамној подршци, тако да сви чланови групе имају корист од узајамних напора. У овом,сарадничком учењу постоји позитивна међузависност ученичких напора да науче; учеснициопажају да могу постићи циљ само ако сви чланови допринесу додијељеном задатку. Овај методомогућава учење кроз интеракцију.

Сарадничко учење јача способност дјеце да раде са различитим људима. Током интеракције умалим групама дјеца могу да пронађу бројне прилике за размишљање и реакцију на бројнеодговоре које други чланови групе износе на сто. Мале групе такође омогућавају дјеци и младимада додају своје виђење проблема заснованог на њиховим културалним разликама. Ова размјенапомаже учесницима да разумију друге културе и мишљења.

Учење засновано на сарадњи такође јача способност комуникације учесника и оснажује њиховосамопоуздање. Активности које укључују сарадничко учење промовишу успјех свих учесника угрупи, јачајући тако осјећај способности и властите вриједности код сваког учесника. Примјеритехника сарадничког учења су заједнички пројекти, игре и драматизација.

Учење засновано на проблему

У овој методологији користи се проблем како би се код дјеце развијала креативност, критичкоразмишљање, способност анализирања и разматрања етичких вриједности. Методологијезасноване на проблему подстичу учеснике да постављају питања и дају одговоре на њих,користећи се својом природном раднозналошћу. Дјеца и млади суочени су са проблемима који немајуапсолутне одговоре нити лагана рјешења и који одражавају сложеност ситуација стварног свијета.

Учење засновано на проблему помаже учесницима да заузму приступ учењу, који је активан, који јеусмјерен на задатак и кога могу сами да контролишу.

Ова методологија може да се користи у драматизацији, анализи студија појединачног случаја, дилемаи друштвених проблема или са техникама које укључују учење засновано на искуству.

2288


23 David Kolb, Experiential Learning: Experience as the Source of Learning and Development, Englewood Clifs, NJ, Prentice Hall,1984. Association for Experiental Education. http://www.aee.org

Учење засновано на дискусији

Дискусије су усмене интеракције међу учесницима, којима се настоји подстакнути размјена идеја.Оне помажу развој способности комуницирања и слушања, те промовисања разумијевањаразличитих питања и гледишта. Дискусије могу да се проводе на више начина, укључујући дебате,округле столове и фокус- групе. Могу да се базирају на студији појединачног случаја (енгл. casestudy), животним причама и дилемама или на релевантним филмовима, сликама и пјесмама.

Дискусије су често успјешне ако су добро вођене од стране фасилитатора. Препоручује се дакористите учесничке технике (енгл. participatory techniques) како бисте сумирали идеје ипронашли везе између њих. Такве технике укључују менталне мапе (енгл. mind map – дијаграмкојим се приказује повезаност информација односно ријечи, појмова, идеја, задатака и другихелемената – прим.прев.), скице концепата, мета-планове (енгл. meta plan - метода која допуштапросторну групацију идеја – прим.прев.) или технику карата.

Учење засновано на самоиспитивању

Може се сматрати да је размишљање (енгл. reflection) дио свих горе наведених методологија. Онеу различитим фазама укључују и индивидуално и колективно размишљање. Међутим, постојијош једна врста размишљања која иде изван интелекта, и помаже дјеци да оцијене властито стањеума и фокусирају своју пажњу на учење. Та врста размишљања односи се на методологијесамоиспитивања (енгл. introspection), које помажу да код дјеце одгајамо њихово унутрашње ‘ја’и њихову духовну димензију.

Самоиспитивање пружа учесницима прилику да утврде и процијене своје унутрашње мисли,осјећања и тежње. То је нарочито важно за интеркултуралне и међурелигијске програмеобразовања о етици јер дозвољава дјеци да размишљају о властитим вриједностима и ставовима.Такође је корисно и у оцјењивању личне промјене и преданости.

Самоиспитивање се може дешавати индивидуално или у групи. Технике као што су: медијација,тренуци размишљања у тишини (енгл. silent moments) или било која активност промишљања,помаже учесницима да стекну искуство размишљања о самом себи.

Предложене технике

� УУммјјееттнноосстт:: Умјетност је веома добро средство за учење. Она подстиче креативност и јачаспособност превођења идеја у ријечи, слике и звукове. Умјетност надопуњујеинтелектуално и помаже дјеци да размшиљају и да затим креативно изразе те своје мислии идеје. Умјетност може да укључује: компоновање пјесама, прављење колажа, осликавањемајица, цртање, прављење филма, фотографисање и писање поезије или прича. Такође,кроз умјетност је могуће истраживати неку културу или друштво.

� УУвваажжаавваајјуућћее ииссппииттиивваањњее::24 (енгл. appreciative inquiry) Ово је једна детаљнија техника којатврди да су проблеми често резултат наших властитих перспектива. Она се заснива натрагању за начином на који ситуација може да се промијени, тако што препознајемонајбоље у људима и проналазимо оно што је од виталне важности у људским односима исистемима. Ова техника се састоји од проналажења паралела у прошлости, анализирањашта је тада најбоље функционисало и замишљања онога чему се тежи у будућности. Оназахтијева сагледавање људских могућности и надградњу на њиховим јаким странама, какоби се пронашао начин за промјену неке специфичне ситуације.

� ДДееббааттее:: Ово је формална метода давања аргумената између два тима или појединца. Више

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

2299


24 За више информација о овој методологији погледајте http://appreciativeinquiry.case.edu/

од обичне способности вербалног изражавања, или изведбе, дебата утјеловљује идеалеразумног аргумента, толеранцију за различите ставове и ригорозно самоиспитивање.Дебата је начин за оне који имају супротна мишљења да прокоментаришу контроверзнапитања без прибјегавања увредама, изљевима емоција или личној пристрасности.25

� ДДиијјеељљеењњее ииссккууссттвваа ссаа ддррууггииммаа:: Ова техника јача способност дјеце и младих да слушају друге,да другима изразе своје мисли и осјећања, повезују се са другима, уводећи их у искустворазмишљања које ће им помоћи да се позабаве властитим предрасудама. Кориштење причањаприча, ‘бубњарских кругова’ (енгл. drumming circles), животних прича, филмова, пјесама иновинских извјештаја помаже да се створи окружење у којем се искуство дијели са другима.

� ИИззллееттии:: Ова техника учење преноси изван зидова учионице у вањско окружење. Она пружадјеци ново и непознато искуство које се не може репродуковати у школској згради. Излетипружају прилику за јачање дружења, продубљивање знања и разумијевање специфичне теме.

� ФФооккуусс-- ггррууппее:: Дискусије се овдје проводе у групама од 5 до 10 чланова, с циљемприкупљања информација и мишљења о одређеној теми. Фокус-групе води модератор,који израђује смјернице за дискусију, које су прилагођене групи и осигурава да сваки чланфокус -групе добије прилику да нешто каже. Интеракција између учесника може да подстакнеплодну дискусију и добар увид у тему, производећи квалитативне податке о резултату иефективности програма. Ти подаци могу да се користе у испитивању врсте концепата ивриједности које дјеца и одрасли имају о миру, идеја о томе како се бавити питањем насиљаи како га рјешавати, те сугестија о томе како најбоље промовисати мир у школи и заједници.

� ИИггррее:: Кроз сарадничке игре учесници заједно раде на постизању постављеног задаткаили остварењу циља. Игре, које јачају способност учесника да раде са другима, изграђујуповјерење, откривају нове идеје, и преиспитују предрасуде, прикладне су за образовањео етици кроз међурелигијско учење. Међутим, требате да створите окружење за поштенотакмичење испуњено поштовањем, те да избјегавате игре које имају ‘губитнике’ и‘побједнике’. Игре такође могу да се користе за ‘загријавање’, а могу да промовишуучествовање и изградњу тимског духа.

� ЗЗаајјееддннииччккее иинниицциијјааттииввее:: Ова техника је заснована на тимском раду- шаролика групаокупља се с циљем пружања одговора на специфичну ситуацију. Ова техника подстичеузајамно разумијевање и помаже развој способности комуницирања и слушања, као икреативног размишљања о томе како провести одређену промјену у друштву. Заједничкеиницијативе могу да укључују разноврсне кампање као, на примјер, промовисање правадјеце, размјена ученика и наставника, тематске седмице, и израда видео-материјала, као ипројекте с циљем промовисања узајамног разумијевања и поштовања.

� ММееддииттаацциијјаа:: Медитација може да помогне дјеци да се смире, она побољшава њиховуконцентрацију и јача њихово физичко и психичко стање. Технике медитирања укључују: вјежбуразмишљања која ствара већу свијест о мислима, жељама и осјетима, затим шетњу или пажљивомедитирање. Крозмедитирањедјецамогуда научекако да контролишубијес, стресифрустрацију.

� РРјјеешшаавваањњее ппррооббллееммаа:: Ово је традиционална техника у којој учесници кроз сарадњурјешавају проблеме и размишљају о својим искуствима. Код ове технике пожељно јекориштење низа сљедећих корака: објашњавање проблема, анализирање његових узрока,утврђивање алтернативних рјешења, процјена сваке алтернативе, одабир једне од њих,њена примјена и процјена о томе да ли је проблем ријешен или не. Активностипредложене у овом материјалу не прате нужно овај низ корака, али постављају проблемкоји треба анализирати, а затим ријешити или промијенити.

3300


25 За више информација о дебатама, посјетите http://www.idebate.org/debate/what.php

� ДДррааммааттииззаацциијјаа:: То је начин да се уђе у искуство других и истраже проблеми учесника, ада се они при том не излажу лично. Они преузимају улоге одређених ликова и стварајуситуацију која може да се заснива на њиховој властитој реалности. Учесници могу даутврде дјеловање својих ликова, слиједећи смјернице које је поставио фасилитатор.Драматизација такође може да служи за стварање опуштене атмосфере међу учесницима,да подстакне креативност и да створи синергију у групи. То је корисна техника кроз којуможе да се продуби разумијевање одређених ситуација. Драматизација може да сеприпреми на основу студије појединачног случаја или кратких ситуација.

� ООккррууггллии ссттооллооввии:: Ово је техника која се користи за дискусију и размјену идеја и којаподстиче једнакост и поштовање. Нико за столом не може да има привилегован статус исви учесници се третирају као једнаки. У дискусијама, које се воде на округлим столовима,фасилитатор не води дискусију, него сви учесници доприносе дискусији.

� УУччеењњее ккрроозз ууссллууггуу::26 Ова техника укључује услуге у заједници и размишљање о тим услугама.Она његује друштвену одговорност код учесника и њихове алтруистичке ставове премазаједници или друштву. Учење кроз услугу такође може да се користи да се знање испособности примијене на специфичне проблеме или да се научи како промијенитиспецифичну ситуацију. У примјере учења кроз услугу спадају: кампање рециклирања, програмиза заштиту животне средине или подучавање маргинализиране дјеце у кориштењу рачунара.

� ССииммууллаацциијјаа (енгл. simulation):: Учесници преузимају појединачне улоге у хипотетичнојдруштвеној групи и ситуацији и доживљавају искуство сложености провођења нових задатакаи дјеловања у складу с новим улогама. Ова техника може да им помогне да анализирајуразличите правце дјеловања, размисле о етичким ситуацијама и ставе се у позицију другога.

� ССппоорртт:: Спорт може да промовише једнакост, учествовање и инклузију, а ојача друштвеневриједности и циљеве појединаца, као што су марљив рад, поштена игра (енгл. fair play),изградња карактера и тимски рад. Показало се да учествовање у спортовима ствараповећану преданост заједници, побољшава односе са другима и повећава тенденцијупреузимања улоге вође27. Зато што спорт такође промовише друштвену кохезију иузајамно разумијевање и поштовање, може да се користи и за преношење порука мира ипомоћ у проналажењу ненасилног рјешавања проблема.

� ППррииччаањњее ппррииччаа:: Ова техника користи прастару вјештину преношења догађаја ријечимаи звуком, често и импровизовањем. Приче омогућавају дјеци да уђу у неки други свијет,који им је истовремено и тако добро познат, али и непознат. У слушању приче постојизаједништво и заједница. Прича није бајка већ израз на сваком нивоу онога што заправозначи бити људско биће. Кроз причање приче дјеца развијају способност слушања испособност да се ставе у позицију другога. Уласком у свијет приче дјеца могу да развијусвоју креативност и способност да размишљају о свом понашању.

Намјера процеса учења и предложених методологија јесте да подстакну учеснике да испитују,размишљају и повећају своју способност доношења одлука утемељених на етичкимвриједностима. Учити живјети заједно има за циљ да промовише трансформацију и омогућидјеци и младима да виде и уче из властитог искуства.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

3311


26 Више информација о учењу кроз услугу можете пронаћи у Service Learning: Lessons, Plans and Projects, Human Rights EducationProgram; Amnesty International and Human Rights Education Associates, HREA, март 2007.

27 О томе како користити спорт као методологију за постизање мира и помирења можете наћи више наhttp://www.toolkitsportdevelopment.org

Стварање одговарајућег окружења

Програм тражи одговарајуће окружење у коме је могуће да са другима подијелимо своје мислии осјећања, изразимо ставове, идеје и увјерења, како прије, тако и након одређене вјежбе или активности.� Потрудите се да мјесто које одаберете дозвољава извођење и теоретских и практичних активности.� Потрудите се да просторије, које ћете да користите, не садрже предмете или слике који

припадају некој одређеној традицији. Тај простор мора да буде неутралан и мора садобродошлицом да прима сва увјерења и начине размишљања.

� Обавијестите учеснике о одржавању радионице и њеним активностима најмање седам данаунапријед. Доставите им брошуру, која је описана на страни 37 и у којој су објашњени циљевипрограма, уврштен програм рада, али и остале практичне информације које ће им битипотребне за учествовање у програмским активностима. Брошура ће им помоћи да сеприпреме за програм и уобличе своја очекивања од њега.

� На самом почетку програма одвојите одређено вријеме за упознавање. Користите ранијеспоменуте ‘ice breakers’ како бисте направили угодну атмосферу и створили повјерење међуучесницима.

� Замолите учеснике да израде своја властита ‘правила понашања на радионици’. То сузаједнички донесени договори о процедурама рада у току радионице, кориштењу временаили начинима комуницирања, који омогућавају групи да дјелује попут тима. Доношење овихосновних правила може у групи да изгради синергију и осјећај презимања одговорности запрограм. Донесите основна правила тако што ћете да подстичете учеснике на активност брзогнабацивања идеја без објашњавања истих (енгл. brainstorming).

� Непрекидно процјењујте мотивацију ваше групе и увијек имајте спремне icebreakere с којимаможете поново да придобијете и да одржавате концентрацију и енергију учесника.

� Подстичите учешће људи који припадају мањинским групама и развијајте активности којимасе промовишу укључивање и стална интеракција.

� Искористите паузе за кафу, оброке, као и вечери након формалних сесија радионице, какобисте створили простор за интеракцију учесника. Ти тренуци ће ојачати процес узајамногразумијевања и откривања.

� Осигурајте да се идеје, мишљења и приједлози учесника узимају у обзир, те да се одражавајуу програмским резултатима и активностима. То ће вам омогућити да заједно стичете знањаи учинити да се ваши учесници осјећају уважаваним и признатим.

� На крају завршите ваш програм активношћу која подстиче мотивацију и служи као великофинале. Користите неку пјесму или међурелигијску молитву за завршетак церемоније иприпремите презентацију пропраћену музиком и сликама са радионице.

� Подстичите стварање мреже контаката и пријатеља између учесника и позовите их да наставедијалог и након што се програм оконча.

Бити узор

Важно је бити добар узор. Начин на који ви третирате ваше учеснике биће снажан показатељначина на који ће они третирати једни друге. Дакле, увијек се понашајте према њима споштовањем и отвореношћу. Дјеца и млади угледају се на људе са којима су блиски и на оне чијасу дјела и ријечи досљедни и искрени. Ви сте зато позвани да исказујете позитивне вриједностии начине размишљања, те да дјелујете на начин који је отворен, који прихвата и који укључује друге.

Добар узор наводи и инспирише остале да размисле о томе ко сам ја и ко желим да постанем имотивише људе да нађу рјешења за тешке ситуације. Ово је нарочито важно за дјецу и младе, ајош важније кад је ријеч о образовању о етици, које настоји да његује културу мира. Добри узоритако могу да шире исходе програма Учити живјети заједно.

3322


Почетак рада на модулима за учење

Планирање и припрема су од кључне важности. Прије него крене да ради на модулима за учење, цијелитим фасилитатора треба да се упусти у општи процес планирања, користећи доље наведене одреднице:

Окружење и учесници

Приручник Учити живјети заједно изграђен је око кључних етичких вриједности: поштовања,емпатије, одговорности и помирења. Те су кључне вриједности интегрисане у два модула заучење: РРааззууммиијјеевваањњее ссееббее ии ддррууггиихх и ММиијјеењњаањњее ссввиијјееттаа..

Прочитајте модуле и запишите двије или три реченице о томе шта вам те наглашене вриједностии концепти значе и како можете да прилагодите програм вашем контексту. То помаже да седефинише ваше властито разумијевање, као и оно шта желите да пренесете другима. Затим:

1. Користећи мапе “села”, ппррииппррееммииттее вваашшуу ссттааззуу ууччеењњаа, бирајући павиљоне из једног модулаили из оба модула, на којима ћете радитити.

22.. ООддааббееррииттее ааккттииввннооссттии које ће највише одговарати формату вашег програма и процијенитеда ли су предложене методологије најприкладније за окружење у коме ћете радити и за вашу групу.

3. Усвојите процес учења и размислите о томе како ће вам он помоћи да ооссттввааррииттее ццииљљееввее ооббааммооддууллаа кроз активности које сте одабрали.

OOkkrruužžeennjjee ii uuččeessnniiccii

Одредите образовно окружење у коме ћете радити, и у општем, и у специфичном смислу. Да лије то љетњи камп, радионица, једна сесија, дугорочан програм седмичних сесија или мождасеминар? Само образовно окружење ће одредити како ћете наставити са процесом планирања.Размислите у складу са сљедећим питањима:

� Ко ће учествовати?

� Да ли је група хомогена или хетерогена? Размотрите и религијску и културалну позадину групе.

� Какав би исход образовно окружење и аудиториј могли да имају на ваш програм и сесије?

Циљеви

Одредите циљеве сваке сесије програма. Циљеви би требали да буду ‘СМАРТ’ :

� SSpecific –– јасни

� MMeasurable - мјерљиви

� AAttainable - оствариви

� RRealistic - реални

� TTimely – правовремени

Учеснике треба упознати са циљевима, а циљеве треба мијењати према потреби.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

3333


Методологије

Упознајте се са методологијама наведеним на странама 28 и 29 овог приручника. Користитеразне методологије за које сматрате да ће функционисати у вашем окружењу и са вашимучесницима. Утврдите могуће изазове или проблеме. Предложене методологије супартиципаторне, интерактивне и промовишу процес учења који сам себе покреће.

Ресурси

Приручник Учити живјети заједно пружа мноштво ресурса за активности које код учесникапрограма могу да оснаже критичко размишљање. У ресурсе спадају: приче, рецитације, студијепојединачног случаја, пјесме, филмови, дилеме, картице за драматизацију, те молитве за мир.

Погледајте ресурсе и поставите себи сљедећа питања:

� Гдје још могу да нађем помоћни материјал?

� Који помоћни материјал већ имам у групи?

� Који помоћни материјал треба да користим са којом активношћу? Која ће методологијанајбоље да функционише, имајући у виду окружење и учеснике?

� Да ли су нам на располагању различити материјали, на примјер: музика, умјетност, усменатрадиција, приче?

� Који је најбољи начин да се уведе или користи помоћни материјал?

Скица

Прегледајте предложене активности за сваки павиљон и одаберите оне за које сматрате да ћенајбоље одговарати вашој групи и мјесту одржавања.

Осмислите ток процеса учења који ћете слиједити током сесија, са јасним почетком и јаснимкрајем – омогућавајући велику флексибилност између те двије тачке. Нека вам као примјерпослужи предложени спирални процес учења на страни 25, који може да вам помогне даучеснике увучете у процес учења који тражи веће учешће и размишљање.

Потрудите се да процес учења на вашој сесији мотивише учеснике, оставља им простор запостављање питања, помаже да откривају и оставља довољно времена да ту вјежбу или активностповежу са властитим животом.

Прелазак на дјеловање

Свака сесија би требала да заврши тако да учесници направе везу између онога што су научилии властитог живота и дискусијом о томе какво дјеловање, каква акција би могла да будеодговарајућа у том контексту. Акција треба да буде контекстуална, а може да буде дјелотворнасамо ако долази од самих учесника и групе. Зависно од контекста, та акција би могла да сепредузима индивидуално, врши путем школе или у заједници.

Процјена

У Поглављу 3- Праћење напредовања наћи ћете одређен број метода путем којих ваши учесниции ви можете да процијените њихово учење. Једна од метода назива се Дневник учења, који свакиучесник треба да има и води. Ту се такође налази и опис пет метода оцјењивања које можете дакористите, као и неке непосредне методе које могу да се примијене на лицу мјеста, у сврху‘мјерења температуре’ или брзе процјене стања

3344


Сваки павиљон има знак који обиљежава станицу за одмор и који вас подјећа да се ту зауставите,да замолите учеснике да нешто напишу у своје Дневнике учења и да процијене властитонапредовање. Ове процјене раде учесници, а не фасилитатор. Процјена напредовања заснива сена самооцјењивању и самопромишљању, учесници треба да успоставе однос између оног штоуче и властитог контекста. На тај начин они су сами задужени за своје учење што је, само посеби, нешто што их даље оспособљава.

Ви, као фасилитатор, подстичете се да за своје учеснике израдите процјену резултата, како бистеоцијенили промјене у њиховом понашању, нивоу знања и способности на личном, међуљудскоми друштвеном нивоу. Ова процјена би требала да води рачуна о усвајању вриједности и о везаманаправљеним између учења и властите стварности сваког учесника. Модел оцјене резултатаможете да погледате на страни 61.

Важно је да након сваке сесије тим састављен од свих фасилитатора такође прође кроз процессамоевалуације, како би процијенили властито учење и опште резултате активности.

Користите образац за евалуацију да оцијените тренутне утиске учесника, у смислу логистике исадржаја програма и учења (види страну 228).

Са ким треба користити приручник Учити живјети заједно?

Приручник Учити живјети заједно намијењен је раду са дјецом и младим људима преко 12година живота. Ви можете, у складу са узрастом учесника групе, да одаберете методологије иактивности које вам највише одговарају. Оне су осмишљене тако да могу да се прилагодеразличитим културалним и друштвеним контекстима.

Процес и методологије учења помажу да се код учесника развија лична посвећеност и заједничкопланирање, који проистичу из способности учесника, тако да дјеца и млади могу да допринесупромјенама у свом друштву.

Приручник Учити живјети заједно направљен је да би се, углавном, користио са међурелигијскимгрупама, а ту би у идеалном случају требали да буду присутни и представници из барем двијерелигијске традиције. То није увијек могуће постићи па је у том случају нарочито важно даосигурате отвореност и поштовање за друге религије, традиције и културе.

Гдје се Учити живјети заједно може да користи?

Овај материјал може да се користи у различите сврхе и у различитим ситуацијама:

1. Модули за учење могу да се примјењују током ррааддииооннииццаа,, ккооннффееррееннцциијјаа ииллии ссееммииннаарраа. Випратите тематске павиљоне сваког модула и прилагођавате их у складу са временом,аудиторијем и окружењем.

2. Модули за учење могу да се прилагоде и за кориштење у шшккооллссккиимм ннаассттааввнниимм ппллааннооввииммаа ииппррооггррааммииммаа ппоојјееддиинниихх ппррееддммееттаа.. Активности могу да се уводе као дио предмета о религијиили етици. Можете, на примјер, да одаберете стазу за учење за сваки модул и током периодаод неколико мјесеци да водите једну или више активности из сваког тематског павиљона.Појединачни тематски павиљони могу да се прилагођавају у смислу надопуњавања одређеногшколског предмета.

3. Модули могу да се користе у љљееттњњиимм ккааммппооввииммаа за дјецу и омладину. Модули могу дадопринесу свеобухватнијем искуству учења међу људима који припадају различитим вјерамаи културама. Павиљони сваког модула такође могу да служе као теме за активности љетњихкампова.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

3355


Ко може да користи приручник Учити живјети заједно?

Примарни корисници овог приручника су сви они који раде са дјецом и младим људима уформалном, неформалном и информалном образовном окружењу. То укључује и чланове ГНРЦ-а, вјерске васпитаче, религијске и културалне заједнице, наставнике и установе за обуку.

Формално окружење

Школе могу да образују и оспособљавају дјецу и младе укључивањем програма Учити живјетизаједно у своје наставне планове и програме, те примјеном нових методологија и активностикоје код ученика јачају критичко размишљање.

Кориштење програма Учити живјети заједно у школама може да има позитиван ефекат на ширузаједницу. Школа је била, а у неким дијеловима свијета и данас је, центар заједнице, у коме сељуди окупљају због неких активности, планирања, састанака или размјене идеја. Школе затомогу да буду дјелотворна сцена за изградњу заједнице и учење, омогућавајући нам да се бољеразумијемо и поштујемо једни друге.

Неформално окружење

Простори за учење, који се налазе изван формалног школског система, и који пружајуобразовање и развој способности дјеци и младима изван школе, те другима који сумаргинализовани или угрожени (као што су избјеглице, расељена лица и сирочад) могу дакатализирају нове начине стицања знања, позитивних ставова, толеранције и разумијевања, алии да промовишу промјену понашања.

Вјерске организације, омладинске групе, клубови за промовисање мира и други слични типовиобразовних институција, важни су за промовисање етике кроз међурелигијско иинтеркултурално учење. Млади често добровољно присуствују у таквим групама како би у једномотвореном окружењу поставили и разговарали о друштвеним питањима. Ти факторипредстављају идеално мјесто у коме треба да се активира способност младих људи да одговорена потребе свог друштва.

Материјал Учити живјети заједно може лако да се прилагодити образовним програмима који себаве питањима људских права или мира, а нарочито оним који истичу интеркултурално имеђурелигијско учење и промоцију људског достојанства. Дебате, отворене дискусије,међурелигијски кафеи, округли столови и заједничке иницијативе, могу пуно лакше да се одвијајуу неформалном окружењу, пружајући тако прилику за промовисање критичког размишљања имеђурелигијског дијалога.

У мјестима у којима је тешко организовати формалну међурелигијску интеракцију збогсегрегације или вјерских сукоба, потребна су неформална мјеста како би се промовисалоузајамно разумијевање и пружила прилика за интеракцију и дијалог.

Информална окружења

Улога дома и породице у промовисању поштовања и разумијевања међу различитим групама јеод суштинске важности. Приписивање јасне вриједности религијској и културалнојразноликости представља један од начина на који се дјеца и млади могу мотивисати да трагајуи теже бољем начину ‘живљења заједно’. Породице представљају чврсте платформе које могу даподстичу уважавање разлика и изградњу човјековог идентитета. На тај начин родитељи супотенцијални и моћни савезници у оспособљавању дјеце и младих.

3366


Брошура за учеснике

Припремите једну мању брошуру за учеснике која ће им дати све неопходне информације осадржају програма, о томе шта се од њих очекује, шта ће доживјети и како се на најбољи могућиначин могу припремити за пут учења.

Ако својим учесницима унапријед дате ту брошуру, помоћи ћете им да се припреме,подстакнућете њихову радозналост и омогућити им да изразе своја очекивања.

Шта треба да садржи та брошура?

1. Уводна порука: Пожелите им добродошлицу у програм, наведите колико ће временапрограмске активности трајати, ко организује програм, колико има учесника, из којих земаљаи са каквим религијским увјерењима долазе, те нагласите важност њиховог учествовања зауспјех програма.

2. Циљеви: Наведите шта се очекује да ће се постићи на крају програма. Уврстите ранијенаведене СМАРТ циљеве.

3. Програм рада: Наведите временски оквир за сваку сесију. Побрините се да уврстите ивријеме за паузе, оброке, слободно вријеме и излете.

4. Објашњење сесија: Наведите укратко о чему су сесије, како учесници могу да се припреме зањих и уврстите било коју другу логичну информацију која је неопходна за сваку сесију.

5. Дневник учења: Објасните учесницима да ће, као дио овог путовања на којем се учи, битизамољени да воде дневник, или неку врсту путописа – Дневник учења - који одражава њиховеутиске и искуства стечена на том путу.

6. Практичне информације: Ако се ради о љетном кампу или радионици, побрините се да ихинформишете о мјесту одржавања, временским приликама, врсти одјеће коју требају дапонесу, као и о свим оним неопходним стварима које ће да имају на располагању, а то су, напримјер: јавна телефонска говорница, зелене површине, приступ интернету. У случајушколског програма потрудите се да им дате информације о могућим екскурзијама и типуактивности које ћете организовати ван школе ако, наравно, имате ту намјеру.

Побрините се да ваша брошура буде привлачна учесницима и да су информације које им пружатејасне и концизне.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

3377


Шта да радим ако …

У овом поглављу наћи ћете препоруке о томе шта да урадите кад се суочите са посебнимизазовима или проблемима у имплементацији програма образовања о етици. Хипотетичкислучајеви који су наведени даље у тексту, као и препоруке о томе шта да урадите, настали су каорезултат искустава стечених у току пробних радионица, али и проблема који су се јављали токомпроцеса настајања приручника Учити живјети заједно..

Увијек постоји вјероватноћа да ће се јавити нека проблематична ситуација. То онда тражиприпрему фасилитатора, као и његову интервенцију која треба да буде урађена на један позитиван,али истовремено и емоционално интелигентан начин. Позивамо вас да прођете кроз сљедећеслучајеве и размислите о томе како би ове ситуације могле утицати на ваш рад као фасилитатора.

Шта да радим ако…

немам религијски разноврсну групу

Приручник Учити живјети заједно направљен је да би се користио са учесницима различитихрелигијских припадности. Међутим, ако немате религијски разнолику групу, ви и даље можетеда користите овај приручник како бисте код својих учесника изградили свијест о другимрелигијама или радили на питањима културе. Размотрите ове корисне препоруке:

� Потрудите се да учесници доживе другачија религијска увјерења тако што ћетепримијенити ‘активности засноване на искуству’. Тако на примјер, можете да проведетеактивност ‘Међурелигијске посјете’, која је описана на страни 80, како бисте ваше учесникеупознали са другачијим увјерењима и разматрали њихово разумијевање и предоџбе.

� Позовите госте – припаднике других религија – у Међурелигијски кафе или на дискусијеу току којих ваши учесници могу са њима да разговарају и тако уче.

� Користите филмове који приказују право на изражавање вјерских увјерења. Разговарајтеса учесницима о њиховим идејама и размишљањима након филма.

� Као дио њиховог самооцјењивања, замолите учеснике да се састану са неким ко имадругачија религијска увјерења од њих самих и да из тога нешто науче.

� Користите фотографије које приказују обичаје других религија и истражите њиховуфункцију и значење.

� Формирајте групу фасилитатора који долазе из различитих религијских окружења.

� Истражите било какве разлике и сличности унутар религијске групе која је заступљена –да ли у групи има више различитих деноминација или етничких припадности.Разговарајте како те разлике обликују религијски идентитет учесника.

Желим са групом да обрађујем друштвена, а не религијска питања

3388


Желим да изградим свијест о религијској разноликости и да промовишем вриједности којеомогућавају услове за саживот са људима који припадају различитим религијама. Међутим,немам религијски разноврсну групу, а ни у мом граду нема много религијске разноликости.

ЗанимамекориштењеприручникаУчитиживјетизаједно, алинежелим даразговарамопитањимарелигије. Жељелабихда разговарамодруштвенимпроблемимакојисурелевантнијизамојрегион.

ПрограмУчитиживјетизаједно осмишљенјесциљемдамладељудеукључиутрансформацијунеправдеинасилнихсукоба, санагласкомнасукобимакојисуподстакнутивјерскимразликама. Овајприступимазациљразумијевањеразличитостиизбројнихперспектива, алифокусјеуглавномнавјерскимразликама.

То вас не треба да спрјечава да користите овај приручник као модел који ће вам послужити дасе позабавите другим типовима сукоба и разлика. Учити живјети заједно би се могао користитиу рјешавању свих питања чији узрок лежи у недостатку поштовања и разумијевања међу људима.Ми, међутим, препоручујемо да овај приручник користите са међурелигијским групама, чак иако главна тема није вјерско разумијевање јер ће то помоћи да се стварају везе међу учесницимаи промовише међурелигијска сарадња.

Ево неколико корисних препорука:

� Одаберите друштвену тему којом ћете да се бавите (на примјер: насиље међу младима,питања расељавања, миграције, сукоби око ресурса или дискриминација заснована напитању једнакости полова).

� Користите први модул- Разумјети себе и друге, како бисте нагласили културалнуразноликост или разлике у начинима мишљења; предрасуде и стереотипе културалних идруштвених група; и важност уважавања других, ко год да су они.

� Теми коју сте одабрали, прилагодите други модул- Мијењати свијет заједно, и нагласите какото питање утиче на односе међу људима и на њихову индивидуалну и колективну одговорностда дјелују. Пустите учеснике да открију да могу да буду дио рјешења, а не дио проблема.

Да бисте видјели како је приручник Учити живјети заједно кориштен, како би се обрадилопитање расељавања и насилних ситуација, погледајте текстове под насловом ‘Радионица уЕквадору’ на стр. 210, ‘Радионица у Ел Салвадору’ на стр. 213 и ‘Радионица у Панами’ на стр. 216.

У мојој групи постоје тензије због религијских разлика

Приручник Учити живјети заједно помаже да се ствара свијест о потреби узајамногразумијевања и отварања према другима, који су другачији. Његов циљ је да гради мостовеповјерења и да код учесника програма његује ставове о помирењу. Дакле, Учити живјети заједноби требало да буде у стању да ријеши врсту изазова који је горе описан.


� Проведите више времена на првом модулу- Разумјети себе и друге, како бисте створилисигурно окружење за интеракцију међу учесницима.

� Нагласите важност наше заједничке хуманости и богатства разноликости. То ће вамомогућити да створите осјећај повезаности код учесника.

� Преиспитајте стереотипе и предрасуде учесника, користећи ‘методологије засноване наискуству’, које им омогућавају да доживе и виде како други живе и мисле.

� Стварајте простор за дијалог и размјену мишљења. Наглашавајте важност отвореностипрема другим гледиштима и ставовима.

� Користите активности у којима учесници морају да се поставе у позицију другога иомогуће им да размишљају о властитим осјећањима, као и о осјећањима других.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

3399


Желим да представим приручник Учити живјети заједно једној религијски разноликојгрупи. Међутим, неке од религијских група имају веома насилну прошлост па се међуучесницима јављају конфронтације.

� Скупа са учесницима разрадите сукоб међу религијским групама, саслушавши све ставове иистраживши обрасце и историју сукоба, људе који су у њега били укључени, односе који су билипогођени тим сукобом, као и будућност самог сукоба. Пустите их да размишљају о сукобу, о томекако је укоријењен у нашу немогућност да успоставимо однос према другима и у наш пропустда разумијемо и поштујемо једни друге. Ако учесници покажу да нимало не познају историју иузроке сукоба, искористите то да истражите предрасуде које они упркос том незнању имају.

� Користите студије појединачног случаја, чланке, филмове и пјесме о трансформацији сукоба удругим регионима, и отворите дискусију у којој се могу повући паралеле са властитимконтекстом учесника.

� Представите случајеве људи који раде на постизању узајамног разумијевања међу различитимрелигијским групама и пустите учеснике да дискутују и размишљају о том раду.

� Пустите учеснике да размишљају о њиховом личном сукобу са онима који припадају другојрелигијској групи и дајте им времена за активности у павиљону Мир почиње са мном, који сеналази у модулу Мијењати свијет заједно.

� Формирајте групу фасилитатора који представљају религијску разноликост групе, како бистестворили уравнотежену атмосферу и неутралисали пристрасности у дискусијама и у раду саучесницима.

Ако желите да добијете неке идеје за кориштење приручника Учити живјети заједно у контекстувјерског насиља и сукоба, можете да прочитате извјештај са радионице која је одржана у Израелу, акоји носи наслов Massa – Massar (Путовање – Пут). Извјештај је доступан на сљедећој интернет-страници: http://www.arigatou.children.mm/file/massa-massar-report.pdf

У групи имам учеснике који су изложени насиљу

Приручник Учити живјети заједно може да се користи са групама из различитог социјалног,економског и културног миљеа. Дјеца и млади који су били, или су још увијек изложени насиљу,требају прилику да ојачају своје самопоуздање и буду оспособљени за боље сналажење и опстанаку таквим ситуацијама, те да на позитиван начин допринесу мирном разрјешењу.


� Истакните павиљон Признати себе у односу на друге у модулу Разумјети себе и друге.

� Створите простор учесницима да јачају своје самопоуздање и самопоштовање крозактивности које их подстичу да користе своју креативност, да учествују, и да комуницирajуса другима, а да при том други о њима не доносе судове ни закључке. Побрините се да сечује глас мањинских група, али и да оне осјећају да их други слушају.

� Припремите активности које учесницима помажу да сагледају узроке неправде у својимдруштвима и потребу да се оспособе како би помогли у проналажењу мирног рјешењаситуације. Користите активности које јачају њихово критичко размишљање испособности рјешавања проблема.

� Помозите учесницима да открију ненасилне алтернативе за рјешавање друштвених сукобаи неправде и обучите их да мирно одговоре на властиту ситуацију. Можете да користитефилмове који приказују борбу за правду, коју су водили разне вјерске и друштвене вођеили позовите у госте организације и људе који раде са покретима за ненасилан отпор.28

4400


Mоја група учесника се свакодневно суочава са насиљем и дио су мањинске групе која јеискључена из друштва.

28 Више информација о ресурсима, играма и медијима о ненасилном сукобу можете пронаћи у тексту A Force More Powerful којије доступан на http://www.aforcemorepowerful.org

� Помозите учесницима да се осврну на своје личне конфликте или насилне ситуације идодијелите додатно вријеме за активности у павиљону Шетња помирења у модулуМијењати свијет заједно.

Да бисте стекли још идеја о томе како да користите приручник Учити живјети заједно у оваквомокружењу, погледајте текстове под називом ‘Радионица у Танзанији’ на стр.207, као и ‘Радионицау Ел Салвадору’ на стр. 213.

Теме радионице изазивају узнемиреност код учесника.

Приручник Учити живјети заједно направљен је да би се обрађивала веома лична питања:идентитет, вриједности и култура. Програм ће зато да приморава учеснике да размишљају оличним предрасудама, пристрасности и искуствима – да погледају у властиту душу и емоције.Надамо се да ће овај процес водити усвајању позитивних ставова.

Ево неких корисних препорука:

� Ако учесници желе или осјећају потребу да са другима подијеле своја осјећања, омогућитеим то и саслушајте их.

� Причајте ‘у четири ока’ са учесницима који су потресени и дајте им до знања да је у редуда се осјећају тако кад је ријеч о теми која се обрађује. Упитајте учеснике шта их такоузнемирава и зашто су тиме толико повријеђени.

� Ако учесник описује озбиљну, и по живот опасну ситуацију, побрините се да разговаратеса њим након радионице или одређене активности и помозите да добије помоћ илипронађе рјешење проблема.

� Ако учесник испољи психичку узнемиреност у току сесије, будите саосјећајни. Питајтешта се дешава, дозволите му и омогућите да изрази своја осјећања, а остале учесникезамолите да саслушају и покушају да разумију осјећаје те особе.

� Помозите учесницима да се смире, користећи метод дубоког дисања, тихе молитве,пјевања или их само пустите да леже.

� Припремите неке активности које им дозвољавају да ураде нешто креативно како би сеизразили, као на примјер, сликање или цртање.

� Ако вам учесници кажу неке ствари у повјерењу, потрудите се да то испоштујете иоправдате указано повјерење.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

1В

ОД

ИЧ

ЗА

КО

РИ

СН

ИК

Е

4411


Теме, сесије или активности радионице узрокују код учесника узнемиреност и нелагодуи спрјечавају их да у потпуности учествују у раду радионице.

4422


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

2

МО

ДУ

ЛИ

ЗА

УЧ

ЕЊ

Е

4433

Поглавље 2

Модули за учење

ММооддуулл 11:: Разумјети себе и другеММооддуулл 22:: Мијењати свијет заједно

Визија Међурелигијског савјета за образовање о етици

Мизамишљамосвијетукомесудјецаоспособљенадаразвијајусвојудуховност, прихватајућиетичкевриједности, учећидаживеусолидарностисаљудимадругачијихрелигијаицивилизација, иградећивјеру у оно што људи називају Бог, Коначна стварност или Божанска присутност.

Оспособљавање младих да мијењају свијет

Павиљони, који се налазе у два модула за учење, водиће учеснике на међурелигијском иинтеркултуралном путовању, које их оспособљава да граде мостове повјерења и мијењају свијет.

Кроз програмске активности учесници ће учити о вриједност његовања односа са људима којису другачији од њих самих. Постаће свјесни важности развоја свог властитог бића и својиходноса са другима, те јачања етичких вриједности у својим животима. На том путовању они ћесе суочити са изазовима у разумијевању свијета и људи око њих, изазовима који ће им помоћида, као грађани свијета, преузму индивидуалну и колективну одговорност. Учесници ће такођеда се осврну на властита искуства, да повезују различите вриједности и да постају спремнији дамијењају сами себе и своје непосредно окружење. Кроз угодно дружење и осјећај испуњеностикоји доноси заједнички рад, пронаћи ће мирољубив начин мијењања свог свијета.

Први модул- РРааззууммјјееттии ссееббее ии ддррууггее фокусира се на појединца и његов идентитет. Он помажеучесницима програма да откривају сличности, али исто тако и разлике између њих самих и људикоји припадају другим вјерама и културама. Видјеће себе из перспективе других и научиће даприхватају друге са саосјећањем, да разумију и поштују њихова осјећања, убјеђења и начинживљења. На крају овог првог модула учесници ће да се осврну и на своју индивидуалнуодговорност дјеловања на мирољубив и саосјећајан начин. То ће им помоћи да његују и развијајусвоју духовност.

Други модул- ММиијјеењњааттии ссввиијјеетт ззаајјеедднноо разматра важност повезивања са другима у процесупромјене. Он учеснике води на путовање на коме могу да анализирају узроке друштвених сукоба,насиља и неправде, док истовремено стичу способност проналажења мирног рјешења тихпроблема. На том путовању ће открити да, постижући унутрашњи мир, могу да развију ставпомирења који може да помогне да се са другима граде мостови повјерења. На крају другогмодула дјеца и млади биће мотивисани да раде заједно са другима, како би на етичан начинодговорили на потребу за трансформацијом у својим друштвима.

У сваком модулу би фасилитатори требали да одреде који су то павиљони на које треба да сефокусирају, као и којим редом ће да их обрађују.


4444

Модул 1Разумјети себе и друге

КЉУЧНА РИЈЕЧ: УЗАЈАМНО ПОШТОВАЊЕ

Узајамно поштовање расте с већим узајамним разумијевањем и уважавањем разлика исличности.

Кроз павиљоне у Модулу 1 учесници могу да уче о себи у односу на друге. Научиће даприхвате разлике са другима, а откриће оно што нам је свима заједничко. Идући разнимстазама, учесници ће бити у могућности да сагледају како се њихов идентитет обликујењиховим корјенима, њиховим односима с породицом, пријатељима и људима који ихокружују. То ће им путовање помоћи да уважавају различитост, преиспитају својепредрасуде и признају потребу да схватају и поштују друге људе.

Као фасилитатор, изаберите које павиљоне желите да посјетите, те планирајте путовањеваше групе ка Разумијевању себе и других.


Пут ка разумијевањусебе и других

Уважаватиразличитост

Поставити се упозицију других


Можемо ли бар бити удобрим односима?

Одговорити напотребе узајамног

разумијевања


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

2

МО

ДУ

ЛИ

ЗА

УЧ

ЕЊ

Е

4455

Предложене активности

� Размјена слика са другима, стр. 70.

� Цртање мапе, стр. 76.

� Посегни за звијездама, стр. 77.

� Међурелигијске посјете, стр. 80.

� Упореди то, стр. 82.

� Вече културе, стр. 83.

� Квиз – Шта знам о другим религијама?, стр. 112.

ППрриијјее ннееггоо шшттоо ккррееннееттее ддааљљее,, ооцциијјееннииттее шшттаа ссуу ууччеесснниицции ннааууччииллии,, аа ттоо ћћееттее ппооссттиићћииккоорриишшттеењњеемм јјеедднноогг ииллии ввиишшее ммооддееллаа ззаа ееввааллууаацциијјуу.. ВВииддии ППооггллааввљљее 33-- ППррааћћеењњее ннааппррееддоовваањњаа..


� Стабло мог живота, стр. 65.

� Дијељење личних искустава са другима, стр. 67.


� Упореди то, стр. 82.

� Вече културе, стр. 83.

� Прича о Бобију, стр. 103.

� Осликавање мајица, стр. 109.



Уважавати различитост

Активности у овом павиљону помажуучесницима да сагледају свијет у којемживимо. Учесници ће ту научити више одругима, те открити различитост ибогатство у другим људима. Ова им стазаомогућава да одреде шта је то што нас чиниразличитим и да уважавају ту различитостбез прибјегавања предрасудама.

Признати себе у односу на друге

Активности у овом павиљону помоћи ћеучесницима да пажљиво сагледају сами себеи начин на који се односе према другима.Они ће да признају властити идентитет и дауче како да поштују свачије право наидентитет. Учесници ће такође да откријусвоју повезаност са другима и начин на којисе њихов идентитет формира кроз односе иискуства са њима.

4466

Предложене активности:

� Причање прича, стр. 74.


� Бубњарски кругови, стр. 79.

� Радосно уважавање, стр. 105.



� Приче за душу, стр. 73.

� Оно иза чега ја стојим, стр. 78.

� Етична банка, стр. 87.

� Фокус- група о поштовању, стр. 95.

� Међурелигијски кафеи, стр. 96.

� Прича о Бобију, стр. 103.

� Међурелигијски дијалози, стр. 122.




Кроз активности у овом павиљону учесници ћеоткрити да, упркос нашим разликама, сви мидијелимо заједничку хуманост. Учесници ћетрагати за својим унутрашњим бићем ислушаће приче других како би им исте помогледа се међусобно повезују. Откриће потребузаједничке одговорности за људска бића.

Можемо ли бар да будемо удобрим односима?

Активности у овом павиљону ће помоћиучесницима да науче и цијене шта значипоштовати друге. Они ће преиспитиватисвоје ставове, начин размишљања ипонашање, те научти да виде и гледају другемимо разлика, предрасуда и стереотипа.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

2

МО

ДУ

ЛИ

ЗА

УЧ

ЕЊ

Е

4477


� Твоја силуета је и моја силуета, стр. 69.

� Међурелигијске посјете, стр. 80.

� Кориштење драматизације, стр. 85.

� Кориштење студија појединачних случајева, стр. 86.




� Прављење филма, стр. 110.

� Кампање међурелигијског учења, стр. 117.

� Школска размјена, стр. 118.

� Тематске седмице, стр. 119.

� Кампање за права дјетета, стр. 120.




Поставити се у позицију другогаАктивности у овом павиљону воде учесникеда увиде своје предрасуде и пораде на њима,како би боље разумјели једни друге. Овајпавиљон води ка процесу самопре-испитивања и духовног буђења за потребе иосјећања других. Он ће ојачати духовностучесника, као и њихову способност дасаосјећају са другима.

Одговорити на потребе узајамног разумијевања

У овом павиљону учесници раде на свом циљуда друге више поштују и боље разумију.Активности у овом павиљону надограђују се наоткрића која су се десила током самог путовањаи обиљежавају почетак новог које се зове‘радити заједно да промијенимо свијет’.

4488

Модул 2Мијењати свијет заједно

КЉУЧНА РИЈЕЧ: ПОМИРЕЊЕ

Помирење није само облик лијечења кад ствари крену погрешним путем- оно је иоријентација у рјешавању неизбјежних проблема, разлика и сукоба заједничког живота.

Надовезујући се на претходно путовање ‘Разумјети себе и друге’, ово путовање мотивишеучеснике да граде мостове повјерења и раде заједно, тако да сваки од њих може дадопринесе изградњи мира у властитој средини. Учесници ће открити да се неправда инасиље дешавају када не поштујемо једни друге и да је у раду са другима често потребанстав помирења. Тај став помирења подстиче и помаже учесницима да обнове нарушенеодносе, да нађу унутрашњи мир и испуне своју индивидуалну и колективну одговорност.

ККааоо ффаассииллииттааттоорр,, ооддааббееррииттее ппааввииљљоонн ккоојјии жжееллииттее ддаа ппооссјјееттииттее ии ппллаанниирраајјттее ппууттоовваањњеевваашшее ггррууппее ккааккоо ббииссттее ззаајјеедднноо ммиијјеењњааллии ссввиијјеетт..


Сукоби, насиље инеправда око мене

Недостатак узајамногпоштовања


Радити заједно дапромијенимо свијет

Градња мостоваповјерења

Шетња помирењаМир почиње са мном

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

2

МО

ДУ

ЛИ

ЗА

УЧ

ЕЊ

Е

4499


� Вријеме је за филм, стр. 71.

� Учити из животних прича, стр. 72.

� Неправедне ситуације, стр.75.

� Какав би свијет био да … стр. 104.

� Хиљаду папирних ждралова, стр. 107

� Острва која ишчезавају, стр. 114.



� Вријеме је за филм, стр. 71.

� Кориштење улога, драматизација, стр. 85.

� Кориштење студија појединачних случајева, стр. 86.

� Дилеме, стр. 89.

� Округли столови, стр. 97.

� Дебате, стр. 98.

� Хиљаду папирних ждралова, стр. 107.



Шта се деси кад не поштујемоједни друге?

Овај павиљон показује да су сукоби унутарљудских односа нормални, али и да се могуразријешити на мирољубив начин, крозконструктивну промјену. Учесници ћеистражити како пропуст да поштујемо иразумијемо једни друге, може да изроди насиље,неправду и повреду људског достојанства.

Разумијевање сукоба, насиљаи неправде око мене

Овај павиљон наводи учеснике да схватекоријене и посљедице сукоба, неправде инасилних ситуација око њих. Учесници ћеистраживати понашање и дјела људи и учитио способности човјека да ствара, уништава имијења.

5500


� Бубњарски кругови, стр. 79.

� Медитирати о себи – тихо путовање, стр. 99.

� Радосно уважавање, стр. 105.

� Мандале, страна 106.

� Хиљаду папирнатих ждралова, стр. 107.

� Бојење мајица, стр. 109.

ППрриијјее ннееггоо шшттоо ккррееннееттее ддааљљее,, ооцциијјееннииттее шшттаа ссуу ууччеесснниицции ннааууччииллии,, аа ттоо ћћееттее ппооссттиићћииккоорриишшттеењњеемм јјеедднноогг ииллии ввиишшее ммооддееллаа ззаа ееввааллууаацциијјуу.. ВВииддии ППооггллааввљљее 33--ППррааћћеењњее ннааппррееддоовваањњаа..

Предложене активности:� Излети, стр. 84.

� Етична банка, стр. 87.

� Рјешавање проблема у шест корака, стр. 91.

� Мировне вијести, стр. 93.

� Вјерске и друштвене вође, стр. 101.



Мир почиње са мном

Овај павиљон помаже учесницима даразмишљају о томе како њихови ставовичесто могу да допринесу насиљу и неправди.У исто вријеме, постаће свјеснији својеодговорности да мијењају те ставове.Учесници ће посматрати своје унутрашње јаи размишљати о својим односима садругима. Биће у могућности да његују својеунутрашње биће док истовремено јачајувластиту способност да мијењају свијет.

Ненасилне алтернативе

У овом павиљону учесници ће битиинспирисани и стећи ће све што им је потребнода на мирољубив начин одговоре на ситуацијекоје погађају њихов властити идентитет иправа. Они ће откривати ненасилнеалтернативе и учити о покретима ненасилноготпора који се баве питањем неправде и насиља.Размишљаће о важности изградње мира у циљупромјене у заједници, друштву и свијету.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

2

МО

ДУ

ЛИ

ЗА

УЧ

ЕЊ

Е

5511


� Приче за душу, стр.73.

� Причање прича, стр. 74.


� Вјерске и друштвене вође, стр. 101.

� Зашто ме то боли?, стр. 102.



� Кориштење драматизације, стр. 85.



� Прављење филма, стр. 110.

� Лопта у зраку, стр. 115.

� Израда пројеката, стр. 121.




Шетња помирења:

Овај павиљон ће помоћи учесницима да цијенепомирење као средство за поновноуспостављање нарушених односа. Они ћеизграђивати своје унутрашње ја, учити даслушају друге, да опросте, да лијече и даобнављају. Ова стаза ће им омогућити да увидехуманост другог, да признају бол коју сунанијели другима, или коју су други нанијелињима, као и потребу да траже и дају опроштај.

Градња мостова повјерења

У овом павиљону учесници ће радити садругима како би изградили мостове повјерењаи помирили разлике. Та активност ће, такође,ојачати њихове способности комуницирања ислушања. Учесници ће радити заједно, и садругима, да остваре заједничке циљеве докоцјењују и истражују своје способности дамијењају своја друштва.

5522


� Учење кроз услугу, стр. 116.

� Кампање међурелигијског учења, стр. 117.

� Тематске седмице, стр. 119.

� Кампање за права дјетета, стр. 120.

� Израда пројеката, стр.121.



Радити заједно на мијењањусвијета

Након што су прошли кроз павиљоне овогмодула, учесници ће бити мотивисани ипосједоваће све што им је неопходно да почнуда мијењају свој непосредни свијет. Бићеспремнији да раде са другима како би мијењалиситуацију око себе, доносећи мир и промјену усвоја друштва, а одатле и у свијет.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

3П

РА

ЋЕ

ЊЕ

НА

ПР

ЕД

ОВ

АЊ

А

5533

Поглавље 3

Праћење напредовања

Приручник Учити живјети заједно има јасне циљеве и задатаке. Он настоји да мотивише младељуде да раде заједно како би направили промјену у друштву. Да би се тај циљ постигао, важно једа пратите и оцјењујете резултате вашег програма. Основна међу методама оцјењивања, која сепредлаже у овом поглављу, јесте Дневник учења.

Дневник учења

‘Брошура за учеснике’, која је раније описана настраници 37, обавјештава учеснике програма да ће сеод њих очекивати да воде свој Дневник учења. У томсмислу, сваки учесник ће добити, или би требало да јеса собом већ донио, једну свеску коју ће користититоком свих својих активности и модула. То је приватнидневник, и сваки учесник би требао да га користи насвакој програмској сесији и да у њега уписује својаискуства и осјећања. Намјена Дневника учења јесте даојача процес размишљања о самом себи. Дневниктреба попуњавати након сесије, када су учесници самии имају времена за размишљање.

Вођење личног Дневника учења представља кључни елемент програма Учити живјети заједнои, ако је то могуће, учесници би требали да га користе на крају сваке програмске активности. Упроцесу интеркултуралног и међурелигијског учења Дневник учења може да помогнеучесницима да виде и изван оквира својих предрасуда и да прошире своје схватањеразличитости. Овај процес понекад захтијева ‘заборављање наученог’ или оклоп од онога штоје претходно научено и од оног што су сматрали исправним. Дневник учења зато мора да буде приватнаствар сваког учесника, а може да се подијели са другима само добром вољом самог његовог аутора.

Дати дјеци прилику да имају узајаман однос са самим собом, да се питају зашто и како се стваридешавају, прихватити оно што знају, опажају и доживе, представља кључ развоја самокритичкогучења. Питања која наводе на размишљање (енгл. reflective questions) помажу младима да изађуизван оквира властитог разумијевања, она доводе у питање њихово виђење свијета и мотивишуих да поновно размисле о властитим гледиштима и понашању.

Слиједе неки од примјера таквих питања и изјава које могу да се уврсте у Дневник учења:

� Шта сам научио из овог искуства?

� Да ли су се моје представе промијениле? Ако јесу, зашто?

� Да ли је нешто пошло кривим путем? Зашто? Како бих то могао да поправим? Како могуда превазиђем ту ситуацију?

� Једна од ствари коју сам данас научио о себи је _________

� Данас сам имао проблема покушавајући да _________, а сутра ћу тај проблем ријешититако што ћу ________ .


5544

� Најбољи дио о ________ .

� Прије сам мислио да _________ , а сада сматрам да __________ .

� Данас сам промијенио начин на који ја __________ , због тога што ____________ .

Примјери питања или активности које можете да предложите за уврштавање у Дневник учењанакон неке активности су сљедећи:

� Шта теби значи поштовање? Опиши ситуације у којима си исказао поштовање премадругима у својој школи, породици или заједници.

� Такође размисли о ситуацијама када си показао и непоштовање према другима.

� Напиши у свом Дневнику учења нешто и о тренуцима када си доживио да други непоштују тебе.

� Напиши у свој Дневник учења двије обавезе које си вољан да испуниш како би имао вишепоштовања према другима.

� Опиши у свом Дневнику учења промјену коју требаш да направиш у свом животу да бибио више саосјећајан.

� Напиши у свој Дневник учења једну ствар коју можеш сада да урадиш како би помогао дасе ријеши ситуација око тебе, која штети узајамном разумијевању.

Методе оцјењивања учења

ППеетт ммооддееллаа ззаа ееввааллууаацциијјуу ккоојјии ссее ооввддјјее ппррееддллаажжуу ооссммиишшљљееннии ссуу ддаа ппооммооггннуу ддјјеецции ии ммллааддииммљљууддииммаа ддаа::

� Погледају унутар себе и размишљају о томе како су се промијенили током програма.

� Сагледају своје односе са другима и како су ти односи долазили у питање кроз интеракцијуса другима.

� Размишљају о томе ко су, а ко желе да буду?

� Сагледају сами себе и свој однос и интеракцију са свијетом.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

3П

РА

ЋЕ

ЊЕ

НА

ПР

ЕД

ОВ

АЊ

А

5555

Оцијените учење учесника!

ККооррииссттииттее ВВрршшњњааччккии ммооддеелл ккааоо ннааччиинн ддаа ппооммооггннееттее ууччеессннииццииммаа ддааооцциијјееннее ввллаассттииттоо ууччеењњее

Вршњачки модел

Млади у паровима уче једни од других, размјењујући своја искуства и оно што су научили.Овај модел ствара заједнички доживљај учења и преиспитује индивидуалне предрасуде оразличитим културама, друштвеном и религијском поријеклу.

Вршњаци могу да се организују у вршњачке парове сами или уз вашу помоћ каофасилитатора. Идеално рјешење је да парови буду састављени од учесника који припадајуразличитим вјерама и културама.

Примјери питања или активности који могу да се користе илипримјењују

Много можете да научите једно од другог. Током сљедећих 20 минута покушајте да бољеупознате свог вршњака са којим чините један пар.

� Разговарајте о вашим породицама, култури, држави, религији, али и о другим темама.

� Причајте са својим вршњаком о томе како живите, која су ваша вјерска увјерења текако их практикујете, као и о томе како можете да обогатите ваш живот.

� Имате ли питања која бисте жељели да поставите једно другом?

� Поразговарајте и о томе шта мислите о овом програму.

На крају забиљежите у ваш Дневник учења оно што сте научили и доживјели.


5566


ККооррииссттииттее ММооддеелл ддиијјеељљеењњаа ввллаассттииттоогг ииссккууссттвваа ссаа ггррууппоомм ккааоо ннааччиинн ддааппооммооггннееттее ууччеессннииццииммаа ддаа ооцциијјееннее ввллаассттииттоо ууччеењњее..

Модел дијељења властитог искуства са групом

Ово учесницима пружа прилику да подијеле са групом оно што уче о себи, једно о другоми о свијету. Они такође могу са групом да подијеле и своја размишљања о томе шта сунаучили о поштовању, правима и одговорностима. Овај формат би требао да подстакнеучеснике да направе везе између својих искустава.

Замолите учеснике да у току седмице нађу тренутак времена и подијеле са групом својаразмишљања о томе како јачају своје односе са другима и како уче да разумију и поштујудруге.

Примјери питања или активности које могу да се користе илипримјењују

� Хајде да кажемо једни другима шта је то што је по нашем мишљењу најдрагоцјенијидио задње сесије или програма.

� Зашто си посебно цијенио тај моменат?

� Шта мислиш каква је била његова важност?

� Замисли ситуацију у својој породици, школи или комшилуку, која представља кршењељудских права или повреду људског достојанства. Мисли на људе који су дио теситуације и замисли да си ти један од њих.

� Кажи нам како би се осјећао? Како би реаговао?

� Шта се по твом мишљењу може урадити да се помогне ријешити та ситуација?

Најзад, забиљежи у свој Дневник учења оно што си сад научио и доживио.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

3П

РА

ЋЕ

ЊЕ

НА

ПР

ЕД

ОВ

АЊ

А

5577


ККооррииссттииттее ЈЈаа ии ссввиијјеетт ккааоо ннааччиинн ддаа ппооммооггннееттее ууччеессннииццииммаа ддаа ооцциијјееннееввллаассттииттоо ууччеењњее..

Модел ‘Ја и свијет’

Овај модел помаже учесницима да схвате како њихово учење утиче на њихов поглед насвијет и потребу за друштвеном трансформацијом. Сагледавањем проблема из стварногживота, те анализирањем индивидуалних доприноса општој ситуацији, овај методсамооцјењивања може да помогне да се подстакну конкретне акције.

Учесници могу да опишу потребу трансформације и локално и глобално, тако што ће дасаосјећају са онима који су погођени тим проблемом и да у исто вријеме разговарају орјешењима и могућим доприносима рјешавању проблема. Овај метод помаже да учеснициставе своју ‘локалну’ ситуацију у ‘глобални’ контекст и да себе виде као грађане свијета.

Примјери неких питања или активности који могу да секористе или примјењују:

� Припремите карту свијета (њена величина је ствар вашег избора) и ставите је наистакнуто мјесто. Учесници одаберу два мјеста (градове, државе или регионе) које непознају или о којима би жељели нешто да науче. Забодите прибадаче у боји на та двамјеста и замолите учеснике да напишу шта би жељели да знају о њима.

� У току мјесец дана потражите више информација о одабраним мјестима. Учесници битребали да траже по новинама, на ТВ вијестима и интернету и да замоле родитеље ипријатеље да им дају још информација. Све је важно: политика, актуелности, култура,разноликост становништва, њихови вјерски обичаји. Сваке седмице, учеснициразмјењују информације које су прикупили, те додају на карту неке од ствари које сунашли о датим мјестима.

� Кад су научили више о тим мјестима, утврдите шта је то што се чини као критичнаситуација у том посебном друштву, нешто што би требало мијењати, или нешто штодоноси невоље том народу. Запишите то и закачите на карту.

� Подстичите учеснике да размишљају о томе како би се проблем, који је утврђен, могаода ријеши. Ко може да га ријеши? Можемо ли ми помоћи да се тај проблем ријеши?

Најзад, забиљежите оно што сте научили и доживјели у свој Дневник учења.


5588


ККооррииссттииттее ММооддеелл ммееннттооррссттвваа ккааоо ннааччиинн ддаа ппооммооггннееттее ууччеессннииццииммаа ддааооцциијјееннее ввллаассттииттоо ууччеењњее..

Модел менторства

Учесници са својим узорима разговарају о својим идејама, страховима, иницијативама ициљевима у животу. Ово је инструмент за размјену искустава и подстицање свакогучесника да унесе промјену у своје непосредно окружење. Он такође помаже учеснику даразмишља о искуствима других, а може да послужи и као инспирација за преузимање бољеконтроле над властитим животом. Овај модел омогућава одраслим узорима да помогнупроцес учења тако што ће учесницима демонстрирати етично понашање и ставове.

У грчкој митологији пријатељи од повјерења и савјетници дјеловали су као ментори. УХомеровој Одисеји, на примјер, о Одисејевом сину Телемаху бринуо је Ментор, који је помагаода се Телемах одгаја и развија у смислу одговорности за живот.

Примјери неких питања или активности који могу да секористе или примјењују:

� Одредите бар једну особу за коју сматрате да би могла да буде узор неким младимљудима у вашој групи, или објасните учесницима шта је то узор, те их замолите даименују неке особе из своје заједнице које би могле да буду њихови узори. То битребали да буду људи који су поштовани, којима се други диве, али и који знају даразговарају са дјецом и омладином и да слушају шта они имају да кажу.

� Позовите ту особу, која је њихов узор, да посјети групу и подијели нека искуства иинформације о свом животу, о односима са другима и о свом духовном животу иувјерењима.

� Учесници би могли, заузврат, да са том особом подијеле своја властита искуства, тешкеситуације са којима се суочавају, своја постигнућа и етичке изазове. Да ли им се токомпосљедњих неколико мјесеци десило нешто што би жељели да подијеле са својимузором?

� Ако је повјерење између узора и чланова групе изграђено, а групи се позвана особадопала, замолите је да редовно посјећује групу.

� Подстакните учеснике да нађу властите узоре изван програма, особу која може дапонуди разумијевање, мудрост и знање и са којом учесник осјећа да му се вјерује, да јевођен и подстицан да испуњава своју одговорност да буде дио обликовања бољег иправеднијег свијета.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

3П

РА

ЋЕ

ЊЕ

НА

ПР

ЕД

ОВ

АЊ

А

5599


ККооррииссттииттее ММооддеелл ‘‘ТТааббееллаа ззаа ппррооввјјеерруу’’ ккааоо ннааччиинн ддаа ппооммооггннееттее ууччеессннииццииммааддаа ооцциијјееннее ввллаассттииттоо ууччеењњее..

Модел Табела за провјеру

Ово је скуп питања за индивидуално оцјењивање учења. Он омогућава учесницима да сеосврну на своје унутрашње ја и на основу учења пронађу начине да дјелују одговорно какоби мијењали своје окружење.

Примјери неких питања или активности који могу да секористе или примјењују

Нацртајте Табелу за провјеру у свом Дневнику учења

МОЈА ТАБЕЛА ЗА ПРОВЈЕРУ


Ситуацијакоју бихволио даучинимбољом

Зашто желимту ситуацијуда учинимбољом?

Има линешто штоме у томеспрјечава?

Да ли тоукључује идруге људе?

Могу ли дарадимзаједно садругима да туситуацијуучинимбољом?

6600

Модели за брзу процјену или такозванимодели ‘брзог мјерења температуре’.

Ових пет горе наведених модела служе као самоевалуација или групна евалуација за учеснике, атреба их примјењивати у току напредовања стазом учења. Као фасилитатор, ви можетеповремено хтјети да сазнате како се ствари развијају, како ваши учесници напредују у процесуучења, а у ту сврху онда можете да користите ‘метод брзе процјене на лицу мјеста’. Неке кориснеметоде су:

� ММееттоодд ‘‘ППооддииггннииттее ррууккуу’’:: Ако је учесницима постављено питање које тражи да ониподигну руку (било да желе говорити или само подићи руку као одговор), из начина какодрже руку може се много сазнати о њиховом уживању у учењу или о степену задовољстванаученим. Да ли су руке дигнуте високо, напола или никако? Овај метод можетекористити када желите оцијенити да ли је нека информација у потпуности схваћена.

� ММееттоодд ‘‘ААннккееттаа’’:: Подијелите учесницима анкетни листић и замолите их да заокруже трипридјева која, по њиховом мишљењу, одржавају степен њиховог задовољства сесијом.Покушајте укључити ријечи које би ваши учесници могли користити да изразе својаосјећања: бриљантно, красно, фантастично, супер, добро, ОК, забавно, дивно,напорно, тешко, мисаоно, провокативно, предуго, досадно, монотоно

� ММееттоодд ‘‘ООввоо ммии ссее ддооппааллоо,, ооввоо ммии ссее нниијјее ддооппааллоо’’:: Учесници ставе руке у претходнонацртани круг и наведу једну ствар која им се допала у вези с претходном сесијом и једнукоја није.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

3П

РА

ЋЕ

ЊЕ

НА

ПР

ЕД

ОВ

АЊ

А

6611

Оцјена исхода

Циљеви програма Учити живјети заједно (види страну 10) могу се превести у сљедеће ставове и способности:

Формулари за оцјену исхода који се налазе у Додацима, стране 230-232, заснивају се на циљевимапрограма Учити живјети заједно. Ти ће вам формулари помоћи да мјерите да ли је програмостварио исход на знање, етично понашање, ставове и способности учесника или не.

Тешко је мјерити промјене ставова и понашања, због квалитативних података које требапроцијенити и субјективних компоненти које произилазе из евалуација. Ови формулари ће вамсамо омогућити да увидите да ли су учесници промијенили своје перцепције и да ли су вољнида дјелују на начин који је мирољубив и испуњен поштовањем према другима.

Питања у тим формуларима сврстана су под три поднаслова: знање, ставови и вјештине. Знањео себи самом, другима и реалности свијета, утиче на ставове и понашање дјеце према себи идругим људима. То онда води ка начинима дјеловања који могу бити инклузивни, саосјећајни ибрижни или дискриминирајући и себични. Начин на који се дјеца понашају и дјелују подвеликим је утицајем начина на који се његују вриједности, али и простора који су имобезбијеђени за интеракцију са другима.

Нека од питања односе се на стереотипе, предрасуде и дискриминацију других. Стереотипиукључују генерализацију о особинама чланова групе. Предрасуде су ставови према члановимагрупе засновани само на њиховом чланству у тој групи (могу бити позитивни или негативни), адискриминација јес позитивно или негативно дјеловање према објекту предрасуде. Ова врстапитања ће вам омогућити да оцијените ставове дјеце према себи и другима и корелацију сњиховим дјеловањем.


Одговорност задоношење добро

утемељених одлука.

Поштовање премакултурама и

увјерењима других.

Осјећај за разлике сдругима.

Способност да сесаосјећа са другима.

Отвореност запомирење разлика са

другима.

Способност да сеодговори на тешке

ситуације путемненасилних

алтернатива.

6622

Знање

Шта ја знам о култури, увјерењима и начину мишљења других

Ставови и понашање Вјештине

Упутства за кориштење формулара

Формулари приложени у Додацима, на странама од 230 до 232, направљени су за кориштењеприје и послије програма Учити живјети заједно.

Дајте сваком учеснику по један примјерак формулара (А, Б, Ц) на почетку програма и објаснитеим да је сврха ове активности да боље упознају себе. Нагласите да, ако не желе, није потребно дауписују своје име на формуларима. Замолите их да, након што их попуне, задрже формуларе усвојим фасциклама или Дневнику учења.

Подијелите други идентичан сет формулара на крају програма и замолите учеснике да их попуне.Кажите им да је сврха ових формулара да се оцијени да ли је било неких промјена у њиховимперцепцијама, представама и ставовима након програма.

Замолите учеснике да, након што су га попунили, споје овај сет формулара са оним претходним,које су попунили на почетку. Дајте им и мало времена да у своје Дневнике учења напишу шта сепромијенило у њиховим одговорима из првог и другог сета.

Замолите их да вам предају своја два, спојена сета формулара када заврше са попуњавањем.

За сваког учесника понаособ, упоредите одговоре из првог сета формулара са онима из другог(спојите формуларе с одговорима) и оцијените исходе програма тако што ћете погледати које сусе промјене догодиле у:

� Виђењу себе и других.

� Знању које имају о другим културама и увјерењима.

� Знању које имају о својој друштвеној стварности.

� Њиховом мишљењу о изјавама у формулару.

� Начину на који би дјеловали у датим ситуацијама.


Како ја дјелујем иреагујем наспецифичне ситуације

Моји односи са другимаи начин понашањапрема другима

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

6633

Поглавље 4

АктивностиТабела активности

МОДУЛ 1 Разумјети себе и друге


Павиљон Активност Методологија Страна

Уважавањеразличитости

Дијељење слика са другима Учење засновано на искуству 70

Цртање мапе Учење засновано на дискусији 76

Посегни за звијездама Учење засновано на дискусији 77

Међурелигијске посјете Учење засновано на искуству 80

Упореди то Учење засновано на дискусији 82

Вечери културе Учење засновано на искуству 83Квиз – Шта ја знам о другимрелигијама? Учење засновано на сарадњи 112


Стабло мог живота Учење засновано на интроспекцији 65

Подијелити лично искуство са другима Учење засновано на искуству 67

Посегни за звијездама Учење засновано на искуству 77

Упореди то Учење засновано на искуству 82

Вечери културе Учење засновано на искуству 83

Прича о Бобију Учење засновано на интроспекцији 103

Осликавање мајица Учење засновано на интроспекцији 109

Заједничкахуманост

Причање прича Учење засновано на искуству 77

Посегни за звијездама Учење засновано на искуству - иинтроспекцији 79

Бубњарски кругови Учење засновано на интроспекцији 74

Радосно уважавање Учење засновано на интроспекцији 105

Можемо ли барбити у добримодносима?

Приче за душу Учење засновано на дискусији 73

Оно иза чега ја стојим? Учење засновано на дискусији 78

Етична банка Учење засновано на проблему 87

Фокус- групе о поштовању Учење засновано на дискусији 95

Међурелигијски кафеи Учење засновано на дискусији 96

Прича о Бобију Учење засновано на интроспекцији 103

Међурелигијски дијалози Учење засновано на дискусији 122

Поставити се упозицију другога

Твоја силуета је и моја Учење засновано на интроспекцији 69

Међурелигијске посјете Учење засновано на искуству 80

Кориштење драматизације Učenje zasnovano na iskustvu - iproblemu 85

Кориштење студија појединачнихслучајева

Учење засновано на искуству - ипроблему 86

Одговорити напотребе узајамногразумијевања


Прављење филма Учење засновано на искуству 110

Кампање међурелигијског учења Учење засновано на искуству 117

Школске размјене Учење засновано на искуству 118

Тематске седмице Учење засновано на искуству 119

Кампање за права дјетета Учење засновано на искуству 120


6644

МОДУЛ 2 Мијењати свијет заједно


Павиљон Активност Методологија Страна

Шта се дешавакад не поштујемоједни друге

Вријеме је за филм Учење засновано на дискусији 71

Учење из животних прича Учење засновано на дискусији 72

Неправедне ситуације Учење засновано на искуству 75

Какав би свијет био кад би... Учење засновано на интроспекцији 104

Хиљаду папирних ждралова Учење засновано на интроспекцији 107

Острва која ишчезавају Учење засновано на искуству 114

Разумијевањесукоба, насиља инеправде окомене

Вријеме је за филм Учење засновано на дискусији 71

Кориштење драматизације Учење засновано на искуству - ипроблему 85

Кориштење студија појединачногслучаја

Учење засновано на искуству - ипроблему 86

Дилеме Учење засновано на дискусији 89

Округли столови Учење засновано на дискусији - ипроблему 97

Дебате Учење засновано на дискусији 98


Мир почиње самном

Бубњарски кругови Учење засновано на интроспекцији 79

Медитирање о себи – тихо путовање Учење засновано на интроспекцији 99

Радосно уважавање Учење засновано на интроспекцији 105

Мандале Учење засновано на интроспекцији 106


Осликавање мајица Учење засновано на интроспекцији 109


Излети Учење засновано на искуству 84

Етична банка Учење засновано на проблему 87

Рјешавање проблема у шест корака Учење засновано на проблему 91

Мировне вијести Учење засновано на искуству - ипроблему 93

Вјерске и друштвене вође Учење засновано наинтроспекцији - и дискусији 101

Шетња помирења

Приче за душу Учење засновано на дискусији 73

Причање прича Учење засновано на интроспекцији 74


Вјерске и друштвене вође Учење засновано наинтроспекцији - и дискусији 101

Зашто ме то боли? Учење засновано на дискусији 102

Изградњамостоваповјерења

Кориштење драматизације Учење засновано на проблему 85



Прављење филма Учење засновано на искуству 110

Лопта у зраку Учење засновано на сарадњи 115

Израда пројеката Учење засновано на сарадњи 121


Радити заједно намијењању свијета

Учење кроз услугу Учење засновано на искуству 116

Кампање међурелигијског учења Учење засновано на искуству 117

Тематске седмице Учење засновано на искуству 119

Кампање за права дјетета Учење засновано на искуству 120

Израда пројеката Учење засновано на сарадњи 121

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

6655

Стабло мог живота

ЦЦииљљ:: Подстакнути учеснике да размишљају о властитом животу и идентитету и да признајујединствен идентитет других.

РРееззууллттааттии:: Учесници су више свјесни себе и властитог идентитета. Дијелећи са другима својастабла живота, они такође постају свјесни живота и идентитета других, колико год да се у првимах они чине сличним или различитим од њиховог.

ММааттеерриијјааллии:: Празан папир за цртање, бојице или маркери.

Активност

Дајте сваком учеснику лист папира и неколико бојица и замолите сваког учесника да нацртастабло на коме ће да представи себе. Кад су завршили, замолите их да размисле о личниминформацијама које би жељели да напишу око стабла. На табли, или великом комаду папира,направите списак њихових приједлога, које касније могу да искористе и стављају на своја стабла.Ево неких ствари које би они могли да предложе:

� Ту живим.

� Ту сам раније живио.

� Чланови породице.

� Пријатељи.

� Школа, укључујући име школе и разред.

� У чему сам добар.

� Ово је оно што волим да радим.

� Ово ме усрећује.

� Ово ме растужује.

� Ово је оно у шта вјерујем.

� Кад одрастем, желим да будем…


Овдје растем

Ово је моја породица

У овоме сам добар

Ово ме чини срећним

Ово је мјесто гдје сам раније живио

Ово је оно у шта вјерујем

Ово ме чини тужним/-ом

Ово је забавно

6666

Прије него што почну да пишу, разговарајте са учесницима о стаблу живота. Шта је сврхањегових коријена? Гдје расте? Које информације требају да ставе у дну стабла крај коријена, којена крајеве грана, а које на врх стабла. Неким би учесницима могла да буде потребна помоћ уразмишљању о себи и својој будућности.

Ова активност захтијева вријеме за самоиспитивање и неформално дијељење својих искуставаса другима. Кад сви учесници заврше са додавањем информација на своја стабла, замолите да сејаве добровољци и да остатку групе покажу и причају о свом стаблу живота. Након неколикопрезентација, предложите да се учесници крећу унутар групе и покушају да пронађу:

� Бар једну особу која је одрасла у истом мјесту – и неког ко долази из неког другог мјеста.

� Неког кога растужују исте ствари – и неког кога растужује нешто потпуно другачије.

� Некога ко је добар у истој ствари – и некога ко је добар у нечему другом.

Ово су само приједлози, ви слободно можете да имате неке друге, али и неке нове теме.

Завршите сесију разговором о сличностима и разликама и о начину на који оне обликују диовашег идентитета. Какве закључке учесници доносе? Размотрите јединственост сваког ипоштивање међусобних разлика.

Замолите учеснике да у своје Дневнике за учење напишу нешто оовој активности.


Моје биљешке:

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

6677

Дијељење личних искустава са другима

ЦЦииљљ:: Омогућити учесницима да уче из духовности других и размишљају о властитим увјерењима

РРееззууллттааттии:: Учесници су истраживали своја духовна искуства, подијелили их једни са другима иразмишљали о њима.

ММааттеерриијјааллии:: Папир и оловке или маркери за учеснике. Припремите нека питања – погледајтепримјере даље у тексту – о томе какав је однос учесника и других људи, шта раде кад су срећниили тужни, кад желе да размишљају или да буду сами.

ППррииммјјееррии ппииттаањњаа::

Шта је то што чини да се насмијешиш, што чини да се осјећаш жив, што те дирне?

Шта ти поквари расположење, шта те наљути, шта ти је тешко да изразиш?

Можеш ли да опишеш неке ствари које ти се дешавају кад се осјећаш добро?

Можеш ли да опишеш шта крене кривим путем кад си ти лоше воље?

Да ли сматраш да постоји нека веза између тога како се осјећаш изнутра и како комуницирашса другима?

Могу ли твоји односи са другима да помогну да се осјећаш боље?

Активност

1. Смјестите вашу групу на неко мирно мјесто гдје могу да сједе и размишљају без ометања; тоби могао да буде неки врт, парк или соба у којој се чује тиха музика.

2. Кажите учесницима да ова активност од њих тражи да размишљају о свом унутрашњем бићу,својим осјећањима и увјерењима, прошлим догађајима и односу са другима. Кажите им да степрипремили нека питања која ће их водити у њиховом размишљању, дајте сваком од њих поједан примјерак питања, или поставите списак питања на неко истакнуто мјесто, гдје свиучесници могу добро да га виде. Увјерите их да то није никакав тест, већ само вјежба која ћеим помоћи да размишљају. Кажите им да није обавезно да подијеле своје мисли са остаткомгрупе, ако то не желе и да је оно што напишу на свој лист папира само за њих и никог другог.

3. Подијелите и примјерак листе питања или је ставите на видно мјесто. Замолите учеснике дапронађу тихо и удобно мјесто гдје могу насамо да пишу своје одговоре на дата питања, билона папиру са питањима који сте им подијелили, или на посебном листу папира.

4. Дајте им 30 минута за размишљање, а затим их замолите да сједу у круг како би могли даразговарају. Отворите дискусију постављајући општа питања о томе како су се осјећали доксу одговарали на питања. Питајте има ли добровољаца и, ако има, замолите их да кажу груписвоје одговоре на свако питање. Одржавајте атмосферу стабилном и хармоничном, нико нетреба да дијели своје одговоре са другима ако то не жели.

5. Можете се евнтуално фокусирати на посљедње питање и разговарати са њима о њиховимритуалима, тренуцима размишљања, осјећањима и увјерењима. Разговарајте о томе како онимогу унаприједити своје односе с другима, независно о својим увјерењима или вјери.


6688

Да завршите сесију, можете да прочитате учесницима пјесму ‘Со за душу’, коју можете да нађетеу Поглављу Ресурси/Пјесме на стр. 160.

Замолите учеснике да у своје Дневнике за учење напишу нешто оовој активности.



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

6699

Твоја силуета је моја

ЦЦииљљ:: Помоћи учесницима да, кроз кориштење силуета, разумију и уважавају мишљење и ставоведругих људи.

РРееззууллттааттии:: Учесници су учили о ‘другима’ схватајући њихова осјећања. Учесници су размишљалио томе како ‘други’ дјелују или зашто ‘други’ мисле на посебан начин.

ММааттеерриијјааллии:: Листови папира у природној величини човјека (можете да искористите великелистове презентацијског папира (енгл. flip chart), позадину искориштене тапете, или нештослично томе), бојице или маркери, лагана музика.

Активност

Подијелите учеснике у парове – објасните да ће у овој активности радити као партнери. Дајтесваком учеснику један велики папир. Замолите их да свако стави папир на под и да наизмјеничнона тим папирима нацртају силуету свог партнера.

Када су сви завршили цртање силуета, замолите сваког учесника да на својој властитој силуетинапише сљедеће информације:

На глави: неку мисао

На грудима (срце): једно осјећање

На стомаку: неку потребу

На рукама: жељу да се нешто уради

На ногама: активност коју воли или у њој ужива

Када су сви завршили свој задатак, замолите учеснике да подијеле информације са својимпартнером и опишу му сваку мисао, осјећање, жељу или активност која им се допада, али да необјашњавају зашто.

Када су партнери једни друге упознали с тим шта пише на њиховим силуетама, замолите их дасада легну на силуету свог партнера, затворе очи и замисле да су они та друга особа, тај њиховпартнер. Можете да им пустите лагану музику и да иницирате размишљање, замоливши учесникеда сада ‘покушају да напусте свој ум и уђу у ум свог партнера’, да покушају да мисле мисли другога,осјете потребе другога, желе оно што други жели и замишљају да раде ствари у којима њиховпартнер ужива.

На крају им дајте пет минута за лично размишљање о томе шта значи поставити се у позицијудругога. Можете да завршите активност замоливши учеснике да загрле једни друге у знакпоказивања узајамног разумијевања.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овојактивности.


7700

Дијелити са другима слике свијета

ЦЦииљљ:: Мотивисати учеснике да више науче о стварности свијета у коме живимо, тако што ћемода их замолимо да га опишу.

РРееззууллттааттии:: Учесници су размишљали о свом разумијевању свијета и о томе шта се деси када непоштујемо једни друге.

ММааттеерриијјааллии:: Неколико старих новина и магазина, маказе и љепило, око два метра дугачак комадпапира или тканине (може послужити и полеђина тапете, или неколико већих папиразалијепљених тако да направе дугачку, широку траку), бојице или маркери, нетоксични спреј убоји.

Активност

Поставите дугачки комад папира или тканине на зид. Црним маркером нацртајте цигле и другедетаље тако да све скупа личи на улични зид.

Подијелите учесницима новине и магазине и замолите их да направе колаж о свијету онаквомкако га они виде. Они могу на тај ‘зид’ да стављају фотографије изрезане из новина, пишу некеријечи, графите, могу нешто и да нацртају – дакле могу да раде све оно што сматрају да изражавареалност свијета. Дајте им 45-60 минута да заврше задатак и пустите их да раде било сами,заједно, у групама или у паровима.

Када су завршили израду колажа, окупите их све и посматрајте ‘зид’ неколико минута.

Затим својим учесницима постављајте питања која ће да их подстакну на размишљање, напримјер:

� Да ли је ово свијет у којем желиш да живиш?

� Да ли је ово свијет који желиш да оставиш својој дјеци?

� Ко је учинио да свијет буде овакав?

� Шта су узроци догађаја приказаних на зиду?

� Можемо ли добре ствари и активности, приказане на овом зиду, да пренесемо илирепродукујемо на мјестима у којима влада насиље и неправда?

� Да ли смо одговорни за оно што се дешава у свијету?

Пустите да дискусија пређе у размјену личних искустава у којој учесници више причају остварности са којом се суочавају у властитим друштвима.

Кажите им да је ово само један дио њиховог путовања и да би требали да размисле о томе да лиима неких активности или радњи које би они могли да предузму како би побољшали туситуацију.

Можете да завршите активност тако што ћете да упалите свијећу и предводите молитву за миру свијету, ако је то прикладно или да отпјевате неку пјесму за мир.



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

7711

Вријеме је за филм

ЦЦииљљ:: Подићи свијест учесника о сукобима, неправдама и насиљу широм свијета и о томе какоактивности само неколико људи могу да направе огромну разлику.

РРееззууллттааттии:: Учесници су научили нешто о новим људима, новим мјестима и историји. Храбрости преданост оних о којима се ради у филму водиће учеснике да преиспитују разлоге сиромаштва,насиља, сукоба, али и трајне потребе људи да такве ситуације мијењају у нешто боље.

ММааттеерриијјааллии:: Добра видео или ДВД копија филма, угодно мјесто гдје ћете погледати филм. Акоидете у биоскоп као група, покушајте да подесите ваше вријеме, тако да имате мјесто и приликуда поразговарате о филму прије него се група разиђе.

Активност

Филм је медиј који може да помогне учесницима да закораче у неки други свијет или нечијиживот и виде како су други људи живјели или како данас живе. Зависно о вјештини онога ко јенаправио филм, учесници могу да разматрају различите ставове, мотивисаност за неку радњу исложеност ситуације са којом се суочавамо.

Неки прикладни филмови су набројани у Поглављу Ресурси на стр. 149, али се и многи другимогу да додају на тај списак.

Припремите се за ‘одлазак у кино’ тако што ћете учесницима да дате кратак сажетак филма иинформацију о времену у који је смјештена радња филма. Питајте их зашто сматрају да је гледањеовог филма важно за њихов рад на етици.

Послије филма постављајте учесницима широка питања која тестирају њихово разумијевањефилма и у њему описане догађаје и ликове. Питајте их шта мисле о мотивацији ликова: каконеки од њих одговарају на наредбе, а како други користе своју савјест и иницијативу запредузимање индивидуалних акција у име других. Можете своје учеснике да питате да ли тајфилм има икакве додирне тачке са стварношћу у њиховом друштву или шта знају о тренутнимактуелним дешавањима у свијету. Проширујте дискусију, разматрајући узроке сукоба и неправдиу свијету. Можете, такође, да их питате какав би они став заузели да се суоче са ситуацијамаописаним у филму.

И најзад, затражите од њих да сагледају филм из перспективе људских права, поштовања иодговорности. Чија су права злоупотријебљена? Чија се права остварују? Да ли људи поштујуједни друге? Да ли преузимају одговорност за себе, али и за друге? Да ли штите права другихљуди?



7722

Учење из прича из стварног живота

ЦЦииљљ:: Помоћи учесницима да, кроз приче из стварног живота, истражују ситуације у којимавлада неправда, сукоб и недостатак поштовања.

РРееззууллттааттии:: Учесници су схватили да свако има одговорност да поштује право на људскодостојанство, које је универзално и неотуђиво.

ММааттеерриијјааллии:: Из разних новина и магазина или из неке од студија појединачних случајева(Поглавље Ресурси/Студије појединачних случајева, стр. 139), прикупите сет чланака који говорео тренутним кршењима људских права. Можете по властитом избору да изаберете само једну,двије или више прича. Покушајте да изаберете приче исте дужине. Можда ћете хтјети да свидискутују о истој теми, али можете исто тако да представите и неколико прича са различитимтемама. За ову активност фасилитатору су потребни презентацијски папир (flip chart) и маркериу бојама.

Активност

11.. Подијелите учеснике у мање групе од три до пет чланова и дајте свакој групи примјеракједне приче.

2. Кажите свакој групи да прочита своју причу и поразговара о томе који је узрок ситуацијеописане у причи, који се етички принципи и људска права крше и какве су посљедице тога.

3. Ако за то имате времена, замолите групу да припреми драматизацију ликова како биодглумили ситуацију о којој су управо читали. Та мала представа не мора искључиво дабуде вјерна драматизација њихове приче, него тек њена интерпретација. Ако се одлучитеда прескочите овај корак, пређите одмах на тачку 5, односно дискусију о самој причи.

4. Кад су групе завршиле разговор о прочитаној причи, и припремиле своје улоге, окупитесве групе заједно да изведу своје мале представе, а затим разговарајте о њима.

5. Користите доле наведена питања за дискусију о причи. Док пролазите кроз питања,сумирајте одговоре и размишљања учесника на презентацијском папиру, тако да свиучесници могу да виде и визуелизирају своје учење. Можете користити ‘технику карата’ или‘менталне мапе’ да представите закључке групе, тако да учесници могу да уче једни од других.

� Ко су главни протагонисти приче и у каквом су они односу?

� Који је главни догађај или ситуација у причи? Шта је био узрок тог догађаја?

� Чија су права повријеђена? Чија су права остварена? Да ли људи поштују једни друге? Дали људи преузимају одговорност за себе и за друге? Да ли штите људска права других?

� Како би тренутна ситуација могла етички да се ријеши?

� Шта нас је ова прича научила и како можемо да је повежемо са нашим властитим животима?

Подстичите учеснике да причају о властитим искуствима како бисте проширили дискусију.

Замолите учеснике да напишу нешто о овој активности у својеДневнике учења.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

7733

Приче за душу

ЦЦииљљ:: Помоћи учесницима да истражују ставове и вриједности који су неопходни за промјенутешких ситуација.

РРееззууллттааттии:: Учесници су размишљали о ставовима и вриједностима потребним за доношењепоштовања, разумијевања и мира својим друштвима.

ММааттеерриијјааллии:: Одаберите одговарајуће приче о поштовању, помагању другима, помирењу, опраштању,итд. из Поглавља Ресурси/Приче, стр. 123. Можете да се одлучите да изаберете само једну или двије,али исто тако и више прича. Покушајте да изаберете приче исте дужине, али са различитим темама.За ову активност фасилитатору ће да буду потребни презентацијски папир и маркери у боји.

Активност

1. Подијелите учеснике у мање групе од три до пет чланова и дајте савкој од њих по једнупричу.

2. Кажите свакој групи да прочита своју причу и поразговара о њеној поруци (посебно оморалној поруци).

3. Затим припремите драматизацију кроз коју ће приче да буду представљене – али ово нијеобавезно – или пређите на тачку 5.

4. Окупите све групе на драмску представу прича и завршите активност дискусијом.

5. Користите доље наведена питања како бисте подстицали дискусију о причи. Докпролазите кроз питања, сумирајте одговоре и размишљања учесника на презентацијскомпапиру, тако да сви учесници могу да виде и визуелизирају своје учење. Можете, такође,да користите ‘технику карата’ или ‘менталне мапе’ да бисте представили закључке групе.И на тај начин учесници могу да уче једни од других.

� Шта нас ова прича учи и шта она може да значи за наше животе?

� Које су вриједности истакнуте у причи?

� Можемо ли да повежемо ову причу са ситуацијом из стварног живота? Дајте некепримјере.

Да бисте проширили дискусију, подстичите учеснике да причају о властитим искуствима.

Завршите активност тако што ћете размишљати о томе како порука приче може да будерелевантна за наше животе. Подстичите учеснике да размишљају о томе како наша дјела иставови могу да имају ефекат на друге људе, како позитиван тако и негативан.

Замолите учеснике да нешто напишу о овој активности у својеДневнике учења.


7744

Причање причаЦЦииљљ:: Развијати способност слушања и повезивати се са другима тако што ћемо заједно дакрочимо у свијет прича.

РРееззууллттааттии:: Учесници су стекли осјећај отварања према машти и развили способност слушања.Уважавали су културно насљеђе које им је пренесено кроз приче.

ММааттеерриијјааллии:: Одаберите одговарајуће приче из Поглавља Ресурси/приче, стр. 123. Можете, такође,да одаберете и народне приче из ваше културне или религијске традиције. Створите опуштенуи пријатну атмосферу.

Смјернице које слиједе прилагођене су на основу Приручника за причање прича.29

Активност

Осигурајте одговарајуће окружење за причање прича. Можете да се смјестите око логорске ватре,у неком парку у природи или на неком другом тихом мјесту. Можете да користите свијеће,мирисне штапиће, инструменте као, на примјер, гитаре или бубњеве, или можете да пуститенеку лагану музику да почнете да причате приче.

Да би се прича разумјела, понекад је неопходно дати неку уводну информацију или краћеобјашњење. Увијек наведите извор ваше приче: неки други причалац прича, нека књига, и сл.

Можете да имате и неку уобичајену фразу којом почињете или завршавате причу. На примјер,код Индијанаца са америчког Запада обичај је да се све припреми за причање приче тако што онајкоји прича причу почиње ријечју: “Бука”

А они који га слушају одговарају: “Крек” (што би значило: “Причај нам, желимо да чујемо твојупричу.”)

Тако, на примјер, причу можемо да завршимо ријечима: Чича мича, готова прича.

Прича може да почне и оним чаробним ријечима: “Једном давно…”. У арапском свијету причањеприча често почиње ријечима: “Ken ye me ken”, што би могло да се преведе као “било је и није било”,и тада сви присутни знају да је дошло вријеме за причање приче. Или, на примјер у Ирану, кадљуди почињу да причају причу, они кажу: “Yeki bud, yeki nabud”, или “био један, није био један”.

Одржавајте са вашом публиком контакт погледом. Будите свјесни да дјеца не могу дуго да мирују.Ако прича не иде добро, можда сте изабрали погрешну причу или погрешну групу. Ако се тодеси, размислите о томе да покушате да скратите причу и брзо је завршите. Можете да пронађетеи добро мјесто у причи на коме ћете стати и сугерисати дјеци да би можда она сама вољела даоткрију како се прича завршава тако што ће прочитати књигу.

Ако су дјеци неке ријечи непознате, или вас упитају шта нека ријеч значи, покушајте у причу даубаците врло кратку дефиницију. Ако цијела група постане немирна, немојте да се љутите нањих. Избјегните да се причање прича претвори у непријатно искуство за све. Анализирајтепроблем. Можда ваша прича није одговарајућа за ту публику или је можда предуга. Вањскифактори могу да утичу на способност дјеце да се концентришу на слушање.

„Кецеља за причање прича“ може да буде јако забавна за мању дјецу. Можете, на примјер, даискористите столарску кецељу са џеповима. У сваки џеп ставите неки предмет који има везе сапричом, као, на примјер, камен за причу Супа од камена. Неко дијете одабере један од џепова иприча почиње. Можете, на примјер, употријебити неке једноставне реквизите, али немојте дадозволите да они одвуку пажњу слушалаца са приче.



29 Inez Ramsey, Почасни професор на James Madison University, http://falcon.jmu.edu/ramsey/storyhandbook.htm

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

7755

Ситуације у којима влада неправдаЦЦииљљ:: Мотивисати учеснике да више науче и размишљају о ситуацијама у којима влада неправда.

РРееззууллттааттии:: Учесници испитују узроке неправде у свијету и размишљају о томе шта би они моглида ураде да помогну.

ММааттеерриијјааллии:: Слике читавог низа догађаја у свијету у којима се огледа неправда (лоше поступањеса људима, људска патња, сиромаштво, сукоби), које су изрезане из новина или магазина, некипостери, итд. Може да се користи и презентација урађена у Пауер поинт програму. Интернетстранице многих невладиних организација често садрже мноштво таквих фотографија које могуда се похране на ваш рачунар, а затим одштампају и покажу учесницима програма.

Активност

Поставите фотографије које сте одабрали на зидове, или их распоредите по поду, а затимзамолите учеснике да прошетају просторијом и посматрају их. Затим се сви вратите и сједите укруг, али тако да можете и даље да посматрате изложене фотографије.

Замолите учеснике да поразговарате о томе шта су осјећали док су посматрали фотографије.

� Питајте их која је фотографија оставила највећи утисак на њих и зашто?

� Замолите неке од њих да вам кажу шта мисле шта се то дешава на слици коју су одабрали:

� Шта се то могло догодити?

� Ко је то урадио?

� Зашто се то десило?

� Зашто та особа/е на слици има/ју такав израз лица?

� Шта те особе мисле и како се осјећају?

� Шта се са њима сада дешава?

Може да се деси да учесници имају бројна питања о ситуацијама приказанима на фотографијама,а важно је да са ове сесије не оду с осјећањем беспомоћности, немоћи па чак и депресије.

Завршите сесију, постављајући им питања која могу да им помогну да разумију друге. Ево некихпримјера таквих питања:

� Зашто људи наносе патњу једни другима?

� Зашто људи не поштују живот, увјерења и предоџбе других?

� Шта доноси мржњу, неправду и насиље свијету?

� Какву улогу религије и свјетовне организације имају у ситуацијама насиља или неправде?

� Како религије доприносе миру?

� Шта могу сами учесници да ураде, овдје у властитом мјесту, како би помогли другима ипокушали да овај свијет учине бољим?

У вези са овим посљедњим питањем може да се да читав низ сугестија и приједлога као, на примјер:пружити помоћ особама које траже азил, или онима које ‘не припадају већинском дијелу популације’,молити се за свијет, подизати свијест или написати писмо свом парламенту/премијеру, итд. Важноје да их подстичете да размишљају у смислу активности које би могли да предузму.



7766

Цртање карте

ЦЦииљљ:: Заинтересовати учеснике за свијет и његово богатство, излажући их културама ирелигијама које се практикују у разним дијеловима свијета.

РРееззууллттааттии:: Учесници боље разумију друге религије и културе, те важност учења о различитости.

ММааттеерриијјааллии:: Велика карта свијета, глобус, а ако нема то, скица/цртеж свијета, самољепљивипапири (енгл. post-it), мање наљепнице, прибадаче у бојама и све што може да послужи да секоментари и неке напомене прикаче на карту свијета.

Активност

Подијелите учеснике у групе од три до четири члана и сваку групу замолите да на карти пронађеосам земаља које представљају бар четири различите религије.

Дајте групама 15 минута да разговарају и договоре се о томе које су то земље, а онда још петдодатних минута да своје одговоре закаче на карту.

Сада их све окупите испред карте, замолите их да погледају урађено и да размијене своја знања.

Ставите њихове одговоре на пробу тако што ћете да их питате о мањинама, које припадајудругим религијама у тим земљама.

Можете да завршите сесију постављајући учесницима нека, или сва, од сљедећих општих питања:

� Које религије постоје у свијету? Направите списак и погледајте колико их је наведено?

� Колико људи процентуално практикује сваку од наведених религија?

� Која је предоминантна религија у твојој држави? У твом граду? У твојој школи? Да ли сеи друге религије практикују? Каква искуства имаш са онима који парктикују друге религије?

� Да ли се они који практикују друге религије у твојој држави, граду или школи, суочавајуса проблемима због своје вјере? Има ли предрасуда или дискриминације? Ако има, заштоје то, по твом мишљену, тако? Има ли ишта што бисмо ми могли да урадимо да умањимонетолеранцију и недостатак узајамног поштовања?

� Шта је са онима који не практикују ниједну религију. Да ли и према њима има предрасудаи дискриминације? Дискутујте мало о томе.

� Учесници могу да дају конкретне приједлоге као, на примјер: међувјерске посјете, културновече или излет на одређено мјесто, а ти се приједлози могу касније конкретизовати.

Ако се не знају одговори на многа од ових питања, направите списак истих, али и питања којадолазе од самих учесника тако да сви, укључујући и саме учеснике, могу да истраже у библиотекамаили на интернету, те на сљедећој сесији подијеле своја нова сазнања са остатком групе.

Било би корисно ако бисте могли да прикажете неки видео или ДВД рад о различитимрелигијама, или направите презентацију која садржи називе религија, њихове осниваче, основнаувјерења и обичаје (на примјер: начин одијевања, обреде, церемоније, писма).



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

7777

Посегни за звијездама

ЦЦииљљ:: Омогућити учесницима да открију ко су други и колико су различити или слични њима самима.

РРееззууллттааттии:: Учесници су сазнали колико други, који су другачији, могу такође да буду и веомаслични њима самима. Учесници су прихватили себе и друге, сагледавши и унутрашње и вањскеособине.

ММааттеерриијјааллии:: Папир и оловке, доста конца у бојама (или вунице), љепљива трака, неколико пари маказа.

Активност

1. Сваки учесник треба да нацрта једну звијезду са пет кракова – прије него почну да цртајузвијезде, можете да им дате неколико сличних шаблона које ће сви прекопирати, тако дасве звијезде буду отприлике исте или сличне. Замолите учеснике да наведу неке основнеподатке о свом идентитету и одаберите пет питања са сљедећег списка: замолите их да накрају сваког крака напишу одговоре на тих пет питања, на примјер: која је њихова религија,омиљена музика, мјесто које им највише значи, особа која им је најважнија у животу иомиљена активност? Можете, у складу са саставом групе, да изаберете и неке друге опције.

2. Када заврше са писањем на својој звијезди, сједите у круг и замолите их да свако објаснисвој избор. Затим их замолите да залијепе своје звијезде на зид. Онда дајте сваком од њихпо једну ролну обојеног конца или вунице, коју могу да користе да повежу сличне краковесвоје звијезде и звијезде неког другог (религија с религијом, мјесто с мјестом, итд.

3. Свака особа треба да покуша да пронађе бар једну сличност са особом која је представиласвоју звијезду прије ње, или са било којим другим учесником који је представљао својузвијезду до тада. Ви, или ко-фасилитатор, можете то да урадите први тако да сваки учесниквиди како се проналазе сличности.

4. Када су сви слични кракови повезани концем, замолите учеснике до оду до оних са чијимсу звијездама сада повезани и да сазнају нешто више о њима. Кроз краћи разговор са њиматреба да открију још неке узајамне сличности, али и неке разлике. На примјер, ми обојеволимо индијску храну, или, ја волим фудбал а он/она не, или он/она воли да куха а ја не,или обоје живимо у истом дијелу града, итд.

5. Погледајте сада колико је звјезданих кракова остало неповезано – да ли су то неки интересиили занимања која су јединствена за посебне људе? Размишљајте о томе како је чудесно и дивнода има толико разноликости и богатства у свијету. Исто као што звијезде могу да изгледајувеома сличне једна другој, ми знамо да су различите, и како је то све скупа јако узбудљиво!

6. Замолите учеснике да говоре о људима које су упознали, објашњавајући при том шта имје заједничко, а о чему имају различита мишљења.

7. И најзад, одржите ширу расправу о томе шта је то што сваког од нас чини јединственим.Нагласите да сви људи имају неке заједничке додирне тачке, али и да се, такође, разликујуу неким важним стварима. Завршите ову активност тако што ћете да разговарате о томеда је важно да видите друге и изнутра, а не само извана.



7788

Оно иза чега ја стојимЦЦииљљ:: Постићи да учесници чврсто стану иза својих увјерења. Омогућити им да размотревластита увјерења и да сазнају која су то увјерења која други имају и иза којих стоје.

РРееззууллттааттии:: Учесници су открили како се њихова увјерења и мишљења разликују од увјерења имишљења других.

ММааттеерриијјааллии:: Потребни су вам одговарајући материјали за прављење линије на средини просторије илиигралиштанакојемпроводитеовуактивност, напримјер: креда, љепљиватракаилинекадугачка, алиускатрака од текстила, као и два велика знака, на једном треба да пише ‘слажем се’, а на другом ‘не слажем се’.

Активност

Нацртајте линију на средини собе или игралишта и поставите по један знак са сваке стране. Замолитеучеснике да се поредају дуж линије тако да су лицем окренути вама. Замолите их да одговарају на низреченица које ће ускоро да чују, тако што ће да се крећу према одговарајућем знаку. Дакле, ако се санеком изјавом слажу, требају да пређу на страну линије на којој стоји знак ‘слажем се’ и обратно.

Прочитајте им неке изјаве које сте припремили. Ево неких примјера:

� Сва би дјеца требала да похађају школу.

� Само најпаметнији имају право на образовање након 14. године живота.

� Убити неког из било којег разлога је погрешно.

� Људи имају право да се боре за оно у шта вјерују.

� Свако има право да живи у миру.

� Нико не би требао да мора да живи под окупацијом друге државе.

� Свако има право на поштовање.

� Ја поштујем само оне који поштују мене.

� Загађење је одговорност владе.

� Нема смисла бацати смеће у контејнере кад други то не чине.

� Свако има право да практикује своју религију.

� Религије су главни узрок сукоба у свијету.

Питања су срочена тако да учесници могу да се нађу у контрадикторном положају, што битребало да подстакне на дубље размишљање. Када сте прошли кроз све изјаве, замолите учесникеда сједу у круг, а затим замолите неке од њих да објасне своје одговоре, тј. зашто су стали наодређену страну линије. Разговарајте о питањима због којих су се неки нашли у сукобу са самимсобом, те како су се при том осјећали.

Ако учесници имају потешкоћа да се одлуче за одговор на неко од постављених питања, упитајтеих шта мисле зашто је то тако. Основни закључак који би требало донијети на основу дискусијејесте да свијет није једноставан и да није увијек лако одлучити у шта вјеровати и када заузети ставо нечему или стати иза неког увјерења.

Питајте своје учеснике како су се осјећали док су други прелазили на другу страну линије. Штасу мислили о њима и о њиховим увјерењима?

Завршите активност тако што ћете да истакнете како се увјерења и мишљења људи разликују икако та увјерења и мишљења треба да поштујемо, чак и ако се ми с њима не слажемо.



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

7799

Бубњарски кругови

ЦЦииљљ:: Створити простор и прилику за повезивање између учесника, које ће се формирати кроззаједничко искуство у другачијем окружењу.

РРееззууллттааттии:: Учесници су се међусобно повезали на другачији, приснији начин и много су научилио својим и животима других.

ММааттеерриијјааллии:: Неколико бубњева, дрва за ложење, шибице, материјал за потпалу. Упутства о томекако да наложите логорску ватру можете да нађете на http://www.luontoon.fi/page.asp?Section=8497

Активност

Припремите логорску ватру и бубњеве. Окупите учеснике око ватре и дајте им бубњеве. Аковећ у групи имате неке учеснике који знају да свирају бубњеве, замолите их да осталим члановимапокажу неки једноставан ритам и како се то ради. Покушајте да укључите што већи бројучесника да заједно свирају. Циљ је да омогућите да учесници осјете чар стварања ритма заједно.Након што су се сви добро провели и опустили, створите простор и прилику за разговор.

Подстакните учеснике да причају о било чему, шта им прво падне на памет. Потрудите се да тобуде прилика у којој ће да уче једни од других и открију свој унутрашњи свијет, као и унутрашњисвијет других.

Дајте значење музици, ватри, ноћи и сваком појединцу који учествује у овој активности.Разговарајте о оним елементима који ово вријеме чине тако једниственим. Проширите тему такошто ћете да причате о свим изванредним људима који су дио заједничког нам човјечанства и даса њима дијелимо универзум.

Бубњарски кругови могу да послуже као интиман свијет и вријеме за размишљање, и лично изаједничко, о томе како људи могу да раде за мир заједно. Учесници се повезују и уче више о себисамима, али и о другима, формирајући тако синергије које могу да буду изузетно позитивне зазаједнички рад.

Ако је то могуће, сваког мјесеца организујте бубњарски круг као један специјалан догађај.

Бубњарски кругови могу да се користе и са сљедећим активностима:

� Причање прича.

� Пјесма и плес.

� Медитација и размишљање.



8800

Међурелигијске посјетеЦЦииљљ:: Доживјети друге изворе духовности, те учити и сазнавати о другим вјерама кроз студијскeпосјете различитим светиштима као што су: храмови, џамије, синагоге, цркве и гурдваре(gurdwara – храм у којем се моле Сики, прим.прев.)

РРееззууллттааттии:: Учесници су проширили своју свијест о познавању увјерења, обреда и духовних изразадругих религија.

ММааттеерриијјааллии:: Набавите проспекте за учеснике у којима су укратко представљене основне информацијео религијама које ће проучавати. Они би, такође, требали да праве биљешке о мјестима која посјећују.

Активност

Учесници посјећују један број различитих светишта. Те посјете треба груписати у једно путовањекоје би требало да траје неколико дана, седмицу или можда чак и дужи период. Без обзира нарелигијску припадност учесника, или на то да ли су атеисти, сви они могу да имају користи одтог новог, вјероватно јединственог доживљаја стављања себе у позицију другога.

Вјерска мјеста могу да се посјећују било у вријеме када су отворена за ширу јавност или у вријемемолитве. У оба случаја најбоље је да вашу посјету организујете кроз контакте са вјерскимслужбеником задуженим за односе с јавношћу. Важно је да се сусретнете са том особом која ћевам организовати вријеме посјете и примити вас како бисте јој објаснили међурелигијскипрограм и сврху ваше посјете. Информишите свог ‘домаћина’ да би, имајући у виду међувјерскидух посјете, програм требао пружити описне, а не чисто промотивне или компаративнеинформације. Тај би програм посјете, на примјер, могао да укључује:

� Краће излагање вјерског службеника о основним увјерењима дате религије.

� Објашњење различитих обреда у светилишту и њихово значење и важност.

� Прилику за учеснике да постављају питања.

� Прилику да се разговара са младима који се иначе моле у том светилишту.

� Ако је то могуће, прилику да се присуствује самој церемонији богослужења у томсветилишту.

Ако је то прикладно, замолите ваше домаћине да током посјете измоле једну молитву утрадицији своје религије.

Прије посјете информишите своје учеснике о њеној сврси: кажите им да је сврха посјете да учитео другим вјерама. Такође, нагласите потребу поштивања начина облачења који се примјењује намјестима која ћете да посјетите, као и на одговарајуће и примјерено понашање.

Након сваке посјете, а прије него кренете на ново одредиште, одвојите вријеме за дискусију саучесницима. Подстичите их да разговарају о ономе шта су научили и да направе поређење савластитом религијом или другим религијама о којима су раније учили. Разговарајте и о томе штасу доживљавали док су били на том вјерском мјесту и како су се осјећали.

Učesnici bi u svoje Dnevnike učenja trebali zapisati, na primjer:

� Учесници би у своје Дневнике учења требали да запишу, на примјер:

� светилишта које су посјетили.

� Кога су упознали и шта су научили.

� Основне утиске о самом објекту и начину мољења.

� Основна увјерења људи који припадају тој религији.

� Сличности и разлике са оним што сам учесник вјерује – ако је религиозан или не.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

8811

Упутство за припрему међувјерских посјета

1. Прибавите информације о светилиштима за која бисте вољели да их ваши учесници посјете.Узмите у обзир вјерска убјеђења ваших учесника и према томе их укључите у ваше путовање.Поразговарајте са учесницима о вашем избору мјеста која желите да посјетите.

2. Саставите списак мјеста која желите да посјетите и испланирајте најпрактичнији начин да ихсве посјетите током времена које сте одредили за ову активност. Имајте на уму да требате даодвојите довољно времена за свако мјесто (ни премало ни превише) и у свој план урачунајтеи вријеме које ће вам бити потребно да дођете од једног мјеста до другог.

3. У сваком од светилишта која намјеравате да посјетите, контактирајте одговарајућу особу,вјерског службеника који је задужен за примање посјета. Објасните сврху ваше посјете иважност искуства и учења о вјеровањима других. Потрудите се да осигурате да ће подаци иобјашњења, које ваши учесници буду добили у сваком светилишту, бити информативни и даће бити пружени у атмосфери поштивања осталих вјера.

4. Нагласите међувјерки карактер групе, без обзира на то да ли група укључује младе људе изразличитих вјера, или је то хомогена група која је у процесу учења о поштивању другихувјерења.

5. Договорите датум и вријеме посјете са особом која ће вас дочекати и примити. Такође,договорите детаље као што су, на примјер: врста посјете, да ли ће се она одвијати током самецеремоније богослужења, како би учесници требали да буду обучени и да ли ће домаћиниизнијети нешто за освјежење, итд. Питајте да ли би било могуће уредити да друга дјеца илимлади људи из самог мјеста светилишта присуствују током ваше посјете, како бисте ималиприлику за упознавање и разговор.

6. Ако је то могуће, припремите брошуру за учеснике, која садржи основне информације орелигијама које ће бити посјећене током студијског путовања.

7. Информишите учеснике о начину на који би требали да се обуку.

8. Прије посјете, обавите припремни састанак са учесницима. Кажите им да припреме питањаи да посматрају мјесто и све остало, и изнутра и извана. На том припремном састанкуразговарајте о религијама и замолите неке од учесника да другима дају основна објашњењасвојих религија. Причајте учесницима о томе колико је важно да буду отворени и пунипоштовања.

9. Током саме посјете пустите их да истражују мјесто, а испланирајте и вријеме за питања пријенего то мјесто напустите и кренете даље.

10.Послије посјете замолите учеснике да напишу нешто о свом искуству и осјећањима и одржитекратку дискусију на којој ћете сумирати доживљај посјете. Нагласите да је исто толико важноучити о вјеровањима других колико и о нашим властитим.


8822

Упореди то

ЦЦииљљ:: Истражити сличности и разлике између различитих мјеста, вјера, култура и увјерења. Оваактивност може корисно да се примијени прије (или, ако је неопходно, умјесто) међувјерскепосјете.

РРееззууллттааттии:: Учесници су продубили своје знање о разноликости у свијету и мотивисани су давише науче о увјерењима и религијским праксама других.

ММааттеерриијјааллии:: Материјали који описују разне вјере и вјерске обичаје.

Активност

� Ако није могуће да организујете међувјерске посјете – или можда као припрему за једанброј посјета – припремите презентацију, или пано са информацијама о другимрелигијама. Уврстите слике, фотографије, ријечи, умјетничке предмете који представљајуили описују различите вјере и вјерске обичаје широм свијета. Ако је могуће, комбинујтеову презентацијску активност са видео-пројекцијом о разним религијама.

� Потрудите се да им дате и информације о томе како се ти људи облаче, шта раде, гдје иду,коме се моле, шта не раде.

� Након презентације, подијелите учеснике у мање групе и замолите их да утврде најмањепет разлика и пет сличности међу традицијама, које су истраживали кроз ову активност.

� Завршите активност тако што ћете размишљати о томе колико је свијет разнолик, како суразличити људи који живе на овом свијету и како је важно и неопходно да учимо оувјерењима других, да бисмо били у стању да их разумијемо.

Напомена: Осигурајте да се током цијеле активности одржава поштовање према традицијама других.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овојактивности..



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

8833

Вечери културе

ЦЦииљљ:: Створити прилике у којима ће учесници једни са другима подијелити искуства својихразличитих култура и обичаја.

РРееззууллттааттии:: Учесници су доживјели друге културе и тако открили више о себи у односу на друге.

ММааттеерриијјааллии:: Прикладно мјесто за представљање различитих култура на коме могу да се поставеинформативни панои са сликама, приказују презентације, пушта музика, плеше, послужи некоосвјежавајуће пиће, постави неки одговарајући предмет и сл.

Активност

Вечери културе представљају добру прилику да се подијеле искуства и доживе традиције другедржаве или религије. Вече културе може да укључује: традиционалну храну, ношњу, музику, плес,као и паное на којима су представљене географске, културалне, религијске и економскекарактеристике те земље. Можете да планирате неколико вечери културе и свако вече проучаватеједну религијску традицију или за једно вече направите презентацију свих културалних група.Размислите и о томе да ли можете у ваш програм да уврстите и неки специјалан догађај као, напримјер, гостовање неког музичког састава или плесне групе, који су типични за земљу илирелигију која се те вечери представља.

То је прилика да се вашим младим учесницима омогући да преузму иницијативу у организовањудогађаја јер се ту ради о њиховим културама и животима. Они би требали да одлуче о, иорганизују, све аспекте програма. Потрудите се да осигурате и добру посјећеност презентацији,тако што ћете на вријеме да пошаљете позивнице породицама и пријатељима, као и локалнимдостојанственицима.

Ако се учесници суоче с потешкоћама у прибављању материјала потребних за вече културе,предложите им да контактирају амбасаде и ресторане који би могли да спонзоришу туманифестацију. Ако им се објасни намјера и сврха манифестације, амбасаде могу да имобезбиједе информације, мапе, брошуре, а ресторани традиционалну храну.

Ако ваша манифестација укључује представљање више различитих култура за једно вече,предложите им да организују програм у виду ‘базара’, гдје ће свака држава имати свој штанд накојем ће се представити. Гости тако могу да шетају од једног штанда до другог, разгледајуизложене рукотворине и предмете, а за то вријеме уживају у неком освјежавајућем пићу и слушајумузику различитих култура.



8844

Излети

ЦЦииљљ:: Створити прилике да учесници посјете мјеста на којима до тада можда нису били, те даупознају људе које иначе не би срели. Оно што тамо виде и доживе може да има дубок утицај нањихово виђење свијета.

РРееззууллттааттии:: Учесници су доживјели заједницу која је другачија од њихове. Размишљали су о томекако та заједница дјелује у циљу побољшања живота својих становника. Такође су утврдилипотребу за промјеном у тој заједници, врсту помоћи која би била потребна, одакле би та помоћмогла да дође и како би они сами могли бити носиоци те промјене.

ММааттеерриијјааллии:: Организујте посјету некој заједници која је другачија и непозната већини учесникау групи. Можда је та локација другачија у друштвено-економском смислу, или је насељавадругачија етничка група, или је удаљена, можда чак и у некој другој држави. Посјета може дазахтијева неколико сати времена, цијели дан, једно вече или чак и једно ноћење.

Важно је да је посјета добро организована, а најбоље би било организовати је у партнерству санеком организацијом из подручја на којем заједница егзистира. Било да се ради о друштвеномдогађају, некој приредби, или окупљању младих који ће да учествују у активностима, фокусирајтесе не само на тренутни живот заједнице, већ и на њена претходна искуства и промјене које суњени чланови направили како би унаприједили своје животе.

Активност

Припремите чланове за посјету тако што ћете да их укључите у њену организацију. Разговарајтес њима о томе куда да одете, са ким би требало да се састанете и шта би тамо требали да радите.

Ако је програм интерактиван, осигурајте да се учесници за њега и припреме. Можда могу даизведу неки комад, нешто одсвирају или отпјевају, или већ имају неке игре које би могли даодиграју са дјецом и младима са којима ће се сусрести током посјете, ако је то тако планирано.Биће далеко лакше за учеснике да се спријатеље са заједницом ако нешто ураде заједно. Акомлади људи из те заједнице могу да буду ‘домаћини’ посјете, и ако ће ваши учесници са њимазаједно провести неко вријеме, можда током неких заједничких активности, онда обје странемогу једне од других да науче неке нове ствари.

Ако ваша посјета укључује људе који су донијели промјене и трансформацију у заједницу,организујте о томе панел- дискусију или округли сто, што ће бити прилика да се постављајупитања и добију одговори.

Као фасилитатор, будите на опрезу кад је ријеч о стереотипима које би учесници можда моглида имају према заједници коју ће посјетити и потрудите се да се програм позабави тим ставовимана позитиван начин.

Програм би требао да буде у потпуности испланиран са ко-фасилитатором и, ако је то могуће,требало би организовати једну припремну посјету заједници, тако да сте сви скупа упознати сасврхом и програмом посјете.

Послије тог излета одржите дискусију са учесницима како би они могли да се осврну на иразмишљају о својим реакцијама и осјећањима, и како су се она промијенила као резултат посјете.



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

8855

Кориштење драматизације ЦЦииљљ:: Учити о узроцима сукоба и могућим начинима рјешавања насилних ситуација. Активностпомаже учесницима да се ставе у позицију другога и размишљају о својој ситуацији.

РРееззууллттааттии:: Учесници су искусили зашто људи у специфичним ситуацијама дјелују онако какодјелују, те истражују узроке пристрасности, предрасуда и сукоба. Они су такође анализираликако неетични поступци негативно утичу на друштво и разговарали о могућим начинима засмањење нивоа насиља у сукобу.

ММааттеерриијјааллии:: Пустите учеснике да опишу властите ситуације или користе картице задраматизацију које су дате у Поглављу Ресурси/Драматизација, на стр. 175. Такође можете даприпремите вашу властиту картицу на основу неког актуелног догађаја. Можете да користитесамо једну картицу за све учеснике, али исто тако и један одређени број сценарија заснованих наистој теми.

Активност

Подијелите учеснике у групе. Сваку групу замолите да размисли о сукобу или некој ситуацијинасиља коју су можда доживјели, или која се догодила у њиховој школи, комшилуку, или међуњиховим пријатељима, или у продицама. Подстичите њихову креативност, дајући им примјеремогућих сукоба као што су: дискриминација у школи, ситуације насиља у комшилуку, проблемиизмеђу чланова породице, или проблеми везани за повезаност заједнице.

Замолите учеснике да одглуме сукоб тако што ће да прикажу тренутак кад он ескалира у насиље.Дајте им времена да ишчитају текст картице и увјежбају своје улоге прије него их одглуме предосталим групама.

Кажите учесницима да, такође, морају да пронађу и рјешење или начин како да смање нивонасиља у ситуацијама које одглуме остале групе.

Док се одиграва ситуација, и у моменту кад сукоб ескалира, зауставите представу тако што ћетеузвикнути: “Стоп!”. У том тренутку замолите учеснике из осталих група да брзо смисле начинна који ситуација може да се промијени или смањи ниво насиља. Ако неко има идеју, кажите муда заузме мјесто оног лика у представи за кога сматра да би могао помоћи да се смањи нивонасиља или да се уведе нови лик у представу. Поновите представу с новим рјешењем иподстичите остале учеснике да дају још идеја. Поновите представу два или три пута.

Након сваког рјешења ситуације, одржите кратку расправу тако што ћете да постављате сљедећапитања учесницима:

� Да ли је ово било добро рјешење?

� Да ли су сви који су укључени у ову ситуацију задовољни и вјерују да је правда била илиће бити задовољена?

� Да ли је ово могуће у стварној ситуацији?

� Да ли је могуће једнострано рјешење или је неопходан компромис (срж драме)?

� Шта би могло да се деси да … (поставите се као ђавољи адвокат како бисте их подстакнулида критички размишљају).

Када су све представе одигране, размишљајте о томе како неетично дјеловање уништава друштваи нарушава односе међу људима. Разговарајте о значењу емпатије и њеној важности: у каквом суодносу емпатија и поштовање и како разумијевање других помаже да се успоставе бољи односи.

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто одјеловању и понашању које они могу да примијене, да би у својадруштва донијели више правде и поштовања..


8866

Кориштење студије појединачног случаја

ЦЦииљљ:: Омогућити учесницима да се ставе у позицију другога и размишљају о својој ситуацији.

РРееззууллттааттии:: Учесници су искусили зашто људи у специфичним ситуацијама дјелују онако какодјелују. Они су такође анализирали како неетичне радње имају негативне ефекте на друштво, теразмишљали о узроцима насилних сукоба и неправде.

ММааттеерриијјааллии:: Користите студије појединачних случајева, које можете да нађете у ПоглављуРесурси/Студије појединачних случајева на стр. 138 или припремите своју властиту студију,засновану на тренутним актуелним дешавањима у друштву. Можете да користите једну студијуза све учеснике, али исто тако и одређен број случајева заснованих на истој теми.

Напомена: Студије појединачних случајева фокусирају се на ситуацијама које погађају мањинеили укључују неетично понашање међу младим људима. Студије појединачних случајева треба даодражавају ову тему.

Активност

Подијелите учеснике у групе од четири до шест чланова и свакој групи дајте примјерак студијеједног случаја, те неколико сљедећих питања која ће им помоћи у дискусији:

� Шта се дешава у овој студији?

� Ко су жртве?

� Шта може да се уради да им се помогне?

Дајте групама мало времена да прочитају своје студије појединачних случајева и да поразговарајуо њиховим импликацијама.

Одржите пленарну дискусију. Разговарајте о студији појединачног случаја. Како су негативнепосљедице ове студије могле да се избјегну?

� Како бих се ја осјећао/ла да сам у овој ситуацији?

� Какав би био мој одговор/реакција на ту ситуацију?

� Шта људима недостаје?

Када је дискусија завршена, размишљајте о томе како неетично понашање уништава друштва ипрекида односе међу људима.

Представите значење емпатије и разговарајте о њеној важности. У каквом су односу емпатија ипоштовање и како разумијевање других помаже да се успоставе бољи односи?

Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто одјеловању и понашању које они могу да примијене, да би у својадруштва донијели више правде и поштовања..


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

8877

Етична банка

ЦЦииљљ:: Помоћи учесницима да пронађу рјешења за предрасуде, нетолеранцију и неправду,кориштењем ‘банкарства’ као метафоре.

РРееззууллттааттии:: Учесници су трагали за начинима на које могу да промовишу поштовање у својимдруштвима и открили како узајамно поштовање помаже да се изграђује друштвени капитал.

ММааттеерриијјааллии:: Једна кутија, која представља банку. Банку може наизмјенично да представља и‘билансно стање’ – велики лист папира на коме се виде трансакције. Обезбиједите и папир удвије боје: једна боја ће представљати ‘подизање новца’, а папир у другој боји ће представљати‘чекове’.

Терминологија

Подизање новца – ово су утврђени ‘проблеми’.

Чек – рјешења ‘проблема’, која могу да се депонују у банку.

Билансно стање – јавна табла на којој се са лијеве стране виде ‘подигнуте суме’, а са десне чекови,све док пано не дође у равнотежу.

Активност

Етична банка је фиктивна банка која запада у дуг (прекорачење банковног дуга) усљед одређенихпроблема, као што је недостатак разумијевања и поштовања у одређеном контексту (школа, клуб,породица, са пријатељима, у граду или влади). Задатак учесника је да покушају да банци вратеповјерење тако што улажу рјешења и акције за рјешавање проблема.

Ова активност може да траје неколико седмица, а група треба унапријед да се договори о временукад се надају да ће банка бити кредитно способна.

Прва фаза: Прикупљање ‘проблема’

На једној или више сесија учесници идентификују ‘проблеме’ који банку тјерају у дугове. Ониутврђују проблеме радећи у групама, и разговарајући о проблемима у различитим окружењима:породици, комшилуку, школи, граду или држави.

Подсјетите учеснике на повеље о људским правима и на поштовање и одговорност који идузаједно са правима. Питајте учеснике чија су права злоупотријебљена, да ли људи преузимајуодговорност за себе и за друге и да ли поштују права других људи. Може ли ова анализа дапомогне да се утврде коријени проблема, као и њихова могућа рјешења?

Групе се састану како би подијелиле ‘проблеме’ које су утврдиле, а затим се то записује на папиродговарајуће боје. ‘Проблеми’ се затим стављају у ‘банку’: они су наведени на паноу билансногстања под различитим ‘рачунима’ као што су: ‘породица’, ‘комшилук’, ‘школа’, ‘град’ и ‘држава’.


8888

Друга фаза: Банка функционише

Учесници су задужени за проналажење рјешења и припрему активности на рјешавању банчиних‘проблема’. Банка ће остати у дуговима све док учесници не ураде нешто што ће, напослијетку,допринијети рјешењу специфичног проблемског рачуна. Такве акције или рјешења се биљежена ‘чековном’ папиру. Ови доприноси се читају, испитују и разматрају на посебним сесијама,након чега се ажурира билансно стање.

Подстичите ваше учеснике да размјењују идеје и разговарају о томе како се баве некимпроблемима.

Замолите учеснике да у својим Дневницима учења напишу нешто оовој активности..


Моје биљешке::

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

8899

Дилеме

ЦЦииљљ:: Учити о важности доношења одлуке засноване на етичким принципима.

РРееззууллттааттии:: Учесници су развили способност да самостално доносе етичке одлуке.

ММааттеерриијјааллии:: Примјерци једне или више моралних дилема – види Поглавље Ресурси/Моралнедилеме, стр. 143 или напишите властиту (види доље)- Смјернице за етичко одлучивање (види стр. 90).

Напишите властиту моралну дилему

1. Представите ситуацију у којој учесници морају да одлуче шта је исправно, а штапогрешно.

2. Предложите дилему у којој се чини да је најбоље рјешење оно које користи самимучесницима, али има тешке посљедице по друге.

3. Опишите ситуацију која садржи прилике да се заобиђу правила.

4. Осигурајте да дилема укључује ситуацију у којој учесници морају да донесу властитеодлуке.

Активност

Подијелите учеснике у групе од три до пет чланова и задајте им моралну дилему.

Дајте им 30 минута да разговарају о дилеми и да до рјешења дођу консензусом. Затим сваку групузамолите да изнесе своје одлуке осталим групама.

Упознајте учеснике са Смјерницама за етичко одлучивање (сљедећа страна). Учесници прворазговарају о овим смјерницама, а затим их користе да преиспитају своје одлуке.

Разговарајте о томе да ли је упознавање са смјерницама промијенило одлуке групе или не. Да лије познавање људских права утицало на њихове одлуке? Да ли желе да ревидирају Смјернице заетичко одлучивање?

Посветите тренутак размишљању о чињеници да једно питање или проблем може да повућебројна и супротстављена мишљења и ставове. Разговарајте о потреби да се ствари посматрају саразличитих страна и да се свака размотри по својој тежини.


9900 Замолите учеснике да у своје Дневнике учења напишу нешто о овојактивности.


Смјернице за етичко одлучивање – међурелигијски приступ

Када се нађете у ситуацији у којој морате да донесете одлуку, покушајте да користитесљедећа питања која ће вам помоћи да направите добар избор:

� Да ли ова одлука погађа друге људе? Кога?

� Да ли ваша одлука утиче на ваша увјерења?

� Да ли ваша одлука утиче на увјерења других?

� Да ли ће ваша одлука учинити да други дјелују против своје воље или супротно својимувјерењима?

� Да ли ваша одлука уважава ставове људи другачијих увјерења или култура?

� Може ли ваша одлука да прикаже у лошем свјетлу људе који су другачији од вас (усмислу пола, вјерске припадности или у неком другом)?

� Да ли ваша одлука деградира људско достојанство?

� Можете ли отворено да изнесете вашу одлуку својој породици, пријатељима,наставницима?

� Да ли ваша одлука рјешава проблем или га једноставно скрива?

� Хоће ли у будућности бити неких негативних посљедица ваше одлуке?


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

9911

Рјешавање проблема у шест корака

ЦЦииљљ:: Упознати учеснике са структурисаним начином рјешавања међуљудских односа.

РРееззууллттааттии:: Учесници су упознали ненасилне алтернативе рјешавања проблема. Открили су дамогу да трагају за рјешењима, тако што ће мијењати себе и увидјети да став помирења често помаже.

Активност

Изаберите два волонтера која ће одглумити сукоб, као на примјер: свађа око неке књиге илишколског прибора, задиркивање у вези с облачењем или изгледом, изнуђивање новца, враћенипредмет је у лошијем стању него што је био кад је посуђен, или наговарање да се учествује у нечемшто други не жели, и слично.

Волонтери изводе ту малу представу остатку групе. Важно је да је свађа заиста жестока и да ониникако не долазе до рјешења.

Затим учеснике упознајте са процесом рјешавања проблема у шест корака:

11.. Утврдите потребе:

“Шта је то што теби треба (или шта ти желиш)?”

Свака особа у сукобу треба да одговори на ово питање, а при том не смије да криви ни оптужуједругу.

22.. Дефинишите проблем:

“Како ти видиш овај проблем?”

Група може овдје да помогне да се формулише одговор, који укључује потребе обје особе, али недијели кривицу на обје стране. Сукобљене особе морају да се сложе са дефиницијом проблема.

33.. Брзо дајте разне идеје могућих рјешења:

“Ко може да смисли начин за рјешавање овог проблема?”

Свако у групи може да понуди одговор. Одговоре треба записати, без коментара, објашњења,осуде, или процјене. Циљ овог корака јесте да изађете са што је могуће већим бројем рјешења.

44.. Процијените рјешења:

“Да ли бих био задовољан са овим рјешењем?”

Свака страна у сукобу пролази кроз списак могућих рјешења, објашњавајући које би рјешење зању било прихватљиво, а које не.


9922

55.. Одлучите се за најбоље рјешење:

“Да ли се обоје слажете са овим рјешењем? Да ли је проблем ријешен?”

Осигурајте да се обје стране слажу и признају своје напоре у проналажењу рјешења.

66.. Провјерите како то рјешење функционише:

“Хајде да поново поразговарамо за 10 минута како бисмо се увјерили да је проблем заиста ријешен”.

Овај корак је од суштинске важности. У сврху фиктивног проблема у представи реална процјена,наравно, неће бити могућа. У сваком случају, можете хтјети поново да размотрите постигнуторјешење и да поразговарате о њему након утврђеног периода – од неколико минута до сатвремена, сљедећег дана или следмице, зависно од тога каква је била природа сукоба и којег суузраста дјеца.

Учесници затим могу да се подијеле у групе од четири члана и вјежбају рјешење у различитимдраматизованим ситуацијама.




ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

9933

Мировне вијести

ЦЦииљљ:: Омогућити учесницима да пронађу рјешења у ситуацијама у којима нема поштовања иразумијевања.

РРееззууллттааттии:: Учесници су истражили позитивна рјешења за ситуације у којима не постојипоштовање и примјењују овај метод на сукобе у властитом животу.

ММааттеерриијјааллии:: Картицемировнихвијести. ВидиПоглавље Ресурси/Картицемировнихвијести настр. 177.

Активност

Замолите учеснике да се подијеле у групе од четири до пет чланова. Дајте свакој групи једнуКартицу мировних вијести: Кажите им да морају да пронађу рјешење и извијесте о њему као даје то ударна вијест на ТВ Дневнику.

Свака група има 30 минута да пронађе рјешење и припреми своју вијест за ТВ Дневник.Замолите их да одглуме ситуацију или интервјуишу људе који су укључени у ту ситуацију, те даизвијесте о рјешењу ситуације.

Одржите дискусију након сваких вијести. Нека од питања би могла да буду:

� Има ли других рјешења за дату ситуацију?

� Шта да је ситуација погоршана тако што…?

� Да ли предложено рјешење крши права других?

� Шта би ти урадио да си у тој ситуацији?

� Како људи могу да се помире?

� Да ли је помирење важно за мир у свијету?

Наведите своје учеснике да мало вјежбају свој интелект и слободно мисле о рјешењима тако штоћете подстицати иновативне идеје и полемику. Подстичите их да мисле о мирољубивимрјешењима која не вријеђају друге људе.

Замолите учеснике да догађаје посматрају кроз призму права, поштовања и одговорности. Чија сеправа крше? Чија су права остварена? Да ли људи поштују једни друге? Да ли пронађено рјешењепостиже то да људи преузимају одговорност за себе и друге? Да ли штите права других људи?

Завршите ову активност користећи табелу под називом “12 вјештина за трансформацију сукоба”,која се налази на сљедећој страни, како бисте са учесницима размишљали о могућим начиниматрансформације сукоба. На примјер, објасните им како медијација (посредовање) може дапомогне да се постигне разумијевање међу сукобљеним странама. Питајте их да ли су они самиикада били медијатори (посредници) у неком сукобу или да ли су доживјели неку ситуацију укојој су други морали да посредују. Разговарајте са њима о томе како, на примјер, изражавајућисвоја права могу да дођу у ситуацију, у којој обје стране добијају (енгл. ‘win-win’) или како семирољубиви преговори могу да постигну тако што ће бити благи са људима, а снажни урјешавању проблема.



9944

12 вјештина за трансформацију сукоба


WIN-WIN КРЕАТИВНИ ОДГОВОРИ РАЗУМИЈЕВАЊЕ

Вратити се на потребе� Истражити прилике

за узајамну корист

Сукоб као прилика� Важност промјене� Развој прилика

Како ово види другастрана?

� Саслушај мотиве,потребе и интересе

Изричитост� Сазнати моја права� Изразити моја права на

исправан начин

Креативна снага� Ми то боље радимо

заједно� Разлика између ‘моћ

над’ и ‘моћ са’

Бавити се емоцијама� Нема попуштања� Не одбијај� Стварај односе који

обогаћују

Жељети ријешитипроблеме� Како ја видим проблем� Схватање властитих

мотива

Направити скицу сукоба� Какве су потребе?� Који су интереси?� Разумијевање

контекста

Израдити опције� Нове алтернативе за

боља рјешења� Развити много идеја

Вјештине преговарања� Строги са проблемом,

благи са људима� Припремите договоре

Широка перспектива итолеранција� Рјешења која показују

сва становишта� Креативна равнотежа� Широки договори

Медијација� Промовишите сигурно

окружење за учење� Нађите и користите

неутралног посредника


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

9955

Фокус групе о поштовањуЦЦииљљ:: Иницирати дискусију о концепту ‘поштовања’, шта оно значи и како недостатакпоштовања може да утиче на друштво.

РРееззууллттааттии:: Учесници су открили како признавање свачијег права на поштовање може да побољшаодносе – од оних најприснијих до глобалних.

ММааттеерриијјааллии:: Копије Декларације о људским правима и Конвенције о правима дјетета (видиПоглавље Ресурси).

Активност

Кажите учесницима да формирају фокус- групе како би разговарали о поштовању.

Фокус- групе су сличне интервјуима, али се реализују са групама од пет до десет чланова, а не наиндивидуалној основи. Њих води модератор, који развија систем по коме свака особа имаприлику да говори. Интеракција између учесника може да подстакне плодну дискусију и давањемишљења, производећи кавлитативне податке о ефекту и дјелотворности програма. Фокус-групе обично могу да се одвијају пуно брже него детаљни интервјуи. Оне се користе да сеиспитају типови концепата и вриједности које дјеца и одрасли имају о миру, какве идеје имајуо томе како се бавити насиљем, и какве сугестије о томе како на најбољи начин промовисатимир у школама и заједницама.

Кратка упута за дискусију о поштовању могла би да изгледа овако:

Упута модератора фокус -групе за дискусију о поштовању

Желимо да сазнамо шта људи у фокус-групи мисле о поштовању. Користите ова питања какобисте водили дискусију. Није неопходно да их користите баш овим редом како су и наведена.

� Ко поштује вас?� Ко вам не показује поштовање баш у свакој прилици?� Како можете да видите да ли вам људи указују поштовање?� Када и зашто не показујете поштовање према другим људима? � Који су аргументи за показивање поштовања увијек и према свакоме?� Који су аргументи за показивање поштовања према само неким одабраним људима?

Ако је неопходно, можете да усмјерите ваше групе да се фокусирају на једну од сљедећих тема?

Поштовање у школи Има ли неких посебних случајева у којима се показујенедостатак поштовања?

Поштовање у граду Има ли неких група које не добијају дужно поштовање, као штосу усељеници и мањине?

Поштовање у породици Колико се узајамно поштују чланови породице?Ко је највише поштован? Ко најмање?

Вјерско поштовање Да ли ми поштујемо увјерења других људи? Ако не, зашто?

Завршите ову активност тако што ћете сви саслушати закључке сваке фокус-групе. Можда ћетехтјети да користите менталне мапе да стекнете представу о томе како учесници разумију шта јето поштовање и његову примјену.



9966

Међурелигијски кафеиЦЦииљљ:: Омогућити учесницима да разговарају о тематским питањима и развијају узајамноразумијевање и учење.

РРееззууллттааттии:: Учесници преузимају одговорност и обавезе у погледу организовања активности уоквиру којих се људи окупљају на једном мјесту, како би разговарали и размишљали о темама одзаједничког интереса, те предлагали могућа рјешења друштвених проблема.

ММааттеерриијјааллии:: Мјеста као што су, на примјер: школе, неки објекти у комшилуку, мјеста за молитву,куће учесника у којима се људи окупљају, ако је то могуће на редовној основи, како би изразличитих перспектива разговарали о тренутним дешавањима и вјерским питањима.

Активност

Објасните вашим учесницима идеју Међурелигијског кафеа као мјеста на коме се људи окупљају(а пожељно је да припадају ширем броју различитих релгија) како би разговарали о некимактуелним тематским питањима и, као у сваком кафеу, уживали уз неко лагано освјежавајуће пиће.

Кажите вашим учесницима да организовање једог или више Међурелигијских кафеа може дабуде дио њихове преданости промовисању узајамног разумијевања. Мања група волонтера моглаби да чини један ‘савјет,’ који би осигуравао да ова неформална сусретања заправо представљајумјеста на којима се учесници осјећају угодно док разговарају и уче једни од других и да се ту,такође, нађу и особе које иначе не би другачије никад упознали.

Да би организовао један Међурелигијски кафе, ‘савјет’ би требало да::� Одабере тему о којој ће учесници кафеа разговарати.� Донесе одлуку о методу представљања информација, на примјер: кратак документарни

филм, презентација у Пауер поинту, неки вањски предавач, пано са фотографијама илиновинским исјечцима.

� Испланира и утврди програм који би трајао неколико сати. Програм би требало дапредвиди све: од тренутка кад људи почну да долазе, освјежавајућа пића, могућу потребу заједном или двије уводне релаксирајуће реченице (енг. ice-breaker), које стварају угоднуатмосферу и људе наводе на разговор, уклањајући тако могуће препреке међу њима,упознавање гостију са темом окупљања, као и да испита да ли постоји потреба за сесијомпитања и одговора и/или општом дискусијом у којој су сви присутни позвани да учествују.

� Одлучи о томе која освјежавајућа пића треба да послужи, одакле ће се она набавити, илико ће их обезбиједити и у ком тренутку ће бити на располагању учесницима кафеа.

� Неко, не мора обавезно да буде одрасла особа, треба да неформално ‘предсједава’ радом‘кафеа’: да најави презентацију/предавача, итд., да управља дискусијом, прима питања иомогућава размјену ставова из ‘публике’.

� Предсједавајући би требало да одржава дискусију, постављајући питања учесницима илипредавачу, најбоље о томе шта би требало урадити поводом дате ситуације и како онаможе да се промијени.

� Предсједавајући треба да осигура да се свачији допринос дискусији третира са пунимпоштовањем

� Предсједавајући затвара сесију тренутком ‘шутње за мир’. Ако ће бити организовано вишеМеђурелигијских кафеа, прије него се разиђу, обавијестите посјетиоце о датуму и мјестуодржавања сљедећег. Можете, такође, да их позовете и да предложе теме за дискусијутоком сљедећих сусрета.

� Савјет треба да промовише своје Међурелигијске кафее путем постера и сл., нарочито намјестима у којима се људи окупљају на молитву, па чак и у локалним медијима. Могу,такође, да покушају да укључе и своје родитеље како би осигурали разноврсност гостијуу смислу година.



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

9977

Округли сто

ЦЦииљљ:: Разговарати и учити више о важним религијским питањима и сукобима, кроз учешће нафоруму гдје су сви једнаки.

РРееззууллттааттии:: Учесници су добили информације о различитим вјерским сукобима, како су се ти сукобиодразилинасвијетинапотребупоштовањаљудикојиприпадајудругимкултурама, вјерамаитрадицијама.

ММааттеерриијјааллии:: Округли сто, или нешто слично томе, гдје сви учесници могу да сједу у круг и притом гледају једни у друге. Информације о сукобу или некој актуелној теми. Презентацијскипапир (flip-chart) и маркери у бојама.

Активност

1. Упознајте своје учеснике с методом одржавања ‘округлог стола’ у сврху дискусије о разнимпитањима и темама. Округли сто нема ‘зачеље’, нема ‘стране’ и нема ‘крај’ па зато ниједнаособа не може да заузме привилеговану позицију и сви за столом се третирају као једнаки.Идеја округлог стола потиче из британске легенде о краљу Артуру и његовим витезовимаОкруглог стола у Камелоту (Camelot).

2. Одаберите са својим учесницима неко питање из области религије или неки примјервјерског сукоба о чему ће они дискутовати за округлим столом. Унапријед одредите датумза одржавање округлог стола тако да учесници имају довољно времена да се припреме.Кажите им да је намјера одржавања округлог стола да се омогући анализа дате теме из свихуглова (економског, политичког, друштвеног и из угла религије). Замолите их да се нарочитофокусирају на способност човјека да ствара, уништава, али исто тако и да мијења.

3. Унапријед дајте учесницима неке информације о теми, али их подстакните да урадевластито истраживање и донесу неке нове информације за сто.

4. За вријеме одржавања округлог стола, замолите једног од учесника да буде модератор.Потрудите се да сви учествују и дају свој допринос дискусији, тако што ћете укључитионе који су дошли са новим информацијама, или оне који постављају питања, а и оне којииначе оклијевају да узму ријеч и ријетко говоре током дискусија.

5. Можда ћете хтјети да користите презентацијски папир за цртање дијаграма ипредстављање информација о сукобу. Можете да замолите да се међу учесницима јавинеки волонтер за овај задатак.

6. Као фасилитатор укључите се међу ‘једнаке за столом’, али немојте са њима да дијелитеоно што знате јер је то одговорност и задатак учесника. Немојте да исправљате њиховеставове или интерпретације, али дајте појашњења ако се појаве погрешна концептуалнатумачења.

7. Дискусију можете да завршите питањима, на примјер:

� Зашто религије распирују сукобе?

� Да ли људи желе да се боре против оних који не припадају њиховој вјери или не дијелењихово убјеђење?

� Да ли је немогуће да људи, који припадају различитим религијама, живе и раде заједно?

� Шта ми можемо да урадимо да они који су различите вјере, или атеисти, живе заједно ускладним односима?



9988

Дебате

ЦЦииљљ:: Омогућити учесницима да сукобе и неправде схвате из једног другачијег угла, те да вјежбајуконструктивну расправу у контролисаном окружењу.

РРееззууллттааттии:: Учесници су размишљали о ситуацијама, понашањима и ставовима који утичу наљудско достојанство, као и на њихов властити систем вриједности.

Дебатирање је формално, усмено сучељавање два појединца, тима или групе, који дају аргументекојима подржавају супротне стране неког питања, углавном према утврђеној форми илипроцедури. Постоје правила према којима се дебатовање одвија, а која омогућавају људима дарасправљају и доносе одлуке о разликама унутар дефинисаног оквира интеракције. Правила којасу овдје наведена прилагођена су из Свјетског такмичења школа у дебатовању.30

Учесници могу да имају користи од одржавања редовних дебата, тако да сви добију прилику даговоре и развијају дисциплину неопходну за допринос дебати.

Активност

Учесници одаберу неко актуелно питање или тему која се тренутно појављује у вијестима, иликоја за њих саме има одређени значај. Обично се тема или питање поставља кроз тезу (енгл.motion) која гласи: “Ова страна вјерује да...“. Једна страна или тим говорника предлаже тезу, адруга се супротставља. Теба да постоји и предсједавајући који одржава ред и пази на вријеме.

1. Свака страна има три говорника.

2. Сваки тим треба да одлучи о реду којим ће говорити говорници. Прије него дебата почне, свакитим мора предсједавајућем да саопшти имена своја три говорника и ред којим ће они говорити.

3. Водећи говорници сваког тима говоре први и најдуже времена. Страна која је предложилатезу говори прва, а након ње говори супротна страна.

4. Након првих говорника говоре други говорници сваке стране, који одговарају на прве говоре,с тим што супротна страна говори прва, а након ње страна која је предложила тезу.

5. Након тога говори трећи говорник сваке стране. Поново прва одговара супротстављенастрана, а након ње страна која је предлагач.

6. Вријеме за први говор је 8 минута, а за реплику 4 минуте.

7. Једине особе које могу да говоре у дебати су три говорника из сваког тима, као што јенајављено од стране предсједавајућег на почетку дебате.

8. Током саме дебате, говорници не смију да комуницирају ни са ким у публици.

9. Можете да завршите дебату, замоливши публику да гласа о најубједљивијем аргументу.

10.Као завршна дискусија, питајте учеснике да ли и како њихова вјерска убјеђења дјелују каосмјернице за њихова мишљења, ставове и понашање.

Квалитет дебате ће бити бољи ако се тема и говорници одреде унапријед, што онда даје временаза припрему.



30 http://www.schoolsdebate.com/guides.asp

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

9999

Медитирање о себи самом – тихо путовање

ЦЦииљљ:: Створити прилику да учесници размишљају о својим животима, о томе ко су и о свомодносу према другима и према окружењу.

РРееззууллттааттии:: Учесници схватају потребу да сами себе процјењују како би се према другимаодносили на позитивнији начин.

ММааттеерриијјааллии:: Једна слабо освијетљена просторија или шест засебних мањих просторија или сепареа.Папир у боји или картон (жути, црвени, зелени, црни, бијели и плави). Направите пријатну атмосферуса лаганом музиком, мирисом тамјана, свијећама, сликама на којима су приказана нека лијепа и тихамјеста, или цитати из светих књига, или поезије на зидовима. Потребно је и шест фасилитатора.

Активност

Склоните намјештај и направите шест засебних подручја на поду (или по једно у шестразличитих просторија), тако што ћете на под ставити папире или картоне у различитим бојама.Потребно је шест фасилитатора, по један за сваку боју. За сваку боју фасилитатор ће поставитинеколико питања за размишљање (види приједлоге доље).

Кажите учесницима да сада крећу на тихо путовање како би више научили о себи самима. Кретаћесе кроз горе наведених шест различитих подручја, а у сваком од њих ће медитирати о свом животуи односима са другима. Подијелите учеснике у шест идентичних група од максимум пет чланова.Да бисте почели ову активност, усмјерите сваку групу у једно од шест подручја (или засебнихпросторија). Након 15 минута свака група треба да пређе у неко друго подручје (или просторију).

Док бораве у једном од подручја, учесници треба да сједе или леже. Ако то желе, могу да затвореочи и покушају се опустити. Фасилитатор ће постављати питања, али учесници не треба даодговарају, нити улазе у расправу. Овдје је циљ да они у тишини размишљају о питањима која имсе постављају и да их доводе у везу са властитим животом.

Ова сесија може да узнемири неке од учесника, а ви за то морате да се припремите. Такође, наконсесије посветите нешто времена за разговор о томе како су се учесници осјећали током самесесије – шта им се највише допало а шта најмање, шта им је остало у најживљем памћењу, а штаће из овог искуства понијети са собом.

Сугестије за фасилитаторе (питања су реторичка, не испитивачка):

� Жуто – размишљање о проналажењу свјетла у нама самима. Колико је твој однос садругима испуњен миром? Да ли си ти понекад свјетло другим људима? Мисли о томе какоможеш да унесеш свјетлост у тешке ситуације. Како можеш да пронађеш мир изнутра идонесеш мир другима?

� Зелено – боја природе. Сви смо ми одговорни за животну средину. И сви морамо да сенадамо да, чак и кад смо у сред проблема и потешкоћа, постоји нешто у нама што намговори да ће све бити добро.

� Црвено – боја љубави. Кога највише волиш? Слушај откуцаје свог срца, када оно куцабрже – тако брзо да можеш да га чујеш? Ми своју љубав људима дајемо слободно, алилишавамо те љубави неке друге којима је она можда стварно потребна. Како можемо данаучимо да нам је стало до оних које није лако вољети?


110000

� Црно – боја промјене и унутрашње снаге. Она значи могућност и потенцијал. Овдјеучесници размишљају о томе како ми просуђујемо о другим људима. Да ли ти веомакритично оцјењујеш друге? Да ли си нарочито критичан ако су људи много другачији одтебе? Мислиш ли да је тешко да разумијеш и волиш неког кога сматраш другачијим одсебе?

� Бијело – овдје учесници размишљају о томе како воле и поштују сами себе. Каже се ‘аконе волиш себе, не волиш ни друге’ – по твом мишљену, колико је ова изрека тачна?

� Плаво – овдје учесници размишљају о својим добрим особинама и талентима. Шта тенадахњује? Шта те чини јединственим? Како твоји квалитети и таленти утичу на друге?Како користиш те квалитете да би помогао или служио другима? Важно је да живиш умиру са другима и допринесеш слози у свијету.




ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

110011

Вјерске и друштвене вође

ЦЦииљљ:: Учити о вјерским и друштвеним вођама који су свијету донијели мир и из духовних праксикоје могу донијети мир у животе учесника и животе других

РРееззууллттааттии:: Учесници су истраживали понашање и ставове људи који служе као узор, теразмишљали о томе како да изграде став помирења према другима.

ММааттеерриијјааллии:: Филмови (укључујући документарце, видео снимке или игране филмове) о животуједног или више узора као што су: Аунг Сан Су Ћи (Aung San Suu Kyi), Далај Лама (Dalai Lama),Махатма Ганди (Mohandas Gandhi), Мартин Лутер Кинг Млађи (Martin Luther King, Jr.), ПапаИван Павао II (Pope John Paul II), имам W.Д. Мухамед (Imam W. Deen Mohammed), МајкаТереза (Mother Theresa), Нелсон Мендела, Кет Стивенс - Јусуф Ислам (Cat Stevens - Yusuf Islam),рабин Абрахам Џошуа Хезел (Abraham Joshua Heschel), Мојсије Мајмонд (Moses Maimonides),Тич Нат Хан (Thich Nhat Hanh), Ширин Ебади (Shirin Ebadi), Свами Вивекананда (SwamiVivekananda) или било који други појединац за кога сматрате да је утицао на мир и радио за мири добро човјечанства.

Активност

Припремите презентацију или прикажите филм о једном или више вјерских или друштвенихвођа, који су свијету донијели мир. Након филма (види Поглавље Ресурси/Филмови, на стр. 149)или презентације, замолите учеснике да продискутују о личностима о којима су управо нештовише сазнали:

� Које особине је та личност имала, а које су је учиниле тако изузетном?

� Каква су била увјерења која су мотивисала његово или њено дјеловање?

� Шта је ова особа урадила и како је дјеловала да би промијенила ситуацију у којој јепреовладавала неправда?

� Како се ова особа односила према опраштању и како је доприносила помирењу удруштвима?

Можда ћете требати да разговарате са учесницима о томе шта за њих значи помирење, како некоможе да се помири са другима и зашто је то важно.

Учините дискусију више личном тако што ћете упитати учеснике како се они односе премаопраштању и помирењу. Можете да им поставите специфична питања, као на примјер:

� Шта те спрјечава да опростиш другима?

� Шта ‘кошта’ да се буде више помирљив, односно, шта је потребно да бисмо ми дјеловалипомирљиво?

� Како се то што нас наши узори уче може да примијени на наше животе?

� Како помирење може да буде средство за мијењање свијета?

Завршите ову активност тако што ћете замолити сваког учесника да напише који су то ставовии понашање, које жели да усвоји како би постигао унутрашњи мир.



110022

Зашто ме то боли?

ЦЦииљљ:: Створити простор у коме ће срца учесника да‘зацјељују` и гдје ће празнина да се попуњавадуховном утјехом и унутрашњим миром јер ће да одустану од бола и туге.

РРееззууллттааттии:: Учесници су медитирали о осјећањима која њихова срца испуњавају болом и тугом ипрепознали потребу за помирењем и унутрашњим миром.

Активност

Кажите учесницима да је ово активност медитирања о стварима које су им проузроковале бол,као и о болу који су они можда нанијели другима. Ви ћете покушати да им помогнете да дођу допомирења и нађу унутрашњи мир.

Почните тако што ћете размишљати о штети коју другима можемо да нанесемо својим ријечима,ставовима и понашањем. Згодно поређење које можете да направите је штета која је нанесена назиду кад ударамо чекићем по њему и тако направимо рупе или удубљења. И како је тешкопоправити та оштећења тако да зид поново изгледа као прије, чврст и гладак. Или згужвајте листпапира у руци, а затим га дајте неком од учесника да покуша да га изравна.

Објасните како наши ставови, понашање и ријечи, често могу да направе рупе у нашим односимаса другим људима, рупе које више не могу тако лако да се попуне. Слично томе, и други могу унашим срцима да направе рупе које је тешко изравнати. Наша срца се осјећају празна кад имајуте рупе, а та празнина треба да буде попуњена опраштањем и помирењем.

Након што сте размишљали, покажите учесницима питања на презентацијском папиру која стераније написали, тако да сви могу да их виде или подијелите сваком по примјерак списка тих питања.Сврха ових питања је да помогну учесницима да медитирају о томе шта код њих изазива тугу и бол.

Зашто ме то боли?Да ли се у посљедње вријеме у твом животу десило нешто што те и данас боли? Шта се десило?Како се осјећаш? Шта код тебе изазива бол и тјескобу?Да ли су та осјећања физичке природе? Психичке? Опиши их.Желиш ли да се и даље тако осјећаш? Да ли то боли само тебе и никог више?Желиш ли да наставиш да расипаш енергију, тако што ћеш и даље гајити таква болна осјећања?Можеш ли да замислиш колико би био срећан кад би могао да попуниш те рупе у свом срцу?Можеш ли да замислиш какав би ти био живот да одбациш ту бол? Можеш ли то сада да урадиш?Затвори очи и замишљај свој живот без тих осјећања и мисли. Замишљај да си на неком лијепоми мирном мјесту. А сада пусти да та болна осјећања изађу из тебе.Ти си једини који може да ‘зацијели’ твоје срце и донесе мир у твоју душу. Опрости себи.Опраштање не значи помирење, него те припрема да се са ставом помирења суочиш са датомситуацијом.

Завршите ову активност тако што ћете сваком учеснику дати свијећу, коју он треба да упали.Она представља мир и вољу да се помире са онима који су им нанијелу бол и тугу. Замолитеучеснике да се окупе и заједно проведу тренутак размишљања у тишини, како би своју празнинуиспунили опраштањем и помирењем.



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

110033

Прича о Бобију

ЦЦииљљ:: Открити вриједност сваке особе кроз посматрање других и свог унутрашњег бића.

РРееззууллттааттии:: Учесници су открили да би они могли да буду она особа коју су осуђивали.Размишљали су о својим предрасудама и о томе како они сами могу да буду жртва предрасуде.

Активност

Окупите се са својим учесницима на једном мјесту и испричајте им Бобијеву причу.

Прича о Бобију

Сви знате Бобија. Не сматрају га баш најфинијим момком у школи, а и самим својим изгледомодудара од других. Има најмање 12 килограма више него остали ученици и увијек је неуредани прљав. Одјећа му је старомодна и понекад смрди. Има покварене зубе и бубуљичаво лице.

Јесте ли га видјели? Момке као што је он људи избјегавају на школским ходницима. Он је онајшто је увијек сам у школској кафетерији или на одмору. Понекад неки, који су мало љубазнији,хоће да сједну крај њега, али се боје да ће их други задиркивати због тога. Међутим, ја сам једномсједио са њим и схватио сам да је Боби поприлично исти као ви или ја.

Питајте учеснике:

� Шта људе привлачи теби?

� Шта неке људе држи подаље од тебе?

� Како ће Бобију помоћи све оне лоше ствари које смо рекли о њему?

� Како Бобију то што га избјегавамо може да помогне да изађе из свог свијета?

� Које су то добре стране које би Боби могао да има?

� Шта бисмо ми могли да имамо заједничко са Бобијем?

Када су завршили дискусију, упознајте своје учеснике са Бобијем. Боби је представљен глобусом.Затражите да глобус иде од руке до руке и да га учесници веома пажљиво држе и преносе. Бобије веома осјећајан и можемо да га повриједимо. Кад је глобус прошао све учеснике у просторији,замолите их да се подијеле у мање групе и да разговарају о начину на који третирају друге илидоприносе предрасудама.

Замолите их да се поново окупе на пленарној сесији на којој ћете сви заједно разговарати опотреби да цијенимо себе и друге, без обзира на наше предности и мане. Размишљајте оважности посматрања унутрашњег бића других, а не фокусирања на вањски изглед.



110044

Какав би свијет био да…

ЦЦииљљ:: Пружити прилику учесницима да размишљају о исходима сукоба у свијету и које су товриједности потребне свима како бисмо помогли да се игради бољи свијет.

РРееззууллттааттии:: Учесници су размишљали о узроцима и посљедицама сукоба и о важности узајамногразумијевања. Визуелизирали су начине на које могу да допринесу развијању узајамног разумијевања.

ММааттеерриијјааллии:: Презентацијски папир (flip chart): оловке, разгледнице, магазини, новине, љепило.Прикупите и припремите онолико материјала колико сматрате да би вам могло затребати..

Активност

1. Замолите учеснике да формирају парове и, користећи материјал који су добили, нацртајуцртеж или направе приказ онога какав би свијет био да:

� Нема насиља и сукоба.

� Ја сам промијенио ______ или урадио _____.

� Или нека нацртају приказ ваше изјаве, базиране на ономе што желите да буде истакнутокроз вашу заједничку дискусију.

2. Окупите све учеснике и замолите парове да објасне своје цртеже.

3. Водите дискусију на основу питања или проблема представљених на цртежима. Такођеразмотрите:

� Шта ми можемо да урадимо да промовишемо узајамно разумијевање међу људимаразличитих вјера?

� Како можемо да промовишемо помирење међу људима различитих вјера и култура?

� Који су квалитети или вриједности потребни да би било више разумијевања?

� По твом мишљењу, коју улогу религије имају у помагању људима да имају вишеразумијевања и поштовања према другима?

� Како ти можеш да помогнеш у изградњи свијета у којем људи поштују једни друге?

Ова активност би могла да буде проведена као кампања у школама у оквиру које ће у школамабити постављени панои са изложеним цртежима и радовима на ову тему.




ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

110055

Радосно уважавање

ЦЦииљљ:: Изградити самопоштовање и промовисати радосно уважавање

РРееззууллттааттии:: Учесници су оснажили своје самопоуздање и самопоштовање, доживјели моралнуподршку и радосно уважавање међу људима у групи.

ММааттеерриијјааллии:: Потребно је да сваки учесник добије по двије пластичне чаше, једну празну, а другунапуњену пасуљем (могу да послуже и соја, кукуруз и сл.)

Активност

1. Учесници сједу у круг. Замолите их да затворе очи и дубоко дишу и забораве оно што сутог дана доживјели и радили.

2. Свима дајте по двије мале пластичне чаше. У једној су зрна пасуља, а друга је празна.

3. Кажите учесницима да размисле о добрим дјелима која су урадили током прошле седмице,а то може, на примјер, да укључује лијепо понашање, неке лијепе ријечи које су реклидругима или о другима, помоћ коју су неком пружили, и слично.

4. За свако добро дјело нека из пуне чаше ставе по једно зрно пасуља у ону другу – празнучашу. Ово би требало да ураде у тишини, без разговора, а и фасилитатор такође учествује.Дајте учесницима око пет минута времена за овај дио активности.

5. Идући кругом, од једног до другог учесника, замолите сваког од њих да остатку групеисприча нешто о својим примјерима доброте, а за то вријеме други вјежбају ‘пажљиво’слушање – слушање са емпатијом и без предрасуда.

6. Тиме што је дио круга, који је препун доброте и среће и радосног уважавања, код свакеособе јавља се осјећај снажнијег и дубљег самопоуздања.




110066

Мандале

ЦЦииљљ:: Пружити учесницима прилику да истражују своје унутрашње биће и пронађу унутрашњи мир.

РРееззууллттааттии:: Учесници су размишљали о властитом животу у одређеном тренутку и осврнули се назначење трансформације и промјене у себи.

ММааттеерриијјааллии:: Дрвене бојице, фломастери, восак у боји, папир за цртање, опуштајућа музика,мирисни штапићи.

Активност

Ријеч ‘мандала’ долази из древног индијског језика санскрита. У слободном преводу она значи“круг”. Али ‘мандала’ је далеко више од неког једноставног облика. Она представља цјелину иможе да се посматра као модел за организациону структуру самог живота – космички дијаграмкоји нас подсјећа на наш однос са бесконачним, са свијетом који се протеже и изван и унутарнашег тијела и ума. Више информација и модела мандала можете да нађете на интернетстраници: http://www.mandalaproject.org/Index.html.

Мандале се користе да се свијет сагледа изнутра и да се доживи јединство са свемиром истварањем. Беили Канингам (Bailey Cunningham), извршни директор и оснивач ПројектаМандала, једне непрофитне организације која је посвећена промовисању мира кроз умјетности образовање, каже: “Свијест о мандали могла би да има потенцијал да промијени наше виђењесебе, наше планете, а можда и сврхе нашег властитог живота.”.

� Пронађите неко тихо и мирно мјесто на коме ништа неће да узнемирава ваше учесникеи гдје они могу на миру да размишљају. Кажите им да истражују стање свог ума, како биактивирали десну половину мозга, у којој се налазе центри за креативност и интуицију.То ће им помоћи да доспију у стање самоиспитивања, које ће их навести да размишљају отоме како се у том тренутку осјећају, те да исцртавају облике који представљају стањењиховог ума.

� Пустите лагану музику или запалите тамјан или мирисне штапиће како бисте подстакнулињихова осјетила. Замолите их да нацртају један круг, користећи тањир или компас иобиљежите једном тачкицом центар тог њиховог круга. Крећући од центра, они сада могуда попуњавају тај круг ‘цртежима’ – приказима или апстрактним формама, знаковима,ријечима, геометријским облицима, итд., на било који начин на који то желе.

� Када заврше са цртањем, подстакните их на размишљање о томе како се сада осјећају.Наведите их да размишљају о томе шта за њих представља свака та боја и облик и шта судоживљавали док су то радили. Објасните им да су мандале приказ онога како се ониосјећају изнутра. Подстакните их да своје мандале понесу кућама, и ставе их на некомјесто, на коме ће моћи често да их посматрају.

� Можете након неколико седмица да поновите ову активност како бисте учесницимапружили прилику да направе поређење својих мандала и посматрају промјене унутар себесамих..



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

110077

Хиљаду папирних ждралова

ЦЦииљљ:: Размишљати о глобалном исходу недостатка узајамног разумијевања, као и да учесницинаправе конкретне симболе мира.

РРееззууллттааттии:: Кроз активност прављења папирних ждралова учесници постају дио глобалне мрежељуди који обиљежавају годишњицу напада атомском бомбом на Хирошиму. Размишљали су отоме како могу бити носиоци промјене и мира.

ММааттеерриијјааллии:: Папир за оригами или обични папир величине 20 x 20 cm. Упутство за израдупапирних ждралова можете да нађете на стр. 183, Поглавље Ресурси/Како направити папирногждрала. Можда ћете хтјети и да прочитате нешто о Пројекту „Мир за дјецу свијета“, а свеинформације о њему можете да нађете на: www.sadako.org

Активност

Испричајте својим учесницима причу о дјевојчици по имену Садако

Прича о СадакоПапирни ждрал постао је међународни симбол мира, као резултат приче о једној јапанскојдјевојчици по имену Садако Сасаки, која је рођена 1943. године.На дан 6. августа 1945., када је на јапански град Хирошиму бачена атомска бомба, Садакоје имала двије године. Како је расла, Садако је постајала једна храбра и снажна дјевојчицакоја је тренирала атлетику. Међутим, једног дана 1955. године, док је тренирала за великутрку, осјетила је несвјестицу и срушила се на тло. Утврђено је да болује од леукемије, ракакоји се често још назива и болест ‘атомске бомбе’.Садакоина најбоља пријатељица испричала јој је једну стару јапанску легенду која кажеда ће се сваком ко направи хиљаду папирних ждралова испунити жеља. Садако се надалада ће јој богови испунити жељу да оздрави и да поново трчи. Почела је да савија папирнеждралове и завршила је преко хиљаду комада прије него је умрла 25. октобра 1955. удванаестој години живота.Надахнути њеном храброшћу и снагом, њени пријатељи и школски другови саставили суњена писма у књигу коју су и објавили. Почели су да маштају о томе да се, у част Садакои све дјеце која су настрадала у нападу атомском бомбом, изгради један споменик. Младииз цијелог Јапана помогли су да се за тај пројекат прикупи новац.И заиста, 1958. у Парку мира у Хирошими откривена је статуа Садако која држи златногждрала у руци. Дјеца су такође изразила и једну жељу која је урезана у дну статуе, а којагласи: “ООввоо јјее ннаашш ууззввиикк ,, ооввоо јјее ннаашшаа ммооллииттвваа:: ММиирр уу ссввиијјееттуу..””Данас људи широм свијета праве папирне ждралове и шаљу их у Хирошиму на споменикхраброј дјевојчици Садако.


110088

� Продискутујте о томе како насиље и сукоби међу људима и државама погађају невинељуде. Изведите закључке о важности промовисања мира и међусобног разумијевања.Разговарајте и о томе како Садакоина прича помаже да се шири свијест о важности учењакако да живмо заједно у поштовању и достојанству.

� Подијелите учесницима папире и научите их како да направе властитог ждрала. Дајте ими мало времена да на том папиру напишу и своју молитву за мир, прије него почну да гасавијају. Подстичите их да размишљају о причи о Садако и о посљедицама нуклеарнекатастрофе у Хирошими.

� Завршите активност минутом шутње за мир у свијету, за жртве рата и недостаткеразумијевања међу људима и државама.

� Мада ова активност може да се одвија у било које вријеме, нарочито је прикладно да сеодржи у вријеме око 6. августа, како би се подударала са обиљежавањем годишњице икомеморацијом за жртве нукеларних напада на Хирошиму и Нагасаки.

Замолите учеснике да у Дневнике учења напишу нешто о овојактивности..



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

110099

Осликавање мајица

ЦЦииљљ:: Укључити учеснике у активност која ће им помоћи да размишљају о свом идентитету.

РРееззууллттааттии:: Учесници су размишљали о свом идентитету и о томе како себе желе да представесвијету. Они су стварали нешто лијепо, нешто што има своју вриједност и што могу да задржеи носе.

ММааттеерриијјааллии:: Учесницима се подијеле мајице или они донесу своје властите. Потребни су још иматеријали за сликање на текстилу, одговарајућа боја, кистови разних величина, шаблони забојење итд.

Активност

Важно је да прије саме активности бојења мајица учесници имају времена да размисле ипоразговарају о томе шта ће насликати или написати на своје мајице.

Кажите учесницима нешто о самој активности осликавања мајица. Затражите од њих даразмишљају о томе шта би вољели да ставе на своје мајице као изјаве о себи и стварима којецијене. Подсјетите их и на то да ће њихове мајице видјети и други људи, који би могли да изведубрзе закључке о њима на основу онога што је приказано на мајици. Би- ће од користи ако стевећ завршили неколико ААккттииввннооссттии ддиијјеељљеењњаа ииссккууссттаавваа ссаа ддррууггииммаа, тако да се учесници осјећајурастерећено и угодно док причају о свом идентитету.

Подијелите учесницима папир и дрвене бојице и замолите их да направе скице свог будућегцртежа за мајицу – напомените им да се њихов финални цртеж мора својом величином да уклопиу величину мајице.

Кад су задовољни својим идејним рјешењима, пресликајте их на мајице.

Учесници носе своје мајице и са остатком групе разговарају о ономе шта су насликали на њима.

Пред крај сесије поведите тренутак размишљања о томе шта су нацртали и шта мајице говоре оњиховом идентитету, али и о важности тога да цијенимо ко смо ми и ко су други.

Такође, пошто мајице могу да носе и неку поруку, можете да разговарате и о томе шта би другиљуди, као на примјер неко ко живи у зони сукоба, могао да стави на мајицу.

Можете да фотографишете сваког учесника у његовој мајици и дате му фотографију као успоменуна ову радионицу.



111100

Прављење филма

ЦЦииљљ:: Подстицати учеснике да размишљају о некој теми од интереса и да путем филма подижусвијест о њој.

РРееззууллттааттии:: Учесници праве филм, који могу да прикажу како би подизали свијест о неком питању,проблему или теми коју су сами одабрали.

ММааттеерриијјааллии:: Видео-камера, видео- траке и рачунарски програм за уређење филма.

Активност

Упознајте учеснике са темом прављења филма као средства за подизање свијести о одређенојтеми. Кажите им да сада имају прилику да направе кратки филм. Објасните да ћете ви покушатида пронађете мјеста на којима они могу да прикажу свој филм, својим вршњацима, на некој јавнојпројекцији или неким утицајним људима у власти.

Кроз кориштење једног броја метода, на примјер, брзо набацивање идеја без објашњавања илидискусије (енгл. brainstorming), одржавање дискусија или округлих столова – учесници изаберутему коју ће обрађивати у филму. Подстичите их да изаберу ону која се односи на друштвенепроблеме или ону која ће им помоћи да науче више о различитости, било на локалном илиглобалном плану.

Постоје стручни извори који ће вашим учесницима помоћи да направе филм (покушајте напримјер на http://www.filmyourissue.com/makin/index.shtml). Било би веома корисно и акоможете да доведете неког ко посједује техничко знање о снимању филма и тако помогнетеучесницима да направе свој филм. Кључна димензија ове активности јесте да учесници треба даимају што је могуће више контроле над одлучивањем и да раде у атмосфери сарадње.

Прије него почнете да правите филм:::

1. Одредите циљеве вашег видео-рада.

2. Утврдите публику којој намјеравате да покажете филм.

3. Сагледајте сва ограничења, укључујући вријеме, прилике за снимање, могућности заедитовање филма и сл.

4. Направите књигу снимања (енгл. story board) у којој ће се видјети редослијед видео -радова и кратак опис сваког.

5. Разговарајте о томе шта би учесници вољели да виде у том филму (интервјуе, цртеже,цртане филмове, слике, пјесме).

6. Расподијелите задатке међу учесницима. Неки ће обавити интервјуе, други ће урадитиистраживање, можда чак може да се проведе и нека анкета, неки други ће направити некиумјетнички рад, пронаћи слике и музичке нумере за филм, неки ће снимати, а некиурадити финално приказивање филма.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

111111

Кад је филм готов:

Разговарајте са учесницима о процесу едитовања филма тако да сви могу да допринесуфинализирању самог филма. Након што је завршен и док га гледате, потрудите се да учеснициразмишљају о оном што су открили током самог процеса прављења филма.

Ово је иницијатива која може да траје мјесецима, па зато учините све што је могуће да одржитемотивацију свих учесника. Одржавајте периодичне састанке у циљу ревидирања активности нафилму и одредите коначан датум за почетак снимања. Можда ћете прво хтјети да одржитеприватну пројекцију за родитеље и пријатеље учесника. На основу те пројекције и утисака дјецамогу да разговарају о томе како филм на најбољи начин приказати циљној публици.

Видео- радови могу да се поставе и на интернет и пошаљу на филмске фестивале или на web 2.0интернет странице, као што је YouTube, на примјер. Сваке друге недјеље у децембру прослављасе Међународни дјечји дан у радијском и телевизијском програм (International Children‘s Day ofBroadcasting - ICDB) и на тај дан ТВ продуценти у цијелом свијету настоје да посвете програмфилмовима које су направили млади људи, а што је у складу са одредбама члана 12 – њиховогправа да се саслуша њихово мишљење.




111122

Квиз – Шта ја знам о другим религијама?

ЦЦииљљ:: Кроз забаву учити о увјерењима других људи и вјерским разликама.

РРееззууллттааттии:: Учесници су научили нешто о различитим вјерским праксама и обичајима

ММааттеерриијјааллии:: Питања, мањи листови папира, слике или предмети из различитих религија.

Активност

Млади људи обично уживају у квизовима. Квиз није замишљен као оцјењивање, него као процессамооткрића. Користите га на креативан и интерактиван начин.

Припремите серију питања о разним вјерама. Можете да нађете неколико примјера у Узоркупитања за квиз о другим религијама, на стр. 113. Или још боље, замолите ваше учеснике да онисами припреме питања за квиз о свјетским религијама. Можете затим од њих да прикупите тапитања и играте улогу водитеља квиза, али, исто тако, и учесници могу да се подијеле у тимовеи постављају питања једни другима. Сваки учесник треба да припреми већи број питања како биосигурали да се нека од њих не понављају.

Други метод је да запишете свако питање на папир и означите га бројем, затим залијепите папир назид и прикачите одговоре, али наопачке, тако да не могу да се прочитају са одређене удаљености.

Подијелите учеснике у групе од три или четири члана и нека се измјењују у давању одговора.Одаберите члана групе да одговара на свако питање. Тај члан ће одабрати питање са зида, а групаможе да му помаже у одговору. Како квиз напредује, број питања се смањује.

Ако је могуће, допуњавајте одговоре тако што ћете учесницима показати слике, фотографијеили предмете карактеристичне за дату религију, као на примјер, будистичка застава, крст,Библија, слика свете књиге Торе, слике Буде или фотографије џамије.




ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

111133

Узорак питања за квиз о другим религијама:1. Ко је био Мухамед?

2. Ко је био Буда?

3. Шта значи ријеч ‘Христ’?

4. Ко је био Исус?

5. Шта је кипа?

6. Шта је реинкарнација?

7. Шта је Тиртханкара за јаинисте?

8. Шта је ходочашће?

9. Који је муслимански и хебрејски назив за Бога?

10. Колико је Исус имао апостола?

11. Када се родио Посланик Мухамед?

12. Шта Брахман значи Хиндусу?

13. Шта су Веде?

14. Како се назива света књига муслимана?

15. Како се зове мјесто на ком се моле Јевреји?

16. Шта је гуру?

17. Ко је био Сидарта Готама?

18. Шта значи појам ‘Буда’?

19. Којим је језиком говорио Исус?

20. Шта ријеч трипитака значи на санскриту?

21. Које су боје на будистичкој застави?

22. Шта је медитација?

23. Како се назива света књига Јевреја?

24. Ко је био Бахá’у‘лáх?

25. Како и зашто хиндуси славе Дивали?

26. Шта је Ханука и како се проводи?

27. Шта је Рамазан и како се проводи?

28. Ко је Шива у хиндуизму?

29. Како се назива света књига Сика?

30. Који су пет стубова ислама?


111144

Острва која нестају

ЦЦииљљ:: Упознати учеснике са темом трансформације сукоба и ненасилних алтернатива.

РРееззууллттааттии:: Учесници су разматрали различите сукобе и њихове узроке. Истраживали су важностстварања ситуације у којој обје стране добијају (енг. ‘win-win’ situation).

ММааттеерриијјааллии:: Странице из новина и снимљена музика.

Активност

Раширите странице из новина по поду, али оставите довољно размака између њих како би тудамогло да се пролази. Почните са много новинских страница. Свака од њих представља једноострво. Пустите музику и замолите учеснике да шетају између острва, пазећи да не стану на некоод њих. Реците им да треба да закораче и стану на неко острво чим музика престане, а виповремено заустављајте музику.

Сваки пут, када поново пустите музику, уклоните једно острво тако да се број острва постепеносмањује, а свако од њих постаје све ‘насељеније’. На крају неће бити довољно мјеста за свеучеснике – они који не успију да стану на неко острво, испадају из игре. Играјте ову игру сведок не остане само једно острво, а већина учесника испадне из игре.

Разговор након активности

Након што се игра заврши, разговарајте са својим учесницима о томе шта се десило. Ево некихпитања које бисте могли да им поставите:

� Шта се десило кад је број острва опао?

� Како су људи реаговали?

� Како си се ти осјећао кад ниси могао да станеш на острво и кад си испао из игре?

� Како си штитио свој властити простор?

� Да ли си помагао другима?

� Да ли је ово слично ономе што се дешава у стварном животу?

Повежите игру са стварном ситуацијом и поразговарајте са учесницима о средствима и узроцимасукоба. Кажите им да су сукоби нормални, али да могу да постану насилни кад људи не дијелествари са другима, када не сарађују и када нису солидарни са другима. Ми нагињемо рјешавањусукоба тако што мислимо само о себи, али шта је са заједничким напорима да се ситуацијапромијени тако да нема губитника?



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

111155

Лопта у зраку

ЦЦииљљ:: Развити тимске способности код учесника како би они били у могућности да раде заједнои граде мостове повјерења између себе.

РРееззууллттааттии:: Учесници су научили како да боље комуницирају са другима и развили вјештине испособности које су им неопходне да заједно раде према заједничком циљу.

ММааттеерриијјааллии:: Једна мања и једна већа лопта.

Активност

Кажите учесницима да ће играти једну игру с лоптом, а циљ је да лопта не падне на тло, него даостане у ваздуху што је дуже могуће. У групи од минимум 10, а максимум 40 чланова, они требада ударају лопту рукама и спрјечавају да падне на тло. Циљ је одржати лопту што дуже у ваздухуи остварити највећи могући број удараца заредом.

Почните ову игру с мањом лоптом. Примијетићете да у почетку учесници ударају лоптунесвјесни комуникације са другим члановима тима, али и потребе да науче како да остваре циљзаједно. Ако лопта падне на тло, охрабрујте их да наставе и остваре што већи број удараца и дасваки пут иду за вишим циљем.

Када учесници открију начин да постигну низ удараца један за другим, замијените мању лоптувећом. Пошто је већа, биће им теже да ударају лопту, а да им она не падне на тло. Подстичите сведа учествују и да се концентришу на постизање што бољег резултата.

Након што су постигли задовољавајуће висок резултат, и осјећају задовољство због тога,размишљајте с њима о томе шта су научили из ове игре. Нека од питања која можете да импоставите су:

1. Како си се осјећао док си играо ову игру?2. Шта је био циљ игре?3. Који су фактори утицали на добар резултат?4. Зашто у почетку нисте успијевали да остварите висок број удараца?5. Какав је био допринос сваког од учесника у тиму?6. Зашто је сваки учесник био важан за осварење циља?7. Какву је технику тим усвојио?8. Да ли је сарадња била важна за постизање циља?

Подстичите сваког учесника да о свом искуству прича другима и нагласите важност развијањаспособности комуницирања, да би са другима могло боље да се ради. Завршите сесију тако штоћете питати учеснике како сарађују са другима и зашто је сарадња важна у разноликимдруштвима.



111166

Учење кроз услугуЦЦииљљ:: Створити прилику да учесници доживе чаролију помагања другима, који су другачији одњих и чија су права повријеђена.

РРееззууллттааттии:: Учесници су проширили свијест о потребама других људи и размишљали о томе каконедостатак поштовања води поврјеђивању људског достојанства.

Активност

Подстичите младе људе да почну са волонтерским активностима које укључују људе чија су правапрекршена или повријеђена. Овим активностима могу да буду обухваћене сљедеће категорије људи:

� избјеглице,� расељена лица,� људи са посебним потребама,� маргинализовани људи,� усељеничко становништво које живи у тешким условима� људи који живе у крајњем сиромаштву.

Ове активности могу да буду дио вашег часа или могу да се институционализирају у школи, каоначин промовисања духовности и служења друштву.

Упутства за припрему и развој активности учења кроз услуге� Прикупите информације о ситуацијама у вашем граду у којима је повријеђено људско

достојанство.� Направите списак организација у вашем граду које раде са маргинализованим групама

људи или се баве проблемом кршења људских права.� Контактирајте једну или двије организације за које мислите да би примиле младе људе да

обављају волонтерске активности.� Договорите са том, или тим организацијама, све детаље око припреме програма за

волонтирање, које ће вршити ваши млади учесници.� Замолите директора те организације, или контакт-особу, да учесницима одржи краће

предавање о раду организације коју води и људима са којима ради, те ефектима тог рада.� Донесите одлуку о врсти помоћи која је неопходна, те типу активности које ваши учесници

могу да понуде: забавне активности, свирање, припрема неког драмског комада, инструкције (напримјер: из сликања, шивења, музике, математике, читања и писања) или неку општу врстууслуга и помоћи (на примјер: помоћ при куповини, писању писама и сл.).

� Утврдите са својим учесницима један или два циља која би они требали да покушајуостварити до краја програма или за одређени временски период.

� Припремите сесије на којима ћете са учесницима разматрати њихова искуства:� Шта су научили током волонтирања?� Како се осјећају кад пружају услуге или помажу другима?� Које су то разлике и сличности које имају са тим људима?� Како могу да избјегну кршење људских права?� Зашто су, по њиховом мишљењу, мањине изложене дискриминацији?� Направите поређење са вјерском дискриминацијом и њеним ефектима.



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

111177

Кампање међурелигијског учења

ЦЦииљљ:: Омогућити простор учесницима да припреме креативне кампање у сврху промовисањамеђурелигијског учења.

РРееззууллттааттии:: Учесници развијају међурелигијске активности као средство за промовисањепоштивања увјерења других. Учесници су посвећени предузимању активности које доприноседа се међу људима ствара узајамно разумијевање.

Активност

Подстакните учеснике да у својој школи, или организацији, покрену кампање с фокусом наважност поштивања различитих вјера и увјерења.

Такве кампање могу да имају разне форме. Ево неколико примјера:

Кампање комуницирања и учења

ИИннффооррммааттииввннии ппааннооии

Припремите информативни пано на коме ћете уврштавати информације о вјеровањима другихљуди, њиховим прославама, празницима, фестивалима и новостима. Једна група ученика можередовно да прикупља такве информације, па тако и ажурира и одржава информативни пано.

ММееђђууррееллииггиијјссккии ррааддииоо

Промовишите радио-емисију у школи, у којој ће ученици бити интервјуисани на тему њиховихувјерења.

ММееђђууррееллииггиијјссккии ббааззааррии

Припремите ‘базар међурелигијског учења’. Ти базари могу да имају разноврсне садржаје као, напримјер, штандове на којима ће бити доступне и изложене информације о другим религијама,или могу, такође, да постоје и посебне просторије, на примјер, за пројекцију релевантнихфилмова, штандови на којима може да се слуша духовна музика, а у оквиру базара могу да сеодржавају и округли столови на којима ће о релевантним питањима дискутовати људи којиприпадају различитим вјерама. Базар може да буде и прилика за излагање цртежа и писменихрадова, које су ваши учесници припремили на тему међурелигијског учења и сл.

ММјјеессееччннее ммееђђууррееллииггиијјссккее ддииссккууссиијјее // ммееђђууррееллииггиијјссккии ккааффееии

Позовите ученике разних вјера да посјете вашу школу и да вам причају о својим увјерењима илиодржите дискусије о неким релевантним темама које вас интересују.

Представите ове кампање као средство за одржавање нивоа мотивисаности код ваше омладине:мотивисаности за учење, за стицање ширег знања о другима, као и за упознавање и разумијевањеувјерења које други имају.



111188

Замјена школе

ЦЦииљљ:: Омогућити учесницима да учествују у школским активностима школе која је другачија одњихове и са људима других вјера.

РРееззууллттааттии:: Учесници промовишу и доживљавају узајамно разумијевање и поштовање за увјерењадругих.

Активност

Два ученика, који иду у исти разред, али у двије различите школе и два различита религијскаконтекста, замијене мјеста на један одређени временски период.

Када се ова активност примјењује између двије школе неопходно је претходно добити сагласнострелевантних школских одбора и наставника. Ова размјена може такође да се прилагоди ипроводи између различитих вјерских организација и омладинских група. Упознавање и дружењеученика различитих школа и вјера може да се развија и позивањем ученика да узајамно посјећујушколе кад год оне организују неку посебну активност, прославу или сличан догађај.

Размјена ученика не доприноси само узајамном разумијевању међу људима различитих вјера,него такође помаже да се успостављају и развијају трајне везе између различитих заједница, штоможе да допринесе мирнијој будућности.

Размјене међу различитим омладинским организацијама могле би да укључују и пројекте којизахтијевају сарадњу двије или више организација, и у којима би учесници сваке групе преузималипосебне одговорности. Такав један пројекат би, на примјер, могао да захтијева учешће људиразличитих вјера, на период од мјесец дана.

Можете да припремите и посебан програм размјене који укључује и неки посебан задатак као, напримјер, учествовање у међурелигијском савјету у сврху промовисања међурелигијског дијалога,учествовање на часовима или дебатама друге школе или организовање међурелигијских активности.

У оквиру Програма размјене посветите нешто времена проучавању двију традиција, вјера, иликултура, које су се кроз ову размјену здружиле. То проучавање, или студија, могло би да укључујеи разноврсне презентације, писане радове или цртеже.




ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

111199

Тематске седмице

ЦЦииљљ:: Промовиcати свијест о етичким праксама да би се помогло трансформиcању свијета.

РРееззууллттааттии:: Учесници су покренули иницијативе за промовиcање мијењања свијести о етичкимпраксама у својим заједницама, с циљем јачања узајамног разумијевања и поштивања.

Активност

Тематске седмице које промовишу етичке праксе могу подстакнути разумијевање међу људимаи помоћи доношењу мира у њихова друштва.

Тематске седмице се могу фокусирати на теме као што су "помирење", "опраштање", "саосјећање"или "искреност", итд. Идеја је да се промовишу етичке праксе показивањем како узајамноразумијевање и поштивање користе друштвима и помажу да се свијет претвори у боље мјесто.

Нека млади руководе организацијом тематских седмица. Ако је потребно, могу испланиратинеколико тематских седмица, које би се потом редовно одржавале. Волонтери за сваку седмицуформирају организацијски одбор.

Подстакните младе организаторе да планирају читав низ активности, али не заборавите дадобијете одобрење школских власти. Ево неких идеја:

� Тематске панел расправе, на којима о теми те седмице дискутују посебни гости или људииз школе.

� Филмски форум: приказивање и расправа о филмовима везаним за тему.

� Драматизације које су припремили ученици.

� Информацијске плоче, које се фокусирају на прошле догађаје који представљају примјерза дату тему.

� Концерти, с одговарајућом музиком или пјесмама.

� Такмичења: награда за најбоље цртеже, пјесме или саставе на дату тему.

� Молитва за мир.




112200

Кампање за права дјетета

ЦЦииљљ:: Подићи свијест о Конвенцији о правима дјетета.

РРееззууллттааттии:: Учесници су научили која су њихова права и како да их промовишу. Стекли су свијесто потреби промовисања тих права за сву дјецу, без обзира на њихову вјеру или културу.

Активност

Ова активност помаже да се шири свијест о Конвенцији о правима дјетета (CRC), међународнојповељи о правима кога су, од 195 земаља у свијету, ратификовале 193.

Млади људи могу да доживе јединствену везу са својим вршњацима у цијелом свијету крозсазнање да сви они дијеле свјетски призната и јасно изражена права.

Вођење редовних кампања о подизању свијести у школама, и међу омладинским групама, помажеда се шири знање о правима, као и о њиховој улози у заштити све дјеце, без обзира на боју њиховекоже, културу или вјеру. Те кампање могу да имају разне форме. Можете да се фокусирате нанеко посебно право, или на групу права, или на дјецу која живе у тешким условима. Пожељнаје сарадња са другим школама, организацијама или групама из различитих вјера.

Неки примјери мјесечних дешавања:

ММјјеессеецц ууччеешшћћаа ддјјееццее ((ннаа ооссннооввуу ччллааннаа 1122 CCRRCC--аа))

Дјеца могу да учествују у дебатама, панелима и форумима, које припремају школе, лидерскегрупе или друге организације у сврху промовисања демократије и узајамног разумијевања. Важноје да доносиоци одлука буду присутни на тим дешавањима и да саслушају оно што дјеца имају дакажу.

ММјјеессеецц ддјјееччиијјеегг ммиишшљљеењњаа ии ууввјјеерреењњаа ((ннаа ооссннооввуу ччллаанноовваа 1133 ии 1144))

Дјеца изражавају своје идеје, представљају своју вјеру и културу.

ММјјеессеецц ррааззннооллииккооссттии ((ннаа ооссннооввуу ччллааннаа 3300))

Дјеца припремају активности на промовисању интеракције са вјерским мањинама, аутохтонимгрупама, имигрантима, с циљем да уче једни од других.

Током кампања треба да наглашавају свеобухватну, глобалну природу Конвенције о правимадјетета. Учесници такође треба да знају да Савјет за права дјетета, коме све државе морају даподносе релевантне извјештаје, надгледа и прати испуњење права дјеце на заштиту, старатељство,развој и учествовање.



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

4

АК

ТИ

ВН

ОС

ТИ

112211

Израда пројеката

ЦЦииљљ:: Омогућити учесницима да се укључе у мијењање ситуације око њих

РРееззууллттааттии:: Учесници су подстакнути да доприносе промоцији мира и правде у свијету.

Активност

Замолите ваше учеснике да осмисле пројекат који би помогао да се њихова друштватрансформишу. Тај пројекат мора да буде завршен до договореног датума.

Учесници формирају групу од највише десет чланова, а од њих се тражи да направе пројекат крозкоји би ријешили неки проблем или промијенили ситуацију у друштву – било да је ријеч оњиховој школи, породици, комшилуку, граду или држави – а што је могуће остварити у периодуод неколико мјесеци.

Неким пројектима ће бити потребна подршка директора школе, или лидера у вашојорганизацији, а биће покренути као формални програм. То би вам такође омогућило да упројекат укључите више људи. Могло би, такође, да буде потребно да се осигура и финансирапројекат.

Пројекти требају да испуњавају одређене критерије, које могу да утврде сами учесници. Пројекатби, на примјер, морао да буде:

� међурелигијски;

� конкретан и јасан;

� да подржава етичке праксе;

� да помогне да се промијени нека специфична ситуација;

� иновативан;

� усмјерен ка проналажењу рјешења.

Програм израде пројекта могао би да буде институционализован за старије ученике, а уз некаодговарајућа рјешења, могли би да се рачунају и као бодови за одређене наставне предмете.

Припремите неки посебан догађај, позовите родитеље учесника и неке посебне госте и пуститеваше учеснике да представе своје пројекте.

Филмови могу да буду корисно средство за мотивисање ученика и подстицање њихове маште.Препоручују се филмови као што су: Шаљи даље (Pay it Forward) и Шиндлерова листа.



112222

Међурелигијски дијалози

ЦЦииљљ:: Промовисати узајамно разумијевање, окупљајући људе различитих вјера у дијалог о томекако помоћи да се промијени свијет.

РРееззууллттааттии:: Учесници су дали свој допринос повећаном разумијевању међу људима различитихвјера. Учесници су такође истражили могућност уношења промјене у свијету путем ставапомирења.

ММааттеерриијјааллии:: Промотивни материјали, листови папира и оловке.

Активност

Међурелигијски дијалози имају за циљ да изграде узајамно разумијевање и путеве за сарадњумеђу људима различитих вјера. Међурелигијске дискусије организују се о одређеној теми, каона примјер:недостатак поштовања, нетрпељивост, односи међу религијама, помирење иопроштај, како свака вјера схвата и ради за мир и на заштити права дјеце.

Учесници у вашим међурелигијским активностима могу да помогну да се организује један бројмеђурелигијских дијалога.

Организовање међурелигијских дијалога

� Одаберите тему која је свима важна.

� Оглашавајте међурелигијске дијалоге у различитим окружењима као што су: школе,вјерски објекти или сједишта омладинских група, зависно о томе колико ви желите да тајдогађај буде формалан или неформалан.

� Осигурајте присуство представника различитих религија.

� Припремите широка, отворена питања која ће помоћи да усмјеравате дискусију премапозитивним исходима.

� Одредите модератора за дискусију и пустите га да уведе тему тако што ће дати некеинформације и постављати кључна питања. Модератор може да представља говорникеосталим учесницима.

� Замолите учеснике да сједу у круг, тако да су сви равноправни и једнаки и да могу да видеи чују једни друге.

� Завршите међурелигијски дијалог тако што ћете поставити сљедеће питање: “Шта ми садаможемо заједно да урадимо?”

Завршите састанак молитвом за мир и узајамно разумијевање. Можете да замолите учеснике данапишу своје молитве и прочитају их наглас ако желе.



ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

112233

Поглавље 5

Ресурси

ПричеПослушај, о мој народе, моју поуку;Приклони ухо ријечима устију мојих.Отворићу уста своја на поуку.Изнијећу тајне из времена давних. Оно што чусмо и сазнасмо,Што казиваху нам оци нашиНећемо крити од дјеце њихове.Причаћемо будућем кољенуСлавна дјела Господа нашега, и силу његову,и дјела чудесна што их учини.

Ови стихови из хебрејске Библије (Пс.78:1-4) освјетљавају једну димензију онога што значибити људско биће: да би досегнула велике дубине сваког од нас, прича, више него ишта, прелазипраг и улази у нас. Бог, или Коначно, или Стварност, или Мудрост, или трансцендентално, илинезнано, или свенадилазеће – све се то преноси причом. Приче одзвањају ријечима из старихпредаја, оним што смо чули и оним шта су нам преци наши причали. Приче се преносе с једногнараштаја на други. Оне опстају тек у памћењу, а оно је њихова снага. Њиме оне омогућавајуспознају новим нараштајима. Оне не тврде да су оне непобитне чињенице- оне то и не морају,јер се прихватају као другачија врста истине, него она што је наук и теорија. Може, у ствари, дабуде много истине у измишљеној причи, а много лажног у оној која користи чињенице. Причањеприча, каже Хана Арент (Hannah Arendt), открива значење, а не чини грешку да га дефинише31.То је снага приче. Значење се наслућује, а не баца на нас као лудачка кошуља. Оно се схвата, алисе не концептуализује. Ту је, а не може да се види.

Приче спајају небо и земљу, конкретну стварност и оно што је много теже да се изрази и разумије.Приче могу да отворе врата прошлости; оне чине да садашњост одзвања у бескрајнојбезвремености, а повезане су са будућношћу. Нигеријски пјесник и романописац Бен Окрикаже: “Знате, приче могу да побиједе страх. Оне могу да срце учине већим.”

Сви ми волимо да слушамо приче. Дијете у кревету прије спавања, људи окупљени око оногакоји прича поред ватре, уживајући у свакој ријечи, климајући главом, смијешећи се, смијући сеи гуркајући један другог од уживања. У слушању приче заједно има и дружења и заједништва.Иако је вјероватно тачно да технологија, интерактивни медији, и електроничке игре нуде умногим културама напредније и савременије приче, више шарених догађаја и више крвавихдетаља, опчињеност причом дио је људског бића. У јеврејској традицији каже се да човјек нијеједини који воли причање прича па је на постављено питање: “Зашто је Бог створио човјека?”, датсљедећи одговор: “Јер Бог воли да саслуша добру причу.”

Прича омогућава дјетету да уђе у један други свијет, који је истовремено и тако добро познат инепознат. Прича почиње чаробним ријечима: “Једном давно …”. У арапском свијету, причањеприче често почиње ријечима: “Ken ye me ken”, што би могло да се преведе као “било је и нијебило” и тад сви присутни знају да је вријеме за причу. Или, на примјер, у Ирану, када људи


31 Hannah Arendt (1906-1975) њемачка политичка теоретичарка и фолозоф, Origins of Storytelling, Bartlett’ Book of Quotations

112244

почињу да причају причу, они кажу: “Yeki bud, yeki nabud”, или “био један, није био један” и свисједу да слушају причу и закораче у један други свијет у коме је све то могуће. Приче нису бајке,већ израз на сваком нивоу онога што заправо значи бити људско биће. Нико не би ни сањао даод приче направи догму или теоријску пропозицију. Прича се дешава у димензији у којој имаједан и у којој нема ниједан, или у којој се нешто дешава, или не дешава

Причање приче дешава се у стварном свијету, али сама прича није стварни свијет. Она је једнадруга врста свијета, свијета који има много тога заједничког са сумраком. Ту се срећу двије врстесвјетлости: свјетлост дана сусреће свјетлост ноћи, а човјек не зна да каже гдје једно свјетлопочиње, а гдје оно друго завршава. Човјек је на том прагу, ни унутра, ни вани. Тек на том прагу,између двије свјетлости, ми можемо да схватимо да те двије врсте супротстављених истина неискључују једна другу, него да могу да се држе заједно као једна креативна тензија која нас водидубље и даље у наше властито биће.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

112255

Кинеска народна прича

Једном давно у Кини је живио дјечак по имену Пинг. Волио је цвијеће, а свако сјеме које бипосадио, израсло би у прекрасан цвијет. Стари цар, који је у то вријеме владао Кином, такође јеволио цвијеће. Кад је дошло вријеме да изабере свог насљедника на пријестолу, одлучио је дапрепусти цвијећу да оно изабере новог владара. Позвао је сву дјецу да дођу у његов дворац да имда неко посебно сјеме. А након што прође једна година, оно дијете које буде имало најљепшицвијет, биће изабрано за новог цара. Пинг је у дворац отишао са великом групом дјеце и био јепресрећан кад му је цар дао то посебно сјеме.

Напунио је једну красну саксију најбољом земљом за цвијеће и пажљиво посадио сјеме.Брижљиво га је залијевао, али из сјемена ништа није расло. Промијенио је саксију, опет ништа.Покушао је са новом земљом, ништа. Прође година дана.

Сва дјеца су обукла своју најљепшу одјећу и отишла у дворац носећи своје прекрасне цвјетове.Пинг је био посрамљен. Друга дјеца ће му се смијати. Али отац га охрабри и рече му да ипак одеи понесе цару своју саксију јер је урадио све што је могло да се уради.

Кад је Пинг стигао у дворац, цар је ишао од једног до другог дјечака и прегледао све те невјероватнолијепе цвјетове, али му се лице при том мрштило. Пинг се посрамио кад га цар упита:

“Зашто си ми донио празну саксију?”

Пинг му кроз сузе одговори: “Дао сам све од себе.”

Краљ се насмијеши. “Скухао сам сва ваша сјемена!”, повика он дјеци. “Било је немогуће да иштаиз њих израсте! Једино овај дјечак заврјеђује да постане цар јер је показао да је поштен и храбари јер је дошао данас овдје да ми каже како његово сјеме није процвјетало! Он има баш онакаквкарактер какав је потребан да би неко постао цар Кине.”

(Unseth Benjamin (edit.) Поштење, Little Books of Virtue, Series One. Garborg’s Inc., Bloomington, 1995, стр.11-13)

Дјечак који је викао “Вук!”

Био једном један мали пастир који је своје стадо чувао мало подаље од села. Једном му паде напамет да превари своје сељане и да се мало нашали на њихов рачун па потрча према селу, вичућииз свег гласа:

“Вук! Вук! Упомоћ !? Вукови су ми напали јагњад!”

Добри сељани оставише своје послове и потрчаше у поље да му помогну. Али, кад су стиглитамо, затекоше дјечака како им се смије што су тако дотрчали, а и јер нигдје није било никаквогвука.

Другог дана дјечак опет учини исто, а сељани опет дотрчаше да му помогну. И овај пут им сепастир од срца смијао.

Онда једног дана вук заиста упадне у тор и почне да коље јагњад. Силно уплашен, дјечак отрчау село по помоћ. “Вук! Вук!”, викао је из свег гласа. “Вук ми је напао стадо! Упомоћ!”

Сељани су чули дјечаково дозивање, али су помислили да је то опет нека његова шала па никоне обрати пажњу на њега, нити оде да му притекне упомоћ. И мали пастир изгуби све своје стадо.

То је оно што се деси људима који лажу, да чак и онда кад говоре истину, нико им не вјерује.

(Unseth Benjamin (edit.) Поштење, Little Books of Virtue, Series One. Garborg’s Inc., Bloomington, 1995, стр.34-36)


112266

Храброст да будеш оно што јеси

Кад сам била мала, моја породица и моје комшије јако су ме вољели. Било ми је лијепо док самсе играла у Рами, малом мјесту у држави Онтарио, гдје сам и рођена. Кад сам пошла у трећиразред, морала сам сваки дан да идем аутобусом до школе у оближњем граду по имену Орилиа.

Једног дана у школи један дјечак ме је гурнуо и све су ми се књиге разлетјеле по поду.

“Молим те покупи моје књиге”, замолила сам га.

“Нећу”, обрецну се он на мене.

“Покупи их!”, инсистирала сам, мало гласније.

“Нема шансе, скво!”, повикао је. “Индијанска скво!”

Наљутих се.

“Одмах покупи моје књиге. Ти си ме гурнуо и зато су се просуле,” љутито сам рекла.

“Пробај да ме натјераш, скво!” ругао ми се. “Ти ниси ништа друго него једна обична индијанска скво.”

“То сам шта сам!”, одвратила сам.

Наша свађа је привукла пажњу наставнице, која нас је затим обоје наружила. Али дјечак ми сеније извинио. Била сам љута. Нанио ми је неправду.

Осјећала сам се истовремено и усамљена, и љута, и поносна, и тврдоглава. Отишла сам кући и свеиспричала мајци. Рекла ми је да не поклекнем пред увредом и да вјерујем у себе. Казала је да јеБог увијек, и у сваком трену са нама, и да се не бојим никога и ничега.

Дубоку у дну душе ја знам да ја припадам старосједилачком народу овог краја и да нисам никакваиндијанска скво. Дјечак није био у праву. А сад знам и то да ћу увијек бити у стању да се боримза себе и за оно што је исправно.

Прилагођено из приче and, Ontario (Wilson, LoiPeggy Monague, Цhristian Ls Miriam, Mary and Me. Wood Lake BooksInc., Winfield, 1992, стр. 62)

Ништа изнад

На једној великој дворској гозби сви узваници су били распоређени да сједе према свом положајуи угледу и чекали су да уђе краљ. Ускоро уђе један обичан човјек у дроњцима, и сједе на мјестоиздигнуто изнад свих осталих.

Његова дрскост наљути премијера, који нареди придошлици да се представи.

- Јеси ли ти неки министар? – Не. Више од тога.

- Јеси ли ти краљ? - Не. Изнад тога.

- Јеси ли ти Посланик? – Не. Више од тога.

- “Јеси ли ти онда Бог?”, упита га премијер.

- “Не, нисам. Ја сам и изнад тога, такође”, одговори сиромах.

- “Нема ништа изнад Бога!”, одврати на то премијер.

- “Е, то ништа”, одговори он , “то сам ја!”

(Kenneth Cragg: The Wisdom of the Sufis, Лондон, 76. стр.8)


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

112277

Миш који је јео жељезо

Једном давно био један богати трговац по имену Надук. Али времена су била тешка, а његовпосао је пропадао. Он одлучи да напусти град и да потражи своју срећу на неком новом мјесту.Продаде све своје имање и отплати дугове. Једино што није хтио да прода, била је једна жељезнаполуга. Надук оде да се поздрави са својим пријатељем Лаксхманом и замоли га да му чува туполугу док се он не врати. Лаксхман обећа да ће се бринути за њу.

Много година Надук је путовао свуд по свијету и градио своје богатство. Срећа га је пратила ион поново постаде богат човјек. Врати се у своје мјесто, купи нову кућу и поче поново да тргује.Једног дана оде у посјету свом пријатељу Лаксхману, који га топло дочека. Након што супосједили и поразговарали, Надук га замоли да му врати његову жељезну полугу. Лаксхман језнао да ће му полуга донијети доста новца па се нећкао да је врати. И тако он рече Надуку да јеполугу држао у подруму и да су је појели мишеви.

Чинило се да то Надуку не смета. Он замоли Лаксхмана да његов син пође с њим натраг, како бипо њему могао да му пошаље поклон који му је купио. Тако Лаксхман посла свог сина Рамуа сНадуком.

Кад дођоше његовој кући, Надук закључа Рамуа у подрум. До ноћи се Лаксхман забрину и дођедо Надука да пита за сина. Надук му одговори да је, док су се враћали његовој кући, слетиовелики јастреб те зграбио и однио дјечака. Лаксхман оптужи Надука да лаже. Стално је понављаода јастреб не може да понесе петнаестогодишњег дјечака.

Услиједи велика свађа и ствар дође до суда. Када је судац чуо Лаксхманову страну приче, оннареди Надуку да врати дјечака оцу. Али Надук остаде при својој причи да је јастреб одниодјечака. Судац га упита како је то могуће. Он на то одговори да, ако мишеви могу да поједу великужељезну полугу, онда засигурно и јастреб може да однесе дјечака.

Надук исприча цијелу причу. Сви у судници праснуше у громогласан смијех. Судац онда наредиЛаксхману да врати полугу Надуку, а Надуку да Лаксхману врати сина.

(Panchatantra – Mice that ate iron (1999).

Доступно на: http://wwwindiaparenting.com/stries/panchatantra/panch009.shtml)

Рај и пакао

Једна стара јеврејска народна прича казује о човјеку који је дошао да види пакао. Био је запањеноним што је видио. Наиме, сви који су се ту затекли, сједили су за дугачким столовима, на којимасу били прострти прекрасни столњаци, постављено сребрено посуђе и прибор, а испред њих сеналазило мноштво разноврсне хране. Па ипак, нико није јео и сви су одреда туговали ијадиковали. Кад је боље погледао, човјек видје да нико од њих не може да савије руке у лактовима,и иако су могли да додирују храну, нико није могао да је принесе устима.

Посјетилац онда оде у рај. Тамо затече све исто: дугачки столови, прелијепи столњаци, краснасребрнина и мноштво хране. И овдје, исто као и у паклу, људи нису могли да савијају лактове, алинико није плакао ни туговао – јер је свако од њих хранио свога комшију.


112288

Просјак

Пролазио сам улицом кад ме један просјак, онемоћао старац, заустави. Натекле, сузне очи, модреусне, сав у дроњцима и крастама …

О, како је сиромаштво уништило то несрећно биће!

Он испружи своју поцрвењелу, отечену и прљаву руку … Јаукну молећи за помоћ. Почех датражим по џеповима… Ни новчаника, ни сата, чак ни марамице не нађох … Ништа нисам пониоса собом. А просјак је још чекао … па испружи своје руке које су се слабашно њихале и дрхтуриле.

Сметен и збуњен, од срца прихватих ту прљаву, дрхтаву руку …

“Не љути се, брате, ништа немам, брате.”

Просјак се својим натеченим очима загледа у мене. Његове модре усне се насмијешише и онстисну моје промрзле прсте.

“Није важно, брате,” промрмља. “Хвала ти и на овоме. И ово је дар, брате.”

Схватих да сам добио дар од свог брата.

(Elbert Hubbard’s Scrap Book. Wm. H. Wise & Co., Roycroft Distribution, Њујорк, 1923, стр.9)

Два вука у теби

Једне вечери један стари Чероки Индијанац исприча свом унуку каква се битка води у њему.Рече му: “Сине мој, то су ти два вука. Један је зао: пун гњева, зависти, жала, кајања, похлепе,надмености, самосажаљења, кривње, зловоље, лажи, лажног поноса, надмоћности и ега. А другије добар: испуњен радошћу, миром, спокојем, понизношћу, љубазношћу, добротом, саосјећањем,великодушношћу, истином, сажаљењем и вјером.”

Унук мало размисли, а онда упита свог дједа: “Који вук побјеђује?”

Стари Индијанац једноставно одговори: “Онај кога ја храним.”

IIppИпак само коњ

Један младић дође код рабина Израела из Рижина, хвалећи се да је пио само воду, да се ваљао уснијегу, да је носио ексере у ципелама и да је дозволио да га редовно шибају. Рабин Израел одведемомка до прозора и показа на коња у дворишту:

“И он исто тако има ексере у својим ципелама и он се ваља у снијегу, пије само воду и редовнога шибају. Па ипак, он је и даље само коњ.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

112299

Лутка од соли

Након дугог ходања по сушној земљи, једна лутка од соли стиже до мора и откри нешто штоникад до тад није својим очима видјела и што није могла да разумије.

Стајала је на тврдој земљи, чврста мала лутка од соли, а видје да постоји још неко тло које је билопокретљиво, несигурно, бучно, чудно и непознато.

Она упита море: “Али, шта си ти?”

Море одговори: “Ја сам море.”

Лутка рече: “Шта је море?”

На то море одговори: “То сам ја.”

Онда лутка рече: “Не разумијем, а жељела бих да знам. Како да сазнам?”

Море јој одговори: “Додирни ме.”

И тако лутка стидљиво приђе и додирну воду. Одједном осјети нешто чудно, као да је то нештошто постаје познато. Повуче ногу назад, погледа и видје да више нема прсте на нози. Уплаши сеи рече: “Ох, гдје су моји прсти? Шта си ми урадило?”

А море рече: “Дала си нешто да би разумјела.”

Лутка онда крену дубље и дубље у море, а вода узимаше мрвицу по мрвицу њене соли, а она је усваком тренутку осјећала да разумије све више и више, али ипак није могла да каже шта је томоре.

Како је ишла све дубље и дубље, топила се све више и више, и при том понављала: “Али, шта јеморе?”. Најзад један талас растопи оно што је остало од ње и она рече: “Оно је ја!”

Открила је шта је море, али не и шта је вода.

(Anthony Bloom: Living Prayer, Libra, Лондон, 1966, стр.. 105-106)


113300

Изгубљени у шуми

Један човјек залута у густој, мрачној шуми. Како се дан губио, све дуже сјене су обавијале шумуу сумрак, а ноћ полако падала, човјек се све више и више бојао. Након три дана и три ноћиусамљеног лутања шумом, он паде у очај.

Најзад, четвртог дана у сумрак, он угледа нешто за шта помисли да је чудовиште које му се издалека приближава. Напуни своје џепове камењем и припреми тешки колац, како би сеодбранио. Срце му је дивље лупало. Од силног страха му по челу почеше избијати грашке зноја,док му се чудовиште приближавало постајући све веће и веће. Било је скоро високо као човјек.Уплашени човјек чучну и сакри се иза неког жбуна. Зграбио је најоштрији камен спреман да себрани. Како се чудовиште приближавало, човјеку се од страха ледила крв у жилама.

Онда видје да је то страшно чудовиште заправо људско биће. Он баци камење, али за сваки случајзадржа онај колац. Кад се оно створење скроз приближи, човјек одбаци колац и загрли тостворење. Био је то његов рођени брат!

Човјек је грлио свог брата с љубављу и захвалношћу. “Хвала Богу па си дошао да ме тражиш.Молим те, покажи ми пут из ове шуме, молим те.”

Са сузама у очима брат га погледа и рече: “Мој брате, и ја сам се изгубио. Али могу да ти покажемкојим путем НЕ ТРЕБА ДА ИДЕШ. Наћи ћемо излаз заједно.”

Вечера са генералом

Једног дана, један генерал позва будистичког свештеника I-hsiua (буквално преведено: “ЈеданОдмор”) у свој армијски штаб на вечеру. I-hsiu није био навикнут да носи богату и свечану одјећу,па је само пребацио своју свакодневну, једноставну, дугачку одору и такав отишао у војну базу.

Како се приближио сједишту базе, пред њим се појавише два војника и повикаше: “Откуд овајпросјак овдје? Представи се! Теби није дизвољено да будеш овдје!”

“Зовем се I-hsiu Dharma Master. Ваш генерал ме је позвао на вечеру.”

Два војника га пажљиво осмотрише и један од њих рече: “Лажове. Како то да мој генерал позиватаквог јадног свештеника на вечеру? Он је данас на церемонију у нашој бази позвао саму његовусветост I-hsiua, а не тебе. А сад, напоље!”

I-hsiu није могао да увјери војнике да је заиста он тај позвани гост, па се врати у храм и пресвучесе у веома службену, церемонијалну одору за вечеру. Кад се врати у војну базу, војници увидјешеда је то велики будистички свештеник и пропустише га са поштовањем.

За вечером I-hsiu је сједио за столом на коме је било много хране, али умјесто да храну ставља ууста, он ју је штапићима узимао и стављао у рукаве.

Генерал је био веома изненађен па му шапну: “Ово је јако необично. Да ли желите да понесетемало хране у храм? Наредићу кухару да припреми оно што кажете.”

“Не”, одговори свештеник. “Кад сам долазио овамо, ваши ми војници нису дозволили да уђем убазу док нисам обукао свечану одору. Ви нисте на вечеру позвали мене него моју одору. Дакле,моја одора сада вечера, не ја.”

Доступно на http://www.geocities.com/Tokyo/Courtyard/1652/MilitaryDinner.html)


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

113311

Чудовиште

Једном давно, у једном малом и тихом селу, окруженом воћњацима и маслиницима, живио jeједан млади момак по имену Хасан. Одмах надомак села бијаше једна планина.

Сваког дана у зору, људи и жене похрлили би у своја поља, дјевојке би полако одшетале до изворада водом напуне врчеве за тај дан, а дјеца би се за то вријеме играла у дворишту. Чинило се да јеживот у селу био лијеп и миран. Али постојало је нешто што је кварило срећу сељана. Било је товелико, ружно и страшно чудовиште, за које су људи вјеровали да живи на врху планине. Сви сусе бојали чудовишта. Сељани су журно и у страху ишли на своја поља, погледајући око себе устраху, а понекад би чак ходали на врховима прстију. Ушуткивали би своју дјецу ријечима: “Негаламите толико, ако будете немирни, чудовиште ће се наљутити и доћи ће овамо и све наснапасти.” А када би дјеца била јако несташна, и одбијала да иду да спавају, плашили би ихчудовиштем и говорили: “Ако не слушаш, доћи ће чудовиште и појести те.” Дјеца би се тадауплашила, и почела да слушају.

Једног дана у вријеме бербе маслина, Хасан упита своју тетку Ум Хамед: “Кажи ми тетка, заштосе људи у селу толико боје чудовишта?”

Ум Хамед уздахну па рече: “О, Хасане! Колико пута си ме то исто питао? Чудовиште је једноогромно створење, обрасло густом длаком. Има једно око усред чела, и дугачке оштре канџе, идугачке шиљате зубе. Ти би се Хасане посебно требао да чуваш јер његова омиљена храна сумомци као ти. А сад престани да ме гњавиш својим бескрајним запиткивањем и врати се свомепослу.”

Хасан није био задовољан Ум Хамединим одговором и желио је да сазна више о чудовишту, паоде кући и упита свог оца Јаху: “Јеси ли икада видио чудовиште?”

Хасанов отац на тренутак размисли, а затим прочисти грло и рече: “Не, Хасане, нисам га видио,али знам засигурно да је веома страшан и опасан.”

Хасан затим оде мајци и упита: “А ти, Јима, јеси ли ти икада чула чудовиште?”

Хасанова мајка се трзну и рече: “Не, нисам га чула, али засигурно знам да риче исто као лав.Забога милога Хасане, не изазивај чудовиште.”

Хасан рече самом себи: “Па, чини ми се да се људи у селу боје чудовишта мада га никад нико нијени чуо, ни видио. Можда чудовиште и не постоји, а можда и постоји, али није тако страшнокако сељани причају. Морам сам да се увјерим. Дојадило ми је да по селу идем на прстима идодијала су ми сва та ушуткавања. Желим да скачем и вичем, да вриштим и да се смијем, а и дасе попнем на планину. Идем зором у планину. Нећу ником да дам да ме заустави.”

Сљедећег дана прочуло се да је Хасан отишао у планину. Неки су му се дивили говорећи: “Какоје то храбар момак. Можда нас спаси од чудовишта.”

Други су опет говорили: “Какав глупан. Запамти шта сам рекао, чудовиште ће га сигурно појести,а онда ће се наљутити и доћи овдје да свој бијес искали на нама јадним сељанима.”

Хасан је у зору тог дана кренуо у планину. Сељани су га кришом посматрали иза затворенихврата. Било га је мало страх, али није хтио да то покаже па је из свег гласа пјевао: “Не бојим севеликог, длакавог чудовишта. Ја сам Хасан храбри! Ја сам Хасан неустрашиви! Не бојим се! Небојим се!”

Хасан је ходао и пењао се путем уз планину све док није стигао на сами врх. Погледа пажљивооко себе, али не видје ништа што би га уплашило. Уздахну с олакшањем и повика из свег гласа,надајући се да ће га сељани чути: “Не бојим се великог, длакавог чудовишта. Ја сам Хасан храбри!Ја сам Хасан неустрашиви! Видите ме како скачем. Чујте како вичем. Не бојим се! Не бојим се!”


113322

Изненада, Хасан чу неки звук иза себе. Чуо је кораке неког великог створења. Брзо се окрену инађе се лицем у лице са чудовиштем.

Чудовиште је било баш онакво каквог су му га сељани и описали. Имало је густу длаку, дуге иоштре канџе и једно око усред чела. Хасан се од страха заледио. Пожелио је да је слушао сељанеи да никад није отишао из сигурности свог села. А што се тиче чудовишта, оно се приближавалоХасану све више и више, онда га је пажљиво обилазило, а онда одједном отрча, урличући иплачућу.

Хасану се оте дубок уздах олакшања. Није могао да вјерује да се чудовиште, кога су се сељанитолико бојали, тако препало младића као што је он. Хасан пође за њим до његове пећине и зовнуга: “Чудовиште! Чудовиште! Гдје си?”

Чудовиште одговори дрхтавим гласом: “Одлази, младо момче. Никад ти ништа нажао нисамучинио”

Зачуђен, Хасан рече: “ Али, ти си чудовиште и сви те се боје!”

Збуњено, чудовиште мало извири па рече: “Боје се мене! Како чудно! Људи се боје мене, а ја себојим људи.”

Хасан се томе дуго и гласно смијао, а онда рече: “Зашто се ти бојиш људи кад си ти чудовиште?”

Чудовиште задрхта и рече: “Људи ми изгледају страшно. Имају два ока умјесто једног као ја.Немају густу длаку као ја и имају тако пискаве гласове. Најстрашније од свега јесте то што воледа једу чудовишта.”

Хасан се насмија и рече: “То је немогуће. Ми не једемо чудовишта. Ви чудовишта једете људе.”

Чудовиште узвикну: “Једемо људе? Фуј, не дај Боже! Ми чудовишта једемо само биље и бубе.”

Кад то чу, Хасан рече: “Сељанима ће засигурно пасти камен са срца и биће јако срећни кад точују.”

Чудовиште је дуго посматрало Хасана, а онда се гласно насмија и рече: “Чак и ти ми изгледашсмијешно и помало страшно, али мислим да си добар и фин.”

Хасан и чудовиште се од срца насмијаше и отрчаше да се играју.

Од тог дана је чудовиште постало најбољи пријатељ сељана.

Штитило их је од опасности, помагало им у свакодневним пословима и играло се са дјецом.

Taghreed A. Najjar, Al-Salwa Publishing House, објављено 2002. Штанд бр.5.0 Д 953


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

113333

Прича о двије жене

Једна жена оде да живи у неком новом граду и кад сиже до градске капије, чувар је упита: “Каквису људи у граду из којег долазиш?”

Она му одговори: “Били су лоше нарави, свађалице, трачери и углавном непријатни.”

Чувар јој онда рече: “Видјећеш да су овдје људи исто тако лоши, па предлажем да продужишдаље својим путем.”

Наиђе онда нека друга жена и чувар је упита исто што и ону прву. Жена му одговори: “Људи умјесту из којег ја долазим су тако љубазни и брижни. Били су храбри у тешким временима, аувијек су вољни и спремни да са мном подијеле све што имају и љубазно дочекују странце.”

Затим јој чувар капије рече: “Уђи, јер видјећеш да су људи овдје исто тако добри и спремни дапомогну.”


113344

Слијепци и слон

Једног дана сретоше се три слијепца и сједоше да ћаскају. Дуго су причали о свему и свачему.Одједном, један од њих се сјети нечега па рече: “Чуо сам да је слон чудна животиња. Штета штосмо слијепи па не можемо да га видимо.”

“Ех, да, стварно је штета што немамо среће да видимо ту чудну животињу,” одврати на то другии уздахну.

Трећи, веома изнервиран, придружи се разговору и рече: “Видјети? Заборавите! Било би дивнода га само осјетимо.”

“И то је тачно. Кад би барем постојао неки начин да додирнемо слона, могли бисмо да сазнамокаква је то животиња.” Сви се сложише.

Случај је хтио да је туда баш пролазио неки трговац са крдом слонова и он чу њихов разговор.“Момци, да ли стварно желите да осјетите слона?” Хајдете, пођите онда са мном, показаћу вам,”рече им он.

Трговац их затим замоли да сједу на земљу, а потом поведе првог од њих до слона да га додирне.Испруженом руком човјек прво додирну слонову лијеву, а затим и десну предњу ногу. Наконтога опипа те двије ноге од врха до дна и сав озарен окрену се и рече: “Ето, таква је та чуднаживотиња.” Затим се полако упути према својим друговима.

Онда је трговац одвео другог слијепца до стражњег дијела слоновог тијела. Човјек је додирнуореп, којим је слон неколико пута махнуо и задовољно узвикну: “Аха, стварно чудна животиња!Заиста чудна! Сад знам. Знам.” Затим се журно помакну у страну.

Затим приђе и трећи слијепац и додирну слонову сурлу, која се помијерала напријед –назад,окрећући и савијајући се, и он помисли: “То је то. Сазнао сам.”

Три слијепца се затим захвалише трговцу и одоше својим путем. Сваки је био узбуђен онимшто је доживио и имао је пуно тога да каже.

“Хајдемо да сједемо и разговарамо о овој чудној животињи,” рече други слијепац прекинувшитишину.

“Јако добра идеја. Јако добра,” сложише се друга двојица. Не чекавши да иједан од њих сједе какотреба, други слијепац брзо рече: “Та чудна животиња је попут наших великих сламнатих лепеза,љуља се тамо-амо како би нас расхладила. Међутим, није тако велика, а није ни добро направљена.Главни дио јој је прилично чупав.”

“Ма не, не!”, први слијепац повика, не слажући се. “Ова чудна животиња личи на два великадрвета без иједне гране.”

“Обојица гријешите,” одврати трећи. “Ова чудна животиња је слична змији, дуга је и округла ивеома снажна.”

Како су се посвађали! Сваки је инсистирао да је само он у праву. Наравно, нису могли да сесложе јер ниједан није истражио цијелог слона. Како ико може да опише неку цјелину ако нијепроучио све дијелове, један по један?

Из: Kuo, Louise and Kuo, Yuan-Hsi (1976), „Кинеске народне приче“, Celestial Arts: 231 Adrian Road, Millbrae CA 94030,стр. 83-85)


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

113355

Љуби ближњега свога као себе сама

У јеврејској хасидијској традицији постоји прича о рабину који је тврдио да је од двојице сељаканаучио право значење љубави према ближњем свом (Левитикус 19:18 “Не свети се и не мрзиникога од свог народа, него љуби ближњега свога као себе самог”).

Један је питао другог: “Иване, да ли ти мене волиш?”

Иван одговори: “Наравно да те волим, Владимире.”

Владимир онда упита: “Знаш ли шта мени ствара бол, Иване?”

Иван рече: “Како ја, Владимире, могу да знам шта теби ствара бол?”

Владимир рече Ивану: “Иване, ако ти не знаш шта мене боли – како можеш истински да меволиш?”

Ако заиста тврдимо да нам је стало до страна у сукобу, онда је наша дужност, наша узвишенадужност, да настојимо да разумијемо шта другима наноси бол.

Лисица и рода

Једног дана једна је себична лисица позвала роду да дође на вечеру у њено скровиште у дрвету.Увече је рода долетјела до лијине куће и својим дугим кљуном покуцала на њена врата. Лијаотвори и рече: “Молим те, уђи и вечерај са мном.”

Она позва роду да сједе за сто. Рода је била јако гладна, а храна је изврсно мирисала. Лија јепослужила супу у плитким тањирима и врло брзо је посркала. Међутим, рода није могла ни дапроба супу јер је тањир био јако плитак за њен дугачки кљун. Јадна се рода само љубазносмјешкала и остала гладна.

Себична лија упита: “Родо, зашто ниси појела супу? Зар ти се не допада?”

Рода јој одговори: “Јако си љубазна што си ме позвала на вечеру. Молим те, придружи ми сесутра да заједно вечерамо у мом дому.”

Сљедеће вечери, кад је лија дошла у родину кућу, она видје да опет имају супу за вечеру. Овај путсупа је послужена у високим и уским ћуповима. Рода је лако испијала супу, а лија није могла никап да дохвати. Овај пут је дошао ред на лију да се кући врати гладна.


113366

Комшија

Sayyed Jawad Ameli, велики мујтахид, вечерао је кад неко покуца на његова врата. Био је то слугањеговог господара, Ayatullah Sayyed Mehdi Bahrul Uloom, који рече:

“Твој господар ме шаље по тебе и жели да одмах дођеш. Управо је сјео за вечеру, али одбија даједе док те не види.”

Није било времена за губљење. Sayyed Jawad Ameli остави своју вечеру и похита Ayatullah BahrulUloomovoj кући. Док је улазио, господар га пријекорно погледа и рече:

“Sayyed Jawad! Ти се не бојиш Алаха! Зар те није стид пред Алахом?”

Ово силно изненади Sayyed Jawada јер није могао да се сјети да је урадио ишта што би озлоједилоњеговог господара.

Он рече: “Нека ме мој господар упути у моју погрешку.”

Ayatullah Bahrul Uloom одговори: “Има већ седмица дана да су ти твој комшија и његовапородица без брашна и риже. Покушао је да купи мало датула у продавници, али је трговацодбио да је да на вересију. Вратио се кући празних руку, а породица нема ни мрве хране у кући.”

Sayyed Jawad је био затечен: “Алаха ми,” рече, “нисам то знао.”

“То ме још више љути. Како можеш да не знаш ништа о свом комшији? Та невоља траје већ седамдана, а ти ми кажеш да ниси знао. А да си знао и игнорисао га иако знаш, не би тад ни биомуслиман,” додаде Ayatullah Uloom.

Затим рече Sayyed Jawadu да узме сва јела испред њега и однесе их свом комшији.

“Сједи са њим да једеш да га не би било стид. И узми овај новац за његове будуће трошкове.Стави га испод јастука, или тепиха, да га не понизиш, и обавијести ме кад све то урадиш јер дотад нећу ни ја да једем. За мене није човјек онај ко мирно спава док му комшија спава гладан.”

Узвишени посланик Мухамед (Мир нека је с њим).

Доступно на http://www.ezsoftech.com/stories/mis40.asp


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

113377

Морске звијезде

Једном давно био један мудар човјек који је имао обичај да оде до океана да тамо пише својадјела. Прије него би почео да пише, обично би отишао до плаже. Једног дана док је шетао дужобале, погледа низ плажу и у даљини угледа људску фигуру која се кретала попут неког плесача.Насмијеши се у себи на помисао да неко плеше у част овом лијепом дану, па похита да гасустигне.

Док се приближавао, видје да је то неки младић, али није плесао, већ се сагињао, узимао нештои њежно га бацао у море.

Како се приближи младићу, довикну му: “Добро јутро! Шта то радиш?”

Младић застаде, диже поглед па рече:

“Бацам морске звијезде у океан.”

“Мислим да је требало да питам: Зашто бацаш морске звијезде у океан?”

“Сунце је високо одскочило, а плима се повлачи. Ако их не бацим назад у океан, умријеће.”

“Али младићу, зар не видиш да је плажа километрима и километрима дуга и да посвуда по њојима јако пуно морских звијезда. То што радиш нема смисла!”

Младић га је љубазно слушао. Онда се сагну, подиже још једну звијезду и баци је у море прековеликих таласа.

“Има смисла за ову једну!”

Његов одговор изненади човјека. Он се мало љутну. Није знао како да одговори. Па се умјестотога окрену и одшета до своје колибе, како би почео да пише.

Цијели дан, док је писао, прогањала га је слика младог човјека. Покушавао је да не мисли нањега, али му је та слика стално била пред очима. На крају, у касно поподне, он схвати да је он,научник и пјесник, пропустио да препозна суштинску природу онога што је млади човјек чинио.Јер, увидио је да је оно што је младић радио, заправо значило изабрати да се не буде пукипроматрач свијета и учинити нешто. Посрамио се.

Те ноћи је отишао на спавање узнемирен. Кад је јутро свануло, пробудио се знајући да моранешто да уради. Па устаде, обуче се и оде на плажу, гдје је опет затекао младог човјека. И са њимпроведе остатак јутра, бацајући морске звијезде назад у океан.

(Прилагођено из: The Star Thrower, ауторице Loren Eiseley 1907-1977)


113388

Студије појединачних случајева

Едукатори и фасилитатори могу да користе студије појединачних случајева (енгл. case studies),засноване на стварним дешавањима и људима и тако обезбиједе материјал за дискусију о етичкимпитањима и ситуацијама које имају утицај на достојанство људи и људска права. Добро написанестудије појединачних случајева могу да уведу дјецу и младе у један други свијет, који сепредставља са становишта субјекта. Студије појединачних случајева могу такође да износе ипозната питања, што учесницима може да помогне да размишљају о властитим ситуацијама, а даих при том не персонализују.

Кроз студије појединачних случајева дјеца и млади могу да анализирају ситуацију која им, нанеки начин, може да буде позната или потпуно страна. Студије појединачних случајева могу дабуду важно средство у развоју емпатије јер се информација представља из субјектове тачкегледишта, а не само као ‘новински извјештај’. Размишљање о студији појединачног случаја, иопцијама које су дате, може да помогне да се изгради снажна идентификација са субјектом.

Кориштење студија појединачних случајева подстиче критичко размишљање и аналитичкевјештине, те развија способност дјеце и младих људи да постављају питања и расправљају оалтернативама. Оне такође помажу дјеци и младима да испитују властите ставове и понашањекроз животе других.

Студије појединачних случајева нужно не затхијевају рјешење: оне описују ситуацију која је моглавећ да има свој ‘крај’ или закључак и обично су узете из стварног живота.

Ако користите студије појединачних случајева на тему Насиље над дјецом, можете да користитематеријал који је урађен у вези са Свјетским извјештајем о насиљу над дјецом.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

113399

Студија појединачног случаја бр. 1 – Крисово лоше јутро

Био је понедјељак ујутро, а Крис (Chris) није желио да устане и оде у школу. Кревет је био топаи удобан, а напољу је било хладно. Осим тога, знао је да није урадио сву задаћу, а требао је да јепреда данас. Полако је отворио очи и угледао свог пса, Шуњалицу, како лежи на поду и жваћењегову нову новцату патику.

“Шуњалицо, губи се!” повика љутито, искочивши из кревета. Шуњалица отрча и сакри се ућошак.

Пошто је сад устао, он се полако обуче, опра зубе и сиђе доље. Био је двоструко љут: прво затошто му је нова патика била уништена, а друго зато што је данас морао у школу. “Зашто викендне траје још данас?”, мислио је.

Крис је доручковао, узео своју торбу и отишао на аутобуску станицу. Тамо су дјеца шутала некулопту. Док се сагињао да спусти торбу, лопта долети и удари га у чело. “Јао!”, увикну он. “Ко јето урадио?” Био је то Шон (Shawn), који на то повика с осјећајем кривице у гласу: “Нисамнамјерно, стварно”, док су се остала дјеца смијала. Крис је експлодирао:

“Јеси, глупане. Види сад како је то!”, па подиже лопту и јако је баци право на Шона, погодившига у стомак.

Шон јаукну: “Хеј, није поштено. Лопта те случајно ударила, а ти си ово урадио намјерно. Заоси.”

Овај пут Шон снажно баци лопту у Крисове ноге. Крис јурну на Шона и удари га. Да се осталинису умијешали, све је могло да се претвори у озбиљну тучњаву у којој би неко од њих био иповријеђен.

� Како објашњаваш шта је узрок Крисове реакције након што га је лопта погодила?

� Да ли је Крис могао да реагује на другачији начин?

� Како је ситуација могла да се избјегне?

� Шта је Крис требао да уради касније, у току дана, кад се смирио?


114400

Студија појединачног случаја бр. 2 – Усамљеник или отпадник?

Џорџ (George) иде у осми разред у твојој школи. Ти га волиш јер је увијек пријатан и поздрависе кад пролази. Због тога га скоро сви јако воле, веома је популаран и има добре лидерскеспособности – прави је вођа.

Међутим, схватио си да Џорџ изгледа има проблема са једним другом из разреда, Сифаном(Siffan). Сифан је из Јордана, а његов отац је довео своју породицу у ваш град, у коме обављаједан привремени посао.

Сифан је увијек сам и изгледа да не воли да учи заједно са осталим другарима из разреда. Џорџмисли да Сифан неће да се спријатељи ни са ким у школи и да мисли да је бољи од осталих уразреду.

Тачно је да је Сифан неколико пута био веома груб према Џорџу, што је такође допринијело даовај прави ружне коментаре на рачун Сифана, често на рачун боје његове коже и понашања.

У твојој школи нема пуно дјеце из арапских земаља, а нека дјеца праве шале на њихов рачун.Наравно, то се пуно пута десило и Сифану.

Прошле седмице Сифанов отац је морао да оде у Аман, у Јордану, на један пословни састанак.Тамо је погинуо у експлозији бомбе у једном хотелу. Сад цијела школа зна за то и наставници суизразили саучешће Сифану и његовој породици.

Сифан се вратио у школу након неког времена, али нико од његових другова у разреду не говориса њим. Пошто се чини да у школи нема пријатеља, сад је сам са својим болом.

� Шта мислиш, како се Сифан осјећа?

� Како ти видиш Сифанову ситуацију?

� Шта би по твом мишљењу Џорџ требао да уради?

� Шта би ти урадио да си на Џорџову мјесту?

� Каква је Џорџова улога као Сифановог друга из разреда и лидера у школи?

� Сматраш ли да Сифан треба некоме да се обрати?

� Шта мислиш да би Сифан урадио да је на Џорџову мјесту?

� Шта мислиш да би наставници и школа требали да ураде да помогну Сифану?


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

114411

Студија појединачног случаја бр. 3 – Анина прича

Прије сам живјела у градићу Алто Баудо у Колумбији (Colombia), али сам због дешавања у момграду морала да побјегнем и нађем склониште у Есмералдасу у држави Еквадор (Ecuador). Зовемсе Ана.

“Нашу регију годинама је нападала једна наоружана група герилаца. Неких година би насостављали на миру, а било је и оних кад би нападали на куће оних за које су сматрали да су ихиздали.

Једног дана позвали су све људе из града на састанак. Оптужили су мог брата Андреса да сарађујеса другом страном, паравојним групама. Нису му дозволили ни да објасни него су му пуцали углаву, ту на тргу пред свима. Имао је младу жену и троје дјеце.

Као његова сестра, ја сам им такође била сумњива, али ми је речено да напустим град или ћепобити моју дјецу. Без много времена да спакујем нешто одјеће, отишла сам са моје шесторомале дјеце, снахом и њено троје дјеце.

Сада ми је 49 година и имам осморо дјеце. Један је студирао у Кибиду (Quibidó), али сепридружио герилцима, истој оној групи која је пријетила мени и убила Андреса. Једна мојакћерка ради са паравојним јединицама. Можете ли да замислите како би то изгледало да се њихдвоје икад сретну?

Мени и мојој дјеци живот у Есмералдасу није лак. Ја продајем воће и зарађујем тек толико даплатим кирију за малу собу у којој живим са својом дјецом. Карлос (Carlos), један од мојихсинова, ради у пошти, мада није добио плату већ три мјесеца. ХорхеJorhе), коме је сада 16 година, прошле седмице је доспио у затвор јер су га оптужили што је украосат. Нисмо имали новца ни за храну.

Остала дјеца нису никако могла да нађу посао, а ја нисам могла да приуштим да их шаљем ушколу. Понекад нас наше комшије називају дилерима, герилцима и третирају нас каокриминалце. Међутим, чак и овај живот је бољи од повратка у Колумбију и у рат. Не мислим даће се проблеми тамо икад ријешити. Све док су те наоружане групе у том подручју, ја не могуда се вратим својој кући.

Нашли смо какво-такво уточиште у Есмералдасу. Али како ћемо живјети? Какве опције имам?Забринута сам због своје мање дјеце. Они не могу да иду у школу јер ја немам да им платимшколарину. Шта ће радити по цијеле дане? Плашим се да ће запасти у невоље, почети да се дружеса бандитима и завршити или у затвору или на улици. Живот је тако биједан.

� Шта осјећаш за Ану?

� Шта би она могла да уради да себи и својој дјеци живот учини бољим?

� Коме би могла да се обрати за помоћ?

� Шта би ти урадио да си у њеној ситуацији?

� Има ли у твом граду људи као Ана?

� Да ли би могао да им помогнеш на било који начин?


114422

Студија појединачног случаја бр. 4 – Маријина прича

Марија, којој је сада 16 година, има очуха који је прави насилник. Прије него је почео да тучеМарију, она је знала да туче њену мајку. Кад је имала осам година, питао ју је колико је сати, а онаје погрешно одговорила. Марија каже: “Ударио ме је тако јако да сам пала и ударила главом одкревет. Онда је почео да ме удара и ногама. Била сам толико уплашена да сам се упишкила.”

Насиље се наставило, али Марија није могла никоме ништа да каже. “Нисам жељела да кажемникоме у школи, а ни својој мами јер је она имала толико других проблема о којима је морала дабрине. Било ме је страх да икоме кажем шта ми се дешава да не би дошло до мог очуха, који бисе онда искалио на мени и на мојој мајци.”

Насиље је погодило све аспекте Маријиног живота, а и њено школовање је због тога трпило.

“Пропустила сам три разреда јер нисам могла маму да остављам саму с њим. То је такође утицалои на моје самопоуздање и дозвољавала сам осталој дјеци у школи да ме киње и газе. Нисам хтјелани са ким да причам о томе у школи, али ни са мамом јер је имала толико других брига.”

Најзад су се у школи забринули и када је Марија пошла у 9. разред, у 13. години у школи су јојоредили савјетницу. На почетку Марија није могла да јој прича о својим проблемима, али се накрају, ипак, отворила и проговорила о свему.

“Нисам јој у почетку вјеровала, али након годину дана испричала сам јој све шта ми се дешава.

Постала ми је нешто као најбоља пријатељица и осјећала сам да могу да јој кажем све и да никонеће сазнати оно о чему разговарамо.”

Али, иако је виђала своју савјетницу, Марија је узела превелику дозу наркотика и провела уболници седмицу дана. Казала је: “ Дигла сам руке од живота и осјећала сам да више немамразлога да и даље живим.”

Упућена је новој савјетници, а посјећивала је и психијатра и љекара како би јој помогли да сеопорави.

Марија каже: “Савјетовање и подршка психијатра и љекара су ми заиста помогли. Такође сам,читајући књиге и часописе, схватила да нисам једина која пролази кроз овакве проблеме. Тапомисао да нисам сама у овоме, била ми је велика утјеха.”

� Шта би ти урадила да си у Маријиној ситуацији?

� Шта мислиш како ће на њен живот утицати ово што јој се догодило?

� Како дјеца могу да се заштите од насиља у кући?

� Каква је правна ситуација у твојој земљи по питању дјеце која су жртве насиља, укључујућии насиље у кући?

� Како, и ко треба да заштити дјецу од насиља у кући?

� Имаш ли пријатеље у разреду који су жртве насиља и злостављања код куће?

� Шта ти можеш да урадиш да им помогнеш и пружиш вршњачку подршку?

� Да ли сматраш да су дјевојчице више изложене насиљу него дјечаци? Зашто?

� Да ли код тебе у школи има случајева гдје дјеца малтеретирају другу дјецу? Како то можешда зауставиш?


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

114433

Моралне дилеме

Морална дилема представља ситуацију коју треба ријешити. Ако је неки проблем дилема, тозначи да постоји избор између више рјешења која сва изгледају непожељно, било краткорочно,било дугорочно. Рјешавање дилеме често укључује тешка етичка питања.

ЕЕввоо ннееккиихх ссммјјееррннииццаа за изграђивање властитих моралних дилема:

Осигурајте да дилема укључује ситуацију у којој учесници морају да донесу властиту одлуку.Присјетите се важности да пустите те младе људе да изаберу.

Опишите ситуацију која омогућава да се заобиђу правила.

Представите ситуацију у којој учесници морају да се упитају шта је исправно, а шта погрешно.

Водите их до тренутка кад се чини да најбоље рјешење доноси корист њима, али штети другима.

Морална дилема бр. 1 – Спашавање живота

Два човјека путују пустињом. Имају само једну флашу воде за обојицу. Ако је подијеле, обојицаће умријети. Ако само један попије сву воду, он ће преживјети, али ће његов сапутник умријети.

Шта ће они урадити? Једно мишљење је да треба да подијеле ту воду, па тако ниједан неће видјетиумирање оног другог. Друго мишљење је да власник флаше, онај који је био довољно мудар да јепонесе, треба и да попије воду.

Имамо два контрадикторна мишљења. Како ћемо ми посматрати те супротне ставове? Чији јеживот пречи? Шта ако је један од та два путника дијете, а онај други одрастао човјек? Шта акосу путници човјек и жена? Како мјеримо вриједност живота?


114444

Морална дилема бр. 2 – Кошаркашка утакмица

У твом граду ускоро треба да почне Кошаркашка олимпијада за средње школе. Тим твоје школеје побиједио на прошлогодишњој Олимпијади и добио златну медаљу за фер- плеј (енгл. fair play)

Ове године има већи број школских тимова. Ваша два најбоља играча нису више у вашој школии треба вам двоје нових људи да их замијене. Ваш тренер ће бити ван града три седмице и дао вамје одговорност да одаберете та два нова играча на основу критерија тима. Међутим, он вам јепрепоручио: „Осигурајте да се одабрани играчи слажу са, и разумију правила тима, прије негоих примите и потрудите се да изаберете најбоље“. Ви сте покренули процес избора, а само сутри човјека показала интерес да се пријаве. Немате времена да кренете у нови процес и моратеда изаберете између ове тројице. Та три, који су се пријавили, су:

Кристијан: 14 годинаНема искуства у игрању кошарке. Волио би да научи.Има времена за тренинге свако поподне.

Хиран: 16 годинаДвије године искуства. Био је у другом најбољем тиму на прошлој Олимпијади, али је избачениз тима због непоштене игре. Неки мисле да је од тада почео да се дрогира.Има времена за тренинге 4 дана у седмици.

Андрес: 15 година.Година дана искуства.Има времена за тренинге три дана седмично.

Кад су чланови тима обављали интервјуе са ова три кандидата, објаснили су им правила тима:

� Чланови тима имају између 15 и 18 година живота.

� Седмично тренирају три пута по три сата.

� Сваке суботе тим има тренинг из вођења. Ти тренинзи су обавезни за све чланове.

� Током првог викенда сваког другог мјесеца чланови тима морају да похађају кампове затимско дружење.

� Изостанци се правдају само ако је у питању болест или проблеми у породици.

ККррииссттиијјаанн је рекао да ће да напуни 15 година за три мјесеца, а да не може да има тренинг петкомпоподне јер у то вријеме има планиране састанке са члановима школског Савјета ученика.

ХХиирраанн је задовољан са свим правилима и прихвата их.

ААннддрреесс је објаснио да не би могао да похађа програм викендом због вјерских разлога. Он јеЈевреј, а сабат (Sabbath) је дан за молитву и Бога.

� Кога сте изабрали да буде дио вашег тима?

� Да ли су правила тима довољна да би неко на основу њих могао да донесе одлуку?


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

114455

� Ни Кристијан ни Андрес не могу да се придржавају правила тима, како онда да ускладите вашуодлуку са тренеровом препоруком: “Осигурајте да се слажу са и да разумију правила тима.“

� Ако сте одлучили да не примите Хирана, шта би могао да буде разлог томе? Може лињегово искључење из бившег тима да буде разлог што му не дозвољавате да се укључи уваш? Могу ли гласине о кориштењу дроге да буду разлог што га не примате у тим?

� Ако сте одлучили да не примите Андреса, шта би био разлог томе?

Морална дилема бр. 3 – Штитити лаж

Џуди (Judy) има 12 година. Мама јој је обећала да ће је пустити да иде на специјалан рок- концерткоји ће ускоро да се одржи у граду, али само ако уштеди довољно новаца за карту, тако што ћеувече чувати дјецу по неколико сати и ставља на страну нешто од новца за ужину. Џуди је успјелада уштеди 20 долара што је и више него довољно за карту која кошта 15 долара. Њена мама сеонда предомислила и рекла јој да новац који је уштедила мора да потроши на књиге за школу.

Џуди је била разочарана, али је одлучила да ипак некако оде на тај концерт. Купила је карту, амами је рекла да је уштедила само пет долара. Те суботе отишла је на концерт, а мами је рекла даће провести дан код пријатељице. Прошла је седмица дана, а мама није ништа открила.

Џуди је онда све испричала старијој сестри, Луиз (Louise), и како је отишла на концерт и како јелагала мами о томе. Луиз се сада пита да ли да мами каже шта је Џуди урадила.

1. Треба ли Луиз, старија сестра, да каже мами да јој је Џуди лагала о уштеђеном новцу иконцерту – или треба да шути? На основу чега би она требала да донесе своју одлуку?

2. Коме је Луиз најлојалнија, мајци или сестри? Зашто?

3. Да ли је у овој ситуацији важна чињеница да је Џуди сама зарадила новац? Зашто?

4. Мама је обећала Џуди да ће је пустити да иде на концерт ако сама заради и уштеди новац.Да ли је овдје битно и то што је мама прекршила обећање? Зашто?

5. Уопштено, треба ли одржати дато обећање? Зашто?

6. Да ли има разлике у томе да ли је особа, којој је нешто обећано, теби блиска или не?

7. Шта је најодговорнија ствар коју би Луиз требала да уради у овој ситуацији?

Прилагођено из Moral Reasoning, Victora Grassiana, Prentice Hall, 1981.


114466

Морална дилема бр. 4 – Цијена живота

Једна жена је обољела од рака и бори се за живот. Постоји један лијек који би могао да јој спасиживот. Ради се о одређеном облику радијума, кога је један фармацеут из тог града недавнооткрио. Фармацеут тражи 2.000 долара за лијек, што је десет пута више него што коштапроизводња лијека.

Муж обољеле жене, Хајнц (Heinz), обилази пријатеље и фамилију, тражећи и посуђујући новац,али може да сакупи тек 1.000 долара. Рекао је фармацеуту да му жена умире и замолио га да муспусти цијену или да му да лијек на кредит. Фармацеут га је одбио.

У очајању муж провали у фармацеутову радњу, како би украо лијек за своју жену.

� Да ли је фармацеут поступио исправно кад је одбио Хаинца? Зашто?

� Да ли је муж поступио исправно кад је провалио у радњу? Зашто?

� Да ли је муж имао икакво друго рјешење?

� Шта би ти урадио да си у мужевој ситуацији?

Преузето из “Collected Papers on Moral Development and Moral education”, Lorensa Kolberga (Lawrence Kohlberg).Cambridge: Moral Education and Research Foundation, Harvard University Education Foundation, 1973.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

114477

Морална дилема бр. 5 – Чамац за спасавање

Године 1842. један брод је ударио у санту леда и више од 30 преживјелих нагурало се у чамац заспасавање, који је иначе намијењен за само седам особа.

Како се приближавало олујно невријеме, постаде јасно да чамац мора да се растерети ако желеда ико од њих преживи. Капетан је сматрао да је једина исправна ствар коју треба да уради данатјера неке појединце да искоче из чамца и утопе се. Тако нешто, сматрао је, није неправеднопрема онима које би избацио из чамца јер би се они ионако били утопили. Ако, међутим, неуради ништа, биће одговоран за смрт оних које је могао да спаси.

Неки људи су били против капетанове одлуке. Тврдили су да, ако се ништа не уради и сви збогтога умру, нико неће бити одговоран за те смрти. С друге стране, ако капетан покуша да спасиједне, урадиће то тако што ће убити друге и онда ће он бити одговоран за њихову смрт.

Капетан је одбацио такво размишљање. Пошто је једина могућност за спашавање захтијеваласнажно веслање, капетан одлучи да ће они најслабији морати да буду жртвовани. У тој ситуацијибило би апсурдно, мислио је, да одлучи жријебањем кога да избаци са чамца. Онда је избационајслабије.

И након неколико дана напорног веслања спашени су, а капетан је због свог дјеловања изведенпред суд.

1. Да си ти био у том чамцу, које би ти аргументе имао да си:

a) Ти требао да будеш онај који ће бити избачен са чамца?

b) Да си ти био међу оним снажнијим који су требали да остану у чамцу?

2. Да си ти у пороти на суђењу капетану, каква би била твоја одлука о кривњи?

3. Какву би капетан требао да добије ‘казну’, ако би уопште било икакве казне?

4. Шта би ти урадио да си био у капетановој кожи?

Прилагођено из Moral Reasoning, Vioctor Grassian, Prentice Hall, 19981.


114488

Морална дилема бр. 6 – Варање

Соња има проблема са својим студијем хемије, а на прошлом тесту није постигла добар резултат.

Међутим, за завршни испит се вриједно припремала и убијеђена је да ће га положити. Тест јевеома дугачак, али она је одговорила на скоро сва питања и мисли да је до сада све добро урадила.Али, има једно питање на које не зна одговор. То питање носи 25% оцјене. А вријеме јој истиче.

Особа која сједи до ње на тесту је завршила све задатке, а Соња има прилику да препише одговорна питање које јој ствара потешкоће. Професор је заузет одговарањем на питања неког студента,а Соња је свјесна да може лако и брзо да препише одговор.

Ако одговори на то задње питање положиће испит, а ако не, пашће и мораће поново да полажецијели испит идућег семестра.

� Шта мислиш шта ће она урадити?

� Шта би ти урадио да си на њеном мјесту?

� Претпоставимо да си варао на испиту. Ако те професор сутра пита да ли си варао или не,хоћеш ли да признаш или измислиш нешто?

� Ако неко у разреду вара, да ли то по твом мишљењу има посљедица по неког другог. Какои зашто? Зашто не?


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

114499

Филмови и видео- радови

Филмови и видео- радови помажу учесницима да уђу у један нови и другачији свијет, те да наученешто о животима других и ситуацијама у којима се други налазе. Зависно о способности оногако прави филм, учесници могу такође да разматрају и различита становишта, мотиве акција којеликови у филму предузимају, као и сложеност ситуација са којима се сусрећемо.

Кроз филмове и документарце, који приказују тренутна дешавања у друштву, едукатори ифасилитатори могу лако да успоставе контакт са дјецом и младима. Гледање филмова подстичеучеснике да постављају питања о дешавањима у различитим дијеловима свијета, да се упознајуса темама о људским правима и уче о ненасилним алтернативама сукоба.

Филмови су дио популарне културе и играју важну улогу у забави младих. Зато они могу дјецу имладе некој теми да приближе на интересантан и инспиративан начин. Дискусије о филму могуда помогну учесницима да изразе своје страхове, мисли, осјећања и разумијевање ситуације.Додатни аспект јесте дискусија о улози коју медији имају у потрошачкој култури.

Сљедећа листа филмова одабрана је са циљем да се помогне фасилитаторима и едукаторима дакористе филмове о људским правима, образовању за мир, интеркултуралном и међурелигијскомучењу. Они су означени према стандардима удружења Motion Pictures Association (MPA), којиузимају у обзир тему филма, језик, насиље, голотињу, секс и кориштење дрога. То означавањеобично раде родитељи, а оно може да буде и добар начин да се донесе одлука о томе да ли јефилм прикладан за неку старосну групу са којом тренутно радите. Неки филмови нису означениод стране МПА, и у тим случајевима неопходно је да фасилитарор одлучи да ли ће неки филмкористити у раду са дјецом и омладином или не.

Филмови се означавају на сљедећи начин:

Г General Audience – Погодно за све узрасте.

ПГ Parental Guidance – Препоручује се присуство родитеља јер неке сцене можда нису прикладне за дјецу.

ПГ-13 Parents Strongly Cautioned – Препоручује се строги надзор родитеља јер материјал можда није пригоданза дјецу млађу од 13 година.

Р Restricted – Није дозвољено приказивање дјеци млађој од 17 година без пратње родитеља

НЦ-17 Нико у узрасту од 17, и млађи, не треба да гледа овај филм.


115500


Назив филма Режисер Ознака Кратак опис

Au revoir, lesenfants

(До виђења,дјецо)

Louis Malle ПГ

Радња филма смјештена је у Други свјетски рат усеоску католичку школу у Француској. Два дјечака,један од њих је Јевреј кога су редовници, који водету школу, сакрили од нациста. Филм је заснован наМелеовом личном искуству.

The Believer(Вјерник) Henry Bean

Млади Јевреј, студент из Њујорка, креће наприватно истраживање значења јудаизма у свомживоту. Он истражује теме о религији и породици.То је психолошко истраживање сила нетолеранције,и код појединца и у друштву као цјелини.

Blood Diamond

(Крвавидијамант)

Edward Zwick

Р – сцененасиља инепримјеренјезик

Током грађанског рата и хаоса који је владао у SierraLeoneu током 1990-тих, два Африканца: DannyArcher, бивши плаћеник из Зимбабвеа и СоломонВандy, рибар из Мендеа, крећу у потрагу заријетким ружичастим дијамантом, кога је Соломонраније био пронашао и сакрио. Уз помоћ америчкогновинара, Maddy Bowena, два човјека крећу напогибељан пут који би могао да спаси Соломоновупородицу и донесе искупљење Archeru.

Central Station

(Централнастаница)

Walter SallesР –непримјеренјезик

Дора, бивша учитељица, огорчена је старица којаради на Централној жељезничкој станици у Рио деЖанеиру, гдје пише писма за неписмене муштерије.Josue, деветогодишњи дјечак, никада није упознаосвог оца, али му његова мајка пише преко Доре.Дора води на пут Josuea да пронађе свог оца и то јепут који ће обома да промијени живот.

Cry Feedom

(Плачислободо)

RichardAttenborough ПГ

Радња филма смјештена је у Јужну Африку токомпериода апартхејда. То је прича о Donaldu Woodsu,главном уреднику либералног часописа DailyDispatch и активисти Steve Bikou. Када Бико умиреу полицијском притвору, Woods напише књигу оњему, а једини начин да она буде објављена, јесте даWоодс и његова породица тајно побјегну из земље.

Dead Poets’Society(Друштвомртвихпјесника)

Peter Weir ПГ

Прича о појединцима који нађу снаге и храбростида изаберу властити пут. Професор Keating, новинаставник енглеског језика, надахњује дјечаке једнепрестижне америчке школе да се побуне противтренутног стања. Сваки од њих то и уради, свако насвој начин, и то их промијени за цијели живот.

Gandhi (Ганди) RichardAttenborough Г

Гандијев живот је живот испуњен активизмом заљудска права и политичку и вјерску толеранцију.Животопис једног изузетног човјека, који сененасилним методама борио за миран суживот идемократију.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

115511



Hotel Rwanda(Хотел Руанда) Terry George

ПГ-13

Насиље,узнемирујуће сцене инепримјеренјезик

У Руанди се током 1994. године десио геноцидтаквих размјера какве нису виђене још одхолокауста. У само три мјесеца на бруталан начинубијено је милион људи. Надахнут својом љубављупрема породици, један обичан човјек спашаваживоте преко стотину беспомоћних избјеглица,дајући им склониште у хотелу којим он управља.

In the Name ofGod

(У име Бога)

AnandPatwardhan Г

Од добијања независности 1947. године Индија јесекуларна држава. Највећа опасност по изузетнонапето друштвено ткиво данас долази одхиндуистичких фундаменталиста који позивају 83%хинду мањине да редефинише Индију као државухиндуса.

The KiteRunner(Ловац назмајеве)

Marc Foster

Заплет филма слиједи радњу романа KhaledaHosseinia. То је прича о Амиру, којег прогањаосјећај кривице јер је издао Хасана, свог друга издјетињства и сина очевог слуге. Он се враћа уАфганистан и нада се да ће добити опроштење заоно што је радио док је био млад. Међутим,Афганистан у који се он враћа, сада контролишуТалибани.

Kolya Jan Sverak

ПГ-13Одређенадозасензуалности

Franta Louka, концертни челист у Чехословачкојтоком окупације од стране Совјетског Савеза, губимјесто у државном оркестру. Упао је у велике дуговеи када му његов пријатељ предложи да се ожениРускињом, како би она добила чешке документе, онневољно пристане. Она тако искористи ситуацију ипобјегне свом љубавнику у Западну Њемачку,остављајући свог петогодишњег сина са баком. Кадабака умире, Kolya долази да живи са својим очухомLoukom.

Kundun Martin ScorseseПГ-13

сцене насиља

Животопис Далај Ламе. Док је још био мали дјечаки живио у удаљеном подручју Тибета, свештеницису утврдили да је он четрнаеста реинкарнација Буде.По завршетку Другог свјетског рата морао је да сеноси са кинеском комунистичком агресијом наТибет. Протести су игнорисани, а Мао је задржаовојну диктатуру на Тибету, на крају присилившиДалај Ламу да избјегне у Dharmasalu у Индији.

115522



Life is Beautiful

(Живот јелијеп)

Roberto Benigni

ПГ-13

Тематскиелементихолокауста

Јевреј Guido Orefice, пјесник, његова жена и синживе лијеп и срећан живот све док их Нијемци неухапсе и не одведу у концентрациони логор.Штитећи свог сина Giosuea од страшне истине,Guido му каже да су они сви заправо на великомљетовању и претвара логор у велику игру, говорећиим да морају да имају 1000 поена да би добилиправи тенк и отишли. Контроверзан филм когамноги сматрају богохулним јер збија шале на рачунхолокауста, док други сматрају да се ради онепопустљивости људског духа.

Lions for Lambs Robert Redford

Р – сценерата, насиљаи употребанепримјереног језика

Инспирирани својим професором, др Melleyem,два студента одлуче да се придруже борби уАфганистану. Њихова борба за опстанак на ратномпољу постаје веза која спаја двије различите приче.У Калифорнији Malley покушава да допре допривилегованог, али незадовољног студента, док зато вријеме у Вашингтону сенатор, који се нада да ћепостати предсједник, треба да да скандалозну причумладом ТВ новинару, која може да утиче на судбинутог младића. Те три приче су међусобнеиспреплетене и откривају како свако од ово тројеАмериканаца има дубок утицај на другу двојицу – ина цијели свијет.

Malcolm X Spike Lee

Биографија Malcolma X, чувеног афроамеричкогвође. Рођен је као Malcolm Little. Његовог оца, којије био министар, убијају чланови Ку Клукс Клана.Он постаје гангстер, а док је боравио у затвору,открива дјело под назиовом The Nation of Islamкоје је написао Elijah Muhammad. По изласку иззатвора он проповиједа та увјерења, али токомходочашћа у Меку, прелази на изворни ислам ипостаје Суни Муслиман. Промијенио је име у El-Hajj Malik Al-Shabazz и престао са својим анти-бјелачким учењем. Убијен је у атентату и умро је каошехид.

Mother Teresa:

In the Name ofGod’s Poor

Kevin Connor Г

Ово је истинита прича о Мајци Тереси. Причапочиње у граду Калкута, у Индији, гдје се онасуочава са бројним проблемима и тешкоћама и гдјепоставља темеље свог дјеловања у користнајсиромашнијих.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

115533



The MotorcycleDiaries Walter Salles

Ово је адаптација дневника који је писао Ernesto‘Che’ Guevara de la Serna кад је имао 23 године.Филм говори о његовом путовању кроз ЈужнуАмерику са пријатељем Albertom Granadoom намотору марке Нортон 500 из 1939. Рођен је упородици која је припадала вишој средњој класи, аово му је прво путовање по Латинској Америци.Видио је какву улогу и какав живот имају сељацистаросједиоци, укључујући рударе и прогоњенекомунисте који бјеже из својих кућа. То је Cheaнавело да одлучи да се бори и умре за стварпролетеријата у Латинској Америци

Pay it Forward(Шаљи даље) Mimi Leder

ПГ-13 Зрелитематскиелементикојиукључујузлоупотребудрога,алкохола,сцене секса,насиља, инепримјеренјезик

Млади Trevor McKinney се уплео у интригантанзадатак који му је дао његов нови професордруштвених наука, господин Сimoneт. Задатак је:смисли нешто што ће промијенити свијет ипокрени то. Тревор осмисли једноставну, алигенијалну идеју ширења добра: учинити три добрадјела особама које, за узврат, морају да наставе тајланац.

Pelle Conqueror Bille August

Крај 19. вијека. Брод препун шведских емигранатастиже на данско острво Борнхолм. Међу њима суLasse и његов син Pelle. Они налазе посао на једнојвеликој фарми, али их тамо третирају као људенајнижег ранга. Пеле почиње да говори дански, алига још увијек малтретирају као странца. Ни он ниотац не желе да одустану од свог сна о проналскуживота бољег од онога кога су оставили за собом уШведској.

Schindler’s List

(Шиндлеровалиста)

Steven Spielberg1993

Р – језик,сцене секса инасиља

Шиндлерова листа је прича о Оскару Шиндлеру,њемачком бизнисмену који је спасио животе хиљадупољских Јевреја током холокауста. Филм се заснивана књизи „Шиндлерова барка#, коју је написаоThomas Keneally.

115544



The Sea Inside AlejandroAmenabar

Животна прича Шпанца Рамона Сампедроа, који јеводио тридесетогодишњу кампању да оствари правода свој живот оконча достојанствено. Филмистражује Рамонов однос са двије жене: Јулиом,правницом која подржава његову ствар и Росом,женом из тог мјеста која жели да га убиједи давриједи живјети. Уз његову љубав те су жененадахнуте да остваре нешто што су раније сматрале.немогућим. Упркос својој жељи да умре, Рамон јесвакога са ким се сусрео учио о значењу,вриједности и драгоцјености живота

Silent Waters Sabiha Sumar

Филм приказује живот у Пакистану током 1979. завријеме владавине и диктатуре предсједника игенерала Zia-ul-Haqa. Фокус филма је на животуAyeshe, удовице чији се живот креће око синаСалема, њежног осамнаестогодишњег сањара којије заљубљен у Зубеиду. Салем се снажно укључује угрупу исламских фундаменталиста и остављаЗубеиду. Догађаји ескалирају кад ходошаснициСикхи из Индије нагрну у село, а један међу њиматражи своју сестру која је отета 1974. То буди болнасјећања.

Veer-Zaara Yash Chopra

Једна амбициозна млада адвокатица, SaamiyaSiddiqui добија задатак да истражи људска правазаробљеника у Пакистану. Један од случајеваодноси се на Rajesha Rathorea, човјека који јенаводно шпијунирао за индијску војску и који јеосуђен на доживотну робију. Saamiya сазнаје да онније шпијун, већ Sikh који воли једну муслиманку.Он је упао у мрежу преваре и издаје и приморан једа “призна” за шта је добио 22 године затвора.Saamyia одлучи да докаже да је притворен грешком,али њене колеге не одобравају кад жена ради‘мушки посао’.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

115555


Naziv 9lma Režiser Oznaka Kratak opis

Whale Rider Niki Caro

На обали Новог Зеланда народ Вангара вјерује дапотичу од њиховог претка Paikea, који је ту живиоприје хиљаду година и који је избјегао смрт такошто је његов кануу до обале довукао на својимлеђима један кит. Од тада Вангара се поглавице, а тоје увијек прворођени мушкарац, сматрајудиректним потомцима Paikee. Паи,једанаестогодишња дјевојчица, вјерује да јој јесудбина да постане нови поглавица, али њен дједКоро мора, у складу са традицијом и обичајима, даизабере свом народу мушког вођу. Паи воли Короавише него икога на свијету, али мора да се бори сањим и са хиљадугодишњом традицијом, како биостварила своју судбину.

Yentl Barbara Streisand ПГ

Јентл, млада Јеврејка, маскира се у младића како бибила примљена на Jeshivu, гдје се проучавају Тора,Талмуд, итд. Драматизација дјела “Јентл, дјечак изЈешиве”, Исака Башевиса Сингера (1902-1991).

115566

Пјесме

Кориштење музике у образовним програмима стимулише дјечју концентрацију и креативност.Оно помаже дјеци да се опусте и снизе ниво стреса који им учење намеће. Слушање одређеневрсте музике може да подстакне лучење ендорфина, који утиче на стварање стања мира, које опетводи ка бржем учењу.

Дјеца кроз музику могу да изразе своја осјећања, призову сјећање и пробуде мисли, и могу даосјете осјећај слободе, смирености и задовољства. Музика помаже јачању не-вербалнекомуникације и промовише јединство са људима које нисмо раније упознали. Наставници ифасилитатори могу да користе пјесме као ненасилну алтернативу у циљу протеста противнеправде и насиља.

Слушање неке пјесме може да води ка дискусији о темама које су данас важне дјеци и младима.Оно може да помогне да се међу учесницима овог програма створи простор за слушање, дијалог,размјену мишљења и интеракцију испуњену поштовањем.

Сљедећи списак пјесама можете да користите за ваш интеркултурални и међурелигијскипрограм, како би мотивисали учеснике да уче о увјерењима других, о другим културама и другимвјерама. Ове пјесме могу такође да послуже као полазна тачка за разговор о проблемима са којимасе свијет данас суочава, о осјећањима и недостатку разумијевања међу људима. Можете да ихнаучите те пјесме, а можда можете и да их преведете на локалне језике..


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

115577


Назив пјесме Пјевач Албум Држава

Al-dameer El-Arabi(Арапска свијест) Арапски пјевачи Сингл, 2008 Арапске државе

A Daniel, un chico de laguera Alberto Cortez Entre Lineas, 1985 Аргентина

Color Esperanza Diego Torres Un Mundo Differente 2002. Аргентина

Shosholoza Helmut Lotti Out of Africa, 2004 Белгија

Cançó sense nom Lluís Llach L’estaca., 1973 Бразил

Breaking the Silence Loreena Mckennit Parallel dreams, 1989 Канада

Gracias a la Vida Mercedes Ossa Las Ultimas Composiciones,1966 Чиле

Sobreviviendo Victor Heredia Solo Quiero la vida, 1984 Чиле

Solo learning pido a Diao Leon Gieco El Encuentro Чиле

Fijate Bien Juanes Fijate Bien, 2000 Колумбија

Clandestino Manu Chao Clandestino, 2000 Француска

Je crois que ça va pas êtreposible Zebda Essence ordinaire, Barday,

1998 Француска

Million Voices Wyclef Jean Hotel Rwanda: Музика изфилма, 2004 Хаити

Sunday Bloody Sunday U2 War, 1983 Ирска

War Child The Cranberries To the Faithful Departed,1996 Ирска

Shalom Shalom Noa Noa Gold Израел

Shir Lashalom (Song forPeace – пјeсма за мир) Miri Aloni Golden Hits of the Nahal Израел

Buffalo Soldier Bob Marley One Love: The Very Best ofBob Marley, 2001 Јамајка

Hana (цвијет) Kina Shokici The Best of Shokici Kina &Champloose Јапан

Jawaz al-Safr

PassportMarchel Khalifa Promises of the Storm, 1999 Либан

Khoufi Aa Wladi (My Fearfor My Children) Julia Boutros Ta’awdna Alaik, 2006 Либан

115588


Назив пјесме Пјевач Албум Држава

Folon Salif Keita The Past, 1995 Мали

Me voy a convertir en unave Maná Suenos Liquidos, 1997 Мексико

Unknown Soldier Fela Kuti Unknown Soldier Нигерија

Junoon No More Best of Junoon Пакистан

Desapariciones Ruben Blades Buscando América, 1984 Панама

Mama Africa Akon Konvicted, 2007 Сенегал

Lakayak Nasannata Sunil Edirisinghe Mage Senehasa, 1985 Шри Ланка

Hiroshima Bjön Afzelius Exil, 1984 Шведска

Brothers in Arms Dire Straits Brothers in Arms, 1985 Уједињено Краљевство

Give Peace a Chance John Lennon Give Peace a Chance,1969 Уједињено Краљевство

Let there be Peace onEarth

Jill Jackson i SystemMiller Circa, 1955 Уједињено Краљевство

Peace Train Cat Stevens Teaser and the Firecat,1971 Уједињено Краљевство

The Specials Free Nelson Mandela In the studio, 1984 Уједињено Краљевство

The Way of Love Olivia Newton-John Gaia One Woman’sJourney, 1993 Уједињено Краљевство

A Summer Prayer forPeace Archies Sunshine, 1970 Сједињене Државе

Masters of War Bob Dylan The Freewheelin’ BobDylan, 1963 Сједињене Државе

My Rainbow Race Pete Seeger Pete, 1966 Сједињене Државе

Under the Rainbow Joyce Rouse Under the Rainbow, 2004 Сједињене Државе

War Bruce Springsteen Live 1975-85 Сједињене Државе

The Sounds of Silence Paul Simon, ArtGarfunkel

Wednesday Morning, 3A.M., 1966 Сједињене Државе

We are the World Michael Jackson i LionelRichie We are the World, 1985 Сједињене Државе

What a wonderul world Louis Armstrong What a wonderful world Сједињене Државе

Where is the love? Black Eyed Peas Elephunk, 2003 Сједињене Државе

Why can’t we livetogether? Tim Thomas Why can’t we live

together?, 1964 Сједињене Државе

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

115599

Поезија

Поезија, од грчке ријечи „ποίησις“, poiesis, што значи ‘прављење’ или ‘стварање’, представља формуумјетности у којој се, осим или умјесто његовог очигледног значења, језик користи и због својихестетских и евокативних особина.

Читање поезије ствара креативне, умјетничке и емоционалне особине код дјеце и младих, наначин на који то проза не може баш увијек да пренесе. Ритам и рима дају један угодан, умирујућиконтекст из којег дјеца могу да предвиде шта слиједи у предстојећим стиховима. Својимуједначеним и умирујућим тактом, ритам и рима пјесме зраче одређеном сигурношћу, која јетако важна за постизање унутрашњег мира и осјећаја угодности.

Пјесме помажу да се прошири дословно значење ријечи и пробуди емоционална реакција нафантазију или стварност. Кориштење двосмислености, симбола, или ироније, оставља пјесмуотвореном за многострука тумачења, мотивишући на тај начин креативност дјетета и његовуспособност да трага за разноврсним могућностима.

У пјесмама се нижу стихови који у себи носе и противљење и прихватање, и одбацивање ипримање, и давање и узимање, а све то у оном дијелу између контрадикција које имају смисласамо у оквирима свијета изграђеног у пјесми.

Поезија може да се разумије као јединствен, непрекинут разговор, нека врста непрекидне приче,колико о самој природи поезије, толико и о нечијем животу.

Кад дијете једном угледа себе у пјесми, оно почиње да открива чудо ријечи и снагу поезије.Пјесма може да се научи напамет, или пјева, или понесе истог тренутка у задњем џепу ума и срца.

Пјесме могу да се користе прије, у току или послије активности самоиспитивања, или каоподстицај на тренутак размишљања и шутње, прије него што почнете са својим програмом.


116600

Со за душу

Драги пријатељу,

Ријетки су тренуци које чуваш за разговор са мном … а они ми недостају,

Мало је осјећања која чине да задрхтим, а задрхтим због тебе,

Само неколико тренутака проведемо заједно … и ја чезнем за њима,

Силни су часи кад те додирујем и кад сам ти близу.

Ја сам она, која плачући улази, а ти почињеш да се смијешиш,

Ја сам она коју ти не препознајеш као покретача свог живота,

Твоја душа!

Причај нам о дјеци

А жена која држаше дијете на грудима рече: “Причај нам о Дјеци.”

А он рече:

Ваша дјеца нису ваша,

Она су синови и кћери жудње Живота за самим собом.

Она долазе кроз вас, али не од вас,

И, мада су с вама, она вам не припадају.

Можете да им дарујете своју љубав, али не и своје мисли

Јер она имају мисли сопствене.

Можете да удомите њихова тијела, али не и душе,

Јер њихове душе станују у кући сутрашњега дана,

Коју ви не можете да походите, па ни у сновима.

Ви можете да настојите да будете као она,

али не настојте да она буду као ви,

Јер, нити живот иде уназад, нити стаје са јуче

Khalil Gibran “The Prophet”, поглавље под називом “Дјеца”


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

116611

Дјеца уче оно што живе

Ако дјеца живе с критикама,

Уче да осуђују.

Ако дјеца живе с непријатељством,

Уче да се туку.

Ако дјеца живе с изругивањем,

Уче да буду стидљива.

Ако дјеца живе са стидом

Уче да осјећају кривицу.

(Али,)

Ако дјеца живе с толеранцијом

Уче да буду стрпљива.

Ако дјеца уче с подстицањем,

Уче се самопоуздању.

Ако дјеца живе с похвалама,

Уче да цијене.

Ако дјеца живе с поштењем,

Уче се правди.

Ако дјеца живе са сигурношћу,

Уче да вјерују.

Ако дјеца живе с одобравањем,

Уче да воле себе

Ако дјеца живе с прихватањем и пријатељством,

Уче да пронађу љубав у свијету.

Dorothy Law Nolte


116622

Нема мјеста за мржњу

У мом срцу нема мјестаза освету, бијес и мржњу.У мојој глави нема мјестани за једну такву мисао.

Немам ријечи да опишемсвоја осјећања,али знам да и у најдубљем болуморам да нађем снагу праштања.

Бол који нам је нанесенреже попут ножа,али ми не смијемода узвратимо истом мјером.

Умјесто тога, морамо да пронађемо пут,пут који је тако тежак,и испружимо наше руке пуне љубавикако бисмо сад пронашли пријатељство.

Не постоји љековитија стварнего кад широм овараш очи,и видиш да је већина других људизаиста попут нас.

Davиd Gould

Написано као одговор на смрт његове кћерке која је убијена у бомбашком нападу који се десио у Лондону 7. јула 2005.године


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

116633

На граници

“Ово је ваш задњи пункт за провјеру у овој земљи!”Зграбисмо пиће.Ускоро ће све имати другачији укус.

Под нашим ногама простирала се земља,подијељена дебелим челичним ланцем.

Моја сестра закорачи преко њега.“Погледајте овамо,” рече нам,“Моја десна нога је у једној држави,а моја лијева у другој.”Граничари је ушуткаше.

Мајка ми је казала: “Идемо кући”.Казала је и да су путеви много чистији, крајолик много љепши,а људи много љубазнији.

Десетине породица чекале су на киши.“Могу да удахнем дом,” неко рече.Сада су наше мајке плакале. Било ми је пет година.Стајао сам поред граничног пункта,упоређујући обје стране границе.

Јесења земља простирала се и са друге стране,иста боја, исти састав.Кишило је са обје стране ланца.

Чекали смо док су провјеравали наше папире,и помно проучавали наша лица.Онда се ланац помаче да нас пропусти.Неки човјек се сагну и пољуби своју блатну домовину.Исти ланац планина нас је све обухватио.

Choman Hardi

Млади курдски пјесник који живи и ради у Лондону. Пише и на енглеском и на матерњем курдском језику.


116644

Ведрији свијетБожић је и ја бих требао да мислим да сам срећан.Све је свечано, све је узвишено, али моје сцре не може да сија.Стално ми се враћају слике дјеце голе и босе,гладне правде и гладне хране.

Храна, сиромаштво и рат су терет човјечанства.Упитах се: Гдје је мир? Гдје је љубав?И зашто самилост не куца на наша врата?Љут сам и обесхрабрен да стварам бољи свијет.

У том трену моја сестрица ми приђеса осмијехом који обожавам и затражи да пољубим њену лутку.Док се претварала да своју лутку храни млијеком,рече ми: “Молим те, драги Хинд, помози ми да је нахраним.”

Погодило ме је као гром, одговор на моје туге и бијес!Схватио сам да је одговор урадити шта можеш, а не предати се. Да свако уради свој мали дјелић, дјеца би имала мирно мјесто за живот,имала би ведрији свијет, нове прилике и наду.

Волимо своју породицу, комшије и пријатеље!Служимо свима и урадимо више срцем самим!Урадимо најбоље што можемо да побољшамо животе њихове и будућност дјетета!Створимо ведрији свијет у којем дјеца могу да пронађу љубав.

Hind Farahat

Члан Fishers програма и млади учесник ГНРЦ-а у Јордану.

Буди промјена коју желишСви смо били заједно кад смо устали против Британаца,није нам било важно одакле смо, из које смо религије, сталежа или вјере.Постали смо независни од Британаца, били смо спремни за нову државу и нови почетак.Наше вође су преузеле власт и жељели су владу која ће повести земљу,није их било брига одакле долази, из које религије, сталежа или вјере.

Али,Жеља за влашћу се роди, вође су биле жељне управљања.Патриоте постадоше похлепне за влашћу, рат је био на видику.Потребе и ставови се промијенише, его нарасте.Лидери преко ноћи направише драстичне промјене.

Подјеле изазване језицима који се говоре у овој малој земљиводиле су политичким немирима и проблемима неразумијевања једни других.Људи почеше да мрзе оне који су говорили језиком друге “стране”.Бивало је све горе и горе.Они који су били заједно и борили се за независност, раздвојише се, насиље порасте, људи почеше да убијају једни друге, а мир изгуби свој дом.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

116655

Основаше се разне групе које су се бориле за своја права,насиље прерасте у рат.Многи почеше да бјеже и напуштају породице и посао.Ниједан вођа не препозна грешке које су чињене у прошлости,искористише их да остану на власти и приграбе корист себи.

Ми до данас немамо одговор за тај рат, нити ико зна зашто се води?Јесу ли наше вође користиле наше различите језике да подстичу неслогу?Шта се десило са људима који су се борили за независност и више?

Шта се најзад данас дешава?Желимо ли да залијечимо ране прошлости?Да ли се поштујемо и бринемо једни о другима?Желимо ли да радимо једни са другима?

Сви знамо да требамо да живимо и радимо заједно,Али ми нисмо вољни да тако и урадимо,Људи желе да забораве прошлост и рат,Али наш его је већ нарастао,Хиљаду година туге не може да се ријеши за деценију или више,Сада можда не можемо да промијенимо ствари, јер садашњост је већ посијана.

Али, Сутра ми можемо да будемо вође и обликујемо будућност сами.Можемо да радимо за земљу у којој поштујемо једни друге и идемо напријед. Можемо учити да будемо заједно и дати шансу миру да се роди.

Можемо да промијенимо себе прије него промијенимо свијет,можемо покушати да ријешимо своје проблеме прије него туђе,

Можемо да створимо земљу у којој свако живи у миру.Не требамо да кривимо једни друге, него да бар покушамо пронаћи рјешење.Нису Британци створили ово,они нису били овдје кад смо прослављали власт,

Ако си надахнут да мијењаш свијет, почни од себе.Не можеш да очекујеш да промјене донесу резултате саме од себе,неко треба да се жртвује и ради за опште добро.Комфор и интерес немају мјеста овдје.

Ниједна земља није савршена; ви треба да је учините савршеном …“Вријеме лијечи све, али и иде даље,оно никог не чека, него ствари треба да промијене свој смјер.”

Треба да мијењамо у миру,треба да будемо промјена коју желимо да видимо.

Nooranie Muthaliph

Омладински члан ГНРЦ-а, Шри Ланка


116666

Глас дјеце АфрикеМир, мир, мир у нашим породицама,Мир свима око нас,Мир је извор напретка,Мир почиње љубављу и срећом.

Насиље, насиље је у нашим друштвима,Насиље је узвик невиних,Насиље разбија и раздваја породице,Насиље је знак грубости и зла.

У нашој земљи уништен је мир и природна богатства.Погледајте дјецу Сомалије, дјецу која носе оружје.Идите у Етиопију или Анголу, људи умиру од глади и у борби.Дјеца Африке губе наду у будућност.

Дођите у Танзанију, многа дјеца живе на улици,Бјеже од куће, траже другачији живот.Породице су им раздвојене,а њихова права згажена

Нико их не гледа.Људи се претварају да их не виде,збијају шале на њихов рачун,када она просе или краду.

Наша мирна и тиха домовинапретворена је у ратишта.Људи су уништили њена прелијепа богатства.О, Боже, “шта ћемо ми од њих наслиједити?”

Овај глас је за дјецу Африке,уморни смо од смрти на улици,затхијевамо другачији континент,желимо да нам се врати мир.

Clara Mduma

Омладинска чланица ГНРЦ-а, Уједињена Република Танзанија


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

116677

Молитве за мир

““ММии ппооттввррђђуујјееммоо,, ммии ооддббааццуујјееммоо ии ммии ссее ооббааввееззуујјееммоо ……””

Током међурелигијског састанка Свјетског савјета цркава (World Council of Churches), одржаног2005., једна репрезентативна група вјерских заједница окупила се вођена дубоком забринутошћуза свијет који ћемо оставити иза себе и предати нашој дјеци и младима. Судионици групе субили дубоко узнемирени великим размјерама насиља и културе искључивања, те похлепом којаданас доминира нашим свијетом. “Ми, дакле, препознајемо,” рекли су, “суштинску важнострелигијског одгоја за предају богатстава нашег насљеђа с једног нараштаја на други. Важно је дасвака вјерска заједница схвати потребу оспособљавања младих за учествовање у тренутнојтрансформацији њиховог насљеђа…”

“Ми, такође, разматрамо један процес учења који би, на основама вјере, изградио инклузиван,отворен и саосјећајан став према другима. Видимо колико је важно бити обавијештен о иузајамно разумјети наше религијске традиције, како не бисмо стицали слике о другом издугогодишњих предрасуда и искривљених слика које нам шаљу средства јавног саопштавања.

Препознавајући чињеницу да је однос између религије и насиља постао једно од ургентнихпитања данашњице, група је казала: “Увјерени смо да ниједна религијска традиција не сматранасиље врлином, нити религијском вриједношћу и знамо да насиље није суштина ниједнерелигије. Напротив, љубав, саосјећање, и мирољубив суживот, представљају вриједности којеподупиру све наше традиције. Зато се опиремо приписивању насиља религијама и тежимоактуелизирању потенцијала за мир и ненасиље, који се у нашим традицијама сматрају кључнимвриједностима.”

Заједничке обавезе

“Признајемо да су изазови са којима се суочавамо у свијету превелики да би се било која од нашихтрадиција могла сама с њима да носи и да требамо једни друге у нашим напорима да одговоримо нањих. Дакле, не смијемо да радимо одвојено оно што можемо да радимо заједно. Управо у атмосфериразборитости и заједничког дјеловања ћемо истински спознати једни друге, а у изрицањузаједничких обавеза ћемо расти и развијати се заједно. Зато изјављујемо сљедеће и обавезујемо се:

ППооттввррђђуујјееммоо да је човјечанство, које је састављено од бројних народа, нација, раса, боја коже,култура и религијских традиција, једна људска породица.

Дакле, ооддббааццуујјееммоо све покушаје успостављања раскола међу религијским традицијама,представљајући их као заједнице које се узајамно искључују.

ООббааввееззуујјееммоо ссее да ћемо учити више једни о другима, учити једни од других, и откривати ипоново откривати сами себе у односу на друге.

ППооттввррђђуујјееммоо да у срцу свих наших религијских традиција леже љубав, саосјећање, давање ивриједности које одржавају живот, као и живот у заједници.

Зато, ооддббиијјааммоо сва тумачења религијских традиција која промовишу непријатељство, мржњу илиискључивање.

ООббааввееззуујјееммоо ссее да ћемо у нашим религијским традицијама унапрјеђивати учења и праксе којиподржавају живот и промовишу заједницу.

ППооттввррђђуујјееммоо да су насиље и ратовање неспојиви са нашим религијским учењем, као и да ниједнаод наших религијских традиција не подржава рјешавање сукоба насилним средствима.


116688

Због тога ооддббааццуујјееммоо све видове насиља које се користи у име религије, сва тумачења религијекоја подржавају ратовање и све покушаје да се наше свете књиге тумаче као подршка сукобима.

ООббааввееззуујјееммоо ссее да ћемо тумачити, подучавати и практиковати наше религијске традиције такода промовишу мир и склад.

ППооттввррђђуујјееммоо да је дискриминација на основу расе, сталежа, друштвеног положаја, физичких иинтелектуалних способности, етничке припадности, пола, итд. неспојива са свим нашимрелигијским традицијама. Дакле, ооддббааццуујјееммоо све форме дискриминације и искључивања.

ООббааввееззуујјееммоо ссее да ћемо радити у циљу стварања инклузивне заједнице и борити се против онихтумачења наше вјере и светих књига која оправдавају дискриминацију.

ППооттввррђђуујјееммоо да су правда и поштење кључ вјерског живота, а да су сиромаштво, оскудица, глади болест силе које умањују људско достојанство и потенцијал.

Зато, ооддббааццуујјееммоо уређење економског и политичког живота које доноси неправду, неједнакости несавјесну експлоатацију ресурса наше планете усљед људске похлепе.

ООббааввееззуујјееммоо ссее да ћемо заједно бранити достојанство и људска, социјална и економска правасвих људи и интегритет планете.

ППооттввррђђуујјееммоо права младих и дјеце и доприносе које они дају разумијевању и практиковањувјерског живота.

Зато ооддббааццуујјееммоо све покушаје да се искључе из главних токова вјерског живота.

ООббааввееззуујјееммоо ссее да ћемо његовати инклузивне заједнице које ће у потпуности укључивати младељуде и дјецу како би их оспособили да своје дарове доносе у наш заједнички живот.

Речено је да путовање од хиљаду миља почиње једним јединим кораком. Ми видимо овезаједнице као кораке које предузимамо ка визији свијета који ће живјети у правди и миру.Позивамо све религијске заједнице да и саме искажу такво властито обавезивање, и такоунапрјеђују визију духовности која ће донијети оздрављење и вратити цјеловитост нашемразломљеном свијету.”32

Значајно је да ове потврде произилазе из осјећања хитне потребе да људи из свих религијскихзаједница говоре и дјелују заједно у погледу питања која се тичу њиховог заједничког живота!Такву хитност, међутим, не осјећају само религијске заједнице већ и они који своју инспирацијуцрпе из људских вриједности и духовности које се не схватају у религијском смислу.


32 Из документа Вјерски живот: Обавеза и зов, који је настао кроз међурелигијски процес који је покренуо Свјетски савезцркава, 2005.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

116699

Међурелигијска молитва за мир

О Боже, ти си вјечни извор живота и мира.Нека се твоје име слави довијека.Ми знамо да си ти онај који нас окреће мислима о миру.Саслушај нашу молитву у овом тешком часу,јер твоја моћ мијења срца.

Муслимани, хришћани и Јевреји памте и снажно потврђујуда су сљедбеници једнога Бога,дјеца Абрахамова, браћа и сестре.Непријатељи почињу да разговарају,раздвојени спајају руке пријатељства,народи заједно траже стазу мира.

Оснажи нашу намјеру да свједочимо ове истиненачином на који живимо.Дај намразумијевање које окончава раздор,дај нам милост која гаси мржњу, и опроштај који превазилази освету.Оспособи све људе да живе по твом закону љубави.Амен

(Pax Christi)

О, ти вјечна мудростиО, ти вјечна Мудрости,коју мало знамо, мало не знамо.О, ти вјечна Правдо,коју дијелом признајемо,али јој се никад у потуности не покоримо.О, ти вјечна љубави,коју волимо мало, а плашимо се вољети је превише.Просвијетли нам памет,да можемо да разумијемо.Дјелуј у нашој вољи,да можемо да се покоримо.Распали наша срца, да те можемо вољети.

(Молитва, на међурелигијској прослави седамдесетог рођендана бискупа професора Krister Stendahla, 21. април 1991.)


117700

Учини ме оруђем свога мираГосподине, учини ме оруђем свога мира:Гдје је мржња, да сијем љубав!Гдје је увреда, праштање! Гдје је сумња, вјеру!Гдје је очај, наду!Гдје је тама, свјетло!Гдје је жалост, радост!Господине, учини да не тражимда ме тјеше, него да ја тјешим друге,да не захтијевам да ме разумију,него да се трудим да разумијем друге;да не тражим само да ме љубе,него да и ја љубим друге!Јер ко дарује, тај прима,ко прашта, биће му опроштено,и ко умире себи, рађа се за вјечни живот!

(Свети Фрањо Асишки)

Нека будем за сва временаНека будем за сва времена, и сада, и увијекзаштитник свима онима који заштите немају,водич онима што изгубише пут,брод онима што мора ће препловити,мост онима што ријеке ће прелазити,уточиште оним у невољи,свјетло за оне у мраку,склониште за оне без крова над главом, ислуга свима којима слуга треба.

Четрнаести Далај Лама, 6. новембар 2000.

Буди великодушан

Буди великодушан у благостању и захвалан у биједи. Буди поштен у свом суду и пажљив у говору.Буди попут лучи онима који ходе у тами, уточиште странцу. Буди око слијепоме, а звијездаводиља стопама заблудјелог. Буди дах живота тијелу човјечанства, роса тлу људскога срца и плодна стаблу понизности.

(Baha‘u‘llah)


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

117711

Мир у свијетуДа би било мира у свијету,мора га бити у народу.

Да би било мира у народима,мора га бити у градовима.

Да би било мира у градовима,мора га бити међу комшијама.

Да би било мира међу комшијама,мора га бити у кући.

Да би било мира у кући,мора га бити у срцу.

(Lao-Tse)

Стаза ка божанскомАко те неко клевеће,хвали га увијек.Ако ти неко науди,послужи га лијепо.Ако те неко прогони,помози му на све начине.Стећи ћеш огромну снагу.Контролисаћеш бијес и понос.Уживаћешмир, равнотежу и спокојство.Постаћеш божанско биће.

(Swami Sivananda)

Универзална молитва за мирВоди ме од смрти према животу,од лажи према истини.Води ме од очаја ка нади,од страха ка повјерењу.Води ме од мржње ка љубави,од рата према миру.Нека нам мир испуни срца,свијет, универзум.

(Седмица молитве за мир у свијету, прилагођено из једне старе јаинистичке појалице)


117722

Дај нам истински мир

О, Боже! О, Господару наш! Ти си вјечни живот и вјечити мир по својој суштини и свом бићу.Вјечни мир је од тебе и враћа се теби. О, створитељу наш! Дај нам живот истинскога мира иуведи нас у краљевство његово. О, једини Славни, и Ти си благословљен, и ти си узвишен.

Allahumma ya mowlana antas-salaam, wa minkas-salaam, wa ilaika yarjaus-salaam, haiyyinarabbana bis-salaam, wa adkhilna daras-salaam, tabarakta rabbana wa-ta‘laita, ya zal jalali walikram

Молитва за мир

Ако се они приклоне миру, учини и ти исто и поуздај се у Алаха јер Он, уистину, све чује и све зна.

Сура 8, al-Anfal (Плијен), ајет 61.

Превод А. Yusuf Ali.

Будине ријечи о добротиЕво шта треба да чинионај ко је у добротии који зна стазу мира ...

Нека нико никог не вара,нити презире и једно живо биће.Нека нико не науди никоме,срџбом или злом намјером.Нека му не пожели невољу.Као што мајка штити својим животомсвоје чедо, своје јединче,тако исто, својим бескрајним срцемтреба вољети сва жива бића,шаљући доброту цијеломе свијету,ширећи је горе према небу,и доље према дубинама,према вани и безграничном,олобођен од мржње и зле воље.Било да стоји, хода, сједи, или лежи,бистрог ума треба ово да упамти.То је оно чиме се постиже узвишеност,а не, држећи се тврдих увјерења. Онај чиста срца, који има јасноћу визије,ослобођен од свих жеља, не рађа се поново на овом свијету.

(Sutta Nipata, 145)


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

117733

Дани страхопоштовања

У јеврејском календару су то дани пред свечаност слављења Yom Kippura, времена покајањавластитих гријехова.

О, Извору Мира, води нас миру, миру дубоком и истинском;Води нас исцјељењу, савладавању свега што нас води ратуунутар самих себе, и са другима.Нека нас наша дјела упишу у Књигу живота и благослова,исправности и мира.Наш Извору Мира, благослови нас миром.

(Stren, Chain (ed). Gates of Repentance)

Међурелигијска молитва уочи Свјетског миленијског мировногсамита вјерских и духовних вођа, одржаног у Уједињеним нацијама,у августу 2000. године.

Сахранимо своја оружја,тако да израсту у цвјетове мира и радости.Положимо своја оружја, и подигнимо руке,Створитељу.Нека наше молитве и мислипромијене овај свијету врт трајне радости.И нека сваки од нас штити Свјетло и љубав,доносећи цијелом свијету мир.

(Sant Rajinder Singh Ji Maharja)

Молитва на мјесту експлозије атомске бомбе бачене на Хирошиму,ЈапанУ истини и љепоти се молим теби, Створитељу природе и човјечанства, чуј мој глас јер глас је то жртава свих ратова и насиља међу појединцима и народима.Чуј мој глас јер глас је то све дјеце која пате и која ће патити кад људи вјерују у оружје и рат.Чуј глас мој кад те преклињем да у срца свих усадиш мудрост мира, снагу правде и радост суживота. Чуј глас мој јер ја говорим за све оне, у свакој земљи и сваком периоду историје, који не желе рати који су спремни да ходају стазом мира.Чуј глас мој и дај просвјетљење и снагу да увијек љубављу одговоримо на мржњу, посвећеношћуна неправду, давањем себе на потребу и миром на рат.

(Папа Иван Павао II)


117744

Нека буде мирНека буде мир, О сине – нека не превлада рат.Спусти своје копље и остави га као знак – који ће твоје потомство чуватиИди својим прецима у Арујуи они ће те научити кореро.

Нека не буде рата; јер ратник се не може заситити.Него нека мој син буде човјек мудрости и учења,чувар традиције у овој кући.Нека не буде рата.Посади дубоко дух мира,тако да твоја земља буде знанакао земља свеприсутног мира.

(Пјесма са отока Раронтога, Полинезија)

Моје срце постало је кадроМоје срце постало је кадро да прими све облике.Оно је долина газелама и самостан монасима,Храм идола и Ћаба ходочасника,Плоча Торе и Књига Кур'ана,Ја проповиједам религију љубави,И камо год коњи љубави да крену,Љубав је моја религија и мој вјерозакон.

Ибн Араби, 1165-1240)


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

117755

Драматизација

Драматизација је користан начин да се учесницима помогне да сагледају догађаје, ситуације илипроблеме из једне другачије перспективе.

“Стави се у моју ситуацију”, је добар савјет. Наша ће дјеца научити да поштују друге ако стекнунавику да замисле себе у ситуацији другога.

Драматизација је истовремено и занимљива и корисна јер подстиче учеснике да се баве сложенимпроблемима за које не постоји једно једино ‘исправно’ рјешење, као и да користе читав низразноврсних способности и вјештина.

Вјежбе или активности на драматизацији захтијевају припрему и осјећај при извођењу, али се савтај труд исплати у смислу мотивације учесника и њихових постигнућа.

У одређивању теме која би могла да се драматизује јако је важно дефинисати циљеве. Утврдитепроблем повезан са изабраном темом или темама, као и ситуацију или окружење у којем суликови смјештени. Добра идеја је учинити окружење реалистичним, али не и нужно стварним.

Утврдите циљеве ликова у представи, као и шта се дешава ако их неки лик не оствари. За свакилик понаособ разрадите основне информације: ко је, шта ради у датој ситуацији, који је његовпроблем, циљ, и сл.

Укључите учеснике у сценарио описујући ситуацију, окружење и проблем који се поставља. Дајтеим информације о лику/ликовима: циљеве и основне информације. Одредите колико учесникаје раније учествовало у драматизацијама и објасните како ће то користити за ову активност.

Учесницима који ће глумити ликове треба неколико минута да “прођу кроз лик” који ће глумитии да се “уживе у улогу”. Они могу да имају одређене резерве према лику који им је додијељен илипрема мотивима тог лика. Добро је сазнати све то од учесника прије него драматизација започне.

Након драматизације треба да услиједи разговор са учесницима да би се утврдило шта су научилииз ове активности. То може да се проведе путем дискусије, кроз тренутке размишљања, као икроз вријеме дато за уписивање личних утисака и наученог у Дневнике учења. Они учесницикоју глуме могу да говоре осталима о свом лику, али и о томе да ли су изразили оно што ликовизаиста осјећају или говоре. Они, који су гледали драматизацију, могу ликовима да постављајупитања – и ‘ликовима’, али и самим учесницима који су глумили те ликове – о томе како су сеосјећали у некој специфичној улози.

Неки примјери драматизације дати су овдје, али је у пракси прилично једноставно да их саминаправите и креирате за неке тематске догађаје у програму.


117766

Драматизацијска картица 1

Пунџама (Пуњама) има 17 година. Она живи са својим оцем, мајком и два брата. Пошто је јединакћерка, њени родитељи је пожљиво чувају и не дозвољавају јој да има момка. То је веома конзервативнапородица која одржава своје вјерске и културне обичаје. Пунџама је упознала Метјуа (Маттхеw),братовог најбољег друга, и почела је да се са њим виђа, а да о томе није ништа рекла ни својимродитељима ни браћи. Метју није исте вјере као она, нити је из исте земље из које потиче Пунџама.

Једног дана један од браће ју је видио како се на улици држи за руке са Метјуом и испричао је тородитељима. Они су се веома наљутили на Пунџаму и сачекали су да дође кући. Кад је дошла,мајка је почела да виче на њу, говорећи јој да их је обрукала и да више не заслужује да је зовусвојом кћерком. Браћа су предложили родитељима да је закључају у кућу тако да више не можеда се виђа са Метјуом. Отац је разљућен насрнуо на њу и ошамарио је. Она је побјегла у собу, алису браћа дошла за њом и вратили су је у просторију у којој су се налазили родитељи.

Драматизацијска картица 2

Сара, Лина и Луси су најбоље школске пријатељице. Увијек су заједно и уживају да збијају шалена рачун дјевојчица које су стидљиве или које раде нешто што се њима трима не допада.

Фарзина и Лаура су нове ученице у школи. Оне још увијек немају много пријатеља, али су веомаљубазне и пријатељски расположене према осталим ученицима.

Једног дана Фарзина и Лаура су играле кошарку на школском игралишту када су им пришлеСара, Лина и Луси. Тражиле су да Фарзина и Лаура напусте игралиште и оставе кошаркашкулопту јер оне желе да играју. Фарзина им рече да су тек почеле и да желе још мало да играју. Сарасе наљути и гурне је. Фарзина одговори, гурнувши Сару, а онда се Лина и Луси убаце у тутучњаву. Лаура се препадне да ће оне наудити Фарзини и снажно баци лопту према Сари. Сарулопта погоди у главу и она падне, затим се јако разљути, устане и крене да удари Лауру.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

117777

Картице са мировним вијестима

Ове картице треба користити за вријеме извођења активности под називом Мировне вијести, на страни93. Сврха ових картица јесте да се опишу ситуације у којима постоји очигледан недостатак поштовањаили/и дискриминација, а учесници треба да истраже те ситуације и пронађу позитивна рјешења. Итреба да извијесте о свом рјешењу у форми ударне вијести на ТВ дневнику. Они ће представити теударне вијести, глумећи ситуацију и/или интервјуишући људе о којима је ријеч у тој вијести.

Ви можете да напишете своје властите мировне картице о ситуацијама које се односе на проблемеу вашем граду или комшилуку.

Картица за мировне вијести, бр. 1

50% становника у твом граду су досељеници. Прије неколико седмица, међу њима и домаћимљудима, десили су се неки насилни инциденти.

Троје досељеничке дјеце из твог комшилука ухваћени су како краду торбу у једној продавници.Мјештани су се побунили, рекавши да то није први пут да се такве ствари дешавају и да више нежеле да досељеници живе у њиховом насељу.

Подигле су се тензије између локалног становништва и досељеничке популације што је довелодо насилних сукобљавања. Локално становништво је захтијевало од владе да пресели досељеникена друго мјесто, гдје ће имати своје насеље. Тврдили су да се ниво несигурности и криминалаповећао у њиховом подручју од кад је стигло више досељеника.

Досељеници су се жалили да се осјећају дискриминисани, те да им није лако да пронађу посао и укључесе у друштво. Протекле седмице су свакодневно протестовали пред зградом градске владе.

Влада је пронашла рјешење и то је ударна вијест …


У твоју школу су дошла три нова ученика. Они су из друге државе и њихова вјерска убјеђења серазликују од убјеђења већине осталих ученика у школи. Њихови родитељи су се жалили школида храна, која се нуди у школској кантини, не одговара захтјевима вегетаријанске исхране њиховедјеце.

Замолили су школу да обезбиједи вегетаријанску исхрану. Међутим, директор школе то нијеприхватио, тврдећи да то поскупљује трошкове школе, ако она мора да обезбиједи различитеоброке за само троје дјеце, те да нема додијељена буџетска средства за ту сврху. Предложио је дата дјеца доносе своје оброке од куће.

Породица је оптужила школу за расистичко понашање и запријетила директору да ће тужитишколу ако не обезбиједи вегетаријанску исхрану за њихову дјецу.

Рјешење за ту ситуацију је пронађено и оно је ударна вијест…


117788


У земљи која покушава да религију и државу држи одвојено, једна тринаестогодишња дјевојчицапочела је да долази у школу у хиџабу, укључујући и вео преко лица.

Она каже да је сада ушла у пубертет и да мора да се покрије. Она такође тврди да то не би требалода има никаквог утицаја на начин на који она испуњава своје школске обавезе и задатке.

Међутим, њена разредница ју је послала кући и рекла да не долази док не остави хиџаб.Наставница каже да то може да представља опасност, на примјер у лабораторији за хемију илифизику, а и да доноси религију у школу која је секуларна.

Родитељи дјевојчице инсистирају да она долази у школу носећи хиџаб, а школи су запријетилисудом.

Случај је ријешен, а рјешење је ударна вијест…


Школа се дигла на ноге због доласка једног већег броја ученика који су тек стигли у земљу.

Ови млади људи не говоре језик добро, ако га уопште и говоре. Ученици се плаше да наставанеће ићи добро јер наставници покушавају да се позабаве онима који не разумију језик.

Ученици су такође забринути да ће стандарди бити снижени и да због тога неће моћи да се упишуна жељене факултете.

Почели су да бивају веома груби и непријатни према дошљацима и да се жале наставницима.

То је ријешено, а рјешење је ударна вијест …


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

117799

Сажетак Конвенције о правима дјетета(чланови од 1 до 42)

У Конвенцији ријеч ‘дијете’ означава сваку особу млађу од 18 година.

ЧЧллаанн 11Свака особа млађа од 18 година има сва права наведена у овој Конвенцији.

ЧЧллаанн 22Права осигурана Конвенцијом примјењују се на свако дијете без обзира на расу, религију,способност, на оно што дијете мисли или говори или на породицу из које долази.

ЧЧллаанн 33Све организације које брину о дјеци треба да раде оно што је најбоље за свако дијете.

ЧЧллаанн 44Владе треба да учине да су ова права доступна свој дјеци.

ЧЧллаанн 55Владе треба да поштују права и одговорности породица да усмјеравају и одгајају своју дјецу такода она, док одрастају, уче да користе своја права.

ЧЧллаанн 66Сва дјеца имају право на живот. Владе треба да осигурају преживљавање и здрав развој дјеце.

ЧЧллаанн 77Сва дјеца имају право на законски пријављено име, право на држављанство и право да познајусвоје родитеље, и да се они, колико год је то могуће, брину за њих.

ЧЧллаанн 88Владе треба да поштују право дјеце на име, држављанство и породичне односе.

ЧЧллаанн 99Дјеца не би требала да буду одвајана од својих родитеља, осим ако је то за њихово добро, напримјер, ако родитељ лоше поступа са дјететом или га занемарује. Дјеца чији родитељи не живезаједно, имају право да остану у контакту са оба родитеља, осим ако то није на штету дјетета.

ЧЧллаанн 1100Породицама које живе у различитим земљама би требало дозволити да се посјећују, тако дародитељи и дјеца остану у контакту или се поново окупе као породица.

ЧЧллаанн 1111Владе треба да предузимају кораке на заустављању илегалног извођења дјеце из властите земље.

ЧЧллаанн 1122..Дјеца имају право да кажу шта мисле шта би се требало дешавати када одрасли доносе одлуке којеих се тичу, и да се њихово мишљење узме у обзир.

ЧЧллаанн 1133..Дјеца имају право да добију и подијеле информацију, све док она није штетна по њих или друге.

ЧЧллаанн 1144Дјеца имају право да мисле и вјерују оно што желе те да практикују своју религију, све док неспрјечавају друге људе да уживају своја права. Родитељи треба да своју дјецу упознају с овимстварима.


118800

ЧЧллаанн 1155Дјеца имају право да се састају, придружују групама и организацијама, све док ово не спрјечавадруге људе да уживају своја права.

ЧЧллаанн 1166Дјеца имају право на приватност. Закон треба да их штити од напада на њихов начин живота,углед, породицу и дом.

ЧЧллаанн 1177Дјеца имају право на поуздану информацију из средстава јавног саопштавања. Телевизија, радиои новине треба да дају информације које дјеца могу да разумију, а не треба да промовишуматеријале који могу да им науде.

ЧЧллаанн 1188Оба родитеља имају одговорност у одгоју и развоју своје дјеце и треба увијек да размисле штаје најбоље за свако дијете. Владе треба да помажу родитељима тако што ће им пружати услугеподршке, нарочито ако су оба родитеља запослена.

ЧЧллаанн 1199

Владе требају да осигурају да дјеца имају одговарајуће старатељство и да се заштите од насиља,злостављања и занемаривања од стране родитеља или онога ко брине о њима.

ЧЧллаанн 2200Дјеца о којој њихове породице не могу да брину, морају да имају одговарајућу заштиту од странељуди који поштују њихову религију, културу и језик.

ЧЧллаанн 2211Када се дјеца усвајају, прва брига мора да буде шта је најбоље за њих. Иста правила требају да будупримијењена било да се дјеца усвајају у земљи у којој су рођена или да се одводе у неку другуземљу.

ЧЧллаанн 2222Дјеца која дођу у неку земљу као избјеглице, требају да имају иста права као и дјеца рођена у тој земљи.

ЧЧллаанн 2233Дјеца са било каквим онеспособљењем требају да имају посебну његу и помоћ, тако да могу даводе садржајан и самосталан живот.

ЧЧллаанн 2244Да би остала здрава, дјеца имају право на добру и квалитетну здравствену заштиту и на чисту воду,добру прехрану и здрав околиш. Богате земље би требале да помогну сиромашним да то и остваре.

ЧЧллаанн 2255Дјеца о којој брину локалне власти, а не властити родитељи, имају право на повремену провјерустаратељства које му се пружа.

ЧЧллаанн 2266Владе треба да обезбиједе додатна средства за дјецу и породице који су у стању социјалне потребе.

ЧЧллаанн 2277Дјеца имају право на животни стандард који одговара њиховим физичким и психичкимпотребама. Владе треба да помогну породицама које себи не могу ово да приуште.

ЧЧллаанн 2288Дјеца имају право на образовање. Дисциплинске мјере у школама треба да поштују људскодостојанство дјетета. Основношколско образовање треба да буде бесплатно. Богате државе требада помогну сиромашнијим земљама да ово постигну.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

118811

ЧЧллаанн 2299Образовање треба да у потпуности развије индивидуалност и таленте сваког дјетета. Оно требада подстиче дјецу да поштују своје родитеље, своју културу и културу других.

ЧЧллаанн 3300Дјеца имају право да уче и користе језик и обичаје своје породице, било да су то језик и обичајивећине људи у држави или не.

ЧЧллаанн 3311Дијете има право на одмор и игру и да се прикључи читавом низу активности.

ЧЧллаанн 3322Владе ће заштитити дјецу од рада који је опасан или може да наруши њихово здравље и пореметињихово образовање.

ЧЧллаанн 3333Владе треба да заштите дјецу од опасних дрога.

ЧЧллаанн 3344Владе треба да заштите дјецу од сексуалног злостављања.

ЧЧллаанн 3355Владе треба да спријече отмицу или продају дјеце.

ЧЧллаанн 3366Дјеца требају да буду заштићена од свих радњи које би могле да нашкоде њиховом развоју.

ЧЧллаанн 3377Са дјецом која прекрше закон не треба окрутно поступати. Она не би требала да буду смјештанау затвор са одраслим особама и требала би да остану у контакту са својим породицама.

ЧЧллаанн 3388Владе не би требале да дозвољавају дјеци млађој од 15 година да иду у војску. Дјеца у ратнимзонама требају да имају посебну заштиту.

ЧЧллаанн 3399Дјеца која су зенемаривана или злостављана требају да добију посебну помоћ да поврате својесамопоштовање.

ЧЧллаанн 4400Дјеца оптужена за кршење закона требају да добију правну помоћ. Затворске казне за дјецутребају се изрицати само за најтеже прекршаје.

ЧЧллаанн 4411Ако закони неке државе штите дјецу боље него чланови ове Конвенције, онда требапримјењивати одредбе тих закона.

ЧЧллаанн 4422Владе треба да све родитеље и сву дјецу упознају с Конвенцијом.


118822

Сажетак Универзалне декларације ољудским правима

Прилагодила Генерална скупштина Уједињених народа 1948.Свако је рођен слободан и треба се према њему тако и понашати.

Сва људска бића су једнака без обзира на разлике у језику, полу, боји коже, увјерењу, националности.

Свако има право на живот и да живи у слободи и сигурности.

Нико не смије да буде држан у ропству.

Нико не смије да буде повријеђен или подвргнут мучењу.

Свако има право да пред законом буде признат као особа.

Сви су пред законом једнаки.

Свако има право да затражи правну помоћ кад се њихова права не поштују.

Нико не смије да буде подвргнут неправедном хапшењу, притварању или изгнанству.

Свако има право на поштено суђење.

Свако има право да се сматра невиним док му се кривица не докаже.

Свако има право на приватност.

Свако има право да путује унутар, у, и из властите земље.

Свако има право на азил у другој земљи како би избјегао прогонство.

Свако има право на држављанство.

Свако има право да изабере с ким ће ступити у брак, и право на породични живот.

Свако има право на приватну имовину.

Свако има право на слободу мисли и вјеровања.

Свако има слободу мишљења и изражавања.

Свако има право да се састаје са другима.

Свако има право да учествује у власти и да гласа.

Свако има право на социјално осигурање.

Свако има право на рад, на једнаку плату, сигурне услове рада и да се учлани у синдикат.

Свако има право на одмор и доколицу, укључујући празнике.

Свако има право на одговарајући животни стандард, укључујући храну, стан, одјећу и лијечничку његу.

Свако има право на образовање.

Свако има право да учествује у културном животу своје заједнице.

Свако има право на друштвени и међународни поредак неопходан за остваривање ових права.

Свако има право да преузме одговорности неопходне за поштивање права других.

Нико нема право да почини било шта што би било усмјерено на кршење било којег од овихправа.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

118833

Како направити папирног ждрала

Преузето са хттп:/www.sadako.org/foldingcranes.htm


Корак 1

Савити папир дијагонално.

Корак 2

Поново савити папир дијагонално.

Корак 3

Раширити џеп изнутра према вани ипресавити да би се добио мањи квадрат.

Корак 4

Пресавити.

Корак 5

Урадити исто као под кораком 4.

Корак 6

Е, ово је већ мало теже (а могло би сетехнички прескочити па прећи на корак 9).

Пресавити лијеви и десни ћошак премасредишњој линији дуж црвене линије, азатим пресавити изнад плаве. Пресавијамосамо да бисмо направили прегиб.

Корак 7

У овој фази би то требало да изгледаовако.

118844


Корак 8

Сада отворите џеп тако што ћете повући доњићошак према горе, и пресавијте унутра дужпрегиба (неки од прегиба ће бити преокренути).

Корак 9

Сад би то требало да изгледа овако.Потрудите се да вам се ивице и ћошковифино подударају. Преокрените на другустрану и урадите исто (корак 6, 7, и 8).

Корак 10

Сада имате основ. Стигли сте на пола пута, аостало је веома једноставно.

Корак 11

Са правом страном на горе, само горњи слојпресавијте према испрекиданим линијама(прегибима).

Корак 12

Требало би да фигура сада изгледа овако.Преокрените на другу страну.

Корак 13

Урадите исто као под кораком 11. Да ли је светеже савијати? Скоро смо готови.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

5

РЕ

СУ

РС

И

118855


Корак 14

Пресавијте према испрекиданој линији, какобисте добили главу птице.

Корак 15

Мало растворите са стране и повуците диоглаве горе, као на слици.

Корак 16

Повуците према горе и притисните. Урадитеисто како бисте на другој страни добили реп.

Корак 17

Пресавијте према испрекиданој линији какобисте добили кљун. Можете сами да одлучитео дужини кљуна.

Корак 18

Раширите крила према вани. Можете њежномало да напухате одоздо како би се фигурауобличила.

Корак 19

Ждрал је готов.

118866


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

118877

Поглавље 6

Ми смо то урадили овако

Како смо, у различитим подручјима и окружењима, и са људимаразличитих култура и увјерења, користили приручник Учитиживјети заједно и његове методе


118888

Процес израде овог приручника био је дуготрајан. Приручник је плод сарадње људи из бројнихразличитих религија и култура. Учити живјети заједно је тестиран у пет региона, десет државаи у различитим срединама, а обухватио је више од 300 учесника из Аргентине, Азербејџана,Боливије, Канаде, Колумбије, Коста Рике, Данске, Еквадора, Ел Салвадора, Финске, Гане,Гватемале, Хондураса, Индије, Израела, Јапана, Јордана, Кеније, Либана, Малдива, Непала,Панаме, Шпаније, Шри Ланке, Шведске, Уједињеног Краљевства, Уједињене РепубликеТанзаније и Венецуеле.

Представници афричких традиционалних религија, Баха’и вјере, будизма, хришћанства,хиндуизма, аутохтоних традиција, ислама, јудаизма, чланови Брахма Кумариса, као и људисекуларне оријентације, присуствовали су пробним радионицама, које су пружиле прилику заучење једних о другима. Овај наставни материјал неизмјерно је обогаћен њиховим доприносима,који су омогућили његово уобличавање у један флексибилан, а ипак, структурисан приручниккоји има глобалан фокус, а подстиче на локалну примјену.

Искуства стечена на свакој од радионица уграђена су у ову финалну верзију: доприносифасилитатора, сугестије одраслих који су учествовали на паралелним састанцима, учење од дјецеи младих, препоруке стручњака у области образовања, етике и међурелигијског учења, као ипрепоруке чланова ГНРЦ-а, те оно што смо откривали током процеса и активности које су сеодвијале током радионица.

На наредним страницама приручника наћи ћете опис сваке од пробних радионица, метода којесу кориштене, знања које су учесници стекли, резултата радионица, као и главних доприносакоји су уграђени у овај материјал. Видјећете како је свака радионица допринијела финалномрезултату. Моћи ћете да замислите процес кроз који смо прошли од прве радионице, те како јесвака од њих помогла у развоју међурелигијског и интеркултуралног материјала, који може да секористи у различитим срединама и окружењима.

Ово ће вам поглавље такође дати и бољу представу о томе како је програм кориштен у разнимрегионима и помоћи ће вам да га и сами користите.

Позивамо вас да записујете своја искуства о кориштењу приручника, као и о ефектима које је онимао на ваше учеснике. Надамо се да ће он постати користан материјал по којем вашаорганизација може документовати свој програм образовања о етици и вршити преглед процесаучења кроз који ће ваши учесници пролазити.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

118899

Радионица ообразовању о етици

Lindgö, Шведска 18 – 20 новембар 2005.

Учесници из Данске, Финске, Шведске и Уједињеног Краљевства, окупили су се на тродневнојрадионици, како би разговарали о питањима која се тичу поштовања, емпатије и одговорности.Били су подијељени у три групе, по једна за сваку од ове три вриједности. Свака група, која сесастојала и од младих људи и одраслих особа, разговарала је о једној од тих вриједности, како сеона примјењује у њиховом друштву те како може да се промовише.

Прва група је, из различитих перспектива,истраживала ееммппааттиијјуу. Кроз анализуфотографија на којима је приказана патња,мржња, недостатак поштовања, љубави,разумијевања и бриге о неком, учесници сумотивисани да даље истражују важност емпатијеу нашем друштву и потребе за дјеловањем којеподстиче саосјећање и поштовање премадругима.

Путем стварног ходања у туђим ципелама(‘стављања себе у позицију другога’) и крозвјежбе повјерења (у којима су људи носили повезпреко очију), учесници су откривали шта то

значи бити саосјећајан и како такав ментални склоп може да води према акцији чија је сврха помагатидругом. Студија појединачног случаја, која је говорила о питањима имиграције у Европи, пружила јеоснову за разговор о саосјећању у друштву.

Друга група се фокусирала на вриједностооддггооввооррннооссттии. Са властите тачке гледиштаучесници су анализирали своје улоге,становишта и искуства у друштву.Разговарали су о питањима која погађајунордијске земље, као и индивидуалној иколективној одговорности коју они самиимају као грађани. Кроз студије појединачнихслучајева и дискусије, то путовање им јепомогло да схвате своју способност даодговоре на неправде и испуне потребесвојих земаља.


119900

Трећа група је радила на тему ппоошшттоовваањњаа.Кроз дискусију о томе шта поштовање значи,како настаје и како се нарушава, учесници суприпремили један анимирани филм на датутему, користећи основни материјал као штосу: оловке, картон и маказе. Тај метод јепромовисао креативност учесника и њиховокритичко размишљање о властитомпонашању.

Радионица се завршила међурелигијскоммолитвом коју су припремили сами учесници,

тако што је свако од њих изговорио молитву, отпјевао пјесму или рецитовао неки текст из властитерелигије. За њих је то био тренутак за медитирање о свом учешћу, учењу и искуству.

Учење и исходи

Учесници су сматрали да су њихове дискусије прошириле њихово разумијевање некихдруштвених питања са којима се нордијске земље тренутно суочавају. Интеракција међу људимаразличитих религија учинила је да они преиспитују властита становишта, и помогла им да видеколико су ове три наглашене вриједности важне у интеракцији с људима. Остале значајне тачкеу процесу учења тицале су се важности стављања себе у позицију другога и довођења нечијихпредрасуда у питање.

Како је радионица допринијела развоју овог приручника?

Ово је био први пут да је нацрт приручника тестиран, а у тој фази је било написано само уводнопоглавље. Евалуација радионице указала је на многе важне тачке учења, које су помогле да сеприручник и његов садржај обликују. Ово су основне идеје које су уграђене у финалну верзију:

� Активне и учесничке методологије од кључне су важности за његовање етичкихвриједности.

� Обезбиједити дјеци и младима властити простор за учење и размјену знања, идеја иискустава.

� Вриједности не би требале да буду раздвојене него међусобно повезане.

� Приручник треба да има један више регионалан приступ и треба да има мјеста зарегионалне доприносе и ресурсе.

� Приручник треба да се бави друштвеним питањима и помогне дјеци и младима да схватепроблеме у својим друштвима.

� Вриједности се могу само његовати, али не и подучавати.

� Појединцима је потребно више простора да би развијали своју духовност.

� Укључити више ресурса као што су: скице активности, приче и студије појединачнихслучајева.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

119911


Информације о Радионици

Мјесто

Број учесника/фасилитатора

Број одраслих

Број младих људи (15-19 г.)

Трајање

Језик који је кориштен

Земље из којих су учесници дошли

Увјерења учесника

Педагошке технике

Екуменски завод, Линдгö, Шведска

33/3

27

6

3 дана

енглески

Чиле, Еквадор, Данска, Финска, Индија, Израел,Јапан, Јордан, Шри Ланка, Шведска, УједињеноКраљевство, и Уједињена Република Танзанија

будизам, хришћанство, хиндуизам, ислам ијудаизам. И људи свјетовних назора.

УмјетностРазмјена искуставаОкругли столови

119922

Радионица о миграцијии расељавању

Богота, Колумбија5-8 децембар 2005.

Дјеца, млади и одрасли из Аргентине, Боливије, Колумбије, Еквадора и Венецуеле, окупили сусе на четвородневној радионици како би разговарали о томе како поштовање, емпатија,помирење и одговорност могу да буду примијењени на контекст њихових земаља, а нарочито напитања расељавања и миграције који погађају регију Анда.

Ова радионица осмишљена је да би едукатори научили нове практичне активности иметодологије засноване на предложеним вриједностима, а и да би се добили приједлози исугестије за даљи развој овог приручника.

Током првог дана учесници су истраживаливластити ииддееннттииттеетт. Сазнали су више о себи уодносу на друге, тако што су цртали дијаграмстабла, којим су објаснили своје коријене, ко суони и шта желе да постигну у свом животу.Такође је кориштена једна динамична активносту којој је циљ био да се пронађу ссллииччннооссттии ииррааззллииккее међу учесницима, у сврху истраживањатеме узајамног разумијевања.

Учесници су истраживали ссааооссјјеећћаањњее (емпатију)кроз активност медитације о властитимосјећајима. Ова активност помогла им је да се ппооввеежжуу са Земљом и људима око себе. Стављајући сефизичкиуоквирсилуетедругеособе, учесницисубилиумогућностидаразмишљајуоважностиемпатије.Након ових активности, дискусија је показала како је тешко саосјећати са ониима који су повриједили

нечијаправа. Учесницисуразмишљалиопотребида се ссааггллееддаа ххууммаанноосстт ддррууггиихх, чак и ако су онипочинили страшне злочине.

Кроз анализу процеса ппооммиирреењњаа, учесници супрепознали чињеницу да је сукоб дио нашестварности и да постоји потреба да се ссууккооббииттррааннссффооррммиишшуу ннаа ммиирроољљууббиивв ннааччиинн..Користили су студију појединачног случаја натему помирења, те нагласили важностддиијјааллооггаа ако људи желе да живе заједно.

Посљедњег дана радионице, учесници суанализирали питање расељавања у региону.

Утврђене су улоге и одговорности сваког појединог актера у друштву. То је довело до планаактивности с циљем провођења образовања о етици у контексту расељавања. Сваког јутра радионицаје почињала молитвом за мир, а након тога су учесници пјевали, или размишљали у тишини.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

119933

Учење и ефекат

Након сваке активности, група се окупљалакако би усвојила вриједности и разговарала опроцесу учења. Већина одраслих учесникасматрала је да је радионица за њих билапосебно искуство у коме су пронашлиинспирацију, те су жељели да науче како сеизрађују програми образовања о етицизасновани на учесничким методологијама.Док су разговарали о томе колико је тешкобити саосјећајан и самилостан преманасилницима, једно дијете је сву своју пажњу усмјерило на одрасле учеснике и упитало: “Гје је Богу свему овоме?” Затим је позвало учеснике да увиде хуманост других и опросте, како би унијелимир у своја друштва.

Како је ова радионица допринијела развоју овог приручника?

Исходи радионице, методологије које су кориштене, доприноси учесника и размишљање групе,допринијели су стварању модула који се сада налазе у овом приручнику. Основне идеје, сугестијеи одреднице, које су уграђене у његову финалну верзију, су:

� Спој дјеце и одраслих је добар за неке активности.

� Увести динамичне и учесничке активности и вјежбе, као што су: музика, игре,драматизација и филмови.

� Четири вриједности о којима смо учили и разговарали, могу да се уврсте у модуле да бисе постигла флексибилност и омогућила узајамна веза између њих.

� Размјена искустава и вријеме за размишљање су активности које су учесници радоприхватали и оне требају да буду приоритет.

� Важност методологија које дјеци омогућавају простор за откривање себе и других, заразмишљање о себи и о свијету.


119944

IInnffoorrmmaacciijjee oo RRaaddiioonniiccii



Мјесто



Број дјеце


Трајање



Вјера коју учесници практикују


Центар за одмор Сан Педро Цалвер, Богота

49/4

35

5

9

3 дана

шпански

Аргентина, Боливија, Колумбија, Еквадор,Француска и Венецуела.

хришћанство, англиканци, католици,лутерани, менонити и презбитеријанци

Размјена искуставаИгреМедитацијаОкругли столови

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

119955

Заједно градитиомладински ГНРЦ

Женева, Швајцарска13-15 јули 2006.

Међународна радионица на којој су се окупили представници Азербејџана, Колумбије, Хондураса,Индије, Израела, Јордана, Кеније, Либана, Шри Ланке, Шведске, Уједињеног Краљевства иУједињене Републике Танзаније, организована је као прва тест радионица на којој је испробана прваверзија комплетног материјала.

Млади људи, у узрасту између 14 и 16 година, учествовали су у дискусијама о властитом религијскомидентитету. Кроз разговор о свом схватању религије и религијских обреда упуштали су се уинтензивне дијалоге који су им омогућили да се повезују са другим учесницима. Организоване суммееђђууррееллииггиијјссккее ппооссјјееттее, које су учесницимапружиле прилику да се ставе у позицијудругога.

Током активности ссллииккаањњаа ннаа ммаајјииццааммааучесници су размишљали о свом односу садругима и о ситуацијама са којима се сусрећу.Изразили су жељу да изграђују мир у свијетупутем уједињавања, бриге о другима, љубавии поштовања. ФФооккуусс-- ггррууппее о узајамномпоштовању у школи, породици и комшилукупомогле су им да анализирају какопоштовање може да се примијени у пракси.

Организовано је и ввееччее ккууллттууррее на коме је учествовао и један број младих из Женеве. Учесницису имали прилику да размијене информације о културама из којих долазе, као и о властитимвјерским увјерењима. Када су говорили о активностима у којима учествују у циљу његовањасуживота и узајамног разумијевања у својој заједници у Израелу, представници младих те државеоставили су поруку мира.

Током посљедњег дана одржавања радионице, учесници су учили о различитим врстама конфликатаи како он прераста у насиље. Размишљали су ио потреби да се усвоји ссттаавв ппооммиирреењњаа како бибили у стању да трансформишу те конфликте.Један младић је подстакнуо групу наразмишљање, упитавши учеснике шта би ониурадили да су били нападнути од стране некихдругих младих људи.

Некиучесницисусеприсјетилиситуацијаукојимаје било јако тешко на миран начин одговорити нанасиље и констатовали да га је понекад тешкоизбјећи. Токомдискусијаједанодучесника, којије


119966

дошао из Индије, истакнуо је како је Ганди дониомир Индији путем методе ммииррнноогг ооттппоорраа. Накрају, учесници су размишљали о потреби да семир његује унутар себе, да би се могло одговоритина тешке ситуације.

На крају радионице учесници су се обавезалида ће код куће одржавати састанке са младимакако би разговарали о вриједностима које суистраживали током радионице.


Већина учесника је сматрала да су међурелигијске посјете биле драгоцјено искуство и да супродубили своја знања о вјерским увјерењима других људи. Вече културе им је помогло да сазнајувише и укључе се у стварност других и уваже њихов идентитет и културу. Након што су се наконрадионице вратили у своје земље, учесници из Кеније и Уједињене Републике Танзаније су усвојим школама покренули Клубове мира. Учесници из Азербејџана су почели учити саомладинском групом из Бакуа, а учесници из Јордана и Либана почели су своје учење у Фишерпрограму у Јордану.


По први пут су модули учења тестирани у једном мултикултуралном и мултирелигијскомокружењу. То нам је омогућило да утврдимо кључне тачке и изазове у примјени приручника.Главне идеје, сугестије и приједлози, који су уврштени у овај приручник су:

� Осмислити лакши прелаз са првог на други модул.

� Раздвојити сесије за одрасле, на којима ће бити упознати са приручником.

� Више простора за његовање духовности кроз активности самоиспитивање.

� Дати учесницима простора да разговарају о властитим културама и увјерењима.

� Потребно је да се активности односе на локалну средину и друштвену стварност.

� Користити више педагошких техника за укључивање дјеце и младих у размишљање.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

119977



Мјесто



Трајање





Центар John Knox, Женева

16/4

16

3 дана

Енглески и шпански

Азербејџан, Колумбија, Хондурас, Индија,Израел, Јордан, Кенија, Либан, Шри Ланка,Шведска, Уједињено Краљевство иУједињена Република Танзанија

будизам, хришћанство (англиканци, католици,православни) хиндуизам, ислам и јудаизам

УмјетностРазмјена искуставаФокус- групеИзлетиИгре

119988


Coimbatore, Индија2-5 август 2006.

Организована је и ааккттииввнноосстт под називом Квиз - Шта ја знам о друг? Индија је била веома посебномјесто за ову пробну радионицу. Међурелигијско окружење, динамично друштво, друштвена питањакоја погађају ту земљу, као и предузетнички дух њеног народа, створили су изванредно окружење укоме су се учесници радинице упустили у искуство учења о духовности.

Учесници из Канаде, Индије, Јордана, Либана, Малдива, Непала и Шри Ланке кренули су на путовањена којем се сазнаје више о себи у односу на друге и на којем се његује властита духовност. Сваког јутра

су се окупљали на молитву и медитацију. Токомпрвог дана су радили у групама, а циљактивности био је да ррааззггоовваарраајјуу о потреби запоштовањем у друштву и о ставовима ипонашању који су неопходни да би се живјело уразличитости.

Организоване су и ммееђђууррееллииггиијјссккее ппооссјјееттее,које су учесницима пружиле прилику дапосјете једну џамију, храм Jain, сишкугурудвару (храм у којем се моле Sikhi,прим.прев), једну цркву и хиндуистичкихрам. Приликом сваке од тих посјета

учесници су могли да постављају питања, упустесе у тренутке молитве, слушање духовне музике,или једноставно шуте и сагледавају сличности иразлике међу вјерама и религијама?, у којој суучесници у групама одговарали на питања осветиштима која су претходно посјетили.Разговарали су, такође, о потреби за помирењеми поштовањем међу људима.

Учесници су у своје Дневнике учењабиљежили оно што су током свих активностии посјета научили и доживјели, као и оно штоје на њих оставило највећи утисак током радионице.

Трећег дана радионице организована је посјета једном селу. Дјеца су била у прилици да наученешто о пројектима које су водили чланови те локалне заједнице, о образовним програмимакоје организују домаће невладине организације и о иницијативама које појединци предузимајус циљем уношења одређених промјена у друштво у коме живе. Ова ааккттииввнноосстт ззаассннооввааннаа ннааииссккууссттввуу омогућила је учесницима да открију да индивидуална и колективна одговорност доносипромјене у свијету.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

119999

Музика, плес и поезија комбиновани сутоком ввееччееррии ккууллттууррее, на којој су учесниципоказали своје таленте аспекте властитихкултура. Посљедњег дана радионицепридружили су се Фестивалу мира(Coimbatore Peace Festival) и са више од 250-оро дјеце ррааззггооввааррааллии о потреби постојањаетичких вриједности у свом друштву, и о томекако они сами могу да дјелују као градитељимира. Радионица је завршена музичкимизведбама, а учесници су отпјевали ппјјеессммуукоју су научили током радионице, а којапромовише братство и мир међу људима.


Током ссеессиијјее ддиијјеељљеењњаа ууттииссааккаа ссаа ддррууггииммаа,, која је одржана на крају радионице, учесници су рекликолико су много научили и како је њихово виђење свијета и других религија дошло у питањекроз интеракцију са људима из других културалних окружења и других вјера. Један од њих јерекао: “Знао сам доста о поштовању других прије него сам стигао овдје, али сам сада почео да учимшта то заправо значи у стварност, и шта поштовање тражи у смислу ставова и дјеловања, акоми као млади хиндуси, муслимани и хришћани желимо да радимо заједно како бисмо унаприједилисвоје заједнице.”.


Методе које су кориштене и атмосфера духовности која је владала на радионици помогли су намда утврдимо који су то кључни елементи које треба уврстити и уградити у овај материјал. То су:

� Укљученост учесника у стварност локалне заједнице путем посјета и интеракције сачлановима те заједнице.

� Међурелигијске посјете и како организовати активности засноване на искуству.

� Повећати број активности и дужину времена посвећеног размишљању у тишини, слушањумузике, молитвама и размишљању, у циљу његовања властите духовности.

� Потреба да се научи како у стварним ситуацијама примијенити раније наведеневриједности.

� Примјењивост програма о етици на важна друштвена питања.


220000



Мјесто



Трајање





Shanti Asram, Koimbatore

65/5

65

3 дана

енглески/тамилски, у кориштење преводилаца

Канада, Јордан, Индија, Либан, Малдиви,Непал и Шри Ланка

будизам, хришћанство, хиндуизам и ислам

УмјетностДискусијеРазмјена искуставаПосјетеИгреМедитацијаПричање прича

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

220011


Саламанка, Шпанијааугуст – 2. септембар 2006.

Радионица у Шпанији окупила је одрасле и дјецу из различитих дијелова те земље, представникехришћанства, Баха’и заједнице и организације Брахма Кумарис. То је било први пут да је овајприручник тестиран са учесницима из само једне државе.

Млади и одрасли су током радионице радили у двије различите групе. Обје групе су радиле ускладу са првим модулом приручника Разумјети себе и друге и имали су прилику да разговарајуо његовом садржају те да дају допринос и идеје за његов даљи развој.

Током првог дана, кроз активност названу Цртање карте, млади су истраживали гобалну разноликостиразговаралиоразнимрелигијамаиподручјимаукојимасетерелигијепрактикују. Стеклисуновусликуо томе како религијска разноликост обликујесвијет, и како земље у којима се традиционалнопрактикује само једна религија, сада све више ивише прихватају и бројне друге религије.

Кроз активност ииггррее учесници су разговарали ољудском достојанству и увидјели потребу заузајамним поштовањем и разумијевањем.

У тренуцима размјене искустава и мишљењаучесници су разговарали о ппррееддрраассууддааммаа премадругим културама и религијама, те о потребиупознавања људи који су другачији од њих.ААннааллииззииррааллии ссуу узроке друштвених проблема у

Шпанији, те како ти проблеми погађају њиховодруштво у цјелини. Разговарали су и о томе какомогу да буду отворенији према људима који суугрожени или искључени из друштва.

Увече су се и одрасли учесници радионице идјеца окупили у ммееђђууррееллииггиијјссккоомм ккааффееуу, гдјесу разговарали о принципима, понашању, иставовима, који су неопходни да би се саљудима различитих вјерских увјерења икултура живјело у слози. Након тога јеуслиједило ввееччее ккууллттууррее, током које су дјецаприпремила активности, плесове и некетипичне приче из свог региона.

Током посљедњег дана радионице учесници су се осврнули на потребу проналажења унутрашњег мираи стављања у позицију другога. Кроз активност под називом „Мееддииттиирраањњее ддоокк ххооддаамм““, учесници супроналазили везу са природом и са другим учесницима, те размишљали о својим осјећањима иодговорности да помогну да се ријеше проблеми и мирољубиво одговори на потребе других.


220022


Католичка дјеца су истакнула колико им је биловажно да добију прилику да упознају дјецуприпаднике Баха’и вјере и били су одушевљеништо могу да сарађују са њима и припремезаједничке активности на промовисањуузајамног разумијевања. Учесници којиприпадају Баха’и вјери обавезали су се да ће, поповратку кући, са осталим члановима своје вјереподијелити знања и утиске које су стекли нарадионици и такође потврдили своју спремностда развијају међурелигијске активности с циљемпромовисања мира и јединства у Шпанији.


Радионица је омогућила тестирање нових активности и методологија које су сада биле уврштенеу приручник. Била је то, такође, добра прилика да се ревидира његов садржај и да се уграде некенове идеје. Ево неких главних идеја и сугестија које смо добили у сврху побољшања приручника:

� Приручник Учити живјети заједно може да се користи и у раду са одраслима. Активностимогу да се прилагоде различитим узрастима.

� Приручник треба да обухвати и дискусије о актуелним питањима и друштвенојстварности младих.

� Како би учење било још релевантније, приликом дискусије о друштвеној стварности требакористити активности засноване на искуству.

� Идеје о кориштењу приручника у религијски хомогеним групама.

� Активности самоиспитивања помажу учесницима да прихвате процес учења, усвојенаучено и размишљају о властитим искуствима.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

220033



Мјесто




Трајање





Резиденција Тиланококо, Саламака

20/3

12

8

3 дана

шпански

Шпанија

Баха’и, хришћанство (католици,англиканци) и чланови Брахма Кумариса

ИгреФокус -групеРазмјена искуставаМедитацијаОкругли столови

220044


Кјото, Јапанаугуст, 2006.

У јапанском граду Кјото (Кyото) организована је једнодневна радионица за дјецу и младе изразличитих ГНРЦ подручја и земаља, укључујући Гану, Израел, Јапан, Јордан, Шри Ланку иУједињену Републику Танзанију. Радионица је одржана у исто вријеме кад и 8. свјетскаскупштина Свјетске конференције религија за мир (World Conference of Religions for Peace).

Шесторо дјеце, представника афричких традиционалних религија: будизма, кршћанства,хиндуизма, ислама и јудиазма, окупило се на радионици како би на интерактиван начин учили осеби и другима. Кориштењем метода самоиспитивања размишљали су о свом односу са другима.

Радионица је почела разноврсним активностима кроз које су учесници упознавали једни другеи разговарали о томе зашто су ту и шта очекују. Та уводна сесија помогла је да се створи сигуран

простор за накнадну размјену ставова и искустава.

Дјеци је речено да нацртају стабло које представља њиховекоријене, продице, интересе, оно шта их чини срећнима илитужнима, као и оно у чему највише уживају. Активност подназивом „ССттааббллоо ммоогг жжииввооттаа““ провели су у тихом размишљањуи самоиспитивању. На крају те вјежбе, показивали су својецртеже једни другима и истраживали међусобне ссллииччннооссттии ииррааззллииккее..

Кроз активност под називом „ООссттррвваа ккоојјаа ннеессттаајјуу““, дјеца суоткрила потребу дијељена са другима и помагања другом.Разговарали су и о томе како сви они чине дио човјечанства, текако је важно поштовати друге и ставити се у позицију другога.

Дјеца су истраживала конфликте и како људи реагују уодносу на оне у другачијој ситуацији. Учила су оннееннаассииллнниимм ааллттееррннааттииввааммаа и била вођена кроз разноврсневјежбе у циљу откривања различитих начина на које могу дамијењају свијет сада и у будућности.

У току сесије под називом „„ДДиијјеељљеењњее ссаа ддррууггииммаа ии ккооллееккттииввнноо ррааззммиишшљљаањњее““, дјеци је испричана„ППррииччаа оо ССааддааккоо““, јапанској дјевојчици која је умрла од леукемије као посљедице нуклеарнекатастрофе у Хирошими. Посљедњих година свог живота, Садако је направила више од хиљадупапирних ждралова, надајући се да ће јој се остварити жеља да поново трчи. Дјеца су пажљивосаслушала причу, а затим учила „ККааккоо ссее ппррааввее ппааппииррннии жжддррааллооввии““..

Дјеца су размишљала о томе како су папирни ждралови постали симбол молитве за мир уцијелом свијету. Имали су времена и за писање властите молитве за мир, на листовима папираод кога су правили ждралове. То им је такође дало прилику да размишљају и учинило израдупапирних ждралова духовним тренутком, у коме су могли да размишљају о причи о Садако и опосљедицама нуклеарне катастрофе у Хирошими.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

220055


Дјеца су причала о томе како су многипроблеми у свијету резултат недостаткаразумијевања. Препознала су потребу мирнетрансформације сукоба, и личних идруштвених. Обавезали су се да ће бити вишесаосјећајни према другима и поштовати људекоји су другачији од њих.

Како је радионица допринијеларазвоју овог приручника?

Ово је било први пут да је приручник тестиран са веома малим бројем дјеце у једнојмултикултуралној групи. Била је то кратка радионица која је програму пружила веомаинтересантне идеје:

� Важност кориштења стварних прича, с циљем мотивисања размишљања.

� Флексибилност, у циљу прилагођавања методологије старосном узрасту учесника.

� Уврштавање методологија које код учесника подстичу креативност и осјећај за умјетност.

� Потреба да се створи сигуран простор за дјецу у коме би она несметано могла даразговарају са својим вршњацима.


220066



Мјесто


Број дјеце (9-13 г.)

Трајање





Међународни конференцијски центар, Токио

6/2

6

1 дан

енглески

Гана, Израел, Јапан, Јордан, Шри Ланка иУједињена Република Танзанија

афричке традиционалне религије, будизам,хришћанство, хиндуизам, ислам и јудаизам

УмјетностДискусијеРазмјена искуставаИгре

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

220077

Путовати заједно за мир

Dar es Salam, Танзанија

7 - 10 децембар 2006.

‘

‘Путовати заједно за мир’ био је назив радионице која је одржана у Дар ес Саламу (Дар есСалаам), гдје су се учесници из Кеније, Уганде и Уједињене Републике Танзаније окупили како биоткрили како у својој земљи могу да постану градитељи мира и промотери узајамног разумијевања.

Радионица је прилагођена регионалном окружењу и култури, повезана са локалнимактивностима и друштвеним питањима у источноафричком контексту. Учесницима су сеобратили представници различитих религија, који су такође укључени у међурелигијске дијалоге,подстичући их да пригрле различитост и да буду отворени и саосјећајни једни према другима.

Путовање је почело сесијом упознавања самога себе у односу на друге. Провођене су активности којесу истицале властити ииддееннттииттеетт учесника ињихове међусобне ссллииччннооссттии ии ррааззллииккее.ДДииссккууссиијјее о њиховим међусобним разликамаводиле су учеснике ка размишљању опроблемима, који се у њиховим друштвимајављају усљед недостатка узајамног поштовања.Кроз активност ррјјеешшаавваањњаа ппррооббллееммаа, и еттииччннууббааннккуу, учесници су утврдили лоше појаве удруштву, попут корупције и насиља над дјецоми размишљали о томе како ове појаве подривајучовјечанство. Такође су разговарали окреативним начинима који могу да помогну утрансформацији таквих ситуација и појава.

Учесници су припремили и активност ддррааммааттииззаацциијјее, да би показали како тешке ситуације могуда се мијењају мирним путем. Дјеца су, између осталог, разговарала о појавама као што су:вршњачко насиље у школи, друштвена искљученост и дискриминација и размишљала о властитомпонашању и ставовима. Нагласила су потребу за емпатијом и, кроз ииггррее и ддррааммааттииззаацциијјуу, учила даулазе у културу других, преиспитају властите предрасуде и уче из богатства различитости.

Учесници су имали прилику да посјете различита светишта и преиспитују властите ставове ипредставе. Истакнули су да су, захваљујући ммееђђууррееллииггиијјссккиимм ппооссјјееттааммаа, схватили да Божанскаприсутност (енгл. the Divine Presence) може да има много лица и да је различити људи могуразумјети на различите начине.

Током посљедњег дана радионице учесници су учили о трансформацији сукоба и о начину на којисукоб треба схватити и анализирати. Активност под називом „ООссттррвваа ккоојјаа ннеессттаајјуу““ подстакнула јеучеснике да размишљају о томе како неке људе понекад несвјесно искључујемо да бисмо остварилинешто што нама треба или што желимо. Размишљали су и о важности дијељења искустава садругима и прихватања других. Сесија дијељења искустава са другима организована је како биучесници могли да разговарају са покретачем ГНРЦ Клубова мира у Уједињеној РепублициТанзанији. Тај млади учесник, чији је живот био обиљежен бројним тешким ситуацијама, подијелиоје своја искуства са учесницима и објаснио како га је његово самоопредјељење навело да промовишеправа дјетета и мировне иницијативе међу осталом омладином у Уједињеној Републици Танзанији.


220088

Радионица се окончала традиционалномафричком ллооггооррссккоомм ввааттрроомм, око које су сеодрасли и дјеца окупили, дружили изабављали уз звуке бубњева. Створени угођајбио је подсјећање на један древни афричкиобичај, по коме старији стварају духовнипростор за преношење важних и безвременихетичких вриједности на млађе нараштаје и укоме сукобљене стране могу да пронађупомирење.

Учење и исход

Већина дјеце је изјавила да се њихово разумијевање других култура и религија проширило. Некиод њих су се обавезали да ће у својим школама основати Клубове мира. Недуго након тогаучесници су основали нови Клуб мира у Дар ес Саламу. Сви учесници се се обавезали да ће, поповратку кућама, са својим пријатељима и породицама подијелити стечено знање, изразилиснажну опредијељеност да се укључе у будуће активности.


Разноврсне активности проведене током радионице дале су бројне идеје и сугестије заунапрјеђење садржаја приручника. Овдје издвајамо оне које су биле нарочито корисне:

� Обезбиједити простор учесницима за интеракцију са особама које могу да служе каоузори и које могу да их инспиришу на промјене.

� Уврстити активности које јачају заједницу, на примјер: логорске ватре и бубњарскекругове.

� Уврстити методологије које мотивишу учеснике на критичко и креативно размишљање..


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

220099



Мјесто


Број дјеце (15-19 г.)

Трајање





Танзанијски епископални центар законференције, Дар ес Салам

24/3

24

3 дана

енглески

Кенија, Уганда и Уједињена РепубликаТанзанија

Баха’и вјера, будизам, хришћанство,хиндуизам и ислам

Размјена искуставаПосјетеИгреРјешавање проблемаДраматизација

221100

Радионица орасељавању и миграцији

Сан Лоренцо, Еквадор2233.. –– 2255.. јануар 2007.

Ова радионица о расељавању и миграцији окупила је на једном мјесту дјецу, младе и родитељеиз Колумбије и Еквадора. Приручник је прилагођен теми радионице, а учесници различитихкатоличких деноминација и Баха’и вјере, разговарали су о етичким изазовима са којима се

суочавају људи који живе у немирномпограничном подручју између Колумбије иЕквадора.

Сваког јутра, прије почетка активности,учесници су се окупљали и проводили једновријеме у размишљању у тишини,медитирању и молитвама за мир у свомподручју. У неким сесијама радионицеучествовали су одрасли и дјеца заједно, а некедруге, које су захтијевале више истраживањаи времена за размјену искустава и мишљења,рађене су одвојено.

Радионица је отворена сесијом о питањукултурног ииддееннттииттееттаа. Учесници су билиподијељени у групе и замољени да нацртајукарту Колумбије или Еквадора, утврђујућинајрепрезентативније особине земље,активности, храну и предјеле. Затим суразговарали о коријенима обје државе ињиховим ссллииччннооссттииммаа ии ррааззллииккааммаа. Та јеактивност помогла да се створи окружење укојем се учесници повезују и дијеле својемисли са другима.

Послијеподне учесници су се укључили уактивности посвећене питању ррааззллииччииттооссттии.Из угла властитих искустава, вјерских увјерења и етничке и друштвене припадности, учесницису размишљали о питањима расељавања и миграције. Афирмисано је питање различитости каореалности која обогаћује све и коју треба прихватити и његовати.

Организовано је и ккууллттууррнноо ввееччее, испуњено разним активностима попут слушања еквадорске иколумбијске музике, уз коју су учесници плесали, пјевали и причали приче. Била је то јединственаприлика да се са другима подијеле искуства у једној типичној латинској ноћи и стварају узајамневезе. Сљедећег дана учесници су посјетили једну од локалних заједница у близини Сан Лоренца.То је помогло да се продуби њихова свијест о ситуацији са којом се суочавају еквадорски иколумбијски грађани који живе у том подручју. Учесници су, такође, имали прилику да се дружеса локалним становништвом, размјењују мишљења и са лидерима те заједнице разговарају одруштвеним питањима те сазнају више о њиховим иницијативама и пројектима.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

221111

Током посљедњег дана радионице учесници су утврдили различите конфликте који се у томподручју јављају између Колумбијаца и Еквадоријанаца. Кроз рад на ссттууддиијјии ппоојјееддииннааччнноогг ссллууччаајјааи ддррааммааттииззаацциијјуу, анализирали су могуће узроке и посљедице тог сукоба, те учили о ннееннаассииллннииммааллттееррннааттииввааммаа за њихову трансформацију. Дјеца су размјењивала приче о ситуацијама насиља сакојим се она свакодневно суочавају у школама и срединама из којих долазе. Разговарали су и омогућим рјешењима, те размишљали о властитој одговорности.

Учење и исходЕфекти насилног сукоба у Колумбији су,нажалост, усађени у понашање и ставове некедјеце која су директно погођена томситуацијом. То може допринијети да дјецаосјећају одбојност и нетолеранцију премадругима. Током радионице, дјеца суразмјењивала лична искуства и страхове, тесама предлагала начине како више поштоватидруге, како прихватати разлике и какоодговарати на ненасилан начин, чак и кад суњихова властита права нарушена. Увидјели суда могу бити дио рјешења, а не дио проблема.


Ово је био први пут да је приручник примијењен у вези с неком специфичном друштвеномтемом. Тај је приступ помогао да се развије флексибилност приручника и истраже остали начинина које он може да буде кориштен. Ово су неке од најважнијих идеја и сугестија које су уграђенеу приручник:

� Смјернице за припрему разних посјета, излета, итд.

� Како користити приручник за разраду неке посебне теме, као што је, на примјер,расељавање.

� Користити приручник за промовисање међурелигијске сарадње у неким специфичнимдруштвеним питањима.

� Укључити више методологија које подстичу учествовање и инклузивност.

� Важност припреме одраслих, наставника и фасилитатора за кориштење приручника уразличитим окружењима.


221122



Мјесто



Број младих (14-18 г.)

Трајање





Хотел Сан Лоренцо, Сан Лоренцо

37/4

25

12

3 дана

шпански

Колумбија и Еквадор

Баха‘ивјераихришћанство(католици, eвангелисти,лутерани, менонитиипрезбитеријанци)

УмјетностРазмјена искуставаПосјетеИгреРјешавање проблемаДраматизација

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

221133

Радионица о насиљумеђу младима

Сан Салвадор, Ел Салвадор1-5 новембар 2007.

Двадесет петоро дјеце из Ел Салвадора, припданици Баха’и вјере, будизма, хришћанства,страосједилачких традиција, ислама и јудаизма, окупили су се заједно са одраслимпредставницима вјерских организација, како би унаприједили своју духовност, тако што ћеучити да боље разумију једни друге. Кроз активности радионице открили су мирне начинетрансформације насилних ситуација и развили способност заједничког рада на изградњи мирау својим друштвима, упркос међусобним разликама..

Првог дана учесници су цртали своје ссииллууееттее,, теистраживали ко су они и како њихова искустваобликују њихов идентитет. Размјењивали суједни с другима своја размишљања. Била јеорганизована и једна ссааррааддннииччккаа ииггрраа кроз којусу истраживали начине на које могу да радезаједно како би остварили заједничке циљеве, азатим су размишљали о јединствености свакогпојединца. Учесници су извели закључак да јемогуће радити заједно када науче да поштујуједни друге и када отвореног ума и срца цијенеразличитости другога.

Након ове активности учесници су подијељени у групе изамољени да направе грб, како би показали ссллииччннооссттии ииррааззллииккее међу члановима сваке групе. Ова им је активностпомогла да упознају једни друге и да једни друге посматрајуи изнутра, а не само према физичком изгледу. На крају суразговарали о важности различитости у свијету и свомдруштву.

Дискусије о стварностима и изазовима учесника помоглесу им да се отворе и разговарају, размјењујући личнаискуства, као и проблеме у породици, случајеве кад су имбраћа или сестре чланови Мараса (банди), неке насилнеситуације, итд.

Одржано је неколико сесија чија је сврха била дискусија онасилним сукобима у Ел Салвадору и ннееннаассииллннииммааллттееррннааттииввааммаа. Те сесије су подстакле креативно икритичко размишљање учесника о томе како разријешитипитање разлика са другима и научити како разбијатипредрасуде и стереотипе. Кроз ссттууддиијјее ппоојјееддииннааччнниихх ссллууччаајјеевваа,, ддррааммааттииззаацциијјуу ии ддииссккууссиијјее,учесници су утврдили природу сукоба који их све погађају, као и могуће начине за њихову мирнутрансформацију


221144

Кроз активност под називом „„ТТииххоо ппууттоовваањњее““ учесници сушетали разним подручјима тог мјеста, која су билаобиљежена различитим бојама. Свака боја их је подстицалада размишљају о неком посебном питању као, на примјер: освом животу, односу са другима, природи и ставовимапомирења који су неопходни за давање доприноса миру уњиховом друштву. Мириси, звуци и музика помагали супроцес самоиспитивања и омогућили учесницима да седистанцирају од убрзане рутине свог свакодневног живота

Молитве из различитих религија, ии ттррееннууцции ппррооввееддееннии ууттиишшииннии,, помогли су да се ствара окружење које његуједуховност учесника, те да се открије потреба проналажењаунутрашњег мира, с циљем доприношења миру својимдруштвима.

Учење и исход

Приједлог да се посјете светишта дат је каознак посвећености наставку овогмеђурелигијског путовања и трагања заначинима како радити заједно на питањимакоја се директно тичу дјеце и омладине. Дјецасу предложила да се на сљедећој радионицивише времена посвети играма и молитви, аодрасли да воде састанке за родитеље на темуобразовања о етици. Послије радионицемлади учесници су осмислили блог(http://www.gnrcelsalvador.blogspot.com/) на коме могу да размјењују искуства и одржавајуузајамне везе.


Основне идеје и сугестије за побољшање приручника, а које су уграђене у њега, су:

� Активности размишљања у тишини, које промовишу самоиспитивање и мотивишу дјецуда размишљају о својим ставовима и односу са другима.

� Важност давања простора молитви, с циљем разумијевања вјеровања других.

� Уврштавање драматизације као начина да се пронађу ненасилне алтернативетраснформације сукоба.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

221155



Мјесто




Трајање





Храм Сунца, будистичка заједница, СанСалвадор

43/5

18

25

3 дана

шпански

Ел Салвадор, Гватемала и Хондурас

Баха’и вјера, хришћанство (католици,евангелисти, лутерани и презбитеријанци)

страосједилачке традиције, ислам, јудаизам

УмјетностРазмјена искуставаИгреМедитацијаРјешавање проблемаДраматизација

221166

Радионица о насиљумеђу младима

Капира, Панама2211..--2233.. јануар 2008.

Тридесет осморо одраслих и дјеце, припадника Баха’и вјере, разних хришћанских деноминација,покрета Харе Кришна (Харе Крисхна) и јудаизма, окупили су се на тродневној радионици какоби анализирали и размишљали о питању насиља међу омладином у Панами..

Првог дана организована је ллооггооррссккаа ввааттрраа, сциљем исказивања добродошлице младимучесницима радионице. Пјесма, гитаре,цимбали, смијех, молитве, поезија и појање,мијешали су се стварајући атмосферуповезаности и узајамног поштовања.

Кроз активност под називом „ООнноо ииззаа ччееггаа јјаассттоојјиимм““ учесници су разговарали о потребипоштивања различитих мишљења и схватања.Изразили су различита гледишта о темамакоје их се тичу и ставове иза којих су чврстостали. То је уродило дискусијом о тимставовима и подстакло их да поштују

мишљење других, чак и кад се с њим нису слагали.

Учесници су, такође, разговарали оразличитим ееттииччккиимм ддииллееммааммаа иразмишљали о томе како доносити етичкеодлуке. Кроз размјену искустава са другимаразматрали су потребу да се буде саосјећајан ипун поштовања како би се могле доноситидобро утемељене одлуке.

Утврдили су врсту насиља које млади људидоживљавају, врше над неким другим, или сужртве тог типа насиља у властитој средини.Сагледали су узроке, посљедице, имогућности које су им на располагању какоби мијењали те ситуације. Дисфункционалнепородице, насилни родитељи и негативни узори, истакнути су као неки од основних узроканасиља међу младима. Кроз ддррааммааттииззаацциијјуу, учесници су анлизирали ннееннаассииллннее ааллттееррннааттииввеекојима могу да одговоре на насилне ситуације и снизе ниво насиља које их погађа у свакодневномживоту.

Организовано је и ккууллттууррнноо ввееччее на коме су учесници представили обичаје Колумбије, КостаРике, Панаме и Уругваја. Млади учесници су пјевали пјесме и плесали типичне плесове Панаме,те учили из културних традиција које су биле представљене током те вечери.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

6

МИ

СМ

О Т

О У

РА

ДИ

ЛИ

ОВ

АК

О

221177

Током посљедњег дана радионице, проведена је ааккттииввнноосстт ссааммооииссппииттиивваањњаа, како би се младимаомогућило да медитирају и размишљају о свом животу, односу са другима, и властитимставовима. Учесници су међусобно подијелили своја размишљања и извели закључак о томеколико је важно бити свјестан ко си и какав однос имаш са другима.


У току једне од сесија размјене искуставаједна од учесница испричала је причу „Витезу зарђалом оклопу“, објашњавајући врстуоклопа који сви ми носимо како бисмо сезаштитили од других и који нас спрјечава дапокажемо ко смо заиста. Она је подстаклаучеснике да се отворе другима, те да откријусвој истински идентитет и значење живота.Била је то добра прилика да младиразмишљају о себи и својој интеракцији садругим људима.

Одрасли учесници су позвали на израду програма о образовању о етици, који би се користио ураду са породицама, као и на укључивање родитеља у разговор о етици са дјецом. ПредставнициМинистарства за социјална питања и здравство Панаме показали су интерес за сарадњу са ГНРЦу промовисању образовања о етици, а у сврху спрјечавања насиља међу младима у земљи.


Ово је била посљедња радионица која је одржана ради тестирања приручника. Била је тојединствена прилика да се испроба побољшани материјал и примијене нове активности итехнике. Сљедеће идеје и сугестије уграђене су у Приручник:

� Користити технику „уважавајућег испитивања“ у сврху анализе проблема и сукоба.

� Кориштење мандала, с циљем да се дјеци помогне да размишљају о животу и сврси.

� Користити моралне дилеме за промовисање критичког размишљања и испитиватиставове дјеце о томе шта је етичка одлука.


221188


Информације о радионици

Мјесто




Трајање





Хогар Јавиер, Капира

38/3

18

20

2 дана

шпански

Коста Рика и Панама

Баха’и вјера, хришћанство (Balboa UnionChurch, католици и менонити), покретХаре Кришна и јудаизам

Размјена искуставаИгреМедитацијаРјешавање проблемаУважавајуће испитивањеДраматизација

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

7

РЕ

ФЕ

РЕ

НЦ

Е

221199

Поглавље 7

Референце

Ресурси

Приче

Кинеска народна прича – Unseth, Benjamin (edit). Honesty, Little Books of Virtue, Серија 1.Garborg’s Inc., Bloomington, 1995., стр.11-13.

Дјечак који је викао ‘Вук!’ - Unseth, Benjamin (edit). Honesty, Little Books of Virtue, Серија 1.Garborg’s Inc., Bloomington, 1995, стр.34-36.

Храброст да будеш оно што јеси – Прилагођено према причи Peggy Monague, Christian Island,Ontario.

Wilson, Lois Miriam. Miriam, Mary i ja. Wood Lake Books Inc., Winfield, 1992, стр.62.

Миш који је јео жељезо – Panchatantra – The Mice that Ate Iron (1999), доступно на:http://indiaparenting.community/stories/panchatantra/panch009.shtml

Просјак – Elbert Hubbard’s Scrap Book. Wm. H. Wise & Co., Roycroft Distributors, New YorkCity, 1923, стр.9.

Ништа изнад – Kenneth Cragg: The Wisdom of the Sufis, Лондон, 76, стр.8.

Лутка од соли – Anthony Bloom: Living Prayer, Либра, Лондон, 1966, стр.105-106.

Вечера са генералом – доступно на:http://www.geocities.com/Tokyo/Courtyard/1652/MilitaryDinner.html

Чудовиште – аутор Tagreed A. Najjar, Al-Salwa Publishing House, објављено 2002. Штанд бр.5.0.Д 953.

Слијепци и слон – Kuo, Louise and Kuo, Yuan-His (1976), “Кинеске народне приче,” celestial Arts: 231Adrian Road, Millbrae, CURRICULA 94030, стр. 83-85. Линкови воде на друге верзије ове приче:

Лисица и рода. Aesopo

Комшија - Доступно на http://www.ezsoftech.com/stories/mis40.asp

Морске звијезде – прилагођено из: The Star Thrower, ауторице Lorene Eиseley (1907-1977).

Поезија

Причај нам о дјеци. Khalil Gibran “The Prophet”, одломак под насловом “Дјеца”, Arrow BooksLtd. New York, 1991.

Дјеца уче оно што живе. Dorothy Law Nolte. Walkman Publishing Company. New York, 1998.

Пјесме младих чланова ГНРЦ-а, њихова имена могу се наћи испод текста сваке пјесме.


222200

Молитве за мир

Путеви ка миру. Међурелигијско штиво и размишљања. A. Jean Lesher. Cowley Publications.Cambridge, Massachusetts, 2005.

Вјерски живот: Обавеза и позив. Урађено кроз међурелигијски процес кога је организиоваоСвјетски савез цркава

Prayer Library na http://www.beliefnet.com

Stern, Chaim (ed). Shaarai Teshuva: Gates of Repentance. The New Union Prayerbook for the Daysof Awe. Central Conference of American Rabbis: 1978, 1999.

Студије појединачних случајева

Студија појединачног случаја 1: Крисово лоше јутро, стр. 139 – прилагођено из Learning theSkills of Peacemaking, Naomi Drew, Jalmar Press, Rolling Hills Estates, California, 1987.

Студија појединачног случаја 3: Анина прича, страна 10 – прилагођено из свједочења интернорасељених лица. Међународни комитет Црвеног крста, http://www.icrc.organization/web/spa/sitespa0.nsf/iwpList2/home?OpenDocument

Моралне дилеме

Штитити лаж и Чамац за спасавање, стране 145 и 147 – прилагођено из Moral Reasoning, аутораVictora Grassiana, Prentice Hall, 1981., 1992.

Цијена живота, страна 146 – Узето из Kohlberg, Lawrence.

Помоћни материјал за активностиКонвенција о правима дјетета, доступна на:http://www.unhchr.children/html/menu3/b/k2crc.html или верзија прилагођена дјеци:http://www.rcmp-grc.gc.curricula/pdf/NCD-poster_e.pdf

Универзална декларација о људским правима, доступна на:http://www.on.org/Overview/rights.html, или верзија прилагођена дјеци:http://www.amnesty.ie/amnesty/upload/images/attachdocuments/UniversalDeclaration.pdf

Сажетак ЦРЦ и УДХР узети из Under the UN Flag, Assemblies for Citizenship in SecondarySchools, UNICEF UK, 2005.

Студија Генералног секретара УН-а о насиљу над дјецом, http://www.violencestudy.org

Приступ ‘Образовање за све‘ заснован на људским правима, доступан на:http://www.unicef.org/publications/files/A_Human_Rights_Based_Approach_to_Education_for_All.pdf

Хоћеш ли слушати? Гласови младих из зона сукоба, доступно на:http://www.unicef.org/publications/files/Wil_You_Listen_eng.pdf

Превенција насиља и изградња мира, доступно на:http://www.unicef.org/lifeskills/index_violence_peace.html

Приручник за оне који причају приче. Inez Ramsey, почасни професор на James Madison


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

7

РЕ

ФЕ

РЕ

НЦ

Е

222211

University, http://falcon.jmu.edu/ramseyil/storyhandbook.html

Како запалити логорску ватру, доступно на: http://www.lountoon.fi/page.asp?Section=8497

12 вјештина за трансформацију сукоба. Прилагођено из верзије коју је користила AmandaBenavides. Escuelas de Paz, Колумбија.

Свјетско такмичење школа у дебатoвању, доступно на:http://www.idebate.org/debate/what.php

Информација о мандалама, доступно на:http://mandalaproject.org/Index.html.

Прича о Садако, доступна на: www.sadako.org

Прављење филма, доступно на: http://www.filmyourissue.com/making/index.shtml.

Сигуран ти, сигуран ја, материјал о сигурности дјетета. Save the Children. Допринос СтудијиГенералног секретара УН-а о насиљу над дјецом. 2006. Доступно на: http://www.violencestudy.org/IMG/pdf/safeyoufinal.pdf

Спорт као метод за мир и помирење, доступно на: http://www.toolkitsportdevelopment.org

Учење кроз услугу: Лекције, планови и пројекти. Human Rights Education Program, AmnestyInternational и Human Rights Education Associates, HREA, март 2007.

Appreciative Inquiry, доступно на: http://appreciativeinquiry.case.edu/

Захвале и референце за активности

Стабло мог живота, страна 65 – прилагођено из Jag & Du, Dioceses of Lund, 2004.

Посегни за звијездама, страна 77 – Прилагођено из верзије коју је користила Фондација Escuelasde Paz, Богота - Колумбија

Кориштење драматизације, страна 85 – Прилагођено из верзије коју је користио Центар SanBartolome de las Casas, Ел Салвадор.

Твоја силуета је моја силуета, страна 69 – Прилагођено из верзије коју је користила ФондацијаEscuelas de Paz, Богота - Колумбија

Радосно уважавање, страна 105 - Прилагођено из Dhamma лекције коју је предавао Thai мајстор

Острва која ишчезавају, страна 114 - Прилагођено из верзије коју је користио др Мустафа Али,Уједињена Република Танзанија, Африка.

Лопта у зраку, страна 115 - Прилагођено из верзије коју је користио Центар San Bartolome delas Casas. Ел Салвадор.


222222

Мали рјечник појмова:

ЕЕттииккаа:: Основна грана филозофије. То је истраживање вриједности и понашања особе илигрупе и покрива анализу и примјену концепата као што су: исправно и погрешно,добро и зло и одговорност. Етика су: увјерења, предоџбе, теорије и основнопромишљање о суштинским питањима која доприносе успостављању стандарда.

ММоорраалл:: Односи се на људско понашање, на оно што је добро и што је лоше, примјену,конктретно, дјеловање. Морал се изражава правилима понашања, а изрази доброгморала називају се „врлинама“. Концепт морала подразумијева лични или индивидуалниаспект. Морал има практичан аспект, упућује човјека шта да чини, а шта не.

ВВрриијјееддннооссттии:: Идеали прихваћени од стране појединца или групе – (личне и културалне):принципи, стандарди или особина која води човјеково дјеловање.

Личне вриједности

Личне вриједности развијају се из искустава спољашњег свијета и могу се временом мијењати.Досљедност у примјени вриједности повезана је са њеним континуитетом: особа има интегритетако досљедно примјењује своје вриједности, без обзира на аргументе или негативне притискедругих. Личне вриједности се непосредно односе на избор: оне управљају одлукама, дозвољавајућида се избори које појединац прави пореде са вриједностима сваког избора понаособ.

Личне вриједности стечене на почетку живота тешко се мијењају. Оне могу бити изведене извриједности неких посебних група или система, као што су: култура, религија и политичка партија.Међутим, личне вриједности нису универзалне- нечији гени, породица, нација и историјскоокружење одређују његове личне вриједности. Овим се не жели рећи да сами концепти вриједностинису универзални, већ само да сваки појединац има јединствену концепцију вриједности, односно,лично познавање одговарајућих вриједности за властите гене, осјећања и искуство.

Културалне вриједности

Групе, друштва, религије и културе имају вриједности које углавном дијеле сви њихови чланови.Чланови дијеле културу чак и ако се личне вриједности сваког члана понаособ не слажу употпуности са неким нормативним вриједностима одобреним у тој култури. То одражаваспособност појединца да синтетизује и, из вишеструких подкултура којима припада, издвајааспекте који су му драгоцјени.

Ако појединац изражава вриједност која је у озбиљном сукобу са нормама групе којој припада,власт у групи може да примијени разне методе стигматизовања или сукобљавања с тимпојединцем. На примјер, притварање може да резултирати из сукоба са друштвеним нормамакоје су успостављене као закон.

Категорије

Вриједности се могу сврстати у категорије:

� Здраве вриједности и навике – Осјетилне и оперативне вриједности. Осјетилне


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

7

РЕ

ФЕ

РЕ

НЦ

Е

222233

вриједности су индивидуалне вриједности и оне су функционалне или дисфункционалнеза емоционално преживљавање појединца. Оне су сензитивне или несензитивне зависноо емоционалној зрелости појединца. Оперативне вриједности су индивидуалневриједности и оне су функционалне или дисфункционалне за физичко преживљавањепојединца. Оне су активне или неактивне зависно о физичком развоју појединца. Здравевриједности и навике стичу се кроз лично задовољство, праксу, и лично искуство.

� Моралне вриједности и норме – Друштвене и религијске / традиционалне вриједности– Друштвене вриједности су вриједности породице/групе и оне су функционалне илидисфункционалне за опстанак породице/групе. Оне су одгојне или агресивне зависно одруштвеној зрелости породице/групе. Религијске/традиционалне вриједности суинтерперсоналне вриједности и оне су функционалне или дисфункционалне заимперсонално преживљавање изван породице/групе. Оне су толерантне илинетолерантне зависно о зрелости религије/традиције. Моралне вриједности се стичу крозподстицање, упуте или интерперсонално искуство.

� Етичке вриједности и понашање – економске и политичке вриједности – Економскевриједности су државне вриједности и оне су функционалне или дисфункционалне запреживљавање државе. Оне су продуктивне или непродуктивне зависно о економскомразвоју државе. Политичке вриједности су државне вриједности и оне су функционалнеили дисфункционалне за опстанак државе. Оне су прогресивне или регресивне зависноо политичком развоју државе. Етичке вриједности се стичу кроз признања, образовање иимперсонално искуство.

� Историјске вриједности и понашање – естетске и теоријске вриједности – Естетскевриједности су људске вриједности које су функционалне или дисфункционалне запреживљавање човјека. Оне су лијепе или ружне (садржајне или несадржајне) зависно оумјетничком развоју човјека. Теоријске вриједности су људске вриједности које суистините или лажне (сврсисходне или ирелевантне) за људско преживљавање зависно онаучном развоју човјека. Историјске вриједности стичу се кроз инспирацију, спознају икреативно искуство.

Све вриједности се заснивају на подсвјесним осјећањима и условљавању.

ВВррллииннаа :: Морална љепота особе. Врлина је карактерна особина која се цијени као добра.Концептуална супротност врлине је порок.

ММееђђууррееллииггиијјссккоо:: Односи се на сарадничку и позитивну интеракцију између људи различитихрелигијских традиција (односно „вјера“) и на индивидуалном и наинституционалном нивоу, која води толеранцији и узајамном разумијевању.Разликује се од синкретизма или алтернативне религије, по томе што дијалогчесто укључује промовисање разумијевања између различитих религија како бисе појачало поштовање других, а не како би се синтетизовала нова увјерења.


222244

Скраћенице

ЦЦРРЦЦ Convention on the Rights of the ChildКонвенција о правима дјетета

ГГННРРЦЦ Global Network of Religions for ChildrenГлобална мрежа религија за дјецу

ММППАА Motion Picture AssociationАмеричка филмска асоцијација

ССММААРРТТ Specific, Measurable, Attainable, Realistic, TimelyЈасно, мјерљиво, оствариво, реално, благовремено

УУДДХХРР Universal Declaration of Human RightsУниверзална декларација о људским правима

УУННЕЕССККОО United Nations Educational, Scientific and Cultural OrganizationОрганизација Уједињених нација за образовање, науку и културу

УУННИИЦЦЕЕФФ United Nations Children’s FundФонд Уједнињених нација за дјецу

WWЦЦЦЦ World Council of ChurchesСвјетски савјет цркава

WWЦЦРРПП World Conference of Religions for PeaceСвјетска конференција религија за мир


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

7

РЕ

ФЕ

РЕ

НЦ

Е

222255

Списак чланова Међурелигијског савјета

Почасни савјетник

Његово краљевско височанство принц Ел Хасан бин Талал

Предсједавајући, Royal Institute for Inter-Faith Studies, Јордан

Чланови Савјета

Др А. Т. AryaratneОснивач и предсједник Sarvodaya Shramadana покрета, Шри Ланка

Г. Adolfo Perez Esquivel, предсједникServicio Paz y Justicia и добитник Нобелове награде за мир, Аргентина

Г. Kul Gautam, замјеник извршног директора УНИЦЕФ-а, Сједињене Америчке Државе

Др Ханс Кунг, предсједникGlobal Ethics Foundation, Њемачка

Г-ђа Bibifatemeh Mousavi Nezhad, директорицаИнститут за међурелигијски дијалог, Иран

Др Alice Shalvi, бивша предсједавајућа и предсједницаSchecheter Institute of Jewish Studies, Izrael

Г-ђа Didi Athavale Talealker,вођа покрета Swadhyay Parivar, Индија

Свештеник Anastasios YannoulatosАрхиепископ Тиране и цијеле Албаније, Грчка православна црква, Албанија

Млади чланови Савјета

Г-ђица Nour AmmariFisherćs Youth Programme, Јордан

Г. Emanuel MathiasFounder Movement of Youth and Children Peace Clubs, Танзаниа


222266

Списак чланова Одбора Међурелигијског савјета за образовањедјеце о етици

Његова екселенција амбасадор Хасан Абу Нимах, директорRoyal Institute for Inter-Faith StudiesСавјетник ЊКВ принца El Hassan bin Talala, Јордан

Swami Angivesh, бивша предсједавајућаUnited Nations Trust Fund on Contemporary Forms of Slavery, Индија

Г-ђа Charanjit AjitSingh, независни инспектор/консултант за образовање и менаџмент и потпредсједавајућа/International Interfaith Centre, Оxфорд, Уједињено Краљевство

Г-ђа Фарида Али, програмски службеникOffice of Public Partnerships, УНИЦЕФ, Сједињене Државе

Његова екселенција г. Ibrahim Al-Sheddi, генерални секретарSaudi national Commission for Education, Culture and ScienceСаудијска Арабија

Др Kezevino Aram, директорShanti Ashram, Индија

Др Wesley Ariarajah, професор екуменске теологијеDrew University Graduate and Theological SchoolsСједињене Државе

Проф. Alicia Cabezudo, директорEducating Cities Latin America, Argentina

Г-ђа Meg Gardiner, управни директорEducation and Community Partnership, US Fund for UNICEF,Сједињене Државе

Г. Andres Guerrero, менаџерOffice of Public Partnerships, УНИЦЕФ, Женева, Швајцарска

Др Magnus Haavelsrud, професорDepartment of Education, Norwegian University of Science and Technology,Норвешка

Др Heidi Hadsell, прредсједницаHartford Seminary, Сједињене Државе

Г. Vinod Hallan, руководилац пројекатаDepartment of Education and Skills, Ujedinjeno Kraljevstvo

Др Stuart Hart, замјеник директораInternational Institute for Child Rights Development,Сједињене Државе / Канада

Др Azziza Karam, виши савјетник за културуUnited Nations Population fund, Сједињене Државе


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

7

РЕ

ФЕ

РЕ

НЦ

Е

222277

Бискуп Method KilainiПомоћни бискуп Dar Es Salaama, Уједињена Република Танзанија

Г-ђа Marlene Silbert, директорица одјељења за образовањеCape Town Holocaust Centre, Јужна Африка

Пречасни др Ханс Уцко, секретар програмаInterreligious Relations, World Council of Churches,Швајцарска

Др Deborah Weissman, бивша директорицаKarem Institute for Teacher Training for Humanist-Jewish Education, Израел

Др Sunil Wijesiriwardhana, консултант за питања мира, културе и медијаПокрет Sarvodaya Shramadana, Шри Ланка

ГНРЦ координатори:

Африка

Др Mustafa Yusuf AliГНРЦ, координатор канцеларије, ГНРЦ секретаријат за Африку

Арапски регион

Свештеник др Qais SadiqПредсједник Центра за екуменске студије, Јордан

Централна Азија и Кавказ

Г-ђа Razia Sultan Ismail AbbasiМеђународни покретач и члан оснивачког савјетаWomen’s Coalition for Peace and Development with Dignity

Европа

Г-ђа Марта ПалмаСавјетник генералног секретара WЦЦ за питања дјеце

Латинска Америка и Кариби

Г-ђа Mercedes RomanWomen and Children’s Desk, Maryknoll Office for Global Concerns

Јужна Азија

Др Vinya S. Ariyaratne, извршна директорицаПокрет Сарводаyа Схрамадана, Шри Ланка

Израел

Г-ђа Dorit Shippin, координатор Doumia-SakinahThe Pluralistic Spiritual Center, Neve-Shalom / Wahat al-Salam


222288

ДОДАЦИФОРМУЛАР ЗА ЕВАЛУАЦИЈУ

ЛОГИСТИКА

Шта се оцјењује Оцијените од 1 до 5 (5 је највиша оцјена) Коментари

Мјесто састанка

Смјештај

Храна

Материјали

Остали коментари

САДРЖАЈ

Да ли је циљ радионице био јасан?

Да ли је садржај сесија за вас био релевантан?

Да ли је методологија одговарала темама?

Јесте ли наишли на неке потешкоће током сесија? Молимо, објасните.


ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

7

РЕ

ФЕ

РЕ

НЦ

Е

222299

УЧЕЊЕ

Шта је оно основношто сте научили на радионици?

Можете ли примијенити то што стенаучили у властитом контексту?

(личном, друштвеном, професионалном, институционалном)

ПРЕПОРУКЕ:


223300

ОБРАЗАЦ ЗА ОЦЈЕНУ РЕЗУЛТАТА

AA.. Оно што ја знам


Да Не Коментари

Знам које су мојеспособности и вјештине.

Ако је твој одговор ДА,како их користиш?

Поносим се собом,својом породицом,културом и увјерењима.

Објасни

Познајем људе другихувјерења и култура

Ако је твој одговор ДА,шта знаш о њима?

Знам које су разликеизмеђу моје културе ивјерских увјерења икултуре и вјерскихувјерења других.

Ако је твој одговор ДА,наведи двије разлике санеким од култура ивјерских увјерења окојима су чуо.

Упознат сам сапроблемима насиља инедостатка поштовања усвојој школи икомшилуку.

Ако је твој одговор ДА,који су то проблеми?

Разумијем узрокеглавних сукоба инеправди у мом друштву.

Ако је твој одговор ДА,наведи један и напишињегове узроке.

Упознат сам оиницијативама у својојзаједници.

Ако је твој одговор ДА,наведи неке од њих.

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

7

РЕ

ФЕ

РЕ

НЦ

Е

223311

Б.. Одговори са ‘тачно’ или ‘нетачно’ на сљедеће констатације иобразложи своје одговоре


Констатација Тачно Нетачно Зашто?

Боље је сакрити својеидеје и увјерења аковећина људи око тебе имадругачије мишљење иидеје.

Када разговарам санеком особом, обраћамисто толико пажње нањен говор тијела,држање, контакт очима,интонацију, глас, и изразлица, колико и на самеријечи.

Лакше се спријатељити снеким ко има иста илислична увјерења и начинразмишљања као ја.

Боље је занемаритиставове и мишљењадругих ако се косе самојим увјерењима ипринципима.

Особа, која у подеранојодјећи стоји на улици,вјероватно ће ме напастиили ми нешто украсти.

Одлуке треба доноситина основу онога како онеутичу на друге људе.

Кад сам љута, сједем,размислим и смирим сепа тек онда нештоурадим.

223322

Ц. Размисли о сљедећим ситуацијама и опиши како би ти реаговао нањих


Неко збија шале на рачун твојихувјерења и културних обичаја твојепородице. Како реагујеш?

Мораш да радиш са особом чијиначин рада ти се не допада и сачијим се идејама не слажеш. Како сеносиш са том ситуацијом? Какоможеш тај рад да учиниш могућим?

Посвађао си се са пријатељем који теје увриједио. Не разумијеш зашто јетако поступио. Да ли покушаваш даријешиш тај проблем? Ако је твојодговор ‘Да’, како то радиш?

У твом разреду постоји проблемдискриминације, али се он не тичедиректно тебе. Да ли покушавашнешто да урадиш по том питању?Ако ‘Да’, опиши шта радиш и зашто?

У твоју школу се уписала особа којапотиче из другачије културе и којаима другачија вјерска увјерења.Већина ученика прича ружне стварио њој. Она се понаша и облачидругачије од већине осталихученика у школи. Теби није угодноса том особом, али она покушава дасе спријатељи с тобом. Ти знаш даће, ако се спријатељите, осталишколски другови почети да теизбјегавају. Шта ти у том случајурадиш?

Донио си одлуку која има негативнепосљедице по друге људе. Нећешбити кажњен ако одлучиш да ништане урадиш по том питању. Да ли биурадио ишта да поправиш нанесенуштету? Ако би, шта?

ПО

ГЛ

АВ

ЉЕ

7

РЕ

ФЕ

РЕ

НЦ

Е

223333

Биљешке:


223344


Биљешке:


Учити живјети заједно је интеркултурални и међурелигијски програм образовањао етици, осмишљен са циљем да допринесе остварењу права дјетета на пун издрав физички, психички, духовни, морални и друштвени развој и наобразовање као што је утврђено Конвенцијом Уједињених нација о правимадјетета (ЦРЦ), чланом 26.1 Универзалне декларације о људским правима (УДХР),Свјетском декларацијом о образовању за све и Миленијумским развојнимциљевима (МДГ).За лидере и едукаторе у цијелом свијету Учити живјети заједно представља оруђеза један интеркултурални и међурелигијски програм кроз који дјеца и млади могуда развијају снажнији осјећај за етику. Његова сврха је помоћи младима даразумију и поштују људе из других култура и религија, и развијају свој осјећајглобалне заједнице. Материјал је израђен у тијесној сарадњи са Унеском иУницефом.

Учитиж

ивјетизаједно

Учити живјети заједно

Documents