ЛИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ ОПОРЕЗИВАЊА

Личне елементе опорезивања чине:

Порески обвезник

Порески платилац

Порески посредник

Порески дестинатор и

Порески јемац

ЛИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ ОПОРЕЗИВАЊА

Порески обвезник је оно физичко или правно лице које је

законом у обавези да плати порез.

Порески платилац је оно физичко или правно лице које

закон обавезује да обрачуна и плати порез.

Порески посредник је дужан да са рачуна пореског

дужника на основу налога за пренос обустави и по одбитку

уплати утврђени износ у своје име, а за рачун пореског

обвезника.

Порески дестинатор је оно лице које је по интенцији

законодавца позвано да сноси порески терет који је на њега

превалио порески платилац.

Порески јемац је оно лице које на основу закона одговара

за пореску обавезу другог лица

МАТЕРИЈАЛНИ ЕЛЕМЕНТИ

ОПОРЕЗИВАЊА

Материјалне елементе опорезивања чине:

1) Порески објекат

2) Порески извор

3) Пореска снага обвезника пореза

4) Пореска основица

5) Пореска јединица

6) Пореска стопа

7) Пореска тарифа

8) Пореска листа

9) Порески катастар Порески објекат се може дефинисати са

два становишта:

a) Са становишта науке о финансијама

(материјални основ)

b) Са становишта пореског права

(чињенице)

МАТЕРИЈАЛНИ ЕЛЕМЕНТИ

ОПОРЕЗИВАЊА

Порески извор чине сва добра из којих порески обвезник може да плати

порез.

Пореска снага пореског обвезника представља његову економску снагу која

му омогућава да у одређеном износу и у одређеном року измири своје пореске обавезе.

Пореска основица означава величину и вредност која служи за утврђивање

пореске обавезе (вредност имовине, вредност робе…). Може бити: бруто и нето,

стварна и претпостављена и утврђена по вредности и количини.

Пореска јединица је организациона јединица пореске управе у којој се

обрачунава и плаћа порез и контролише и надзире уплата пореза.

Пореска стопа се приказује као процентуални износ пореза у односу на

фиксну пореску основицу.

Пореска тарифа је листа пореских основица са припадајућим пореским

стопама и углавном је повезана са царинама и таксама.

Пореска листа је списак пореских обвезника са припадајућим пореским

обавезама.

Порески катастар је збир података о објекту опорезивања који служи као

основа за обрачун пореза.

МАТЕРИЈАЛНИ ЕЛЕМЕНТИ

ОПОРЕЗИВАЊА

У зависности од тога које циљеве жели да оствари пореска

политика разликује више пореских стопа:

Законска пореска стопа

Просечна пореска стопа

Ефективна или стварна пореска стопа

Гранична пореска стопа

Пропорционална пореска стопа

Прогресивна пореска стопа и

Регресивна пореска стопа

ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ, ПОРЕСКО ПРЕВАЉИВАЊЕ И ИЗБЕГАВАЊЕ

Пореске олакшице чине саставни део пореског система државе и

представљају један од инструмената њене пореске политике. Пореске

олакшице су суштински посматрано уступак који држава чини

пореским обвезницима кроз умањење поресксе основице, умањење

обрачунатог пореза, смањење стопа… Могу бити трајне или временски

ограничене.

Преваљивање пореза најчешће врше порески обвезници и може се

вршити унапред и уназад.

Евазија пореза представља различите начине за избегавање пореза.

Дели се на: закониту и не закониту евазију.

ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ, ПОРЕСКО ПРЕВАЉИВАЊЕ И ИЗБЕГАВАЊЕ

Законита пореска евазија постоји када

постоји недореченост или недовољна

прецизност прописа.

Незаконита пореска евазија обухвата

поступке пореског дужника усмерене на

избегавање плаћања пореза којима се крши

закон. Може бити:

1. Потпуна и делимична

2. Пореска утаја и кријумчарење

ПОРЕСКА НАЧЕЛА

Пореска начела као принципи по којима се врши опорезивање

представљају скуп одређених правила којих морају да се придржавају

државни органи и на тај начин обезбеде да пореска политика оставари

своје циљеве. У литератури се најчешће наводе следећа начела:

Финансијско пореско начело које подразумева да држава највећи део

својих прихода остварује посредством пореза. У себи садржи начело

издашности и еластичности.

Економско пореско начело се базира на ефекте које порези имају у

односу на грађане и привреду. У себи садржи начело стабилности и

умерености.

Социјално политичка пореска начела заснивају се на праведном

односу и обухватају начело општости пореза и начело равномерности.

Правно – административна пореска начела обухватају начело

законитости пореза, начело минимизирања административних

трошкова и начело минимизирања плаћања пореза, а сва ова начела се

заснивају на јавно – правном карактеру.

Акцизе представљају посебан облик

пореза на промет и истовремено један

од најстаријих облика пореза. Данас су

производи који се опорезују акцизама

најчешће производи широке потрошње

или ликсузне потрошње као што су

цигарете, алкохолна пића и нафтни

деривати, као производи са

нееластичном потражњом. Систем

обрачуна ових производа је

једноставан, ти производи се означавају

контролом акцизним маркицама и

пореска евазија по њима је мала.

Царина представља обавезу увозника – извозникада, у моменту када роба прелази националнуграницу – царинску линију, плати прописану сумуновца у корист државе. У већини земаљацаринска тарифа се прописује законом.

Царина садржи у себи елементе индиректногпореза према карактеристикама којекарактеришу порезе као што су:

- царински обвезник ( лице које плаћа царинубило физичко или правно)

- царинска основица ( новчана вредност робе )

- царинска стопа ( проценат по коме сеобрачунава царина )

- царински приход ( сва новчана плаћања пооснову царињења робе )

Таксе представљају такође фискални облик

којим држава прикупља свој приход. Таксе су

новчани приход државе који служи за

финансирање јавних потреба сваке државе и

обавези њиховог плаћања подлeжу сва

физичка и правна лица по територијалном

принципу.

Таксе се наплаћују на директан начин

уплатама такси у готовом новцу или на

индиректан начин путем куповине таксених

марки.

Накнаде су један од облика остваривања прихода

државе који се остварују као накнада за коришћење

добара од општег интереса као што су: вода, шума,

путеви, земљиште, рудно благо, природне лековитости,

рибарска подручја и слично, као и заштиту и

унапређење животне средине као накнаде за екологију.

Овакве накнаде немају фискални карактер већ се уводе

ради остваривања других циљева државе као што су

заштита екологије, економски и остали циљеви.

Доприноси су фискални облици помоћу којих се

прикупљају средства за финансирање тачно одређених

јавних потреба. Најпознатији допринос у развијеним

земљама у данашње време је допринос за социјално

осигурање.

Социјална сигурност грађана одређене државе обухвата

заштиту њиховог стандарда, њихов здравствени и

социјални положај нарочито у условима одређених

поремећаја као што је губитак посла, болест, повреде на

раду, инвалидност, па чак и смрт.

Држава обезбеђује социјалну сигурност својих

грађана кроз:

Пензионо осигурање

Инвалидско осигурање

Здравствено осигурање

Осигурање од незапослености

Специфичну врсту доприноса представљају

самодоприноси. Они су локални јавни приход који

држава остварује добровољном одлуком обвезника

на локалном нивоу државне територије. Уводе за

период од 5 година.

Ти приходи су наменски,

односно служе за одређене сврхе због чега не улазе у

државни буџет већ се воде на посебном рачуну.

У теорији и пракси јавних финансија постоје бројнекласификације јавних прихода, а као најзначајнијикритеријум поделе јавних прихода јесте: обавезностнаплате и учесталост наплате.

Према критеријуму обавезности наплате јавни приходисе деле на:

Фискалне (дажбинске) и Нефискалне (недажбинске) јавне приходе

Фискални (дажбински) јавни приходи су они којипредстављају обавезна давања држави физичких и правних лица и они проистичу из сувереног правадржаве да, на принудан начин, прикупља средства одфизичких и правних лица за покриће јавних расхода.

Најиздашнији међу њима су порези.

Парафискалне надокнаде су обавезна давања која сеприкупљају од физичких и правних лица члановаодређене групације повезане заједничким економскимили социјалним интересима.

Парафискалитети се плаћају у виду доприносакоморама (адвокатска, привредна, лекарска) и другимасоцијацијама.

Парафискалитети немају карактер пореза, мада суслични. Сличност са порезима је у томе да се уводе натемељу закона тако да се могу услед неплаћањанаплатити принудом.

Разлика између пореза и парафискалних надокнада јеу томе што порези немају унапред одређену намену, док парафискалитети имају унапред одређену наменукао што су осигурање, здравствено осигурање и слично и не потпадају под директно регулисање одстране фискалног органа државе.

Остали јавни приходи

Остале јавне приходе чине приходи од: поклона,

легата, донација, продаје напуштених и одузетих

имовина, приходи од камата на пласирана средства и

сл.

Приходи од дарова, поклона као једнострана давања

држави у новцу и натури некада су у прошлом времену

били значајни за државу, док данас не представљају

неки значајнији извор прихода за државу.

Хвала на пажњи