higijena ruku

SEMINARSKI RAD ZNAČAJ HIGIJENE RUKU U PREVENCIJI BOLESTI

Uvod Sa stanovišta savremenog koncepta zdravlja čoveka i sistema zdravstvene zaštite ljudi,

nedvosmislen je zaključak da je stepen demokratičnosti nekog društveno-ekonomskog i

političkog sistema veći ukoliko je razvio efikasan i racionalan sistem zdravstvene zaštite. U

samoj definiciji zdravlja akcentovano je stanje kohezije fizičkog, psihičkog i socijalnog

blagostanja, uz odsustvo bolesti i stanja onesposobljenosti. Drugim rečima, zdravlje polazi od

stanja unutrašnje ravnoteže, koja vodi ekonomski i socijalno produktivnom životu, i ravnoteže sa

okolinom. Pitanje ravnoteže se tumači naporima pojedinca i zajednice da uspostave interakciju

sa svojom socijalnom, kulturnom, ekonomskom sredinom putem razmene, komunikacije, rada i

sl. odluka.

U okolnostima potpune adaptacije pojedinca spoljnoj sredini, on će biti zdrav, odnosno u stanju

unutrašnje dinamičke ravnoteže. Uticaj nepovoljnih faktora će smanjiti adaptabilnu moć

pojedinaca, što za posledicu ima poremećaj ravnoteže i stanje bolesti. Pored stepena adaptacije

spoljnoj sredini, na održavanje ravnoteže pojedinca utiče i njegov potencijal da sam kreira i

kontroliše situaciju.

Zdravstveno nega nije toliko poseban predmet, koliko je stav prema poučavanju u celini. Pravo

vaspitanje u najširem smislu je zdravstveno vaspitanje, u kojem su opšta atmosfera, filozofija i

praksa škole usmereni prema jedinstvenom cilju, tj sveopštem razvoju tela, razuma i duha. Čitav

život u školi mora davati osećaj sigurnosti i ohrabriti zdrave navike.

Procesom promocije zdravlja ljudi se osposobljavaju da povećaju kontrolu i unaprede svoje

zdravlje, a samim tim i da se na globalnom nivou održi zdravstvena ravnoteža. Kako zdravlje

predstavlja refleksiju svakodnevice, aspiracije pojedinaca da ostvare koheziju fizičkog,

mentalnog i socijalnog zdravlja se ispoljavaju kroz identifikaciju i zadovoljenje vlastitih potreba,

te istovremenog pozitivnog adaptiranja i menjanja spoljnog okruženja. Karakteristike promocije

zdravlja su: obezbeđuje ravnotežu individue i okoline, potencira pozitivne aspekte zdravlja;

orijentisana je na celokupno stanovništvo, odnosno na svakodnevni život kroz osnovne

faktorezdravlja. U cilju poboljšanja individualnog zdravlja, od pojedinca se traži da menja način

života u pravcu unapređenja zdravlja socijalne, ekonomske, kulturne sredine.

1


Paralelno sa promocijom zdravlja, neophodno je istaći značaj strategije prevencije bolesti, čijim

merama se smanjuju rizični faktori za određene bolest; smanjuje osetljivost organizma na agense

i smanjuju posledice postojećih bolesti. Treba razlikovati primarnu prevenciju, koja predstavlja

branu pojavi bolesti ili poremećaja, i sekundarnu prevenciju, koja zaustavlja širenje bolesti,

praćenu odgovarajućim dijagnostičkim merama i lečenjem. Kako je promocija okrenuta široj

populaciji, a prevencija individui, moguće je istaći i komplementarne aktivnosti kojima se one

preklapaju, kao što su smanjenje rizika od bolesti i sl.

U strategiji zdravlja glavna komponenta od koje direktno zavisi pravilan način života

stanovništva, kao i adekvatno korišćenje zdravstvene službe je zdravstveno vaspitanje. Na nivou

celokupne zajednice primarno je jačanje socioekološkog zdravstvenog potencijala, koji se ogleda

u pravilnom uticaju na životni stil ljudi, fizičku kondiciju, i sl. Ono što ga razlikuje od

individualnog pristupa su usmerenost ka raznim sferama socijalne, ekonomske i kulturne sredine,

uz paralelnu modifikaciju zakonodavne politike, npr. očuvanje prirode, kontrola zagađenja,

urbana politika, uklanjanje otrovnih materija i sl. Pomenuti pravilan način života je u pogledu

razvoja zdravstvene zaštite, pored stalne težnje za produženjem ljudskog života, direktno

proporcionalan sa sposobnošću ljudi da vode ekonomski i društveno produktivan život.

Sledstveno tome, sva istraživanja oko kvaliteta života okrenuta su definisanju stepena učešća

zdravstvene zaštite (lečenje, rehabilitacija i sl.) u sposobnosti za rad i obavljanje svakodnevnih

životnih funkcija individua, odnosno fizički, mentalni i socijalni domen zdravlja.

2


1.HIGIJENA RUKU KAO PREVENCIJA POJAVE BOLESTI

Zašto je higijena ruku važna?– Pravilna i redovna higijena, odnosno pravilno i redovno pranje

ruku dobar je, jednostavan i najjeftiniji način sprečavanja širenja mnogih zaraznih bolesti koje se

mogu preneti nečistim rukama kao što su obična prehlada, grip, zarazna žutica, alimentarne

infekcije i dr.

1.1 IstorijatJos sredinom 19.veka, Dr Ignaz Phillip Semmelweiss, poreklom Madjar, otkrio je važnost

higijene ruku. Radio je u porodiljskoj klinici u Bečkoj opštoj bolnici, i u to vreme su postojale

dve porodiljske klinike- jedna za studente, druga za babice. Dr Semmelwels je uočio da u prvoj

klinici, u kojoj se odvijala nastava za studente, svaka deseta porodilja umirala od tzv. Babinje

grroznice, a da u drugoj klinici, smrtnost bila znatno manja.Pažljivo proučivši principe rada obe

klinike uvideo je da je do infekcija dolazilo jer su studenti nakon proučavanja leševa odlazili u

porodjajne sale neopranih ruku. Dr Semmenwels je uveo stroge mere pranja ruku hlornim

rastvorom pre svakog vaginalnog pregleda žena. Nakon uvodjenja te mere u Bečkoj bolnici

smrtnost je u roku od nekoliko nedelja spala sa 12% na 3%.1

Florence Nightingale, osnivač moderne nege bolesnika, negovala je ranjene u toku Krimskog

rata ( 1854.) Dovođenje 30 žena iz Engleske koje bi negovale vojnike izložilo je mnogim

neugodnostima, ali pošto je preduzela mere sprečavanja širenja infekcija, pre svega, higijene

ruku, opreme i prostora, stopa smrtnosti smanjena je sa 40% na 2%.

I danas je najvažniji put prenošenja infektivnih agenasa u zdravstvenim ustanovama, a i van njih

preko ruku.

1.2 Šta podrazumeva higijena ruku?

1 1. Simic S., Dimitrijevic Z., Andelski H. Metode procene zdravstvenog stanja, Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Beograd 1996.

3


Pre pranja ruku neophodno je da se nakit sa ruku i sat. Ruke prati pod mlazom tekuće vode, po

mogućstvu mlake vode, ne vrele, jer previše vruća voda može da dovede do oštećenja kože. Za

pranje ruku koristiti tečni sapun, a ako koristite čvrsti sapun treba ga posle korišćenja isprati pod

mlazom vode i čuvati tako da bude suv. Najbolji izbor je antimikrobni i antibakterijski tečni

sapun. Dobro istrljati celokupnu površinu kože ruku: dlanove, podlaktice, površine kože izmedju

prstiju, područje ispod noktiju u trajanju od najmanje 30 sekundi. Nakon sapunjanja ruke dobro

isprati i osušiti. Ukoliko se umesto papirnog ubrusa koristi peškir, koristiti samo za ruke i često

ga menjati, i bilo bi poželjno da ga koristi samo jedna osoba. Ako ruke perete u nekom javnom

toaletu (restoran, kafić, i sl) ruke, posušite papirnim ubrusom, slavinu zatvorite papirnim

ubrusom izbegavajući svaki kontakt oprane kože sa slavinom. Upotrebljeni ubrus baciti u kantu.

Često se u takvim toaletima nalazi aparat sa toplim vazduhom za sušenje ruku. Pri izlasku iz

toaleta izbegavati dodirivanje rukama okolne površine.

Koje su najčešće greške pri higijenskom pranju ruku?

Slika-12

CRVENA MESTA NA RUKAMA SU ONA KOJA NAJČEŠĆE PROPUSTIMO DA DOBRO

OPEREMO!

Propusti u higijeni ruka nastaju kada se one peru prekratko, nedovoljno često uz nedovoljnu

količinu sredstva za pranje. Najčešće se ne operu svi delovi ruku. Posebnu opasnost mogu

2 http://www.pharmamedica.rs/mamin-kutak/bolesti-prljavih-ruku/strana-2/

4

http://www.pharmamedica.rs/mamin-kutak/bolesti-prljavih-ruku/strana-2/


predstavljati predugi ili veštački nokti, oštećen lak na noktima i nakit ( ukoliko se ne skine)

sa mnogo kamenja i udubljenja.

Nakon pranja ruku, poželjno je, a u nekim situacijama i neophodno da se obavi i dezinfekcija

ruku. Za tu svrhu Svetska zdravstvena organizacija danas preporučuje sredstva na bazi etil

alkohola ili izopropanola. Ta sredstva za dezinfekciju ruku se koriste da bi broj prolazne

mikroflore sveo na minimum. Trajanje dezinfekcije ruku zavisi od sredstva koje se koristi i na

svakom sredstvu za dezinfekciju ruku se nalazi upustvo kojim se precizira vreme trajanja

dezinfekcije.

Dezinfekciona sredstva treba birati pažljivo, vodeći pri tom računa o njihovim aktivnim

sastojcima i karakteristikama. Na tržistu postoje u nekoliko oblika: tečna dezinfekciona sredstva,

razni gelovi, maramice i slicno.

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) objavila je poster sa uputstvom

kako treba pravilno prati ruke.

Slika-23

1.3 Kako se zarazimo?

3 http://www.neurologija.bg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=266%3Aiste-ruke&catid=61%3Asaveti-neurolokih-sestara&Itemid=253&lang=sr

5

http://www.neurologija.bg.ac.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=266%3Aiste-ruke&catid=61%3Asaveti-neurolokih-sestara&Itemid=253&lang=sr



Površina naše kože nije sterilna-na njoj se nalaze mikroorganizmi koji su stalni „stanovnici“ naše

kože i nazivaju se i normalnom mikroflorom kože. Oni imaju veliku ulogu u zaštiti od od

patogenih mikroorganizama, onih koji izazivaju bolesti. Al takodje, mi svakodnevno dolazimo u

kontakt i sa patogenim mikroorganizmima koji kad prodru u naš organizam mogu dovesti do

oboljevanja. Ruke se kontaminiraju mnoštvom mikroorganizama iz okoline-kontaktom sa

kontaminiranim površinama, predmetima, ljudima, životinjama, itd. Te mikroorganizme koje

koji nisu stalno prisutni na koži ruku, već se povremeno nakupljaju na njoj, nazivamo prolazna

mikroflora.4

Potencijalni uzročnici bolesti mogu se putem kontaminiranih ruku uneti u organizam kroz usta,

nos, sluzokožu oka, oštećene kože (veće ili manje rane na koži, ogrebotine). Takodje, prljavim

rukama se moze kontaminirati i hrana i na taj način se zaraziti patogenim mikroorganizmima

tzv. alimentarne toksiinfekcije.

2. KAKO SPREČITI ŠIRENJE I RAZMNOŽAVANJE MIKROORGANIZAMA?

Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama se mogu sprečiti jedino redovnom i pravilnom

higijenom ruku. Naviku redovnog i pravilnog pranja ruku treba usaditi već u ranom detinjstvu.

Rane, posekotine i sl. zaštiti zavojima, flasterima ili zaštitnim rukavicama.

2.1 Kada treba prati ruke?

Ruke treba uvek prati kad su vidno zaprljane, al se uvek treba setiti i sledećih memenata kad ih je

neophodno oprati:

Pre:

Jela (obroka)/pripreme hrane,

Dojenja/hranjenja deteta,

4 Simic S., Dimitrijevic Z., Andelski H. Metode procene zdravstvenog stanja, Gradski zavod za zaštitu zdravlja, Beograd 1996.

6


Aktivnosti koje obavljate s detetom, posebno novorodjenče,

Dodirivanja usta, nosa, ili očiju,

Kontakta s bolesnom osobom.

Posle:

Jela/pripreme hrane,

Upotrebe toaleta,

Menjanja pelena,

Brisanja nosa, kašljanja, kijanja,

Dodirivanja predmeta kontaminiranih telesnim izlučevinama ili krvlju,

Kontakta s bolesnom osobom,

Kontakta sa životinjom,

Nekih aktivnosti kao što su iznošenje smeća, čišćenje i sl,

Povratka u kuću nakon šetnje, igranja, kupovine i sl,

3. BOLESTI PRLJAVIH RUKU

Bolesti koje se mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna

dizenterija, putnička dijareja i sl. To su crevne bolesti, koje uglavnom nastupaju naglo, sa

povišenom temperaturom, bolovima u stomaku, povraćanjem, dijarejom... Najefikasniji način

zaštite od ovih oboljenja je redovno održavanje higijene ruku, izbegavanje konzumiranja vode i

hrane sumnjivog porekla. Ove navike kod dece treba stvarati još od malih nogu.

7


Jedan od najjeftinijih i najefikasnijih načina da se spreči širenje nekih zaraznih oboljenja je

redovno pranje ruku. Nova školska godina je počela, a prenošenje štetnih mikroorganizama

najfrekventnije je u predškolskom uzrastu i osnovnoj školi. Imajući to u vidu, Ministarstva

zdravlja mnogih zemalja aktivno sprovode kampanje po školama i mestima gde je velika

frekvenca ljudi (aerodromi, domovi zdravlja...), koje imaju za cilj da skrenu pažnju ljudi na

značaj higijene ruku. Prljavim rukama prenose se mnogi virusi, bakterije, paraziti. Bolesti koje se

mogu preneti prljavim rukama su žutica, razni virusni prolivi, dizenterija, amebna dizenterija,

putnička dijareja, poliomijelitis...

Bolest se prenosi tako što oboleli ili kliconoša nakon mokrenja ili defekacije prljavim rukama

dodiruje predmete ili hranu ili se rukuje sa drugim osobama, a one zatim svojim rukama dodiruju

usta, nos, oči. Nekada put prenosa može biti i zagađena hrana ili voda.

To su uglavnom crevne bolesti koje često nastupaju naglo, sa povišenom temperaturom,

bolovima u stomaku, povraćanjem, dijarejom... Stolice su vodenaste, nekad sa prisustvom krvi i

sluzi. Kod ovih oboljenja gubi se dosta elektrolita i tečnosti pa je važno nadoknaditi taj gubitak

da ne bi došlo do dehidratacije. O tome naročito treba voditi računa kod dece i starijih kod kojih

znatno lakše može nastupiti dehidratacija.5

3.1 Žutica

Žutica je zarazna bolest koja se povremeno javlja u vidu epidemije, ili je konstantno prisutna u

nekim krajevima gde su loši higijenski uslovi. Uzročnik je virus Hepatitistipa A (ili tipa E koji je

blaži) koji inficira ćelije jetre i izaziva zapaljenje. Virus se izlučuje stolicom, a najčešće se

prenosi zagađenom vodom ili hranom. Blaga manifestacija bolesti obično se brzo razreši bez

neke specijalne terapije, spontano, i ne ostavlja trajna oštećenja na jetri. Najčešće se javlja kod

dece između 5 i 15 godina, dok stariji obično imaju imunitet jer su nekad bili u dodiru sa ovim

virusom. Bolest počinje malaksalošću, bolom u mišićima, mučninom, gađenjem, povraćanjem,

gubitkom apetita, svetlom stolicom i tamnom bojom urina. Zatim se javlja žutilo na beonjačama,

pa na koži. Simptomi obično traju nedelju do dve dana a nekad i do četiri nedelje. Može takođe

5 Ð. Jakovljevic, V. Grujic, P. Micovic, D.Ðokic, Reforme u oblasti zdravstvene zaštite, Institut za zaštitu zdravlja Srbije, Beograd 1997.

8


da se desi da se simptomi i ne razviju. Oporavak traje do dva meseca i kada nestanu simptomi i

laboratorijske analize potvrde dobre rezultate, može se reći da je bolest izlečena, a stečeni

imunitet doživotan.

Danas postoje vakcine koje, ukoliko je neko bio izložen virusu, mogu da spreče razvoj infekcije.

Zato je važno da u slučajevima ukoliko ste boravili u prostoru gde je neko inficiran tim virusom,

ili ste jeli hranu u restoranu gde je prijavljeno da su se ljudi zarazili, i sličnim situacijama

obavestite Vašeg lekara i porazgovarate sa njim o mogućnosti da primite vakcinu.

Retki slučajevi završe se težom komplikacijom, odnosno oštećenjem jetre. Pod najvećim rizikom

od komplikacije su osobe sa hroničnim bolestima jetre kao i starije osobe.

3.2 Virusni prolivi

Najčešći uzročnik virusnih proliva je Rotavirus. Bolest nastupa naglo uz povišenu temperaturu,

mučninu, povraćanje i proliv, a sve je praćeno bolovima u stomaku i ubrzanom peristaltikom

(pokretanjem) creva. Sve traje nekoliko dana, a prethodno obično nastupi upala gornjih disajnih

puteva. Stolice su česte i vodenaste, pa je i u ovom stanju najvažnije nadoknaditi gubitak tečnosti

i elektrolita, što je najhitnije kod dece i starijih osoba. U apotekama postoje i praškovi koji se

rastvaraju u vodi za nadoknadu tečnosti i elektolita, ali o tome kako se oni upotrebljavaju i u

kojim količinama treba se posavetovati sa lekarom.

Upotreba antibiotika ne dolazi u obzir u ovim stanjima, već se uzimaju lekovi za ublažavanje

simptoma, tj. sniženje temperature, mučninu, bolove.

3.3 Dizenterija

Bolest se prenosi u najvecem broju slucajeva zaraЕѕenom hranom i prljavim rukama. Prenose je

bakterije roda Schigella koje se razmnozavaju u sluzokozi debelog creva i ulaze u bela krvna

zrnca. Bolest se odlikuje bolovima u stomaku, temperaturom, jakim nagonom za povracanjem.6

6Ð. Jakovljevic, V. Grujic, P. Micovic, D.Ðokic, Reforme u oblasti zdravstvene zaštite, Institut za zaštitu zdravlja Srbije, Beograd 1997.

9


Najtezi oblik dizenterije prenosi Schigella dizenteriae, kada se pored temperature, slabosti,

povracanja i bolova u stomaku, javljaju krvave i sluzave stolice i to do 50 stolica na dan.

Dijagnozu uspostavlja lekar na osnovu analize stolice. Prvi korak terapije je nadoknada tecnosti i

elektrolita pa se obolelom infuziono primenjuje rastvor soli. Obicno se terapija sastoji od

antibiotika koji se primenjuje oko 5 dana. Antibiotik se uzima jos par dana nakon sto prestanu

prolivi. Ne smeju se davati lekovi koji sprecavaju kontrakciju creva odnosno lekovi koji

zaustavljaju proliv.

Uz svu terapiju pacijent je na dijeti , a nakon poboljsanja zdravstvenog stanja i normalizacije

stolice postepeno se unose i druge namirnice. Pacijent treba da leci u izolaciji kako ne bi preneo

bolest na druge osobe, a nakon izlecenja prostoriju gde je lezѕao treba dezinfikovati.

3.4 Amebna Dizenterija

Ova zarazna bolest nastaje kada u organizam dospe parazit Entamoeba histolityca. Ova ameba se

stolicom izbacuje iz organizma u cistom obliku koji ako dodirom zarazѕenih ruku dospe u hranu,

vodu i sl., moze da zarazi drugu osobu. Tok bolesti moze da traje do par meseci a odlikuje ga bol

u stomaku, temperatura, slabost, nadutost, sluzasti i krvavi prolivi, 4-5 puta dnevno. Cesto bolest

prelazi u hronican tok kada se oboljenje s vremena na vreme „vrati”. Komplikovanije forme

redje nastupaju i to u vidu ulceracije sluzokoze creva, to moze biti i fatalno u malom broju

slucajeva. Sa druge strane, ukoliko parazit dospe do organa, odnosno jetre, pluca, mozga, moze

da izazove akutna zapaljenja i apscese jetre, upalu pluca, gnojni pleuritis i sl.

4. ULOGA VASPITAČA U HIGIJENSKO ZDRAVSTVENOM RADU

Deca su aktivni učesnici u životu škole i zajednice, i treba pothranjivati njihove zdrave navike.

Prema tome, zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji

učesnik. Učitelj zdravlja - profesor razredne nastave - pomaže razvoju znanja i osnovnih veština

deteta. On ima na umu da je svako dete jedinstveno i utvrđuje njegov identitet. On stvara sliku o

10


životu deteta u dva različita sveta - dete u školi i dete izvan škole; razume vezu između porodice

i škole, pa prema tome razume oba sveta. U vezi sa tim on proučava kognitivne, emocionalne,

fizičke i socijalne karakteristike deteta. Stalno ima na umu prirodne potrebe deteta da usklađuje

njegove zahteve sa zahtevima društva. Da bi to mogao, učitelj zdravlja održava duh istraživanja i

eksperimentisanja u svom radu. Učitelj zdravlja i čitav njegov život imaju uticaj na zdravlje u

školi i zajednici i od najveće su važnosti za svakog građanina, ne samo deteta.

4.1 Kakva je uloga vaspitača u higijensko zdravstenom radu?

Zdravstveno vaspitanje u školi je proces u kojem dete treba da bude najaktivniji učesnik.

Dužnost vaspitača zdravlja - profesora razredne nastave - je da mu pomogne da postigne što veći

duševni i fizički razvoj i da usvoji znanje i osnovne veštine potrebne u njegovoj životnoj sredini,

a istovremeno da uskladi svoje unutrašnje težnje sa razumnim zahtevima društva.

Učitelj utvrđuje individualnost deteta. Ovo znači da proučava svako dete pojedinačno i njegove

potrebe. Pogrešno bi bilo kada bi stvarao sliku o savršenom, prosečnom detetu, i onda pokušao,

da ostalu decu približi savršenom prosečnom primeru. Svako dete je jedinstveno, i ima bar jedan

faktor svojstven samo njemu.

Učitelj stalno vrši analizu i utvrđuje pravu konstituciju deteta (nervni, maskulini ili adipozni tip i

razne prelazne tipove). Tokom analize i sam mnogo uči proučavanjem sredine iz koje dete

dolazi. Ovo proučavanje se odnosi na sve faze života deteta. Ono je produkt međusobnih odnosa

i uticaja nasledne konstitucije i životnog iskustva. Učitelj upoznaje dečju prošlost, uslove kod

kuće, njegove roditelje, njihove međusobne odnose i odnose prema njemu, položaj u porodici,

odnose sa braćom i sestrama, upoznaje i razume njegove potrebe i značenje njegovog ponašanja.

Na ovaj nacin se stvara slika o životu deteta - sa jedne strane se vidi dećji život u školi, a sa

druge strane sasvim nepoznato područje - sve što se zbiva sa njime izvan škole. Dete živi u dva

različita sveta, često sa dva različita ponašanja i dva sistema vrednsti. Ovo predstavlja konfliktno

područje za učitelja zdravlja. Učitelj mora da shvata važnost veza razumevanja između doma i

škole kako bi se bolje upoznao sa sredinom iz koje dete dolazi.

11


Učitelj zdravlja mnogo uči. Stalno proučava dete, njegovo menjanje iz dana u dan. On ga prati,

proučava i pregleda fizičke karakteristike: da li se menja na bolje ili na gore, da li raste i da li je

živahno. On prati i proučava intelektualno sazrevanje: da li napreduje ili nazaduje njegova

sposobnost koncentracije, opažanja, shvatanja činjenica, indukcije i dedukcije? Potom dolazi do

praćenja emocionalnog sazrevanja: da li mu njegov rad u školi pruža osećaj postignuća i uspeha

ili ga ograničava i stvara mu osećaj manje vrednosti, da li se uči samosavladavanju,

samoupravljanju, samodisciplini, odlučnosti i odgovornosti. Konačno prati saradnju: koliko živi

u zajednici sadrugovima, kao ravnopravan član, kao vođa ili, pak, kao sledbenik? Može li se

osećati u razumnoj meri kao član školske zajednice koja ga ceni, poštuje i da je u stanju da

doprinosi toj zajednici? Ukoliko to nije tako, ne samo da će njemu biti nanesena šteta, već čitava

njegova ličnost može biti oštećena, a posledica može biti i fizičko oboljenje. 7

Da li se dete ponaša na poželjan način, pokazuje li bilo kakav problem u ponašanju, reaguje se

pitanjem »kakvo značenje to ima?«. Dete poseduje prirodni poriv da uskladi svoje zahteve

zahtevima društva. Učitelj zdravlja je u naročito povoljnom položaju da primeti prvi znak takve

sklonosti i da se upita šta to znači. Ako nije u stanju da reši takav problem, potrebno je da zatraži

savet profesionalca. Moraju nastojati da otkriju prve znakove smetnji duha ili tela, tako da mogu

preduzeti potrebne mere dovoljno rano.

Zakljucak

7 Ð. Jakovljevic, V. Grujic, P. Micovic, D.Ðokic, Reforme u oblasti zdravstvene zaštite, Institut za zaštitu zdravlja Srbije, Beograd 1997.

12


Pravilna i redovna higijena, odnosno pravilno i redovno pranje ruku dobar je, jednostavan i

najjeftiniji način sprečavanja širenja mnogih zaraznih bolesti koje se mogu preneti nečistim

rukama kao što su obična prehlada, grip, zarazna žutica, alimentarne infekcije i dr.

Kada se radi o higijeni ruku posebnu poznju treba posvetiti deci u predskolskim ustanovama

kao i deci u skolama. Jer njohov odbrambeni sistem je nije toliko imun na razna virusna

oboljenja pa kao takva su sklona veoma cestim napadima bolesti. Zbog svega toga veliku

odgovornost nose njohovi vaspitaci koji rade sa njima. Jer kao njihovi svojevrsni tutori dok se

nalaze u ustanovi su duzni da im skrenu paznju i upute decu na prailno pranje ruku i konstantno

odrzavanje higijene. Jer to je najbolji nacin da se deca zastite od bolesti, jer higijena je pola

zdravlja.

Literatura:

13


1. Simic S., Dimitrijevic Z., Andelski H. Metode procene zdravstvenog stanja, Gradski

zavod za zaštitu zdravlja, Beograd 1996.

2. Ð. Jakovljevic, V. Grujic, P. Micovic, D.Ðokic, Reforme u oblasti zdravstvene zaštite,

Institut za zaštitu zdravlja Srbije, Beograd 1997.

3. Bergant Milica (1973): Promene u porodici i problemi porodicnog vaspitanja,

Pedagogija, Beograd

4. Cekic S.: Vaspitanje u autickoj i feudalnoj epohi, Vranje, Uciteljski fakultet u Vranju,

2001.

5. Ðordevic B. (1985): Savremena porodica i njena vaspitna uloga, Prosveta, Beograd,

6. Ðordevic J., Potkonjak N.: Pedagogija, Naucna knjiga, Beograd

7. Jovanovic B.: Škola i vaspitanje, Uciteljski fakultet, Jagodina, 1985.

8. Jovanovic Branko (1998): Porodicno vaspitanje, Jagodina, Uciteljski fakultet u

Jagodini.

9. Kamenov E.: Predškolska pedagogija, ZUNS, Beograd, 1989.

10.Krneta LJ., Potkonjak M., Potkonjak N.: Pedagogija, Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva Srbije,Beograd, 1965.

Intrnet izvori:


http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zdravlje/Pravilno-odrzavajte-higijenu-ruku-

206265.html

http://www.neurologija.bg.ac.rs/index.php?

option=com_content&view=article&id=266%3Aiste-ruke&catid=61%3Asaveti-

neurolokih-sestara&Itemid=253&lang=sr

http://www.webmedicina.org/aktuelnosti/prevencija/1111-higijena-ruku-kao-prevencija-

pojave-bolesti

http://www.roditeljportal.com/clanak/stampa/prevencija-i-kontrola-bolesti-prljavih-

ruku.pdf

14

http://www.roditeljportal.com/clanak/stampa/prevencija-i-kontrola-bolesti-prljavih-ruku.pdf

http://www.roditeljportal.com/clanak/stampa/prevencija-i-kontrola-bolesti-prljavih-ruku.pdf

http://www.webmedicina.org/aktuelnosti/prevencija/1111-higijena-ruku-kao-prevencija-pojave-bolesti

http://www.webmedicina.org/aktuelnosti/prevencija/1111-higijena-ruku-kao-prevencija-pojave-bolesti




http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zdravlje/Pravilno-odrzavajte-higijenu-ruku-206265.html

http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zdravlje/Pravilno-odrzavajte-higijenu-ruku-206265.html



SadrzajUvod............................................................................................................................................................1

1.HIGIJENA RUKU KAO PREVENCIJA POJAVE BOLESTI.................................................................................3

1.1 Istorijat..............................................................................................................................................3

1.2 Šta podrazumeva higijena ruku?........................................................................................................4

1.3 Kako se zarazimo?.............................................................................................................................6

2. KAKO SPREČITI ŠIRENJE I RAZMNOŽAVANJE MIKROORGANIZAMA?.......................................................6

2.1 Kada treba prati ruke?.......................................................................................................................6

3. BOLESTI PRLJAVIH RUKU..........................................................................................................................7

3.1 Žutica.................................................................................................................................................8

3.2 Virusni prolivi.....................................................................................................................................9

3.3 Dizenterija.........................................................................................................................................9

3.4 Amebna Dizenterija.........................................................................................................................10

4. ULOGA VASPITAČA U HIGIJENSKO ZDRAVSTVENOM RADU...................................................................11

4.1 Kakva je uloga vaspitača u higijensko zdravstenom radu?...............................................................11

Zakljucak....................................................................................................................................................13

Literatura:..................................................................................................................................................14

15

higijena ruku

Documents