050523 serbian wheeled product...

TEHNIČKA OBUKAPROIZVODI SA TOČKOVIMA

1

Proizvodi sa točkovima

Tehnika rada motora.......................................................................3

Kućište..............................................................................................9

Radilica...........................................................................................10

Cilindar...........................................................................................11

Klip..................................................................................................12

Sistemi za dovod goriva................................................................13

Sistem za podmazivanje...............................................................19

Sistem za paljenje .........................................................................21

Električni sistemi...........................................................................25

Pogonski sistemi............................................................................33

Hidraulika......................................................................................37

Šasija................................................................................................39

Bezbednost.....................................................................................41

3

Usisni takt

Kompresion takt

Tehnika rada motora

Ciklus rada četvorotaktnog motora

Dvotaktni motor izvrši ekspanzioni takt svaki put kada klip prodje gornju nultu tačku. S druge strane, četvorotaktni motor izvrši ekspanzioni takt prilikom svakog drugog obrta. Da bi se mogla izvršiti četiri različita takta, četvorotaktni motor je opremljen kompletom ventila, koji se sastoji od usisnog ventila i izduvnog ventila. Prednost četvorotaktnog motora je u tome da je proces sagorevanja veoma efikasan pri promenjljivom broju obrtaja u minuti. Kod četvorotaktnog motora se takoodje razvija značajan obrtni momenat pri malom broju obrtaja u minuti. Oni su složeniji i teži, što je posledica dodatnih delova ali ova dodatna složenost je dokazala svoju sigurnost i pouzdanost.

Usisni takt

Radni ciklus četvorotaktnog motora počinje sa usisnim taktom. Kada se klip u cilindru pokrene ka dole, istovremeno se otvara usisni ventil. Smeša goriva i vazduha iz karburatora se uvlači u cilindar sve vreme dok je ventil otvoren. Izduvni ventil ostaje zatvoren.

Kompresioni takt

Drugi takt četvorotaktnog motora je kompresioni takt. Kompresioni takt počinje kada klip prodje donju mrtvu tačku i počinje kretanje na gore, u cilindru. Usisni ventil se zatvara, a izduvni ventil ostaje zatvoren. Ovo omogućava klipu da izvrši sabijanje mešavine goriva i vazduha na malu zapreminu. Sabijanje mešavine goriva i vazduha je važno za postizanje maksimalne snage. Što je kompresija veća, veći je izvršeni pritisak na klip kada se zapali mešavinu goriva i vazuha. Kompresija takodje zagreva mešavinu, što pomaže efikasnijem sagorevanju.

4

Ekspanzioni takt (Radni takt)

Izduvni takt

Tehnika rada motora

Ekspanzioni takt (Radni takt)

Treći takt je Ekspanzioni takt (Radni takt). Ekpanzioni takt počinje kada se mešavina goriva i vazduha zapali u komori za sagorevanje. I usisni i izduvni ventil ostaju zatvoreni za vreme ovog takta. Svećica, koja se nalazi u glavi cilindra, proizvodi električnu varnicu u komori za sagorevanje, koja pali sabijenu mešavinu goriva i vazduha. Mešavina koje sagoreva vrši naglu ekspanziju, stvarajući visok pritisak na vrhu klipa. Ovaj pritisak potiskuje klip ka dole. Kretanje ka dole stvara silu koja okreće radilicu, koja zatim, pokreće ostale delove motora. Radilica pretvara pravolinijsko kretanje klipa u rotaciono kretanje.

Izduvni takt

Završni takt ciklusa je izduvni takt. Odmah pošto je klip prošao donju mrtvu tačku u cilindru i krenuo ka izbacuje, otvara se izduvni ventil, a usisi ventil ostaje zatvoren. Na ovaj način klip koji se kreće tera sagorele gasove ka gore u izduvnu cev. Kada klip dostigne gornju tačku putanje, zatvara se izduvni i otvara usisni ventil. Izduvni takt kompletira radni ciklus. Otvaranje usisnog ventila, ukazuje da počinje novi ciklus.

5

Motor sa bočnim rasporedom ventila

Motor sa vertikalnim rasporedom ventila (OHV)

Tehnika rada motora

Ventili

Ventili se otvaraju i zatvaraju na dva načina, prvi je preko brega koji direktno pokreće stablo ventila. Bregovi su locirani na bregastoj osovini. Drugi način je preko klackalica koje pokreću stabla ventila preko šipke podizača. Šipke pokreću podizači ventila ili bregovi na bregastoj osovini. Breg ili dizač ventila odredjuje kada se ventil otvara ili zatvara. Ovde je podešavanje vremena izuzetno značajno.

Ventili koji kontrolišu protok goriva u motor, tj, usisni i izduvni ventil mogu biti locirani bilo sa strane na cilindru, što se naziva bočni raspored ventila ili u glavi cilindra, što se naziva motor sa vertikalnim rasporedom ventila (visećim ventilima u glavi).

Motor sa bočnim rasporedom ventila

Motor sa bočnim rasporedom ventila se upotrebljava na motorima starijeg dizajna. Ventili su locirani u specijalnom kućištu poznatom kao kućište ventila, sa strane cilindra, i svaki je povezan sa svojim sopstvenim otvorima, usisnim i izduvnim otvorom. Podizač ventila pokreće rotirajući breg na bregastoj osovini koja pokreće stablo ventila.


Ovakav raspored odgovara motorima kojima je potrebna velika snaga i gde su potrebne velike brzine rada. Na ovom tipu motora ventili su locirani na glavi cilindra i svaki je povezan na svoje kućište. Otvaranje i zatvaranje ventila može se direktno kontrolisati bregom na bregastoj osovini postavljenoj iznad njih koji direktno pokreće stablo ventila, ili putem klackajućih šipki koje pokreću stablo ventila. Motori sa vertikalnim rasporedom ventila omogućavaju ravnomerno usisavanje mešavine goriva i vazduha, a zatim i brži i kompletniji izduvni takt. Ovakva, poboljšana efikasnost sagorevanja, za uzvrat, omogućava da se dostigne veći stepen kompresije. Na ovaj način, moguće je dobijanje više izlazne snage i smanjivanje nagomilavanja čestica ugljenika-čađi.

6

Jednosmerni ventil

Zazor ventila

Tehnika rada motora

Bregasta osovina u glavi cilindra (OHC)

Motori sa vertikalnim rasporedom ventila mogu da imaju bregaste osovine postavljene iznad, koje pokreću ventile. Kada su u pitanju bregaste osovine u glavi motora, tada je bregasta osovina locirana u glavi cilindra, umesto u bloku motora ili karteru.

Zazor ventila

Nezavisno od toga da li se radi o motoru sa bočnim ili vertikalnim rasporedom ventila, mora da postoji razmak izmedju stabla ventila i podizača ventila, brega ili klackalice. Ovo je neophodno jer se dužina stabla ventila znatno povećava kada je motor zagrejan. Da nema razmaka ventil bi ubrzo počeo da vrši pritisak na podizač ventila, sprečavajući tako zaptivanje, što bi dovelo do oštećenja glave i sedišta ventila. Imajte u vidu da se zazor podešava kad je motor hladan jer će rezultat merenja biti neprecizan kada je motor vruć, jer se metal širi na toploti. Zazor ventila je obično veći za izduvni ventil nego za usisni ventil (0.25 – 0.45 mm (0.010 - 0.020 inch)) odnosno 0.20 – 0.25 mm (0.008 - 0.10 inch)). Ventili se prave od različitih materijala i ne smeju se mešati tokom održavanja. Neki proizvodjači obeležavaju usisni ventil sa IN a izduvni ventil sa EX. Ako ventili nisu obeleženi, lako će se primetiti razlika kada treba čistiti ventile. Izduvni ventil se mnogo teže čisti.

Jednosmerni ventil

Alternativa klipno kontrolisanom ulaznom otvoru je upotreba jednosmernog ventila. On može biti smešten ili u ulaznom kanalu cilindra ili u karteru. Funkcija jednosmernog ventila je da se otvori i propusti smešu goriva i vazduha u motor, kada je klip u odredjenom položaju u cilindru, ili tačnije kada postoji vakum u karteru. Princip kontrolisanog usisavanja preko jednosmernog ventila je sledeći. Kada se klip kreće na gore u cilindru, stvara se vakum u karteru. Jednosmerni ventil se otvara i smeša goriva i vazduha se usisava u karter dokle god postoji negativan pritisak. Odmah po pretvaranju vakuma u pritisak u karteru, tj. odmah pošto klip prodje gornju mrtvu tačku i počne kretanje ka dole, jednosmerni ventil se zatvara i kompresija novopristiglih gasova u karteru počinje. Uz pomoć jednosmernog ventila, vreme ulaska može biti produženo i motor može da iskoristi i gorivo koje bi inače bilo oduvano nazad kroz ulazni otvor.

Bregaste osovine u glavi cilindra (OHC)

7

Solarna kosilica

A = RotorB = Grafitna četkica

C = Stalni magnet D = Uređaj sa prigušnicom

Kosilica sa akumulatorskim pogonom

Tehnika rada motora

Elektični motori

Elektro motor je veoma često korišten kod kosilica za travu. Da bi se izbegli dugački nezgrapni električni kablovi, motor pokreće olovni akumulator od 12 volti, koji se puni na uobičajen način preko punjača. Motor je stalni 4-polni magnetni motor i ima konstantnu brzinu od (2.900 obrta/minut). Stalne magnetne motore karakteriše to da oni rade samo na direktnom naponu od 6,12 ili 24 volti. Rotaciona brzina kod ove vrste motora je velika i veoma ravnomerna.

Solarne ćelije

Osnovni princip rada solarne kosilice je taj da ona radi kad ima dovoljno dnevne svetlosti. Odredjeni broj medjusobno povezanih solarnih ćelija pretvaru dnevnu svetlost u električnu energiju. Kada je solarna kosilica na suncu, energija sunca je dovoljna da pokreće motor i puni baterije. Solarnu kosilicu kontroliše integrisani kompjuter koji se sastoji od komandne table i mikroprocesora. Kompjuter je “mozak” kosilice i kontroliše sve njegove funkcije, komande i izbor putanje, putem podataka prikupljneih preko tastature, senzora, solarnih panela i statusa punjenja baterija (akumulatora).

9

Karter je osnova za montažu kugličnih ležajeva bregaste osovine

Karter od jednog liva

KućišteKućište u četvorotaktnom motoru ima istu tako važnu funkciju kao i kod dvotaktnog motora, osim što se ne koristi kao pumpa za isparenje.. Umesto toga, on ima ulogu kontejnera za ulje koje je potrebno za podmazivanje pokretnih delova motora. Pored opisanih, on ima još jednu važnu funkciju a to je: da posluži kao osnova za montažu kugličnih ležajeva bregaste osovine mehanizma ventila, ukoliko motor ima šipke podizača ili pokretača ventila.

Kućište od jednog odlivka

Ako se motor upotrebljava za pogon traktora, ridera ili kosilica za travu, karter i cilindar se proizvode od jednog komada liva, bilo da je u pitanju liveno gvoždje ili aluminijum. Ovakav način proizvodnje ima nekoliko prednosti sa proizvodne tačke gledišta, kao i kada se radi o održavanju i servisiranju.

Uljna pumpa

Dno kartera takodje služi i kao taložnik za prikupljanje, skadištenje i hladjenje ulja koje prolazi kroz motor. Zupčasta pumpa za ulje, koju pokreće bregasta osovina, usisava ulje kroz cev preko filtera koji se nalazi na dnu kartera a zatim ga tera kroz hladnjak ulja u kanale za podmazivanje u motoru. Karter sadrži više kanala za ulje. To su unutrašnji prolazi kroz koje se vrši snabdevanje uljem ka više lokacija, od kojih su najvažnije glavni ležajevi radilice i ležajevi bregaste osovine. Motor koristi obične klizne ležajeve koji zavise od obilnog dotoka ulja za podmazivanje. Ležajevi klipnjače se snabdevaju putem probušenih rukavaca u radilici.

10

Višedelna radilica

Radilica iz jednog komada

Rotacija radilice

Radilica

Svrha radilice je da pretvori vertikalno kretanje klipa u rotaciono kretanje, i tako pretvori silu koja se generiše u cilindru-komori za sagorevanje u kružno-obrtni momenat na izlaznoj osovini motora. Radilica mora da bude veoma precizno balansirana, ili će motor imati velike sopstvene vibracije.

Radilica se može konstruisati na više načina u zavisnosti od namene motora, proizvodnih faktora itd. Radilica za male četvorotaktne motore se pravi i od jednog komada livenog gvoždja. Najčešći metod je da se pravi od nekoliko komponenti, i to je poznato kao višedelna radilica. Osnovni materijali za takvu radilicu su kaljeni odlivci koji su mašinski obradjeni na razne načine da bi se dobio pravilan oblik, dimenzije i tolerancije.

Radilica iz jednog komada

Radilica iz jednog komada se radi od jednog komada liva. Ovaj tip radilice se upotrebljava uglavnom za sporije motore sa manjim zahtevima u pogledu preciznosti i nivoa vibracija. Radilica iz jednog komada obično zahteva klipnjaču sa dvodelnom velikom pesnicom i ležaj koji se sastoji od posebnih valjčića ležajeva ili posteljice ležaja smeštenih na klipnjaču i poklopac ležaja. Izuzetak je kada klipnjača ima jednodelnu veliku pesnicu i pored činjenice da je radilica iz jednog komada. U ovom slučaju, jedan od kontrategova je napravljen tako mali da klipnjača može da kliza preko njega. Ovo je najčešća konstrukciona metoda koja pruža izvesne prednosti u proizvodnji.

11

Cilindar



Cilindar i klip, zajedno sa kućištem i radilicom su glavne komponente motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Cilindar se može porediti sa posudom u kojoj se smeša goriva-vazduha pali pomoću varnice koju generiše svećica. Zapaljena smeša goriva-vazduha tera klip naniže kroz cilindar, a to je sila koja zatim pokreće radililicu motora.

Cilindar je osnovni deo motora. To je odlivak od gvoždja ili aluminijuma. Najčešće je od livenog gvoždja, koje je tvrdji i jači materijal od aluminijuma, jeftiniji za proizvodnju i sa nižim nivoom buke pri radu. Glava cilindra je pričvršćena za gornji deo kućišta sa vijcima i zaptivena, da bi se unutar svakog cilindra zardržao i izolovao proces sagorevanja. Kod motora sa vertikalnim rasporedom ventila, glava cilindra sadrži bar jedan usisni i jedan izduvni ventil po svakom cilindru. To omogućava da smeša goriva-vazduha udje u i da sagoreli gasovi izadju iz cilindra.

Rebra za hladjenje

Rebra za hladjenje cilindra variraju po veličini, da bi mogla da daju jednoobrazan efekat hladjenja. Rebra za hladjenje su veća sa zavetrinske strane (najviše udaljena od izvora hladjenja), obezbedjujući veću površinu rasipanja toplote i kompenzujući razliku u temperaturi izmedju toplijeg vazduha koji prolazi sa zavetrinske strane i hladnijeg vazduha koji direktno udara na cilindar iz izvora hladjenja. Rezultat toga je uglavnom ujednačena temperatura oko celog cilindra.

12

Klip

Levo je klip za cilidar sa livenim kućištem, desno je za cilindre od aluminijuma

Dizajn klipa za četvorotaktne motore varira u zavisnosti od toga da li motor ima liveno kućište ili glavu cilindra od aluminijuma. U prvom slučaju glava klipa se označava slovom “L” i lako se prepoznaje jer klip ima ravnu bočnu oblogu i kompresione prstenove u svim žljebovima. Klip je hromiran kada se upotrebljava u aluminijumskom cilindru (poliranom) ima kompresivne i uljne prstenove.

Klip za četvorotaktne motore obično ima dva kompresiona prstena i jedan prsten za ulje. Dva gornja prstena zaptivaju kompresovane gasove u komori za sagorevanje. Donji prsten struže ulje sa zidova cilindra, izbacujući ga kroz otvor za vraćanje ulja na klipu, do dna.

Kompresioni prstenovi su obično izradjeni od livenog gvoždja a prsten za struganje ulja od čelika. Prstenovi s mogu kombinovati na različite načine, ali je važno da uvek budu pravilno pozicionirani. Tako, žljeb prstena za ulje treba da bude okrenut ka dole. Neki proizvodjači klipova označavaju prsten klipa sa “T” ili “TOP” na površini koja treba da bude okrenuta ka gore.

13

Sistemi za dovod goriva

Walbro karburator

Husqvarna preporučuje gorivo Aspen

Filter za gorivo

Tipičan sistem za dovod goriva i ta grupa komponenata uključuju rezervoar za gorivo, ugradjeni filter za gorivo, pumpu za gorivo, karburator i vodove goriva. Neki primenjuju silu gravitacije za dovod, bez pumpe za gorivo. Gorivo se iz rezervoara kreće kroz ugradjeni filter i vodove goriva uz pomoć pumpe za gorivo. Kod motora koji nisu opremljeni pumpom za gorivo, rezervoar za gorivo se nalazi iznad karburatora i sila teže pokreće gorivo. Gorivo zatim ulazi u posudu karburatora sa plovkom i zatim se odvodi u telo karburatora. Tu se gorivo meša sa vazduhom i motor ga sagoreva u komori za sagorevanje.

Mešavina goriva-vazduha

Motoru na tečna goriva su potrebni i gorivo i vazduh (kiseonik) da bi radio. Samo gorivo u čistom tečnom stanju ne gori. Ako motor ne dobije i gorivo i kiseonik u pravo vreme i u potrebnim količinama, svećica neće imati šta da upali i motor neće raditi. Jedan od glavnih problema je doprema tačne količine goriva i vazduha u motor. Kako je vazduh mnogo lakši od goriva, potrebne su velike količine vazduha prema malim količinama kapljica goriva da bi se kreirao zapaljivi odnos goriva i vazduha. Ovaj odnos može da bude veoma varijabilan u zavisnosti od spoljne temperature. Ako je previše goriva pomešano sa vazduhom, motor teško radi ili ne radi (preliva), dimi, neravnomerno radi (zastaje, guši se) ili u najboljem slučaju rasipa gorivo. Upotrebljavajte samo čisto, sveže i bezolovno gorivo od 87 oktana ili više jer ostavlja manje čađi u komori za sagorevanje.

Filter za gorivo

Rezervoar za gorivo poseduje dovod i odvod goriva. Odvod je spojen sa vodovima i može se nalaziti na vrhu ili bočno na rezervoaru. Niži kraj je iznad dna rezervoara, tako da postojeći talog ne dospeva u karburator. Da bi se održala čistoća goriva, filteri za gorivo se montiraju na vodove goriva. Filteri goriva mogu biti locirani na bilo kojem mestu izmedju rezervoara i karburatora.

14

Pumpa za gorivo

Sistemi za dovod gorivaPrljavština i rdja mogu stvoriti naslage u rezervoaru za gorivo, što može biti uzrokovano normalnom kondenzacijom i vlagom. Svaki put kada se napuni rezervoar za gorivo postoji mogućnost da se usisa prljavština koja može brzo da zapuši filtere za gorivo, uzrokujući gubitak snage, nedovoljno ubrzanje i teško startovanje. Kako filter za gorivo stari, više prljavštine se taloži, postepeno ograničavajući dovod goriva u motor. Delimično zapušen filter će obično propustiti dovoljno goriva da motor radi na leru ili malim brzinama, ali to može da bude nedovoljno za veće brzine ili opterećenja.

Pumpa za gorivo

Svi moderni sistemi snabdevanja gorivom imaju pumpe za gorivo. Pumpa za gorivo ima tri funkcije:

Da isporuči dovoljno goriva koje zadovoljava zahteve motora u svim režimima rada, da održava dovoljan pritisak izmedju karburatora i pumpe.Da sprečava prelivanje gorivaDa spreči vazdušni čep

Rad pumpe za gorivo

Pumpa za gorivo ima dve unutrašnje komore odvojene membranom. Impulsna komora je povezan sa karterom gumenim crevom. Komora za gorivo ima ulaz iz rezervoara za gorivo i izlaz za karburator. Ulaz i izlaz imaju po jedan interni jednosmerni kontrolni ventil. Naizmeničan vakum i pritisak u karteru aktiviraju pumpu. Kada se klip kreće prema gore u cilindru, stvara se negativan pritisak (vakum) u karteru i vazdušnoj komori pumpe. Membrana se povija u pravcu storenog vakuma i gorivo se usisava kroz kontrolni ulazni ventil u komoru za gorivo. Kretanje klipa na dole prouzrokuje pritisak u karteru i impulsnoj komori, potiskujući membranu u suprotnom pravcu, vršeći pritisak na gorivo. Kontrolni ulazni ventil je sada zatvoren, tako da se gorivo potiskuje kroz izlazni kontrolni ventil, u karburator.

•

••

15

Karburator sa plovkom

Sistemi za dovod gorivaPreveliki pritisci mogu da drže iglu plovka karburatora van ležišta, prouzrokujući viši nivo goriva u lončetu-komori. Ovo ima za posledicu povećanu potrošnju goriva. Najveći pritisci se javljaju pri praznom hodu, a najniži pri velikim brzinama. I ako sve pumpe za gorivo imaju istu funkciju, postoji više tipova pumpi za gorivo koje mogu da rade na donekle različite načine.

Otklanjanje kvarova na karburatoru

Ako se pojave problemi koji su na izgled povezani sa sistemom za gorivo, pre nego što izvršite podešavanje ili rasklapanje karburatora, prvo proverite sledeće:

Proverite da li je rezervoar za gorivo napunjen čistim, svežim benzinom i da nije odušak poklopca rezervoara blokiran i da li ispravno funkcioniše.

Proverite da li gorivo dolazi do karburatora, ventila za zatvaranje dovoda, filter mrežicu u rezervoaru, filter u dovodu i da li dovod i pumpa za gorivo ispravno funkcionišu.

Proverite da li su delovi filtera vazduha i karburatora čisti i čvrsto pričvršćeni, takodje proverite da li sistem za paljenje, razvodnik, izduvni sistem, ručica gasa i saug rade ispravno, pre nego što izvršite podešavanje ili rasklapanje karburatora.

Karburator sa plovkom

U principu karburator sa plovkom je najjednostavniji tip karburatora. Karburator sa plovkom može da radi samo u uspravnom položaju, jer radi sa datom zapreminom goriva u rezervoaru, komori plovka. Ovo čini karburator sa plovkom idealnim za motore na proizvodima kao što su kosačice, rideri i traktori. Da bi karburator ispravno funkcionisao, nivo goriva se mora održavati na unapred zadatom nivou , što se podešava plovkom. Karburator sa plovkom se sastoji iz dva glavna dela, a to su komora za mešanje (A) i komora plovka (B). (C) je venturi cev.

•

•

•

16

Glavne komponente karburatora sa plovkom

Komora plovka

Komora za mešavinu je cev koja se naziva venturi cev

Sistemi za dovod gorivaKomora za mešanje je u stvari cev, koja ima suženje u odredjenoj tačci. Ovo suženje se zove venturi cev. Venturi cev ima sposobnost da poveća brzinu kojom vazduh protiče kroz nju. Dodatno, ona izaziva smanjenje pritiska (vakum) tamo gde je prečnik najmanji. Ovo se koristi pri izradi karburatora kada se dozvoljava da se jedna cev iz komore plovka prazni u venturi cev. Kada vazduh krene kroz venturi cev, vakum se povećava. Gorivo se usisava iz komore plovka, meša se sa vazduhom koji prolazi i zatim se odvodi u motor. Nivo goriva u komori plovka je malo niži nego izlazni otvor na venturi tako da gorivo ne preliva u karburator.

Glavne komponente karburatora sa plovkom su:

A = Ventil gasa (leptir gasa) B = Ventil saugaC = VenturiD = Glavna brizgaljka E = Glavna mlaznicaF = Igličasti ventil za gorivoG = Plovak za kontrolu nivoa goriva u komori plovka H = Mlaznica za vazduh, pun gasJ = Mlaznica za vazduh, male brzine K = Brizgaljka prazanog hodaL = Ulaz gorivaM = Nivo gorivaN = Brizgaljka delimičnog gasa

Gorivo ulazi u karburator pored igličastog ventila (F) i puni komoru plovka do odredjenog nivoa (M) koji je utvrdjen plovkom. Kada motor počne da troši gorivo, nivo opada i plovak otvara igličasti ventil da bi gorivo napunilo komoru plovka. Da bi se ovo dogodilo vazdušni prostor iznad goriva mora biti u vezi sa vazduhom u okruženju. Nivo goriva u komori plovka je malo niži od izlaznog otvora na venturi tako da gorivo ne potapa karburator. Zbog toga je veoma važno da se tokom servisiranja proveri da li ovaj spoj nije blokiran.

17

Otvoren ventil sauga

Pun gas

Zatvoren ventil sauga


Startovanje sa zatvorenim leptirom sauga

Kada se klip kreće ka dole u cilindru i ulazni ventil je otvoren, negativan pritisak se stvara u leptiru sauga (B). Gorivo se potiskuje ka gore kroz glavnu brizgaljku (D) i kroz kanal ka brizgaljkama delimičnog gasa (N) i iza ventila za dovod (A). Mlaznica za vazduh, male brzine (J) i glavna mlaznica za vazduh osiguravaju da je količina vazduha potrebna da bi smeša bila sagoriva, odgovarajuća u odnosu na količinu goriva. Kada su ove mlaznice delimično ili potpuno blokirane motor otežano startuje i neravnomerno radi u praznom hodu.

Prazan hod i delimičan saug

Pri praznom hodu sa otvorenim letirom sauga (B) preovladjuje specifičan negativan pritisak izmedju leptira gasa (A) i otvorenog ulaznog ventila. Gorivo je zatim putem atmosferskog pritiska potisnuto iz komore plovka u kanal za manje brzine i napolje kroz prednji mlazni otvor (najbliži cilindru). Kada se dodatno otvori ventil za dovod (polugas) oba otvora brizgaljki se otvaraju i motor prima više smeše goriva-vazduha. Vazduh prolazi kroz mlaznicu za male brzine (J) i meša se sa gorivom.

Pun gas

Kada se poveća brzina rada motora, negativan pritisak u venturi takodje se povećava i gorivo je potisnuto ka gore kroz glavnu brizgaljku (D). Vazduh prolazi kroz mlaznicu vazduha za pun gas (H) i meša se sa gorivom u glavnoj brizgaljki. Smeša goriva-vazduha se potiskuje kroz glavnu brizgaljku putem atmosferskog pritiska i usisava se u motor pored ventila za dovod (A). Primećuje se da sistemi za prazan hod i male brzine više nisu u funkciji.

18

Solenoidni ventil

Filter vazduha


Solenoidni (elektro) ventil

Neki karburatori su opremljeni solenoidnim ventilom kako bi se sprečilo naknadno sagorevanje goriva ili prelivanje goriva u motor kada stane. Kada se zaustavi motor, solenoidni ventil pritiska konusnu iglu napolje, ka glavnoj mlaznici i prestaje dovod goriva (A). Kada se motor pokrene, solenoidni ventil povlači konusnu iglu od glavne mlaznice i gorivo može da normalno da teče (B). Ako solenoidni ventil ne funkcioniše (ne čuje se zvuk-klik ventila kada se ključ u bravi okrene da uključi ili isključi) motor se ne može pokrenuti.

Filter vazduha

Motor je opremljen zamenljivim, papirnim filterom visoke gustine. Neki motori imaju zauljen, mrežasti pred-filter koji se nalazi u spoljnom poklopcu filtera vazduha. Obezbedite da pred-filter bude uvek čist i suv, i da motor ima dovoljno vazduha. Treba biti oprezan zato što filter za vazduh može da izgleda zadovoljavajuće, ali on može biti kompletno blokiran finom prašinom. Ako se čini da motor nema snagu ili radi neravnomerno razlog može biti da je zapušen filter vazduha. Zbog toga je važno da se redovno menja. Ne korisitite komprimovani vazduh za čišćenje papirnih filtera.

19

Sistem za podmazivanje

Podmazivanje prskanjem

Proizvodi za podamazivanje

Pumpa za ulje

Podmazivanje pod pritiskom

Da bi motor sa unutrašnjimm sagorevanjem radio kako treba nekoliko njegovih delova mora da ima stalno podmazivanje. Sistem za podmazivanje osigurava da svaki pokretni deo dobije ulje, da može lako da se kreće. Dva glavna dela kojima je potrebno podmazivanje su klipovi i svi ležajevi koji omogućavaju delovima kao što su radilica ili bregasta osovina da se slobodno okreću. Ako se ne upotrebljava dovoljno ulja ili neodgovarajuće ulje, motor će pretrpeti ozbiljna oštećenja, koja zahtevaju skupe popravke.

Sistem za podmazivanje motora je napravljen tako da obezbeđuje ulje čisto i odgovarajuće temperature za svaki deo motora. Podmazivanje četvorotaktnog motora se razlikuje od podmazivanja dvotaktnog motora po načinu na koji se ulje skladišti u karteru i ne meša se sa gorivom. Pokretni delovi motora se podmazuju ili preko mehanizma za bućkanje (podmazivanje bućkanje) ili preko pumpe (podmazivanje pod pritiskom). Posedovanje sopstvenog sistema za podmazivanje, umesto mešavine ulja i goriva, ima svoje prednosti. Delovi četvorotaktnog motora duže traju, a motor ne izbacuje toliko štetnih sastojaka.

Podmazivanje bućkanjem

Podmazivanje bućkanjem je najčešća metoda. Ulje je uskladišteno u karteru do nivoa da radilica dodiruje površinu ulja. Tako ulje zapljuskuje dno cilindra, ležaj klipa, ležajeve radilice i bregaste osovine i njenih ležajeva. Ako je motor opremljen vertikalnom radilicom neophodno je poboljšati efikasnost podmazivanja. Motori ovog tipa, imaju rasprskivač ulja koji se nalazi u karteru koji pokreće zupčanik bregaste.

Podmazivanje pod pritiskom

Pumpa za ulje se koristi da bi se ulje proteralo kroz kanale od kartera (nataloženo ulje) do najudaljenih tačaka za podmazivanje. Rezervoar za ulje se formira u karteru sam po sebi, jer ne postoji posebna posuda za to. Zatim se ulje propušta kroz filter. Podmazivanje pod pritiskom i podmazivanje rasprskavanjem se često kombinuju da bi konstrukcija bila što je moguće jednostavnija.

20

Pumpa sa direktnim protokom

Sistem za podmazivanje

Pumpa sa direktnim protokom

Sistem za podmazivanje motora je sistem pod pritiskom koji se sastoji od pumpe sa direktnim protokom koja uzima ulje iz kartera kroz mrežasti filter. Ulje se zatim pumpa kroz filter ulja (obično je to zamenljiv umetak filtera), i kroz kanale u motoru podmazuje unutrašnje komponente, a zatim se vraća u karter. Ventil za smanjenje pritiska je smešten izmedju pumpe ulja i filtera ulja da bi se eliminisao prekomerni pritisak ulja, time što se višak ulja vraća u karter.

21

Sistem za paljenje

Kalem za punjenje i kalem za pražnjenje

Položaj pred-paljenja

Namena sistema za paljenje u motoru je da proizvede impuls visoke voltaže koji generiše varnicu izmedju ekektroda svećica, u tačno odredjenom momentu, tj. pre nego što klip dostigne gornju mrtvu tačku, odnsono u položaju pred-paljenja. Da bi se motor lako pokrenuo i da bi radio na zadovoljavajući način pri velikim brzinama, podešavanje paljenje mora biti pravilno.

Smeša goriva-vazduha se pali putem varnice, što dovodi do naglog porasta pritiska u komori za sagorevanje u cilindru. Pritisak potiskuje klip u cilindru na dole. Da bi se iskoristio nagli porast pritiska na najbolji mogući način, smeša se mora upaliti pre nego što klip dostigne gornju mrtvu tačku (GMT). Razlog za ovo je što sagorevanje počinje oko elektroda svećice, odakle se plamen širi brzinom od 10-25 m/s (35-85km/h) i pali ostatak smeše goriva-vazduha.

Kada motor počne da radi i zamajac počne rotaciju, njegovi magneti prolaze pored dva senzora signala u modulu paljenja. Kako magnet prolazi pored prvog senzora, kalema za punjenje, stvara se elektricitet koji se smešta u kondenzator. Kako zamajac nastavlja rotaciju, i magnet prolazi drugi senzor, kalema za pražnjenje, generiše se još jedna elektična struja. Ta struja se koristi da pokrene tiristor, koji postaje provodljiv i tako prazni kondenzator. Visoka voltaža sada se indukuje u sekundarnom namotaju kalema. Struja se sprovodi kroz VN (visoko-naponski) kabl do svećica, gde struja putuje od jedne elektrode do druge generišući varnicu. Varnica pali smešu goriva-vazduha u cilindru.

Podešavanje vremena paljenja

Gorivu u komori za sagorevanje je potrebno približno isto vreme da izgori, bez obzira na broj obrtaja na kom motor radi. Zapamtite da varnica samo započinje proces sagorevanja goriva. Jednom kada smo zapalili smešu varnicom, ona nastavlja da gori sama po sebi. Potrebno je vreme da se plamen proširi po cilindru. Pri malom broju obrtaja, klip ne putuje velikom brzinom, tako da varnica može da kasni. Kako motor ubrzava, klip se brže kreće i ako se varnica ne pojavi ranije, klip će otići i suviše na dole kroz cilindar, zapremina u cilindru će biti isuviše velika, pritisak će biti nizak, i motor neće imati snagu. Znači, varnice mora biti podešen na malo ranije paljenje , zbog povećane brzine klipa.

22

Modul za paljenje

Svećica

Razmak izmedju elektroda treba da bude 0.70-0.75 mm (0.028-0.030 inch).

Sistem za paljenje

Lupanje motora

Nekada može da dodje do samozapaljenja goriva, umesto da se zapali kada se pojavi varnica. Znači, dolazi do dve eksplozije, jedna od kompresije a jedna od varnice. Ovo proizvodi zvuk lupanja motora. Ta pojava takodje smanjuje performanse motora i može da ošteti klip i cilindar.

Svećice

Svrha svećice je da varnicom zapali smešu goriva-vazduha u cilindru. Varnica se stvara kada elektricitet prolazi kroz medjuprostor izmedju elektroda. Da bi ovo ispravno radilo, napon mora biti veoma visoke voltaže kada prolazi kroz medjuprostor izmedju elektroda. Napon u svećici može da bude izmedju 20,000 do 100,000 volti. Svećica mora da ima izolovani prolaz da bi ovako visok napon putovao niz elektrodu, gde preskače kroz medjuprostor izmedju elektroda, i odatle se sprovodi u blok motora i uzemljuje.

Modul Paljenja

Da bi se pojavila varnica potrebna je visoka voltaža, a modul za paljenje dovodi impulse varnice do svećica, tako da se one pojave u pravo vreme. Model taj uredjaj koji generiše visoki napon potreban da bi se stvorila varnica. Modul je transformator visokog napona, a sastoji se od dva namotaja. Jedan namotaj se naziva primarni kalem. Obavijen oko njega je sekudarni kalem. Sekundarni kalem obično ima na stotine puta više namotaja žice nego primarni kalem. Struja prolazi od akumulatora do primarnog namotaja. Sekundardni namotaj je potreban da bi se voltaža podigla do otprilike 10,000 volti. Visoki napon iz sekundarnog kalema prolazi od centralnog dela kalema za paljenje duž kablova za paljenje.

Zazor izmedju elektroda

Kod četvorotaktnih motora rzazor izmedju elektroda treba da bude 0.70-0.75 mm (0.028-0.030 inch). Ako je razmak isuviše veliki on preopterećuje druge komponente sistema za paljenje, a ako je isuviše mali on daje slabu varnicu, što dovodi do slabijeg paljenja smeše. Ako su elektrode istrošene, treba zameniti svećice.

23

Toplotni opseg-hladna svećica levo, i vruća desno

Dužina navoja

Zamajac

Sistem za paljenje

Toplotna vrednost

Da bi motor pravilno radio, svećica mora imati ispravnu toplotnu vrednost. Ako je radna temperatura svećice isuviše visoka, postoji opasnost da je oštećena od pred-paljenja. Ako je isuviše niska, ulje i ugljenik će se zalepiti za svećice i prouzrokovati smetnje u paljenju.

Dužina navoja svećice

Svećica mora imati odgovarajuću dužinu navoja. Ako je navoj isuviše kratak, on neće popuniti predvidjeni otvor u glavi cilindra. Neiskorišćen navoj će biti obložen naslagama čađi, što će smetati svećici sa odgovarajućim navojem, da bude pravilno postavljena. Ovo znači da svećica neće imati odgovarajući kontakt, što će umanjiti rasipanje toplote iz svećice. Rezultat će biti da će se svećica pregrevati i prouzrokovati prevremeno paljenje. Ako je navoj svećice suviše dugačak, on će ući u komoru za sagorevanje, i to će ponovo, prouzrokovati preuranjeno paljenje.

Visoko-naponski vodovi (kablovi)

Visoko-naponski vodovi (kablovi) su veoma dobro izolovani da bi sprečili elektricitet da ostvari kratak spoj sa uzemljenjem. Obično jedan kabl ide na jednu svećicu.

Zamajac

Zamajac akumulira energiju iz ekspanzionog takta, i pokreće motor za vreme drugih taktova u radu, koristeći inerciju. Zamajac se često izradjuje od aluminijuma i služi i za uravnoteženje rada motora. On takodje stvara vazduh za hladjenje i sadrži stalne magnete koji su deo sistema za paljenje. Zamajac je spojen sa radilicom i on okreće magnete koji se nalaze na modulu za paljenje. Zamajac mora biti precizno balansiran, ili će doći do oštećenja. Što je zmajac teži, više energije prenosi. Ipak, motori sa težim zamajcem nisu dobri za ubrzanje. Da bi se postiglo maksimalno ubrzanje, potreban je veoma lak zamajac.

25

Akumulatori

Potuno napunjen sa specifičnom težinom od 1.28 grama

Sumporna kiselina se smanjuje tokom pražnjenja i zamenjuje se vodom

Voda čini veći deo kada je akumulator ispraznjen

Električni sistemi Mnogim proizvodima Husqvarn-e su potrebni elektični sistemi za napajanje različitih komponenti. Za traktor ili rider na primer, struja je potrebna da bi se pokrenuo motor, uključilo osvetljenje itd. Zbog toga su traktorima i rider-ima potrebni akumulatori koji skladište struju.

Delovi sistema

Tipičan električni sistem se sastoji od pet glavnih komponenti koji zajedno stvaraju, pretvaraju i čuvaju električnu struju nastalu radom motora. Ove komponente su el.starter motora, generator, ispravljač, osigurači i akumulator. Struja se čuva u akumulatoru kao hemijska energija, koja se ponovo pretvara u električnu, prema potrebama komponenti mašine. Generisani elektricitet je AC, naizmenična struja. Ispravljač pretvara naizmeničnu struju (AC) u jednosmernu struju (DC). Glavni zadatak osigurača je da zaštiti električne vodove i komponente od preopterećenja. Osigurači treba da budu takve jačine i lokacije da štite vodove na koje su povezani. EL. starter motora koristi struju iz akumulatora da pokrene motor.

Akumulator

Inicijalni izvor elektriciteta je akumulator, čija je najvažnija funkcija da pokrene motor. Kada motor počne da radi, generator preuzima snabdevanje potrošača strujom i dopunjavanja akomulatora. Akumulator od 12 volti se sastoji od niza slojeva pozitivno i negativno naelektrisanih ploča, koje zajedno sa svojim izolovanim separatorima, čine šest ćelija od po dva volta napona. Ćelije su napunjene elektro-provodljivom tečnošću (elektrolit) koji je obično mešavina dve trećine destilisane vode i jedne trećine sumporne kiseline. Prostor izmedju potopljenih ploča omogućava izloženost elektrolitu. Interakcija ploča i elektrolita proizvodi hemijsku energiju koja postaje električna kada se formira kolo izmedju negativno i pozitivno naelektrisanih polova akumulatora.

26

Tokom punjenja voda se zamenjuje sumpornom kiselinom

Ispitivač akumulatora

Kratak spoj u trajanju od 10 sec.

Ni/MH-kriva

Električni sistemi Tokom pražnjenja koncentracija sumporne kiseline u elektrolitu se smanjuje, i nju zamenjuje voda. Aktivni sloj na pozitivnim i negatvnim pločama se polako pretvara u sulfat olova. Kada se akumulator puni koncentacija sumporne kiseline se povećava a količina vode smanjuje. Olovni sulfat na pozitivno nalelektrisanim pločama se ponovo konvertuje u olovo dioksid i olovni sulfat na negativno nalektrisanim pločama se pretvara u olovo.

Nivo napunjenosti akumulatora se može proveriti putem hidrometra. Specifična težina treba da je 1.26–1.28 grama po kubnom centimetru na 25 stepeni. Ako je oko 1.2 akumulator treba dopuniti. Provera stanja napunjenosti akumulatora merenjem zapreminske mase kiseline u akumulatoru putem merača kiseline je dobar metod, ali ne otkriva sve o stanju akumulatora. Specijalni testovi za akumulatore su dobra dopuna tome.

Punjenje akumulatora

Spojiti kabl uzemljenja na ispitvaču na negativan pol akumulatora a drugi kabl na pozitivan pol. Merač na ispitivaču akumulatora pokazuje voltažu akumulatora (potpuno napunjen ima oko 13 volti). Sledeći korak u proveri stanja je da se napravi kratak spoj na akumulatoru u trajanju od 10 sekundi i pogledati gde će se zaustaviti pokazivač na instrumentu. Skala pokazuje stanje na skali boja ili putem teksta. Kada test opterećenja pokaže da je akumulator slab (bez obzira na prhvatljivu voltažu) jedino rešenje je zameniti ga novim.

Nikl/kadmium (NiCd) i nikl/metal hydride (NiMH) akumulatori

Ovi tipovi akumulatora nemaju tečni elektrolit, ali se mogu puniti na isti način kao i akumulatori sa olovom-kiselinom. Husqvarnina solarna kosilica i Auto Mower su opremljeni Ni/MH akumulatorima; koji imaju specijalna kućišta za punjenje, što znači da se ne mogu zameniti Ni/Cd akumulatorima. Ni/MH akumulatori imaju oko 50% veći kapacitet i manji štetni uticaj na okolinu jer u sebi nemaju toksičnu supstancu kadmijum.

27

Specijalni ispitvač za Ni/MH akumulatore

Razni slojevi solarne ćelije

Površina ćelije je od visoko-kvalitetnog stakla

Električni sistemi

Husqvarna ima specijalni ispitivač za ovaj tip akumulatora, koji prvo puni akumulator a zatim ga prazni tokom kontrolisanog procesa koji imitira prirodno pražnjenje akumulatora tokom upotrebe. Stanje akumulatora se utvrdjuje onda kada se završi ciklus, tj.punjenje i pražnjenje. Nije dovoljno samo izmeriti napon akumulatora. On može pored punog napona da ima smanjenu mogućnost skaldištenja energije. Akumulator se ne sme u potpunosti isprazniti eksternim potrošačem. Mogu se oštetiti ćelije i može doci čak i do promene polariteta.

Solarna ćelija

Prosto rečeno, solarna ćelija pretvara deo energije sadržanu u sunčevim zracima u električnu energiju. Solarna ćelija je izgradjena od dva različita sloja silikona. Oni su kontaminirani atomima koji imaju jedan elektron manje (P-dopirani borom ili aluminijumom motora) ili sa jednim elekronom više (N-dopirani fosforom ili arsenom) nego što je potrebno da bi ih primi kristalna struktura silikona. Kada se sunčevi zraci (nabijeni enegijom, tzv. fotoni) udare u solarnu ćeliju, fotoni se sudaraju sa elektronima u N-dopiranom sloju silikona. Elektroni se zatim kreću od N-dopiranog sloja silikona ka P-dopiranom sloju i tada se javlja tok elekrona (električna struja). Ovaj fenomen se zove foto-električni efekat, a struja koja se generiše foto-električna struja. Efikasnost solarne ćelije je niska, od 6% do 17% u zavisnosti od tipa. Kod solarne kosilice kreće se oko 10-13%. Gornji deo solarne ćelije je zaštićen visoko kvalitetnim stakom tako da što je moguće više sunčeve energije stigne do ćelije. Staklo se lako čisti od prljavštine, i tako se lako održava visok nivo efikasnosti sunčane ćelije. Donja strana ćelije je obično zaštićena otpornim materijalom ili aluminijumom. Konektori su sa donje strane i omogućavaju da se odredjen broj solarnih ćelija spoji u serije. Solarna ćelija ima napon od 0.5 – 0.8 volti, a 34 ćelije moraju bit spojene u serije da bi dale napon od oko 17 volti. Struja i napon ćelije zavisi od nekoliko faktora:

Veličina. Što je veća ćelija, struja je jačaUgao sunčevih zraka u odnosu na solarnu ćeliju. Najefektivnije je kada sunčevi zraci udaraju u ćeliju pod pravim uglom.Intenzitet svetlosti. Oblaci i zagadjenost vazduha negativno utiču.Temperatura. Što hladnije, to bolje.

••

•

•

28

Stuja i napon

Stator sa dva namotaja

Naizmenična struja

Generator

Električni sistemi

Generator

Ako se provodnik (metalna žica) kreće u okviru magnetnog polja, u provodniku se stvara električni naboj putem indukcije. Isti rezultat se postiže kada se pomeri magnetno polje ili ako se menja snaga magnetnog polja. Jačina naboja je proporcionalna brzini kojom se menja magnetno polje, tj. što je brža promena veći je naboj. Nadalje, ako se promeni smer magnetnog polja, polaritet naboja se menja. Drugim rečima, ako se dozvoli promena magnetnih polova u magnetnom polju, onda će doći do promene smera struje u provodnicima. Prema tome, može se stvoriti električni naboj, uz pomoć magnetnog polja. Ovo se koristi kod sistema paljenja tako što magnet ugradjen u zamajac rotira pored kalema koji je omotan oko gvozdenog jezgra. Generatori se upotrebljavaju za punjenje akumulatora. Stator se sastoji od odredjenog broja namotaja (bakarna žica obmotana oko gvozdenog jezgra) koji su povezani u serije. Kalemi su namotani naizmenično na levo i desno. To je urađeno zato da stujni tok kroz kaleme ne bi bio suprotan jedan drugome i da se medjusobno ne bi se poništili.

Susedni kalemovi suprotnog polariteta stvaraju silnice koje teku u suprotnim pravcima. Kada magneti ugradjeni u zamajac prodju pored kalemova njihove silnice promene pravac, jer linije sila uvek idu od severnog ka južnom polu. Struja koja se stvara se zato zove naizmenična struja.

29

A = Naizmenična struja B = Pulsirajuća jednosmerna struja

Naizmenična struja koju proizvodi generator

Dioda se sastoji od anode i katode

Potpuno ispravljanje

Električni sistemi

Ispravljač

Sruja koja se stvara u generatoru je naizmenična struja. Struja naizmenično varira izmedju pozitivne vrednosti i negativne vrednosti (sinusoidna kriva). Da bi se akumulator napunio naizmenična struja se mora pretvoriti u jednosmernu. Ovo se postiže uklanjanjem negativnog dela krive, upotrebom ispravljača (diode). Dioda se može posmatrati kao nepovratni električni ventil, tj. elektroni se mogu kretati samo u jednom smeru, od pozitivnog ka negativnom. Dioda se sastoji od anode i katode. Kada se priključi na električno kolo, katoda mora uvek da bude spojena sa pozitivnim polom akumulatora.

Polovično ispravljanje

Ako je dioda spojena u serijama u nazimeničnom strujnom kolu (anoda na +) dioda će dozvoliti prolaz samo pozitivnoj polovini strujnog toka (pozitivni deo sinusoidne krive). Rezultat je pulsirajuća jednosmerna struja. Korisni napon je zato samo polovina izvornog napona. Ovo se naziva polovično ispravljanje.

A = Naizmenična struja B = Pulsirajuća jednosmerna struja

Potpuno ispravljanje

Da bi se u potpunosti iskristio signal naizmenične struje, dve od četiri diode su povezane međusobno. Ovo se zove potpuno ispravljanje i rezultat je pozitivna pulsna jednosmerna struja, koja puni akumulator efikasnije nego polovično ispravljanje.

30

Osigurač sprečava oštećenje provodnika ili drugih električnih komponenti

Prvi deo potpunog ispravljanja

Drugi deo potpunog ispravljanja

Električni sistemi

Kod potpunog ispravljanja, jedna polovina naizmenične struje iz generatora u strujnom kolu će raditi kao strujno kolo jednosmerne struje kroz dve povezane diode i sa akumulatorom.

Negativni potencijal ide direktno kroz prvu diodu na negativan pol akumulatora i od akumulatora kroz treću diodu nazad u kalem generatora.

U toku druge polovine signala naizmenične struje, generator menja polaritet. Diode 2 i 4 zatim propuštaju sruju koja puni akumulator.

Osigurač

Većina električnih kola mora da ima bar jedan osigurač. Osigurač sprečava oštećenje provodnika ili električnih komponenti, ako dodje do preopterećenja električnog sistema. Preopterećenje nastaje kada količina struje koja prolazi kroz žicu prevazilazi količinu koja je predvidjena za tu žicu. Rezultat je povećanje toplote koja može da ošteti tu žicu ili na nju povezane električne komponente.

Osigurači u sebi imaju specijalnu vrstu žice (provodnik) u zaštitnom omotaču koja ima nižu tačku topljenja nego žice koje povezuje. Veličina provodnika je pažljivo proračunata tako da kada se dostinge zadato opterećenje, stvori se dovoljno toplote da se istopi provodnik osigurača i prekine kolo, sprečavajući štetu na žici ili električnoj komponenti.

Kada pregori, osigurač se mora zameniti drugim, da bi kolo ponovo bilo u funkciji. Pregoreli osigurač se mora zameniti osiguračem iste jačine. Veoma je važno da se postavi osigurač izmedju ispravljača i akumulatora, da bi se izbeglo oštećenje na kalemima za punjenje generatora, ako dodje do kratkog spoja na kalemima generatora, što može da uzrokuje skupe popravke.

31

Anlaser

Električni sistemi

Anlaser (El. starter motora)

Anlaser pretvara elektičnu energiju u mehaničku u dve faze. Pokretanjem sklopke paljenja oslobadja malu snagu iz akumulatora u solenoid iznad anlasera. Ovo stvara magnetno polje koje povlači klip solenoida unapred, terajući priključeni promenljivi jaram da pokrene anlaser. Tako se njegov zupčanik uzupči sa zamajcem radilice motora (prstenasti zupčanik). Kada klip završi svoje putovanje, on pravi kontakt koji omogućava veći protok struje od akumulatora do anlasera. Anlaser zatim pokrene pogon i okreće uzupčene zupčanike da prenesu snagu na radilicu, koja priprema svaki cilindar za paljenje. Nakon startovanja motora, kada se popusti kontakt ključ, magnetno polje solenoida prestaje i povratna opruga povlači klip unazad, automatski zatvarajući anlaser i njegov pogon.

Kada anlaser nije u upotrebi, pogonski deo je odvojen, tako da je zupčanik odvojen od zamajca. Kada se aktivira starter, kretanje klipa selenoida unapred uzrokuje da promenljivi jaram krene u suprotnom pravcu i obuhvati zupčanik i zamajac. Zupčanik je putem spojke fiksiran u svom ležištu i pokreće se kada motor počne da radi i zamajac počne da vrti zupčanik brže od njegove normalne brzine. Time što dozvoljava zupčaniku da se okreće slobodno, za trenutak, spojka čuva anlaser od oštećenja dok se ne povuče.

32

Simbol za uzemljenje

Elektronska kola su predstavljena u šematskoj formi

Električni sistemi

Uzemljenje

Najčešći problem sa strujom je kada ne postoji kontak za uzemljenje. Ako akumulator nije uzemljen, ni jedna komponenta neće dobijati struju. Ako komponenta nije uzemljena, radiće sve druge, osim te komponente.

Električna šema

Elektronska kola su predstavljena u šematskoj formi. Šema je u stvari mapa koja pokazuje puteve kojim struja prolazi da bi stigla do raznih komponenti. Svaka komponenta predstvaljena je simbolom, obično oznakom ili vrednošću (ili oba). Neki opšti standardi se primenjuju na sve šeme. Raspored šeme se pravi da prikaže funkciju, obično sa signalom koji ide od leva na desno. Stvarni raspored kola se veoma razlikuje. Sve tačke na liniji su električno identične. Ovo uključuje sve grane jedne linije.

33

Pogonski sistemi

Direktan pogon

Električno kvačilo

Položaj električnog kvačila

Svi Husqvarna proizvodi na motorni pogon imaju sisteme za prenos snage koju stvara motor, na jednu ili više priključenih komponenti. Transmisija je uredjaj koji se nalazi na delu izmedju motora i pogonskih točkova, koji vrši promenu brzine i snage. U zavisnosti od tipa motora, i upotrebe, način prenosa snage će se razlikovati. Transmisija može da radi sa ili bez zupčanika(mehanička ili automatska). Razlog za upotrebu zupčanika u primenama je u tome da transmisija omogućava promenu odnosa brzina izmedju motora i pogonskih točkova. Brzine se menjaju da bi motor radio pri broju obrtaja (rpm=broj obrtaja u minuti) pri kom ima najbolji učinak.

Direktan pogon

Najjednostavnija vrsta pogona je kada se priljučak direktno poveže na pogonsku osovinu. Ali, može doći do oštećenja ako se priključak naglo zaustavi. Ovo se može sprečiti ugradnjom štifta izmedju pogonske osovine i priključka, za šta je dobar primer kosilica sa direktnim pogonom. Ako sečiva udare u čvrsto telo, štift se lomi, sprečavajući oštećenje pogonske osovine-radilice.

Električno kvačilo

Neki modeli baštenskih traktora i kosilica imaju pogonski sistem opremljen električnim kvačilom. Svrha ovog kvačila je da zaustavi sečiva bez zaustavljanja motora. Manuelni prekidač ga pokreće elektro-magnetno.

Elektično kvačilo omogućava motoru i transmisiji da se spoje i razdvoje, prilikom pokretanja i tokom rada. Frikcione obloge prenose rotacije radilice na zupčanike, a zatim na točkove. Kod manuelne transmisije, kvačilo je van pogona kada se pedala pritisne na dole. Pedala vrši pritisak i pritiska poluge u sredini poklopca kvačila. Ovo podiže potisnu ploču od ploče kvačila. Zamajac koji pokreće radilica u transmisionoj komori se odvaja. Kad se podigne pedala kvačila, opruge potiskuju potisnu ploču i ploču kvačila na zamajac. Frikciona obloga ploče kvačila joj omogućava da klizi pre nego što se priključi. Ovo klizanje omogućava miran start umesto trzaja.

34

Transmisija remenom

Transmisija V-kaišem

Kontinuelno varijabilna transmisija

Pogonski sistemi

Transmisija remenom

Transmisija remenom je uobičajena vrsta transmisije kod traktora i ridera. Ona se zasniva na jednom ili više nazubljenih kaiševa ili V kaiševa koji idu preko remenica različitih dimenzija. Ona omogućava izvrstan izbor promenjivih odnosa brzina, i smeštaj osovine. Ne zahteva specijalne uslove pri radu. Problem kod transmisije remenom je rizik proklizavanja, uzrokovano istezanjem kaiša ili prljanjem vodom ili uljem. Proklizavanje se može otkloniti upotrebom nazubljenih umesto V kaiševa. Ovo je važno kod priključaka kao što je rezna glava za košenje koja ima nekoliko sečiva koje pokreće isti kaiš, jer sprečava promenu u međusobnom položaju sečiva.

Transmisija V-remenom

Transmisija V-remenom se može upotrebljavati kao kvačilo. Zatezanjem ili opuštanjem remena pogon se može uključiti ili isključiti putem zatezača remenice na poluzi. Mehanizmom se može upravljati manuelno, kao što je prikazano, ili putem vakuma kroz ventil u ulaznoj cevi motora. Crevo prenosi vakum kroz ventil do pokretača ventila. Ako je vakum ventil zatvoren pogonski kaiš ostaje labav i motor može slobodno da rotira. Ako je vakum ventil otvoren vakumski pokretač aktivira membranu u pokretaču, koja je povezana sa sajlom koja povlači polugu na zatezaču i daje pogon.

Kontinuelno varijabilna transmisija

Ova vrsta transmisije radi tako, što motor pokreće kaiš, koji okreće prenosno vratilo na koje je montiran okrugao disk. Pod pravim uglom ovaj disk poreće drugi disk koji ima gumenu ivicu. Ovaj disk se može pomerati po svojoj osovini putem kontrolne ručke. Osovina pokreće točkove priključka putem transmisije menjača. Prednost ove vrste prenosa je u tome što se priključak može voziti pri bilo kojoj brzini od pune brzine napred, kada je disk na jednom kraju, do pune brzine unazad kada je disk na suprotnoj strani. Ova vrsta transmisije se koristi kod manjih rider-a i čistača snega.

35

Menjačka kutija

Hydrostatička transmisija

Pogonski sistemi

Menjačka kutija

Transmisija je uredjaj kojim se menjaju brzina i snaga motora, koji je smešten na nekoj tački izmedju motora i pogonskih točkova. Postoje dve vrste transmisije: mehanička ili hidrostatička (automatska). Kod manuelne transmisije, brzine se menjaju ručno, dok kod hidrostatičke transmisije, mehanizam vrši promenu brzina. Razlog za promenu brzina kod priključaka je taj da transmisija omogućava promenu odnosa brzina izmedju motora i pogonskih točkova. Brzine se menjaju da bi motor radio pri broju obrtaja (rpm=broj obrtaja u minuti) pri kom ima najbolje performanse.

Mehanička transmisija

Kako se vrši promena brzina u kutiji mehaničkog menjača? Ona se vrši preko viljuške menjača, poznatog kao vezni zglob. Viljuške menjača su povezane sa zupčanicima i osovine. Sklop zubaca se zadržava u željenoj brzini pomoću čeličnih loptica na federima koje ulaze u otvore (u sastavu zubca) i drže viljušku menjača u toj brzini. Osovine (brega i sastav osovine) idu kroz kućište i povezani su sa polugama menjača. Viljuške menjača pomeraju sinhronizere koji ubacuju brzine na osovine na kojima rade.

Hidrostatička transmisija

Hidrostatička transmisija se sastoji od hidro pumpe promenjivog protoka i fiksnog ili varijabilnog hidro motora, koji rade zajedno u zatvorenom kolu. U zatvorenom kolu, tečnost iz izlaza motora teče direknto u ulaz pumpe, bez vraćanja u rezervoar. Pored toga što je varijabilna, kod hidro pumpe se može protok okrenuti u drugom smeru, tako da su smer i brzina rotacije motora kontrolisani iz pumpe. Ovo eliminiše potrebu za ventilima smera i toka (brzine) u kolu. Zbog toga što i motor i pumpa interno imaju gubitke usled curenja, usled čega tečnosti može da izadje iz sistema nazad u rezervoar, fiksna transmisiona pumpa, nazvana pumpa za punjenje, se upotrebljava da bi obezbedila da hidro sistem tokom normalnog rada ima uvek dovoljno tečnosti.Pumpa za punjenje se obično montira iza hidro pumpe i ima kapacitet bar 20% njenog kapaciteta.

36

Hidraulični konvertor

PTO - Power Take-Off

Pogonski sistemi

Hidraulični konvertor

Kao i kod mehaničke transmisije, kod hidrostatičke transmisije je potrebno da motor radi, a da točkovi, brzine i transmisija miruju. Hidraulični konvertor je vrsta hidro spojnice, koja omogućava motoru da se okreće, skoro nezavisno od transmisije. Ako motor radi lagano, kao na primer u praznom hodu, obrtni momenat kroz hidraulični konvertor je veoma mali, tako da je potreban samo mali pritisak na pedalu kočnice da bi traktor stajao u mestu.

PTO – Pomoćni pogona

PTO (Power Take-Off) je pomoćni menjač koga pokreće glavna transmisija, da bi se obezbedio pogon za servo volan i drugu pomoćnu opermu.

37

Hidraulika

Servo upravljanje

Hidraulično podizanje

Servo upravljanje

Servo upravljač je u osnovi hidraulični transmisioni motor, koji pokreće volan. On se montira na upravljački stub, sa statorom koji se nalazi u kućištu servo upravljača, u prednjem delu rama mašine. Kada servo nema hidraulični pritisak koji mu obezbedjuje hidrostatična transmisiona pumpa, mašinom se i dalje može mehanički upravljati. Ovo je zbog toga što je osovina upravljača mehanički povezana sa zupčastim segmentom na rotoru servo sekcije (izlazna osovina).

Hidraulično podizanje

Cilindar podizača je cilindar duplog dejstva i povezan je sa kućištem poluge podizača. Kontrolni ventil je klizni ventil, sa klizačem povezanim sa polugom koja se nalazi u kućištu, sa zadnje strane. Blokada ventila je tamo gde se vrši snabdevanje pritiskom i gde dolazi do pražnjenja, sa dva creva koja snabdevaju cilindar podizača hidrauličnim uljem. Na strani klipa cilindra, leptir ventila je montiran na crevo. Mehananički kontrolisan povratni ventil se nalazi izmedju klizača i leptir ventila. Njegova uloga je da zadrži ulje, i da bi se sprečilo spuštanje sečivog mehanizma, kada poluga nije aktivirana.

39

Šasija

Traktor

Rider

Zglobno upravljanje

Šasija

Šasija predstavlja komponentu mašine na kojoj i oko koje se svi delovi pričvršćuju. Bez obzira na tip mašine (traktor, rider, kosačica) ona mora da bude dovoljno stabilna da izdrži maksimalna naprezanja, a da se na primer ne poremeti tačka oslonjanja ležajeva osovine i druge tačke za montažu. Ravna površine šasije se često ojačavaju dodavanjem savijenih nosača, kao i zavarenih delova koji treba da zadovolje zahteve naprezanja. Na traktorima, koji su namenjeni da budu opremljeni raznim priključcima, tačke montaže se dodatno ojačavaju.

Šasija traktora

Time što je prednja osovinu traktora u centru i blizu geometrijskog centra mašine, točkovi se mogu pomerati vertikalno bez suvišnog naginjanja u stranu. Vožnja preko, na primer, neravnog travnjaka se može izvesti bez problema i uz pomoć rolera na prednjoj ivici rezne glave , sečivo se ne zabija u zemlju.

Šasija ridera

Modeli ridera imaju šasiju sa zglobnim upravljanjem. Motor i transmisija su smešteni u zadnjem delu, što čini kompletnu jedinicu za upravljanje i vožnju. Upravljanje se kontroliše pomoću lanca i sajle, koja uprkos svojoj relativnoj dužini, ne utiču na preciznost.

Zglobna šasija

Zglobna šasija daje mašini mogućnost izuzetno malog okretnog radijusa i time je istovremeno nepokošen deo veoma mali. Pored toga što točkovi mogu da se pokreću horizontalno, oni takodje mogu da se pokreću i vertikalno oko centralno locirane spojne tačke. Mašina može lako da prati sve tipove neravnih površina.

41

Mikro prekidači

Sigurnosna ručica

Klizajuće kvačilo

Bezbednost

Mikro prekidači

Rideri i traktori imaju odredjen broj mikro prekidača, postavljenih tako da sprečavaju telesne povrede u slučaju npr. nepažljivog rukovanja. Na primer, prekidači prekidaju rad motora kada vozač nije u sedištu, ili signaliziraju kada je kolektor trave napunjen. Zato je važno da kada se otklanjaju kvarovi elektičnog sistema, prvo pronadju i svi mikro prekidači i provere da li su ispravni, pa tek onda proveri rad ostalih delova električnog sistema.

Sigurnosna ručica

Rotirajuća sečiva na kosačicama i kultivatorima kao i na čistačima snega, predstavljaju veliki rizik za povrede. Da bi se umanjio rizik, ove mašine su opremljene sigurnosnom ručicom, koja ima zadatak da zaustavi rotirajuće sečivo, čim se ručica pusti.

Klizajuće kvačilo

Neke kosilice imaju klizajuće kvačilo izmedju motora i sečiva da sprečile da motor stane u isto vreme kad i sečivo. Kada je to slučaj, izbegava se potreba da se ponovo pali motor, bez rizika za sigurnost, kada se na primer prazni kolektor trave.

050523 serbian wheeled product...

Documents