HIGIJENA RUKU

ISTORIJAT

• U drugoj polovini 20. veka prvi pisani vodiči za pranje ruku

Pre više od 150 godina, Ignaz Semmelweis (1818 -1865) je utvrdio da se prenos puerperalne groznice (groznica za vreme babinja) može sprečiti ako lekari pre pregleda žena dezinfikuju ruke hlornim krečom. Utvrdio je, takođe, da se preko ruku mogu širiti bolesti koje izazivaju mikroorganizmi, a danas je svima poznato da su ruke glavni faktor u prenosu i širenju bolničkih infekcija.

Fiziološka bakterijska flora kože

• Zdrava koža je naseljena bakterijama

• Različiti delovi tela imaju različit broj aerobnih bakterija

• Bakterijska flora kože:

PROLAZNA (tranzitna)

TRAJNA (rezidentna)

PROLAZNA BAKTERIJSKA FLORA naseljava površinske delove kože i odstranjuje se uobičajenim pranjem ruku.

Zdravstveni radnici je steknu u direktnom kontaktu sa pacijentom ili sa površina koje se nalaze u blizini pacijenta.

TRAJNA BAKTERIJSKA FLORA zahvata dublje delove kože i teško se odstranjuje.

Povezuje se sa infekcijom.

Bakterije na rukama

• Koža ruku zdravstvenih radnika može biti trajno naseljena patogenom florom (S.aureus) i G- bacilima

• Broj bakterija prolazne i trajne bakterijske flore se razlikuje od osobe do osobe, a učestalost i broj bakterija u iste osobe je relativno stalan

Fiziologija zdrave kože

Najvažnije fiziološke uloge:

1. Sprečavanje gubitka vode

2. Obezbeđenje zaštite kože od agresivnog delovanja mikroorganizama

3. Deluje kao propusna barijera prema spoljašnjoj sredini

Osnovna histološka građa kože

• Površni stratum corneum debljine 20 µm

• Epidermis debljine 50 do 100 µm

• Dermis debljine 1 do 2mm

• Hipodermis debljine 1 do 2 mm

Oštećenja zaštitne kožne granice

• U 2 koraka

1. 50 do 60% zaštitne kožne granice oporavi se za nekoliko časova

2. Za obnovu i normalizaciju zaštitne funkcije epiderma potrebno je 5 do 6 dana

SREDSTVA ZA HIGIJENU RUKU.

• Sredstva za higijenu ruku su:

1. sapuni (deterdženti)

2. antiseptička sredstva.

PRANJE RUKU

• Uklanjanje vidljive nečistoće ruku tečnim sapunom i vodom u cilju uklanjanja nečistoće i redukovanja prolazne mikrobiološke flore bez uticaja na trajnu floru kože.

• ČISTE RUKE: Ruke slobodne od štetnih mikroorganizama. Štetnim mikroroganizmom smatra se svaki mikroorganizam koji može izazvati infekciju povezanu sa zdravstvenom njegom.

HIGIJENSKO UTRLJAVANJE U RUKE (ili samo UTRLJAVANJE)

• Primjena antiseptičkog sredstva za utrljavanje na bazi alkohola u cilju redukovanja prolazne mikrobiološke flore bez uticaja na trajnu floru kože.

• Obično je delotvornije i deluje brže nego higijensko pranje ruku.

ALKOHOLNO SREDSTVO ZA UTRLJAVANJE

• Sredstvo (tečno, u formi gela ili pene) koje je namenjeno inaktivaciji mikroorganizama ili privremenom sprečavanju njihovog rasta na rukama.

• Ovakva sredstva mogu sadržavati jedan ili više

tipova alkohola, ostale aktivne sastojke zajedno sa pomoćnim supstancijama i emulzijama.

• Oni se nakon nanošenja na suve ruke utrljavaju u kožu dok se koža ne osuši. Ne ispiraju se.

Alkohol sadržavajuća sredstva za trljanje ruku načinjena su u svrhu smanjena broja

mikroorganizama na koži ruku

- sadrže do 60 do 90% etanola, izopropanola i n-propranolol ili njihove kombinacije

- Antimikrobno dejstvo alkohola

- 60 – 90% etanol, kao opštesigurno i efikasno sredstvo za upotrebu u antiseptičnom pranju ruku zdravstvenih radnika

HIGIJENSKO PRANJE RUKU

• Postupak pranja ruku antiseptičkim sredstvom i vodom u cilju redukovanja prolazne mikrobiološke flore bez uticaja na trajnu floru kože.

• Širokog je spektra, ali obično manje delotvorno i sa sporijim dejstvom nego utrljavanje antiseptičkog sredstva za ruke.

• Antiseptička sredstva koja se upotrebljavaju u tu svrhu su hlorheksidin glukonat, jodofori, triklozan, heksahlorofen.

ANTISPETIČKO SREDSTVO

• Sredstvo koje uklanja, odnosno inaktivira mikroorganizme ili inhibira njihov rast na koži, sluzokožama ili ranama.

• alkohol, koji se utrljava u ruke i za koji je potrebna voda, zatim hlorheksidin glukonat, jodofori, triklozan, heksahlorofen - koji se upotrebljavaju za higijensko pranje ruku pod tečnom vodom umesto sapuna.

DETERDŽENTI • Supstance koje imaju aktivnost čišćenja.

• Sastavljeni su od hidrofilnog i lipofilnog dela, a delimo ih u četiri grupe: anionski, kationski, amfoterički i neionski.

• Koriste se za pranje ruku pod tečnom vodom.

• za te supstance koristi se pojam “sapun”.

DETERDŽENTNI ANTISEPTIK: Antiseptik koji nije na bazi alkohola nego se koristi za higijensko pranje pod tečnom vodom

Pre i posle jela treba ruke prati, nemoj da te na to opominje mati. Prljavim rukama, zagadi se jelo, pa se tako bolest unese u telo. Jovan Jovanović Zmaj

Jednostavna higijenska mera pranja ruku

sapunom - uvek i neizostavno - kada je to

potrebno smanjuje rizik (za 42 - 47%) od nastanka bolesti praćenih prolivom.

Prljave ruke