EdicijaKreativna {kola

Nau~ite da u~iteprvo izdanje

AutoriMajk Kols, ^az Vajt, Pip Braun (Mike Coles, Chas White, Pip Browne)

Naslov originalaLearning to Learn

Copyright©Carel Press Ltd.English edition published by Pembroke Publishers Limited in 2003

Za izdanje za Srbiju i Crnu GoruCopyright©Kreativni centar 2004

S engleskog prevelaGordana Miljevi}

Lektor i redaktorIvana Ignjatovi}

Grafi~ki dizajnNeda Doki}

Priprema za {tampuLjiljana Pavkov

Izdava~Kreativni centar, BeogradGradi{tanska 8Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659e-mail: infoªkreativnicentar.co.yuwww.kreativnicentar.co.yu

Za izdava~aMr Ljiljana Marinkovi}, direktor

[tampaBRANMIL, Beograd

Tira`2000

ISBN 86-7781-320-9

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

159.953.2/.4-057.874(076)37.025-057.874(076)KOLS, Majk

Nau~ite da u~ite : aktivnosti i ve`be zarazvijanje ume}a u~enja, pisanja radova,eseja i referata, polaganja testova i ispita/ Majk Kols, ^az Vajt, Pip Braun ; ²s engleskog prevela Gordana Miljevi}³. - 1.izd. - Beograd : Kreativni centar, 2004(Beograd : Branmil). - 104 str. ; 29 cm.- (Edicija Kreativna {kola)Prevod dela: Learning to Learn / Mike Coles,Chas White, Pip Browne. - Tira` 2.000. - Registar.ISBN 86-7781-320-91. Vajt, ^az 2. Braun, Pipa) U~ewe u~ewa - U~enici osnovnih {kola -Priru~niciCOBISS.SR-ID 116558860

Nau~iteda u~ite

Aktivnosti i ve`be za razvijanje ume}a u~enja, pisanja radova,eseja i referata, polaganja testova i ispita

Majk Kols

^az Vajt

Pip Braun

Sadr`aj

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

1. Organizacija vremena i prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

Proceni svoj na~in u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Nemam vremena! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Kako provodi{ vreme? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Proceni kako organizuje{ svoje vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Ve`ba za planiranje vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Planiranje vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Gde u~i{? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

2. Pisanje i pravljenje bele`aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16

Lo{e napisane bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Dobro napisane bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Proceni svoje bele{ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Klju~ne re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Dijagrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Skice, sheme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Skra}enice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

3. Ve{tina snala`enja u biblioteci i istra`iva~ke ve{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Gde tragati u biblioteci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Gde se mo`e prona}i...? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Izbor prave knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Tra`enje podataka – prakti~na ve`ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Samostalna istra`ivanja i istra`iva~ki projekti: dobro

ura|eni zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Kompjuteri i istra`ivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Bibliografije i reference . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

4. Metode ~itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Svrha i metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Letimi~no ili orijentativno ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Pretra`ivanje ili brzo pregledanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Ve`banje metoda ~itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Metoda ~itanja {kolskih zadataka PZ3P . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Odgonetanje nepoznatih re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Tuma~enje podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Prikazivanje podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Preporu~ene knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Si`ei preporu~enih knjiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

5. U~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Razumevanje procesa pam}enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Trikovi za pam}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Prepreke pri u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Koncentracija i motivacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Uo~avanje problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Oni koji napreduju i oni koji ne napreduju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Razmi{ljanja o u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

6. Pisanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

Planiranje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Zapo~injanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Prerada eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Procenjivanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Argumentovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Procenjivanje argumenata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Pisanje argumentativnog eseja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83Kori{}enje re~nika sinonima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Podsetnik za pisanje eseja – sastava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

7. Ispiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

Bez iznena|enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Pisanje rada na ispitu i pismeni ispiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Test za prijemni ispit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93Ispit – da, svakako, i ne, nikako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Samoprocena 1: pra}enje predmeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Samoprocena 2: izve{taj o napredovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96Prevladavanje stresa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Opu{tanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Ve}ina |aka ima najbolje namere: stalo im je da dobro rade na ~asovima, dadobiju dobre ocene i da, kako prelaze iz razreda u razred, budu sve uspe{niji.No, mladi su tako|e egocentri~ni, emotivni i subjektivni. Njihove najboljenamere ~esto se izgube u mete`u suprotstavljenih prioriteta, kriza i rokova.Potrebna im je pomo} da bi objektivno sagledali kako organizuju svojevreme, rad i u~enje; tako|e su im potrebne prakti~ne metode za uspe{nije idelotvornije obavljanje {kolskih obaveza.

Objasnite u~enicima da su rezultati koje }e dobiti kada odgovore na svapitanja u upitniku isklju~ivo za li~nu upotrebu. Kada zavr{e, da}ete im klju~na osnovu kojeg }e sami oceniti svoje odgovore. Ako su odgovarali iskrenoi po{teno, upitnik }e im poslu`iti kao izvor niza prakti~nih ideja zapobolj{anje radnih navika i metoda u~enja. Pre nego {to pre|u na ocenjiva-nje svojih odgovora, porazgovarajte o navedenim pitanjima.

Klju~ za odgovore

Pitanja za diskusiju[ta misli{ da: a) zna~i 3 u upitniku? Daj primer.

b) zna~i 0? Daj primer.c) zna~e 2 ili 1? Daj primer.

Dodatna aktivnost: Zamolite u~enike da na osnovu odgovora koje su dalisa~ine tri liste: odli~ne radne navike i metode u~enja, navike koje bi trebalomalo izmeniti, navike koje bi trebalo zna~ajno izmeniti.

Objasnite u~enicima da je ve}ina |aka sklona postavljanju previ{e op{tih ilipre{irokih ciljeva u odnosu na svoje {kolovanje i uspeh. Na primer, kadadobiju |a~ke knji`ice ili svedo~anstva, |aci sebi i drugima obe}avaju da }e sepopraviti, da }e vi{e u~iti, redovno raditi doma}e zadatke i biti pa`ljiviji na~asovima. Iako su im namere iskrene, nekih bitnijih promena nema. Ovaaktivnost osmi{ljena je tako da pomogne u~enicima da se usredsrede na

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

A 2 3 2 2 1 2 3 2 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 2 2 1 3

B 1 1 1 1 2 1 2 3 3 3 1 1 1 1 1 1 2 1 1 2 3 3 3 0 1

C 3 1 3 3 3 3 1 1 1 1 3 3 3 3 3 3 0 3 2 3 0 0 0 3 0

6

Organizacija vremena i prostora

Pomo}i u~enicima da sebi postaveostvarljive ciljeve.

Nemam vremena!, str. 10 (40 minuta)

Proceni svoj na~in u~enja: upitnik zau~enike, str. 9 (40 minuta)

Pomo}i |acima da analiziraju i sagledaju svoje radne navike i metode u~enja koje sada primenjuju.

Aktivnost:

Svrha:

Aktivnost:

Svrha:

konkretne, ostvarljive na~ine pobolj{anja svog rada. Posle razgovora o rezul-tatima, iskoristite dodatnu aktivnost za primenu zapa`anja i zaklju~aka dokojih su |aci do{li na re{avanje pojedina~nih problema u~enika.

Pitanja za diskusiju Za koje je probleme bilo najvi{e re{enja? Koja su to re{enja? Koja re{enja su previ{e op{ta? Kako bi se ona mogla u~initi primenljivim?Kako mo`e{ da proveri{ da li si pristupio re{avanju problema ili to nisi u~inio?

Dodatna aktivnost: Zamolite u~enike da odaberu po dva svoja problema i zanjih smisle {to vi{e prakti~nih, merljivih re{enja. Uputite u~enike da razmi-sle o tome kako }e i kada proveriti da li su re{enja urodila plodom.

Ve}ina |aka nema svest o tome kako koristi svoje vreme. Poput ve}ine ljudi,oni ~esto smatraju da }e uraditi vi{e nego {to stvarno mogu da postignu. Akonemaju jasnu, objektivnu sliku o tome kako zapravo provode vreme, ne}e impo}i za rukom da svoje obaveze druga~ije organizuju. Naglasite da ovaaktivnost nije test. Ona je osmi{ljena tako da im pomogne da lak{e iza|u nakraj s ispunjavanjem svojih obaveza u vremenu koje imaju na raspolaganju.Pitanja za diskusiju slu`e za otpo~injanje aktivnosti.

Pitanja za diskusijuKako odlu~uje{ o tome koliko }e{ vremena odvojiti za {kolske obaveze?Koliko ~esto ti se ~ini da dan naprosto nije dovoljno duga~ak? Za{to ti totako izgleda?Kada planira{ svoje vreme, koji ti ~inioci poma`u da odlu~i{ {ta }e{ raditi, a{ta ne?Dodatna aktivnost: U koje si doba dana najvi{e zauzet i/ili pod najve}im pri-tiskom? [ta tada obi~no radi{? Kako se ose}a{? Za koje doba dana misli{ daje najmirnije i najprijatnije? Za{to?

Ova aktivnost je nastavak prethodne (Kako provodi{ vreme?). U~enici predsobom imaju nedeljni planer koji su popunili na prethodnom ~asu. Zamoliteih da na osnovu podataka iz planera popune radni list. Pitanja za diskusijuslu`e za produbljivanje i pro{irivanje njihovih zapa`anja.

Pitanja za diskusijuKada si sagledao kako koristi{ vreme, da li te je ne{to iznenadilo? [ta?[ta treba da promeni{ u svojoj organizaciji vremena? Za{to? Da li su na~in kori{}enja vremena i konkretni problemati~ni {kolski zadacipovezani? Kako?

Dodatna aktivnost: Zamisli da se pribli`ava kraj {kolske godine i vremezavr{ne provere znanja. Zna{ da treba da u~i{. Napravi spisak predmeta i zasvaki daj sebi ocenu koju misli{ da bi dobio kada bi danas radio test ili odgo-varao. Sada proceni koliko bi vremena trebalo da odvoji{ za u~enje svakogpredmeta tokom dve nedelje kako bi dobio bolju ocenu. Gde }e{ "na}i" tovreme?

7

Kako provodi{ vreme?, str. 11 (40 minuta)

Pomo}i u~enicima da objektivnosagledaju kako koriste svoje vreme.

Aktivnost:

Svrha:

Proceni kako organizuje{ svojevreme, str. 12 (40 minuta)

Pomo}i u~enicima da analiziraju isagledaju na~in na koji koriste svojevreme.

Aktivnost:

Svrha:

Kroz ove dve aktivnosti |aci prvo ve`baju op{ti na~in planiranja vremena, azatim to rade konkretno za sebe. Za planiranje sopstvenog vremena potre-ban im je popunjen list iz aktivnosti Kako provodi{ vreme?, gde mogu videtisvoje obaveze i prioritete.

Pitanja za diskusiju[ta ti je bilo najte`e da isplanira{? Za{to?Za koji deo svog `ivota nema{ dovoljno vremena? Da li tu mo`e{ ne{to dapromeni{?Kako }e{ se naterati da po{tuje{ svoj novi plan?

Dodatna aktivnost: Pogledaj plan koji si napravio za narednu sedmicu.Obele`i sve promene u odnosu na na~in na koji obi~no provodi{ vreme.Upi{i znak pitanja pored onih promena za koje misli{ da }e{ ih te{kosprovesti. Aktivnostima koje si planirao za poslednji dan sedmice dodaj i toda }e{ razmotriti u kojoj meri si u tome uspeo.

Okru`enje u kojem se u~i mo`e zna~ajno uticati na rezultate u~enja.Ponekad u~enici imaju na raspolaganju nekoliko mogu}nosti. Svrha oveaktivnosti jeste da se u~enicima pomogne u sagledavanju svesnih ili podsve-snih odluka o sredini u kojoj u~e i njihovom razja{njavanju. Pitanja zadiskusiju mogu se iskoristiti za otpo~injanje razgovora o toj temi. Pre nego{to zapo~nete razgovor, proverite koliko u~enika slu{a muziku dok u~i ikakvu muziku slu{aju. Proverite i koliko njih radi doma}e zadatke uzuklju~en televizor. Pazite da tokom razgovora ne iznosite nikakva neprikos-novena pravila. Mnogi u~enici u~e uz muziku; ako muzika nije preglasna ilinametljiva, ona mo`e slu`iti kao za{tita od drugih smetnji i, zapravo,pobolj{ati koncentraciju.

Pitanja za diskusijuKako slu{anje muzike dok u~i{ ili radi{ doma}i zadatak uti~e na tvoju kon-centraciju?Kako gledanje televizije dok u~i{ ili radi{ doma}i zadatak uti~e na tvoju kon-centraciju?Da li bi odre|ena prostorija, stolica, sto~i} ili radni sto mogli da imaju nekoguticaja na tvoju sposobnost koncentracije ili se ni{ta ne bi promenilo?

Dodatna aktivnost: Zamolite u~enike da razmisle o svim ura|enim aktivno-stima i ve`bama i da zatim naprave spisak ideja koje se odnose na organizo-vanje vremena i prostora, a ~ije bi ostvarivanje za njih predstavljalo najve}epromene.

8

Aktivnost:

Pomo}i u~enicima da primene ono{to su nau~ili o organizovanjuvremena

Ve`ba za planiranje vremena,str. 13 (15 minuta)

Planiranje vremena, str. 14(40 minuta)

Aktivnost:

Svrha:

Pomo}i |acima da proceneokru`enje u kojem kod ku}e u~e.

Gde u~i{?, str. 15 (40 minuta)

Svrha:

© 2004 Nau~ite da u~ite. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar

9

Proceni svoj na~in u~enjaUpitnik za u~enike

(zaokru`i jedan od predlo`enih odgovora)

1. Da li ti je te{ko da se prihvati{ u~enja ili doma}ih zadataka? A. ponekad B. uvek C. nikad

2. Kada obavlja{ ve}inu {kolskih obaveza? A. pre 9 uve~e B. posle 9 uve~e C. pre nastave

3. Da li u~i{ bez pravljenja pauza? A. ponekad B. uvek C. nikad

4. Da li u~enje i izradu doma}ih zadataka ostavlja{ zaposlednji trenutak? A. ponekad B. uvek C. nikad

5. Koliko dana unapred planira{ u~enje? A. ne planiram unapred B. 1-2 dana C. 3 ili vi{e dana unapred

6. Da li u~i{ uz muziku ili TV? A. ponekad B. uvek C. nikad

7. Gde u~i{? A. uvek na istom mestu B. na raznim mestima C. bilo gde

8. Da li ti je uvek pri ruci sve {to ti je potrebno(npr. ud`benici, zadaci, sveske, olovke)? A. ponekad B. uvek C. nikad

9. Na koji na~in radi{? A. na kolenima B. za trpezarijskim ili radnim stolom C. na podu

10. Da li radi{ pri dobrom svetlu? A. ponekad B. uvek C. nikad

11. Da li ti je te{ko da se koncentri{e{? A. ponekad B. uvek C. nikad

12. Da li te ~esto prekidaju u radu(telefon, prijatelji, ~lanovi porodice)? A. ponekad B. uvek C. nikad

13. Da li ti zbog drugih aktivnosti (klub, TV, sport itd.)ostaje malo vremena za {kolske obaveze? A. ponekad B. uvek C. nikad

14. Da li ti je te{ko da razume{ zadatak? A. ponekad B. uvek C. nikad

15. Da li ~ita{ relativno sporo? A. ponekad B. uvek C. nikad

16. Da li ti je za u~enje nekih predmeta potrebno toliko vremenada ga nema{ za ostale? A. ponekad B. uvek C. nikad

17. Da li brine{ zbog {kole? A. samo na kraju godine B. stalno C. nikad

18. Da li te{ko pamti{? A. ponekad B. uvek C. nikad

19. Da li na kraju radne nedelje zatvori{ knjigei do ponedeljka ih se ne seti{? A. ponekad B. uvek C. nikad

20. Da li u biblioteci mo`e{ da na|e{ono {to ti je potrebno? A. uz pomo} bibliotekara B. da, ali te{ko C. obi~no bez problema

21. Kada u~i{, da li su ti sopstvene bele{ke razumljive? A. ponekad B. uvek C. nikad

22. Da li ti je lako da napi{e{ esej ili sastav? A. ponekad B. uvek C. nikad

23. Da li smatra{ da su tvoje ocene i rezultati testovaodraz truda koji ula`e{ u u~enje? A. ponekad B. uvek C. nikad

24. Da li napreduje{ u {kolskim predmetima? A. u nekima B. ni u jednom C. u svima

25. Da li napravi{ koncept ili plan pre nego {to napi{e{sastav ili pismeni zadatak? A. ponekad B. uvek C. nikad

10

© 2004 Nau~ite da u~ite. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar

Nemam vremena!Da li si ikada rekao:

Ja ovo ne mogu da uradim!Radim vi{e od drugih.Nemam vremena za planiranje.Kako da se organizujem kada imam toliko posla?

Prona|i tri problema koji se odnose na tebe, a zatim potra`i re{enja – za svaki problem mogu}e je na}i vi{eod jednog re{enja. Pove`i slovo ispred problema sa brojem ispred odgovaraju}eg re{enja.

ProblemiA. Stalno me prekidaju.B. Uvek sam u `urbi i de{ava mi se da sve ostavljam za poslednji trenutak.C. Ne mogu da se koncentri{em.D. Stalno odla`em ono {to treba da uradim.E. @elim da se prihvatim posla, ali ima toliko toga da se uradi, pa naprosto ne znam odakle da po~nem.F. Mnogo toga zapo~nem, ali se nekako dogodi da ne zavr{im.G. Kada zadatak nije zanimljiv, brzo se umorim. H. Kada ne{to zapo~nem, a onda to ne pipnem celu nedelju ili du`e, izgubim nit. Ponekad ne mogu da

na|em ono {to sam uradio ili utvrdim dokle sam stigao.

Mogu}a re{enja1. Odredi svoje prioritete. Napravi spisak zadataka i zatim pored svakog napi{i:

hitnova`nomo`e da sa~eka

2. Proveri kako sada provodi{ vreme i uporedi to sa svojim prioritetima.3. Svake ve~eri odvoj pet minuta za planiranje sutra{njeg rada. Tako }e{ ujutru imati vi{e vremena.4. Za ve}inu ljudi jutro je najbolje vreme za rad. Razonodu i van{kolske aktivnosti ostavi za neko drugo doba

dana. Smatra se da se 80% posla obavi u 20% vremena odre|enog za rad. 5. Napravi svoj sistem planiranja koji }e biti delotvoran.6. Prvo odlu~i {ta treba da radi{, a tek onda se prihvati tog posla. 7. Ve}ina ljudi `eli da bude najbolja u svom poslu, ali savr{enstvo nije uvek mogu}e ostvariti.8. Ako mo`e{, zadatke obavljaj jedan po jedan. Po~ni od onoga {to je najva`nije ili od onoga {to }e{ najbr`e

zavr{iti. Kada ne{to zavr{i{, ose}a}e{ se mnogo bolje. 9. Neodre|ene ambicije ne}e te daleko odvesti. Postavi nekoliko konkretnih ciljeva. Tako tvoje ambicije

ne}e biti puko ma{tanje. Ako ima{ jasne ciljeve, to }e ti uliti samopouzdanje i usmeriti tvoj rad.10. Postavljaj realne i ostvarljive ciljeve. Tako }e{ mo}i da odredi{ koliko si blizu njihovom ostvarivanju. 11. Na|i mirno mesto za rad. Reci uku}anima i prijateljima da si zauzet i dogovori se s njima kada }ete mo}i

da se dru`ite. 12. Postavi sebi rokove.13. Radi marljivo, uz ~este, unapred isplanirane pauze – tako periodi tokom kojih mora{ da bude{ koncen-

trisan ne}e biti predugi.

11

© 2004 Nau~ite da u~ite. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Kreativni centar

Kako provodi{ vreme?Da li ti je te{ko da se prihvati{ posla?Da li mora{ da `uri{ kako bi zavr{io posao do zadatog roka?Da li rezultati koje posti`e{ odgovaraju vremenu ulo`enom u u~enje?

Planer }e ti pomo}i da ispuni{ svoje {kolske obaveze i ostvari{ ciljeve kojima te`i{. Prvo treba da razmotri{kako sada provodi{ vreme. Popuni planer {to ta~nije. Nemoj da upisuje{ {kolske ~asove, ali upi{i:

• privatne ~asove i vreme predvi|eno za izradu doma}ih zadataka• aktivnosti i obaveze: npr. sport, ~itanje, ku}ni poslovi, gledanje TV programa, rad u klubovima ili organi-

zacijama, hobi• slobodno vreme

Razli~itim bojama obele`i pojedine aktivnosti. Na primer:

crveno – u~enje, doma}i zadaciplavo – aktivnosti i obavezecrno – slobodno vreme

Nedeljni planer u~enja 1. Kako sada provodi{ vreme

7–9 9–11 11–13 13–15 15–17 17–19 19–21 21–22

S

N

Prepodnevna smena 7–8 8–14 14–16 16–18 18–20 20–22Popodnevna smena 7–8 14–20 8–9 9–11 11–13 13–14

P

[K

OL

A

U

S

^

P