Година v, Број 224 Излазе четвртком Цена Шта не би … · me |u...

КЊИГА НАПОКЛОН

Недељне новине Крагујевачке усарадњи са Издавачким кућама

Вулкан издаваштво и Лагунанаграђују

стр. 16.

2x2

Година V, Број 224 Излазе четвртком 12. септембар 2013. годинеwww.kragujevacke.rsЦена 70 дин.

ISSN 1821-1550

STRANA 18

РАДОВАН ЂОКИЋ, НАЈСТАРИЈИБЕРБЕРИН У КРАГУЈЕВЦУ

Шуменко – краљ Пешачке зоне

STRANA 8STRANA 6 STRANA 14

СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА ОД ПРВЕ КОШАРКАШКЕ УТАКМИЦЕ

Босоноги, на трави, са фудбалском лоптом

БУРА У КРАГУЈЕВАЧКИМШКОЛАМА

Асистенти у настави – ван наставе

ЗАШТО НЕМА КОНТРОЛЕ КВАЛИТЕТА ХРАНЕ

Интересе бизнисабланко штити држава

Шта не би нарушило меморијалност(НЕ)МОГУЋА ГРАДЊА У ШУМАРИЦАМА

2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. септембар 2013. www.kragujevacke.rs

Недељник

Karikatura: Goran Milenkovi}

Su tra {we gla sa we od bor ni ka Skup -{ti ne gra da za ili pro tiv kan di -da ta za di rek to re jav nih pred u ze }amo glo je da su u vr sti u „pro gram”kla di o ni ca, s tim {to bi u op ci jibi le dve kom bi na ci je – kec i dvoj -ka. Kec je ti po va we na do ma }i ne, od -no sno kan di da te vla da ju }e ve }i ne,a dvoj ka i gra we na go ste, u o vom slu -~a ju to su oni ko je gu ra o po zi ci ja.Par don, po sto ji i nu la, kao ne re {enre zul tat, u slu ~a ju da ni ko ne bu deiz gla san. I u ta kvom is ho du ne ko mo -ra bi ti gu bit nik, a po {to se ra di opo li ti~ kom nad me ta wu ve }i ne ima wi ne, ni je te {ko pret po sta vi tiko bi to mo gao bi ti.

Da kle, bi ra ju se di rek to ri u je da -na est pred u ze }a ~i ji je o sni va~grad. U dva }e se po no vi ti kon kurs(RTK i „Ni sko grad wa”), a do kra japro ce du re sti glo je u kup no pet na estkan di da ta. Za Jav no stam be no pred -u ze }e ima ih ~e tvo ri ca, za „Par kingser vis” dvo ji ca, dok je u o sta lih devet jed no pred u ze }e – je dan kan di -dat.

U tr ku je u {lo znat no vi {e pre- ten de na ta na di rek tor ske sto li ce,ali ih je po pri li~ no jo{ u star tudis kva li fi ko va no jer je ko mi si ja zaiz bor (pr)o ce ni la da ni su va qa nopri lo ̀ i li sve {to je u kon kur sutra ̀ e no. Na knad no su dva-tri kan- di da ta od u sta la, sa op {te no je – poli~ noj vo qi, da bi po tom svi ko ji supre {li pret hod ne ste pe ni ce i {lina u sme ne i pi sme ne pro ve re. To imje bi lo ne {to kao ma la ma tu ra, bezdo ka za da su te sto vi bi li „pro va -qe ni”, jer su svi do bi li bo do ve koji ma po tom kon ku ri {u za „u pis” udi rek to re. Ko mi si ja je o ce ni la dani ko ni je pao, od no sno svi su po lo -ì li.

Me |u tim, na kra ju ce log pro ce saje od bor ni~ ko si to, ko je mo ̀ e da bu -de o no li ko gu sto ko li ko mu po li -ti~ ka vo qa od re di. Dru gim re ~i ma,od bor ni ci i ni su ne {to kva li fi -ko va ni da me re sve po treb ne ka pa -ci te te kan di da ta za di rek to re, to odwih ni ko ni ti tra ̀ i, ni ti o ~e ku je,ve} je wi ho vo da di ̀ u ru ku po na lo -gu {e fo va po li ti~ kih op ci ja ko ji -ma pri pa da ju.

E, sa da ma lo na ja vqe nog kla di o -ni ~ar skog du ha.

Za {e sto ri cu kan di da ta ga ran -to va no ne }e bi ti pro ble ma da „pro -|u” jer su sa ka drov skih li sta vla -da ju }e ko a li ci je, a uz to ~e tvo ri cai ne ma ju pro tiv kan di da ta, me |u -tim, pi ta we je {ta }e bi ti sa o sta -li ma ko ji po se du ju par tij ske le gi -ti ma ci je „dru gih bo ja”, u o vom slu -

~a ju kon kret no pla vo-ù te, jer na s-tu pa ju „is pred” De mo krat ske stran -ke.

S ob zi rom da je po zna to ka ko po -sled wih ne ko li ko go di na me |u sob -no op {te grad ske de mok ra te i „Za j-ed no za [u ma di ju”, iz gle da da bi bi -lo ba ca we pa ra kla di ti se da „ù ti”mo gu da do bi ju na klo nost ve }i ne. Do -du {e, bi lo je spe ku la ci ja da bi ba{na iz bo ru di rek to ra jav nih pred u -ze }a mo gao da se de si o brt u smi slupo pra vqa wa od no sa iz me |u ove dveop ci je, ali ni su pre po zna ti ni ka -vi sig na li ko ji bi to na go ve {ta va -li. Za to je naj re al ni ja pro ce na da }eDS kan di da ti za di rek to re o sta ti u„bub wu”, da }e oni ko ji ni su u me lida na pi {u pri ja vu za kon kurs na s-ta vi ti da ra de i ste po slo ve u ve-desta wu i da }e po tom bi ti no vihkon kur sa da bi se par tij ski sve „u -po do bi lo”.

Po sle sve ga, je di no va qa pod se -ti ti {ta je bio pro kla mo va ni smi -sao jav nog iz bo ra di rek to ra svihpred u ze }a pod o kri qem dr ̀ a ve i lo -kal nih sa mo u pra va: de par ti za ci ja,de po li ti za ci ja, stru ka is pred po li- ti ke i sve u tom smi slu. Ako se to po -sti ̀ e ti me {to }e bu du }i di rek to -ri za mr znu ti stra na~ ke funk ci je,on da se ni smo do bro raz u me li.

Gra do na ~el ni ci

Slu ~aj nost je {to su se i stog da na U -je di we ni re gi o ni Sr bi je i De mo -krat ska stran ka o gla si li i sto vet nimpo li ti~ kom i ni ci ja ti vom – da segra do na ~el ni ci bi ra ju ne po sred -no, od no sno gla so vi ma svih gra |a na.Slu ~aj nost je za to {to se ove dvestran ke, ne ka da ko a li ci o ni part ne -ri, ni su vi {e „u le po”, pa se ni su do- go va ra le o „pre sli ka nom” na stu pu,ali do bro je kad se po du dar nost sta -vo va o o ~i gled no do brom pred lo gudo go di na bi lo ko ji na ~in.

Raz log {to je Dra gan \i las u ne -de qu tra ̀ io da se gra do na ~el nik Be -o gra da, a sam je do dao – i u svim dru -gim gra do vi ma, u bu du }e bi ra na op -{tim iz bo ri ma ima di rek tan po vodu pred lo gu na pred wa ka da se on u k-lo ni sa mest pr vog ~o ve ka pre sto -ni ce, ali ta ko {to bi se pre kom po -no va la ve }i na u Skup {ti ni gra da,ko ja po tom s gra do na ~el ni kom mo ̀ eda ra di {ta joj je vo qa.

S dru ge stra ne, U je di we ni re gi o -ni sa mo ob na vqa ju ne {to {to su ira ni je is po sta vqa li kao po li ti~ kizah tev, a mo ̀ e se pret po sta vi ti za -

Ko }e u di rek tor ske sto li ce

{to to ~i ne sa da ka da su „ot ka ~e ni”iz re pu bli~ ke vla sti. Pod se ti mo,URS se od ra ni je za la ̀ e ne sa mo dagra |a ni di rekt no bi ra ju gra do na -~el ni ke, ve} i da se od bor ni ci zaskup {ti ne op {ti na i gra do va bi raju po ve }in skom si ste mu, ta ko {to biqu di u svo jim iz bor nim je di ci ma -ma gla sa li za kan di da te po i me nu ipre zi me nu, a ne kao sa da – da za o kru -ù ju par tij ske li ste s ko jih se po tomski da ju „na rod ni pred stav ni ci” na -ro du u glav nom ne po zna ti.

Pod se ti mo, Sr bi ja je sa mo 2004.go di ne i ma la lo kal ne iz bo re ka da sugra |a ni iz me |u vi {e kan di da ta od -lu ~i va li ko }e im bi ti gra do na ~el -ni ci, me |u tim u vre me Ko {tu ni ~i -ne vla de, na vod no zbog ni za lo {ihpo sle di ca, Skup {ti na je u svo ji lapro me nu za ko na i vra }a we na sta ro– da gra do na ~el nik bu de od bor nikko me lo kal na skup {ti na da naj vi {egla so va.

Iz ve sno je da \i las ne }e na sa da -{woj funk ci ji do ~e ka ti pro me nuiz bor nog si ste ma jer su mu so ci ja -li sti kao sa da {wi ko a li ci o nipart ne ri u Be o gra du o ~i gled no o -kre nu li le |a u ime pak ta sa na pred -wa ci ma. Me |u tim, ni URS ne tre bada se na da da }e, ne „ko li ko su tra”,ne go i do na red nog iz bor nog ci klu -

sa, iz bor na pra vi la za „lo kal” bi tiiz me we na o na ko ka ko oni tra ̀ e.Raz log je jed no sta van: na pred na i soci ja li sti~ ka par ti ja ko je sa da vla -da ju Sr bi jom za stu pa ju iz ra zi tocen tra li sti~ ki kon cept dr ̀ a ve, sko jim se ne „ri mu je” to da lo kal ne

za jed ni ce i ma ju „pre vi {e” de mo -kra ti je, u {ta spa da i ne po sred nobi ra we gra do na ~el ni ka. Kad bi ta -ko bi lo, te {ko bi se ko man da ma izBe o gra da pre kra ja la vlast u op {ti -na ma i gra do vi ma, za {ta su SNS iSPS, po ka za lao se, pra vi ma he ri.

Sta na re zgra de u U li ci Voj vo dePut ni ka, di ja go nal no od Stu dent -skog do ma, u po ne de qak je uz ne -mi rio jak u da rac ne po zna tog pred- me ta za ko ji ni su zna li o da kle do -la zi. U da rac su ~u li i qu di u o kol- nim ku }a ma. Zvuk se ja ko pre neojer je „pred met” u da rio u me tal nuo gra du na jed noj od te ra sa zgra de.

Qu di su i za {li iz sta no va,po ~e li da se ras pi tu ju da li je ne -ko vi deo {ta je to „do le te lo”, a on -da su se ba ci li u po tra gu. Je di nosu mo gli da pret po sta ve o da kle jezvuk do {ao. Na kra ju je je dan odsta na ra na {ao za go net ni pred met:na te ra si je sta ja la le de ni ca ve -li ~i ne ru ko met ne lop te. U ko ma -du i ve o ma ~vr sta.

Tek ta da su po ~e le ne do u mi ce– o da kle to li ki led?

Na ne bu je bi lo ne {to o bla -ka, ali o nih ret kih i bez o pa -snih. Ni ki {a ni je pa da la, ni -ti je bi lo gr mqa vi ne, da kle toni je mo glo bi ti ne {to {to sezo ve grad, a o ~i gled no je pa lo sne ba. Raz vi je ne su i ra zne „te o -ri je”, ali naj pri hva qi vi je ob -ja {we we dao je je dan „na ~i tan”pro la znik ko ji je je tvr dio da seve li ka le de ni ca „ot ka ~i la” oda vi o na.

Ka ko bi lo, sre }a je {to je u da -ri la u ge len der te ra se, jer sa modva de se tak me ta ra da qe je a u to -bu ska sta ni ca na ko joj u vek imapo pri li~ no qu di.

Le de ni ca kao lop ta

Четвртак, 12. септембар 2013. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3www.kragujevacke.rs

У жижи

Пише Милош Пантић

Нi „I ve ko,” ni ti fir meiz In di je ili Ju ̀ neKo re je, ni su vi {e nali sti po ten ci jal nihpart ne ra i bu du }ih no -vih vla sni ka fa bri ke„Za sta va ka mi o ni”, ve}

}e to, po sve mu su de }i, bi ti jed nave li ka ki ne ska fa bri ka. Vest da jepo zna ti ki ne ski pro iz vo |a~ la kihka mi o na, kom bi ja i mi ni bu se va za -in te re so van za par ner stvo sa Fa -bri kom ka mi o na iz Kra gu jev ca obja vqe na je na kon po se te pred sed -ni ka Sr bi je Ki ni.

Da su pre go vo ri o zbiq ni po -tvr |u je i \or |e Ne sto ro vi}, direk tor Fa bri ke ka mi o na, ko ji }eve} kra jem o vog me se ca po se ti tiki ne sku fa bri ku, ~i je se ime za sa -da dr ̀ i u taj no sti. Ne du go za tim,po lo vi nim ok to bra, de la ga ci jaki ne skog part ne ra po se ti }e Kra -gu je vac i ov da {wu fa bri ku da se nali cu me sta u po zna sa u slo vi ma zapro iz vod wu.

u Som bo ru pik ap vo zi la i vo zi lasa nad grad wom. Na da mo se da }e modo }i do stra te {kog part ner stva,ali jo{ ne zna mo kog ob li ka. U sva -kom slu ~a ju, to part ner stvo kaokraj wi is hod tre ba lo bi da imapri va ti za ci ju Fa bri ke ka mi o na,od no sno da Ki ne zi po sta nu we nino vi vla sni ci, ka ̀ e Dra gan Sre-

bil ne sa kra gu je va~ kom i da li jemo gu} re la tiv no brz start pro iz -vod we wi ho vih mo de la u cen tru[u ma di je. Ne sto ro vi} ka ̀ e da jevi deo fo to gra fi je ki ne skih la kihte ret nih vo zi la iz ove fa bri ke ida su to ve o ma le pi mo de li.

Pre ma in for ma ci ja ma ko jeima di rek tor fa bri ke, na me raki ne skih part ne ra je da sa pro iz -vod wom svo jih vo zi la u Kra gu jev -cu u pr voj fa zi po kri ju tr ̀ i {teJu go i sto~ ne E vro pe i jed nog de laA fri ke, a da po tom o dav de po ku {a -ju da o svo je i kup ce u Za pad noj E -vro pi.

-Wi ho va vo zi la su ve o ma kva li -tet na i mo der na, ne sa mo po di za-j nu. Oni su u svo ji li e vrop ske i a -me ri~ ke e ko lo {ke stan dar de iz e -ko lo gi je i i ma ju e u ro 6 mo to re, pabi ka da ov de za po~ nu pro iz vod wumo ra lo da se u na {oj fa bri ci o ba -vi ta ko zva na ho mo lo ga ci ja. Na{part ner sa ko jim pre go va ra mo jeve o ma ve li ka i u spe {na fa bri ka,ko ja je ve }in ski u pri vat nom vla -sni {tvu, ali je i dr ̀ a va vla snikjed nog ma log de la. To je o bo stra noko ri sno, jer dr ̀ a va ima u vid u po -slo va we, ali toj fa bri ci o mo gu }a -va da iz dr ̀ av nih fon do va do bi -ja vr lo po voq ne kre di te za raz voj.To je sve pot pu no su prot no od na -{e si tu a ci je, gde se jav na pred u -ze }a fi nan si ra ju iz bu xe ta, ali u

Di rek tor Ne sto ro vi} ka ̀ e da jestruk tu ra o nih ko ji od la ze po vo-q na ka da se po gle da ju go di ne sta -ro sti, jer je pre o vog so ci jal nogpro gra ma pro se ~an rad nik pred -u ze }a i mao 54 go di ne. Gle da no pokva li fi ka ci o noj struk tu ri, me |uo ni ma ko ji na pu {ta ju fa bri ku i -pak su ma lu pre va gu od ne li pro iz -vod ni rad ni ci nad ad mi ni stra -tiv ci ma, ali je za ni mqi vo dafir mu na pu {ta i ve li ki broj na-j vi {ih ru ko vo di la ca. Ta ko su se saFa bri kom ka mi o na o pro sti la itri od se dam naj bli ̀ ih sa rad ni -ka di rek to ra, i to di rek tor mar- ke tin ga, di rek tor za ka drov ske iop {te po slo ve i di rek tor na bav -ke.

-Ka da se pod vu ~e cr ta, vi di moda je o ti {lo i ja ko mno go do brihmaj sto ra i da }e ne do sta ja ti na-j vi {e rad ni ka stru ke za va ri va ~ai pre se ra. Za jed nu o zbiq nu pro -iz vod wu ka kvu o ~e ku je mo da }eza po ~e ti ki ne ski part ner sma- tram da }e bi ti po teb no za po -{qa va we no vih rad ni ka. Ali,po voq na je o kol nost {to }e to za- pra vo bi ti sme na ge ne ra ci ja, jerje o ti {lo do sta {e zde se to go di -{wa ka, a na wi ho va me sta o ~e -ku je me da }e do }i mla di kva li -fi ko va ni qu di, za kqu ~u je \or |eNe sto ro vi}.

Po ak ci o nom pla nu, ko ji je po -

НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редак-ција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Слободан Цупарић, Гордана Божић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, [email protected]), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, ЈаворкаСтанојевић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић ([email protected]) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► РачуноводствоДушанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: [email protected]

СУДБИНА ПРЕДУЗЕЋА ИЗ ГРУПЕ „ЗАСТАВА”

Naj ve }i zbri nu tiNa kon u pra vo za vr {e nog iz ja {wa -va wa za pri hva ta we so ci jal nogpro gra ma, od 1.825 za po sle nih u{est pred u ze }a i ne ko li ko pra te -}ih fir mi Gru pe „Za sta va vo zi la”za od la zak uz ot prem ni nu iz ja sni -lo se 524 za po sle na, a naj vi {e ufa bri ci ka mi o na – 303 rad ni -ka.

Dra gan Sre jo vi}, ge ne ral nidi rek tor Gru pe, ka ̀ e da se sveak tiv no sti iz ak ci o nog pla naVla de Sr bi je o za vr {et ku re- struk tu ri ra wa u 179 pred u ze }a,u ko je spa da ju i fir me iz oveGru pe, od vi ja ju u do brom sme ru.On o ~e ku je da }e do kra ja o vogpo stup ka, a to je po lo vi na i du }ego di ne, ~e ti ri naj ve }a pred u ze -}a iz Gru pe „Za sta va vo zi la” saoko hi qa du za po sle nih i ma tire {e nu i o si gu ra nu bu du} nost.

- Fa bri ka ka mi o na sa oko 400rad ni ka u {la je u o zbiq ne pre- go vo re sa ki ne skim part ne ri ma,a oni su za in te re so va ni i za Fa -bri ku u Som bo ru. Fa bri ka „Za st-a va IN PRO”, ko ja za po {qa vain va li de ra da i ima 315 rad ni -ka, iz u ze ta je od pri va ti za ci je itre ba da do bi je sta tus dr ̀ av nefir me. I sto vre me no, ova fir -ma, ko ja u spe {no iz vo zi pri ko -li ce u Fran cu sku, u sko ro tre bada pri {i ri iz voz i u Ru si ju iBe lo ru si ju, ~i me bi o bez be di lapu nu za po sle nost rad ni ka. ^e -tvr ta na li sti ve li kih fir miko ja }e o bez be di ti da qu eg zi -sten ci ju je Me di ci na ra da, ko jaima 245 za po sle nih, i gde se zaod la zak sa ot prem ni nom iz ja -sni lo 20 za po sle nih. Ova u sta -no va tre ba u sko ro da bu depre u ze ta od dr ̀ a ve i u kqu ~e na udr ̀ av ni si stem zdrav stva. Ti mebi oko 1.000 rad ni ka iz ova ~e -ti ri pred u ze }a ste kla si gur nubu du} nost, ka ̀ e Sre jo vi}.

Pre o sta je da se re {i da qa sud- bi na ma wih pred u ze }a i rad nihje di ni ca, kao {to su „Za sta va hor- ti kul tu ra” sa 55 za po sle nih, ko jaima u go vor o part ner stvu sa jednom i ta li jan skom fir mom, ili„Za sta va re zer vnih de lo va” sa oko30 rad ni ka. Na kra ju, o sta }e da sere {i pi ta we i sa mog Hol din ga,od no sno Gru pe kao krov ne fir meko ja kao vla snik ka pi ta la vo disve po slo ve oko pri va ti za ci jefir mi ~la ni ca, a ima pre ko 200za po sle nih. Ka da za kqu ~i po saosa pri va ti za ci jom Gru pa }e seras for mi ra ti, a za po sle ni do bi -ti ot prem ni ne, jer ne ma lo gi ke dane ko ku pi hol ding pred u ze }e, ~i -ja je u lo ga u pra vqa we dru gim pre-d u ze }i ma.

NO VI VLA SNIK „FA BRI KE KA MI O NA” NA VI DI KU

Ki ne zi do la zeSa ve li kom ki ne -skom fa bri kom ko japro iz vo di la ke ka mi o ne, kom bi je imi ni a u to bu se za po -~e li su o zbiq ni pre go vo ri i re al nasu o ~e ki va wa da upr voj fa zi oni za po~ nu pro iz vod wusvo jih mo de la u Kra gu jev cu, a po tom i da po sta nu vla sni ci„Za sta va ka mi o na”

KI NE SKE PAR TE NE RE U FA BRI CI ]E DO ̂ E KA TI 420 RAD NI KA

ZA DO VO QAN PO SE TOM KI NI: DRA GAN SRE JO VI], GE NE RAL NI DI REK TOR GRU PE „ZA STA VA VO ZI LA“

PART NER JE VE LI KA I U SPE [NAFIR MA: \OR \E NE STO RO VI], DI REK TOR FA BRI KE KA MI O NA

Dra gan Sre jo -vi}, ge ne ral nidi rek tor Gru pe„Za sta va vo zi -la”, ko joj pri- pa da i Fa bri kaka mi o na, bio je~lan de le ga ci jeko ja je sa pred -sed ni kom Ni ko -li }em pre dvene de qe po se ti laKi nu i vi {e mi -li on ski grad naju gu ove ze mqe ifa bri ku sa ko- jom su za po ~e lipre go vo ri, o da -kle do no si iz u -zet no po voq neu ti ske.

Kon takt

od ra ni jeSre jo vi} ot -

kri va da ovo ni -je bio pr vi su s-ret pred stav ni -ka Fa bri ke ka -

jo vi}. On na po -

mi we da do o -vog re {e watre ba do }ipo stup no, pr -vo kroz u go -vor o pro iz -vod wi ki ne -skih vo zi la uKra gu jev cu.Sre jo vi} o ~e -ku je da }epro da ja kra -gu je va~ ke fa -bri ke da se o -ba vi na no vina ~in, kroziz me ne po sto -je }eg za ko na opri va ti za ci -ji ko je je na ja -vio no vi mi n-i star pri vre -de Sa {a Ra du -lo vi}. To bizna ~i lo da sepro da je i mo -vi na fa bri -

mi o na i ki ne skih part ne ra. Pr vikon takt us po sta vqen je jo{ pretri me se ca, ka da je Gru pa „Za sta vavo zi la” ob ja vi la o glas ko jim tra -`i stra te {ke part ne re za kra gu -je va~ ku Fa bri ku ka mi o na i Fa bri -ku spe ci jal nih vo zi la u Som bo ru.Za oba pred u ze }a pri ja vi la su se podva za in te re so va na pro iz vo |a ~a, stim {to je ova ve li ka ki ne skafir ma po ka za la in te re so va we i zasom bor sku i za kra gu je va~ ku fa b-ri ku.

U br zo su sa Ki ne zi ma za po ~e lipre go vo ri i wi ho va de le ga ci ja jeve} jed nom, i pre po se te dr ̀ av nede le ga ci je Ki ni, do la zi la u Kra -gu je vac i vi de la po go ne fa bi ke ka -mi o na.

-To su vr lo o zbiq ni i kva li -tet ni raz go vo ri i pr vi pro to ko lio sa rad wi pot pi sa ni su pri li kompo se te dr ̀ av ne de le ga ci je Ki ni.Oni su za in te re so va ni da u Kra gu- jev cu pro iz vo de ne ko od la kih te -ret nih vo zi la iz svog pro gra ma, a

ke, uz o ba ve zu pre u zi ma wa rad ni -ka, a ne ka pi tal pred u ze }a, ko ji po-d ra zu me va da se pre u zi ma ju i na -sle |e ni du go vi kra gu je va~ ke fir -me, ko ji ni su ma li. O va kav mo delve} je pri me wen u Kra gu jev cu kodpri va ti za ci je pred u ze }a „Fi lipKqa ji}”, na pri mer.

Sre jo vi} na po mi we da su u o vojfa zi pre go vo ra o tvo re ne ra zneop ci je, pa i ona da ki ne ski mo d-e li ko ji bi si la zi li sa tra ka uKra gu jev cu za dr ̀ e o zna ku „Za sta -va”, ko ja je kao pro iz vo |a~ vo zi lasa {est de ce ni ja tra di ci je po zna -ta i pri zna ta u E vro pi i sve tumno go vi {e ne go kod ku }e.

Le pi mo de li

\or |e Ne sto ro vi}, di rek torFa bri ke ka mi o na, spre ma se da udru goj po lo vi ni o vog me se ca sa jo{jed nim sa rad ni kom po se ti ki ne skufa bri ku sa ko jom se pre go va ra.Ciq po se te je da vi de ko li ko su ovafa bri ka i we ne li ni je kom pa ti -

svo jim jav nimna bav ka ma for- si ra ju ku po vi nustra nih vo zi la,{to se na {oj fa -bri ci i te ka koo bi lo o gla vu, zakqu ~u je Ne sto ro -vi}.

Ki ne ske part- ne re, ako se o ~e -ki va wa is pu ne ido |u u Kra gu je -vac, u Fa bri cika mi o na }e do -~e ka ti oko 420rad ni ka. Ov de jeu pra vo spro ve -den jo{ je dan uni zu so ci jal nihpro gra ma, po kojem }e 303 za po -sle na uz ne kivid optprem ni -na na pu sti tipred u ze }e, a u -

~et kom o vog le taob ja vi la Vla daSr bi je za 179pred u ze }a u re- struk tu ri ra wu,me |u ko ji ma sena la ze i „Za sta vaka mi o ni”, predvi |en je kraj po s-tup ka re struk tu -ri ra wa i pro da jaili ste ~aj. Ovafa bri ka na {lase u gru pi fir miza ko je je pro da japred vi |e na dokra ja ove go di neili sle di u vo |e -we ste ~aj nog po s-tup ka. Ve sti izKi ne, me |u tim,do no se re al na o -~e ki va wa da je o -pa snost od ste ~a -ja i ga {e wa ve- li ke do ma }e fa b-

go vo ri o is pla ti na dok na da seskla pa ju u pra vo o vih da na.

ri ke ka mi o na sa du gom tra di ci jomo sta la iza nas.


Актуелно

Пише Александар Јокићевић

Аktuelna gradska vlastgodinama pregovara onapu{tenom vojnom ko-mpleksu kasarne „Vo-jvoda Putnik” gde pla-nira izgradwu bibli-oteke, zelene pijace i

izme{tawe „Gradske tr`nice”.Me|utim, od toga za sada nemani{ta, a ~lan Gradskog ve}a Ne-boj{a Vasiqevi} kaè da Min-istarstvo odbrane godinama idecenijama remeti razvojne pla-nove grada.

Prema Vasiqevi}evim re~ima,izme{tawe Zelene pijace je prekopotrebno gradu, jer pe{a~ka zona uKraqa Petra prvog, ali i u uli-cama Branka Radi~evi}a, LoleRibara i Miloja Pavlovi}asvakako nisu dovoqne Kragujevcu.Upravo iz toga razloga Gradskove}e razmatra mogu}nost da„teì{te” varo{i izmesti na noviprostor, oivi~en ulicama 27. mar-ta, De~anskom i Crvenog barja~eta,zapravo, na novi gradski trg poredMalog parka, uz zgradu „Gradsketr`nice” i plato dana{we pi-jace.

Vasiqevi} otkriva da grad i nera~una da }e u dogledno vremeposti}i ikakav dogovor sa Vo-jskom oko kasarne, jer je iz Min-istarstva odbrane stigao dopisda se kasarne „Vojvoda RadomirPutnik”, izuzima iz Master planai da vi{e nije na prodaju, po{to jezna~ajna za bezbednost zemqe. Sto-ga grad za novu Tr`nicu i Zelenupijacu „ni{ani” prostor za koji sudo sada bile planirane sasvimdruge namene, uglavnom vezane zakulturno obrazovne sadràje i de-latnosti, a to je Kneèv arsenal.

- Razmatra se ideja, koja, mora sepriznati, ima uslovne kapacitete,a sa druge strane imamo Kneèv ar-senal koji je devastiran. Raz-mi{qawa su da u hali Kneèvogarsenala od 6.000 kvadrata budesme{tena Zelena pijaca. To je,naravno, daleko vi{e od dana{wihkapaciteta pijace pod krovom, ot-prilike ~etiri puta vi{e, {tozna~i da bi budu}a pijaca u pot-punosti bila natkrivena. Osimtoga, postoji prostor za parki-rawe, i {to je svakako od zna~aja,nije van centra grada, po{to jeizme{tamo svega nekoliko stoti-na metara od dana{we Tr`nice,navodi Vasiqevi}.

Jo{ jedan gradski trg

Time zgrada „Gradske tr`nice”ostaje slobodna za nove sadràje, ato je opet na~in, dodaje Vasiqevi},da se i ovaj objekat koji je podza{titom sa~uva. Sada{wi lokalii prodavnice po obodu tr`nice„vi|eni” su za kafi}e, restorane,poslasti~arnice, galerije, a na

Grad mora imati re{ewe zasme{taj Zavoda za za{tituspomenika kulture, koji privre-meno boravi u zgradi Radio tele-vizije Kragujevac u Ulici BrankaRadi~evi}a. S obzirom na pros-torni kapacitet Kneèvog arse-nala grad }e ulagawem u prenamenure{iti i problem RTK, jer studioi redakcija televizije se nalaze uTr`nom centru „Radni~ki”.Svakako, nacrtom buxeta za nared-nu 2013. godinu predvi|en jepo~etak revitalizacije ovog pros-tora, izjavio je lani Vasiqevi}.

Novi obrt

Univerzitet nije dao kona~nure~, dràva nema novca i sve je sta-lo. Ministarstvo kulture je naosnovu pomenutog protokola s kra-ja 2011. godine finansiralo pro-jekat postoje}eg stawa Ma{inskeradionice, {to je osnova za daqepoteze. Bar je trebalo da bude tako,odnosno da Stara livnica ostajemuzej, âurnica da budepreure|ena za dekanat, a Ma{in-ska radionica da bude pretvorenau fakultet.

Podsetimo, sredinom novembrapro{le godine, prilikom poseteStaroj livnici, Ma{inskoj ra-dionici i âurnici, tada{wiministar kulture Republike Sr-bije Bratislav Petkovi} rekao jeda }e sve u~initi kako bi pomogaorevitalizaciji Kneèvog arse-nala. On je tada istakao da je pro-jekat revitalizacije kragujeva~kogKneèvog arsenala stigao u min-istarstvo, kao i da investirawe usa~uvane reprezentativne indus-trijske gra|evine zavisi odnov~anih sredstava koje }e Min-istarstvo kulture biti spremno daizdvoji u ove svrhe.

Treba re}i da ve} nekoliko go-dina postoje razli~iti planovi zaprostor sa desne strane Lepenicei novu namenu Kneènog arsenala.Razmi{qalo se da se na tom pros-toru udome kafi}i i no}niklubovi, a pre nekoliko godina na-javqivana je saradwa sa EmiromKusturicom, odnosno osnivawefilmskog grada. Ne treba zabo-raviti da je inostrana koproduk-cija pre dve godine ovaj prostorizabrala za deo snimawa serije„Titanik - krv i ~elik”. Upravo jebila obnovqena Ma{inska ra-dionica, {to i jeste najve}i ob-jekat „Kneèvog arsenala”, a ob-novqena je i ̂ aurnica, ali je ubr-zo sve zapu{teno. Ovde su sni-mani i kadrovi doma}e serije„Ravna gora”, a ve} tri godine naplatou Kneèvog arsenala, poredo~uvanog industrijskog dimwakaodràva se rok festival „Arsenalfest“, koji je postao poznat u Sr-biji i regionu.

Ali, sve {to je produkcijskitim ove ili one serije uredio,

iznova je uni{teno, pa nesu|enifilmski grad vi{e li~i na de-poniju. Objektima Kneèvog arse-nala gazduje Uprava za imovinu gra-da, fizi~kog obezbe|ewa u ovomtrenutku nema i o~igledno je dane{to mora da se promeni. Otudasada jo{ jedan obrt u planovima.Ali, otkud ba{ Zelena pijaca iTr`nica, kada su sve ideje bilevezane za uvo|ewe raznih kul-turnih sadràja, jer je re~ o kul-turno istorijskom nasle|u?

- Grad je uradio veliku studijurevitalizacije centra grada, saposebnim osvrtom na taj neka-da{wi deo „Zastave”. Ali, ne moèse o~ekivati da }e ti objekti kojijesu veliko graditeqsko i kul-turno-industrijsko nasle|e i su-tra biti nameweni proizvodwi iindustriji. Sigurno }e sede{avati promene delatnosti inamene, kaè Vasiqevi}.

Mogu li se o~ekivati namenskasredstva „sa strane” za revital-izaciju Kneèvog arsenala, jergovorimo o kulturno-industri-jskom nasle|u?

- Od dràve, iskreno, ne o~eku-jemo ni{ta. Jedino kroz konkurseo~ekujemo da dobijemo sredstvaiz fondova Evropske unije. Sve-jedno {to se razmi{qa o useqewuZelene pijace, uslovi za{tite ob-jekta Kneèvog arsenala se mora-ju po{tovati. Naravno, un-utra{wost objekta je slobodna imoè se koristiti i za tu namenu,obrazlaè Vasiqevi}.

Svakako treba re}i da se nanekoj od narednih sednica VladeSrbije o~ekuje da }e ceo prostornekada{weg Vojno-tehni~kog za-voda, deo koji je kupio grad pre{est godina, ali i dana{wi pros-tori „Zastave kamiona”, „Zastavaoru`ja” i „Pirotehnike” bitiprogla{eni za prostornu kul-turno-istorijsku celinu odizuzetnog zna~aja. Kragujeva~kiZavod za za{titu spomenika kul-ture je, ina~e, pokrenuo tu ini-cijativu i obratio se Republi~komzavodu i Ministarstvu kulture, aministarstvo Vladi Srbije.

Pojedina~ni objekti, Ma{ins-ka radionica, âurnica i Staralivnica ve} decenijama suspomenici kulture od velikogzna~aja. Iz Kragujevca se lobi-ralo i za „Dane evropske ba{tine”,ba{ po{to je tema kulturno-in-dustrijsko nasle|e, te }e cen-tralna manifestacija 21. sep-tembra biti upravo u „gradskom”delu Vojno-tehni~kog zavoda, is-pred Stare livnice. Uz doma}ine,zvanice, gra|ane, po{to }e „ve-liki” VTZ tada dobrim delom bitiotvoren za obilazak autobusom, igoste iz inostranstva, Kragujevac}e posetiti i novi ministar kul-ture Ivan Tasovac. Mo`da ~ujemojo{ neke ideje.

Gradskog ve}a Neboj{a Vasiqe-vi} najavio da }e se naredne go-dine (2013.), sigurno krenuti sarealizacijom projekata koji suplanirani za lokaciju Kneèvogarsenala:

- U toku je izrada projektaizvo|ewa stawa. Prirodno je da seove institucije na|u na jednommestu, a prema ranijem dogovoru saUniverzitetom, s obzirom na to daje re~ o otprilike 7.000 kvadrata,bi}e dovoqno prostora i za deoFILUM-a, najverovatnije za odsekgrafi~kog dizajna, ali o tomekon~nu odluku treba da doneseUniverzitet.

platou sada{we pijace i premaMalom parku planiraju se ba{te,dok bi sama hala „Gradsketr`nice” mogla da bude zimskaba{ta.

Ali, vratimo se „Kneèvom ar-senalu” i ranijim idejama ~emu biposluìo ovaj istorijski vredanobjekat. Podsetimo, u zdawimanekada{weg kragujeva~kog Ar-tiqerijsko-tehni~kog zavoda, poz-natijeg kao Kneèv arsenal, koji jegrad svojevremeno kupio od „Zas-tava kamiona”, (ukupno oko 7.000kvadrata i ~etiri hektara) premapro{logodi{wim najavama tre-balo je smestiti Filolo{ko-umet-ni~ki fakultet, Zavod za za{tituspomenika kulture, Radio tele-viziju Kragujevac i Centar zaedukaciju i stru~no usavr{avawenastavnog osobqa, za ~ijesme{tajne kapacitete su, tvrdilose, [vajcarci izrazili sprem-nost da uloè deo sredstava.

Najavqivan je naredni korak, dase ceo prostor proglasi kulturno-istorijskom celinom pod za{tit-om dràve, ali i da se, ukoliko seobezbede sredstva, od „Zastavakamiona” i Vojne fabrike otkupiostatak kompleksa koji se svrsta-va u industrijsko nasle|e, kojimo`da broji oko deset hektara.

Gradska Uprava za imovinu iUniverzitet u Kragujevcu, izme|uostalog, osnovali su radnu grupukoja bi trebalo da otpo~ne izraduprojekta, kako bi se znalo koliko}e ko{tati pretvarawe starogzdawa Kneèvog arsenala u zgraduFILUM-a, a tokom 2012. godinetrebalo je ostvariti tre}u izavr{nu fazu velikog plana,konkurisati za sredstva iz pret-pristupnih fondova EvropskeUnije.

Kako je rekao tada{wi min-istar kulture i informisawaPredrag Markovi}, u projekat seve} ukqu~io i ekspertski tim izFrancuske, koji je u jednomtrenutku posetio Kragujevac i uizve{taju konstatovao da je Kneèvarsenal mogu}e pretvoriti u kul-turno turisti~ku destinaciju.

Grad je ministru kultureMarkovi}u uru~io Pismo o nam-erama revitalizacije starog grad-skog jezgra, {to je omogu}ilo da seiz dràvnog buxeta obezbede sred-stva, izme|u ostalog, za sanacijuzvonika Stare crkve i rekon-strukciju Stare skup{tine. Timesu, zapravo, zapo~eli proces re-vitalizacije jer su Stara crkva iStara skup{tina na samom „pragu”kompleksa Vojno-tehni~kog zavoda.

Osim toga, tvrdilo se da jespremnost da se ukqu~i izraziloi Ministarstvo prosvete, koje jezajedno sa Ministvom kulture tre-balo da obezbedi neophodna fi-nansijska sredstva za predvi|enouseqewe FILUMA-a. Tada je ~lan

NOVA IDEJA ZA KNE@EV ARSENAL

PPiijjaa~~nneetteezzggee uu zzggrraaddii –– ssppoommeenniikkuukkuullttuurree DA LI ]E SE PIJACA

PRESELITI NA DRUGUSTRANU LEPENICE

Razmatra se ideja da uhali Kneèvog arsenala budesme{tena Zelena pijaca, ~ime bi se, poovoj zamisli,„teì{te” varo{i,ugostiteqstvo izabavni sadràjiuselili na novi gradski trg pored Malog parka isada{wu zgradu„Gradske tr`nice”.Ovo je tre}a po redupromena nameneKneèvog arsenala uplanovima gradskevlasti, koja je bilavi|ena za sme{tajFILUMA ili filmski grad, pa bismo sada dobilinovu pijacu u objektukoji je za{ti}en kaospomenik kulture

PRE GODINU DANA IMAO SASVIMDRUGE PLANOVE:

NEBOJ[A VASIQEVI]


Актуелно

ШУМАРИЧКО ЈЕЗЕРО У УРБАНИСТИЧКИМ ПЛАНОВИМА

[umarice su na nivou Evrope najve}i parkovs-ki prostor u centru grada i obuhvata povr{inu od352 hektara. Ima delova pokrivenih {umom, ali iparkovskih povr{ina. Prema ugovoru sa Direk-cijom za urbanizam iz 2005. godine ura|en je pred-log plana detaqne regulacije sportsko- rekrea-cionog centra „Jezero [umarice”, kojim je defin-isan karakter gradwe i ure|ewa ~itavog pojasa okojezera, kao i kompletne vode, ogledala jezera.

Osim gradwe ugostiteqskih i sportskih objeka-ta, jedna od ideja je i povezivawe jezera sa drugimturisti~kim punktovima uvo|ewem turisti~kog

voza, koji bi prolazio kroz [umarice i Spomenpark, ali i kroz delove grada gde su sme{teni na-jzna~ajniji kulturni objekti.

Podse}awa radi treba navesti da je nekada u pod-no`ju jezera postojala vodenica koja nije sa~uvana,ali bi mogla da se obnovi. Tako|e, deo premahotelu u [umaricama mogao bi da bude isko-ri{}en za postavqawe vi{e objekata iz etnonasle|a. Na tom potezu sme{tena je i botani~kaba{ta, tako da bi povezivawem funkcija svih de-lova mogla da nastane zanimqiva turisti~ka atrak-cija.

Povezivawe sa drugim lokacijama

(NE)MOGU]A MISIJA NA PROSTORU SPOMEN PARKA [UMARICE

[ta ne bi naru{ilo memorijalnostVlasnici zemqi{takojima je ono skorijevra}eno po Zakonu o restituciji zainteresovani su zaizgradwu sportskihterena ili objekata saiskqu~ivo kulturnimsadrèjem, ali po{to[umarice imaju status kulturnog dobraod izuzetnog nacionalnog zna~aja,nikakve dozvole zagradwu ne mogu dobiti.Ipak, i qudi izstru~nih krugovaspremni su da otvorepitawe da li trebaomogu}iti postavqaweobjekata koji bi ovajmemorijalni prostoroplemenili, a nenaru{ili

Пише Гордана Божић

Мalo je onih kojiznaju da je od 350hektara zemqi{tau [umaricama uokviru kompleksa„Spomen park”vi{e od 70 hektara

u privatnom vlasni{tvu. Najve}ideo povr{ina centralnog delamemorijalnog parka je u ranijemperiodu otkupqen od biv{ihvlasnika, a novim Zakonom orestituciji predvi|eno je da se ipreostalim vlasnicima nadok-nadi nacionalizovana imovina.

Najve}i problem za sve one kojiìve na ovoj teritoriji ili susamo vlasnici neizgra|enihparcela je u tome {to ne mogu daraspolaù svojim vlasni{tvom,zbog posebnog statusa koji Spomenpark ima od 1979. godine. Kaokulturno dobro od izuzetnog na-cionalnog zna~aja ~itav kompleksje pod za{titom dràve, a Zakonomo kulturnim dobrima izuzet je odsvake nove gradwe, jer se ne moèmewati wegov izgled, svojstvo,niti namena. Vlasnicima kojiimaju stambene objekte u okviruSpomen parka dozvoqena je jedinoadaptacija u postoje}im okvirima,a progleda se kroz prste onimakoji pone{to zasade na svojimparcelama u obodnim delovimaceline. Ni{ta vi{e od toga se netoleri{e, jer su{tina je da sesa~uva duhovnost i namena koju ovacelina ima, pa su ustanovezaduène za brigu o Spomen parkutokom svih ovih decenija vodileèstoku borbu za wegovo o~uvawe.Postavilo se pitawe, me|utim,ne bi li, mo`da, trebalo adekvat-nim sadràjima oplemenitiodre|ene povr{ine, naro~itozapu{tene livade, a da se pri tomene naru{i prvobitna namena?

Vlasnici ne raspolaù svojom imovinomOvo pitawe pokrenuli su vlas-

nici vra}ene imovine me|u koji-ma su Spasoje Bogosavqevi} i Mi-lanka Erski.

Bogosavqevi}u je po Zakonu orestituciji vra}ena parcela od 35ari, koja se nalazi na prostoruizme|u restorana „Palisad” iMuzeja „21. oktobar”. Wegova ne-mera je da na toj parceli napravisalon za kulturne namene, u okvirukoje bi se nalazile slikarske ga-lerije i sli~no, {to, kako kaè Bo-gosavqevi}, za razliku od „Pal-

nadoknada, pa preko Skup{tinegrada i republi~kog Zavoda zaza{titu spomenika kulturepoku{avamo da vidimo {tamoèmo da uradimo u ovom, ali iu nekim budu}im slu~ajevima ko-jih }e verovatno biti, obja{wavaMarija Obrovi}, {ef op{teslu`be u „Spomen parku”, dodaju}ida }e ovaj slu~aj, verovatno,zavr{iti na sudu.

Ona je potvrdila da zbogposebnog statusa ove zone vlas-nicima nije dozvoqena gradwa,ali da se u grani~nim zonamajedino toleri{e bavqewe poqo-privredom.

dozvola i projekata da se na krajuodustalo od takve zamisli. Svakoko ho}e da ide nekim legalnimputem uglavnom pro|e kao mi uovom slu~aju sa ~esmom, kaè Mar-ija Obrovi}.

Kako je onda nikla onolika halapored Hotela „[umarice” - nikood na{ih sagovornika nije umeo daodgovori.

U Zavodu za za{titu spomenikakulture kaù da su oni samoposrednik i da svaki predmet kojidobiju {aqu republi~kom Zavodui oni o wemu re{avaju. Svih ovihgodina bilo je mnogo zaintereso-vanih vlasnika zemqi{ta da makarobnove svoje ku}e kako bi mogli daìve u wima, ali ih je repub-li~ki Zavod sve odbio.

- Sada je u toku revizija grani-ca Spomen parka, jer su se prome-nile katastarske parcele, pa senadam da }e se iza}i u susret baronim qudima koji ìve ugrani~nom podru~ju. Svakako bitrebalo dodati neke sadràje i ucentralnom delu, ali na{e sug-estije ne dobijaju adekvatan odgov-or. Kada sam pitao u Beogradukako je dozvoqena gradwa hale,odgovorili su mi da je to sve poli-tika i da se posao zavr{ava prekonekih drugih qudi, kaè direktorZavoda za za{titu spomenika kul-ture Marko Grkovi}.

Jedna od ustanova koja, kako sunam rekli u „Spomen parku” imazdrav odnos prema ovom pros-toru je Direkcija za urbanizam.Oni su ~vrst bedem u odbraniove povr{ine od nenamenskegradwe, ali je wihov stav da tre-ba dodati sadràje koji bi ople-menili prostor. U Direkcijikaù da ne postoji detaqni ur-banisti~ki plan za ceo kompleks,nego je 2009. godine izra|en jedi-no Plan generalne regulacije.Zbog toga, kaè zamenica direk-tora u Direkciji Mirjana ]iri},i nije mogu}e ni{ta graditi utom delu. Potrebno je da graddonese odluku o izradi plan De-taqne regulacije, kako bi se pris-tupilo tom poslu.

- Samo za {umari~ko jezeroura|en je plan detaqne regulacijei u tom delu je predvi|ena gradwaugostiteqskih objekata, splavovana jezeru i sli~no obja{wava Mir-jana ]iri}, dodaju}i da bi u cen-tralnom delu parka trebalozadràti rekreativne povr{inebez gradwe objekata, ali i da bi namestu gde je nekada bila etno ku}atrebalo obnoviti takve sadràje.

U svakom slu~aju, ~itavapovr{ina prili~no je za{ti}enasvih ovih godina, kao i po~etnaideja da to bude memorijalni kom-pleks, ali bi svakako trebalorazmisliti o ideji da se dodajukulturni i rekreativni sadràjikoji bi dopunili ovaj prostor, nenaru{avaju}i wegovu duhovnost izna~aj koji ovaj memorijalni parkima.

naslednika koji su u istompoloàju.

Milanka Erski tako|e je odne-davno i zvani~no, sa jo{ neko-liko naslednika vlasnica jednog ipo hektara imawa, koje je svo-jevremeno deda kupio wenoj majcikao svadbeni poklon i nalazi senedaleko od jezera u [umaricama.I ona je ogor~ena zbog toga {to nemoè da raspolaè svojom imovi-nom i traì da joj se parcela is-plati ili da se dozvoli gradwa.

- Od prvog septembra i zvani~noimamo potvrdu da je zemqi{te na{e,ali mi nije jasno za{to ne mogu daraspolaèm svojom imovinom. Kako

isada”, nikako ne bi naru{avalosu{tinu ovog prostora, ve} bi sesvojim sadràjima uklapalo i dop-uwavalo parkovsku celinu.

- Podneo sam zahtev Zavodu zaza{titu spomenik kulture, nada-ju}i se da }e imati razumevawa zaovakve ideje, ali je on odbijen, uzobrazloèwe da se na taj na~innaru{ava duhovnost ovog mesta. Dali to zna~i da bi galerijanaru{avala postoje}i kafanskiambijent i rasterala raznesumwive tipove koji se ovdeokupqaju no}u, pita se Bogosavqe-vi}.

Osim toga, on je i vlasnik

POTEZ NA KOME SPASOJE BOGOSAVQEVI] IMA TRI HEKTARA, PLUS 35 ARI KOD MUZEJA

parcele od tri hektara na prilazu{umari~kom jezeru gde je wegovdeda nekada imao vinograde ivo}wake. Na ovom prostoru plani-rao je da napravi etno selo saraznim turisti~kim sadràjima isportske terene, ali mu je odgov-oreno da moè jedino da se bavipoqoprivredom. Bogosavqevi}kaè da nema nameru da gradistambene zgrade, niti poslovniprostor, ve} iskqu~ivo objektekoji bi se uklapali u ovu celinu,ali je wemu, kao i ostalima kojiovde imaju imawa, prakti~noblokirana imovina, jer im ni{tanije dozvoqeno da rade. Onnagla{ava da ne}e odustati odsvoje namere i da }e se obratitisvim instancama kako bi sekona~no na{lo re{ewe, ne samo zawega, nego i za desetine drugih

Na{a sagovornica se se}a da jepre petanest godina vlasnikparcele na kojoj se nalazila staraku}a, nedaleko od spomenika NadiNaumovi}, po~eo da gradi ku}u,ali je inspekcija donela re{eweo ru{ewu koje je i izvr{eno. To je,kaè ona, bio dobar primer drugi-ma, pa je nastao zastoj u traèwuodobrewa za gradwu. Ina~e, kada seneko pojavi sa takvim zahtevomprocedura je takva da ga „Spomenpark” prosledi ovda{wem Zavoduza za{titu spomenika kulture, aoni daqe republi~kom Zavodu.

Koliko je te{ko bilo dobiti„zeleno svetlo” i za najmawupromenu potvr|uje i primer kadaje „Vodovod” hteo da sagradiobi~nu ~esmu kod |a~kog spomeni-ka koja bi imala samo upotrebnuvrednost. Bilo je potrebno toliko

to da neko moè usred [umarica danapravi onoliku halu, a mi koji smoovde ro|eni ne moèmo ni{ta, pitase na{a sagovornica.

Nedostaju sadràjiOvo pitawe postavili smo i

nadle`nima u „Spomen parku”koji su iznena|eni saznawem da jedràva vratila zemqi{te u okviruovog kulturnog dobra, iako je za-konom predvi|eno da se u ovakvimslu~ajevima iskqu~ivo izvr{inov~ana nadoknada. O vra}awuzemqi{ta pored Muzeja saznali sutek kada im je jedan vlasnikdostavio pravosna`no re{ewe.

- U ovoj ustanovi smo svi bilizate~eni ovim saznawem jer se nemoè vratiti zemqi{te koje jedeo memorijalnog prostora. Popravilu bi trebalo da se u takvimslu~ajevima isplati nov~ana

PARCELA KOJA JEVLASNI[TVO MILANKE

ERSKI

KAKO JE NAPRAVQEN IZUZETAK GRADWOM POREDHOTELA „[UMARICE”


Пише Јаворка Станојевић

Иn for ma ci ja da su re zul -ta ti is pi ti va wa kva li -te ta vo} nih so ko va, ko jeje na ru ~i la Na ci o nal naor ga ni za ci ja po tro {a ~aSr bi je, po ka za la da 10od 16 is pi ti va nih pro -

iz vo da ne sa dr ̀ e de kla ri sa ne ko li -~i ne vo} nog sa dr ̀ a ja, uz ko ju ide po- da tak da je u ob ma ni u hva }e no tri odpet pro iz vo |a ~a vo} nih na pi ta ka,ni je i za zva la zna ~aj ni ju pa ̀ wu jav -no sti. Iz o stao je po tro {a~ ki boj kot„pro zva nih” rob nih mar ki na ko ji jepo zva o NOPS, a o sim „De le zea” i „U -ni ve rek spor ta”, ko ji su po vu klispor ne pro iz vo de, o sta li tr go vin skilan ci na sta vi li su da pro da ju po gre -{no de kla ri sa nu ro bu kao da re zul -ta ti is pi ti va wa ni su sti gli dowih. Ni su se po sti de li ni pro iz -vo |a ~i, pa je je di no „Vi no ̀ u pa” za-

ni a pa rat, ko mor ski si stem i de lo -ve po tro {a~ kog po kre ta ko ji slu ̀ ein te re si ma pro iz vo |a~ kog i u vo -zni~ kog bi zni sa.

Svo je tvrd we pot kre pqu je ar gu -men ta ci jom da Po kret ve} tri go di -ne ne mo ̀ e da ra di is pi ti va wa ko -ja su to kom 18 go di na kon ti nu i ra nekon tro le da la iz ra zi to po zi tiv nere zul ta te, zbog to ga {to se za me riojed nom ve li kom pro iz vo |a ~u mle kai mle~ nih pro iz vo da.

- Ne po sred ni po vod za pre sta naku po red nih kon tro la je dug pre ma la -bo ra to ri ji kod ko je smo ra di li a na -li ze od 960.000 di na ra na stao zbogto ga {to je na{ part ner, Pri vred -na ko mo ra Be o gra da, ko ja je su fi -nan si ra la is pi ti va wa, od bi la danam u pla ti o be }a na sred stva. To sedo go di lo o nog tre nut ka ka da smo ot -kri li da ki se lo mle ko i jo gurt jed -ne po zna te mle ka re ni su zdrav stve -no bez bed ni. Po {to ni smo pod le gli

oni ko ji bi mo ra li da bri nu o to me{ta se na la zi u rad wa ma ne ra de svojpo sao ka ko tre ba. Ako se u su di te dapre ko ra ~i te tu gra ni cu, sle de pri- ti sci, pa i pret we. ̂ ak i u ko li ko uspe te da o do li te, oni na |u na ~in davas o ne mo gu }e da ra di te {to se vi -di na na {em pri me ru.

To je je dan a spekt pro ble ma, a drugi je {to je do zvo qe no da se u o bla -sti kon tro le kva li te ta po ja ve iz ra -zi te ne spo ji vo sti funk ci ja. Po stoji, na i me, od re |en broj la bo ra to -ri ja ko je pra te kva li tet i ra de is -pi ti va wa po u go vo ru sa pro iz vo |a -~i ma, wih i sto vre me no an ga ̀ u jein spek ci ja u o ba vqa wu re dov nihkon tro la, a po tom i ste la bo ra to ri -je an ga ̀ u je i sud, ka da je po treb nosud sko ve {ta ~e we ili su per a na li -za. Ako o vo me do da mo ~i we ni cu daje za kon tro lu o no ga {to je de mo i pi- je mo za du ̀ e no ~ak pet ra zli ~i tihin spek ci ja, ja sno je da su o ni mako ji bri nu je di no o pro fi tu posva ku ce nu vrata {i rom o tvo re na,ka ̀ e na{ sa go vor nik.

Boj kot je naj te ̀ a ka zna

Pot pred sed nik NOPS-a Zo ranNi ko li} ta ko |e sma tra da dr ̀ a vani je stvo ri la funk ci o nal ne si s-tem ske me ha ni zme ko ji ma bi po -tro {a ~i ma bi lo o mo gu }e no da znaju {ta do bi ja ju za svoj no vac.

Po re de }i ob ma nu sa maw kom vo -

Po zi vi na sank ci o ni sa we ne po -{te nog po slo va wa ka kve u pu }u jeNOPS, me |u tim, i ma ju o zbi qanpro blem u ~i we ni ci da ni ko po u -zda no ne zna ka kvog kva li te ta je ve -}i na pre hram be nih pro iz vo da ko jise na la ze u ra fo vi ma do ma }ih tr go -vi na. Po {to wi hov kva li tet ga ran -tu je sam pro iz vo |a~ ko ga, pre matvrd wa ma Pe tra Bo go sa vqe vi }a, od -go vor ni dr ̀ av ni or ga ni ret ko i po -vr {no kon tro li {u, o no me ko ku pu -je o sta je da mu ve ru je na re~. Sli~ noje i sa u vo znim ar ti kli ma ko ji se vi -{e ne pre gle da ju na gra ni ci, ne go seve ru je o no me {to pi {e u pro prat nojdo ku men ta ci ji. Ko li ko se po ve re wamo ̀ e i ma ti u te pa pi re po tro {a ~izna ju po a fe ra ma o go ve |em me su izBra zi la ili ne ko li ko pu ta za mr za -va noj pi le ti ni ko ja je u {la u vir {leko jom se hra ne ma li {a ni.

One ko ji bi boj ko to va li ne kva -li tet nu i zdrav stve no ne be zbe duhra nu sva ka ko bi za ni ma lo u ko jimpro iz vo di ma za vr {a va ju si ro vi neko je E vro pa li fe ru je iz svo jih skla- di {ta za to {to su, po wi ho vim stan- dar di ma, bi le pre du go za mr znu te, ako je su, po slo vu na {eg za ko na, jo{u po tre bqi ve.

Pro iz vo di za „car ske” tr pe zeSta nov ni ci ze mqe ko ja je pre ̀ i -

ve la bom be i o si ro ma {e ni u ra ni -jum ta ko |e bi vo le li da zna ju za {to

ili sta je sti gli do wi ho vog ta wi ra,kao {to to zna ju ì te qi EU ko jojstre mi mo? Ne bi bi lo lo {e ni da seob ja sni za {to su tr go vin ski lan ciko ji i ma ju sop stve ne rob ne mar ke na-j no vi jim za kon skim re {e wem o slo -bo |e ni o ba ve ze da ot kri ju ~i ji pro -iz vo di se na la ze u wi ho vom pa ko -va wu, {to je u E vro pi o ba ve zna prak- sa?

Da bi do bi li od go vo re srp skipo tro {a ~i mo ra li bi da ku ca ju namno go a dre sa, jer ze mqa ne ma ob je -di we ne si ste me kon tro le bez bed -no sti i kva li te ta hra ne. Sve i da po -ku ca ju na vra ta po qo pri vred ne, sa -ni tar ne, fi to, tr ̀ i {ne i ve te ri -nar ske in spek ci je ko je, de le }i na-d le ̀ nost, u vek i ma ju mo gu} nost dalop tu pre ba ce u tu |e dvo ri {te, ne -}e pu no po sti }i. Jer se i o vaj pro -blem mo ̀ e za ba {u ri ti ~u ve nim iz- go vo rom o ne ma wu pa ra, qu di i do- brih za ko na.

Ova ar gu men ta ci ja }e sva ka ko dr -à ti vo du do voq no du go, po {to }epo sle di ce ko je }e gra |a ne Sr bi je,ali i dr ̀ av nu ka su iz ko je }e mo ra -ti da se o dva ja no vac za le ~e we, sti -}i u vi du bo le sti i za zva nih ne kva -li tet nom i zdrav stve no ne be zbed nomis hra nom, sti }i na na pla tu dru gimvla da ma.

Gra |a ni ma ko ji je du ono {to mo -gu da pri u {te i na |u u rad wa ma u -

Здравље

Zo ran Ni ko li}: Ne -

{to se mo ̀ e po sti }i

ako se, za ra zli ku od in spek -

ci ja ko je ni ka da ne i me nu ju

pre kr {i o ce, u jav nost i za |e

sa pre ci znim po da ci ma ko ji

pro iz vo di ne za do vo qa va ju

stan dar de kva li te ta i ko ih je

pro iz veo ili u ve zao

”

ZA [TO NE MA KON TRO LE KVA LI TE TA HRA NE I PI ]A U TR GO VI NA MA

In te re se bi zni sa blan ko {ti ti dr ̀ a vaPro iz vo |a ~i, u vo zni ci i di stri bu te ri, za rad svog pro fi ta, mo gu da va ra ju, pot kra da jui na ru {a va ju zdra vqe na ro da, ko ji u be divi {e bri ne da li ima da je de ne go {ta mu jena tr pe zi. Pred stav ni ci or ga ni za ci ja ko je tre ba da {ti te po tro {a ~e za to di rekt no o kri vqu ju dr ̀ a vu ko ja {u ru je sa bi zni sme ni ma,a i sto vre me no ne stva ra ni za kon ske ni in sti tu ci o nal ne me ha ni zme da se u ve de kon tro la hra ne

Pe tar Bo go sa vqe vi}: Ni ko po u zda no

ne zna ka kvog je kva li te ta ve }i na

pre hram be nih pro iz vo da u tr go vi na ma, po {to

wi hov kva li tet ga ran tu je sam pro iz vo |a~, a

kod u vo zne ro be vi {e ne ma pre gle da na gra -

ni ci, ne go se ve ru je o no me {to pi {e u pro-

prat nim pa pi ri ma

”

KU PU JE MO BEZ MO GU] NO STI DA ZNA MO [TA

tra ̀ i lo do ka ze, doksu „Du ga frut” i „Ta -ko vo” ig no ri sa li ~i -we ni cu da su u hva }e -ni u pre va ri. Ni jebi lo ni re ak ci je dr -àv nih or ga na ko jisu pla }e ni da bri nu oto me ka kva se ro bana la zi u tr go vi na mapre hram be nih pro iz -vo da.

Ne do re ~e ni za ko niPo da ci o o bi mu

ne po {to va wa za ko nai ku pa ca na za ne mar -qi vom u zor ku o no ga{to gra |a ni Sr bi jeje du i pi ju na vi de loiz no se da se u ze mqi,ko ja mno go po la ̀ e napo ten ci ja le a gra ra,ma lo bri ne o kva li -te tu i zdrav stve nojis prav no sti hra ne.O sim {to ot kri va juda ni smo do ra sli za-

jed ni~ kom tr ̀ i {tu E vro pe za ko jese pri pre ma mo, ~i we ni ca da se ne -ka ̀ we no mo ̀ e za vla ~i ti ru ka u po -tro {a~ ki xep, ta ko {to mu se u me -sto vo }a pro da ju ve {ta~ ki do da ci,po bu |u je sum we da su in te re si bi -zni sa u spe li da o bez be de za {ti tu dr -à ve.

Po {to im na ru ku idu ne do re ~e -na za kon ska re gu la ti va, si stem skine re {e na kon tro la, sla bo ar ti ku -li sa na po tro {a~ ka sna ga i jo{ u vekne do voq no raz vi je ni me ha ni zmitr ̀ i {ne kon ku ren ci je, pro iz vo -|a ~i, u vo zni ci i di stri bu te ri mo -gu se bi da do pu ste luk suz da, u ci qusvog pro fi ta, va ra ju, pot kra da ju,na ru {a va ju zdra vqe na ro da ko ji,zbog si ro ma {tva, vi {e bri ne da liima da je de ne go {ta mu se na la zi uta wi ru.

Pe tar Bo go sa vqe vi}, pred sed nikPo kre ta po tro {a ~a Be o gra da, ko ji seje di ni u ze mqi ba vio u po red nim is -pi ti va wem kva li te ta pre hram be -nih pro iz vo da, za o va kvo sta we o tvo -re no op tu ̀ u je ko rum pi ra ni dr ̀ av -

in ter ven ci ja ma i pri ti sci ma, ko -ji ni su sti za li sa mo od pro iz vo |a -~a ne go i od qu di iz vr ha vla sti dase re zul ta ti ne ob ja ve, ne go smo is -po {to va li svo ju me to do lo gi ju i i -za {li u jav nost sa spor nim a na li -za ma, u sle di la je blo ka da ra ~u na. Odta da se ni ko u ze mqi ne ba vi o zbiq -nom kon tro lom, ni ti ima vi dqi vihpri me ra or ga ni zo va ne bri ge za toka kvu hra nu je du gra |a ni ove ze mqe,ka ̀ e Bo go sa vqe vi}.

O vaj ak ti vi sta po kre ta, ko ji je is -pi ti vao kva li tet hra ne u le gal nimtr go vin skim to ko vi ma u ~i ta voj ze -mqi, ka ̀ e da je u na {em dru {tvutre nut no ne mo gu }e o bez be di ti si s-tem sku kon tro lu, zbog op struk ci jedr ̀ a ve ko ja u vek ka da se do |e do ta~ -ke ko ja ot kri va we nu od go vor nost po -sta vqa ne pre mo sti ve pre pre ke.

- Vi mo ̀ e te da is pi tu je te i ob ja -vqu je te re zul ta te sve dok ne ot kri -je te da je ne ko u dr ̀ av noj slu ̀ bi ne -ko me pro gle dao kroz pr ste za {ta je,ve ro vat no, bo ga to na gra |en, ili va -{e ot kri }e ne iz ne se na vi de lo da

}a u so ko vi ma sa si tu a ci jom u ko jojbi vam ka sa pin na pla tio ki lo gramme sa, a za pa ko vao po la ki lo gra mako sti ju, Ni ko li} ka ̀ e da po tro {a~ -ke or ga ni za ci je, ali i sa mi po tro -{a ~i mo ra ju vr {i ti ja ~i pri ti sakna dr ̀ av ne or ga ne i po seb no na ne- sa ve sne pro iz vo |a ~e i u vo zni ke.

- I a ko pred sta vqa ju sa mo kap umo ru, ovi re zul ta ti su po ka za li dase ne {to mo ̀ e po sti }i je di no ako se,za ra zli ku od in spek ci ja ko je ni ka -da ne i me nu ju pre kr {i o ce, u jav nosti za |e sa pre ci znim po da ci ma ko jipro iz vo di ne za do vo qa va ju stan dar -de kva li te ta i ko ih je pro iz veo iliu ve zao. Mi smo taj deo po sla u ra di -li, a na po tro {a ~i ma je da od lu ~e dali }e ih i da qe ku po va ti, ili }e seod lu ~i ti za one ko ji su u spe {no pro -{li test. U ko li ko, bez ob zi ra na ni -ù ce nu, od lu ~e da ih boj ko tu ju to }ebi ti mno go ve }a ka zna od one ko ju biim od re di la in spek ci ja, a si gu ransam da bi sle de }i put do bro raz mi -sli li pre ne go {to po mi sle da nasob ma wu ju, ka ̀ e Ni ko li}.

od mar ta ne ma ni re ~i o a fla tok -si~ nom mle ku i za {to se }u ti o o -be }a nom vra }a wu do zvo qe nog ni voaove kan ce ro ge ne sup stan ce ko ja jejed nim po te zom pe ra u de se to stru -~e na. Za ni mao bi ih i od go vor na pi -ta wa zbog ~e ga se u na {oj ze mqi nezna put ko jim su do ma }i i u vo znipre hram be ni pro iz vo di sa wi ve

te ha ni je ni to da se i stom hra nomhra ne i pri pad ni ci vla sti. Pe tarBo go sa vqe vi}, na i me, tvr di da uSr bi ji po sto je pro iz vo di do stoj nicar ske tr pe ze ko je pre po zna ju i ku -pu ju sa mo o da bra ni. Je di ni iz bor ko -ji i ma ju o bi~ ni smrt ni ci je da u zmu{ta im se nu di ili da „{pi ju ni ra -ju” gde se snab de va ju o da bra ni.


Маркетинг


Пro fe so ri raz red ne na -sta ve, srp skog je zi ka ikwi ̀ ev no sti, fi zi~ kekul tu re, ma te ma ti ke istra nih je zi ka, wih oko150, sa ne str pqe wem o -~e ku je da na {wu „pre s-

u du” Grad skog ve }a. U me sto ras po -re da ~a so va za no vu {kol sku go di -nu, wi ma su pro {le ne de qe u ru ~e -na re {e wa o is te ku u go vo ra, uz po -ru ku da vi {e ne ma ju raz lo ga da do -la ze u {ko lu.

- Pri pre ma la sam se za po pod -nev nu sme nu ka da mi je za zvo nio te -le fon. Se kre tar ka {ko le me je o ba -ve sti la od do |em po re {e we o is te -ku u go vo ra. Is pri ~a la mi je da im jeiz Skup {ti ne gra da sti gao do pis uko me se ka ̀ e da mi vi {e ne mo ̀ e -mo da bu de mo an ga ̀ o va ni u {ko li.@e le la sam da na sta vim vo lon ter -ski da ra dim, ali mi je ob ja {we noda to ni je mo gu }e. Bi la sam sa rad -nik, jed no vre me sam ra di la pre ko„Pr ve {an se”, a po sled wih go di nuda na sam bi la u pro jek tu „A si stentu na sta vi”. U {ko li, u ko ju sam do -la zi la pu ne tri go di ne, za bra we nomi je i da ra dim vo lon ter ski. Teksu tra dan sam o ti {la da se po zdra -

vim sa de com. Tog da na ni sam i ma -la sna ge, pri ~a jed na od a si ste na tau na sta vi.

Pro je kat „A si stent u na sta vi”,ko jim se grad ska vlast di ~i la pro- te klih ne ko li ko go di na kao pri me -rom do bre prak se to kom u vo |e wain klu zi je, za tim u na pre |e wem na -sta ve iz ra zli~i ti h pred me ta,prak ti~ no je pro {le ne de qe jed- nim do pi som sta vqen „na ~e ka we”.Grad ska vla da da nas bi tre ba loda od lu ~i ho }e li se i ko li komla dih ne za po sle nih u ~i te qa ina stav nika, ko ji ma je ovo bi la jedi na {an sa da to kom „~a mqe wa nabi rou” i ma ju ba rem ka kav-ta kavkon takt sa stru kom, vra ti ti svo jim|a ci ma.

Pre pre ka - no vi za kon

U do pi su ko ji je iz Grad ske u p-ra ve za po slo ve lo kal ne smo u pra -ve i op {te u pra ve, od no sno Se kre- ta ri ja ta za o bra zo va we, sti gao kra -gu je va~ kim o snov nim i sred wim{ko la ma na vo di se da je Pro to kolo sa rad wi iz me |u gra da Kra gu jev -ca i Mi ni star stva pro sve te i na -u ke, od no sno [kol ske u pra ve, a kojim je re gu li sa no an ga ̀ o va we a si -ste na ta u na sta vi, is te kao jo{ 30.ju na. Me |u tim, to ni je je di ni pro -blem.

Za kon o ra du, Za kon o o sno va masi ste ma o bra zo va wa i vas pi ta wa,a po naj vi {e Za kon o jav nim na bav -ka ma, ko ji je stu pio na sna gu a prila ove go di ne, prak ti~ no su po di -gli zid iz me |u a si ste na ta u na sta -vi i wi ho vih do sa da {wih |a ka.

Za kon o o sno va ma si -ste ma o bra zo va wa za- pra vo ne pre po zna je a -si sten te u na sta vi, ve}sa mo pri prav ni ke sta -ì ste ko ji u {ko li mo -gu da pro ve du naj du ̀ edve go di ne, dok je Za kono ra du jo{ ri go ro zni -ji, do zvo qa va ju }i pri -prav ni ko va we sa mo go -di nu da na. Za kon o jav -nim na bav ka ma, pak,pred vi |a da se za svali ca ko ja se an ga ̀ u ju, ani su za po sle na po u go -vo ru o ra du ili u go vo -ru o o ba vqa wu pri vre -me nih i po vre me nihpo slo va, mo ra ras pi sa -ti kon kurs.

I a ko se u do pi su direk to ri ma {ko la na vo- di tek da je po treb no e -vi den ti ra ti sve an ga -

ò va ne a si sten te i iz ve {ta je do -sta vi ti u ro ku od pet da na, svi suli stom po ̀ u ri li i se kre ta ri mana lo ̀ i li da ot ku ca ju re {e wa oras ki du u go vo ra. Dra go slav Mi lo -{e vi}, ~lan Grad skog ve }a za du ̀ enza o bra zo va we, me |u tim, ka ̀ e da }epro je kat si gur no bi ti na sta vqen.

- Pro je kat „A si stent u na sta vi”ima po dr {ku grad ske vla sti i[kol ske u pra ve kao pri mer do breprak se u na pre |e wa ra da u {ko la -ma. We go vim pre ki da wem bio bina net ve li ki u da rac o bra zo va wu uKra gu jev cu. Grad sko ve }e }e sed nici od 12. sep tem bra od lu ~i ti nako ji na ~in i u kom o bi mu }e bi tina sta vqen. Na à lost, sle po sedr ̀ e }i slo va za ko na, a mi slim ina po gre {an na ~in ga tu ma ~e }i,po je di ni su po ̀ u ri li, u me sto dasa ~e ka ju ne ko li ko da na, {to je zais hod i ma lo u da qa va we a si ste na -ta iz {ko la. Sma tram da ne bi bioni ka kav pro blem da su mla di ne zapo sle ni pro fe so ri i da qe o sta lisa svo jim |a ci ma do ko na~ ne od lu -ke. Grad ska pro svet na in spek ci jane bi i {la po {ko la ma i ju ri la u -~i te qe i na stav ni ke, ka ̀ e Mi lo -{e vi}.

U pu }e ni u pro blem sva ka ko }epo mi sli ti da se u o vom slu ~a ju ni -je is pre ~i lo sa mo ne ko li ko pa ra -gra fa, ve} no vac. î we ni ca je,na i me, da a si sten ti u na sta vi ve}pu nu go di nu prak ti~ no ra de vo lon- ter ski. Di na mi ka is pla te je ta kvada su pre ne ko li ko da na na ra ~u neu ~i te qa i na stav ni ka an ga ̀ o va nihu o kvi ru o vog pro jek ta le gle is pla -

te za maj i jun pro {le go di ne. - Fi nan sij ski pro blem po sto ji.

E ko nom ska kri za, sla bi pri li vi ubu xe tu, ali i ~i we ni ca da su to kompro {le go di ne ra ~u ni ov da {wiho snov nih i sred wih {ko la ne ko -li ko me se ci bi li u blo ka di, dopri ne li su da is pla te ka sne. Sva -ka ko }e mo taj pro blem i ma ti i u -bu du }e, dok se e ko nom ske pri li kene sta bi li zu ju, ali to ni je raz logi ne tre ba da bu de po vod da se ne -{to {to je do bro i za {ko le i zade cu jed no stav no pu sti niz vo du. Netre ba za bo ra vi ti da na bi rou i ma -mo oko 500 u ~i te qa i na stav ni kako ji ma je pro je kat „A si stent u na -sta vi” je di na {an sa da do |u do ka -kvog ta kvog po sla, da bu du u kon tak- tu sa stru kom i po ve }a ju svo je{an se za za po sle we, ob ja {wa vaMi lo {e vi}.

Kra gu je va~ ka i de ja

I de ja o an ga ̀ o va wu mla dih ne -za po sle nih pro sve ta ra kao a si -ste na ta u na sta vi je a u ten ti~ nokra gu je va~ ka. Na sta la je pre ne ko -li ko go di na kao pi lot pro je kat Se -kre ta ri ja ta za so ci jal nu po li ti -

ku u o kvi ru ko ga je, pu -tem jav nih ra do va, po -sao na {lo 30 ne za po -sle nih u ~i te qa.

- Pro fe so ri raz red -ne na sta ve, kao po dr -{ka u u ~i o ni ci, u po -sle ni su u mo men tu ka -da je u {ko le u vo |e nain klu zi ja. Na red ne godi ne sa o vim pro jek -tom smo a pli ci ra likod Fon da za o tvo re nodru {tvo i u {ko le je u -{lo dvo stru ko vi {e u -~i te qa. Na rav no, da bido bi li no vac, o ba ve za -li smo se da }e mo pri -~u na sta vi ti.

Iz o vog je i za {o ~i -tav niz pod pro je ka ta.Na red ne go di ne smo usi stem u ba ci li predmet ne na stav ni ke. Ne -ko li ko a si ste na ta na -

{lo se i u sred wim {ko la ma. U n-a pre di li smo na sta vu fi zi~ kog uni ̀ im raz re di ma o snov nih {ko -la, a la ni smo an ga ̀ o va li i ~e tvo -ro pro fe so ra {pan skog je zi ka,po nu div {i u po je di nim {ko la mada de ca od tre }eg raz re da fa kul -ta tiv no u~e o vaj je zik. Za hva qu }ito me pot pi sa li smo pro to ko le osa rad wi sa am ba sa do ri ma [pa ni -je i Mek si ka, pri ~a da qe na{ sa -go vor nik, na po mi wu }i da bi pre -ki da we o vog pro jek ta prak ti~ nosve vra ti lo ne ko li ko ko ra ka u na -zad.

Re zul ta te pro jek ta vred no va la jesvo je vre me no i [kol ska u pra va.An ke ta u ko joj su u ~e stvo va li imen to ri i a si sten ti po ka zu je da sui jed ni i dru gi o vaj pro je kat ran- gi ra li vr lo vi so kim o ce na ma.

Po mi {qe wu men to ra, naj ve }avred nost o vog pro gra ma je {to an -ga ̀ o va we jo{ jed nog ~o ve ka u u ~i -o ni ci do pri no si da se ve }a pa ̀ wapo sve ti u ~e ni ci ma ko ji su u in -klu ziv nom pro gra mu, ali i na da -re nim |a ci ma ko ji, ta ko |e, zah te -va ju „po se ban tret man”. Sa mim a -si sten ti ma je, pak, najz na ~aj ni je{to su i ma li pri li ku da pro |ukroz sve fa ze ra da, u ~e stvu ju ukom plet nom ̀ i vo tu {ko le i stek -nu prak ti~ na zna wa za ~i je u sva -ja we na fa kul te tu ni su i ma limno go pri li ke.

î we ni ca je, me |u tim, a to ka -è i sam Mi lo {e vi}, da je grad skavlast o vim pro jek tom za {la u po -qe ko je ne spa da u wen de lo krug.Ima o nih ko ji }e re }i da u si tu a -ci ji ka da ne ma do voq no nov ca da sefi nan si ra ono {to je o ba ve za grada ne tre ba „ba ca ti pa re” na ono{to ni je po za ko nu nu ̀ no.

- U na pre |e we ra da u {ko la mamo ̀ da ni je za kon ska, ali je mo ral- na o ba ve za sva ke od go vor ne vla stiko ja mi sli na bu du} nost, ko men -ta ri {e Mi lo {e vi}, ve ru ju }i da jeu pi ta wu sa mo „jed na prav na za vr -zla ma“, ko ja }e da nas na sed ni ciGrad skog ve }a ko na~ no bi ti ras- ple te na.

Ma ri ja O BRE NO VI]

Mo bil ni te le fon po se du je 96od sto sta ri jih o sno va ca i ~ak 99od sto sred wo {ko la ca, go to vo je i -den ti ~an i broj o nih ko ji kod ku -}e i ma ju ra ~u nar. Ve }i na wih sva -ko dnev no ba rem po la sa ta „vi si nain ter ne tu” . O o pa sno sti ma ko je ihvre ba ju ta mo, me |u tim, ma lo znaju, ka ̀ e is tra ̀ i va we ko je su la nispro ve li Mi ni star stvo na u ke iteh no lo {kog raz vo ja i U NI CEF.

O o pa sno sti ma ko je po ten ci -jal no pre te na in ter ne tu i na ~i -ni ma da se od wih za {ti te mla dimo gu vi {e da sa zna ju na a dre si bo bi blogkg.wor dpress.com. U pi -ta wu je pre zen ta ci ja ko ja je ne dav -no pro gla {e na naj bo qim blo gom obez bed no sti na in ter e ne tu, a kre -i ra li su je Mi lan Pe tro vi}, Du -{an Mi lo va no vi}, Ne ma wa Ni ko -li}, La zar Pe ro vi} i Da ni lo Mi -lo {e vi}, u ~e ni ci O snov ne {ko le„Sve to zar Mar ko vi}”.

- „Blog za bez be dan in ter net” jetak mi ~e we ko je je to kom pret hod -ne {kol ske go di ne or ga ni zo va lo U -dru ̀ e we pro fe so ra in for ma ti keSr bi je, uz po dr {ku kom pa ni je „Te -le nor”. Za da tak ko ji su u ~e ni ci dobi li je da sa mi, uz mi ni mal nupo mo} na stav ni ka-men to ra, kre i -ra ju blog ko ji se ba vi e du ka ci jomi pre ven ci jom i za {ti tom mla dihod na si qa na in ter ne tu. Na tak mi -~e wu je u ~e stvo va lo {e zde se tak o -snov nih i sred wih {ko la, od no snooko 300 u ~e ni ka i 60 na stav ni ka,ka ̀ e Ma ri ja An do no vi} Ra do je vi},na stav ni ca in for ma ti ke i men- tor ka po bed ni~ ke e ki pe.

E ki pa o sma ka iz „Sve to za raMar ko vi }a” pro gla {e na je naj bo -qom u ka te go ri ji o snov nih {ko la.Stru~ ni ì ri bio je o du {e vqenwi ho vom kre a ci jom, sma tra ju }ije bo qom i od one ko ja je po be di lau ka te go ri ji sred wih {ko la. Bi li

Kroz ovu |a~ ku or ga ni za ci ju pro {loje na de se ti ne u ~e ni ka,me |u wi ma su ne ki iz ra sli u u po li ti ~a re,dru gi u u spe {ne i po zna te u met ni ke

Pred o kom ka me re pro de fi lo -va li su biv {i pred sed ni ci, mi n-i stri, ali i ~la no vi sa da {we vla -de, pre bi ra li su po u spo me na ma,pri ~a li ka ko je sve po ~e lo - pre- mi je ra fil ma u re ̀ i ji Mi la naAk si }a, o dr ̀ a na u po ne de qak,pred sta vqa la je kru nu pro sla ve de- se tog ro |en da na \a~ kog par la -men ta Pr ve kra gu je va~ ke gim na -zi je. Naj ak tiv ni ja o mla din ska or- ga ni za ci ja u [u ma di ji, a si gur noi me |u naj a gil ni jim u Sr bi ji, nebi bi la to {to je ste da je de ce ni -ju po sto ja wa pro sla vi la tek jed nomsve ~a nom pre mi je rom.

Школа

U SPEH KRA GU JE VA^ KIH

Naj bo q

BU RA U [KO LA MA

A si sten ti u na sta vi –van na sta ve Ne iz ve sna je sud bi na 150 u ~i te qa i

na stav ni ka, ko ji su to kom pret hod ne {kol ske go di ne bi li an ga ̀ o va ni kao a si sten ti u na sta vi. Pro te kle sed mi ceu ru ~e na su im re {e wa o is te ku u go vo ra, ni je im do zvo qe no ni da vo lon ter skina sta ve da do la ze u {ko lu. Grad sko ve }e da nas }e od lu ~i ti u kom o bi mu }e o vajpro je kat bi ti na sta vqen

\A CI BEZ A SI STE NA TA:U ̂ E NI CI O[ „MI LU TIN I DRA GI WA TO DO RO VI]“

VE RU JE DA ]E PRO JE KAT BI TI NA STA VQEN: DRA GO SLAVMI LO [E VI], ^LAN GRAD KOG VE ]A ZA O BRA ZO VA WE

RO \EN DAN \A^ KOG PAR L

De ce ni ja

SA DA [WI PRE MI JER LA ZAR LE KI] II RE NA OG WA NO VI], MI NI STAR KA ZAOD NO SE SA JAV NO []U


Млади

su u be dqi vi i ka da su „gla so vi pu -bli ke” u pi ta wu, o svo jiv {i 760„laj ko va”.

Mi lan, Du {an, Ne ma wa, La zar iDa ni lo o smi sli li su za ni mqivblog ko ji sa dr ̀ i sve in for ma ci -je o vr sta ma di gi tal nog na si qa .Ku tak na me wen mla di ma nu di i ne -ko li ko tek sto va o na ~i ni ma za {ti -te, a je dan deo blo ga sa dr ̀ i i nizsa ve ta na me we nih ro di te qi ma.Ka ko bi pre zen ta ci ju u ~i ni lipri ma mqi vi jom, „o ka ~i li” su i

ne ko li ko vi deo i gri ca ko je su sa -mi o smi sli li.

- U ~e ni ci su u glav nom ra di lisa mo stal no. Kre i ra li su blog, o s-mi sli li o deq ke, sa mi su pro na la -zi li tek sto ve i vi deo kli po ve ko -ji na na ~in pri me ren uz ra stu o s-no va ca go vo re o o voj te mi. Ciqtak mi ~e wa „Blog za bez be dan in- ter net” je u pra vo da se po dig nesvest mla dih o o pa sno sti ma ko je ihvre ba ju. Ve }i na ro di te qa o pa snostvi di sa mo u ko ri {}e wu fej sbu ka,

od no sno dru {tve nih mre ̀ a, a na-j ve}eg kriv ca vi de u ra ~u na ru, me -|u tim, ni mo bil ni te le fo ni ni -su be za zle na „i gra~ ka”. Na `a -lost, mo der na teh no lo gi ja, i a ko jeu su {ti ni vr lo ko ri sna, nu di nizna ~i na za zlo u po tre bu o ko ji ma de -ca i ro di te qi sva ka ko tre ba da bu -du in for mi sa ni, ka ̀ e na {a sa go -vor ni ca.

U dru ̀ e we pro fe so ra in for -ma ti ke Sr bi je, ko je je or ga ni zo va -lo ovo tak mi ~e we, deo je A li jan seza bor bu pro tiv zlo sta vqa wa de cepu tem in ter ne ta i za {ti tu mla -dih.

U ka te go ri ji sred wih {ko la nagra du su o svo ji li |a ci E ko nom ske{ko le „Na da Di ni}” iz Ze mu na. U -pra vo u o voj {ko li u su bo tu, 14.sep tem bra, bi }e or ga ni zo va na sve -~a na do de la na gra da za po bed ni ke.

M. O.

- @e le li smo da o vajro |en dan pro sla vi moma lo dru ga ~i je, pre svega da po ku {a mo da „pre -sa di mo pel cer”, pa smoza par la men tar ce izdru gih kra gu je va~ kih{ko la or ga ni zo va lidvod nev nu kon fe ren ci -ju o li der stvu. Ciq namje bio da u na pre di mowi ho va zna wa o o mla -din skom ak ti vi zmu i na -u ~i mo ih svim po treb -nim ve {ti na ma ko je }eim po mo }i pri li komor ga ni zo va wa bu du }ihak ci ja, na rav no i da se u -po zna mo i po ve ̀ e mo, ka -`e I re na Og wa no vi},mi ni star ka za od no se sajav no {}u \a~ kog par la -men ta.

Pro {le ne de qe pa ra -lel no se od vi ja la i kon- fe ren ci ja na me we na u -~e ni ci ma za vr {nih raz re da o snov -nih {ko la to kom ko je su im pred- sta vqe ne pred no sti u pi sa u Pr vukra gu je va~ ku gim na zi ju.

- Od po ~et ka sep tem bra u ho lu{ko le su po sta vqe ni i ra zli ~i ti{tan do vi ~i ji je ciq da |a ci ma bo- ra vak u ~i ne in te re sant ni jim. Tui ma ju pri li ku da se u po zna ju sa i -sto ri jim \a~ kog par la men ta, alii za ba ve se na ra zli ~i te na ~i ne,ka ̀ e na {a sa go vor ni ca.

Za de set go di na, ko li ko po sto ji,kroz ovu or ga ni za ci ju pro {lo je nade se ti ne u ~e ni ka. Me |u wi ma sune ki iz ra sli u po li ti ~a re, dru giu u spe {ne i po zna te u met ni ke.Par la ment je, ka ̀ e sa da {wi pre- mi jer La zar Le ki}, me sto u ko me

sva ko mo ̀ e da pro na |e i raz vi jesvo ja in te re so va wa i do pri ne se u -na pre |e wu {kol ske za jed ni ce.

- Ne ke od na {ih ak ci ja su ve}po sta le tra di ci ja, po put kon fe -ren ci je „Ho }u-ne }u ba{ taj fa kul- tet” ili Po zo ri {nih su sre ta u ~e -ni ka gim na zi ja Sr bi je, ko je or ga -ni zu je mo u sa rad wi sa „Sop ~e -tom”. Sa U dru ̀ e wem mla dih en tu -zi ja sta, ko je ~i ne biv {i par la -men tar ci, o smi sli li smo i kamp„Ko ra ci ma mla dih”, kao i „Ekostrit par ti”, ko je }e mo kra jemsep tem bra or ga ni zo va ti i ove godi ne. Na rav no, po {to je {kol skago di na po ~e la na me ra va mo da na -sta vi mo i sa ve} tra di ci o nal nimtri bi na ma. Na o vaj na ~in su, da

pod se tim, na {i u ~e ni ci i ma lipri li ke da u po zna ju Bo ri sa Ta di -}a, Sla vi cu \u ki} De ja no vi}, Ra -do va na Je la {i }a, ali i Dar ka Run- de ka, Mi le ta Ke ki na, Mar ~e la,am ba sa do re A u stri je, Slo ve ni je,Poq ske i A me ri ke, pa }e mo tuprak su sva ka ko na sta vi ti, ob ja -{wa va La zar Le ki}.

No vi na je da od ove go di ne u pro -sto ri ja ma \a~ kog par la men tafunk ci o ni {e jo{ jed na or ga ni za -ci ja. Na i stom me stu se, na i me, na -la zi i kan ce la ri ja E vrop skog par- la men ta mla dih, me |u na rod ne or- ga ni za ci je ko ja se ba vi ra zli ~i timpro ble mi ma vi |e nim o ~i ma mla -de po pu la ci je.

M. O.

A KA DE MIK

PROF. DR AN DREJ MI TRO VI](1937 – 2013)

Gim na zi ja i ko {ar ka –sim bo li od ra sta wa u Kra gu jev cu

Pre mi nuo je An drej Mi tro vi} , pro fe sor U ni ver zi te ta u Be o -gra du , do pi sni ~lan Srp ske a ka de mi je na u ka. Je dan od ma log bro- ja Kra gu jev ~a na do spe lih do tog ni voa. O vaj tekst je iz raz po {to -va wa pre ma u va ̀ e nom ~o ve ku i na u~ ni ku, kao li~ no se }a we na pe- ri od we go ve mla do sti pro ve de ne u Kra gu jev cu.

An dre ja sam u po znao u Dru goj kra gu je va~ koj gim na zi ji. On je u -vek go vo rio da su gim na zi ja i ko {ar ka {ki sta di on u Ve li kom par -ku sim bo li we go vog od ra sta wa.

[kol ska 1955/56. go di na. Bio je u ~e nik on da {weg o smog raz re- da, a mo ja ge ne ra ci ja je u pi sa la pe ti, ta da po ~et ni gim na zij ski raz -red po sle pret hod ne o smo qet ke. Dru ga gim na zi ja je ra di la u is- toj zgra di sa Pr vom kra gu je va~ kom gim na zi jom . To kom te go di nepo ~e lo se sa or ga ni zo va wem [kol ske za jed ni ce kao no vim sa mo -u prav nim mo de lom an ga ̀ o va wa u ~e ni ka. U {ko li su po sto ja le po -li ti~ ke or ga ni za ci je Ko mi tet o mla di ne i Sa vez ko mu ni sta. ̂ i nimi se da An drej ni je ra dio u wi ma. De lo vao je u {kol skoj za jed -ni ci, ko ja je bi la o kre nu ta o bra zov nom ra du. We go va iz la ga wa i di -sku si je su bi la da le ko iz nad u o bi ~a je nog ni voa. Za to je An drej Mi -tro vi} bio iz u zet no za pa ̀ en i ce wen od pro fe so ra i u ~e ni ka.

I a ko je bio „sa mo“ vr lo do bar po op {tem u spe hu, bio je bri qan- tan iz hu ma ni sti~ kih pred me ta. Od raz red nog sta re {i ne, pro fe -so ra Mi lo ra da \. Vu jo vi }a, do bi jao je u sme ra va we pre ma i sto ri -ji kwi ̀ ev no sti, fi lo zo fi ji i op {toj i sto ri ji. Pod ra zu me va la sevi so ka pi sme nost i ja san stil iz ra ̀ a va wa. An drej je ka sni je go v-o rio da su mu Vu ji na pre da va wa o sta roj srp skoj kwi ̀ ev no sti bi -la mno go bo ga ti ja ne go ona na fa kul te tu.

Gim na zij ska zna wa da la su mu pr ve ko ra ke ka u ni ver zi tet skojka ri je ri. Po sle ve li ke ma tu re u pi sao se na Fi lo zof ski fa kul tetu Be o gra du. Pre ma svim o ~e ki va wi ma, stu di rao je i sto ri ju i o st-va rio na u~ ni ni vo iz nad svih kra gu je va~ kih |a ka we go vih ge ne -ra ci ja.

Dru gi deo we go ve kra gu je va~ ke mla do sti ve zan je za ko {ar ku. Brz,sna ̀ ne gra |e, ali ne do voq ne vi si ne, De ja je sle dio sport sko o pre- de qe we sta ri jeg bra ta Pe tra ( ka sni jeg dok to ra ge o lo gi je i di rek- to ra In sti tu ta za pu te ve Sr bi je). Pe ra [er pa je u stu dent skim da -ni ma bio is tak nu ti ko {ar ka{ „Rad ni~ kog“. Po sle we go ve, do {laje kom plet na ge ne ra ci ja po te kla iz Kra gu je va~ ke gim na zi je: Mi maDo bri ~i} Pop,[u ba ra, Ga wa, Fi tiq, Du le O bre no vi}... U tom ti -mu je i grao i An drej.

Kad je o ti {ao na stu di je u Be o grad, na stu pao je za stu dent sku re -pre zen ta ci ju ko ju je tre ni rao le gen dar ni A lek san dar Ni ko li}. De -ja je od we ga u ~io te o ri ju ko {ar ke i pre no sio je u i gru „Rad ni~ -kog“. I a ko najm la |i , smi {qao je i spro vo dio tak ti ku ti ma. Jo{kao gim na zi ja lac po stao je tre ner pod mlat ka. Bio sam ~e ti ri godi ne u we go voj se lek ci ji. I gra li {te u Ve li kom par ku je vr ve lo odde ~a ka. Po ~i wa lo je i po vi {e od pe de set, da bi An drej svo dio nadva de se tak. Taj pod mla dak bio je me |u ja ki ma u Sr bi ji. Tro ji ca suiz ra sli u pr vo tim ce. Pa vle ]i ro vi}. Mi ro slav Ja ni }i je vi}. Zo- ran Mar ko vi} Vr ba. A ma ter sko an ga ̀ o va we An dre ja Mi tro vi }a da -va lo je re zul ta te.

O du ̀ io se i gim na zi ji i ko {ar ci.Po sle je sa svim pre {ao u Be o grad. We gov na u~ ni rad o ce wi va -

}e srp ski i svet ski um ni qu di. Ja sam po ma lo pra tio we go vo kre -ta we. U ̀ i vao sam u kwi zi „Vre me ne tr pe qi vih“ i u ret kim pre da -va wi ma ko je je dr ̀ ao u Kra gu jev cu. Po sled wi put sam vi deo pro- fe so ra An dre ja Mi tro vi }a na Saj mu kwi ga 2003. go di ne. Go vo rioje na pro mo ci ji mo je kwi ge „Ar hi tek tu ra o Kra gu jev cu“.

U vek sam mi slio i go vo rio da je An drej o stao du ̀ an da pi {e i -sto ri ju Kra gu jev ca. U gra du ni je bi lo sna ge da o ku pi ne ko li ko ve- li kih i sto ri ~a ra ko ji su de lo va li u dru goj po lo vi ni dva de se togve ka, a po ti ca li o dav de. An drej je o ti {ao, kao i a ka de mik Sre jo -vi}, pro fe sor Ar sen \u ro vi} i niz vred nih kra gu je va~ kih po sle -ni ka . Pre ra no je u mro i ta len to va ni i sto ri ~ar De jan Ob ra do vi}.I sto ri ja Kra gu jev ca o sta je za da tak ne kim bu du }im a u to ri ma.

Pro fe sor An drej Mi tro vi} ni je ra dio na woj. Po svom ka pa -ci te tu , si gur no da je mo gao. Mo ̀ da ga je spre ~a vao ne ki deo we- go ve ra ne kra gu je va~ ke mla do sti. O sta je ne na dok na di va pra zni nada bar deo weg svog a ka dem skog ra da ni je bio po sve }en Kra gu jev -cu.

dr Ve ro qub Tri fu no vi},

in ̀ e wer ar hi tek tu re

IN ME MO RI AM\A KA

i blog u Sr bi ji

Mi lan Pe tro vi}, Du {an Mi lo va no vi}, Ne ma wa Ni ko li}, La zar Pe ro vi} i Da ni lo Mi lo {e vi}, u ~e ni ci O snov ne {ko le „Sve to zarMar ko vi}”, kre i ra li su blog o bez bed no sti na in ter en tu ko ji je U dru ̀ e we pro fe so rain for ma ti ke pro gla si lo naj bo qim u Sr bi ji

DA NI LO, DU [AN, MI LAN, NE MA WA ILA ZAR SA MEN TOR KOM MA RI JOM

LA MEN TA

po sto ja wa – sto to nu ak ci ja

JED NA OD BROJ NIH, AK CI JA „KO RA CI MA MLA DIH“


Mi ro sla vu \. (51) iZo ra nu M. (39), sud- skim iz vr {i te qimakra gu je va~ kog O s-nov nog su da, 7. septem bra kri mi na li -sti~ ka po li ci ja od -

re di la je me ru za dr ̀ a va wa u tra- ja wu do 48 sa ti, zbog po sto ja wa o -sno va sum we da su po ~i ni li kri -vi~ no de lo pri ma we mi ta, da bina red nog da na bi li spro ve de niis tra ̀ nom su di ji Vi {eg su da, ko -ji im je na kon sa lu {a wa od re diopri tvor do 30 da na.

Wih dvo ji ca se sum wi ~e da su odpo ~et ka go di ne do mo men ta hap {e -wa od M. N. iz Kra gu jev ca u vi {ena vra ta zah te va li i pri mi li novac ka ko bi, u svoj stvu slu ̀ be nihli ca – sud skih iz vr {i te qa, o du -go vla ~i li po stu pak iz vr {e wa ispre ~i li da se ak ti vi ra hi po te ka

na we go vu po ro di~ nu ku }u. Na tajna ~in oni su kroz no vac i dru ge vr -ste da va wa od M. N. pri mi li mi -to u vred no sti od oko 50.000 di na -ra.

Po re ~i ma Sve tla ne Mi len ko -vi}, port pa rol ke Vi {eg su da, do -ne to je re {e we o spro vo |e wu istra ge pro tiv Mi ro sla va \. i Zo ra -na M. ko ji su ne gi ra li iz vr {e wekri vi~ nog de la ko je im se sta vqana te ret. Pred sto ji jo{ sa slu {a wesve do ka.

U iz vr {nom o de qe wu O snov nogsu da od 2011. go di ne na la zio sepred met N. M. na ko me su se re |a -le ra zli ~i te iz vr {ne su di je, da bina kra ju u fe bru a ru ove go di ne do -{lo vre me za stu pa we na sce nu sud- skih iz vr {i te qa, jer je M. N. ko -na~ no tre ba lo da iz mi ri dug odbli zu 760.000 di na ra pre ma po ve -ri o cu, po {to je iz gu bio par ni cu

ko ju je vo dio sa ro |a ci ma. Iz vr {i -te qi su, ka ko sa zna je mo iz iz vo rabli skih is tra zi, u be |i va li du -`ni ka da po~ ne da is pla }u je dugkroz ra te, a da }e mu oni vre me nom,po sred stvom u ti caj nih qu di ski -nu ti hi po te ku sa ne po kret no sti. Utom pe ri o du na vod no po ~i we pr vopla }a we za wi ho ve u slu ge od 10.000di na ra i to u jed noj ka fa ni, a potom jo{ u ne ko li ko na vra ta do ti~ -ni du ̀ nik mo rao je da se u hva ti zanov ~a nik. Sle de }i put je na vod nopla tio 8.000 u ke {u i pri de i stoto li ki iz nos ka fan skog ra ~u naza i}e i pi }e. Po sle dva me se capo me nu ti iz vr {i te qi, ko ji su, ka -ko ne zva ni~ no sa zna je mo, u vek do -la zi li za jed no, tra ̀ e no vac za u -slu ge ko je su u ro di le plo dom, jerje u me |u vre me nu bi la ski nu tahi po te ka s ne po kret no sti, ali uod su stvu nov ~a nih sred sta va M.N.-u su u ze li pra se s ra ̀ wa u o ~i Us -kr sa.

Po sled we do ga |aj da ti ra od pro -{log pet ka ka da su, ka ko se sum wa,Mi ro slav \. i Zo ran M. u ze li10.000 di na ra ko je im je do ma }indao ka da su po no vo za ku ca li na we-

go va vra ta uz o bra zlo ̀ e we da treba ne {to da se re {i, po {to je iz -no va po kre nut po stu pak vra }a wa ista vqa wa hi to te ke na we go vu ne po -kret nu i mo vi nu, u pr kos ~i we ni cida je on ve} po lo vi nu du ga od oko350.000 di na ra is pla tio dru gojstra ni po sred stvom a dvo ka ta. Pre -da ja pret hod no o be le ̀ e nog nov cao ba vqe na je na te ra si do ma }i na.

Na o sno vu svih sum wi ko je su bi -le po zna te po li ci ji iz vr {e na jepri pre ma od stra ne Po li cij ske u -pra ve i po ~i ni o ci su u hva }e ni na

Da je zna la ka kvu }e gol go tu pro }i, Dra gi caMar ko vi} ni u lu di lu pret pro {log po ne -deq ka ne bi o ti {la na be za zle no {i re we ze -ni ca. U me sto sa na o ~a ri ma na no su, ne de qu da -na ka sni je ona le ̀ i kod ku }e, na po la sle pa, o -te klih o ~i ju, iz ra wa vqe nog ~e la i gla ve i u ve- li kim bo lo vi ma. Da li je we nim mu ka ma dopri ne lo {i re we ze ni ca ne zna, ali zna da jena di jag no zu ~e ka la pu nih pet da na, {e ta ju }ise od jed ne do dru ge or di na ci je. Ni ~i we ni -ca da je tek po sle se dam da na de li mi~ no na jedno oko pro gle da la i da zbog u ̀ a snih bo lo va no -}i ma ni je spa va la ne sme ta ju joj ko li ko mal- tre ti ra we od jed nog do dru gog le ka ra sa kraja na kraj gra da.

- Pret pro {log po ne deq ka o ti {la sam kodo~ ne le kar ke. Pr vi put ka da mi je sta vi la ka -pi u o~i ni je se ni {ta ne o bi~ no de si lo, me -|u tim, ka da je po no vi la {i re we ze ni ca o se -ti la sam ne sno san bol u le vom oku. Re kla samod mah da me oko bo li, ali je dok tor ka ob ja -sni la da za to ne ma raz lo ga. Bol, i pak, ni jepre sta jao, pri ~a Dra gi ca.

U ve ~e je oko po ~e lo da joj o ti ~e, pa je od maho ti {la u Dom zdra vqa u Sta no vu, po {to am bu- lan ta u Er de ~u, gde i na ~e sta nu je, ni je ra di la.

- O ti {la sam oko se dam u ve ~e. Me di cin skase stra me od mah iz gr di la {to do la zim ta ko ka -sno, i a ko ra de do o sam. Je dva sam joj ob ja sni -la da mi je oko o te klo to kom po pod ne va. Dok- tor ka me pri mi la, da la mi lek za a ler gi ju ire kla da se ja vim u ju tru u ko li ko mi o tok nespla sne, pri ~a na {a sa go vor ni ca.

Su tra dan je si tu a ci ja bi la jo{ go ra. Dra gi- ci su po ~e lu po ~e le da se po ja vqu ju ra ne, a okoje na te klo jo{ vi {e.

- Po no vo sam o ti {la u Sta no vo. Do bi la samu put za o~ nog i ko ̀ nog le ka ra. Dok tor ka na o~ -nom u ATD-u, ona i sta kod ko je sam {i ri la ze -ni ce, da la mi je ne ku mast i re kla da se ja vimko ̀ nom u ko li ko se o tok ne po vu ~e. Pi ta la samje da li da ma ̀ em i dru go oko, ali mi je tvr -di la da se o tok si gur no ne }e {i ri ti. Me |u -tim, i stog po pod ne va za hva tio je i dru go. Vi -{e ni sam vi de la ni prst pred o kom. Bo lo vi ugla vi su me mu ~i li to li ko da sam po ce lu no}{e ta la u me sto da spa vam, à li se Dra gi ca.

Su tra dan se po no vo u pu ti la kod svog le ka -ra da po tra ̀ i lek za bo lo ve.

- Do bi la sam ta ble te. î ta vu ku ti ju sam is -pi la i ni je mi bi lo bo qe. Ra ne su se pro {i ri -le svu da po gla vi. Po no vo sam o ti {la kod le ka -ra. Dok tor ka mi je po ja ~a la te ra pi ju. Na po slet -ku me je, u pe tak, po sla la po no vo na o~ no, a dobi la sam u put i za ko ̀ no, pri ~a da qe Dra gi ca.

Ko ̀ ni le kar je, ko na~ no, po sta vio di jag no zu. - Le kar ka mi je ob ja sni la da je vi rus her pe-

sa na pao o~ ni ̀ i vac i pre pi sa la mi te ra pi -ju. Prak ti~ no je vaq da {i re we ze ni ca ak ti -vi ra lo vi rus. Ka da sam se sa ko na~ nom di jag -no zom vra ti la kod o~ ne le kar ke do bi la sam sa -mo we no „ào mi je”, pri ~a Dra gi ca.

N is a m ane znako li -ko jera zli -~i tihle ko -va po -pi la upro te -k l i hne ko -l i k oda na.Tek nau por -no in- si sti -r a w eda usta wuu ko meje nemo ̀ e sva ki dan da do la zi do Do ma zdra vqa poi wek ci ju pro tiv bo lo va, po sla li su joj se struza ku} ne po se te.

- Po {to se is po sta vi lo da u o va kvim slu -~a je vi ma a nal ge ti ci u ta ble ta ma ne po ma ̀ u,po ~e li su da {a qu me di cin skog teh ni ~a ra uku} nu po se tu. I to sam je dva iz mo li la. U por -no sam ob ja {wa va la da da le ko sta nu jem i nemam nov ca da pla }am tak si. Pro te klih da nasam si gur no dva de se tak pu ta bi la na ra znimpre gle di ma, mo li la kom {i je da me vo ze. O tacje mo rao da ide sa mnom, po {to ni {ta ni samvi de la. Sa o vo li kim bo lo vi ma ne znam ko bibio spo so ban da se {e ta od le ka ra do le ka rai da sva ki dan ide po te ra pi ju, ob ja {wa va na -{a sa go vor ni ca.

Po re ~i ma ove ~e tr de set {e sto go di {weKra gu jev ~an ke, me |u tim, ni {ta ne bo li to li -ko ko li ko ne o se tqi vost i rav no du {nost me d-i cin skog o so bqa ko ju je o vih da na pre ̀ i ve la.Mo ̀ da su le kar ske pro ce du re ta kve da ni je mo -glo dru ga ~i je, ali se sa pra vom pi ta je su li ne -ka kvi pro to ko li po sta li bit ni ji od qu di.

M. O BRE NO VI]

de lu pri li kom u zi ma wa o be le ̀ e -nog nov ca, ko ji je i pro na |en kodjed nog sud skog iz vr {i te qa ka daje po ku {ao da ode sa li ca me sta.âk je po ku {ao i da od ba ci nov ~a -ni ce, pra ve }i se da ne ma poj ma o~e mu se ra di.

I na ~e, za jed ni~ ka ak ci ja kra gu- je va~ ke kri mi na li sti~ ke po li ci -je i Vi {eg tu ̀ i la {tva re a li zo -va na je na kon pra }e wa ak tiv no stisud skih iz vr {i te qa u pro te klihme sec da na.

E. J.

Наличија

Trgovalidrogama Lazar R. (26), \ura V. (28) i Ivan I. (39)iz Kragujevca privedeni su istra`nomsudiji Vi{eg suda zbog postojawa

osnova sumwe da su izvr{ili krivi~nodelo neovla{}eno stavqawe u prometopojnih droga.

Postoje osnovi sumwe da su \ura V. iIvan I., u avgustu i septembru ove go-dine, od Lazara R. kupovali heroin imarihuanu. Pretresom wihovih stanovaprona|eno je 4,3 grama heroina i 112,4grama marihuane.

ПОЛИЦИЈАMUKE SA DOKTORIMA

Bol u oku i u du{i Nakon bezazlenog {irewa zenica, Dragici Markovi} suo~i otekle, sutradan joj se pojavile kraste po ~elu i glavi,a do kona~ne dijagnoze ~ekala je pet dana, obilaze}i razneordinacije. Od nesnosnih bolova koje danima trpi vi{eje, kaè, boli neosetqivost medicinskog osobqa

DRA GI CA MAR KO VI] NE MO@E DA VE RU JE [TA JU JE SNA [LO

PRI TVO RE NI SUD SKI IZ VR [I TE QI

Sva ko ima svo ju ce nuIz vr {i te qi o sum wi ~e ni da su tra ̀ i li i u ze li mi to u vred no sti od 50.000 di na raka ko bi u spo ra va li na pla tu hi po te ke po sud skoj pre su di


Маркетинг


Кod ne kret ni na, ka ̀ u A -me ri kan ci, tri o so bi nesu pre sud ne – lo ka ci ja,lo ka ci ja i lo ka ci ja.Stam be ni kom pleks„Smal lvil le” ne kra si, me -|u tim, sa mo to {to se

na la zi tik po red „Pla ze”, ne da le -ko od [u ma ri ca, Ve li kog par ka,grad skih ba ze na i na pet na e stak mi -nu ta ho da od cen tra gra da. Mo der -no di zaj ni ran stam be no-po slov nio bje kat, za mi {qen ta ko da pru ̀ avr hun sku u dob nost za ì vot poprin ci pu sve na jed nom me stu, pritom iz gra |en i fi ni {i ran po svet- skim stan dar di ma, pred sta vqa je -din stven kon cept ne sa mo ka da jekra gu je va~ ka po nu da ne kret ni na upi ta wu.

U dve la me le sme {te no je u kup -no 360 sta no va i 40 lo ka la. Po re -~i ma Mar ka Mi lan ko vi }a, me na -xe ra za od no se sa jav no {}u kom pa -ni je „Nelt”, ko ja je in ve sti ra la uiz grad wu o vog o bjek ta, i a ko je tre -}i na sta no va ve} pro na {la vla sni -ke, u po nu di se i da qe na la ze stam- be ne je di ni ce svih struk tu ra - odnaj ma wih gar so we ra ko je i ma ju 34,do ~e tvo rob nih sta no va, ko ji sepro sti ru na ~i ta vih 107 kva drat -nih me ta ra.

- Na ak ci ji su tre nut no dvo sob -ni sta no vi od 66,41 i 66,54 kva dra- ta, kao i stam be ne je di ni ce svihstruk tu ra ko je se na la ze na pe tom i{e stom spra tu. Ce na po me tru kva -drat nom je 833 e vra plus o sam od -sto, ko li ko iz no si po rez na do da tuvred nost, ka ̀ e Mi lan ko vi}.

E ki pa „Kra gu je va~ kih” i ma la jepro te kle sed mi ce pri li ke da se u -ve ri da su sta no vi ne sa mo mo der -no i funk ci o nal no pro jek to va ni,ve} i da je pri li kom grad we vo |e -no ra ~u na o sva kom de ta qu. „Smal -lvil le” je pro jek to van ta ko da od stu -pa od da nas u o bi ~a je nog na ~i nagrad we ko ji za ciq ima da se na {toma wem pro sto ru sme sti {to vi {eso ba. Dnev ni bo ra vak, ali i spa va -

}e so be, vr lo su pro stra ni. Ku hi weu svim sta no vi ma su funk ci o nal -ne, o dvo je ne od dnev nog bo rav ka, ahod ni ci do voq no ve li ki da se uwih sme sti pla kar u ko me je mo gu -}e od lo ̀ i ti sve po trep {ti ne, a dase pri tom ni {ta ne iz gu bi na

pro hod no sti.Sta no vi na vi -

{im spra to vi ma,ko ji su tre nut nona ak ci ji, po seb -no su a trak tiv nizbog po gle da sate ra se ko ji „pu c-a” na ~i tav grad.

U so ba ma se na -la zi hra stov par- ket, u an tre i ma,ku hi wi, ku pa ti -lu i na te ra si suplo ~i ce od gra n-it ne ke ra mi ke, asa ni ta ri je su vr -hun skog kva li te -ta. Od li~ na gradwa, od go va ra ju }ater mo i zo la ci ja,ta ko |e kra se o vajpo slov no-stam be -ni kom pleks. Ono{to pred sta vqaiz ne ne na |e we jei sa vr {e na zvu~ -na i zo la ci ja ko jao ne mo gu }a va dase grad ska vre va,ka da se a lu mi ni -jum ski pro zo riza tvo re, ne ~u je~ak ni u sta no vi -ma ko ji su o ri -jen ti sa ni ka vr lobu~ nom Bu le va ruKra qi ce Ma ri -je.

- Kom pa ni ja„Nelt” po tru di -la se da kom pleks„Smal lvil le” bu depro jek to van i iz -ve den po svimsvet skim stan- dar di ma, ko ri -ste }i pri tom na-j kva li tet ni je ma- te ri ja le ko ji sudo stup ni na na -

{em tr ̀ i {tu. Upo dru mu zgra dena la zi se ga ra -à, ko ja je do s-tup na sa mo vla sni ci ma sta no va.Uz sva ki stan ku pac do bi ja i ga ra -`no me sto. Do ga ra ̀ e se sti ̀ elif tom ko ji vo di di rekt no do stam- be nog de la zgra de. Za bez bed nost sta -no va i lo ka la za du ̀ e ne su si gur -no sne ka me re, ali i o bez be |e wezgra de ko je je pri sut no 24 ~a sa.Odràvawe mese~no po stanu ko{ta300 di na ra, a u te usluge su ura-~unati zajedni~ka struja (hodnici,liftovi, osvetqewe ispred ulaza,u garaì), ~i{}ewe (hodnika, ga-raè, zimi i snega) i odràvaweliftova.

„Smal lvil le” je za mi {qen kaosvo je vr stan grad u ma lom, po {to najed nom me stu tre ba da po nu di sve

{to je po ro di ci po treb no, od u dob -nog stam be nog pro sto ra do svih po -trep {ti na, par ki ra wa, ku po vi ne,po seb no smo se po tru di li oko de~ -jeg i gra li {ta na me we nog najm la -|i ma, ob ja {wa va Mi lan ko vi}.

Pri ze mqe oba stam be na blo ka re -zer vi sa no je za po slov ni pro stor.Na ras po la ga wu je u kup no 12 ti po -va lo ka la ra zli ~i te kva dra tu re.Po vr {i na naj ma wih iz no si 31,43kva dra ta, dok se naj ve }i pro sti rena 85,48. Po seb na po god nost je mo -gu} nost spa ja wa dva ili vi {e lo ka -la ka ko bi pro stor mo gao bi ti or-

ga ni zo van pre ma po tre ba ma kup ca.Sva ki lo kal, ta ko |e, ima za seb nopar king me sto u o kvi ru na se qa„Smal lvil le”.

- Niz lo ka la o ri jen ti san ka U li- ci La ze Ma rin ko vi }a tre nut no sepro da je po ak cij skoj ce ni od 667 e -vra, u ve }a noj za 20 od sto PDV-a. Svista no vi i lo ka li su u kwi ̀ e ni, paza sve kup ce nu di mo mo gu} nostkre di ti ra wa. I ma mo u go vo re sapet po slov nih ba na ka, a na {a slu -`ba pro da je, ko ja se na la zi u pri -ze mqu „Smal lvil la”, o ni ma ko ji su za -in te re so va ni za ku po vi nu na kre -dit da }e sve po treb ne in for ma ci -je. Po {to je u ce nu u ra ~u nat PDV,svi ko ji pr vi put ku pu ju stan mo gu

da ra ~u na ju na po vra }aj iz no sa ko -ji su pla ti li na ime po re za, pri ~ana{ sa go vor nik.

Za kup ce sta no va u o vom stam be -nom kom plek su „For ma i de a le” o -do bra va spe ci jal ni po pust od 10 od -sto pri li kom ku po vi ne na me {ta ja,{to je do dat na po god nost za sveone ko ji ̀ e le da po sta nu sta na ri o -vog a trak tiv nog na se qa. Kom pa ni -ja „Nelt” za sre} no u se qe we kao pa -ket do bro do {li ce po kla wa i de setki lo gra ma ~o ko la de – da u dob nosta no va we bu de i slat ko.

M. O BRE NO VI]

I gra ~i i pe va ~ia ka dem skog an sam blaSKC-a pr vi su iz Sr bi je po sle vi {e oddve de ce ni je po se ti liSr be u Pla {kom u Hr vat skoj, ko ji su impri re di li do ~ek zapam }e we

Кa da je or ga ni zo va na gru- pa od oko 80 put ni ka izKra gu jev ca pro {log vi -ken da sti gla u se lo Pla -{ki u Li ci, na do maktri de se tak ki lo me ta rau da qe nih Pli tvi~ kih

je ze ra u Hr vat skoj, ni je bi lo kraja sre }i we go vih me {ta na. U o vomse lu gde je ne ka da ì ve lo pre ko7.000 Sr ba, a sa da ih je de set pu tama we i u pro se ku i ma ju pre ko 60go di na, sa ve li kim o du {e vqe wemdo ~e ka li su put ni ke na mer ni ke.Da ni ma su se pri pre ma li da kaopra vi do ma }i ni sa ~e ka ju go ste iz[u ma di je, ko ji su pr vi po sle rat- nih de {a va wa de ve de se tih do {liu ove kra je ve.

Ni je pr vi put da re dak ci ja „Kra -gu je va~ kih” do bi je ne pot pi sa nopi smo, ali o vo ga pu ta bi lo je ne -o bi~ ne sa dr ̀ i ne. Po ~e lo je pi ta -wem da li zna mo da po vi {e „Ro de”,tik uz i gra li {te, u na stav ku U li -ce Ni ko le Pa {i }a, i ma mo bro do -gra di li {te od ko ga sta na ri „Bub -wa” ne ma ju mi ra.

- Tu se va ri i pra vi brod, pra -{i na nam le ti u pro zo re, a od bu -ke u ju tru ne mo ̀ e da se spa va i sveto na grad skom gra |e vin skom ze -mqi {tu ko je svi mi gra |a ni pla -}a mo. De ca se i gra ju na i gra li {tui iz lo ̀ e na su pra {i ni od va re wabro da i u gro ̀ e na od var ni ca ko jepo ti ~u od a pa ra ta za va re we. Mo -li mo Vas da nas spa si te bi zni sapo je di na ca ko ji nas u gro ̀ a va, na -pi sao je a no ni smni gra |a nin.

Iz pi sma sa zna je mo da je, ka koka ̀ e za bri nu ti gra |a nin, go spo -din ko ji pra vi brod, po {to ra di u„E lek tro {u ma di ji”, jo{ sre di -nom ma ja ove go di ne raz va lio vrata od ko tlar ni ce u zgra di u Ni ko -le Pa {i }a broj 24 sa na me rom dako ri sti stru ju, i a ko sta nu je u U li- ci Ste va na Srem ca. Da li je nor- mal no da se pra vi brod u sa momcen tru gra da, pi ta ju, iz me |u o sta- log, ne pot pi sa ni sta na ri.

„Bro do gra di te qa” Zo ra na Pe -tro vi }a stvar no za ti ~e mo po red„bro da”, is pred ga ra ̀ e ko ju je, ka -ko ka ̀ e, o dav no ku pio i a ko je po- da qe od we go ve zgra de.

- Si gur no su i „Kra gu je va~ ke”do bi le pi smo iz kom {i lu ka, br zoza kqu ~u je Pe tro vi} i do da je da jenaj ve }i deo ra do va iz ve den je upri ja te qe voj ha li u O por ni ci, pa nezna ot ku da pri ~e o bu ci i pra {i ni.

Промо

STAM BE NO - PO SLOV NI KOM PLEKS „SMAL LVIL LE”

Kva li tet, u dob nost i si gur nost

I a ko je tre }i na sta no va ve} na {la vla sni ke, u po nu di su stam be ne je di ni ce svih struk tu ra,a one na naj vi {im spra to vi ma,iz ko jih „pu ca“ po gled na ~i tavgrad, pro da ju se po vr lo po voq nimce na ma. Ak cij ska po nu da va ̀ i i za lo ka le o ri jen ti sa ne kaU li ci La ze Ma rin ko vi }a

IZ ME \U ZGRA DA I GRA LI [TE ZA DE CU

MAR KO MI LAN KO VI], ME NA XER „NEL TA“ NA TE RA SI STA NA PE TOG SPRA TA

PO GLED NA SO KO LA NU

MO DER NA GAR SO WE RA, 34 KVA DRA TA

DNEV NA SO BA, KU HI WA I DE^ JA SO BA U Ê TVO RO SOB NOM STA NU

BRO DO GRA DI LI [TE NA

Ko me sm

MO MO MA LI NI] SA DA RO DAV CEM BO GO RO DI CE U DU BO RE ZU


Поводи

Po vod za ovu po se tu bi lo je o be -le ̀ a va we dva i po ve ka srp skepra vo slav ne cr kve u Pla {kom, nako joj se po do la sku [u ma di na ca za- vi jo ri la srp ska za sta va, a or ga -ni za tor po se te bi lo je U dru ̀ e wekra ji {ni ka „Zo ra” iz Kra gu jev ca.

Me |u broj nim go sti ma iz Kra gu -jev ca bi li su pe va~ ka gru pa „Stu de -nac” i fol klor ve te ra na Stu dent -skog kul tur nog cen tra. O sim wih,put Hr vat ske kre nu li su i glum ci a -ma ter skog po zo ri {ta iz Ra ~e, kao ipe va~ ka gru pa „@e gar ̀ i vi” sa sta -vqe na od qu di ro dom iz Li ke.

Svi ko ji su bi li u o voj po se ti nine ko li ko da na na kon do la ska nemo gu da ob u zda ju e mo ci je ka da go -vo re o do ~e ku ko ji su im me {ta nipri re di li.

- Ta kva qud ska to pli na i do bro- ta i ta kav pri jem ne mo gu se re ~i -ma o pi sa ti. Ve} pr vog da na i ma lismo kra tak na stup, a na red nog jebio pri su tan i vla di ka kar lo va~ -ki. Ka da smo se po ja vi li u {u ma -dij skoj no {wi sa {aj ka ~a ma nagla vi na sta la je pra va e u fo ri ja.Sa la Do ma kul tu re bi la je pre pu -na, a i gra li smo {u ma dij ske, kaoi i gre iz Gla mo ~a i Ba na ta, pri ~aMo mo Ma li ni}, u met ni~ ki ru ko -vo di lac pr vog an sam bla fol klo ra

SKC-a i gra~ ve te ran. Na kon sple- ta {u ma dij skih i ga ra a pla uz se ni -je za u sta vqao, pa je an sambl po no -

vo na stu pio na bis.Sva tri da na bi la suis pu we na e mo ci ja ma,a ~la no vi gru pe bi lisu o ba su ti pa ̀ wom nasva kom ko ra ku. Me -{ta ni su im do no si lislat ki {e, li~ ki sir,do ma }e so ko ve i ra k-i ju. Ne ko li ko da na ra -ni je iz Kra gu jev ca uPla {ki je ot pu to va lajed na Li ~an ka ko ja jesve vre me spre ma lara zne |a ko ni je. Je danu met nik iz Pla {kogdo neo je na po klonsli ku Bo go ro di ce iz -re zba re nu u dr ve tu.Ne za bo rav no go sto -prim stvo o sta vi lo jesna ̀ an u ti sak na svego ste.

- O du {e vqe na sampre div nim do ~e kom ipre sre} na {to je Stu- dent ski kul tur ni centar mo gao da pre ne sena {im qu di ma ko jisu o sta li da ì ve u

Hr vat skoj bo gat stvo, le po tu i tra -di ci ju srp ske pe sme i i gre. Svismo bi li pre sre} ni zbog do ~e ka,ali ne mo ̀ e mo ni da sa kri je mo tu -gu jer smo se u ve ri li da ovi qu dive o ma te {ko ̀ i ve, ka ̀ e Na da Mar -ko vi}, di rek tor ka SKC-a, ko ja jepu to va la sa o vom gru pom.

Po {to su na pra vqe ni pr vi kon- tak ti, u pla nu je da se jo{ jed nomode u o vaj kraj i pri re di ce lo ve -~er wi pro gram u znak za hval no stiza go sto prim stvo i do bro tu o vimqu di ma. O sim to ga, do go vo re no jeda na red ne go di ne gru pa go stu je uKar lov cu, a na go ve {te no je i pu to- va we u Split.

G. BO@I]

- Pi smo, ve ro vat no i ste sa dr ̀ i -ne, sti glo je i u „E lek tro {u ma di -ju” ta ko da mi je stru ja ko ju sam do -veo do ga ra ̀ e is kqu ~e na. Sa dasam kabl po zaj mio od kom {i je.

Ovo je, i na ~e, ~a mac od o sam me -ta ra ko ji pra vim za se be. Do sa dasam pra vio a la ske, se dam ili o sam,ali o vaj je ne {to ve }i, pri ~a Pe -tro vi}.

On pri z-na je da ga je,ka da je va ri -lac u ha li za -vr {io po sao,an ga ̀ u ju }i{lep slu ̀ budo ve zao i„par ki rao”na do mak svoje ga ra ̀ e uju lu pro {lego di ne, nag r a | e v i n -skom ze mqi -{tu za ko jekom {i je bri -nu. â mac jeo far bao u o -snov nu, a potom i u za vr {nu be lu bo ju.

- Do ra dio sam ne ke de ta qe u u -nu tra {wo sti, a ko li ko znam, a pa -rat za va re we ne pra vi bu ku. Neznam za {to im to li ko sme tam, ali{ta je tu je. Do la zi la je Ko mu nal -na po li ci ja, na lo ̀ i li su mi da ~a -mac u klo nim u ro ku od pet da naili }e mi pi sa ti man dat nu ka znuod 5.000 di na ra. Mo ̀ da je ovo ~u -do za na {u o ko li nu, jer ne ma moplov nu re ku. Ja sam za qu bqe nik u~am ce, i mam plac na Du na vu i sa -

da }u si lom pri li ka, ka ko znam iu mem, mo ra ti da ga tran spor tu jem{to pre u Do bru, to je ne da le ko odGo lup ca, za kqu ~u je Pe tro vi}.

Ka ko ka ̀ e, ni je u speo da is po -{tu je po sta vqe ni rok od pet da naza „se lid bu”, a pre ma in for ma -ci ja ma iz Ko mu nal ne po li ci je,ko ja o vih da na tr pi pri ti sak gra -|a na da se pro blem {to hit ni je re -{i, o sim man dat ne ka zne pro tivPe tro vi }a }e po kre nu ti i pre kr -{aj ni po stu pak.

REPUBLIKA SRBIJAGRAD KRAGUJEVACGRADSKA UPRAVA ZA POSLOVE LOKALNESAMOUPRAVE I OP[TE UPRAVESekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizami za{titu ìvotne sredineSlu`ba za za{titu ìvotne sredine

OBAVE[TEWE

O davawu saglasnosti na Studiju oproceni uticaja

na ìvotnu sredinu

Obave{tavamo vas da je na osnovu podnetog zahteva "VIPMobile" d.o.o., iz Beograda, Omladinskih brigada br. 21, zadavawe saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na ìv-otnu sredinu za PROJEKAT – radio–bazne stanice "KGKragujevac 3023 Stanovo", ~ija se realizacija planira nakp.br. 7836 KO Kragujevac 3–naseqe Stanovo 3, na teri-toriji grada Kragujevca, Gradska uprava za poslove lokalnesamouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra|evi-narstvo, urbanizam i za{titu ìvotne sredine, Slu`ba zaza{titu ìvotne sredine, sprovela odgovaraju}i postupaki dala saglasnost na studiju, br. III-06-501-158/12 od04.09.2013. godine.

Re{ewem se potvr|uje da je Studija o proceni uticaja naìvotnu sredinu izra|ena u svemu prema utvr|enim nor-mativima koji su propisani Zakonom o proceni uticaja naìvotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br.135/04 i 36/09) iPravilnikom o sadrìni Studije o proceni uticaja naìvotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br.69/05).

Studija o proceni uticaja na ìvotnu sredinu ukazuje daplaniranim projektom na predmetnoj lokaciji saglasnodatim uslovima i primenom mera koje su ovim re{ewem istudijom utvr|eni ne}e ugroàvati ìvotna sredina iznadzakonom propisanih grani~nih vrednosti.

Ova odluka je kona~na i protiv ove odluke zainteresovanajavnost moè pokrenuti upravni spor.

ZA NI MQI VO STI

Kru {ka sta ra tri sta go di na

Dr vo na sli ci je kru {ka di vqa ka u se lu Do bra ~a, na me stu zva nom Re -ka, na i ma wu To mi sla va Gli {o vi }a. U pu }e ni me {ta ni tvr de da je dr vosta ro pre ko tri sta go di na, ali je u do brom bi o lo {kom sta wu. O bim sta- bla je ~e ti ri me ta ra i kru {ka sva ke go di ne do no si o bil ne plo do ve. Uwe noj bli zi ni je i To mi sla vqe va ku }a.

Fo to gra fi ju i po dat ke o o vom sta ro vre men skom dr ve tu re dak ci ji jepo slao pen zi o ni sa ni pro fe sor \or |e Pa u no vi}.

A „BUB WU”

me ta ~a macMo ̀ da je ~a mac od o sam me ta ra~u do, jer ne ma mo plov nu re ku, ka ̀ e „bro do gra di teq” sa „Bub wa”Zo ran Pe tro vi}, ~i je kom {i je od Ko mu nal ne po li ci je zah te va juda u klo ni plo vi lo sa jav ne po vr {i ne is pred ga ra ̀ a

ZO RAN PE TRO VI], KRA GU JE VA^ KI„BRO DO GRA DI TEQ”

NE ZA VR [E NI Â MAC MO RA ]E DA SE SE LI NA DU NAV

[U MA DIN CI U LI CI

O ba su ti pa ̀ wom i go sto prim stvom

[U MA DIN CI IS PRED SRP SKE PRA VO SLAV NE CR KVE U PLA [KOM

VE TE RA NI FOL KLO RA SKC-A IZ VE LI SU I GRE IZ RA ZNIH KRA JE VA


Пише: Мирослав Јовановић

Пe tog semp tem bra bi laje le pa sport ska go di -{wi ca za Kra gu je vac.Ba{ tog da tu ma go di ne1943. u gra du je od i gra -na pr va ko {ar ka {ka u -tak mi ca. To po tvr |u ju i

sa ~u va na do ku men ta ci ja i se }a wasa vre me ni ka.

Na ovu go di {wi cu pod se tio jenaj pre da ni ji hro ni ~ar i i sto ri ~arkra gu je va~ kog spor ta Mi }a Ran ko -vi}. Po ku {ao je, ka ̀ e, da „ta mo gdetre ba” bla go vre me no pre do ~i va ̀ nu~i we ni cu iz po ve sti grad skog spor -

ta, jer se dam de set godi na ni je bi lo ka kvago di {wi ca, ali ni -ko ni je po ka zao in te -re so va we da se barjed nim ge stom o be -le ̀ i o vaj da tum.Kra gu jev ~a ni da nasvo le da se hva le ka kosu ko {ar ka {ki grad,ali iz gle da da ak tu -el ni ak te ri mi sleda sve po ~i we odwih, dok ta ko zva nisport ski rad ni ci ne dr ̀ e mno go dotra di ci je, to su vi {e pu ta po ka za -li.

Pri ~a ko ja sle di na sta la je to -kom pre po zna va wa li ko va na fo to -

gra fi ji, jed noj od broj nih iz i sto -rij skih al bu ma Mi }e Ran ko vi }a.Na po le |i ni ove sta re sli ke pi {e:„Ko {ar ka {ki tim re pre zen ta ci jeKra gu jev ca ko ji je 5. 9. 1943. po be -dio tim Na ci o nal ne slu ̀ be izKra gu jev ca re zul ta tom 25:17 (10:6).Ko {e ve da li: Maj sto ro vi} A. 14;Ku zma no vi} 10; O xa kli je vi} 1.

Dva de set ko {e va – pra va pre mi ja

S le va na de sno sto je: @iv ko vi}S., Maj sto ro vi} A., Ku zma no vi} A,Kle ~e: Pe tqan ski D. i O xa kli je -vi}”. On da se Mi }i „pa li lam pi -

ca”.- O vaj u pr-

vom re du, de -sno, je Aca Ku -zma no vi}. Onje ì vi ak teri sto rij ske u -tak mi ce ko jomje po ~e la ko -{ar ka u Kra -gu jev cu.

Po sle ne ko -li ko da na, usvom sta nu, uzgra di kodbiv {eg Ho te -la „Du brov -nik”, pri manas A lek san -dar Aca Ku z-ma no vi}, po z-na ti i u gle da -ni Kra gu jev -~a nin, pen zi -o ni sa ni ma -{in ski in ̀ e -wer. Svo je vre -me no je ra diou „Za sta vi”, arad nu ka ri je -ru za vr {io jekao teh ni~ kidi rek tor in- du stri je „Fi -

lip Kqa ji}”, ne ka da pre sti ̀ nogpred u ze }a u me tal skom kom plek suone ve li ke Ju go sla vi je. Ku zma no -vi }u je sa da 87 go di na (ro |en je1926.), ali je ve o ma vi ta lan i do bro

se se }a do ga |a ja od pre se dam de ce -ni ja. I stu fo to gra fi ju ko ji imaMi }a Ran ko vi} i on va di iz svog al- bu ma.

- Je ste, to je tim u ko me sam ja i -grao. Na zva li smo ga re pe re zen ta -ci ja Kra gu jev ca, ma da to ni je bi lare pre zen ta ci ja u da na {wem smi slu,ve} smo se na {li nas ne ko li ci na,sko ro vr {wa ka, i od i gra li u tak -mi cu sa ti mom Na ci o nal ne slu ̀ beiz Kra gu jev ca. Bi lo je to 5. sep tembra 1943. I ta da se za i sta pr vi puti gra la ko {ar ka u gra du, po tvr |u jeAca Ku zma no vi}, ko ji je ta da bio se -dam na e sto go di {wak.

Vra }a mo se po no vo na i sto rij skufo to gra fi ju (sli ka 1) da se bli ̀ eu po zna mo sa i gra ~i ma pr vog, pajo{ po bed ni~ kog ti ma iz Kra gu jev -ca. @ivi pod set nik je go spo dinKu zma no vi}.

Slo bo dan @iv ko vi} bio je po znatpo na dim ku Co ca. Po sle ra ta bio jema {in ski in ̀ e wer, jed no vre mera dio u Kra gu jev cu, po tom se od se -lio u Ze mun, a od pre ne ko li ko godi na je u Her ceg No vom.

Aca Maj sto ro vi} bio je svr {e nigim na zi ja lac, sin po zna tog pred -rat nog tr gov ca. Za klan je 1944. godi ne u o ko li ni Tu zle.

Du {an Pe tqan ski bio je singlav nog sta re {i ne Ve li kog par ka iì ve li su u ku }i u ko joj je ka sni jebio sme {ten Za vod za za {ti tu spo -me ni ka kul tu re – na o bo du par ka.Po gi nuo je kra jem ra ta u ~et ni ci -ma.

ê tvr ti i gra~ bio je O xa kli je -vi}, g. Ku zma no vi} se ne se -}a we go vog i me na, o tac mu jebio di rek tor is po sta ve Na -rod ne ban ke u Kra gu jev cu.Po re klom su iz Ma ke do ni je

(O xa kli jev ski) i po ro di ca se po slera ta vra ti la u Sko pqe.

Pr va u tak mi ca od i gra na je naim pro vi zo va nom te re nu na de lufud bal skog i gra li {ta „[u ma di je”,ko ji se na la zio na me stu da na {wihpo mo} nih te re na sta di o na „î kaDa ~a”. Po sto ja le su i dr ve ne tri b-i ne ko je su de lom bi le po kri ve ne.

- Na te re nu smo is ko pa li dve ru -pe, po bi li dr ve ne di re ke za ko {e -ve, ta ble su bi le od da sa ka, ko je suu po ~et ku bi le pra ve, ali su se u br- zo od ki {e i sun ca iz vi to pe ri le, ao bru~ su na pra vi li maj sto ri u Vo-j no teh ni~ kom za vo du, o pi su je pr vite ren Aca Ku zma no vi}.

Uz gred, pra vi di gre si ju da je kaode~ ki}, pre ra ta, ka da je od la ziokod te ~e u Be o grad, u jed noj {ko lina A u to ko man di vi deo o bru~, alibez ta ble, i ni je znao ~e mu on slu -ì, tek ka sni je shva tio je da je za i -gra we ko {ar ke.

- Ka kva je bi la lop ta ko jom smoi gra li? Sko ro pa o kru gla, du ho vi -to o pi su je na{ sa go vor nik. – Bi laje fud bal ska lop ta, od {i ve nihkri {ki, pa smo mo li li bo ga da nei sko ~i klo buk. Na rav no da ni smo i -

ma li dre so ve, no sio je ko je {ta i -mao, a i gra li smo bo si.

Za ni mqi vo je ka ko Aca Ku zma -no vi} ob ja {wa va ma li broj ko {e -va. Kad e ki pa pro |e dva de se tak po -e na, to je ve} bio „u speh”.

- U po re do sa u ~e wem pra vi la i -gre, mi smo po ku {a va li da se iz ve -{ti mo i za po ga |a we o bru ~a. Me |u -tim, te {ko nam je i {lo di rekt no u -ba ci va we lop te u ko{, ve} smo ma- hom po e ne po sti za li od ta ble. Za- tim, u to vre me ni je bi lo o gra ni ~e -we vre me na za na pad, pa je jed na e -ki pa mo gla da dr ̀ i lop tu ko li kogod ho }e, a uz sve to i gra li smo natrav na tom te re nu, ko ji je bio i ne -ra van, i te {ko je bi lo vo di ti i kon- tro li sa ti lop tu.

I na ~e, u tak mi ce su se i gra ledva pu ta po 25 mi nu ta, ali ni je bi -lo e fek tiv nog me re wa vre me na,jer ot kud ta da ne ko me {to pe ri ca.Su dio je po je dan su di ja. Kad je re~o vi si ni i gra ~a, g. Ku zma no vi} ka -è da dvo me tra {a ni je ni bi lo. Onje i mao oko me tar i o sam de set, a na-j vi {i i gra~ u pr vom grad skom ti -mu bio je Slo bo dan @iv ko vi} Co -ca sa me tar i de ve de set.

„[u ma di ja” i „Tr go va~ ki”glav ni ri va li

Gle da no iz da na {weg vre me na,sva ka ko je za po seb no pi ta we ka kose jed na sport ka i gra za ~e la u sredra ta. Od go vor je da se i u o ku pi ra -nom gra du ̀ i ve lo, na rav no na je danspe ci fi ~an na ~in, i ni su svi mladi qu di, do bro voq no ili pri nud -no, bi li voj ni ci – na jed noj, dru- goj ili tre }oj stra ni.

Pra te }i hro no lo gi ju do ku men -tar nih fo to gra fi ja, pri ~e mu jepo seb no va ̀ no to {to je sva ka napo le |i ni i ma la is pi sa ne o snov nepo dat ke o do ga |a ji ma i ak te ri ma,sa zna je mo da su od mah po od i gra -va wu pr ve ko {ar ka {ke u tak mi ce uKra gu jev cu o form qe ne dve e ki pe.Na i me, 31. ok to bra 1943. go di ne(sli ka 2) sa sa ta li su se Sport ski

Годишњице

SE DAM DE CE NI JA OD OD I GRA VA WA PR VE KO [AR KA [KE U TAK MI CE U KRA GU JEV CU

Bo so no gi, na tra vi, sa fud bal Na sta rom fud bal skom i gra li {tu„[u ma di je” po bo de na su dva di re ka,od da sa ka na pra vqe na ta bla, za wu pri ko vano bru~ a kre ~om iz vu ~e ne li ni je i – bio je tote ren na ko me je 5. sep tem bra 1943. go di neod i gra na pr va ko {ar ka {ka u tak mi ca u Kra gu jev cu. Me |u i gra ~i ma je bio i se dam na e sto go di {wi A lek san dar Aca Ku zma no vi}, ka sni je u gled ni in ̀ e wer, s ko jim vra }a mo se }a we na za ~e tak spor tako ji je u gra du po stao ve o ma po pu la ran

TIM RE PRE ZEN TA CI JE KRA GU JEV CA, AK TER PR VE KO [AR KA [KE U TAK MI CE U GRA DU,I PO DA CI NA PO LE \I NI SLI KE

KO [AR KA [KI KLUB „[U MA DI JA” O SNO VAN JE U JE SEN 1943. GO DI NE, KA DA I WE GOV GLAV NI GRAD SKI RI VAL „TR GO VA^ KI”

Aca Ku zma no vi}: Ka -

kva je bi la lop ta ko-

jom smo i gra li? Sko ro – pa o -

kru gla. Bi la je fud bal ska, od

{i ve nih kri {ki, pa smo mo li -

li bo ga da ne i sko ~i klo buk. I -

gra li smo bo si, a od o pre me no-

sio je ko je {ta i mao

”


Годишњице

klub „[u ma di ja” i SK „Tr go va~ ki”(na svoj na ~in pre te ~a „Rad ni~ kog”)i re zu lat je bio 25:13, po lu vre me17:5. I o vaj su stret o xan je na i gra -li {tu „[u ma di je” i na sli ci se, upo za di ni, vi di deo tri bi na i kro- va.

Aca Ku zma no vi} po tvr |u je da susve do kra ja ra ta po vre me no od i -gra va ne ko {ar ka {ke u tak mi ce, aliis kqu ~i vo iz me |u me snih, grad skihti mo va. To kom o ku pa ci je ni je bi lomo gu }e pu to va ti u dru ge gra do ve, svevre me na sna zi je bio po li cij ski~as, ni je bi lo nipre vo za...

U e ki pi „[u -ma di je” iz ti mare pre zen ta ci jeKra gu jev ca, ko jaje od i gra la pr vuu tak mi cu, bi lasu tro ji ca i gra -~a: Aca Maj sto -ro vi}, Slo bo dan@iv ko vi} Co cai na{ sa go vor -nik Aca Ku zma -no vi}, ko ji naf o to g r a f i j ipre po zna je i o s-ta le li ko ve, {e -sto ri ca su i gra -~i, dok su se tro- ji ca pri dru ̀ i -la za sli ka we.

Pr vi s le va, uman ti lu, je no vi -nar Ni ko li}, ono ra me nu ima ifo to a pa rat. Dowe ga je i gra~Vla sta Ni ko li}, sin u ~i te qa, ka s-ni je ve te ri nar u Kra gu jev cu, pa bu -du }i in ̀ e wer Du {an Tri {i}, sinpo zna tog le ka ra Tri {i }a, za tim jeLu le Ra doj ko vi}, sin u gled nog tr- gov ca iz Pa li lu la. Pe ti u gor wemre du je Aca Ku zma no vi} i na kra ju,u o de lu i sa {aj ka ~om na gla vi, jesim pa ti zer klu ba Vla da Pan te li},sin ov da {weg bo ja xi je: ̂ u ~e ve} po -me nu ti Maj sto ro vi} i @iv ko vi}, au sre di ni je ve te ri nar Ma ~u ̀ i},ko ji ta ko |e ni je i grao. Na fo to -gra fi ji se jo{ vi di da su i gra ~i i -ma li sli~ ne ma ji ce i ga }i ce, ne -{to kao dre so ve.

Fo to gra fi je kao naj a u ten ti~ ni -ji „vo di~” ot kri va ju no ve ~i we ni -ce o ko {ar ci u Kra gu jev cu to komDru gog svet skog ra ta. Jed na od wih(sli ka 3) ka ̀ e da je 28. ma ja 1944.go di ne od i gra na jo{ jed na u tak mi -ca iz me |u „[u ma di je” i „Tr go va~ -kog” i o pet su po be di li „[u ma -din ci” re zu la tom 38:11, za ni mqi -vo je da je na po lu vre me nu bi lo 20:1.

Iz o vog ti ma „[u ma di je” Aca Ku -zma no vi} po seb no is ti ~e no vog i -gra ~a Rad mi la Mi {i }a, iz u zet nota len to va nog, ko ji je u po rat nom pe-

ri o du bio naj bo -qi kra gu je va~ kii gra~. Bio je sinjav nog tu ̀ i o ca,ka sni je je za vr -{io DIF. Nafo to gra fi ji onje pr vi s le va, aza tim u gor wemre du sle de ve}po mi wa ni Maj -sto ro vi} i Ra do-j ko vi}, dok jeskroz de sno AcaKu zma no vi}. Me -|u tro ji com ko ji~u ~e u sre di ni je@iv ko vi}, le voo pet ve te ri narMa ~u ̀ i}, a de -sno Ton ko vi},~u ve ni fud ba lerk r a g u j e v a ~ k e„[u ma di je”.

I sta fo to gra -fi ja jo{ nam go -vo ri da su i gra ~ii ma li sli~ ne be -

le ma ji ce ili ko {u qe sa krat kimru ka vi ma, ali da su i da qe i gra libo si. Pre po zna je se i i sti fud bal- ski te ren „[u ma di je” na ko me sukre ~om bi le o be le ̀ e ne li ni je ko -{ar ka {kog te re na.

No vi te ren u Ve li kom par ku

I po o slo bo |e wu gra da, po tvr |u -je Aca Ku zma no vi}, ko {ar ka se i -gra la na i stom me stu, da kle i da qena tra vi, {to se vi di i na na red nojfo to gra fi ji (sli ka 4). I na woj jetim „[u ma di je”, je di ni po da tak jeda po ti ~e iz 1945. go di ne, a go spo -din Ku zma no vi} ob ja {wa va sa stav

i o vog ti ma, s tim {to se ne se }a koje bio i gra~ pr vi sa le ve stra ne.

- O vaj dru gi sam ja, do me ne je Jo- van Veq ko vi}, sin ge ne ra la Veq -ko vi }a, s ko jim sam se i o ku mio, au sre di ni je Va sa Ra je vac, ka sni jepo zna ti kra gu je va~ ki spor ti sta.Do we ga je Ste va @i lo vi}, di fo vaci is tak nu ti sport ki rad nik, od1967. go di ne i pr vi pred sed nikèn skog ko {ar ka {kog klu ba „Rad -ni~ ki”, a po sled wa dvo ji ca su Slo- bo dan @iv ko vi} i Rad mi lo Mi {i}.

îm su se po sle ra ta stvo ri li u -slo vi, Aca Ku zma no vi} je o ti {ao nastu di je ma {in stva u Be o gra du, kaoi jo{ ne ki dru go vi iz ti ma, me |u -tim, ni je pre sta jao da i gra ko {ar -ku – ali is kqu ~i vo za klub iz Kra -gu jev ca. Ka ̀ e da ni je ni è leo datra ̀ i me sto u ne koj od be o grad skihe ki pa, je di no je na stu pao kao ~lanfa kul tet skog ko {ar ka {kog ti ma. Uto vre me po ~e le su da se for mi ra -ju i tak mi ~ar ske li ge, pr vo re gi o -nal ne i re pi bli~ ke.

- Od la zi li smo na u tak mi ce ka -ko smo se sna la zi li, u glav nom osvom tro {ku i uz „su vu” hra nu. Od- la zi li smo u No vi Sad, Su bo ti cu,Zre wa nin, Pan ~e vo i svu da je bi lodo sta pu bli ke. U stva ri, ta da su u -tak mi ce o dr ̀ a va ne uz ma sov ne pri -red be, or ga ni zu je se kul tur no-u -met ni~ ki pro gram, o ku pi se pu nona ro da, a on da ve }i na o sta ne da gleda i ko {ar ku. Za ne ke gra do ve ko jisu se na la zi li u ta ko zav nim po gra -ni~ nim zu na na ma, kao {to su bi liKi kin da ili Di mi trov grad, mo ra -li smo da do bi ja mo po seb ne do zvo -le za pu to va wa. Ni su u vek svi u spe -li da ih do bi ju, pa smo ne ka da i {lina go sto va wa i sa ne kom plet nim ti -mom, pri ~a Aca Ku zma no vi}.

On se kao a neg do te se }a jed nog go -sto va wa u Le skov cu, ko me je pred ho -di la fud bal ska u tak mi ca wi ho -vog ti ma u Kra gu jev cu, ka da je iz bila è sto ka tu ~a me |u i gra ~i ma.

- Bi lo je hlad no je se we vre me, mii za {li da se za gre va mo za u tak mi -cu, kad se po ja vi wi hov pred sed nikop {ti ne i po ~e da dr ̀ i go vor.Pri ~ao je pu nih ~e tr de set mi nu ta,mi se sko ~a wi li od hlad no }e, da bi

on za kqu ~io ka ko tu ~u u Kra gu jev -cu tre ba za bo ra vi ti i od i gra tifer ko {ar ka {ku u tak mi cu. Sve jeto u re du, ali zar mu je bi la po treb- na to li ka go vo ran ci ja?

Iz bo ga tog fo to al bu -ma Ace Ku zma no vi }a iz -dva ja mo jo{ dve fo to -gra fi je kra gu je va~ kihko {ar ka {a, jed nu iz1948. i dru gu iz 1950. godi ne. Ta da je ve} bio na -pra vqen te ren u Ve li -kom par ku, do du {e sa{qa kom kao pod lo gom,ali i to je bio na pre daku od no su na „par ~e” fud- bal skog i gra li {ta.

Na fo to gra fi ji s da- tu mom 18. jul 1948. (sli -ka 5) su i ne ki no vi i -gra ~i: Mi haj lo Mi haj -lo vi} (tre }i s le va) bioje prav nik, dr âr da re -vi} (~e tvr ti s le va) jepo zna ti le kar, ra dio ubol ni ci „Dra gi {a Mi -{o vi}” u Be o gra du, @i -vo rad De spo to vi} @ici,e ko no mi sta, o tac mu je

bio vla snik ka fa ne sa {ta la ma kodVe li kog par ka, i na kra ju je Mi }aZla ti}. Svi i gra ~i ve} su i ma likom plet nu o pre mu i vi {e ni su i -gra li bo si.

Na kra ju, na fo to gra fi ji podko {em u par ku (sli ka 6) je tim„Rad ni~ kog” iz 1950. go di ne. Tro ji- ca i gra ~a ~ak su i ma li i bro je ve nadre so vi ma, a pred vo dio ih je pred -sed nik klu ba Ra de [a vi ja. U ti musu bi li Rad mi lo Mi {i}, Mi ki}(bio je le kar), Pu} ko (ve te ri nar),Bo ̀ a Vu ja ni}, Aca Ku zma no vi} iSte va @i lo vi}.

Od 1952. do 1954. go di ne in ̀ e -wer A lek san dar Aca Ku zma no vi}bio je pred sed nik Ko {ar ka {kogklu ba „Rad ni~ ki”. To je ot pri li kebio kraj we go ve ko {ar ka {ke ka ri -je re, ali ne i sport ske. Du go go di -na jo{ i grao je sto ni te nis i bio devet pu ta pr vak gra da. Od 1957. do1960. slu ̀ bo vao je u Ma ke do ni ji, u

Bi to qu, i ta mo sve tri go di ne biopr vi sto no te ni ser u gra du.

Sre }a je {to smo i ma li ta kvespor ti ste i {to da nas i ma mo ̀ i vui sto ri ju kra gu je va~ kog spor ta.

ПОЧЕЦИ КОШАРКЕ У СРБИЈИ

Pr vi klu bo vi na sta li predDru gi svet ski ratZa ko {ar ka {ke po ~et ke u Sr bi ji u zi ma se do la zak Vi -li je ma Voj lan da u Be o grad, i za sla ni ka a me ri~ kog Cr- ve nog kr sta, ok to bra 1923. go di ne. On se, kao i ne ko -li ci na iz we go ve mi si je, ka ko bi se da nas re klo, re kre -a tiv no ba vio ko {ar kom, pa je ovu i gru po ~eo da de mon- stri ra i pred Be o gra |a ni ma. Po {to je in te re so va we bi -lo ve li ko, or ga ni zo vao je i kurs ko {ar ke, ~i ji su pola zni ci bi li gim na zi jal ci, na stav ni ci fi skul tu re i~la no vi So kol skog dru {tva.

Po sle dvo me se~ nog kur sa, Voj land je pred od la zakiz Be o gra da o sta vio o pre mu za ko {ar ku, ko {e ve i lop -te.

Pr vi ko {ar ka {ki klu bo vi for mi ra ni su u o kvi rufud bal skih – kao wi ho ve sek ci je, ne po sred no pred Dru- gi svet ski rat. U sep tem bru 1941. go di ne or ga ni zo va noje pr ven stvo Be o gra da, a u pro le }e 1942. o sni va se Srp- ski sa vez ko {ar ke i od boj ke. Pred sed nik Sa ve za bio jepo la znik Voj lan do vog kur sa iz 1923. Sve ti slav Ba ta Vu -lo vi}.

U Be o gra du se ko {ar ka i gra la sve vre me ra ta, a to -kom ra ta od i gra ne su i pr ve u tak mi ce u u nu tra {wo sti– u Kra gu jev cu i [ap cu.

FO TO GRA FI JE ZA I STO RI JU KRA GU JE VA^ KOG SPOR TA

Mo lim kra gu je va~ ke spor ti ste, po seb no biv {e, i po tom ke spor ti -sta ko ji u svo jim li~ nim ili po ro di~ nim al bu mi ma i ma ju fo to -gra fi je ve za ne za sport u gra du da mi se ja ve, ka ko bi smo se do go -vo ri li o wi ho vom pre sni ma va wu.

To mi je po treb no ra di pra vqe wa zbir ke spor ti sta Kra gu jev ca ko -ja bi ob u hva ti la sve spor to ve i wi ho vu kom plet nu i sto ri ju u gra du.Ga ran tu jem da }e sva ka sli ka bi ti bez bed na i vra }e na vlasni ku.

Hro ni ~ar spor ta u Kra gu jev cuMi }a Ran ko vi}, te le fon 363-391.

skom lop tom

KO [AR KA [I „[U MA DI JE” NA TE RE NU FUD BAL SKOG KLU BA „[U MA DI JE”, GDE SUPO STA VQE NI KO [E VI I IS CR TA NE LI NI JE ZA KO [AR KA [KO I GRA LI [TE

PO SLE RA TA ACA KU ZMA NO VI]JE O TI [AO NA STU DI JE MA [IN STVA U BE O GRAD, ALI JE I DA QE NA STU PAOKAO KO [AR KA[ IS KQU ̂ I VO ZA TIM IZ KRA GU JEV CA

U TI MU IZ 1945. BI LI SU VA SA RA JE VAC (U SRE DI NI) I STE VA @I LO VI]

E KI PA „RAD NI^ KOG”, SLI KA OD 18. JU LA 1948. GO DI NE: MI [I], RA JE VAC,DE SPO TO VI], KU ZMA NO VI], VEQ KO VI], @I LO VI] I ZLA TI]

KO [AR KA [I „RAD NI^ KOG” NA TE RE NU U VE LI KOM PAR KU: PRED SED NIK KLU BA [A VI JA I I GRA ̂ I MI [I], PU] KO, VU JA NI], KU ZMA NO VI] I @I LO VI]

www.kragujevacke.rs

Kultura

\ura \ukanov

Dejani Savi}

Dejana Savi}, studentkiwamedicine iz Kragujevca, dobi-tnik je ovogodi{we kwièvnenagrade „\ura \ukanov”, kojudodequje kikindska Narodnabiblioteka. Ona je nagradu do-bila za zbirku pripovedaka„Blister i druge pri~e”.

U odluci ìrija se, izme|uostalog, navodi da zbirkupripovedaka „Blister i drugepri~e” karakteri{u britkidijalozi i upe~atqive slikesvakodnevnice, unutra{wi ne-miri, atmosfere panike istraha.

Kikindska Narodna bib-lioteka „Jovan Popovi}” us-tanovila je nagradu „\ura\ukanov” 2005. godine, akwièvna nagrada dodequje seza najboqu zbirku pripovedakaautora mla|eg od 30 godina,pisanu na srpskom jeziku, poduslovom da rukopis prethodnonije bio objavqen u delovimaili celosti.

Po tradiciji, nagrada De-jani Savi} bi}e dodeqena ukikindskoj biblioteci 19. jan-uara, na dan ro|ewa \ure\ukanova.

Najsme{niji citatsrpskog filma

Udruèwe gra|ana „Vido”,u saradwi sa Studentskim kul-turnim centrom, ponovo real-izuje niz doga|aja sa hu-moristi~kim sadràjem podnazivom „Ve~eri smeha”. Uokviru ovog programa bi}e or-ganizovana ~etiri doga|ajakoji }e biti ànrovski ra-zli~ita. „Ve~eri smeha” po-~iwu u ~etvrtak, 12.septem-bra, od 20 ~asova u „Art kafeu”SKC-a, a naredni doga|aji susvakog ~etvrtka u istom ter-minu.

Prvog ~etvrtka gledaoci }ebirati najsme{niji citat srp-skog filma. Bi}e prikazano 40kratkih video materijala kojiulaze u takmi~arski deo u ser-ijama od po 10 snimaka. Posleprojekcije svih snimaka i pre-brojavawa glasova sledi sve-~ano progla{ewe deset na-jsme{nijih citata srpske kine-matografije sa ponovnim pu-{tawem tri najboqa. Ulaz nasve programe je slobodan.

Nagrada Naisa

Milo{u Stojanovi}u

Akademsko pozori{te Stu-dentskog kulturnog centra nas-tupilo je na 9. me|unarodnomfestivalu studentskih po-zori{ta „Urban fest” u Ni{u,a mladi glumac ovog pozo-ri{ta Milo{ Stojanovi} do-bitnik je nagrade „Naisa”. Onje ovo priznawe za najboquepizodnu mu{ku ulogu dobio zalik Trajka u predstavi „Onastvar”.

Festival studentskih po-zori{ta ove godine organizo-van je na pet lokacija u Ni{u,a odigrano je ukupno desetpredstava. Pored predstaveAkademskog pozori{ta „Onastvar”, na festivalu su nas-tupili i pozori{ta iz Beogra-da, Ni{a, Kosovske Mitro-vice, Novog Sada, Bugojna, BawaLuke i Zve~ana.

@iri festivala dodelio jenagrade za najboqu mu{ku iènsku glavnu ulogu, mu{ku iènsku epizodnu ulogu, kao igrand pri za najboqe gluma~koostvarewe.

УКРАТКО

16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. септембар 2013.

U SUSRET OSMOM „JOAKIMINTERFESTU”

@iveti s drugimaSelektor festivalaGoran Cvetkovi}do{ao je do zakqu~kada je najmawi zajedni~ki sadràteqproblemske osnove,koja }e odgovoriti ina dru{tvene i na pozori{ne zagonetketema „Kako ìveti sdrugima ili nova humanost”. Ove godinena repertoaru je osam predstava izregiona

Нa ovogodi{wem „Joa-kiminterfestu”, od 7.do 15. oktobra, u tak-mi~arskom delu festi-vala bi}e izvedeno osampredstava iz {est ze-maqa (Nema~ka, Srbija,

Kosovo, Republika Srpska, Sloveni-ja i Bosna i Hercegovina) koje jeodabrao selektor festivala GoranCvetkovi}, pozori{ni kriti~arkoji je ovogodi{wu svoju selekcijunajavio pod sloganom: „@iveti sdrugima ili nova humanost”.

Naravno, ima mnogo va`nih po-jmova oko kojih bi se mogla splestimreà pitawa i odgovara, preispi-tivawa i konotacija, koje bi se svemogle umetni~ki prikazati nasceni i ponuditi odgovore na po-tencijalna pitawa publike.

Razmatraju}i, s jedne strane,dru{tvena pitawa, skrivena usvakodnevnoj komunikaciji, a s drugestrane i pozori{nu produkciju, kojaje bila dostupna, Goran Cvetkovi} jedo{ao do zakqu~ka da je najmawi za-jedni~ki sadràteq problemske os-nove, koja }e odgovoriti i na dru-{tvene i na pozori{ne zagonetke, aprikazana je u predstavama koje jerazmatrao, tema „Kako ìveti sdrugima ili nova humanost”.

Svet ideja i atrakcija- U toj tematskoj celini sadrì

se najvi{e pojmova oko kojih sevode naporne bitke za wihovo us-vajawe, a pri tom to su dru{tveneaktivnosti, koje se mogu „usavr{ititreningom” i obrazovawem. Zna~i,nije samo pitawe da se prisustvujenekoj atraktivnoj predstavi odoti~nom, izabranom pojmu, nego jei ciq da to prisustvo ima i smisaopromene odnosa gledalaca na boqe,u odnosu na postavqeni problem,obja{wava selektor Goran Cve-tkovi}.

On smatra da smo suo~eni saozbiqnom krizom produkcije u po-zori{tima Srbije. Beogradska po-

uspe{no igra na mati~noj sceni uJDP i skoro redovno pobe|uje nafestivalima na kojima u~estvuje,kao {to je to bilo i na pret-pro{lom BITEF-u.

- Sve se de{ava u okupiranom ibombardovanom Sarajevu, devede-setih godina pro{log veka, u kojepored svih opasnosti, dolazi nov-inar i pisac iz Be~a (odli~ni Sve-tozar Cvetkovi}), da prona|e svojezagubqene, jevrejske korene. Tu sespontano sre}e sa svojom nepoz-natom sestrom (tragi~no ~edna MajaIzetbegovi}) i upoznaje najve}uqubav svog ìvota. Ali kad od oca,koga ipak na|e u Sarajevu (igra gapotresno Vlastimir \uza Sto-

ma novih albanskih vlasti, kaèCvetkovi}.

Komad govori o pripremawupredstave za Dan nove kosovskenezavisnosti, koja se pravi za nekineodre|eni i tajni dan i to od ma-terijala na koji èle da uti~upoliti~ari na vlasti, koji se upredstavi kabaretske o{trine ivedrine lako prepoznaju. Zbog svo-je politi~ke o{trine, ova predstavase najmawe igra u Pri{tini, izve-dena je nekoliko puta, uprkos pro-tivqewu vlasti.

Iskustvo i ironijaPotom }e se na repertoaru na}i

predstave „Sam |avo – Pass port”„Kostolawi Deè” iz Subotice,„Kuhiwa” Narodnog pozori{ta Re-publike Srpske iz Bawa Luke i„Skrivene strepwe” {aba~kog po-zori{ta. Ovaj komad, prema tekstuAlena Ekborna, dopuwenom predi-grom „Jasna stvar” Dejvida Ajvza, ureìji Primoà Beblera, govori ogeneracijskom jazu.

zori{ta skoro da nisu imala novihpremijera, a u mawim gradovima,Sombor, Kru{evac, Pirot, Vrawe,Zrewanin, stvari stoje jo{ gore.

- Stvarnost traì od pozori{ta,kao i od svih umetnosti i javnih ipoliti~kih i radnika u medijima,da odgovore na duboke dileme, kojeodre|uju svakodnevni ̀ ivot i mu~equde neodlo`nim zagonetkama. Fes-tival pozori{ta u gradu kao {to jeKragujevac mora da ispuni vi{es-truke zadatke. Prvi je, svakako, daobezbedi publici koja ga èqnoi{~ekuje da se sretne sa vrsnim po-zori{nim delima, koja odgovarajuna potencijalna pitawa, na kojesvaki ~ovek, negde duboko u sebitraì va`ne odgovore. S drugestrane – festival mora da pruìsavremenu sliku aktuelnog i bogatogpozori{ta, koje }e svojim nastupomdokazati da, uprkos problemima,postoji i da, razigrano u svim svo-jim oblicima, nudi bogatstvo ko-munikacije i otvoreni svet ideja iatrakcija, koje }e pobuditi i ma{tu

U Narodnoj biblioteci „Vuk Karaxi}” otvore-na je izlo`ba pod nazivom „Dragoqub Jovanovi}- profesor, politi~ar i opozicionor”. Autorikataloga i izlo`be su dr Jovica Trkuqa, pro-fesor Pravnog fakulteta Univerziteta uBeogradu i Olga Krasi} Marjanovi}, direktorkaBiblioteke „Petar Ko~i}” u Beogradu. Poredizlo`be, posetioci su mogli da prisustvuju iprogramu koji je sa~iwavala tribina „DragoqubJovanovi} – ìvot za slobodu bez straha”,dokumentarna TV emisija RTS-a: „Sloboda odstraha”, kao i promocija „Sabranih delaDragoquba Jovanovi}a” u 16 kwiga, u izdawu„Slu`benog glasnika” i Pravnog fakultetaUniverziteta u Beogradu.

Dragoqub Jovanovi} (Pirot 1895 – Beograd1977), nau~nik, politi~ar, publicist, osnovnu

{kolu je zavr{io u Pirotu, a gimnaziju uBeogradu. Doktorske studije zavr{io je uParizu 1923. godine, ve} slede}e (1924.) naPravnom fakultetu u Beogradu izabran je zadocenta, a 1926. godine za vanrednog profesoraza ekonomske nauke. Zalagao se za socijalnupravdu i re{ewe seqa~kog pitawa. Zbog svojihpoliti~kih ube|ewa 1932. godine osu|en naizdràvawe zatvorske kazne i otpu{ten sa uni-verziteta. Jedan je od osniva~a Grupe za soci-jalnu i kulturnu akciju. Bio je na ~elu leviceZemqoradni~ke stranke, a 1940. godine je os-novao Narodnu seqa~ku stranku. Aktivno seangaòvao u borbi protiv fa{izma i u osni-vawu Antifa{isti~kog fronta. Vreme oku-pacije proveo je u Beogradu.

Posle oslobo|ewa zemqe 1945. godine pono-

vo je postao profesor na Pravnom fakultetu uBeogradu. Nastavio je da se bavi politikom i bioje sekretar Narodnog fronta Narodne Repub-like Srbije i poslanik u Skup{tini Srbije. Za-lagao se za parlamentarnu demokratiju ivi{epartijski sistem. Bio je odlu~ni pro-tivnik komunisti~ke diktature i kolek-tivizacije seoskog poseda. Zbog toga je udaqensa Fakulteta jula 1946. godine, a oktobra 1947.godine osu|en je na devet godina robije.

Nakon izlaska iz zatvora ìveo je u izo-laciji, posve}en pisawu uspomena na svojpoliti~ki ̀ ivot i oslikavawu portreta qudisa kojima se tokom decenija susretao na poli-ti~koj sceni.

Izlo`ba }e biti otvorena do 16. septembra,a ulaz je slobodan.

SELEKTOR GORAN CVETKOVI]ODABRAO JE OSAM PREDSTAVA

IZLO@BA O DRAGOQUBU JOVANOVI]U

Profesor, politi~ar i opozicionar

i misao gledali{ta, a pri tomneposredno podràti potrebu da sepublika ukqu~i u javnu, dru{tvenui umetni~ku raspravu o bitnimproblemima, kaè Cvetkovi}.

U repertoarskom programu ovda-{wa publika bi}e u prilici davidi komad gradskog pozori{ta izIngol{tata, „Poreklo sveta”, koja }eotvoriti ovogodi{wi festival.

Potom je na repertoaru „Let iz-nad kosovskog gnezda”, u produkci-ji „Kvendra multimedia” iz Pri-{tine.

- Malo znamo o pozori{tima uPri{tini, malo je razmena in-formacija, jer su odnosi veoma za-tegnuti. Ali o radu Jetona Nezira-ja, dramskog pisca, pone{to znamo.U~estvovao je u Hartefaktovom pro-jektu „Patriotik-hipermarket”, kaojedan od osnovnih autora teksta zapredstavu Dina Mustafi}a, igranojsa uspehom u Beogradu, Pri{tini iSarajevu. I u toj, kao i drugim tek-stovima Jetona Neziraja, glavnaideja je pribliàvawe, sudbinompolitike i mr`we, udaqenih qudina Balkanu, a s druge strane, onpi{e veoma kriti~ki o euforija-

jiqkovi}), sazna kobnu istinu, os-tane zauvek odba~en sudbinom ika`wen za svoju Edipovsku radoz-nalost. Renata Ulmanski, kao tra-gi~na negativna junakiwa, dajeneizbe`ni kontekst ovoj potresnojpri~i, ispri~anoj surovim, tra-gi~nim jezikom, na fonu stra{neistorije na{e najbliè pro{losti- od fa{isti~ke okupacije i otpo-ra u Drugom Svetskom ratu, do tra-gi~nog bombardovawa Sarajeva, od1992 do 1995. godine. Cela pred-stava odi{e snagom neposrednogiskustva i tragi~ne ironije, u kojupotone svaka autenti~na tragedija,kad se jednom sagleda wen nemi-novni kraj, obrazlaè Cvetkovi}.

Ina~e, predstava u ~ast na-gra|enih je „Mara D Sad”, Petra Va-jsa, u izvo|ewu studenata skopskogFakulteta dramskih umetnostiklase profesora i rediteqaVladimira Mil~ina.

U ̀ iriju 8. „Joakiminterfesta”nalaze se poznati rediteqi izMakedonije, Srbije i Ma|arske:Vladimir Mil~in, Goran Markovi}i Laslo Keseg.

M. ^.

- Ova zanimqiva i duhovita dra-mska hronika raznolikih doga|ajai ugodnih preokreta prikazana je,pre svega, na posebno zavidnomumetni~kom nivou, koji sugeri{eestetiku prili~no neuobi~ajenu zapozori{te u Srbiji. Zna~aj te vi-soke estetike i u likovnom i ugluma~kom izraàjnom aparatu,odi{e slobodom izraza i dubokomumetni~kom sugestivno{}u. Estet-ski ugo|aj ovde je legitimni isu{tinski komunikacijski kod,koji obeleàva i prenosi mo}ne izagonetne poruke preispitivawanajdubqih qudskih odnosa, smatraselektor.

Posledwa tri dana na reper-toaru }e biti „Grebawe ili kako seubila moja baka” Bosanskog narodnogpozori{ta iz Zenice, „Izbrisani -25.687” „Pre{ernovo gledali{~e”iz Krawa i „Elijahova stolica” Ju-goslovenskog dramskog pozori{ta.

U reìji Borisa Lije{evi}a,„Elijahova stolica” je potraga zaidentitetom, od davne anti~kepri~e o lutawima Odiseja, iliEdipovim krivicama i kaznama.Predstava se ve} pune tri sezone

„ELIJAHOVA STOLICA”,POBEDNIK BITEFA

PREDSTAVA „SKRIVENE STREPWE” [ABA^KOG POZORI[TA, U RE@IJI PRIMO@A BEBLERA


Kultura

[KOLA ARHITEKTURE I CRTAWA

Za budu}e studente i zaqubqenike

ci informi{u o razli~itimarhitektonskim principima,obrascima i modelima razvijanimu pro{losti, ali se istovremenoupoznaju i sa savremenim pris-tupima. Predavawa obuhvataju ivideo projekcije filmova tem-atski povezanih sa aktuelnimzadacima u okviru studija, obi-laske izlo`bi u muzejima i ga-lerijama, kao i izlagawa gostu-

budu}im studentimaarhitekture, ve} i svi-ma koji èle da razvi-ju crta~ke sposobnos-ti i upoznanaju se sa os-novnim principimaarhitektonskog i ur-banisti~kog projekto-vawa. Nastavni programkoji sam ozbiqno pri-premao treba u~enici-ma da obezbedi bazi~naznawa iz domena arhi-tekture i omogu}i imda steknu ve{tinusagledavawa elemenatau prostoru, obja{wavamladi arhitekta.

Budu}im studentimaarhitekture svakako }ebiti dragoceno iskust-vo, po{to }e imati pri-liku da se pripreme zasve zadatke koje }emorati da pro|u tokomprijemnog ispita zafakultet. „Kroki stu-dio”, me|utim, ima itakozvani program

Doktorant Arhitektonskog fakulteta u Beogradu\or|e Milovanovi}odlu~io da pokrenejedinstvenu {koluarhitekture namewenune samo budu}imakademcima, ve} i svima koji su mo`danekada ma{tali da seovim poslom bave ilijednostavno èle danau~e ne{to o tome kakose gradwa razvijala krozistoriju

Лani je zajedno sa nekoli-cinom svojih kolega pobe-dio na konkursu „Erstefondacije”. Zahvaquju}itoj pobedi |aci prve

kragujeva~ke gimnazije dobili sumultifuncionalni name{taj za{kolsko dvori{te i stolove zastoni tenis. \or|e Milovanovi},doktorant Arhitektonskog fakul-teta u Beogradu, sada se odlu~io najo{ jedan zanimqiv poduhvat. Za-qubqenik u svoju struku odlu~io jeda pokrene jedistvenu {kolu.

- Odlu~io sam da pokrenem{kolu arhitekture i crtawa, ~ijije osnovni ciq da na kreativanna~in zainteresuje i edukujemlade. Namewena je ne samo

„VULKAN IZDAVA[TVO” NAGRA\UJE

Opasna avanturaDva najbrà ~itaoca „Kragujeva~kih” bi}ei ovog petka u prilici da svojoj bib-lioteci dodaju zanimqiv naslov „Vulkanizdava{tva”. Potrebno je da u petak, 13.septembra, pozovete 034 333 116, posle 10~asova i dobi}ete roman „No}i u Veneci-ji”, Roberte Ri~. Dobitnici }e svoje kwigemo}i da preuzmu u kwiàri „Vulkan”,koja se nalazi u Tr`nom centru „Plaza”.

U „Vulkan iz dava{tvu” opisuju ovaj ro-man kao rasko{nu renesansnu pri~u kojaprevazilazi granice istorije i topi i na-jhladnija srca. Uzbudqiv i napet istori-jski roman koji na ~udesan na~in oìvqava bogatstvo i bedu Venecijei Malte u 16. veku.

Hana Levi poznata je u Veneciji po svom daru da pomaè ènama dadonesu bebe na svet. Me|utim, kada je jedne zimske no}i konte DiPadovani zamoli da pomogne wegovoj èni da se porodi, Hana je ras-trzana. Papskim ediktom Jevrejima je zabraweno da le~e hri{}ane, aliponu|eni honorar dovoqan je da plati otkupninu za svog voqenog muàIsaka zarobqenog na Malti. Ali, moè li uop{te da odbije da izvr{isvoju du`nost prema èni koja pati?

Hrabra odluka odve{}e je u opasnu avanturu i uvu}i u zamr{ena poro-di~na rivalstva i intrige, ugroziti weno putovawe na Maltu, gde se Isak,uveren da mu je èna umrla od kuge, sprema da kupi beg u novi ìvot.

Roberta Ri~ ìvi izme|u Vankuvera i Kolime u Meksiku. Pre nego{to je po~ela da pi{e, bila je advokat, konobarica, medicinska sestra,radnik u fabrici. Ima muà i k}erku, troje pastoraka, nema~kog ov~ara,tropsku ribicu i nekoliko papagaja. „No}i u Veneciji” je wen prvi ro-man, koji joj je doneo svetsku slavu.

„LAGUNA” NAGRA\UJE

Pri~e o ìvotnoj radostiNajnovija antologija „Lagunine” edicije „Talasi”, podsticajnog imudrog naslova „@ivot je uvek u pravu”, koju je sastavila Qubica Arsi},posve}ena je lepoti ìvqewa i ìvotnoj radosti, temi koja na pravina~in isku{ava zna~ajne svetske pisce zastupqene me|u wenim kori-cama. Kwiga sa trideset i devet pri~a, varira ono veliko i ve~no pitawe:da li ìvot ima smisla?

Dva ~itaoca „Kragujeva~kih”, dobi}e ovu kwigu, a potrebno je da u petak,13. septembra, pozovete 333 116, posle 11 ~asova ujutru. Dobitnici }esvoje kwige mo}i da preuzmu u kwiàri „Delfi” u pe{a~koj zoni.

Oni koji jo{ uvek tragaju za dokazima mo`da }e ih prona}i u ovojkwizi. Jednostavne i istinite, privla~ne u svojoj stidqivosti, ali izanosnom hedonizmu koji smelo udara u prepreku ̀ ele}i da prikaè onoskloweno od pogleda, pri~e ove antologije povezuje re~ koju tolikovolimo da ~ujemo i izgovaramo. To je re~ sre}a.

Bilo da je u pitawu Markesov sudbonosni kavez za ptice, koji uprkoszlovoqi trijumfuje kao uzdarje nesre}nom de~aku i samom zarobqenomiza roditeqskih re{etaka, Apdajkovo divqewe upu}eno svakodnevnomintimnom trenutku, Tilinakova ìvotna gozba zalivena francuskim{ampawcem, boì}na }urka koja }e u pri~i Marija de Andradeapovezati tek otkrivenom qubavqu ~lanove jedne poprili~no tu`ne i za-gubqene porodice, zavodni~ka igra skrivawa i preobla~ewa u pri~i Ka-menskog, ili krstarewe Bleza Sandrara na prekookeanskom brodu u

pra{umi, pri putovawu koje nas najvi{eotu|uje, u svima wima sre}a greje kao grumenzlata, kao sunce kojem ni tmurni oblaci nemogu ni{ta.

Qubica Arsi} je za antologiju „@ivot je uveku pravu” odabrala zna~ajna pripoveda~ka ime-na poput Qudmile Petru{evske, Kolet, Rilkea,Bernarda Malamuda, Edne O’Brajen, MargeritJursenar, Pavela Krusanova, Isaka Babeqa,Vilijama Trevora i drugih.

NEBOJ[A DUGALI]

GOSPOJINSKESVEÂNOSTI

MonodramaNeboj{eDugali}a„Ispovest Dimitrija Karama-zova”, Monodrama Neboj{eDugali}a, bi}e izvedena 14.septembra, u 20 ~asova, u Kwa-èvsko-srpskom teatru, uokviru programa Gospojinskihsve~anosti. Ova monodrama,oven~ana nagradom „Srebrnivitez” u Rusiji, premijerno jeizvedena po~etkom godine naMaloj sceni opere i teatra„Madlenianum”.

Re~ je o autorskom projektuDugali}a, koji i igra u tojpredstavi, zasnovanoj na ~uven-om romanu Fjodora Mihai-lovi~a Dostojevskog „Bra}aKaramazovi”.

To je monodramska adaptaci-ja romana Dostojevskog u kojemDmitrij Karamazov, neposred-no pred svoj sunovrat, odlu~ujeda svoj o~aj kaè bratu Aqo{i,svom „an|elu na zemqi”, te da gaiz bezizlaza zamoli za nemo-gu}e - da od oca traì pomo} unovcu. To je situacioni okvirdoga|aja u kojem se ispredapri~a o mrtvom ~voru wihovihsudbina u koji su se nerazmr-sivo zapleli i Dmitrij, i otac,i Ivan, i Katarina Ivanovna,i Gru{ewka, i svi oko wih, aDmitrij Karamazov je onaj izkoga se ta nerazmrsivost izvi-ja u vapaj da se razre{i ner-azre{ivo...

Prema re~ima Dugali}a, kodDostojevskog je sve, bilo da jere~ o dramskim sklopovima,unutra{wem prostoru likova,situacionim okvirima iliproblemskim snopovima, obe-leèno trudom da se, u odsustvuimena za vlastitu sudbinu,makar ocrta prostor te ne-imewivosti i da tako, bar zamalo, ~ovek umiri svoju neu-taìvu ùdwu za onim {to muzauvek ostaje nedohvatno.

- Zavodqivost te igre nedoh-vata je u tome {to ona ima isvoje nadne trenutke kada stva-ri izgledaju da }e po}i po do-bru, a ti trenuci nade se pok-aù kao tek varqivi osloncipukog predaha u su{tinskinezadrìvom sunovratu, naveoje Dugali} povodom svog au-torskog projekta.

Samostalna izlo`ba „Slova” BratislavaMilenkovi}a otvorena je u Malom likovnomsalonu Narodnog muzeja. Ovaj umetnik pred-stavio je set od 30 }irili~nih ilustrativnihslova. Ideja izlo`be je da se seli i prikazu-je po raznim gradovima {irom zemqe i re-giona, a pre Kragujevca ovu postavku videla jebeogradska i skopska publika.

Jana Or{oli} napisala je povodom ovepostavke da je pred nama je jedinstvena azbu-ka.

- [arenolikost atmosfera i ilustra-tivnih stilova kojima je BratislavMilenkovi} tretirao ova slova mnogima bilako pobegli u kakofoniju. Ipak, ovaj mladiautor poseduje specifi~nu koncentraciju isamokontrolu, disciplinu i fanati~nostneophodnu za napredovawe u svakom, pa i uovom poslu. Ove slovne ilustracije su trening,unapre|ewe ilustratorskih, dizajnerskih, ti-pografskih, ali i ve{tina u razmi{qawu. Veze

ju}ih predava~a – stru~waka izoblasti arhitekture i srodnihdisciplina.

Pored toga, povremeno }emoimati predavawa na zna~ajnimlokacijama u gradu i rad na terenu(izrada crteà specifi~niharhitektonskih objekata, fragme-nata gradskog ambijenta ili en-terijera gra|evina) u ciqu nepo-srednog upoznavawa u~enika sakulturno-istorijskim vrednosti-ma lokaliteta i objekata na po-dru~ju Kragujevca, pri~a na{sagovornik.

Ina~e, \or|e je diplomu arhi-tekte stekao na Univerzitetu uBeogradu, gde je i magistrirao, atrenutno je na zavr{noj godinidoktorskih studija. Ve} tri godineje ~lan istraìva~kog timaArhitektonskog fakulteta anga-òvanog u okviru programa Inte-grisanih i interdisciplinarnihistraìvawa Ministarstva nauke,prosvete i tehnolo{kog razvojaza period 2011-2014. Dodatnoiskustvo sticao je prakti~nimradom u projektantskom birou„Kvadrat” u Gdawsku (Poqska), dvo-godi{wim angaòvawem u nastavina Arhitektonskom fakultetu Uni-verziteta u Beogradu i nau~nim is-traìvawem na Institutu zaarhitekturu i urbanizam uBeogradu.

Osniva~ je NOA-e, neformalnogudruèwa mladih kragujeva~kiharhitekata.

M. O.

MALI LIKOVNI SALON

Jedinstvenaazbukaslova i elemenata kojima su predstavqenanekada su direktne i sasvim jasne, nekada pred-stavqaju daqe asocijacije, duhovite ili sasvimli~ne, a ponekad su to jednostavno vizuelneigre, varijacije na aktuelna razmi{qawa,navodi Jana Or{ovi}.

Bratislav Milenkovi} ilustrovao je }ir-ilicu i time predstavio na na~in na koji je dosada nismo videli. Umetnik slovima vlada najedinstven na~in i na to uti~e wegova istra-jnost u istraìvawu ove oblasti. Ve} dugo ihtestira i kroz analogno i kroz digitalno,

savremeno kaligrafsko, crtano rukom ilikompjuterski, projektovano u crta~kim iliprogramima za pravqewe fontova. Sve teve{tine koje je posledwih godina savladavao,sada su sasvim u funkciji opisivawa wegov-ih ideja.

Wegova azbuka predstavqa spoj svega nabro-janog: starog i novog, analognog i digitalnog,istoka i zapada, latinice i }irilice.

Bratislav Milenkovi} je ilustrator igrafi~ki dizajner. Trenutno ìvi i radi uBeogradu, a {kolovao se na Fakultetuprimewenih umetnosti i Fakultetu dram-skih umetnosti. Suosniva~ je „Lorem ipsum”studija koji je dve godine vodio sa NemawomJehli~kom i Nikolom Zmajevi}em. U wegovomportfoliju se nalaze projekti za klijente pop-ut: „Wujork tajmsa”, „Fajnen{l tajmsa”, „Kom-pjuter art magazina”, „Mikser” festivala.Radovi su mu objavqeni u brojnim pub-likacijama i izlagani u zemqi i inostranstvu.

\OR\E MILOVANOVI]

op{teg tipa namewen onima kojisu mo`da nekada ma{tali da sebave projektovawem zgrada ili ur-banisti~kim planirawem, èlelida u~e od profesionalaca, a nisuza to imali prilike, ili napros-to èle da nau~e ne{to vi{e otome kako se ova oblast razvijalatokom istorije.

- Ideja mi je da se na multi-medijalnim prezentacijama u~eni-


Сусрети

ИСПРАТИО ЧЕТРНАЕСТ ДИРЕКТОРА

Kada je do{ao prvi dan na posao, u Zadruzi gaje sa~ekalo jedanaest kolega. Od te 1968. godinesa wim je radilo preko trideset berberina ipromenilo se 14 direktora. Mnogi od wih,naàlost, nisu vi{e ìvi, a [umenko ih se svihi danas rado se}a. Pored wega ìvi su samo @ikai Cole, a spisak umrlih je:

Sve [umenkove kolege

RADOVAN \OKI], NAJSTARIJI BERBERIN U KRAGUJEVCU

[umenko – kraq Pe{a~ke zoneVe} pola veka radi uBerbersko – frizerskojzadruzi i za to vremeo{i{ao je mu{terijaza devet fudbalskihstadiona. Promenio je~etrnaest direktora uzadruzi i obu~io preko300 mladih berberina.[i{ao je rukovodioce,gradona~elnike ipredsednike, a neostvarena èqa mu jeda u wegovu stolicusedne SlobodanMilo{evi}

Сvi koji pro|u krozPe{a~ku zonu moguvideti starijeg gospod-ina koji neumorno, ve}46 godina, {i{a i bri-je sugra|ane. Mali jebroj onih koji ga znaju

po imenu, ali po nadimku„[umenko“ zna ga ~itav grad. Re~ jeo Radovanu \oki}u, najstarijemberberinu u gradu. Iako nije ro|eniKragujev~anin, jedan je od legendigrada, a mnogi i danas svra}aju uradwu samo da ga pozdrave.

[i{ao je sve, i obi~ne i najz-

porodica, otac, sin i unuk {i{ajukod wega.

Najve}i promet Zadruga je imalaza vreme Tita, dok se pred krajMilo{evi}eve vladavine i posle5. oktobra broj mu{terija smawio.Iako {i{awe i brijawe ko{ta 300dinara, za verne mu{terije u ovojradwi uvek je postojao popust, a konije imao novac mogao je da gadonese kad se sna|e. Me|utim, biloje i onih koji su mu davali i vi{eod toga, pa je najve}i bak{i{ kojimu je ikad ostavila mu{terija bio50 evra.

risti. Ma{inicu je kupio prvi dankada je dolazio na posao i sluì gave} skoro 50 godina. Jedini jeberberin koji je {i{ao komin-isti~ke „{efove“, rukovodioce,na~elnike policije, sedamgradona~elnika i sve direktore„Zastave“ od 1968. godine.

- Se}am se kada je do{ao Pr-voslav Rakovi}, tada direktor „Za-stave“, da ga o{i{am. Radwa jebila prepuna, a {i{awe je ko{talodva dinara. On mi je dao pet i svisu gledali da li }e da uzme kusur.Primetio je to, okrenuo se ka wima

[i{ao ih je od jutra do mraka, naotvorenom poqu i za to dobio pet-naest dana nagradnog odsustva. Kas-nije je u~estvovao na brojnim tak-mi~ewima i revijama frizura kojeje Zadruga organizovala, a kao na-jboqi osvajao je putovawa u Egipat,Tunis, Gr~ku. Koliko je poznat uKragujevcu govori i ~iwenica da mustiù razglednice, koje su adresir-ane na „Gospodin [umenko,Pe{a~ka zona”, bez imena i adrese,ali nijedna jo{ nije zalutala.

Kroz Zadrugu je pro{lo 33 majs-tora i kolega, mewali su se,dolazili i odlazili, samo je[umenko ostao do kraja. Radwa muje uvek bila puna, pa su tako nekemu{terije ~ekale da ih on o{i{ai po sat vremena. Obja{wava da idanas ima puno stalnih mu{teri-ja, a doìveo je da se jedna cela

po ruskom glumcu na koga ga jeRadovan podse}ao. Sa kolegama seuvek dobro slagao, a za svoj posaokaè da nije naporan, da je lep, ~es-tit i po{ten. Iako je prvo radiosamo sa mu{kim kolegama, danasradwu deli sa dve koleginice. Do-pustio im je da ga briju kada suu~ile zanat, ali ipak vi{e voli dato radi sam. Moè da obrija ~ove-ka za mawe od minut i po, a tuve{tinu je preneo na vi{e od tristotine |aka koji su se obu~avalikod wega. Ponosan je na to {to suoni postali dobri majstori i ima-ju uspe{ne karijere. Ne se}a se ko-liko je mu{terija pro{lo krozwegove ruke, ali misli da bi na-punio devet „îka Da~a“.

Svoj talenat pokazao je ve} u vo-jsci, kada je na jednoj ve`bi za~etiri dana o{i{ao 800 vojnika.

1. Mile 2. Pera Drca3. Vlada 4. Toma5. Steva 6. Panta7. Beba 8. Cane9. Iva 10. Qubinka

11. Lija 12. Leki}13. Kosovac 14. Qubica15. Piqko 16. Milutin17. Kosti} 18. Bojana19. Nada 20. Panta21. Dobrica 22. Vlada23. Maja 24. Pera gu{ter25. Vlada hotel 26. Milen~e27. [iqa 28. Josip [trkaq29. Milija 30. Vasa31. Milenkovi} 32. Savi}33. Mile

NASTAVI]E DA RADI I KAD SE PENZIONI[E

MA[INICA I BRIJA^ KOJE JE KUPIO KAD JE POÊODA RADI

NE KA@E SE XABE DABRICA SVAKOGA MO@E DA VUÊ

ZA NOS

STARI TRIK SA KOWI]EM DADECA BUDU MIRNA DOK SE

[I[AJU

KAO VOJNIK (DESNO) ZA ÊTIRIDANA O[I[AO 800 „REDOVA”

na~ajnije qude Kragujevca, a wihovedogodov{tine mogao bi daprepri~ava danima. Ima 66 godinai skoro pedeset godina staà, alikaè da se nije umorio i da }e svo-jim zanatom nastaviti da se bavi ikada ode u penziju.

Ro|en je u selu Tankosi},op{tina Uro{evac, i tamo jezavr{io zanat, iako ga u to vremenije mnogo voleo. U selu nije biloposla, pa je bio primoran da do|eu „grad na Lepenici“. To doba munije ostalo u najboqem se}awu i~esto kaè da je wegov put do[umadije bio trnovit. Zanimqivoje da je do prvog posla u Berbersko–frizerskoj zadruzi, u kojoj i danasradi, do{ao preko fotografije.

- Moj brat je bio u Kragujevcu irekao direktoru Zadruge kako samja zavr{io zanat, ali nemam posaoi pokazao mu je moju fotorgafiju.Direktor je pogledao, bila mu jesimpati~na moja duga kosa i rekaoje bratu da me dovede. Tako sampo~eo da radim. Taj po~etak je bioteàk, oko mene medvedi i vukovi,a ja sam, nikog ne poznajem. Jedvasam se uklopio, jer je u radwi bilo11 kolega i ja dvanaesti. Tokomgodina radio sam u Zadruzi sa mno-go velikih majstora i sva{ta sam odwih nau~io, obja{wava Radovan.

Jedan od wih mu je i dao karak-teristi~an nadimak „[umenko“,

FUDBALSKI TIM KRAGUJEVA^KIH BRICA, [UMENKO ÛÎ, PRVI S DESNA

I pored modernizacije, ostaoje veran brija~u i ru~noj ma{ini-ci i jedini je u gradu koji ih jo{ ko-

i rekao: „Oprostite, ja svakog cen-im i po{tujem, ali svoj dinar nedam“. Uzeo je kusur i oti{ao,prise}a se [umenko.

Wegove mu{terije bili su ipro{li i sada{wi predsednik Sr-bije. Borisa Tadi}a je za vrememandata, dok je Nikoli}a {i{ao umla|im danima. Po{to se javnoizja{wava kao komunista, neost-varena ̀ eqa mu je bila da o{i{a iSlobodana Milo{evi}a.

Ovaj posao mu je pomogao dapreìvi i najve}u tragediju uìvotu, kada se pre tri godine naGro{ni~kom jezeru udavio wegovstariji sin Dejan. To je veomate{ko podneo, ali su mu pomogliprijateqi i supruga Danica, sa ko-jom }e za pet godina proslavitizlatnu svadbu. Dok ~ekaju jubilej,vreme provode sa unucima, aRadovan voli sa prijateqima daode i do kafane „Veliki Milo{“.To mu je omiqeno mesto, iako sma-tra da grad vi{e nema staru grad-sku kafanu u kojoj su se okupqalistari Kragujev~ani.

Na kraju karijere nada se da }emu grad ukazati priznawe kao na-jstarijem majstoru i poru~ujebudu}im majstorima da se ovimposlom bave samo ako ga vole, jer}e jedino tako dobro da ga rade.

Violeta GLI[I]

[UMENKO (LEVO) SA KOLEGOM @IKOM, NEKADADAVNO PRED RADWOM


Фељтон

Пише: Предраг Илић,архивски саветник

Ha mol bu Od bo ra za po -di za we spo me ni ka pa l-im [u ma din ci ma Mi -ni star stvu pro sve te daod re di jed nog stru~ wa -ka U met ni~ kog o de qe wako ji tre ba da da svo je

mi {qe we i ta ko re {i spor iz me -|u Od bo ra i op {ti ne po pi ta wunaj po god ni jeg me sta za po sta vqa webu du }eg spo me ni ka. U met ni~ koo de qe we Mi ni star stva pro sve tesvo jim ak tom 25. no vem bra 1925.go di ne u pu ti lo je u Kra gu je vacSre te na Sto ja no vi }a, va ja ra iz Be -o gra da, ko ga je na po ziv o vog O de -qe wa od re di lo za taj stru~ ni za da -tak U dru ̀ e we li kov nih u met ni kau Be o gra du. Va jar Sto ja no vi} bo ra -vio je u Kra gu jev cu 27. i 28. ja nu -a ra 1926. Go di ne i sa slu {ao ~la -no ve Od bo ra za po di za we spo me -ni ka, s jed ne stra ne, i pred sed ni -ka op {ti ne Vo ji sla va Ka la no vi }ai we go vog in ̀ e we ra (naj ve ro vat -ni je Le o ni da Za lo gu), s dru ge stra -ne, i na o sno vu da tih iz ja va, mi -{qe wa, pred lo ga i o bi la ska te re -na 29. ja nu a ra 1926. go di ne pod neoje U met ni~ kom o de qe wu Mi ni -star stva pro sve te sle de }i iz ve -{taj.

„.... U Kra gu jev cu po sto ji sve ga je -

dan trg u Du goj u li ci (kod kr sta)

ko ji se na la zi u cen tru va ro {i, gde

je naj ̀ i vqe i ku da je u pu }en sva ki

po se ti lac Kra gu jev ca da pro |e ili

da se za u sta vi u jed nom od naj bo qih

ho te la. Tu se na la zi i zgra da glav -

ne po {te, a i o sta le zgra de su me -

|u bo qi ma u Kra gu jev cu. Po {to je to

je di ni pri ro dan trg i je di ni ko ji

po sto ji ne sa mo u cen tru ne go u ce -

lom Kra gu jev cu, pri rod no je da je dan

spo me nik o va kvog zna ~e wa mo ̀ e sa -

mo tu da do |e. Trg je i na ~e do voq no

pro stran pa bi mo gao da pri mi i

spo me nik ko ji bi sto jao i ne ko li -

ko mi li o na di na ra, jer ima i naj -

ve }i vi dik od svih o sta lih pra znih

pro sto ra u Kra gu jev cu.

Ceo Od bor za po di za we spo me ni -

ka bio je ve} pre mo ga do la ska spo-

ra zu man s tim da je je di no o vaj trg

do sto jan i do stoj no me sto za spo me -

nik.

Po sle sam ob i {ao sa G. Pred sed -

ni kom Op {ti ne i we go vim in ̀ i we -

rom sva me sta ko ja su oni u ze li u ob -

zir i kon sta to vao sam ovo: da i po -

red svih pro {i re wa ko ja bi se u bu -

du} no sti do go di la spo me nik o vo ga

zna ~e wa ne bi mo gao da do |e pred

zgra dom ̀ u pa ni je (na ~el stva) jer je

u pro jek tu sa mo pro {i re we u li ce,

a ne pra vqe we tr ga, a spo me ni ku ni -

je me sto na u li ci. Ako bi se front

spo me ni ka po sta vio pre ma ve li -

kom pri la zu, sta jao bi na kra ju

pro sto ra i ne bi i mao za le |a jer bi

mu ̀ u pa ni ja sta ja la s bo ka, a to ne

sa mo da je ne do stoj no da se je dan spo -

me nik sta vi, ne u cen tar, ne go u u -

gao jed nog pri la za, ne go ne ma ni

ta kvog pri me ra. U slu ~a ju da Na ~el -

stvo po slu ̀ i za za le |e, front bi

bio o kre nut u jed nu ma lu u li cu, a

bok bi bio iz lo ̀ en ve li kom i {i ro -

kom pri la zu.

Pred gim na zi jom je u pro jek tu

pro {i re we tr ga, ali po to me pro-

jek tu bi se do go di lo da se spo me nik

mo ̀ e vi de ti sa mo s bo ko va iz dve u -

li ce, a front (ako gim na zi ja bu de

slu ̀ i la kao za le |e) do la zi pri -

te {wen u glom i ne bi

i mao da ha ni vi di -

ka.

Pro stor kod (iza)

Op {ti ne je na kra ju

va ro {i, iz gle da kao

po qa na, a i we go vo u re -

|e we tek je u pro jek -

tu.

Ne ma sum we da se

svi sla ̀ u u po gle du

pro sto ra za po di za we

spo me ni ka, ali je Op -

{ti ni sta lo do to ga

da od vra ti Od bor od

o vog je di nog tr ga, jer je

na we mu ove go di ne na -

~i wen ma li skver za

ko ji je u tro {e no oko

120. 000 di na ra. Ne ma

sum we da je ne zgod no

zi da ti pa ru {i ti, ali

o vaj skver sa dr ̀ i 24 ko-

ma da va zni li ve nih u ce-

men tu po jed nom ka lu pu i

dva ba se na. Sta za, ko ja je

naj vi {e ko {ta la, mo gla bi

da o sta ne i da po slu ̀ i i za

sam spo me nik a i da po kri je pro -

stor gde ne }e spo me nik da do pre. Va -

zne i o sta lo tre ba lo bi, ~ak u slu -

~a ju da ne do la zi spo me nik na to me -

sto, po ru {i ti, jer su sra mo ta za

Kra gu je vac, i naj bo qi do kaz da se jef-

ti nim sred stvi ma ne mo ̀ e do }i do

u kra sa.

U o vo me slu ~a ju Od bor nu di spo -

me nik ra |en od naj bo qih u met ni ka,

a ma te ri jal je bron za i ka men. Ta -

mo je, me |u tim, rad o bi~ nog {tu ka -

te ra, a ma te ri jal je ce ment.

Po sle sve ga o vo ga o stao sam

pri svo me mi {qe wu da je je di ni

pro stor za po di za we za spo me ni -

ka, trg u Du goj u li ci, gde je skver

i krs” (pod vu kao Sre ten Sto ja no -vi}).

Mi ni star stvo pro sve te do sta -vi lo je i den ti ~an akt sa stru~ nimmi {qe wem va ja ra Sre ta na Sto ja -no vi }a Od bo ru i Su du op {ti nekra gu je va~ ke u ko me skre }e pa ̀ wuda pri ko na~ nom re {a va wu pi ta -wa za spo me nik „sva ka ko po stu pe po

gor wem stru~ nom mi {qe wu ko je je

dik to va no is kqu ~i vo e stet sko-

prak ti~ nim ob zi ri ma. Re~ je o jed-

nom traj nom i mo nu men tal nom

spo me ni ku ko ji tre ba da bu de sta -

vqen na naj vid ni jem me stu {u ma -

dij skog cen tra, ne sa mo zbog ve li kih

ma te ri jal nih `r ta va ko je }e taj

spo me nik zah te va -

ti, ve}, i vi {e, zbog

we go vog u met ni~ kog,

i sto rij skog i na ci -

o nal nog zna ~e wa, pre-

ma ~e mu su svi ob zi ri

sit ni ji, spo red ni ji i od

dnev ne vred no sti”

Akt je sti gao Od bo ru i op {ti ni5. fe bru a ra 1926. go di ne, a pot pi -sao ga je za na ~el ni ka U met ni~ kogo de qe wa in spek tor Veq ko Pe tro -vi}.

Ve} 8. fe bru a ra 1926. go di neFi nan sij ska sek ci ja o dr ̀ a la jesed ni cu na ko joj je, iz me |u o sta -log, pro ~i ta no mi {qe we U met -ni~ kog o de qe wa Mi ni star stvapro sve te. Jed no gla sno su se svislo ̀ i li da o vaj akt tre ba pro sle -di ti kra gu je va~ koj op {ti ni na do -no {e we po treb nog re {e wa sa do- dat kom da }e se ''sav kvar na skve -ru oko po di za wa spo me ni ka Od boro svo me tro {ku do ve sti u is prav -nost''.

Na o voj sed ni ci di sku to va lo sei o for mi ra wu Iz vr {nog od bo rako ji bi bio u ve zi sa ì ri jem ko -ji bi tre ba lo da do ne se od lu ku pobu du }em kon kur su i dru gim pi ta -wi ma. Na o sno vu za kqu ~a ka sa ovesed ni ce u pu }e no je pi smo Su duop {ti ne gra da Kra gu jev ca u ko mese tra ̀ i da, pre ma do bi ve nom mi -{qe wu U met ni~ kog o de qe wa Mi n-i star stva pro sve te, Op {tin skisud {to pre o vaj pred met sta vipred Op {tin ski od bor na re {a -va we. U o vom pi smu na zna ~e no je da}e sve ev ntu al ne pre prav ke skve -

ra pa sti na te ret Od bo ra, ko ji je utom tre nut ku ras po la gao su momod 380. 000 di na ra, s na dom da }edo iz grad we spo me ni ka sa ku pi tido 500. 000 di na ra.

Na i stom ak tu za be le ̀ e no je mi -{qe we pred sed ni ka op {ti ne Vo ji -sla va Ka la no vi }a da se po me nu tiakt Od bo ra pro sle di ~la no vi maSu da na mi {qe we i da li se mo ̀ eu smi slu o vog zah te va u ~i ni ti predlog Od bo ru (op {tin skom) ili ne.

Me |u tim, do sa da je bi lo ma lopo zna to da je stav op {ti ne kra gu -je va~ ke da skver kod Kr sta ni je po -god na lo ka ci ja za iz grad wu i po sta -vqa we spo me ni ka bi lo u stva ristru~ no mi {qe we in ̀ e we ra Le o -ni da Za lo ge, {e fa Gra |e vin skog o -de qe wa op {ti ne kra gu je va~ ke. Nazah tev Su da, svo je stru~ no mi {qe -we do sta vio je 11. sep tem bra 1925.go di ne u ko me je na veo „da no vo po -

dig nu ti Skver pot pu no ne od go va ra

i de ji bu du }eg spo me ni ka pa lim [u -

ma din ci ma, pr vo zbog ma log pro sto-

ra, na ko jem bi se mo gao po dig nu ti

spo me nik, ako bi ne ru {i ti Skver,

a dru go zbog sti la svi ju u kra sa, ko -

ji ne bi sta ja li u ve zi sa sti lom

spo me ni ka. Za to sam dao pred log da

bi Od bor za po di za we spo me ni ka od -

re dio dru go po de sno me sto.

Stru~ wak Mi ni star stva pro -

sve te pot pu no se sla ̀ e sa mo jim mi -

{qe wem, da ako bi spo me nik bio po -

dig nut kod Skve ra, po treb no je

Skver po ru {i ti, jer spo me nik bi

bio do sta ve li ki i iz ra |en od bron -

ze i ka me na, a u kras o sta log Skve -

ra sa mo od li ve nog be to na – ma te -

ri ja la po iz ra zu

stru~ wa ka „bed nog”.Da je li ve ni be-

ton – ma te ri jal

bed ni za u kras, to je

po zna to sva kom i za

to ceo u kras Skve ra

od be to na iz ve den je u

ci qu, da on po slu ̀ i

kao ske let za u kra -

sno de ko ra tiv no cve -

}e, ko je u ve }em de lu

po kri va be ton, ali u

i sto vre me pri ma

for me va zni i dru gog.

Da kle, pred log Od bo -

ra za po di za we spo me -

ni ka da po sta vi spo -

me nik u Skve ru kod

Kr sta, a i sti da o s-

ta vi sa ma lim pre -

prav ka ma ne sla ̀ e se

sa mi {qe wem stru~ -

wa ka Mi ni star stva

pro sve te i ne mo ̀ e

bi ti u svo jen.

Za to pri re {a va wu pi ta wa po -

di za wa spo me ni ka po treb no je i ma -

ti u vi du da ako se do de li me sto za

spo me nik kod Skve ra – i sti mo ra

bi ti po ru {en”

Stru~ no mi {qe we in ̀ e we raZa lo ge bi lo je, u stva ri o sno va ne -sla ga wa ru ko vod stva op {ti neKra gu je vac sa Od bo rom za po di -za we spo me ni ka, a ni ka ko ne treba mi sli ti da je u o sno vi bi lo ne -{to dru go, jer i sam pred sed nikVo ji slav Ka la no vi} je bio is- tak nu ti ~lan Od bo ra. U skla du satim Sud op {ti ne gra da Kra gu jev -ca svo jim ak tom od 2. no vem bra1926. go di ne iz ve {ta va Gra |e -vin ski o de qak o vog Su da i na la -è da on o ba ve sti Od bor za po di -za we spo me ni ka sa o bra zlo ̀ e -nim stru~ nim raz lo zi ma zbog ~e -ga je Skver kod Kr sta ne po de san zapo di za we spo me ni ka.

Od 8. fe bru a ra 1926. do 6. de- cem bra 1927. go di ne sed ni ce sek- ci ja Od bo ra ni su u op {te o dr ̀ a -va ne i po sle ne ko li ko zah te va Od -bo ra u pu }e nih Su du op {ti ne grada Kra gu jev ca da do ne se od lu ku ome stu po sta vqa wa spo me ni ka op -{ti na se ni je po o vom pi ta wu u op -{te o gla {a va la, bar pre ma na vo -di ma u za pi sni ku Od bo ra. Ne ma mobi lo ka kvu po tvr du da je Gra |e -vin sko o de qe we pro sle di lo stru~ -no mi {qe we Od bo ru.

Na kon fe ren ci ji Fi na nij ske iU met ni~ ko-teh ni~ ke sek ci je Od b-o ra ko ja je o dr ̀ a na 6. de cem bra1927. go di ne, od lu ~e no je da sefor mi ra de le ga ci ja u sa sta vu Do- bro sav Mi len ko vi}, @i vo jin Ter -zi ba {i}, \u ra Br za ko vi} i Mi loje Pa vlo vi} i da za ka ̀ u sa sta naksa pred sed ni kom op {ti ne Vo ji -sla vom Ka la no vi }em, iz lo ̀ e musta vo ve kon fe ren ci je i po ku {a juda na |u re {e we, a u su prot nom tra -ì }e in ter ven ci ju vi {ih funk ci -o ne ra u Be o gra du.

Na i stom sa stan ku bla gaj nikBo ri slav Ac ko vi} in for mi sao jeskup da se u ov da {wim ban ka ma nadan 1. ju la.1927. go di ne na la zisu ma od 489. 429,25 di na ra i da uovu su mu ni je u {la ka ma ta za drugo po lu go |e 1927. go di ne ko ja }e iz -no si ti oko 26. 000 di na ra. Na o vomsa stan ku pri mqe ni su iz ve {ta ji U -je di we ne i O kru ̀ ne ban ke o sma -we wu ka mat ne sto pe od 12 na 10pro ce na ta i od lu ~e no je da se u lo -kal nim li sto vi ma iz ne se u krat kodo sa da {wi rad i za stoj u ra du Od -bo ra, kao i iz nos go to vi ne sa ko jomras po la ̀ e.

Na sta vi }e se

IZ GRAD WA SPO ME NI KA PA LIM [U MA DIN CI MA U KRA GU JEV CU (3)

Du ga spo re wa oko lo ka ci jeMa lo je po zna to da je stav op {ti nekra gu je va~ ke da skver kod Kr sta ni jepo god na lo ka ci ja za po sta vqa wespo me ni ka u stva ri stru~ no mi {qe wein ̀ i we ra Le o ni da Za lo ge, {e fa Gra |e vin skog o de qe wa op {ti ne. I na ~e, sam pred sed nik op {ti ne Vo ji slav Ka la no vi} bio je ~lan Od bo ra za po di za we spo me ni ka

TRG IS PRED GIM NA ZI JE BIO JE JE DAN OD PRED LO GA ZA ME STO PO STA VQA WA SPO ME NI KA

ZGRA DA O KRU@NOG NA ̂ EL STVA I SU DA U KRA GU JEV CU


Рукописи

Ala

ON JE svo je dve hi qa de skrio u kom pletsa bra nih de la Do sto jev skog k}e ri Ra -di ce, u kwi gu ko ja se zo ve „Zli du si“.

[tam pa ni su u tri kwi ge i on je pa re sta -vio u dru gu. Pri me tio je da Ra di ca ~i ta, po -ne kad, kad je na ras pu stu, „Zle du he“, ne u o -vom, ~vr sto u ko ri ~e nom, ve} u ras ku pu sa nomiz da wu ko je je ku pi la na bu vqoj pi ja ci, a dakom plet sa bra nih de la ne di ra i po bo ̀ no~u va. Pre ma to me, pa re su ta mo bez bed ne!

Zoks se na sme {i: ko li ko pu ta je Len ka hte -la da }er ki ne kwi ge po ba ca! Sku pqa ju pra -{i nu, ona je no }u gu {i, a da wu je te ra na ki- ja we, tre ba to |u bre iz ba ci ti iz ku }e, dok seRa di ca ne vra ti sa stu di ja, iz Be o gra da! Ali,Zoks to ni je do zvo qa vao. U vek bi re kao: mismo kul tur na ku }a, ne ba ca mo kwi ge! Sad jetek ja sno za {to! Ko bi pa re tra ̀ io u kwi -ga ma? Ko se ma {a tih sku pqa ~a pra {i ne!Po ne kad je po mi {qao da u se bi no si ne {toge ni jal no.

Raz u me se, ka sni je ne }e bi ti ta ko si gu ran.Jer, {ta se, za pra vo, de si lo? De si lo se to dasu we go vi pre ci tr ~a li za ov ca ma, ~u va libo stan i vi no grad, a on - tr ~i u sa mo u slu gei ban ke. Kad stig ne, o tr ~i i na svoj glu pi po -sao, u hit nu po mo}. Je di no u ~e mu su se nor- mal ni Sr bi, u ka kve spa da i on - slo ̀ i li,je ste da ni kad ne za ba sa ju u cr kvu, ni ti za- vi ru ju u kwi ge. To ni ka ko! Ako tre ba, pre iu E vro pu! [ta je sve ove qu de s ko ji ma je ì -veo o ku pqa lo i zbi ra lo u stran ke, ko mi te -te, skup {ti ne, u prav ne od bo re... Sa ku pqa -la ih je po hle pa. Ni kad do sta! Zi nu la je uwi ma ala ko ja gu ta sve pred so bom: se la, gra -do ve, vo du, br da i do li ne, ze mqu i qu de. Dru -gi ma, pa i we mu, po pu ju da ne bu de a lav, dase str pi, da tre ba da se sti di kad se po gle -da u o gle da lo i za kqu ~i da je lak ta ro{, spre- man da dru go me is ko pa ja mu. Ali, kad bi sepo gle dao u o gle da lo, o tud mu je je dan u ̀ a -snu ti tip do vi ki vao: „Glu pa ne! Bu da lo!Pro bu di se! Svi zgr nu {e to li ke pa re, a ti?[ta ~e ka{?“ I on je od lu ~io da vi {e ni koga, i ni na {ta, ne tre ba ~e ka ti. Na va li, na -ro de! I on je - na va lio.

Sku piv {i sve ne ma~ ke mar ke iz ku }e, Zoksje o tr ~ao do „Ju go skan di ka“ i „Da fi men ta“,ali ni na jed nom me stu ni je u speo da pre dano vac u pred vi |e no rad no vre me. Je dva je u -{ao u onu gu ̀ vu, pre tva ra ju }i se da ne po -zna je ni kog, kao {to su se i we go ve kom {i -je pre tva ra le da ne po zna ju we ga. Sa da su bi -li qu ti pro tiv ni ci, gle da li su je dan drugo ga po pre ko i sko ro pre te }i. Ne ka da su wiho vi pre ci iz la zi li na wi ve, za jed ni~ ki ra -di li je dan kod dru go ga, po ma ga li se. Sa da,oni su po sta ja li kon ku ren ti, zbi je ni na ma -lom pro sto ru, gde su je dva mo gli da se o kre -nu i gde ni su mo gli da se po kre nu bez qut -we, vi ke i psov ki, pre ten den ti na u ski{al ter ski pro rez na ko jem }e da ti sve {toi ma ju u za me nu za du pli ma |ij ski do bi tak.

Ali, ni pre da ti u {te |e vi nu ni je se mo -glo ta ko la ko. Ban ke su, i po red pro du ̀ e nograd nog vre me na, oko se dam na est sa ti za tva -ra ne, ka ko se go vor ka lo u gu ̀ vi, „da pre bro- je pa re“ - i Zoks se sa mo na mu ~io, u za ludcup ka ju }i u re du. Dan je bio hla dan, siv, po -zno-no vem bar ski, ni vu ne ne ~a ra pe ni su spa -sa va le od u je da hlad no }e. Qu di su se mr znu -li, po sta ja li le de ni ce, ali su bi li is- traj ni da po sled wi svoj no vac pre da ju ka kobi za se dam da na do bi li du pli iz nos.

Sto je }i u re du, Zoks je ~uo da se na red, za- pra vo, ni ka da ne mo ̀ e ni sti }i, ako se nepla te ~e ka ~i ko ji do la ze da u lo ve me sto u re -du jo{ iz no }i, ne ko lio sa ti pre ne go se ban -ke o tvo re. Vra tiv {i se ku }i, Zoks je o ti {aou park da pre go va ra sa Ci gan ~i }i ma, ka kobi za we ga sta ja li u re du, ali je od tih pre- go vo ra br zo od u stao. Ci gan ~i }i su za sta ja -we u re du tra ̀ i li bez o bra znih sto ma ra ka,a pri tom ni su de lo va li do voq no o zbiq no.Zoks je shva tio da }e, pro sto, u ze ti sto ma -ra ka i od ma gli ti - ta ko bi, u o sta lom, u ~i -nio i on kad bi mu ne ko po nu dio ne {to ta -ko glu pa vo. Za to se o bra tio ta da {wem mom -ku svo je k}e ri Ra di ce, Mak si.

- Ze te - re kao je -ova je stvar kraj weo zbiq na i ti ~e se~i ta ve na {e bu du} -no sti ko ja, ko na~ no,mo ̀ e da bu de nov ~a -no o bez be |e na. Mo -`da si ~uo za re do veis pred „Ju go skan di -ka“ i „Da fi men -ta“.

- Ih - re kao jeMak sa pre zri vo -[ta ~uo, ve} samsta jao.

Is po sta vi lo se daje on ve} sa ne kimsvo jim dru go vi maxe xao is pred o vihba na ka, za mi ni ma -lan ho no rar od pe de set ma ra ka po ~o ve ku.Naj pre se ne} kao da Zok su, bu du }em ta stu, na -pla ti svo ju u slu gu, ali mu Zoks i pak u tr pape de set ma ra ka.

- Pa ti si sko ro deo fa mi li je - pro mr -mqao je, u se bi po mi sliv {i da je to, ve ro -vat no, pre ve lik iz nos, ali da ni je ni {ta upo re |e wu sa dva de set hi qa da ma ra ka ko je }e,na u lo ̀ e nih de set, do bi ti i du }e ne de qe. Zata kvo ne {to vre de lo je `r tvo va ti pe de setma ra ka.

Ne sa mo da je Mak sa o prav dao Zok so vo po -ve re we, ne go je Zoks u speo da vra ti pa re u -lo ̀ e ne u ~e ka ~a. Na i me, i sam je, po {to jetih da na bio na go di {wem od mo ru, ~e kao uju tar wem re du, sa mo ne is pred “Ju go skan -di ka“, gde je za we ga ~e kao Mak sa, ne go is pred„Da fi men ta“, gde je ~e kao za dok to ra Sli jep -~e vi }a, in ter ni stu, sa kim se oko tog po sli -}a do go vo rio na rad nom me stu. Sav se smr -zao, ali je za ra dio dva pu ta po dva de set petma ra ka – ce ne ~e ka ~a su, u me |u vre me nu, zbogpre ve li ke po nu de i stih, kao i zbog iz ne -nad nog po ra sta tem pe ra tu re, pa le.

Tih ~e tr de set ma ra ka ko je je za ra dio kao~e ka~ je di ni je no vac pre o stao kad se ~i ta -va ta uz bu dqi va stvar sa u la ga wem u fan tom -ske ban ke za vr {i la. Ta ko da je, fi lo sof skigle da no, sve mo glo da se svr {i i go re.

KAD JE, po sle ne de qu da na (ni ka ko, bak- su zi, da pro |u!), o ti {ao da za svoj u -lo ̀ e ni no vac pri mi du pli iz nos, re -

kli su mu da sa ~e ka jo{ ne de qu da na. Po mi -slio je da u to me ne ma ni {ta r |a vo. I samje znao da se sad tih dva de set hi qa da ne mo -gu iz vu }i od mah, ni ti la ko. Ni je ma li iz -nos, raz u me on to. Nek ma lo i o te ̀ u, bi }e nakra ju sla |e. Da on ne ko me tre ba da is pla tidu pli iz nos u od no su na u lo ̀ e ni, i on bi za- tra ̀ io - {ta ne de qu da na, za tra ̀ io bi isvih {est me se ci od la ga wa!

Ali, no vac ni je do bio ni po sle do dat nihne de qu da na. Ta da mu je je dan }e la vi iz o bez -be |e wa re kao: sve }e bi ti u re du do |i za trida na, u pe tak. Hteo je da po pri ~a sa }e lav -cem jo{ ma lo, ali su }e lav ca po zva le ko le -ge iz u nu tra {wo sti ban ke, gde su pa ko va likre den ce i sto lo ve:

- La ti se po sla, bra tac, o sta vi se pri ~e!I }e la vac je o ti {ao da po mog ne pri u to -

va ru ne kog te {kog or ma na u ka mi on, ka ko jeZoks vi deo, kad je iz la zio iz ban ke. U ban -ku se, u stva ri, ni je mo glo u}i, jer je na va -li ca i da qe bi la ve li ka, a gu ̀ ve ne pod no -{qi ve. [al te ri su is kqu ~i vo pri ma lino vac i svi su bi li za u ze ti ra dom sa kli jen- ti ma ko ji su pred wi ma iz vr ta li xe po ve, dodna.

U pe tak, Zoks je po ra nio, pri kqu ~iv {i se~e ka ~i ma. Ste zao je pri zna ni cu o u lo gu u xe -pu. Bio je re {en da da nas do pre do {al te rai u zme svoj du pli ra ni iz nos. Pri me tio je daiz ban ke i da qe iz no se na me {taj i da je gu -`va pred wom ne ka ko, iz ne na da, spla sla. Uban ci su re kli da je po pis, da ne }e ra di tine ko li ko da na, a on da }e se sve na sta vi ti posta rom. Ne ki su u re do vi ma sum wi ~a vo mr- mqa li, ali su i ma li i raz u me va wa: to li ko

nov ca je u {lo u ban ku, si gur no je da ga treba pre bro ji ti, ka ko bi se taj no vac raz vr stao,o so bi to po we go vom ka mat nom na ra sta wu, ipo tom po de lio, u du pli ra nim iz no si ma,sre} nim u la ga ~i ma.

Su tra dan, u su bo tu, i „Ju go skan dik“ i„Da fi ment“ bi li su za kqu ~a ni, pre ko sta -kle nih iz lo ga bi le su na ba ~e ne te {ke si veza ve se i ni si mo gao da pri me ti{ ni je dan po -kret iz nu tra, ma da su se mno gi u la ga ~i o sla -wa li ~e lom o iz log, dla nom u o kvi ru ju }i o -br ve, po ku {a va ju }i da vi de {ta se u nu tra ra -di; u o sta lom, ne ki su i i ku ca li o sta klo,~ak ve o ma ja ko, kao da lu pa ju o vra ta, ali u -za lud. Iz za sta kqe nih iz lo ga ba na ka do pi -rao je hlad ni muk.

I stog po pod ne va Len ka je re kla da je we nadru ga ri ca Qi {a, ko ja je pre {la na rad u „Da -fi ment“ ban ku, iz ne na da o sta la bez po sla ida sad mo li da je pri me na trag, u fir mu.

- A ko li ko ju ~e je po bed ni~ ki frk ta la,svi ma na ma u fir mi, uz nos. Ve li, {to da ra -dim za te va {e bed ne cr ka vi ce, kad mi nu -de du plu pla tu! To je za to, ve li, {to sam jakva li tet. Na fra ka la se, na ba ci la mi ni}, o -te ra la je di rek to ra u pi zdu ma te ri nu, ve li,du go se na to spre ma la - zlu ra do je go vo ri -la Len ka. - A di rek tor, skvr ̀ io se is pod sto- la, }u ti, ma wi od ma ko vog zr na! Kad je za lu -pi la vra ti ma, sav se tre sao od stra ha. E, sadga mo li da je pri mi na trag. A on - ni da ~u -je! Ta ko joj i tre ba! Ja je mo lim da na |e me -sta {ce i za Ra di cu, ma kar da bu de spre ma -~i ca, a ona - ni a be ra! Sa mo {to mi ne ka -è: ta su rad na me sta sa mo za kva li tet kao{to sam ja! E, eto ti sad kva li tet, ma mi cuti je bem na fra ka nu!

Zoks ni je de lio è ni no o du {e vqe we.Kroz we ga je iz ne nad no pro stru ja la na go vestne ka kvog zla ko je }e se ob ru {i ti na we ga iwe go ve u ku }a ne.

On da je, u po ne de qak, pro ~i tao u no vi -na ma, na slov: „JE ZDA OD JE ZDIO.... DA FI -NI TIV NO“.

Je zda je bio vla snik „Ju go skan di ka“. Vla -snik „Da fi ment ban ke“ bi la je iz ve sna Da- fi na. Da kle, je dan i je dan je su dva: „Je zda od -je zdio da fi ni tiv no!“

Na te le vi zij skom o kru glom sto lu, i ste ve -~e ri, po sve }e nom iz ne nad nom ga {e wu „Ju -go skan di ka“ i „Da fi men ta“, je dan stru~ wakje re kao da je na slov „Je zda od je zdio da fi -ni tov no“, no vi nar ski gle da no - sja jan na slov.

- Ka kvi sja jan - me ha ni~ ki od go vo ri Zoks.- To je stra va i u ̀ as!

NI KO ne zna ka kva ne de qa o svi }e ~o -ve ku ko ji je u pra vo shva tio da su muu ban ci u kra li de set hi qa da ne ma~ -

kih ma ra ka, a ban ke ne ra de i ne ma{ ko meda po ve ri{ ~o ve ko vu tu gu. I {ta u kra li - u -op {te ni su u kra li, sam im je sve pa re iz ku -}e od neo! î ta ve te su bot we no }i, Zoks ni -je tre nuo; Len ka je ku ka la i u da ra la se u gla -vu, ali ona je, kao za pa kost, u spe la da za spi,na rav no, sma za la je, u de pre si ji, ki lo lo va~ -ke ko ba si ce sa pre vre lim si rom, i sa da seu snu pre zno ja va pre op te re }e na to li komhra nom, pu {ta ga so ve i sa wa ku le i gra do -

ve, dok Zoks ne pre sta no iz la zi na te ra su ipu {i ci ga re tu za ci ga re tom.

Su tra dan je i za {ao da lu wa po gra du.Ne ka da bi ga ra do vao pri zor nar ko ma na ko -ji su o sva wa va li o bez na we ni na klu pa ma ugrad skom par ku (u ka zi vao je na wih pr stomi o go va rao ih s kom {i ja ma: „ova da na {wamla de`...“), pro {e tao bi do pi ja ca da vi dida li je ona al ko ho li ~ar ka i pro sti tut kaMa ra jo{ u vek na svom rad nom me stu, na }e -pen ~e tu kod ri bar ni ce, i da li, u o nom gu -sti {u iz me |u gim na zi je i po zo ri {ta, jo{ u -vek, gre ju }i je dan dru go ga, spa va ju grad skibes ku} ni ci. Ka kve ne prav de smi {qa o vaj pa -kle ni ì vot! âk i oni su ga po be di li! Onvi {e ni je {to je bio, a oni su o sta li to {toje su jer ni su i ma li {ta da iz gu be! Ne ka da bi,spa ziv {i ih, o se }ao du bo ku ra dost za to{to, za ra zli ku od wih, ima po sao, po ro di -cu i ka kvu-ta kvu pla tu. Sa da ga ni {ta ni jemo glo za ra do va ti.

Tri pu ta je pro {ao po red „Ju go skan di ka“,kao da ne ve ru je u ovo {to mu se do ga |a, alije stvar bi la ja sna: „Ju go skan dik“ ne sa mo daje spo qa bio za kqu ~an, ne go u nu tra, {to semo glo vi de ti kroz pro re ze na za ve sa ma,ni je bi lo ni {al te ra, ni sto li ca, ni one di-v ne i ke ba ne ko ja je ma mi la ~e ka ~e, a zgod nimu pi ca we nim ban kar skim ~i nov ni ca ma - nitra ga! Sve je bi lo pu sto, pra zno, kao u Zok -so vom sr cu.

O tr ~ao je su tra dan, u po ne de qak, u ne zve -ren i zbu wen, do ban ke i ta mo spa zio da suna va li ce i gu ̀ ve da le ko ve }e ne go u vre mepri ma wa nov ca. Qu di su di za li pe sni ce,hte li su ne ko ga da lin ~u ju, ali se ni je znalo ko ga, kad u ban ci vi {e ni je bi lo slu ̀ be -nih li ca. Ban ka je bi la za kqu ~a na. Ne ki suvi ka li da }e sve bi ti u re du, sa mo ne ka se na -pe tost sti {a i nek se gu ̀ va o ma wi. Bi }e na -pra vqe ni spi sko vi po ko ji ma }e se u ru ~i -va ti zah te vi dr ̀ a vi i po ko ji ma }e se de li- ti za ra |e ni no vac. Re~ „spi sko vi“ kao da od -jed nom u ti {a go mi lu. U me sto da se u stre mena, od pri ti ska, ve} sko ro po pu ca le sta kle -ne iz lo ge ban ke, oni se sja ti {e oko o nih ko -ji su ma ha li sve {~i ca ma i u pi si va li i me -na i pre zi me na o {te }e nih u la ga ~a.

- Spi sko vi. Pra ve spi sko ve!Zoks je me |u pr vi ma u pi san u spi sak.- Bla go te bi - re kli su ne ki. - Ko bu de na

spi sku ne ma {ta da bri ne...Ali, u spi sko ve on vi {e i stin ski ni je ve -

ro vao. Ni je ve ro vao vi {e ni ko me i ni u {ta.Su tra dan je pri me tio da je iz nad sta kle -

nog iz lo ga ban ke, pre ko no }i, ski nu ta ne kadsve tlu ca va, ble {te }a fir ma.

Zoks je ta da o tvo rio u sta. Na me ra vao je dakrik ne, ali je o stao za be zek nut, bez gla sa.Pet na est mi nu ta je, o tvo re nih u sta, zu rio uiz log. Po tom se o kre nuo. Jed noj ba bi, ko ja jepro {la po red we ga, gu ra ju }i is pred se be ko -li ca s pi ja ce, tu po je re kao, uz sko ro bla ̀ eno smeh:

- Ja sam za pa wen!O se tio je du bo ki pre zir pre ma ~o ve ku i

ko na~ nu od vrat nost pre ma ~o ve ~an stvu.Len ka, na sve to, ni je re kla ni re~. Mo ra bi -ti da je o pet, taj no, po ~e la da {te ka.

„U SRE ]I TE QI” NA RO DA DA FI NA I JE ZDA


Разонода

EkspertNije mi bilo svejedno kada sudvojica ogromnih momaka u sku-pim odelima zakucali na mojavrata.

- Srboqub Srbqanovi}?- Gospodo, pre svega da podse-

tim da sam sa EPS-om potpisaougovor o reprogamirawu duga,Kineska banka je pristala na mojmodel vra}awa kredita, a MikaMafija je obe}ao da }e me sa~e-kati do Nove godine...

Mlada gospoda me nisu preki-dali ali su me ne`no i en-ergi~no uneli u crni „audi”.

Uskoro sam se na{ao pred jed-nim simpati~nim bucmastim~o-vekom.

- Vi ste Srboqub Srbqanovi}?- i wega je to zanimalo.

- Ja sam taj - nije mi ostalomnogo izbora.

- Da li ste Vi, gospodine Sr-boqube, otac troje dece koje ste{kolovali, omogu}ili da treni-raju svoje omiqene sportove, u~estrane jezike, sviraju svoje vo-qene instrumente, idu na ek-skurzije i rekreativne nastave?

- Da, ja sam otac troje dece -moralo se priznati.

- Da li ste Vi, gospodine Sr-boqube, kupili na kredit dvo-soban stan i za posledwih 20

godina nikad niste zakasnili saratom?

- Taj sam - malo sam ìvnuokad sam shvatio da on nije izbanke.

- Da li ste Vi, gospodine Sr-boqube, godinama uredno pla}a-li sve ra~une, poreze, dopri-nose, kazne, takse, ~ak i TV pret-platu?

- Pa, jeste, pla}ao sam, mada jebilo tu i malo reprogamirawa...- morao sam da napomenem.

- Da li Vi, gospodine Srbo-qube, imate nezaposlenu suprugu

i staru majku koja ìvi sa vama?- Istina je, èna je bila za-

poslena ali, eto, tranzicija... amajka je stara onako...

- êstitam! - prekinuo me jesimpati ni bucko i po~eo da midrmusa ruku. - Vi ste gospodineSrbqanovi}u trenutno najve}iekspert u Srbiji i imamo sre}e{to Vas je otkrio vladin kom-pjuter!

I tako sam postao ministarfinansija u rekonstruisanojVladi.

Slobodan SIMI]

Горан Миленковић

САТИРА ВИЦОТЕКА

Srpska zemqaSlete trojica Srba na tek os-vojeni Mars. Iza|e prvi,postavi srpsku zastavu i uzvi-kne:

- Ovo je srpska zemqa,ìvela Srbija!

Drugi Srbin ga bukvalnonokautira i na sav glas po-vi~e:

- Ovo je srpska zemqa,ìvela Kraqevina Srbija!

Onda tre}i izvadi pi{toq,ubije obojicu i kaè:

- Srpska zemqa je tamo gde susrpski grobovi.

Ta{taImala ̀ ena tri zeta i htela daproveri koliko je vole kaota{tu. Povede prvog u {etwupored reke, odjednom sko~i uvodu i po~ne da se davi. Zetsko~i i spase je. Sutradanpred ku}om stoji novi „golf”sa porukom: „Za mog zeta od vo-qene ta{te”.

Sutradan isti test uradisa drugim zetom. I on je spaseod davqewa i dobije „mer-cedes” sa porukom:„Zetu od vo-qene ta{te”.

Narednog dana povede tre-}eg zeta u {etwu pored reke,sko~i, po~ne da se davi, me-|utim, ovaj mrtav ’ladan. Sedi,pu{i cigaretu i gleda kako seta{ta davi.

Sutradan pred wegovomku}om stoji „lamburxini” saporukom: „Majstore, svaka ~ast– tvoj tast”.

IspitDo{ao sin tajkuna na ispit nafakultetu i profesor ga pita:

- Kolega, gde je ba~ena prvaatomska bomba?

Ovaj pojma nema, ali mumune sveàw para i poloì.

Odgovara slede}i student,siroma{ak, i dobija istopitawe:

- Prva atomska bombaba~ena je na Hiro{imu, a dru-ga na Nagasaki.

Koliko je poginulo – pitazatim profesor:

- Oko tri miliona – kaèstudent.

- Imena, kolega, imena!

Bog]erka obave{tava oca da ̀ elida se uda za sve{tenika. On seprotivi, ali ipak potenci-jalnog zeta poziva na ve~eru, dase upoznaju:

- Da li vi, mladi}u, znate daje moja }erka vrlo zahtevna,mese~no tro{i pet hiqadaevra samo na garderobu – pitaotac.

- Da znam, ali Bog }e danam pomogne – odgovarasve{tenik.

- A da li znate da se vozisamo u „ferariju”, kako mis-lite da joj ga kupite?

- Opet }e Bog da nam po-mogne!

- Ja ne smem ni da vampomenem koliko ona godi{wetro{i na putovawa. Gde }etena}i toliki novac?

- Bog }e nam pomo}i i za to.Na kraju, }erka pita oca

kako joj se svi|a voqeni.- Nekako je naivan i bu-

dalast, ali poga|a me u srceuvek kad me nazove Bogom.

RimaPita u~iteqica Mikicu moèli da kaè ne{to {to se rimu-je.

- Eno ~amca, voda mu dopramca – kaè Mikica.

U~iteqica ga pohvali, aonda isti zadatak da Perici.

- Eno gwurca, voda mu dokolena – kao iz topa odgovoriPerica.

- Ali, gde ti je tu rima –pita u~iteqica.

- Bi}e rime kada budeplime.

PrometImali Mujo i Haso po pro-davnicu, kod Hase cveta posao,a Muji nikako da ide. OdeMujo u Hasinu prodavnicu davidi kako se on to ophodi pre-ma kupcima, te pravi velikipromet.

Ulazi mu{terija i pitaHasu:

- Imate li deterxent za za-vese?

- Kako da nemamo, ali ima-mo i novu, izvanrednu te~nostza prozore, pa kad perete za-vese ucaklite i prozorskaokna.

Mu{terija odu{evqenaponudom kupi i jedno i drugo.

Vidi Mujo u ~emu je caka,vrati se u svoju radwu i ~ekamu{teriju. Ulazi jedna go-spo|a.

- Imate li ulo{ke – pitagospo|a.

- Kako da ne, ali imamo inovu izvanrednu te~nost zaprozore – prepodobio se Mujo.

- Aman, ~ove~e, {ta }e mite~nost za prozore.

- Pa, ra~unam, kad pet danane moète da imate seks, mo-gli biste da operete prozore uku}i.

Ja od takvihbeìm

Kad tvoji jednom navlast do|u,

Nek meso skosti bez tebe glo|u!

Zaboravi s kim si vodio borbu,

nemoj im duvati u vru}u ~orbu.

Neka im drugi bacaju lovor, cve}e,

tvoja ruka za wih glasati vi{e ne}e.

Kad tvoji do|u, bi}e kao stari reìm.

Pusti ih, reci sebi: ja od takvih beìm!

Milan TODOROV

Prodajem stan: 200 kvadrata, centralno grejawe,kablovska, internet, interfon, dve terase. Pogodanza ku}ni pritvor! Dejan PATAKOVI]

Vreme je za realnu vladu.Poslove ministaraobavqa}este~ajni upravnici!

Slobodan SIMI]

Nismo mi nanizbrdici. Ovoje ve} slobodanpad!

Ra{a PAPE[

Kari

kat

ura G

oran

MI

LE

NK

OV

I]

Matematika nije bauk. Postizbornapogotovu! Ivko MIHAJLOVI]

Odvojte ìto od kukoqa. Bar zapanaiju!

Radmilo MI]KOVI]


Одвале

VUK DRA[KOVI], lid-er SPO:

- Vratimo se u sredwivek, pa kukajmo za Kosovom i~ekajmo da propadnu Evropa

i Amerika, kao {to su na{islavni preci vekovima ~eka-

li da propadne tur-sko carstvo.

ZORAN MILIVOJEV],psihoterapeut:

- Mu{karci koji ìve naselu imaju ozbiqan problem.@ene iz ruralnih sredina,ugledaju}i se na serije kao{to je „Seks i grad“, usvajajumodel udobnog ìvota i od-laze u grad da tamona|u qubav isre}u.

ЗУМ

Мил

ош И

гњат

овић

ОДВА

ЛЕ PETAR BO@OVI], glumac, o

buxetu za kulturu: - Za vreme Milo{evi}a za kulturu se izdvajalo {est procenata, kod Ko{tunice~etiri, a sada 0,6 odsto. Pa, toliko je meni dozvoqeno daimam alkohola u krvi!

BIQANA SRBQANOVI],dramski pisac, o Petru

Boòvi}u koji srpskoj omladinizamera {to se

hrani u „Meku“: - To kaè pijani glumac od

200 kila. Kilo kajmaka, slanine,burek i osam litara alkoholnog

pi}a za doru~ak nije su{tinasrpskog bi}a.

NEVENA AXEMO-VI], biv{a peva~ica,„modelsica“, sada naro-dna poslanica:

- Napisala sam kwigu„Kako sa~uvati srpskirod“, ali je jo{ nisamobjavila. êkam pogo-dan trenutak.

GORAN MARKOVI], rediteq: - Oslawam se na sopstveni stomak,

nikada me nije prevario. Se}am sekada sam 1987. gledao Osmu sednicu ivideo Slobodana Milo{evi}a, pri-pala mi je muka. Imao sam fizi~kureakciju na tu odvratnu situaciju, namoralni razvrat koji se tamo odigrao.

VLADIMIR GOATI,politi~ki analiti~ar:

- Rasprava u Skup{ti-ni o rekonstrukcijiVlade bila je simultan-ka Vu~i}a sa parlamen-tom, Potpredsednik jeigrao, a premijeroti{ao da odspava. Ni-kada takvu simultankunije igrao nijedan pot-predsednik. Postoji jed-na narodna izreka –pametnom ~oveku je i ko-marac muzika.

NATA[A BEKVA-LAC, peva~ica, o pr-vom {kolskom danusvoje k}erke:

- Hana se dràlaherojski. Prvi dan{kole bio joj je zan-imqiv i lagan. Ona imapotencijala i verujemda }e biti odli~an |aksa svim peticama.

SERGEJ TRIFUNOVI], poznatiglumac:

- Spli}anke sa nogama do neba oduz-imaju mi dah. Omogu}io bih im ih UN-ESKO-ovu za{titu za „splitske noge“.

Jeste zaDra~u, al’ nakoju stranu

Svako sa iliza svojimposlom

Jo{ jedno staro stablo zavr{ilo nadrvqaniku

Evo za{to Ulicu kneza Mihaila zovu „prase {trase”

Kako se „bagi” lepo uglavio


Огласи/Читуље

SE]AWE

Rajko Rogan

13.9.2001 – 13.9.2013.

Porodica

SE]AWE

Sava Filipovi}

2006 – 2013.

Sa ponosom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe, tvoju dobrotu,qubav, razumevawe i podr{ku koju si nam nesebi~no pruào.

Porodica Filipovi}

Dana 12. septembra 2013 godine, u 12 sati,na Varo{kom grobqu, dava}emo ~etrdese-todnevni pomen na{em dragom

Mladenu Traki}u

Traki1945 – 2013.

Pozivamo rodbinu i prijateqe da prisustvuju ovom tu`nom pomenu.

Supruga Nada, sin Ivan i }erka Marija sa porodicama

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emopolugodi{wi pomen na{em dragom

Sr|anu ârovi}u

âretu1971 – 2013.

davati 14. septembra, u 11.30 sati, na grobqu u Stanovu.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav, ja~a od vremena izaborava.

Tvoji Uki i Gaga

SE]AWE

Qubinka Mijatovi}

Dana 14. septembra 2013. godine, u 11.30 satiodrà}emo polugodi{wi pomen, na grobqu uMalim P~elicama.

Sin Sa{a i }erka Sneà sa porodicama

Mali oglasiUlica Nikole Pa{i}a 6,

Kragujevac

Tel: 034/335-288;

Faks: 034/360-488

E-mail: [email protected]

O B A V E [ T E W E

Obave{tavamo sve u~esnike Konkursa za raspodelu

stanova od 01.08.2013. godine, da je predlog Rang

liste objavqen na oglasnoj tabli JP „Gradska stam-

bena agencija“, Ulica Nikole Pa{i}a broj 6.

Rok za prigovore na Odluku je 8 dana od dana ob-

javqivawa, odnosno posledwi dan za prigovore je

19.09.2013. godine do 15 ~asova.

Na osnovu ~lana 35. stavova 1 i 2 zakona o kulturi („Slu`beni

Glasnik RS“, br. 72/09), ~lana 21. Statuta Ustanove Dom om-

ladine „Kragujevac“, br. 01-151 i Odluke Upravnog odbora br.

01-515 od 04.09.2013. godine, Upravni odbor Ustanove Dom om-

ladine „Kragujevac“ raspisuje:

JAVNI KONKURS

ZA IZBOR DIREKTORA USTANOVE DOM OMLADINE

„KRAGUJEVAC“

I Uslovi koje kandidat treba da ispuwava za izbor: - op{te uslove utvr|ene zakonom

- visoka stru~na sprema dru{tvenog smera

- najmawe tri godine radnog iskustva u struci

- potrebne organizacione sposobnosti

II Sadrìna prijave Prijava za konkurs sadrì:

1. ime i prezime kandidata,

2. datum i mesto ro|ewa,

3. adresu stanovawa,

4. podatke o obrazovawu,

5. podatke o duìni i vrsti radnog iskustva sa kratkim opisom posla na

kojima je kandidat radio i odgovornostima na tim poslovima,

6. predlog programa rada i razvoja Ustanove,

7. podatke o posebnim oblastima znawa.

III Dokazi koji se prilaù uz prijavu na javni konkurs: Uz prijavu na konkurs, kandidati za direktora podnose:

1. uverewe o dràvqanstvu,

2. izvod iz mati~ne kwige ro|enih,

3. diplomu o stru~noj spremi,

4. isprave kojima se dokazuje duìna i vrsta radnog iskustva u struci

(potvrde, re{ewa i druge akte iz kojih se vidi na kojim poslovima je

ste~eno radno iskustvo),

5. dokaze o posebnim oblastima znawa,

6. dokaz da kandidat nije osu|ivan.

IV Rok za podno{ewe prijave: Prijava na konkurs podnosi se Ustanovi Dom omladine „Kragujevac“, BrankaRadi~evi}a 1, Kragujevac, u roku od 15 dana od dana objavqivawa konkursa.

V Na~in podno{ewa prijave: Prijava i dokazi koji se prilaù uz prijavu se podnose u pisanom obliku pre-

poru~enom po{iqkom ili li~no na adresu:

Ustanova Dom omladine „Kragujevac“Branka Radi~evi}a 1, 34000 Kragujevac

„Za javni konkurs-izbor direktora Doma omladine“

VI Podaci o izbornom postupku: Upravni odbor je duàn da u roku od 30 dana od dana zavr{etka roka iz ta~ke IV ovog

javnog konkursa, izvr{i izbor kandidata.

Sva obave{tewa o javnom konkursu mogu se dobiti na tel: 034/ 302-427, 301-480

NAPOMENA: Prijave uz koje nisu priloèni svi traèni dokazi u originalu ili

overene fotokopije, kao i nepotpune i neblagovremene prijave, ne}e se razma-

trati.

MATEMATIKA, mehanika, fizi-ka – svi uzrasti. Studenti svihvi{ih i visokih {kola i fakul-teta (septembar, oktobar). Tel:034-360-202, 063-77-11-002, e-mnail: [email protected],Arsi}.PRODAJEM, povoqno, poslovnuzgradu sa dva lokala i ostavom, 95kvm, u ulici Crvenog barjaka. 065583 71 25.IZDAJEM stanove za studente, za4 do 5 studenata. Kod studentskogdoma. Telefon: 062 811 71 30.Izdajem ku}u, nename{tena,trosobna sa garaòm, kod bol-nice. Povpqno.Telefon: 062 811 71 30.IZDAJEM stan, Centralna ra-dionica. 65 kvm. Telefon: 063611 523IZDAJEM plac – dvori{te ka-fane Gruà na Maloj Vagi, 8ari. Telefon: 063 618 071OGLA[AVAM nevaè}im IN-DEKS broj 12MD/10, Filozof-skog fakulteta u Novom Sadu, naime Ivana Mili}.


Енигматика


Маркетинг


СПОРТ

I KO[ARKA [I CE SEUIGRAVAJU

Ja go din ke prave zapro bu

I GRA ̂ I CE Rad ni~ kog i [u ma -di je, po sle obavqenih pri pre mana Zla ti bo ru, od no sno u Slo ve ni -ji, kako sleduje, od i gra le su ne ko -li ko pri ja teq skih u tak mi ca dabi pro ve ri le i utvrdile formusvo jih e ki pa pred no vu pr vo li ga -{ku se zo nu.

[u ma din ke su naj pre ubedqivosa vla da le slo ve na~ ki Gro supq,~la na Me |u re gi o nal ne li ge sa62:43, a za tim su bi le znatno bo qei od e ki pe Ja go di ne - 90:65. U timsusretima do brom i grom po seb nosu se is ta kle Mar ko vi}, Mi lo {e -vi} i Ra ~i}.

I ~la ni ce Rad ni~ kog od me ri lesu sna ge sa kom{inkama iz Ja go -dine i ta ko |e uverqivo po be di le- 78:51. Od li~ nu i gru pru ̀ i le suone od ko jih se to o ~e ku je i u pr- ven stvu, pre svih Pr vu lo vi} i Ka -ti}.

Do po ~et ka pr ven stva oba ti maod i gra }e jo{ ne ko li ko pri ja teq -skih u tak mi ca sa ne {to ja ~im ri- va li ma.

S. M. S.

NA EVROPSKOM

Ni ko la sve bo qiNO VO PE ̂ E NI i gra~ Rad ni~ -

kog Ni ko la Ka li ni} ima ve o maza pa ̀ e nu u lo gu u do brim i gra masrp ske re pre zen ta ci je na Pr ven -stvu E vro pe u Slo ve ni ji. Za sa daje do bio po ve re we se lek to ra Du -{a na Iv ko vi }a u svim me ~e vi ma,a naj bo qu ro lu pru ̀ io je u ve o mabit nom me ~u sa Le to ni jom.

Po u ~in ku bio je pe ti i gra~ na -{eg i za bra nog ti ma pre ma in dek -su ko ri sno sti, a u sko ku do mi ni- rao sa ~ak 11 u hva }e nih lop ti.Na sta vak tak mi ~e wa si gur no }edo ne ti no ve pri li ke za do ka zi va -we, ali i pre po ru ku i po tvr dukra gu je va~ kim qu bi te qi ma ko -{ar ke da su do bi li iz u zet no per- spek tiv nog qu bim ca. M. M.

STRE QA [TVO

Zlat na Ne ve naU DI SCI -

PLI NI se ri-j ska MK pu- {ka 30 me ta kale ̀ e }i, Kra -g u j e v ~ a n k aNe ve na Ar m-u{ o svo ji la jepro {le ne de -qe u ]u pri jiti tu lu pr va ka Sr bi je u ka det -skoj kon ku ren ci ji.

Ona je u fi na lu “po ~i sti -la” vr {wa ki we iz In |i je,ko je su e kip no bi le naj bo qe,sa re zul ta tom od 274 kru ga,tri vi {e od dru go pla si ra nei tre }e pla si ra ne na o vompr ven stvu.

S. M. S.

BI CI KLI ZAM

\u ka br ̀ i odTur ~i na

SRE BR NU me da qu na pro -{lo ne deq nom “Sal ka no ku -pu”, ko ji je je o dr ̀ an u Is -tan bu lu i bo du je se za svet skurang li stu, o svo jio je kra gu je -va~ ki bi ci kli sta Bo jan \ur -|i}.

Do po sled weg kru ga dr ̀ aoje ri tam sa od li~ nim Gr komDi mi tri a di som, ko ji je u -speo da mu po beg ne, da bi uè sto kom fi ni {u bio bo qiod Tur ~i na Bi la la, ~i me je o -vaj mo rao da se za do vo qi tre -}im me stom.

Sa no vih 30 bo do va, ko li kodo no si dru go me sto sa o va -kvih tr ka vi so ke C1 ka te go -ri je, \ur |i} je na svet skojrang li sti tre nut no 159. sa145 o svo je nih bo do va.

E sad so li dan uBu gar skoj

DRU MA[ kra gu je va~ kogRad ni~ kog E sad Ha sa no vi},o svo jio je 40. me sto na me |u -na rod noj “Tr ci oko Bu gar -ske”.

On je ta mo na stu pao kao~lan bu gar skog ti ma “Car Si -me on”.

S. M. S.

O D B O J K A@OK SME^ 5

Dvoj ka na vi di ku,Ni na o ti {la

PRI PRE ME pred su per li ga {ku se zo nu te kupo pla nu, a u Sme ~u 5 o ~e ku ju da u naj sko ri jevre me do sa da u ra |e no pro ve re na pri prem nimu tak mi ca ma. Tre nut no se pret po sta vqa da }epr vi ri val bi ti Rad ni~ ki, a o da qim ko ra ci -ma od lu ~i va }e se na knad no.

E ki pu je na pu sti la pro {lo go di {wi pr viteh ni ~ar Kri sti na \u ri}, ko ja je pri stu pi lapan ~e va~ kom Di na mu, dok se raz go vo ri sa po- ten ci jal nim po ja ~a wi ma pri vo de kra ju. Re~ jeo li be ru be o grad ske Par ti zan Vi zu re Ta ma riBo ja ni} i pri ma ~u Je din stva iz Sta re Pa zo veTa ti ja ni Ra |e no vi}. Do pot pi sa u go vo ra do }i}e ka da no ve ~la ni ce i klub pri ku pe po treb nudo ku men ta ci ju.

I na ~e, ka ko sa la „Ar te ma“ u ko joj su do sa dai gra le kao do ma }i ni ne od go va ra u slo vi ma po -treb nim za Su per li gu, od boj ka {i ce Sme ~a 5

}e u na red noj se zo ni svo je go ste do ~e ki va ti uha li „Gor da na Bo go je vi}“ u Ve li kom Par ku.

SA BAL KAN SKOG

A lek san dri sre broPO RA ZOM od se lek ci je Tur ske, i na ~e do ma -

}i na o vo go di {we Bal ka ni ja de za ju ni or ke, sr-p ska re pre zen ta ci ja, u ~i jem je sa sta vu bi la iteh ni ~ar Sme ~a 5 A lek san dra Br |o vi}, o svo -ji la je sre br nu me da qu. Re zul tat je bio 3:1 zaTur ki we.

Pret hod no, u o kvi ru tak mi ~e wa u gru pi,na{ i za bra ni tim sa vla dao je Bu gar sku sa 3:1 iRu mu ni ju u taj bre ku, re zul ta tom 3:2.

@OK KRA GUJ

Ma ri ja MVPE KI PA Kra gu ja, ~la na Pr ve li ge Sr bi je za

è ne, po sle po be de na tur ni ru o dr ̀ a nom uPre qi ni, gde su mak si mal nim re zul ta tom sa -vla da ni ~a ~an ski Li be ro i su per li ga { Je dinstvo iz U ̀ i ca,u sklo pu pri pre ma za pred s-to je }u se zo nu u ~e stvo va la je i na Me mo ri jal -nom tur ni ru „Iva Vu jo {e vi}“ u Be o gra du.

U po lu fi na lu sa vla da la ih je no vo for mi -

ra na no vo sad ska e ki pa Va ra din Voj vo di na utaj-bre ku, a u bor bi za tre }e me sto Kra gu jev -~an ke su bi le bo qe od su per li ga {a Ko lu ba reiz La za rev ca mak si mal nim re zul ta tom.

Po red to ga, za naj bo qeg i gra ~a tur ni ra i za -bra na je ka pi ten Kra gu ja Ma ri ja Mi ja no vi}.

OK RAD NI^ KI

Pr vo, pa po be daPRO TE KLI vi kend u Od boj ka {kom klu bu

Rad ni~ ki o be le ̀ en je pre la skom sa ba zi~ nihpri pre ma na kon trol ne u tak mi ce, a ti mu sepri dru ̀ io i po vrat nik iz Bu dvan ske ri vi je -re, sred wi blo ker Mar ko Mak si mo vi}. Pr viri val bio je Mla di rad nik u Po ̀ a rev cu, a re -zul tat 3:2 za kra gu je va~ ki sa stav. I gra ni je bi -la na za vid nom ni vou, ali to je u o vom pe ri o du,ka da su no ge „te {ke“, bi lo o ~e ki va no.

Se ri ja je na sta vqe na si no} u ha li ho te la„[u ma ri ce“, pro tiv Rib ni ce, a re van{ }e u -sle di ti su tra u Kra qe vu. Po tom na {a e ki paide za Br~ ko, gde }e od me ri ti sna ge sa ne ko li -ko bo san sko her ce go va ~ih sa sta va, a u po vrat -ku, 19. sep tem bra, o ~e ku je se me~ sa Par ti zanVi zu rom u srp skoj pre sto ni ci.

M. M.

[ A H

KRAJ EKIPNOG PRVENSTVA SRBIJE U KRAGUJEVCU

No vo sa |a ni, o pet, {am pi o niNA ne ki dan o kon ~a nom e kip nom

pr ven stvu Sr bi je, o dr ̀ a nom u kra gu -je va~ kom ho te lu “[u ma ri ce”, no vi-sta ri {am pi on po stao je No vo sad ski[K DDOR u mu {koj i “Je li ca” iz Go -ra ~i }a u èn skoj kon ku ren ci ji.

Ono {to je za nas va ̀ ni je, je ste ~i -we ni ca da je je dan od kan di da ta za ti -tu lu, e ki pa ov da {weg Vo do vo da, tak- mi ~e we za vr {i la na tre }em me stu, sabo dom za o stat ka za dru go pla si ra nimJu go vi }em iz Ka }a i tri bo da maw ka u

od no su na pr va ka. I pak, s ob zi rom dasu Ka }a ni po bed ni ci Ku pa Sr bi je,Vo do vod je ste kao pra vo se o pro ba u e -vrop skom ku pu.

To ni je naj sjaj ni ja vest, po {to sera ~u na lo da }e Vo do vod na po kon o s-vo ji ti ti tu lu, po seb no jer je an ga ̀ o -vao {e sto ri cu sjaj nih ve le maj sto ra(Ru sa Bo ri sa Gra ~e va, I va na I va ni -{e vi }a, Mi lo {a Pe ru no vi }a, Bo ba -na Bo go sa vqe vi }a, Da ni la Mi la no vi- }a i Bo {ka A bra mo vi }a), ali je jo{

iz ne na |u ju }a, i tu ̀ ni ja, ta da se dru -gi kra gu je va~ ki pred stav nik, Rad ni~ -ki, o svo jiv {i de se tu po zi ci ju u kon- ku ren ci ji 12 e ki pa, pre se lio u rangni ̀ e. U po sled wem ko lu, pro tiv be o -grad skog Del fi na, di rekt nog kon ku -ren ta za op sta nak, “cr ve ni” su i ma lipri li ku da se spa su is pa da wa, ali jetaj du el o kon ~an ne re {e nim sko rom,{to je od go va ra lo ti mu iz pre sto ni -ce.

V. U. K.

PR VI pri prem ni tur nir pred po ~e tak no ve tak mi ~ar ske se zo ne,kra gu je va~ ki ABA li ga{ za vr {io je tri jum fal no. Na nad me ta wu podna zi vom „Tur nir gra da No vog Sa da“, u ko me su na stu pi la ~ak tri „Ja d-ran ca“ i do ma }in, ~lan Pr ve li ge Sr bi je, Me ri di ja na, na{ sa stav o s-vo jio je pr vo me sto.

U po lu fi na lu „pao“ je ma }ar ski Sol nok, po sle od li~ nog dru gog po -lu vre me na, re zul ta tom 84:78, po de o ni ca ma 27:28, 11:18, 19:15, 27:17,a u dru gom su sre tu Bu du} nost je sa vla da la Me ri di ja nu. U fi na lu Rad -ni~ ki je bio bo qi i od cr no gor skog {am pi o na sa 71:68, po ~e tvr ti na -ma 17:22, 18:16, 25:18, 11:12.

Sa vo Le {i}, i za bran za MVP i gra ~a tur ni ra, po no vo je po ka zao da jekra gu je va~ ki sa stav we go vim an ga ̀ o va wem do bio mno go, a u ti sak izpret hod nih su sre ta sa ru mun skim e ki pa ma naj vi {e su po pra vi li Mar -ko Ma ri no vi} i Du {an Mla |an. Iz o stao je Di Xej Si li zbog zdrav stve -nih pro ble ma, a e ki pa i da qe i gra bez tro ji ce si gur nih pr vo ti ma ca,Ste fa na Bir ~e vi }a, Ni ko le Ka li ni }a, ali i Muf tau Ja rua, ko ji je uKra gu je vac pri sti gao u ne de qu. Sa wi ho vim u kqu ~i va wem u ti sak i i grebi }e si gur no jo{ u pe ~a tqi vi ji.

Pred vi }en me~ sa tur skom Pi nar Kar {i ja kom ot pao je, ali za to jesi no} u Be o gra du ri val bio Par ti zan. Po sle to ga, za vi kend, sle di na -stup na jo{ jed nom tur ni ru, o vo ga pu ta u Lak ta {i ma. Po red do ma }i nai gra }e slo ve na~ ka Kr ka i jo{ je dan, za sa da ne po zna ti sa stav.

M. M.

K O [ A R K A

STIGAO PR VI TRO FEJ SA “TURNIRA GRADA NOVOG SADA”

Rad ni~ ki po ko rio rivale

ZLATO NOVOSA\ANIMA, RADNI^KOM DRUGA LIGA, A BRONZA ZA [AHISTE VODOVODA

NI@E LI GE

Srp ska li ga „Za pad“,

4. ko lo: Ru dar (K) - Par-

ti zan (BB) 2:1, Ba ne -

@e le zni ~ar 0:1, [a pi ne -

Po be da Be lo {e vac 1:1,

Slo bo da (^) - Mla di rad-

nik 0:2, Lo zni ca - Ja se ni -

ca 1911 1:0, [u ma di ja

(A) - Po let (Q) 0:2, Jo -

{a ni ca - Ma ~va 1:1, Se -

qak (M) - Kru {ik 1:1.

Ta be la: @e le zni ~ar 10,

Mla di rad nik 9, Lo zni ca

8, Ja se ni ca 1911 7, Po be -

da Be lo {e vac 7, Ru dar (K)

7, Se qak (M) 7, Ma ~va 6,

Po let (Q) 6, Jo {a ni ca 5,

[a pi ne 3, Ba ne 3, Kru -

{ik 3, Slo bo da (^) 2, [u -

ma di ja (A) 1, Par ti zan

(BB) 0 bo do va.

5. ko lo: Po be da Be lo -

{e vac - Slo bo da (^) (ne de -

qa, 16.00), Kru {ik - Ru-

dar (K), Ma ~va - Se qak

(M), Po let - Jo {a ni ca,

Ja se ni ca 1911 - [u ma di -

ja (A), Mla di rad nik -

Lo zni ca, @e le zni ~ar -

[a pi ne, Par ti zan (BB) -

Ba ne.

Zo na „Mo ra va“, 4. ko -

lo: Me ta lac - Trep ~a 1:0,

Mo kra Go ra - Ka ra |or |e

3:1, Sla vi ja - Slo bo da (G)

3:0, Vo do ja ̀ a - Or lo vac

1:0, [u ma di ja 1903 - Tu -

tin 1:0, Dra ga ~e vo - Ru -

dar (B) 1:1, Ar se nal - Ta -

ko vo 0:3, O mla di nac -

Po let (Q) 1:1.

Ta be la: Po let (T) 10,

Mo kra Go ra 9, [u ma di ja

1903 9, Sla vi ja 8, O mla -

di nac 8, Ta ko vo 7, Me ta -

lac 7, Ka ra |or |e 7, Tu -

tin 6, Vo do ja ̀ a 5, Or lo -

vac 4, Ru dar (B) 3, Trep ~a

3, Drag ta ~e vo 1, Ar se nal

1, Slo bo da (G) 0 bo do va.

5. ko lo: Ru dar (B) - Ar-

se nal (su bo ta, 16.00), Or -

lo vac - [u ma di ja 1903,

Slo bo da (G) - Vo do ja ̀ a,

Ka ra |or |e - Sla vi ja (ne -

de qa, 16.00), Po let (T) -

Me ta lac, Ta ko vo - O mla -

di nac, Tu tin - Dra ga ~e -

vo, Trep ~a - Mo kra Go ra.

Pr va grad ska li ga, 4.

ko lo: Par ti zan (C) - Ja -

dran 2:1, [u ma di nac -

Vi no gra di DB 5:1, Slo ga

(D) - Sr bi ja 2:0, ]a va -

Mar {i} 2:1, Ba gre mar -

Ko ri }a ni 4:0, [u ma di ja

(^) - Ko lo ni ja 0:2, Se qak

(MP) - Je din stvo 1:2, Bu -

du} nost - Su {i ca 0:1.

Ta be la: Par ti zan (C)

12, Je dinstvo 10, Ko lo ni -

ja 8, Ja dran 7, Su {i ca 7,

]a va 7, Sr bi ja 6, Mar {i}

6, Ko ri }a ni 6, Ba gre mar

5, Bu du} nost 4, Slo ga (D)

3, [u ma di nac 3, Vi no -

gra di DB 3, Se qak (MP)

0, [u ma di ja (^) -2 bo da.

5. ko lo: Mar {i} - Ba -

gre mar (su bo ta, 16,30),

Ja dran - [u ma di nac, Su -

{i ca - Par ti zan (C), Je -

din stvo - Bu du} nost, Ko -

lo ni ja - Se qak (MP), Ko -

ri }a ni - [u ma di ja (^),

Sr bi ja - ]a va, Vi no gra di

DB - Slo ga (D) (ne de qa,

16.30).

Dru ga grad ska li ga, 4.

ko lo: [u ma di ja 1934 -

Se qak (C) 1:1, Do bra ~a -

Mla dost Te fe ri~ 0:4, Za-

sta va - Bo tu we 0:2, Ku t-

lo vo - Mla dost 0:2, Bo r-

ac - 21. ok to bar 1:0, A -

zbest - Haj duk 2:5, Slo ga

(L) - @e ̀ eq 3:1, Ko {ut -

wak - Kre me nac 3:2.

Ta be la: Haj duk 10, Slo -

ga (L) 10, Mla dost 9, Bo-

tu we 7, Bo rac 7, A zbest

7, 21. ok to bar 6, Ko {ut -

wak 6, Se qak (C) 5, Mla-

dost Te fe ri~ 4, Ku tlo vo

3, [u ma di ja 1934 2, Kre-

me nac 1, @e ̀ eq 1, Do bra -

~a 0, Za sta va 0 bo do va.

5. ko lo (ne de qa, 16.30):

Kre me nac - [u ma di ja

1934, @e ̀ eq - Ko {ut wak,

Haj duk - Slo ga (L), 21. ok-

to bar - A zbest, Mla dost -

Bo rac, Bo tu we - Ku tlo vo,

Mla dost Te fe ri~ - Za sta -

va, Se qak (C) - Do bra ~a.


СПОРТ

VA TER PO LO

]i ri}, i pak,o sta je

I A KO je ve} ob ja vqe no da}e naj i sku sni ji va ter po li staRad ni~ kog, A lek san dar ]i -ri}, sle de }u se zo nu pro ve stiu tur skoj En ki, o vih da na jedo go vo re no da, i pak, o sta ne ure do vi ma “cr ve nih” i po mog -ne ti mu u de bi tant skom na s-tu pu u Li gi {am pi o na i pl-a ni ra nom ci qa wu ti tu le {a-m pi o na Sr bi je.

Svakako da Rad ni~ kom o v-a kav e pi log pu no zna ~i, jer jere~ o jed nom od naj bo qih srp- skih va ter po li sta i ka da. ]i -ri}, ro |en 30. de cem bra1977, u svo jim vi tri na maima ~ak o sam zlat nih, petsre br nih i i sto to li ko bronza nih od li~ ja o svo je nih sare pre zen ta ci jom na {e ze mqena e vrop skim i svet skim pr- ven stvi ma, me di te ran skim io lim pij skim i gra ma, te unadmetawu za svet ski ku p isvet sku li gu.

I stru ka seu te ̀ e

PO RED i gra~ kog, Va ter po -lo klub Rad ni~ ki po la ko “u -te ̀ e” i tre ner ski ka dar. Ta -ko je u klub, po sle Dra ga naStru ga ra, ko ji }e vo di ti bri -gu o mla |im ka te go ri ja ma,sti gao U ro{ Ste va no vi}, do -sa da {wi pr vi sa rad nik Vla -di mi ra Vu ja si no vi }a na kl-u pi Par ti za na. On }e ra di tipri pr vom ti mu “cr ve nih”,kao a si stent De ja nu Jo vo vi -}u.

U ne ko li ko na vra ta, mi moto ga {to je bio po mo} nik I -go ru Mi la no vi }u i Vla di mi -ru Vu ja si no vi }u, mla di stru-~ wak je sa mo stal no vo dio“cr no-be le”, a le tos se, kaose lek tor, na la zio na klu pistu dent ske re pre zen ta ci je,ko ja je o svo ji la bron za nu me -da qu na U ni ver zi ja di u Ka za -wu. Uz to, ra dio je i u stru~ -nom {ta bu ju ni or ske se lek -ci je, ta ko |e bron za ne na Sve-t skom pr ven stvu u Som ba te -qu.

V. U. K.

A ME RI^ KI FUD BAL

Op sta nak pre ko[pa na ca

SRP SKA re pre zen ta ci ja ua me ri~ kom fud ba lu u spe la jeda o sta ne u e vrop skoj di vi zi -ji „B“, po sle tak mi ~e wa ko jeje o dr ̀ a no pro te kle sed mi ceu I ta li ji. Na kon po ra za odDan ske i ê {ke u tak mi ~e wuu grup noj fa zi, na{ tim je uba ra ̀ u po be dio [pan ce sa30:0, po ~e tvr ti na ma 7:0,13:0, 10:0, 0:0 i ta ko o bez be -dio pra vo da se i do go di netak mi ~i u i stom ran gu.

Za Sr bi ju na stu pa lo je 12~la no va kra gu je va~ kih Di- vqih Ve pro va, ko ji su sva ka -ko da li ve li ki do pri nos o v-om u spe hu. Na naj va ̀ ni joj,po sled woj u tak mi ci, je danta~ da un po sti gao je Fi lipNe deq ko vi}.

M. M.

KU GLA WE

Cr no-be li

se kod naso kli znu{e

NAJ VE ]E iz ne na |e we nastar tu su per li ga {kog tak mi -~e wa na pra vi li su ku gla {iVo do vo da. Oni su u svo joj ku -gla ni, u Dru goj kra gu je va~ kojgim na zi ji, u o kvi ru pr vog ko -la sa vla da li be o grad ski Pa-r ti zan sa 5:3, ili, u o bo re -nim ~u we vi ma - 3.361:3.328.

Pre sud ne bo do ve Kra gu jev -~a ni su o svo ji li za hva qu ju }ive }em bro ju o bo re nih ~u we -va, po {to je u me |u sob nom od -me ra va wu sna ga re zul tat bioe gal - 3:3. Sve u sve mu, od li~ -na pre mi je ra na {eg sa sta va,ko ji je u vi {e ne go na pe tomme ~u po ka zao da ima sna ge dase su prot sta vi i naj ja ~im ri- va li ma.

Naj bo qi po je di nac u re do -vi ma do ma }i na bio je Mi lo -van Pan ti} sa 589 o bo re nih~u we va, 27 vi {e od svog protiv ni ka u po sle wem me ~u,~i me je u ve }ao do ta da {wu razli ku ko ja je iz no si la sve gapet ~u we va vi {ka.

U dru gom ko lu Su per li geSr bi je, ko je se i gra u ne de qu,Vo do vod ide na meg dan e ki piKor du na u Kqa ji }e vo.

S. M. S.

BOKS

Na sta vak zaber bu

LET WA pa u za u Bok ser sk-om klu bu Rad ni~ ki pri ve de -na je kra ju, a o ~e ku je se i sk-o ri na sta vak tak mi ~e wa u[u ma dij skoj bok ser skoj li -gi. Pri pre me su u pu nom je ku,a u klu bu o ~e ku ju da i ove godi ne bu du naj bo qi. Or ga ni za -tor me ~e va pe tog ko la je kr-u {e va~ ki 14. ok to bar, ali neu svom gra du ve} u A lek san -drov cu, u sklo pu tra di ci o -nal ne ùp ske ber be gro ̀ |a,21. sep tem bra. Sva ka ko, na{klub }e na o vom do ga |a ju i -ma ti de se tak pred stav ni ka usvim ka te go ri ja ma.

Sa po ~et kom {kol ske go di -ne kre }e i {ko la bok sa Rad -ni~ kog. Do bro do {li su de ~a -ci i de voj ~i ce od pi o nir skogdo ju ni or skog uz ra sta, a do ~e -ka }e ih pre ko le ta re no vi ra -na sa la u kra gu je va~ kom Ve -li kom Par ku.

M. M.

F U T S A L

E KO NOM CU TRO FEJ“SO KRA TES”

Stu dent skoko lo

[AM PI ON Sr bi je u fut sa lu,kra gu je va~ ki E ko no mac o svo jio jetur nir u Ba wa Lu ci pod na zi vom“So kra tes”, ko ji je or ga ni zo vao i -sto i me ni klub ma log fud ba la utom gra du. U od lu ~u ju }oj u tak mi -ci “stu den ti” su i gra li e gal saMar kom, {am pi o nom I ta li je -2:2.

Bio je to su sret na iz u zet no vi- so kom ni vou, su dar dve e ki pe, u ~e -sni ce Li ge {am pi o na, u ko joj suKra gu jev ~a ni pro pu sti li pri li -ku da za be le ̀ e po be du. Maj stor -stvo Mla de na Ko ci }a, strel capr vog go la i to pov ski pro jek tilSo lo bo da na Raj ~e vi }a, bi li sudo voq ni za ne re {an is hod, ako nera ~u na mo da je do kra ja du e la E ko -no mac i mao jo{ tri sta ti ve ipre~ ku. Ka ko god, pe har pr vog ku -pa ko ji, ka ko su re kli or ga ni za to -ri, pla ni ra ju da bu de tra di ci o-

SU PER LI GA - @

Po ̀ a re vqan keprosto - bo qe

FUD BA LER KE kra gu je va~ kogTri jum fa po ra ̀ e ne su u Po ̀ a re-v cu od i sto i me ne e ki pe, pro {lene de qe u o kvi ru ~e tvr tog ko la Su -per li ge, re zul ta tom 4:1.

Ka ko Po ̀ a re vqan ke u do sa da -{wem pr ven stvu ni su o svo ji le nije dan bod, Kra gu jev ~an ke su se po -taj no na da le po voq nom re zul ta tu,{to se, na wi ho vu à lost, ni je o -stva ri lo. Do ma }e i gra ~i ce i ma lesu u svo jim re do vi ma ne ko li kode vo ja ka ras po lo ̀ e nih za i gru,{to im je do ne lo pred nost, paTri jumf, u pr kos tru du, ni je mo -gao da qe od po ~a snog go la ko ji jepo sti gla Mi lo ra do vi}.

O vog vi ken da Tri jumf u Badw-ev cu do ~e ku je je dan od naj bo qihèn skih sa sta va po sled wih go di -na, ni {ki Ma {i nac.

S. M. S.

F U D B A L

PRO BA ZA RAD

Br |a ni k’ogra |e vi na ri

VI KEND su per li ga {ke pa u ze zbog o ba ve za re pre -zen ta ci je Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr- ven stvo, fud ba le ri Rad ni~ kog is ko ri sti li su da seo pro ba ju pro tiv naj pri jat ni jeg iz ne na |e wa do sa da -{weg pr ven stva, tre }e pla si ra ne e ki pe û ka ri~ kog,~i ji je bo dov ni u ~i nak iz pr va ~e ti ri ko la 10 od 12.No vaj li ja u e li ti i na{ sa stav sa sta li su se u A ran -|e lov cu, a re zul tat je bio e gal - 1:1.

To je bi la pri li ka i da kod “cr ve nih” de bi tu je Ra -

do van Kri vo ka pi}, 35-go di {wi i gra~ sre di ne te re -na, ne ka da ~lan Zve zde, re pre zen ta ci je i ne ko li kostra nih ti mo va, za ko ga se ve ru je da }e u na pre di tior ga ni za ci ju u i gri Rad ni~ kog. Po red we ga, na stu -pi li su jo{ i: ân ~a re vi}, S. Pe tro vi}, Ma ri}, Tin- tor, Ko va ~e vi}, Ro si}, Be qi}, Kne ̀ e vi}, Sto i mi -ro vi} i Spa le vi}, pa na knad no Bu ba wa, Ne do vi},Pe tro ni je vi}, Si mo vi}, Ma li ni}, Fej sa i Po po vi}.

Je ste da je bio u pi ta wu pri ja teq ski su sret, ali jeva ̀ no is ta }i da su o vo ga pu ta Kra gu jev ~a ni de lo va -li o zbiq ni je kao tim, i ma li i gru, te broj ni je i bo qe{an se. I pak, tek u 61. mi nu tu Be qi} nas je do veo upred nost, da bi 12 mi nu ta ka sni je do {lo do iz jed na -~e wa.

Na rav no, da le ko je bit ni je ono {to sle di, a to jesu sret pe tog ko la Su per li ge, ka da Rad ni~ ki go stu jena Ba wi ci e ki pi Ra da. “Gra |e vi na ri” za sa da ne ma -ju u kwi ̀ en ni je dan bod i na la ze se na po sled wemme stu ta be le, {to ni ka ko ne bi sme lo da za va ra Kra -gu jev ~a ne.

V. U. K.

{am pi o na, sa vla dav {i ga ~ak sa11:0, {to je i naj ve }a in ter na ci -o nal na po be da jed ne e ki pe u svimtak mi ~e wi ma.

Od li~ ne par ti je E ko nom ca, vi -sok ni vo teh ni ke i u i gra nost, ka -ko o ce wu ju u o vom klu bu, ve} sa daim da ju za pra vo da mo gu bez stra -ha da ka ̀ u da su sprem ni za pred- sto je }e i za zo ve na do ma }oj i me -|u na rod noj sce ni.

“Stu den ti” su, da kle, za i gra liko lo, i vi de }e mo ko }e sa wi masme ti da se o pro ba. î we ni ca jeda o pa sno “ve zu”.

S. M. S.

MA [I NCA CI Q

Fut sal ska e li taKLUB ma log fud ba la Ma {i nac, ~lan Dru ge fut sal ske li ge gru pe Jug,

pro {le ne de qe za po ~eo je sa tre nin zi ma za no vu se zo nu, u ko joj, ka koka ̀ u, i ma ju sa mo je dan ciq - u la zak u naj vi {i rang tak mi ~e wa. Ti mebi Kra gu je vac do bio jo{ jed nog pred stav ni ka u e li ti o vog spor ta.

Pr voj pro ziv ci tre ne ra A lek san dra \o ki }a, u sa li Dru ge kra gu je -va~ ke gim na zi je, o da zva li su se svi i gra ~i, kao i pred stav ni ci no veam bi ci o zne u pra ve tog klu ba.

Pod se }a mo, ko li ko su “ma {in ci” o zbiq ni u svo joj na me ri, go vo ri ido vo |e we nek da {weg re pre zen ta tiv nog gol ma na i ~u va ra mre ̀ e E ko -nom ca Vla di mi ra Ra ni sa vqe vi }a. S. M. S.

na lan, ali i naj ja ~i na tim pro s-to ri ma, za slu ̀ e no je do {ao u ru -ke “stu de na ta”.

I na ~e, Kra gu jev ~a ni su pr vogda na tur ni ra sa vla da li do ma }iSo kra tes sa 4:0, a bri qi rao je ml-a di Mi lo{ Si mi} sa tri po got ka,dok su i ta li jan ska Mar ka i slo ve -na~ ka Li ti ja i gra li ne re {e no -2:2. Na red nog da na na{ tim je bu -kval no “pre ga zio” slo ve na~ kog

KOCI] I RAJÊVI]- UMETNIK I BOMBARDER

Година v, Број 224 Излазе четвртком Цена Шта не би … · me |u...

Documents