PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

strane 10. i 11.

strane 6. i 7.

strana 28.strana 24.

strana 19.

strana 13.

strana 15.

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 11. JUL 2014. GODINE

006699 -- 331100--0044--6600003322 -- 331100--446600

CENTRUM

www.hostelcentrum.rscentrumcacak@gmail.com

BROJ 26 CENA 30 DIN.

Ministar odbrane Bratislav Ga{i}u ^a~ku i Lu~anima

„^A^ANSKI GLAS”16. JULA SLAVI82. RO\ENDAN

„^A^ANSKI GLAS”16. JULA SLAVI82. RO\ENDAN

strana 14.

Na posledwojsednici SG

Lazar Jova{evi}Mirko Suruxi}, poqoprivrednik iz Gora~i}a

SREBRO IBRONZA UKARTINGU

SREBRO IBRONZA UKARTINGU

TRUDI

UPORNOSTSE UVEK

ISPLATE

TRUDI

UPORNOSTSE UVEK

ISPLATE

Jedinstvene cene posva|ale taksiste

Zavr{en upis u sredwe {kole

PROTIVPOSKUPQEWA„PINK” I „AS”

strana 22.

Iz porodi~nih

albuma

^AKAREVI]I,FAMILIJAKOJAODOLEVAVREMENU

OBOGA]ENA„@IVIM”@IVOTOM

Intervju:ANA RISTOVI]

Sutra u Miokovcima

DANISRPSKEKAJSIJE

GRAD SE[IRIU QUBI]IKOWEVI]E

NAJPRIVLA^NIJAZANIMAWA IZOBLASTIMEDICINE,INFORMATIKEI EKONOMIJE

Pomo} za 22 doma}instva iz petpoplavqenih mesnih zajednica

NAMENSKAINDUSTRIJA NAJSTABILNIJAGRANA SRPSKE PRIVREDE

strana 3.

strana 5.

ZA SANACIJUO[TE]EWA 732.000 DINARA

2 PETAK 11. JUL 2014. GODINEMARKETING

MINISTAR ODBRANE BRATISLAV GA[I] POSETIO POGONEVOJNE INDUSTRIJE U ^A^KU I LU^ANIMA

3POLITIKA

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 11. JUL 2014. GODINE

Nakon razgovorasa direktorom“Slobode” Zo-ranom Stefano-

vi}em, ministar Ga{i} jeposetio proizvodne pogonepoznate ~a~anske kompani-je, me|u kojima i novu li-niju za galvanizaciju, koja}e zana~ajno pove}ati pro-izvodne kapacitete, obez-bediti primenu novih teh-nologija, kao i ve}i stepenza{tite `ivotne sredine.Tom prilikom je izjavio daMinistarstvo odbrane iVojska Srbije funkcioni-{u kao “dobro uigran tim”i da je namenska industrijajedna od najstabilnijih u~itavoj privredi Srbije.

- “Sloboda” ^a~ak je si-gurno jedan od pokreta~aprivrede ~itavog regiona.Nekada je bila gigant, ali,na `alost, sve ono {to sede{avalo 1999. godine, ovufabriku je do 2009. “baci-lo na kolena” - naglasio jeministar Ga{i}, dodaju}ida su veliki investicioni

proces, dobar odnos me-naxmenta i sindikata u re-alizaciji ugovorenih oba-veza, kao i transferi teh-nologija, dali dobre rezul-tate u poslovawu Kompani-je. Ipak, kako je naglasio,to nije dovoqno i “Slobo-da” u narednom periodumora jo{ boqe da radi,osvaja nova tr`i{ta i upo-sli sve raspolo`ive kapa-citete.

Ministar odbrane jepro{ao i kroz novi obje-kat za izradu ~aura sred-weg i velikog kalibra ikako mu je predo~eno tomprilikom, nakon otvarawaovog pogona, bi}e stvoreniuslovi za zna~ajno pove}a-we fabri~kih kapaciteta,optimizaciju proizvodnogprocesa i proizvodwu no-vih tipova ~aura. Mini-star Ga{i} je posetio iprototipsku radionicu,koju odlikuje primena sa-vremenih tehnologija nanovoj CNC opremi, kao iobjekat za laboraciju arti-qerijske municije.

U “SLOBODI” VE]PREMA[ILI PLAN ZA2014. GODINU

Kako je istakao direk-tor “Slobode” Zoran Ste-fanovi} u izjavi za medije,Kompanija zapo{qava1.540 radnika i ove godineje ve} prema{ila planira-nu proizvodwu.

- Trenutno imamo ak-tivne ugovore u vrednostiod 56,8 miliona evra uoblasti robne proizvodwei transfera tehnologija ive} smo prema{ili plan za

2014. godinu - rekao je Ste-fanovi} i dodao da je upro{loj godini realizova-na ugovorena proizvodwa uukupnoj vrednosti od 60miliona dolara.

Zaslu`ni za visok stepengotovosti VS

Govore}i o zna~aju Teh-ni~ko remontnog zavoda,ministar Ga{i} je istakaoda su wegovi kapaciteti uzna~ajnoj meri zaslu`ni zavisok stepen gotovostiVojske Srbije. On je naja-vio i zapo{qavawe 26 no-vih radnika u narednimmesecima, a u 2015. godinii puno upo{qavawe kapa-citeta TRZ. PotpukovnikSr|an Petkovi}, direktorZavoda, istakao je da TRZzapo{qava 560 radnika iraspola`e neophodnimtehnologijama i osposo-bqenim kadrovima za re-mont, opravku, parcijalnuopravku i regeneracijusvih sredstava naoru`awa,pre svega, u kopnenoj vojci.

Nakon posete pogonimaKompanije “Sloboda” iTehni~ko remontnog zavo-da, odgovaraju}i na pitawenovinara da li }e bitismena u Vojsci Srbije, mi-nistar odbrane Ga{i} jerekao da su dva wegova po-mo}nika smewena i da }e unarednom periodu na wi-hova mesta biti imenovaninovi. On je, tako|e, dodaoda je u Vojsci Srbije bilozloupotreba i da pojedin-ci, koji su se bavili trgo-vinom vojnom opremom inaoru`awem, ve} odgovara-ju za svoja dela.

INVESTICIJEI NOVA RADNA MESTA

Prilikom posete predu-ze}u “Milan Blagojevi} -Namenska”, Ga{i} je ista-kao da je namenska indu-strija Srbije utemeqenaupravo u Lu~anima i da upogonima te fabrike po~i-we proizvodwa svega onoga{to finalizuju zaposleniu ~a~anskoj “Slobodi”,u`i~kom “Prvom partiza-nu” i vaqevskom “Kru{i-ku”. Upoznaju}i se sa teh-nologijama izrade raket-nih goriva i barutnih pu-wewa za projektile veli-kih kalibara u pogonimaza inicijaciju celuloze iproizvodwu razli~itihvrsta baruta, ministar od-brane se osvrnuo i na pe-riod velikog razarawa igubitaka Fabrike u perio-

du od 1999. do 2011, izra`a-vaju}i uverewe da }e ovajlu~anski kolektiv nasta-viti trend pozitivnog po-slovawa, kakav je zabele-`en u posledwe dve godine.Izrazio je uverewe da }eFabrika, uz pomo} VladeRepublike Srbije i odre|e-nih garancija, uskoro kre-nuti u realizaciju nove in-vesticije, vredne oko 4,5miliona evra, posebno is-ti~u}i zna~aj koji ona imaza razvoj Draga~eva i ~ita-ve na{e zemqe, {to svaka-ko predstavqa i dodatnumotivaciju da se tom ko-lektivu pomogne u ciquostvarivawa jo{ boqihposlovnih rezultata. Ga-{i} je najavio i da se o~e-kuje odobrewe ministrafinansija za zapo{qavawe50 novih radnika, dodaju}i

da Srbija ima svoju pametkoju bi trebalo boqe daunov~i u narednom perio-du, {to se potvr|uje i naprimeru zaposlenih u ovomlu~anskom kolektivu, kojisu mnogo toga izumili iuradili svojim rukama itako unapredili proizvod-wu.

Kako je istakao direk-tor fabrike “Milan Bla-gojevi} - Namenska” Rado{Milovanovi}, ovo je bilaidealna prilika da mini-stru odbrane predstave no-ve programe, projekte i in-vesticije, ali i da mu pre-do~e probleme sa kojima seFabrika suo~ava u svomposlovawu. On je naglasioda je imperativ ovog predu-ze}a pra}ewe razvoja nao-ru`awa i vojne opreme usvetu. V. S.

- Ministar odbra-ne Srbije Brati-slav Ga{i} posetiou ponedeqak, 7. ju-la, Kompaniju“Sloboda”, Tehni~-ko remontni zavodu ^a~ku i preduze-}e “Milan Blagoje-vi} - Namenska” uLu~anima. - ^elni-ci poznatih pri-vrednih dru{tavaministru odbranepredstavili proiz-vodne programe iplanove poslovawaza 2014. godinu ipredo~ili proble-me sa kojima se su-o~ava namenska in-dustrija Srbije

NAMENSKA INDUSTRIJANAJSTABILNIJA GRANA SRPSKE PRIVREDE

4 PETAK 11. JUL 2014. GODINEGRAD

Usklopu trodnevne posete^a~ku, razgovora sa pred-stavnicima Nau~no teh-

nolo{kog parka i ~elnicimaGrada, dugogodi{wi direktorNTP iz Zagreba i konsultant ov-da{we ustanove Marijan O`a-ni} prezentovao je pro{log ~e-tvrtka u Institutu za vo}arstvoprogram “Otvarawe novih rad-nih mesta kroz preduzetni{tvo ireindustrijalizaciju”. Pre pre-davawa, O`ani} je u izjavi za me-dije govorio o zna~aju NTP, ~ijaje prevashodna uloga otvarawenovih radnih mesta, pru`awe po-dr{ke mladim visokoobrazova-nim kadrovima, koji su ostalibez posla, ili do wega te{ko do-laze, i razvoj proizvodnih pro-grama konkurentnih na doma}emi stranom tr`i{tu.

Nau~no tehnolo{ki park u Za-grebu, osnovan u sklopu preduze-}a “Rade Kon~ar”, usep{no radive} dvadeset godina, pored osta-log, zahvaquju}i i tome {to jeposle nekoliko godina brigu nadwim preuzeo Grad, podsetio jeO`ani}:

- Prvi zadatak NTP bio je daqudima koji su devedesetih godi-na masovno ostajali bez posla,me|u kojima je bilo vrhunskihstru~waka, in`ewera, doktora,

koji su oti{li na berzu rada, po-mogne da na osnovu znawa osnujusvoje firme i krenu u privatnibiznis. Nakon nekoliko godina,NTP je u Hrvatskoj postao najve-}a koncentracija preduzetnikakoji se bave razvojem proizvoda.Za veoma kratko vreme Tehnolo-{ki park je okupio privrednikekoji su izvozili u 48 zemaqa sve-ta i na 160 izlo`bi i manifesta-cija dobili brojna priznawa zainovacije. Da bismo bili konku-rentni na svetskom tr`i{tu, mo-ramo biti inovativni, da bismobili inovativni, moramo se ba-viti razvojem, a da bismo se bavi-li razvojem, moramo razvijatidru{tvo znawa, za koje su potreb-

ni obrazovani qudi - rekao jeO`ani}, izraziv{i zadovoqstvo{to je boravio u ^a~ku, gradu ko-ji ima dugu preduzetni~ku tradi-ciju i u kome je jo{ 1912. godineosnovana Zadruga malih privred-nika “Univerzal”. On smatra darad ~a~anskog NTP mo`e bitiizuzetno uspe{an, jer grad pose-duje zna~ajne resurse, a pre svega{kole i fakultete.

- Budu}i da je nezaposlenost,posebno mladih qudi, kqu~niproblem i Srbije i Hrvatske, i~itave Evrope, uloga NTP je dakroz preduzetni{tvo stvara novaradna mesta i proizvode konku-rentne na svetskom tr`i{tu.Kqu~no je da mladi qudi ostanu

u svojoj zemqi, jer ono {to i me-ne i svakog roditeqa boli, je ka-da deca odlaze u svet.

Nau~no tehnolo{ki park jedeo preduzetni~ke infrastruktu-re koja razvija privredu u lokal-noj sredini i dr`avi, zbog ~egamora imati veliku podr{ku gra-da, dr`ave, resornih ministar-stava, koja se prvenstveno sastojiu tome da privrednicima koji de-luju u sklopu NTP budu obezbe|e-ni jeftiniji uslovi za rad:

- Razliku izme|u komercijalnecene koju pla}aju ovi preduzetni-ci, neko, odnosno onaj ko ima ko-risti, mora da plati. U ovom slu-~aju to je grad, jer se zahvaquju}iNTP otvaraju nova radna mesta ipuni buxet i tako sva sredstvakoja grad izdvaja, prakti~no vra-}aju u buxet. Prema na{oj ra~u-nici, da bi NTP bio komercija-lan, mora raspolagati najmawesa 5.500 kvadratnih metara pro-stora. U ovoj fazi NTP ^a~kaima 108 kvadrata, zbog ~ega i o~e-kuje finansijsku podr{ku, kojaustvari ne odlazi Tehnolo{komparku, ve} preduzetnicima kojiimaju besplatan sme{taj, eduka-ciju, marketing... I to nije po-mo}, ve} ulagawe koje preduzet-nici svojim radom vra}aju dese-tostruko.

Rade}i dve decenije u NTP,bio je okru`en mladim, pamet-nim, briqantnim qudima i pred-uzetnicima i {to je najbitnije -dobrim qudima, jo{ jedno jeO`ani}evo iskustvo: “NTP je za-jednica dobrih qudi, u koju nijedo{ao niko drugi, do prijateqdrag. Zbog toga uvek imam povere-wa u mlade qude, kojima samotreba dati priliku, podr{ku i{ansu, a ne motivisati ih da idupreko granice i da ih roditeqine vide 20 godina.”

Vi{e niko ne postavqa pita-we opravdanosti postojawa NTPu ^a~ku, ~iji je osnovni ciq za-po{qavawe na{ih sugra|ana, re-kao je Aleksandar Da~i}, pomo}-nik gradona~elnika za dru{tve-ne delatnosti: “^a~ak ima izu-zetno dugu preduzetni~ku tradi-ciju, a preduzetni{tvo i mala isredwa preduze}a su i danas bu-du}nost zapo{qavawa u ovomgradu, jer je iluzorno o~ekivatida }e preko no}i do}i neka veli-ka firma, uposliti qude i do-prineti razvoju privrede. Radi-mo i na dovo|ewu ve}ih investi-cija, ali do tada ne mo`emo sede-ti skr{tenih ruku, ve} se moramookrenuti postoje}im resursima ugradu i podsticati preduzetni~-ki duh.” M. N.

UNau~no-tehnolo{kom parku, pro{lesedmice, odr`ano je predavawe o re-lativno novoj metodi razmno`avawa

biqaka i vo}aka mikropropagacijom in vi-tro (u sterilnim uslovima). Kako je istakladr \ur|ina Ru`i}, nau~ni savetnik Insti-tuta za vo}arstvo, ova metoda se koristi od{ezdesetih godina pro{log veka. Dvadesetakgodina kasnije, nikle su brojne komercijal-ne laboratorije za proizvodwu biqnog mate-rijala metodom kulture tkiva.

Prezentacija je organizovana za potenci-jalne investitore, kako bi se zainteresovaliza otvarawe laboratorija za proizvodwuzdravog sadnog materijala, u kojima bi se ko-ristila metoda razmno`avawa biqaka kul-turom tkiva u sterilnim uslovima.

- S obzirom na to da Srbija uvozi ogrom-ne koli~ine takvog materijala, u kome su do-minantni cve}e i podloge za vo}e, odlu~ilismo da organizujemo predavawe, kako bismoovu naprednu metodu pribli`ili potenci-jalnim investitorima. Otvarawe komerci-jalnih laboratorija zna~ilo bi i smaweweuvoza u ovoj oblasti - istakla je dr \ur|inaRu`i}, dodaju}i da se ova napredna metoda

koristi u laboratoriji Instituta za vo}ar-stvo za brzo umno`avawe novostvorenih sor-ti i hibrida, {to i jeste jedna od prednostimikropropagacije.

Ina~e, ovom metodom se dobijaju zdrave,bezvirusne biqke za daqe razmno`avawe,{to je veoma zna~ajno za poqoprivrednuproizvodwu. Veruje se da je skupa laborato-rijska oprema osnovni razlog {to ova meto-da nije vi{e rasprostrawena u Srbiji. Kakoisti~e dr \ur|ina Ru`i}, cena opreme nemora uvek da bude ograni~avaju}i faktor,jer ono {to je za mnoge skupo - pojedincimanije. Ukoliko neko `eli da investira u ovuoblast, bi}e u mogu}nosti da proizvodiogromne koli~ine zdravog sadnog materija-la, {to }e, svakako, biti veoma isplativo.

Danijela Milo{evi}, direktor Nau~no-tehnolo{kog parka u ^a~ku, istakla je da suovakve prezentacije veoma dobar na~in da senau~na dostignu}a i nove metode pribli`ejavnosti, kako bi neke od wih bile komerci-jalizovane i dosada{wa praksa “Otvorenogpetka” je potvrdila da postoji visok stepeninteresovawa za ovakve stru~ne skupove.

V. S.

ODR@ANA PREZENTACIJA PROGRAMA „OTVARAWE NOVIH RADNIH MESTA KROZ PREDUZETNI[TVO I REINDUSTRIJALIZACIJU”

U NTP ODR@ANA PREZENTACIJA O RAZMNO@AVAWUBIQAKA KULTUROM TKIVA U STERILNIM USLOVIMA

ZDRAVE SADNICE ZA USPE[NIJU PROIZVODWU

Po odobrewu vi{eg javnog tu`ioca u ^a~-ku, kriminalisti~ka policija Policij-

ske uprave ^a~ak odredila je u utorak meruzadr`avawa D. L. (1969) iz Po`ege, zbog po-stojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~nodelo neovla{}e Na proizvodwa i stavqawe upromet opojnih droga.

Policija je u utorak, u Slatini, prili-kom pregleda vozila Reno laguna , u kome senalazio D. L, prona{la i zaplenila oko 37grama pra{kaste materije za koju se sumwa daje opojna droga heroin.

Osumwi~eni je, uz krivi~nu prijavu, spro-veden Vi{em javnom tu`ila{tvu u ^a~ku.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

ZAPLENILI VEROVATNO HEROIN

PODR@ATI MLADE I DATI IM [ANSU

GRADSKO VE]E DONELO ODLUKE NA OSNOVNU KOJIH ]E BITI PRO[IRENI OBJEKTI VRTI]A“SUNCE” I CENTRA ZA SOCIJALNI RAD

JEDNOKRATNA NOV^ANA POMO] ZA JO[ 22 NAJUGRO@ENIJA DOMA]INSTVA IZ PET POPLAVQENIH MESNIH ZAJEDNICA

5GRAD

marketing 032/342-276

PETAK 11. JUL 2014. GODINE

Po zavr{etkuovogodi{wegupisnog roka,“ispod crte”

ostalo je oko 300 roditeqakoji su konkurisali zaupis svoje dece u vrti}epred{kolskih ustanova“Radost”i “Moje detiw-stvo”. Iako ^a~ak posled-wih godina predwa~i, kadaje re~ o izgradwi novihobjekata pred{kolske za-{tite i na gradskom i seo-skom podru~ju, jo{ uvek sukapaciteti ovih objekatanedovoqni da prihvate svezainteresovane mali{ane.Zbog toga je Gradsko ve}ena sednici od 7. jula utvr-dilo predlog odluke o pri-bavqawu u javnu svojinutavanskog prostora u vrti-}u “Sunce” i wegovom pre-tvarawu u potkrovnu eta`uza poslovne namene. Adap-tacijom tavanskog prosto-ra u prvoj fazi bi se, kakoje ~lanove GV informisalaMirjana Xokovi} iz GU zaurbanizam, dobilo oko 300kvadratnih metara prosto-ra i obezbedili uslovi zasme{taj od 70 do 80 dece. Zaove radove na poziciji te-ku}a buxetska rezerva obez-be|eno je 4.560.000 dinara.Tokom rasprave o predlo-`enoj odluci ~uli su se,pored ostalog, predlozi dabi Grad trebalo da izna|emodel i kupi, ili zakupi

privatne vrti}e, ~iji ka-paciteti su nedovoqno po-puweni (Milijan Mini},Bratislav Jugovi}). Pred-sednik Izvre{nog odboraForuma privrednika Dra-gan Jovi} preneo je stavovog udru`ewa koje se zala-`e za izjedna~avawe pri-vatnih i dr`avnih vrti}a,odnosno da uz strogu kon-trolu bude raspisan i kon-kurs za prijem u vrti}e ko-ji nisu u mre`i ustanova ida Grad subvencioni{e ce-ne sme{taja i u tim objek-tima.

Na 88. zasedawu utvr|enje i predlog odluke o pri-bavqawu u javnu svojinu iizgradwi gasne kotlarnicekoja bi zamenila posledwu

kotlarnicu na mazut, sme-{tenu u zgradi “Prosvete”.Re~ je o gasnoj kotlarnicikontejnerskog tipa, dimen-zija 3,3 puta {est metara,snage dva megavata i kapa-citeta 250 kubnih metarana ~as, koja bi, kako jepredvi|eno Planom detaq-ne regulacije “Centar 3”trebalo da bude podignutana KP na kojoj se nalaziobjekat Zavoda za medicinurada. Kao i za prethodnu, iza ovu investiciju sredstvasu obezbe|ena u buxetu Gra-da. Gradsko ve}e je pozi-tivno re{ilo i zahtevCentra za socijalni rad zapribavqawe u javnu svoji-nu nepokretnosti radiadaptacije i dogradwe po-

stoje}e zgrade u Ulici kne-za Milo{a i otu|ewu izjavne svojine ru{ewem jed-nog nelegalnog objekta od65 kvadrata. Prema uvere-wu zamenika gradona~el-nika Radenka Lukovi}a, dokraja ove godine bi}e obez-be|ena sredstva za izraduprojekta, a naredne i novaciz buxeta za rekonstrukci-ju zgrade kojoj du`e vremenedostaju sme{tajni kapa-citeti i prostor za rad saklijentima. Gradsko ve}e jena sednici u ponedeqak da-lo saglasnost JKP “Grad-sko zelenilo” da izda u za-kup maloprodajni objekat“Kamelija”, koji se nalazina lokaciji pored “taksistanice” i ovlastilo di-

rektora preduze}a da spro-vede postupak ogla{avawai zakqu~i ugovor sa najpo-voqnijim ponu|a~em, kojiovaj objekat ne mo`e kori-stiti du`e od pet godina.

“Mr~ajeva~ki pesni~kisusreti” }e ubudu}e biti ukalendaru stalnih manife-stacija Grada, odlu~ilo jeGradsko ve}e, rukovode}ise prvenstveno ~iwenicom,na koju je ukazala Nade`daVuksanovi}, na~elnica GUza dru{tvene delatnosti,da je re~ o prvoj me|una-rodnoj kwi`evnoj manife-staciji u ^a~ku, koju sva-kog septembra ve} 15 godi-na organizuju Udru`ewekwi`evnika Srbije, Udru-`ewe kwi`evnika “Mr~a-jevci” i Mesna zajednica uovom mestu.

Prezentuju}i ve}nici-ma izve{taj komisije za po-slovni prostor, wen pred-sednik i sekretar SG Qu-bodrag Petkovi} je nagla-sio da su svi lokali, po-slovni prostor i stanovi~iji je Grad vlasnik, ufunkciji i da zakupci re-dovno izmiruju svoje oba-

veze. Posle prebacivawa623.811 dinara, neophod-nih za pla}awe PDV za ra-dove koje na objektu O[“Tatomir An|eli}” u Mr-~ajevcima izvodi preduze-}e “AKI”, na poziciji te-ku}a buxetska rezerva ugradskoj kasi ostalo je sa-mo 7.362,51 dinara. Na upo-zorewe i konstatacije Mi-lijana Mini}a i Miladi-na Ristanovi}a da je ovapozicija ispra`wena zapola godine i da u slu~ajunepredvidqivih situacijane}e biti para, odgovori-li su gradona~elnik Ili}i zamenik Lukovi}, da }edodatna sredstva na ovojbuxetskoj stavci biti pla-nirana odlukom o rebalan-su, planiranom ve} u sep-tembru. Za razliku od teku-}e, stalna buxetska rezervaje “punija” - na woj }e, po-sle preusmeravawa 709.000dinara za refundirawetro{kova goriva JKP “Ko-munalac”, anaga`ovanom uotklawawu posledica {te-te od poplava, ostati 2,5miliona dinara.

M.N.

Gradska uprava za lokal-ni ekonomski razvoj

predlo`ila je Gradskom ve-}u da na osnovu Pravilni-ka o pomo}i za uklawawe iubla`avawe posledica na-stalih prirodnom ili dru-gom nezgodom, donese re{e-wa o dodeli bespovratnejednokratne nov~ane pomo-}i ugro`enim doma}in-stvima. Ovog puta po 21.160dinara, koliko prema po-sledwim podacima iznosiminimalna zarada u Srbi-ji, dobi}e 22 doma}instvaiz mesnih zajednica Sajmi-{te, Kowevi}i, Preqina,Baluga (Qubi}ka) i Qubi}kej, {to je, ra~unaju}i i onekoji su dobili po ne{to vi-{e od 19.000 dinara u “pr-vom krugu”, ukupno 89 poro-dica, ~ije su ku}e i imawapoplavqeni 15. maja.

Po re~ima pomo}nikagradona~elnika Milana

Bojovi}a, po drugom osnovupravilnika izdvojeno jejo{ 731.799 dinara na imenov~ane pomo}i ugro`enimdoma}instvima za sanira-we najnu`nijih o{te}ewa,radi stvarawa minimalnihuslova za povratak dislo-ciranih doma}instaava, apre svih 13 porodica kojesu se tokom vanredne situa-cije nalazile u prihvatnimcentrima. Predmer i pred-ra~un najneophodnijih ra-dova na wihovim objektimadostavila je stru~na komi-sija koju je obrazovao gra-dona~elnik, i na osnovuwenog nalaza GU za lokal-ni ekonomski razvoj jepredlo`ila Gradskom ve}uda 731.799 dinara bude ras-podeqeno na 13 doma}in-stava:

- Re~ je o 13 porodica ko-je su dobile od 33 do 75 hi-qada dinara, zahvaquju}i

kojima }e mo}i da stvoreminimalne uslove za povra-tak u svoje domove. To pod-razumeva nabavku podova,ulaznih vrata, prozora, jed-nog le`aja i 25 litara ko-lorne boje za kre~ewe. Iove i porodice koje suostvarile pravo na nov~anupomo} u iznosu od jedne mi-nimalne zarade, mo}i }e do9. jula da podnesu zahtev iza dodelu pomo}i po tre}emosnovu, koga }e razmotritiovla{}ena komisija. Oni-ma koji ispune uslove bi}edodeqena pomo} tako|e sanamenskog ra~una Grada,jer jo{ uvek nemamo infor-macije o pomo}i Vlade Sr-bije. Izvesne su samo najaveo odr`avawu donatorskekonferencije EU 16. jula idono{ewu posebnog zakonao pru`awu pomo}i popla-vqenima u ~itavoj Srbiji.

Pojedina, od 39 ugro`e-

nih doma}instava, koje jeposetila komisija ^a~an-ske banke, a koja nisu uvr-{}ena na wen spisak pomo-}i, nezadovoqna su na~i-nom na koji je ova ustanovaraspodelila svoju donacijuod tri miliona dinara, na-glasio je Bojovi} i najavioda }e te porodice dobiti

jednokratnu nov~anu pomo}od 21.000 dinara i mo}i dakonkuri{u za novac i potre}em osnovu. Iako je ko-misiji dostavqen spisak od89 doma}instava, ona je iza-brala samo tri u Kowevi-}ima i Preqini. Nakonintervencije i sugestijenadle`nih, spisak je pro-

{iren na15 lica iz Kowe-vi}a i tri iz Preqine. Wi-ma }e ^a~anska banka upla-titi nov~anu pomo} u ra-sponu od 110 do 240 hiqadadinara za sanaciju ku}a, ukoje bi trebalo da se pono-vo usele pre jeseni, rekao jeBojovi}.

M. N.

ZA SANACIJU O[TE]EWA 732.000 DINARA

SA MAWE PARA POVE]ATISME[TAJNE KAPACITETE

6 PETAK 11. JUL 2014. GODINEPOLITIKA

Na dvodnevnoms k u p { t i n -skom zaseda-wu, posled-

wem pred letwu pauzu, odr-`anom 9. i 10. jula, odbor-nici su skoro sat vremena uprvom delu sednice potro-{ili na utvr|ivawe dnev-nog reda. Tokom te raspravepredlog odborni~ke grupeSNS i Dveri da odluka outvr|ivawu ekonomski naj-ni`e cene taksi prevoza bu-de vre}ena na doradu GU zalokalni ekonomski razvoj,nije dobio ve}inu glasovaodbornika, za razliku odzahteva {efa odobrni~kegrupe Dveri Bo{ka Obrado-vi}a, podr`anog od ve}ineprisutnih, da SG donese za-kqu~ak da jednom zasedawulokalnog parlamenta pri-sustvuju poslanici i mini-stri iz ^a~ka i odgovarajuna pitawa i inicijativepredstavnika gra|ana u lo-kalnoj Skup{tini. Po{to,kako je rekao, du`e vreme nedobija odgovore na odbor-

ni~ka pitawa, Zoran Bojo-vi} (PUPS) je za govorni-com insistirao da nadle-`ni ka`u kada }e biti iz-gra|en magistralni vodo-vod prema Mojsiwu i me-{tani Dowe Trep~e dobitirzavsku vodu i da li je ko-na~no odre|ena lokacija zagradwu doma za stare. Bra-nislav Lazovi} (Zajedno zaSrbiju) je insistirao da bu-de utvr|ena odogovrnostbiv{eg direktora JKP “^a-~ak”, koje je izgubilo sporsa radnikom, koji }e ovopreduze}e, i u krajwem slu-

~aju gradski buxet, ko{tati12 miliona dinara. Tra`ioje i da odbornicima budepredo~ena informacija o{tetama koju su poqopri-vrednici pretrpeli od po-sledweg grada, {to je biozahtev i dr Draga Milo{e-vi}a (SNS). Jole Pe{i}(Zajedno za Srbiju) zahtevaoje da bude doneta odluka opromeni naziva ulica, kojeu razli~itim MZ, imajuiste (broj~ane) nazive, aAco \enadi} (Dveri) dapredsednik SG informi{eodbornike o statusu kasar-ni koje vojska prodaje, na-{ta je Negovanovi} odgovo-rio da je re~ o vojnoj imovi-ni, za koju nije nadle`nalokalna samouprava.

PLAN KASNI PETGODINA

Iako je odluka o izradiPlana generalne regulacije“Qubi} - Kowevi}i”, jed-nog od {est dokumenatapredvi|enih GUP - om, do-neta jo{ 2009. godine, ovaj

va`an urbanisti~ki akt na-{ao se pred odbornicimapet godina kasnije. Kako ihje informisala obra|iva~Nata{a Strugarevi} iz JP“Gradac”, plan tretiraprostor od 960,60 hektara ukatastarskim op{tinamaQubi}, Kowevi}i i Pre-qina i od izuzetnog je zna-~aja za planirawe {irewaurbanog dela grada. Nagla-sila je, pored ostalog, i dasu ~etiri plana detaqne re-gulacije sastavni deloviovog PGR, na osnovu kogamo`e biti izra|eno 11 ur-

banisti~kih projekata, me-|u kojima i onog koji “regu-li{e” korito ^emernice,bedema i saobra}ajniceplanirane pored wih. Pre-ma wenom uverewu, plan jezasnovan na realnim osno-vama, {to je osporio \or|e[ipeti} (Dveri), upozo-riv{i da su reonski centrii najvi{e sadr`aja plani-rani na plavnom podru~ju ina prostoru izme|u ZapadneMorave i kanala. Neshva-tqivo je da je plan ura|enpo{to se grad poprili~no,i to neplanski, pro{iriona Qubi} i Kowevi}e, kon-statacija je Branislava La-zovi}a, koji smatra da jeneopravdano planiranagradwa vi{espratnica uQubi} poqu, s obzirom na~iwenicu da se broj stanov-nika svake godine smawuje.On je ukazao i na fakti~kostawe na terenu, koje “odu-dara” od plana, u kome je nazahtev “@eleznica Srbije”sa~uvana pruga ^a~ak - Gor-wi Milanovac, dok su na

wenoj trasi u Kowevi}imasagra|eni vredni i velikiobjekti. U Qubi}u, koji ni-je ni selo, ni grad, lokalnasamouprava ni{ta nije ura-dila posledwih 20 godina,podsetio je Radisav Racko-vi} (Dveri), oceniv{i da jei ovaj dokument samo spisaklepih `eqa. Plan je kvali-tetno ura|en, a planeri suispo{tovali sva pravilastruke i propise, pohvala jeSlobodanke Uro{evi}(SPS), a upozorewe Bo{kaObradovi}a(Dveri), kojismatra da se lokalna samou-prava decenijama ma}ehin-ski odnosi prema Qubi}u,da upravo ka{wewa prili-kom dono{ewa planova do-prinose urbanisti~kom ha-osu u gradu. Ko utvr|uje ro-kove za realizaciju donetih

planova i da li je u ovajPGR ugra|en elaborat o za-{titi od poplava, pitao jeSlobodan Nenadi} iz isteodborni~ke grupe, a Aco\enadi} ustvrdio da je zaurbanisti~ki haos krivoJP “Gradac”, koje ne reali-zuje do kraja planove na te-renu, za{ta je primer i iz-gradwa Balkanske ulice.Grad ne bi trebalo da se“spu{ta” na Moravu iplodno poqoprivredno ze-mqi{te, zamerka je Alek-sandra Tanaskovi}a, kojismatra i da planom nijepredvi|eno dovoqno zele-nih povr{ina. Neshvatqi-vo je da su planeri “smesti-li” industrijske zone i spe-cifi~nu industriju u stam-bene ~etvrti i na obaluMorave i to bez proceneuticaja na `ivotnu sredi-nu, su{tinska je primedbaDragana Biseni}a (LDP), aBiqane Rubakovi} da uPGR nije ugra|ena studija oza{titi od poplava, koju jeGrad platio 44.800 evra i{to su na poqoprivrednomzemqi{tu planirani objek-ti stanovawa. Plodno ze-mqi{te na ovom prostoruje, na osnovu GUP - a, pro-gla{eno za gradsko gra|e-vinsko i samim tim na we-mu se mogu graditi objektistanovawa, nema rokova za

realizaciju plana, ali sepo wemu mo`e postupati~im ga SG usvoji, na pro-storu koga “obra|uje” planpredvi|ena su ~etiri reon-ska parka, samo su neki ododgovora na pitawa i pri-medbe odbornika, koji suposle du`e rasprave ve}i-nom glasova doneli Plangeneralne regulacije “Qu-bi} - Kowevi}i”.

PET GODINA I ZACIVILNU ZA[TITU

I predlozi Odluke o or-ganizaciji i funkcionisa-wu civilne za{tite, Odlu-ke o formirawu, organiza-ciji i opremawu jedinicacivilne za{tite op{te na-mene i Odluke o odre|iva-wu osposobqenih pravnihlica od zna~aja za za{titui spasavawe doneti su petgodina, nakon {to je usvo-jen Zakon o vanrednim situ-acijama, pored ostalog izzbog toga da bi se “{tedeo”buxet, sumwaju Aco \ena-di} i Bo{ko Obradovi}(Dveri) i insistiraju naodgovornosti onih koji sunapravili te propuste, zbog~ega su i {tete od elemen-tarnih nepogoda bile ve}e,nego da je postojao sistemcivilne za{tite. Koje sukonkretne nadle`nostigradskih uprava u ovoj

oblasti za{tite i spasava-wa gra|ana i imovine i koje, osim gradona~elnika,odgovoran za sprovo|eweodluka, vi{e puta je tra-`io odgovor na ova pitawaAleksandar Tanaskovi}(Dveri), a Mirjana Milen-kovi} Talovi} (DS) kako sefinansiraju poverenici iwihovi zamenici i da linadle`ne inspekcije prove-ravaju da li su gra|ani ustambenim zgradama ade-kvatno opremqeni sred-stvima za za{titu i spasa-vawe. Slobodana Nenadi}a(Dveri) interesovalo je koodlu~uje o imenovawu ~la-nova jedinica civilne za-{tite. Po{to je bio {krt uuvodnom izlagawu, brojnenejasno}e objasnio je Bra-tilsav Ze~evi}, u GU za op-{te i zajedni~ke poslovezadu`en za odbranu i bez-bednost grada. Rekao je, po-red ostalog, da se o~ekujudopune Zakona o vanrednimsituacijama, na osnovu ko-jih }e i skup{tinske odlukebiti dopuwene, da je istizakon precizirao i na~infinansirawa, da }e u buxe-tu biti predvi|ena sred-stva za opremawe, obuku je-dinica i nabavku unifor-mi, {to je definisano po-sebnim pravilnikom, dainspekcijski nadzor vr{iSektor za vanredne situa-cije... Dr`ava je prva ka-snila prilikom dono{ewazakona i 15 prate}ih pro-pisa, kojima je prakti~noveliki teret prebacila nalokalne samouprave, od ko-jih mnoge nisu bile mo}neda donesu i primene ove od-luke, zbog ~ega se i svimatolerisalo ka{wewe, na-stojao je da odgovori i Dra-gi{a Bro}i}, na~elnikOdeqewa za vanredne situa-cije Moravi~kog okruga, azamenik gradona~elnikaRadenko Lukovi} da su

ODBORNICI SG USVOJILI PRVI OD [EST PLANOVA GENERALNE

GRAD SE [IRI U Q

7POLITIKAPETAK 11. JUL 2014. GODINE

predlogom ova va`na triakta stvoreni predusloviza uspostavqawe sistemacivilne za{tite. Najavio jeda }e sredstva za obuku iopremawe jedinica biti

planirana rebalansom ovo-godi{weg, ili u buxetu za2015. godinu i da }e sistemcivilne za{tite biti uspo-stavqen najkasnije za godi-nu dana. Na zamerku Danke

Jovanovi} (SNS) da odbor-nici SG nisu organizovanobili ukqu~eni u odbranuod poplava i sanaciju {te-te, na{ta je SG obavezivaozakon, bez obzira {to nisu

bile donete ove va`ne odlu-ke, predsednik SG VeqkoNegovanovi} je odgovorioda je dr`ava donela zakon,ali ne blagovremeno i pra-te}a dokumenta i da jeSkup{tina uradila sve{to je u wenoj nadle`nosti.Tu konstataciju Bo{koObardovi} je ocenio kao“ve{tu politi~ku demago-giju” i pru`io podr{ku Ze-~evi}u, ustvrdiv{i da je uovom va`nom i obimnomposlu usamqen i da nemapodr{ku lokalnog rukovod-stva. On je, za{ta se zalo-`io i Aleksandar Tanasko-vi}, insistirao da budepro{iren spisak preduze-}a, osposobqenih pravnihlica od zna~aja za za{titui spasavawe, i podsetio daje ovaj pokret predlo`ioprogram obnove zemqe, po-novno uvo|ewe slu`ewa voj-nog roka, obnovu robnih re-zervi, organizovawe radnihakcija i moba.

PUSTITI TAKSISTENA TR@I[TE!

Po~etak posledweg skup-{tinskog zasedawa obele-`ilo je protestno okupqa-we taksi prevoznika izudru`ewa nezadovoqnihpredlo`enom odlukom oekonomski najni`oj cenitaksi prvoza, koju je, napredlog GV, trebalo da do-nese gradska Skup{tina. U^a~ku se 388 preduzetnikabavi ovom delatno{}u, 80preduze}a i pet udru`ewa,ili ukupno 473 prevoznika,ne ra~unaju}i i 40 vlasnikakoji su privremeno odjavi-li taksi vozila. Vi{e od300 je pro{le godine pred-lo`ilo da 50 dinara budenajni`a ekonomska cena, a idrugi put su ove godine do-stavili tako|e nerealneekonomske kalkulacije, re-kao je u op{irnom uvodnomizlagawu na~elnik GU zalokalni ekonomski razvojVladimir Grujovi} i podse-

tio da je u ovoj odluci GUpredlo`ila da cena zastart iznosi 45, po kilome-tru vo`we 40 i za sat ~eka-wa 500 dinara. Dono{ewemovakve odluke lokalnavlast }e pokazati da je neinteresuje buxet gra|ana,jer ona predstavqa jo{ je-dan namet i pove}awe cena,uveren je Aco \enadi} (Dve-ri), a Slobodan Nenadi} iziste politi~ke grupacijesmatra da taksi prevoznicisami treba da se izbore natr`i{tu, da odluka ne {ti-ti javni prevoz i da je neo-pravdano “ka`wavawe” gra-|ana koji se voze tokom vi-kenda i praznika. Predlogodluke ne sadr`i kalkula-ciju cena i relevantne po-kazateqe, zamerka je Bo{kaObradovi}a, po ~ijem mi-{qewu bi poskupqewe tak-si prevoza bilo opravdano,samo pod uslovom da dopri-nese poboq{awu radni~kihprava i kvaliteta usluga.Sa taksi udru`ewima nijeprona|en zajedni~ki jezik,a lokalnu samoupravu je za-kon obavezao da utvrdi naj-ni`u cenu prevoza, podse-tio je Vladica Gavrilovi}(NS). Taksi udru`ewa senikada ne}e dogovoriti idoneti jedinstvenu odluku,jer jedni se zala`u za dam-pin{ku cenu, drugi da SGdonese najni`u, zbog ~egaSkup{tina ne mo`e pobe}iod odgovornosti, apelovaoje predsednik Veqko Nego-vanovi}, a podr`ao ga Sto-jan Markovi} (LDP), pod-setiv{i da su i Korisni~-ki savet i Savet za buxetdali saglasnost na predlogodluke i izraziv{i sumwuda }e taksisti mo}i da sedogovore i da i ovu odlukune}e po{tovati, jer nemadovoqno kontrole. Odbor-ni~ka grupa SNS je tra`i-la da odluka bude vra}enana doradu, zbog toga {tonije sadr`ala kalkulaciju,koju je detaqno, tek na sed-

nici obrazlo`io na~elnikresorne GU, odgovorila jewen {ef Nade`da Simovi}.Vo`wa taksijem je luksuz iako vlast brine o gra|ani-ma, onda treba da brine ojavnom prevozu, smatra Bra-nislav Lazovi}, zala`u}ise da svi taksisti budu rav-nopravni, da registrujufirme, pla}aju porez, a neda profitiraju oni koji ra-de na “crno”. Za za{titugradskog prevoza zalo`iose i Dragan Andri} (DS) ina pitawe koje su sankcijeza prevoznike koji ne budupo{tovali odluku, dobioodgovor od na~elnika Gru-jovi}a, da su za te prekr{a-je zakonom predvi|ene nov-~ane kazne od 150 do 600 hi-qada dinara. Uveren da od-luka ne}e re{iti osnovniproblem i ukinuti nelojal-nu konkurenciju me|u tak-sistima, Aleksandar Tana-skovi} (Dveri) zalo`io seda tr`i{te “odredi” najni-`u cenu, a ne SG koja jepredlo`ila ve}u nego {tosu i prevoznici tra`ili.Najni`a prose~na cena kojusu udru`ewa predlo`ila je48,5 dinara za start i 40 di-nara za vo`wu po kilome-tru, dok sada voze u prvomslu~aju za 25, a u drugom za40,5 dinara, odgovorio je,pored ostalog, na~elnikGrujovi}, ustvrdiv{i daodluka ne}e uticati na bu-xet gra|ana, koji, uostalom,ne moraju da se voze taksi-jem i po{to se izvinio od-bornicima u ime SNS, “na-vukao gnev” svojih partij-skih kolega. Zamerio mu jeBojan Dra{ki}, objasniv{ida je odborni~ka grupaSNS predlo`ila da odlukabude dora|ena, pored osta-log i zbog toga {to favori-zuje javni prevoz. Izvesnimnejasno}ama u predlo`enomaktu “kumovao” je donekle ina~elnik GU, jer predlozinisu, kako je ranije tvrdio,usagla{eni sa stavovimaudru`ewa taksista, zbog ~e-ga je najni`a cena izvedenana osnovu prose~nih para-metara, zamerka je i zameni-ka gradona~elnika RadenkaLukovi}a, koji je odbaciosve insinuacije o “dilova-wu” gradskog rukovodstvasa tajkunima, prilikom do-no{ewa odluke o porezima,odnosno sa nekim udru`e-wima prevoznika pre po-sledwe sednice, na kojoj jeglasovima 35 odbornika do-neta odluka o ekonomskinajni`oj ceni auto taksiprevoza na podru~ju grada.

M. Ne{i}

REGULACIJE I TRI ODLUKE O ORGANIZACIJI CIVILNE ZA[TITE

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski prostor razli~itihpovr{ina po povoqnim cenama(tel, adsl)

- Poslovnoizlo`beni magacins-ki prostor od 200m2 naodli~noj lokaciji800m od centragrada (wc, tel, adsl)

- Lokal uNemawinoj 58pored kafi}aLe Piaf,130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri~vor, prilaz dadostavu robe

- Magacinski prostor uObili}evoj ulici od 80do 160 m2 (ima mernugrupu - industrijska stru-ja) na samo 800m od cen-tra grada

UBI] I KOWEVI]E

8 PETAK 11. JUL 2014. GODINEDRU[TVO

Povodom smrti MilankeAndri}, biv{e direk-torke ^a~anske banke, u

ovom kolektivu je u subotu, u pri-sustvu ~lanova porodice, zapo-slenih i brojnih poslovnihpartnera odr`ana komemoracija,na kojoj je o wenom “svetlom likui delu” govorio predsednik Iz-vr{nog odbora ^a~anske bankeDragan Jovanovi}.

Milanka Andri} je ro|ena 20.februara 1943. godine u Prislo-nici kod ^a~ka. Osnovnu {koluje zavr{ila u Preqini, a po za-vr{etku Ekonomske {kole, upi-suje studije ekonomije i na Eko-nomskom fakultetu u Beogradudiplomira u martu 1968. godine.

- Vredno}a, energi~nost, od-lu~nost, upornost, odgovornost,kao i te`wa za ostvarivawem po-stavqenih ciqeva, krasili su jeod rane mladosti. Po zavr{etkufakulteta, u aprilu 1968. godine,zasnovala je radni odnos u predu-ze}u “Sloboda”, u kome je radilana mestu {efa uvoza do novembra1979. godine. U Beogradskoj ban-ci, Osnovnoj banci ^a~ak, po~i-

we da radi 15. novembra iste go-dine, u kojoj je do februara 1992.bila rukovodilac Odeqewa de-viznih poslova i platnog prome-ta sa inostranstvom. Za general-nog direktora ^a~anske bankeimenovana je 1. marta iste godinei posle nepunih 14 godina na tojfunkciji, oti{la je u penziju2005. godine.

Osim u Banci, Milanka An-dri} je aktivno u~estvovala u ra-du organa Privredne komore nasvim nivoima, bila je dugogodi-

{wi ~lan Upravnog odboraUdru`ewa banaka Srbije i ~lanUO preduze}a “Soko [tark”. Go-dine wenog rada i rukovo|ewa“poklopile” su se sa periodomkoga su obele`ili brojni pro-blemi u privredi i bankarskomsektoru na{e dr`ave, po~ev od, usvetu nezapam}ene hiperinfla-cije, do nestabilnosti ukupnogprivrednog i dru{tveno poli-ti~kog ambijenta, podsetio je Jo-vanovi}:

- Samo osobe sna`nog karakte-

ra i nespornog autoriteta, kakvaje bila Milanka Andri}, moglesu da se nose sa takvim izazovimai da ih sa uspehom prevazilaze.Rukovo|ewe Bankom u takvim go-dinama zahtevalo je, pored neop-hodnih stru~nih znawa i sposob-nosti, i ogromnu qudsku mu-drost, snala`ewe u te{kim vre-menima i savla|ivawe vidqivihi nevidqivih pretwi i opasno-sti. Kao diplomirani ekonomi-sta Milanka Andri} je bilastru~na, kao rukovodilac spo-sobna i odlu~na, i kao ~ovek na-dasve mudra. Nikada se nije pre-pu{tala velikoj koli~ini re~i,niti ih je izgovarala, niti je `e-lela da ih slu{a od drugih. Na-stojala je da sa malo re~i ka`emnogo, da svaka izgovorena re~ima snagu i te`inu, i da postup-ci govore vi{e od wih.

Milanku Andri} su krasili iposlovnost, dostojanstveno dr-`awe, ume}e opho|ewa sa qudimau svakoj situaciji, jo{ neke suwene velike osobine koje }eostati u se}awu svih saradnika, aodlu~nost, ume{nost rukovo|e-

wa, nepokolebqivost i ~vrstina,ostali su kao “podsetnik” svima,koji su nakon Andri}kinog odla-ska nastavili da vode ^a~anskubanku, rekao je wen naslednikDragan Jovanovi}. Bila je i do-bra i po`rtvovana majka k}erkiJeleni i sinu Slobodanu, velikapodr{ka i dragoceni `ivotnisaputnik suprugu Predislavu ine`na baka unu~i}ima Du{anu,Tamari, Vuku i Leni.

Od Milanke Andri} oprosti-la se i ~lan Upravnog odbora ^a-~anske banke Vera Leko, koja jeistakla jo{ jednu wenu vrlinu iosobinu: “Ona je znala, ne samoda izabere stru~ne i kvalitetnesaradnike, ve} je mudro i znala~-ki umela da izabere i svoje na-slednike. Ostavila je banku, svo-ju drugu ku}u, u nasledstvo pra-vim, mladim i sposobnim qudi-ma, koji su, slede}i wen put, na-stavili uspe{no da rade. Bila jehrabra `ena koja je dobila mnogeposlovne bitke, ali je, na`alost,bitku za bole{}u izgubila”.

M. N.

Prigodnom sve~ano{}u i po-lagawem venaca i cve}a nahumku palih boraca, delega-

cije SUBNOR - a, Skup{tine grada,Ruske ambasade, Gradskog odboraSPS - a, Dru{tva srpsko ruskog be-loruskog prijateqstva i Dru{tva zanegovawe tradicija oslobodila~kihratova, obele`ile su u ponedeqak naSpomen parku borbe i pobede 7. jul,Dan ustanka, i 73. godi{wicu od po-~etka borbe naroda Srbije protivfa{isti~kog okupatora. U ime bo-ra~ke organizacije prisutnim po-{tovaocima tradicije oslobodila~-kih ratova i potomcima stradalihrodoquba, obratio se predsednikSUBNOR - a Pantelija Vasovi}:

- U toku ~etvorogodi{weg rata~a~anski kraj je za slobodu dao 4.642borca i rodoquba. Sa wima je stra-dlo i 469 pripadnika Crvene armijei prijateqa iz Sovjetskog Saveza, ko-ji je pomogao Srbiji i u tehnici inaoru`awu i narodnooslobodila~-

koj vojsci da zajedni~kim snagamaoslobodimo na{u zemqu.

Gra|ani ^a~ka treba da se se}aju inikada ne zaborave `rtve i borce ko-ji su dali `ivot za slobodu, obratiose gra|anima na Spomen parku po-mo}nik gradona~elnika AleksandarDa~i}:

- @rtve koje su pale za oslobo|eweJugoslavije i Srbije nikada ne smemozaboraviti, jer ova humka u kojoj supokopani ostaci na{ih sugra|ana,stalno nas opomiwe da pamtimo da suoni svojim po`rtvovawem i `ivoti-ma doprineli da imamo ovakvu zemquu kojoj `ivimo posledwih decenija.Mnogi iz moje generacije se se}aju ipamte pri~e kako se lepo `ivelo u“Titovoj Jugoslaviji”. Toga ne bi bi-lo, da nije bilo ovih `rtava i bora-ca koji su svojim `ivotima izgradi-li Jugoslaviju i dana{wu Srbiju iobezbedili sve blagodeti koje su mla-|e generacije u`ivale.

M. N.

Na{a sugra|anka Qiqa-na Cvijovi} do{la jeskru{ena u na{u redak-

ciju da nam ispri~a jednu, odnama ve} poznatih pri~a… Ne-civilizovano pona{awe nekihpojedinaca, zabolelo je i wu icelu porodicu u trenutku kadaje bola u wihovim `ivotimabilo i previ{e. Sve bi se neka-ko i podnelo, ka`e Cvijovi}ka,da nije re~ o najosetqivijem me-stu u qudskom `ivotu, a to jegrobqe. U jaunaru joj je premi-nuo otac, a sahrawen je na ve}postoje}em grobnom mestu, u ko-me po~iva brat na{e sagovor-nice. U `eqi da za polugodi-{wi pomen po~etkom jula svebude kako dolikuje, Qiqana jeve} u aprilu sa svojom porodi-com po~ela da ure|uje grobnomesto. Kupila je behaton kocke,kako bi pored spomenika ogra-dila cvetwak i posadila cve}e.Sve {to je uradila bilo je ured-no do 5. jula, kada je porodicakrenula da obavi polugodi{wipomen preminulom. Me|utim,do`iveli su {ok… Sve {to suuradili i uredili bilo je pot-puno ruinirano, ~ak “rasture-no”… Behaton kocke su nestale,cve}e je po~upano, a posuda sapeskom za paqewe sve}a prevr-nuta. Op{ti nered dodatno jepotresao o`alo{}enu porodi-cu, koja je s nevericom sve togledala. Grobno mesto se nala-zi na 300 metara od upravnezgrade na brdu ka jugoistoku,pri~a kroz suze Qiqana…

- Ne mogu da verujem da po-stoji osoba koja je u stawu da touradi, da skrnavi grob kao sve-to mesto, ne pla{e}i se ba{ ni-

~ega... I {ta se postiglo timvandalizmom, osim da na{ bolbude jo{ ve}i... Ne samo zbogna~iwene {tete, ve} zbog ~iwe-nice da u na{oj blizini posto-je takva stvorewa, koja je te{konazvati qudima…

Ova pritu`ba sugra|ana naodr`avawe i ~uvawe Gradskoggrobqa nije ni prva ni posled-wa koju smo ~uli... Pitawe jekako i kada prepoznati ne~ijelo{e namere i spre~iti vanda-lizam, kad se grobqe prostire

na vi{e od 20 hektara i nemogu-}e je svako grobno mesto ~uvatipojedina~no… Nezadovoqstvoodr`avawem ovog prostora jesasvim druga pri~a, tim pre{to su obaveze zakupaca grob-nih mesta zna~ajna stavka u osi-roma{enim buxetima gra|ana.Mo`da bi instalirawe video-nadzora na odre|enim pozicija-ma preventivno delovalo na ne-ke budu}e zlonamernike, jer, neretko se ~uje, kako je nekome po-lomqena kapelica za sve}e, od-neta skupocena posuda ili samocve}e, polomqena ograda ilioskrnavqen okvir… O~iglednoje da, jo{ uvek nije dovoqnooslawati se samo na ne~ijusvest, savest, vaspitawe i po-{tovawe, jer kada svega toga ne-ma, onda se ovakve pri~e, na`a-lost, ponavqaju…

Z. L. S.

U ^A^ANSKOJ BANCI ODR@AN KOMEMORATIVNI SKUP POVODOM SMRTI BIV[E DIREKTORKE MILANKE ANDRI]

SNA@AN KARAKTER I NESPORAN AUTORITET

PONOVO VANDALIZAM NA GRADSKOM GROBQU

OTI[LI NA POMEN, ZATEKLI RUINU

U SPOMEN PARKU BORBE I POBEDE OBELE@EN DAN USTANKA

Qiqana Cvijovi}

@RTVE SE NE SMEJUZABORAVITI

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 9REPORTA@A

Kada je, posle vi{egodi{weg radau “Starom gradu” ostala bez posla,nije se obeshrabrila i svrstalame|u `rtve tranzicije. Otklawa-ju}i kvarove po tu|im ku}ama, Da-rinka Dara Mijailovi} izdr`avaporodicu i {koluje dva sina stu-denta

Dok druge `ene u svojim torbamasla`u {minku i razna sredstva zaulep{avawe, Dara je ispuwava

alatom. Bez raznih {rafcigera i kle{tane izlazi iz ku}e, a neretko u torbu sme-sti i bu{ilicu. Ko zna koliko puta je ovadugonoga Draga~evka prepe{a~ila graduzdu` i popreko, u koliko je domova u{la,koliko {poreta i usisiva~a osposobilaza daqi `ivot? Ukoliko se suo~ila saslo`enijim kvarom, ni na kraj pameti jojnije bilo da odustane jer ona je borac, poprirodi i vaspitawu.

- Roditeqi su brata i mene u~ili danikada ne zaobilazimo probleme, a majkaMarija, najboqa mama na svetu, ~esto namje govorila da ne postoje neosvojive tvr-|ave ve} samo lo{i osvaja~i - zapo~iwe~etrdesetdevetogodi{wa Dara pri~u osvom putovawu kroz `ivot i profesiju.

U osnovnoj {koli, dok je jo{ `ivela urodnom selu Vi~i, bila je Vukovac, najvi-{e su je, isti~e, interesovale matematikai fizika, a uspe{no se bavila i raznimvrstama sporta. Odli~na je bila i u Sred-woj tehni~koj {koli u ^a~ku, gde je zavr-{ila za elektrotehni~ara, ali nije imalafinansijskih mogu}nosti da ode na fa-kultet. Zaposlila se u preduze}u “Starigrad” i u servisu, kao jedina `ena, radilavi{e od dve decenije.

- Odli~no sam se slagala sa kolegama.Uvek sam se lak{e sporazumevala sa mu-{karcima, `ene su sklone tra~arewu, a jato ne volim - iskrena je Dara.

Posle razvoda stekla je status samo-hrane majke, a kada je preduze}e privati-zovano postala nezaposleno lice. Ali,Dara je bila i ostala `ena - zmaj.

- Re{ila sam da ste~eno znawe i isku-stvo iskoristim za samostalan rad. U po-~etku nije bilo lako, nailazila sam napredrasude, jer nije uobi~ajeno da se `enabavi ovim poslom. Bilo je i komi~nih si-tuacija. Prijateqici jedne moje mu{teri-je bio je potreban elektri~ar. “Zva}u Da-ru”, re~e joj `ena koja me poznavala, a pri-jateqica je, iznena|ena, upita: “[to liga tako zove{?”

Ispri~ala nam je Dara jo{ jedan zani-mqiv doga|aj:

- Odem, po pozivu, da popravim nekiaparat. U ku}i neprijatna atmosfera,mu` i `ena se sva|aju, ne mogu da utvrdeko je kriv za kvar. Zavr{im posao, pitajukoliko ko{ta, a ja im ka`em: “Ni{ta, ni-ko nije kriv”.

Zbog stru~nosti, ali i vedrine kojuunosi u domove svojih klijenata, Dara neoskudeva u poslu. Nikada nije posegla zareklamom, radi iskqu~ivo po preporucii sa svojih deset prstiju uspela je da odga-ji dva sina - Slobodana, koji studira en-gleski i francuski jezik, i Uro{a, kojije odabrao fakultet za fizi~ku kulturu.

- Obojica su bili |aci Sredwe tehni~-ke {kole i obojica, kao i ja, stekli diplo-

mu elektrotehni~ara. Pri`eqkivala samda zajedno otvorimo firmu, ali oni suhteli da nastave {kolovawe i ja sam ih utome podr`ala. Imam divnu decu, odli~-no se sla`emo, a kada su u ^a~ku, idu samnom i poma`u mi u poslu - govori Dara,ne skrivaju}i maj~inska ose}awa.

Nije ona od onih {to vole da pri~ajunaduga~ko i na{iroko. Jedva je pristalana kratak razgovor, `uri u selo da pomog-ne roditeqima i bratu u poqoprivred-nim radovima.

- Ni{ta mi nije te{ko, va`no je da sene{to de{ava, vi{e volim jedan uzbu-dqiv dan, nego deset jednoli~nih - izla`eDara svoju `ivotnu filozofiju, a povre-meno “izbaci” po koji stih. Ume da seuhvati u ko{tac i sa rimom, a u jednom odtrenutaka inspiracije nastade i wen po-slovni moto: “Nema kvara/{to ne otkloniDara”.

E.V.

@ENA SA MU[KIM ZANIMAWEM

Posle nedavne poplave Dara jemnogim porodicama pomogla da apa-rate vrate u prvobitno stawe.

- Volim da poma`em qudima i si-gurna sam da }e mi dobra energija bi-ti uzvra}ena.

Sre}na je, ka`e, i kada uspe da po-pravi aparat koji je neko dobio napoklon ili mu je, iz drugog razloga,draga uspomena.

DOBRO SE DOBRIM VRA]A

- Kwiga je moje uto~i{te, ~itamkad god na|em vremena. Najvi{e do-bre romane, ali me interesuje i kwigeo nauci i novim tehnologijama. Vo-lim i muziku, rok naro~ito, jer onapokre}e emocije.

VOLI KWIGU I MUZIKU

DARA - MAJSTORICA ZA ELEKTROAPARATE

10 PETAK 11. JUL 2014. GODINEDRU[TVO

IZ PORODI^NIH ALBUMA

Kada su se maja ovegodine, u resto-ranu pod Avalom,okupili potomci

~a~anskog trgovca Petra^akarevi}a i wegove supru-ge Marine - imalo se {tavideti i zapamtiti.

- Do{lo nas je 45, od 49.Bilo je divno, jer svi mi,iako pripadamo razli~i-tim generacijama i `ivimona raznim stranama, ~ini-mo jednu veliku porodicu.Nismo se otu|ili, odr`ava-mo veze i uvek smo spremnida jedni drugima prisko~i-mo u pomo} - ka`e Petrovai Marinina unuka Nata{aPeri{i}, sa kojom razgova-ramo u wenom domu u ^a~ku,i pokazuje snop fotografi-ja koje svedo~e o atmosferiispuwenoj toplinom i qu-bavqu.

Na{a sagovornica, sre-}om, poseduje i mnogo sta-rije fotografije, koje pri-zivaju prohujalo vreme iqude koji vi{e nisu sa na-ma, kao i pri~u o ^akarevi-}ima, koju su joj prenelistariji i koju }e ona preda-ti mla|ima.

OD SEOSKOG DE^AKADO USPE[NOG ^A^ANSKOG TRGOVCA

Wen deda Petar, saznaje-mo, ro|en je 1885. godine, udraga~evskom selu Kotra-`i, od oca Jovana i majkeQeposave, koji su imalijo{ troje dece. Verovatnobi wegov `ivot tekao u sa-svim drugom pravcu da nijebilo u~iteqa koji je Qepo-savi rekao da bi bila veli-ka {teta da tako bistro ivredno dete ostane na selu ida ona wegove re~i nijeozbiqno shvatila. Majka jesina pe{ice dovela u ^a~ak

i predala ga trgovcu JankuEri}u, da kod wega izu~izanat i osposobi se za `i-vot. Ovaj momenat je biopresudan za budu}nost seo-skog de~aka. Janko je prepo-znao Petrove sposobnosti,posvetio mu punu pa`wu iod wega napravio izuzetnogtrgovca i ~oveka od povere-wa kome }e, kasnije, “preda-ti” radwu i odrediti ga za“staraoca mase” svojoj ma-loletnoj deci, do punolet-stva.

Godine1910. Pe-tar primau ortaklukM i j a i l aBojovi}a, aposao u du}anu,koji se nalazio uglavnoj ulici (dana{weGradsko {etali{te), lepoje napredovao. Ali, nai{lisu Balkanski ratovi i or-taci su mobilisani. U Pr-vom svetskom ratu, Petar jepre{ao Albaniju, bio jedan

od vojnika koji su pratilivolujska kola u kojima senalazio kraq Petar I Kara-|or|evi} i borio se na So-lunskom frontu. Kada sevratio iz rata, radwu, kojaje u trenutku wegovog odla-ska bila krcata raznovr-snom robom, zatekao je pot-puno praznu. Ortakluk saBojovi}em se raspada, ^aka-revi} kre}e iz po~etka, do-bija kredit za obrtni kapi-tal i za nove ortake uzimaDragi{u Terzi}a i Sveto-zara Gavrilovi}a. Osnova-li su izvozno - uvozno pred-uze}e “Terzi} - Gavrilovi}- ^akarevi}” i, osim trgo-

vine “na detaq”, ba-vili se poslovi-

ma na veliko(an gro). UH a j d u kV e q k o v o ju l i c i ,preko pru-ge, podigli

su dvo-spratni ma-

gacin sa kan-celarijom, u kome

}e kasnije biti osno-vana Fabrika reznog alata.

U radwu u Eri}a ku}i,koja svojom lepotom i dandanas zadivquje prolazni-ke, Petar je u{ao kao de~ak,a iz we iza{ao kao zreo ~o-vek i ugledan trgovac. Boqere~eno, izba~en je, jer su po-sle Drugog svetskog rata, uvreme kada je imovina pre-

lazila u svojinu dr`ave,predstavnici nove vlastibez najave banuli u radwu ibahato mu naredili da pre-da kqu~eve.

- Pitao je mo`e li da po-nese torbu sa namirnicama,koju su wegova deca kupilana pijaci i ostavila u du-}anu, ali mu nisu dozvoli-li. Penziju je stekao rade}ikao ~uvar na gradili{tupreduze}a “Ratko Mitro-vi}”, i to u no}noj smeni.Umro je 1961. godine - upo-znaje nas Nata{a sa `ivot-nim putem svog dede, kogapamti kao }utqivog, skrom-nog i ~estitog ~oveka, kojije `ivotne nevoqe podno-sio bez roptawa i u potpu-nosti bio predan porodi-ci.

POSLE MARININESMRTI NIJESE @ENIO

Za `ivotnu saputnicuperspektivni trgovac onogvremena odabrao je ~etrna-est godina mla|u Marinu,k}erku Milutina Radova-novi}a, du}anxije iz Ulicecara Lazara (dana{we drDragi{e Mi{ovi}a) i Sa-re, koja poti~e iz porodice]eramilac. Ven~ali su se10. maja 1920. godine, slede-}e godine dobili sina Mla-dena, a potom izroditi jo{petoro dece - Bo`idara, ko-ji je rano umro, Dragoslava,Nadu i bliznakiwe Veru i

Iz draga~evskog se-la Kotra`e majka jede~aka pe{ice do-vela u ^a~ak da u~izanat. Petar ^aka-revi} je postaougledan trgovac io`enio se MarinomRadovanovi}. Wihdvoje su ostavilibrojno potomstvo, aneki od potomakasa ponosom noseimena Petar i Ma-rina

^AKAREVI]I, FAMILIJAKOJA ODOLEVA VREMENU

Petrova i Marinina svadba, ^a~ak 1920.

Petar (prvi sleva) kre}e u rat Marina sa sinovima

Petar sa unucima

Marinina majka Sara (levo) sa ocem Milovanom]eramilcem, Beograd 1896.

Dok

je dr`ao radwu,

Petar je ~esto u Ko-

tra`u slao kola puna

namirnica za rodbinu. U

po{iqci bi se obavezno

na{li i slatki{i

za seosku decu.

11DRU[TVOPETAK 11. JUL 2014. GODINE

Qubicu. Porodi~no gnezdo su-

pru`nici su svili u novoi-zgra|enoj ku}i u Kara|or|e-voj ulici. Ispred stamenogporodi~nog zdawa Petar jesvojim rukama posadio dvelipe, koje su rasle kao izvode, opijale uku}ane i pro-laznike svojim mirisom inesebi~no ih {titile od

sunca i vru}ine. U Nata{i-nom se}awu na detiwstvova`no mesto zauzima i pro-strano kaldrmisano dvori-{te, sa pumpom za vodu istablima jabuka - budimki~ije je mladare wen deda do-neo iz Kotra`e. Baku Ma-rinu nije zapamtila, ali jeod starijih saznala da je bi-la vredna, po`rtvovana i

otmena `ena, da je imalaplemenito srce i pomagalaqudima.

- Oti{la je prerano,1942. godine, a wenom smr}ucela porodica je mnogo iz-gubila. Moja mama i wenasestra bliznakiwa ostalesu bez majke sa devet godina.Deda je te{ko podneo wenodlazak i nije se ponovo `e-nio. O Marininoj smrti seu porodici nije mnogo pri-~alo, jer je ta tema bila ve-oma bolna - pripoveda Na-ta{a o roditeqima svojemajke Qubice.

ME\U POTOMCIMAI OPERSKA DIVA

Petar ^akarevi} je us-peo da svu decu izvede naput. Najstariji, Mladen,postao je diplomirani gra-|evinski in`ewer, bio veo-ma cewen u svojoj struci, nesamo u zemqi ve} i van we, ineko vreme rukovodio In-stitutom za vodoprivredu“Jaroslav ^erni”. U prvombraku, sa operskom divom\ur|evkom ^akarevi}, do-bio je sina Petra, koji jestomatolog i sa porodicom`ivi u [vajcarskoj, ik}erku Jelenu, koja je krenu-la maj~inim stopama, aopersku karijeru izgradilau Nema~koj pod imenom Le-andra Overman. Mla|o ^a-karevi} je do kraja `ivotaostao privr`en zavi~aju,godinama je bio predsednik

Udru`ewa ^a~ana u Beogra-du i, po sopstvenoj `eqi,sahrawen je u rodnom gradu.

Me|u `ivima vi{e nijeni Dragoslav Gile ^akare-vi}. Kao ekonomista, naj-pre je radio u Lu~anima, aodatle pre{ao u predstav-ni{tvo “Tipoplastike” uBeogradu. Bio je o`ewenEmilijom, medicinskom se-strom na VMA, i sa wom do-bio k}erku Marinu, koja jezavrila studije ekonomije.

Nata{a nas upoznaje i sa`ivotom `enskog dela po-rodice.

- Tetka Nada je zavr{ila

gimnaziju, kao devojka seozbiqno bavila ko{arkomi me|u za~etnicima je ovogsporta u ^a~ku. Udala se zarudarskog in`ewera PetraObradovi}a, koji je tako|erodom iz ^a~ka. Wihov sinSreten je diplomirani ma-{inski in`ewer, a k}erkaMarina prevodilac za{panski jezik. Moja drugatetka, Vera, koju svi u fa-miliji zovu Lela, zavr{ilaje sredwu ekonomsku {kolu,postala supruga ivawi~kogadvokata Petra Mi}i}a, awihovi sinovi, Velisav iJovan, tako|e su vrsni advo-kati. Moja majka Qubica jepo profesiji {umarski teh-ni~ar, a otac Borivoje ]i-rovi}, ro|en u starosede-

la~koj porodici u Kulino-va~kom poqu, radio je kaolaborant. Osim mene, oniimaju i k}erku Ivanu, kojaje filolog, govori arapskii engleski jezik - navodiNata{a Peri{i}, pravnikpo profesiji.

Vredna je pomena, a u da-na{we vreme i po{tovawa,~iwenica da svi unuci ^a-karevi}a imaju porodicu idecu, a neki od wih i unu~i-}e. Nekoliko dana pre nego{to smo, u hladu Nata{i-nog dvori{ta, slu{alipri~u o ovoj familiji, uBeogradu je na svet stigaowen unuk Vidan Savi}, {e-sto po redu ~ukununu~e Pe-tra i Marine ^akarevi}.

E.V.

marketing 032/342-276

IZ PORODI^NIH ALBUMA

Sestre ^akarevi} sa ro|akom Petrom Ivanovi}em

Nata{a Peri{i} (desno) sa ro|akom LeandromOverman koja je preminula 2012. godine

Petar ^akarevi} sa sinovima, k}erkama, snahama i unukom Petrom

Porodi~no okupqawe u Beogradu, maj 2014.

12 PETAK 11. JUL 2014. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

ZAVR[EN UPIS U^ENIKA U SREDWE [KOLE

13OBRAZOVAWEPETAK 11. JUL 2014. GODINE

Uokviru Letwih dana kulture, u dvori-{tu Narodnog muzeja u ^a~ku odr`ava

se tradicionalna radionica “Leto u mu-zeju”, namewena deci od sedam do dvanaestgodina.- Radionica je likovno - edukativnog ka-raktera, a ove godine smo se opredelili zatemu “Ku}a i svakodnevni `ivot”. Decaimaju priliku da upoznaju svakodnevni`ivot u pro{losti, kao i delove na{e et-nolo{ke zbirke - obja{wava etnolog Iva-na ]irjakovi}. Istih dana, utorkom i ~e-tvrtkom, ali od 11 do 12 ~asova, u Muzeju,tako|e u programu Letwih dana kulture,Socijalna zadruga `ena “Bosiqak” orga-nizuje radionicu za odrasle, tokom kojepolaznici savladavaju dekupa` tehniku iwome obnavqaju dotrajale predmete.Radionica “Pokrenimo niti” uprili~enaje drugu godinu zaredom, u u~ionici Gim-nazije, sa ciqem da polaznici savladaju

osnove tkawa i pletewa.- Sredstva smo, kao i pro{le godine, do-bili od Ministarstva kulture, ali ovogaputa je Muzej u projekat ukqu~io i udru-`ewe “Bosiqak”. Prvi put su obuku poha-|ale samo osobe `enskog pola, a sada su seprijavila i tri mu{karca. Me|u polazni-cima je najvi{e sredwo{kolki - ka`eSne`ana A{anin, etnolog. InstruktorkeBiqana Anxi} i Leka Bojovi} planiralesu 120 ~asova prakti~ne nastave, a na kra-ju }e u~esnici u holu Gimnazije prireditizajedni~ku izlo`bu radova. E. V.

Uvreme zakqu~ewaovog broja “^a~an-skog glasa” drugi

upisni rok, predvi|en zau~enike koji u prvom rokunisu uspeli da obezbede me-sto u sredwo{kolskim klu-pama, jo{ uvek nije biookon~an. U prvom roku, kada je re~ o~a~anskim {kolama, svamesta su popuwena u Medi-cinskoj {koli, Gimnazijii Prehrambeno - ugosti-teqskoj {koli. Sumiraju}i utiske ovogo-di{weg upisa, direktorMedicinske {kole Milo-rad Blagojevi} ka`e da sunajaktuelniji obrazovniprofili i ovoga puta bili“farmaceutski tehni~ar” i“medicinska sestra - teh-ni~ar”, prvi zbog mogu}no-sti privatnog rada, a dru-gi zbog toga {to je veomatra`eno u inostranstvu. Uodeqewe budu}ih farmace-utskih tehni~ara u{li suu~enici koji su imali iz-me|u 81, 04 i 97, 60 bodova,dok je raspon bodova u ode-qewu op{teg smera izme|u80,20 i 96,40. - Evropa priznaje jedino

op{ti smer i zato ga ismatramo najboqim. Uovom odeqewu najve}i broju~enika je sa strane, ima ihi iz Lebana, Pirota, Ba-qevca na Ibru, Ivawice.Najmawe je ^a~ana, samopet. Izgleda da su na{a de-ca svesna da u Srbiji za me-dicinske tehni~are nemaposla, a mawe su pokretqi-va od vr{waka iz drugihkrajeva. @ao mi je {to namMinistarstvo nije odo-brilo profil “gerijatrij-ska sestra”, uveren sam da jeto zanimawe budu}nosti,jer je stanovni{tvo Srbije

sve starije. Tra`i}emo gaponovo - ka`e direktorMedicinske {kole.Sva mesta u prvom roku po-punile su i Gimnazija iPrehrambeno - ugostiteq-ska {kola. - Velika ve}ina upisanihu~enika je gimnaziju nave-la kao prvu `equ, {to zna-~i da nisu zalutali, a brojbodova je od 75 do 100. Kva-litet u~enika koji su kon-kurisali za dru{tveno - je-zi~ki smer je ne{to boqinego prethodnih godina,dok su kandidati za pri-rodno - matemati~ki zadr-

`ali visok nivo - konsta-tuje direktor GimnazijeIvan Ru`i~i}.Od Dragana Kova~evi}a,koji rukovodi Prehrambe-no-ugostiteqskom {kolom,saznajemo da je najboqe u~e-nike dobilo odeqewe budu-}ih turisti~kih tehni~ara(od 67, 96 do 90, 48 bodova),dok Vladan Nicovi}, di-rektor Ekonomske {koleka`e da su najkvalitetniji|aci u odeqewu “bankar-skih slu`benika” (od 64 do94 boda). On uo~ava da se“dowa granica” spustila uodnosu na prethodnu god-inu i smatra da je uzrok“kompozitni test” na zavr-

{nom ispitu, koji je osma-cima umawio broj bodovana osnovu uspeha. U Ekonomskoj {koli je zadrugi upisni rok mestaostalo samo na profilu“trgovac”, koje joj je Mini-starstvo prosvete naknad-no dodelilo.Tehni~ka {kola je tako|epopunila kvotu na ~etvo-rogodi{wim usmerewima,a predwa~ilo je intereso-vawe za zanimawa elektrostruke. - Pokazalo se da je ubedqi-vo najja~i profil “elek-trotehni~ar informacio-nih tehnologija”. U tomodeqewu }e biti sve suvi

odlika{i - nagla{avaMaksimovi}.U ovoj {koli je posle pr-vog roka mesta ostalo natrogodi{wim profilimaza autoelektri~are i elek-tromontere mre`a i po-strojewa.U Ma{inskoj {koli mestaza drugi upisni rok bilo jena ~etvorogodi{wimobrazovnim profilima“ma{inski tehni~ar zakompjutersko konstruisa-we” i “ma{inski tehni~arza reparaturu”, kao i natrogodi{wem profilu“operater ma{inske obra-de”.

E.V.

Polaznicima Regionalnog centra zatalente ^a~ak koji su na regional-

nom i republi~kom takmi~ewu osvojilijedno od prva tri mesta 8. jula su uru~enenagrade, na sve~anosti u sali Tehni~kogfakulteta. Obra}aju}i se u~enicima i wihovim men-torima direktor Centra Svetislav Mar-kovi} se vratio u novembar pro{le godi-ne, kada je u ^a~ku i Ivawici obavqenotestirawe novih polaznika.- U ovom ciklusu smo imali 390 polazni-ka, od kojih je 50 i ranije poha|alo Cen-tar. Mentorski rad, ~asovi i izrada rado-va, trajali su sve do takmi~ewa. Na regio-nalno, 11. maja u ^a~ku, iza{lo je 95, a zarepubli~ko se plasiralo 36 osnovaca i 26sredwo{kolaca. Na republi~koj smotri,7. juna u Kragujevcu u~estvovalo je desetregionalnih centara iz Srbije. Na{isredwo{kolci su osvojili pet, a osnovci

15 diploma, koje vrednuju ukupan rezultat- na testu i istra`iva~kom radu. Pola-znicima na{eg centra pripala je i 31spe-cijalna nagrada, koja se dodequje samo zarad - naveo je Markovi}, uz napomenu da jeme|u polaznicima ovda{weg centra biloi nekoliko u~enika iz Po`ege, ^ajetine iPriboja. Osim {to je Centar ove godine omaso-vqen, uvedene su i nove discipline, izoblasti dru{tvenih nauka, pa su u~eniciimali mogu}nost da se iska`u u 11oblasti - matematici, fizici, hemiji, in-formatici, biologiji, geografiji, isto-riji, engleskom jeziku, srpskom jeziku,kwi`evnosti i za{titi `ivotne sredine.Najboqi rezultat na takmi~ewima su, kaoi prethodne godine, postigli mladi mate-mati~ari, sa kojima su radile Vera Laza-revi}, profesor TF, i asistent Marija\uki}. E. V.

LETWEKREACIJEI ZANIMACIJE

NAGRA\ENI NAJBOQIPOLAZNICI REGIONALNOGCENTRA ZA TALENTE

RADIONICE NARODNOG MUZEJAI UDRU@EWA “BOSIQAK”

NAJPRIVLA^NIJA ZANIMAWA IZ OBLASTIMEDICINE, INFORMATIKE I EKONOMIJE

NAU^ITE DA [IJETE, OBEZBEDITE SEBI RADNO

MESTO, PREKVALIFIKUJTE SE

SVE ^A^ANSKE KONFEKCIJE (BE-EXPORT, SS-TEKSTIL,MOKOTEKS, DETEKS ITD), IMAJU IZRA@ENE POTREBE ZA VE]IM

BROJEM [IVA^A, KOJIH NEMA NA TR@I[TU RADA.MI VAM PRU@AMO PRILIKU DA POHA\AJU]I III NIVO

UBRZANOG KURSA [IVEWA, STEKNETE NOVU VE[TINU I UZOBEZBE\ENU PRAKSU ZASNUJETE RADNI ODNOS,

KURS PO^IWE 21. 6. TRAJE 4 NEDEQE, SVAKOG RADNOG DANAPO 4 SATA. TO VREME, NARAVNO UZ VA[ TRUD, JE DOVOQNO DA

SAVLADATE VE[TINU [IVEWA NA INDUSTRIJSKIM MA[INAMA,KORI[]EWE SPECIJALNIH PAPU^ICA I ALATA.

KURS VODI TEKSTILNI IN@EWER SA VI[EGODI[WIMISKUSTVOM U RADU U KONFEKCIJAMA.

ZA SVE IFORMACIJE SE MO@ETE OBRATITI NA TEL: 061/229-2801

ILI LI^NO U UL. PIVARSKA 10 U TERMINU 11 - 17 ~asovaU^INITE NE[TO ZA SEBE I PRIJAVITE SE

ateljedobrihkrojeva@gmail.comfacebook.com/kurskrojenjaisivenja

14 PETAK 11. JUL 2014. GODINEDRU[TVO

Sposobnost da prepoznamo i razli-kujemo medijsku manipulaciju odprofesionalnog i odgovornog no-

vinarstva nije uro|ena, ve} se sti~e tokom`ivota. Mladi su najpodlo`niji uticajumedija, jer nemaju razvijenu kriti~ku svest.O ovoj temi pi{e Velimir ]urgus Kazi-mir u kwizi „O medijskoj pismenosti“.

@ivimo u vremenu informacija, u kometinejxeri najve}i deo svog slobodnog vre-mena provode uz internet i televiziju.Uticaj informacija iz ovih, ali i drugihmedija, na formirawe li~nosti tinejxeraje veliki, jer oni te informacije nesvesnoprimaju. Medijski arhiv Ebart je 2011. go-dine objavio kwigu “O medijskoj pismeno-sti”, namewenu mladima. Oni medijske sa-dr`aje konzumiraju bez kriti~kog stava, aova kwiga treba da poslu`i kao priru~nikza razumevawe medija.

Medijska pismenost podrazumeva pose-dovawe kreativnih i kriti~kih ve{tina iznawa koji poma`u da se razumeju medijskisadr`aji, da se tuma~e i kriti~ki ocewuju,ali i da se stvaraju novi. Ove ve{tine omo-gu}avaju da bude shva}ena prava uloga me-dija, da se oslobodimo stereotipa i pa-`qivo i kriti~ki posmatramo informa-cije koje dobijamo. Sposobnost da prepo-znamo i razlikujemo medijsku manipulaci-ju od profesionalnog i odgovornog novi-narstva, nije uro|ena. Ona se sti~e i na wuuti~e okolina – dru{tvo, {kola, rodite-qi.

- Sve mawe je u svakodnevnom `ivotuslepog poverewa u {tampanu re~ ili poru-ku plasiranu preko neke nacionalne tele-vizije, posebno one dr`avne. Ipak, i daqese mnogo vi{e veruje nego sumwa. Odnosno,veruje se se detaqima, a sumwa u globalnusliku i obja{wewe“, konstatuje autor kwi-ge “O medijskoj pismenosti”.

Razumevawe medija, wihovo delovawe,na~in na koji funkcioni{u, kako se plasi-raju i primaju poruke, kako se prate i ana-liziraju, veoma su va`ni za mlade qude, aveliku odgovornost za to ima i obrazovni

sistem. Koliko se o medijskoj pismenostiraspravqa u na{em obrazovawu, razlikujeod {kole do {kole.

On podse}a na osnovne principe novi-narstva, kao i na osnovna pitawa na kojatreba da odgovori svaki novinarski tekstili prilog: ko, {ta, gde, kada, za{to i ka-ko. Samo takva informacija je potpuna.Pi{e i o rubrikama i medijskim `anrovi-ma, potpunosti informacija, eti~kom ko-deksu novinara, pravu na li~ni stav, objek-tivnosti, pravu na privatnost, ali i o on-lajn novinarstvu i upotrebi novih medija.

- Sa internetom je svet informacija do-`iveo revolucionarnu promenu. Ta prome-na nije zavr{ena. Re~ je o procesu koji ob-jediwava razli~ite aspekte tehnolo{kog,hardverskog, razvoja i inovacija u sferiprogramirawa i lingvistike. Mobilna te-lefonija sve vi{e postaje ravnopravnamultimedijalna platforma za pristup raz-li~itim informacijama. Istovremeno,svaki korisnik takvog mobilnog telefonapostaje potencijalni proizvo|a~ novihinformacija, pi{e Velimir ]urgus Kazi-mir.

Dakle, svi smo mi kreatori novih in-formacija. Nisu sve proverene, a mnogipoveruju odmah. Da bi se razvila svest ozna~aju kriti~kog i analiti~kog odnosaprema medijskim sadr`ajima, Medijska ko-alicija, koju ~ine Nezavisno udru`ewe no-vinara Srbije, Udru`ewe novinara Srbi-je, Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodi-ne, Asocijacija nezavisnih elektronskihmedija i PU Lokal pres, je pokrenula Kam-pawu za medijsku pismenost - “Ne daj da tespinuju”. Ova kampawa podr`ana je bespo-vratnim sredstvima Ameri~ke agencije zaregionalni razvoj, a sprovodi je P.R.A.agencija. Na sajtu www.medijskapisme-

nost.net se nalazi dosta tekstualnih i vi-deo materijala ~ija je svrha da uti~u na bo-qe razumevawe, ne samo pojma medijske pi-smnosti, ve} i na~ina na koji mediji uti~una konzumente.

“^a~anski glas” }e u sredu proslavitisvoj 82. ro|endan. Obele`avawe datumaosnivawa “^a~anskog glasa”, uvek je po-vod za osvrt na daleki po~etak. [tampa-we prvog broja lista pokrenuli su 16. ju-la 1932. godine diplomirani pravnik\or|e \oko Milovanovi} i profesorVladimir Kosti} Kostin. Po~iwalo seskromno, list je slagan ru~no, slovo poslovo, red po red, a stiglo se do kompju-tera, Interneta i dnevnog portala.

Ve} na naslovnoj stranici prvog bro-ja osniva~i su definisali svoju misijure~ima:

“... Izvesni prija-teqi nas u tom smisluodvra}aju od na{eg po-ku{aja. Me|utim,imaju}i pred sobom sa-mo jedan uzvi{eni za-datak, mi }emo, ma ipo cenu velikih te-{ko}a, otpo~eti jednoi i rizi~no delo, ra-~unaju}i unapred naprobu|enu, visokusvest svih na{ih ^a-~ana. Na{ ciq je da-kle, lokalno kultur-ni-prosvetni, komu-nalni i obave{taj-ni...”.

Zahvaquju}i toj “probu|enoj visokojsvesti” na{ih ~italaca, ovaj nedeqnik jeopstao, uprkos nezapam}enoj konkurenci-ji koju name}u savremene tehnologije ko-municirawa, i to, kao jedan od najstari-jih lokalnih listova na Balkanu. U ovojkategoriji u Srbiji je pre “Glasa” osno-van jedino “Pan~evac”. Gaze}i devetu de-ceniju postojawa na{ nedeqnik, koji od-uvek izlazi petkom, sa tako dugom tradi-cijom u informativnoj i izdava~koj de-latnosti, po mi{qewu mnogih na{ih ~i-talaca, je brend Grada ^a~ka i Moravi~-kog okruga. U proteklom periodu obja-vqeno je vi{e od 4.000 brojeva. U listu su

pisali i sara|ivali sve ove godine mno-gi poznati i priznati ^a~ani, ali i sa-radnici iz drugih sredina, akademici,advokati, lekari, profesori univerzite-ta, kwi`evnici, slikari, pesnici... Zarazliku od tog doba, kada su se novinar-stvom u ^a~ku bavili iskqu~ivo mu{ka-rci, dana{wu redakciju ~ine `ene.“Glas” je po kadrovskoj strukturi najpro-fesionalniji medij u okrugu, jer redak-ciju ~ini osam visokoobrazovanih novi-nara. Novinari nisu {tedeli sebe, a vr-lo ~esto nisu bivali po{te|eni... List je

svojim pisawem i istra`ivawima otkri-vao mnoge talentovane qude iz sveta nau-ke, kulture, sporta, koji su postali zna-~ajna imena u zemqi i svetu, a mnogi su sei sami ogla{avali u na{em listu. Kadabude pisana istorija ^a~ka, istra`iva-~i }e, kao i do sada, koristiti ne samozvani~na dokumenta mnogih institucijave} i tekstove “^a~anskog glasa”, zato{to je na svojim stranicama na{ list ~i-taocima ponudio `ivot, sa svim uzleti-ma i padovima. Za vi{e od osam decenija,“Glas” se uzidao u istoriju ovog grada,nastoje}i da bude i ostane - hroni~ar,glasono{a i ogledalo vremena i qudi uwemu. Z. L. S.

Poslovna jedinica Audiovoxa u ^a~ku, u Ulici kraqa Petra I broj 30, omogu}i-la je gra|anima besplatnu proveru sluha u ^a~ku. Svi zainteresovani gra|ani ter-min mogu zakazati pozivom na broj telefona 032/347-885, od devet do 16 ~asova.

Jedna u pet osoba preko 55 godina starosti ima neke pote{ko}e sa sluhom, a ka-ko godine prolaze taj odnos se pove}ava na jednu osobu od tri. Jasniji sluh pravirazliku u velikom broju situacija u komunikaciji sa familijom i prijateqima,prilikom gledawa televizije, u~e{}em u saobra}aju i dr.

MEDIJSKA PISMENOST

NAU^ITE DA RAZUMETE MEDIJE

BESPLATNA PROVERA SLUHA U ^A^KU

“^A^ANSKI GLAS” 16. JULA SLAVI 82. RO\ENDAN

UPRKOS KONKURENCIJI

MODERNIH KOMUNIKACIJA

Sedi{te redakcije danas u Bulevaru oslobo|ewa 37

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 15SELO

Pod pokroviteq-stvom Grada ^a~-ka, a u organizaci-

ji Udru`ewa proizvo|a~akajsije i ostalog ko{ti~a-vog vo}a “Miokova~ka kaj-sija” i Mesne zajednice“Miokovci”, sutra i u ne-dequ, u Miokovcima }e bi-ti odr`ana {esta manife-stacija pod nazivom “Danisrpske kajsije”. Manife-stacija je posve}ena pro-fesionalnom vo}arstvu, aposebno prosperitetu kaj-sije i ostalih ko{ti~avihvrsta vo}aka na na{emprostoru, kao i strategijirazvoja agro-biznisa.

Zamenik gradona~elni-ka Radenko Lukovi}, ista-kao je da su “Dani srpskekajsije” zna~ajna privred-no - turisti~ka manife-stacija, jer ona promovi{e

kajsije, Miokovce i Grad^a~ak.

- Ovo je prilika da serezmene iskustva poqo-privrednika, otkupqiva~ai prera|iva~a kajsije. Nana{em terenu kajsija se uz-gaja na oko 200 hektara, sa-mo na podru~ju Miokova-ca, sa velikim procentom{e}era, visokim procen-tom suve materije i pro-se~nim prinosom od osamdo deset tona. Grad podr-`ava ovu manifestaciju ifinansijski sa 400.000 di-nara. Veliki problem sakojim se suo~avaju proiz-vo|a~i kajsije je niska ot-kupna cena, koja je ispodsvakog nivoa - rekao je Lu-kovi}, na konferenciji zanovinare, odr`anoj u po-nedeqak.

U ciqu unapre|ewa

proizvodwe kajsije, bi}eodr`an i okrugli sto, nakome }e u~estvovati poqo-privredni proizvo|a~i,prera|iva~i i stru~waciiz ove oblasti.

- Na okruglom stolu }e-mo diskutovati o kajsijisa stru~ne i nau~ne strane.U dogovoru sa organizato-rima, odlu~ili smo da ovegodine razgovaramo o“Sortimentu kajsije u na-{oj zemqi i u regionu”. Uokviru ove teme, osvrnu}e-mo se na to {ta se gaji kodnajve}ih svetskih proizvo-|a~a kajsije, u Turskoj,Iranu, Uzbekistanu. Za-tim, {ta se to gaji u bli-`im zemqama, Italiji,kao najve}em evropskomproizvo|a~u, [paniji,Francuskoj, Rumuniji,Ma|arskoj, i na kraju {taje trenutno kod nas aktuel-no i kakve su mogu}nostida sorte iz okru`ewa u|u una{e zasade. Predavawe outicaju na~ina prerade ko-{ti~avog vo}a na prinosrakije, odr`a}e BrankoPopovi}, sa Instituta zavo}arstvo u ^a~ku. Profe-

sor Agronomskog fakulte-ta dr Tomo Milo{evi} go-vori}e o iskustvima gaje-wa tre{we u gustoj sadwi -najavio je Ivan Gli{i}, sakatedre za vo}arstvo Agro-nomskog fakulteta iz ^a~-ka.

U okviru ove manife-stacije predvi|en je i bo-gat kulturno-umetni~kiprogram, koji }e biti rea-lizovan u saradwi sa KUD“Abra{evi}”, a koji je na-javio umetni~ki rukovodi-lac Dragi{a Gavrilovi}.

Vojkan Tomi}, predsed-nik UO Udru`ewa “Mio-kova~ka kajsija” upozorioje da grad posledwih godi-na uni{tava plod i apelo-vao na lokalnu samoupravuda se ubudu}e rakete za od-branu od grada nabavqaju unovembru ili decembru.

- [tete su ogromne i tonije prvi put da se de{ava.Posledwih nekoliko godi-na nas uni{tava grad, a~ak se postavqa i pitaweopstanka. O{te}ena su istabla, ne samo plodovi.Posle grada pojavile su sebolesti na stablima koje

}e biti te{ko sanirati.Uni{teni su i mladari zaslede}u godinu. Ako se nebude ni{ta uradilo na po-boq{awu protivgradneza{tite, postavqa se i pi-tawe opstanka mladih naselu. Mi smo spremni dau~estvujemo u kupovini ra-keta - rekao je Tomi}.

U selima ~a~anskog kra-ja posledwih godina bele-`i se tendencija porastaprinosa kajsije, a i sve jevi{e zasada sa ovom vo}-kom, pa se o~ekuje da za pet- {est godina koli~ine bu-du duplirane. Novi zasadinikli su u Mili}evcima,Kamenici, Prawanima…Prema re~ima predsednikaMZ “Miokovci” ZoranaNikitovi}a, ove godine jesmawen prinos kajsije, ko-ji }e biti oko 150 vagona,{to je dvostruko mawe ne-go pro{le godine, dok jeotkupna cena samo 20 dina-ra. Tom prilikom, Niki-tovi} je zahvalio rukovod-stvu Grada ^a~ka na podr-{ci, ovoj veoma zna~ajnojmanifestaciji.

N. R.

Vremenske nepogode, ki{a igrad, znatno su o{tetile iumawile ovogodi{wi pri-

nos kajsije, a proizvo|a~i su po-sebno nezadovoqni otkupnom ce-nom od 20 dinara, jer smatraju daje veoma niska. Tim povodom,predstavnici Udru`ewa proizvo-|a~a kajsije i ostalog ko{ti~avogvo}a “Miokova~ka kajsija”, u po-nedeqak su se sastali sa zameni-kom gradona~elnika Radenkom Lu-kovi}em, zahtevaju}i da lokalnasamouprava posreduje u re{avawuovog problema, tako {to bi omo-gu}ila kontakte sa otkupqiva~i-ma, radi dogovora o prihvatqivojceni.

Zoran Nikoli}, vo}ar i pred-sednik MZ “Miokovci”, ka`e da jetrenutna otkupna cena kajsije od20 dinara “prava katastrofa”.

- Cena proizvodwe kajsije jeoko 27 dinara. Dakle, mi smo u mi-nisu. To je katastrofa za na{e se-lo. Nije problem samo ova godina,i pro{le je otkupna cena kajsije

bila niska. Ako neko ne bude rea-govao, grad ili dr`ava, da se cenapodigne bar za nekoliko dinara,bi}e to veoma lo{e za proizvodwukajsija, kao i za samo selo, jer kao{to vidite, sela se sve vi{eprazne. Mi proizvo|a~i nemo`emo da uti~emo nacenu, nas niko ne pita,a ne znamo naosnovu ~ega se tecene formira-ju. Cena kajsijena svetskom tr-`i{tu je od 60centi do 1,15evra. Kod nas je mizerna, 20dinara - kazao je Nikoli}.

Prema wegovoj proceni, realnacena za kilogram kajsija, koja biproizvo|a~ima omogu}ila mini-malnu zaradu, je 40 dinara.

Predsednik UO Udru`ewa

“Miokova~ka kajsija” Vojkan To-mi}, istakao je da }e pre bacitikajsiju, nego da je predaje po ceniod 20 dinara.

- Ovih dana je po~eo otkup, a ce-na je 20 dinara. I grad nas je pri-li~no o{tetio. Ako ostane ovakva

cena ne}u je predava-ti, svu kajsiju

}u baciti upotok - re-kao je To-mi}, doda-ju}i da }e

se posle ovesezone, proiz-

vo|a~i udru`iti, kako bipoku{ali da naprave sopstvenuhladwa~u.

- Poku{a}emo da napravimohladwa~u, o~ekujemo podr{ku lo-kalne samouprave, ali se moramoizboriti da prodamo ovogodi{wi

rod - nagla{ava Tomi}.Zamenik gradona~elnika Ra-

denko Lukovi} sla`e se sa proiz-vo|a~ima da je cena veoma niska ida dovodi u pitawe opravdanostgajewa kajsije.

- Mi mo`emo da saslu{amo na-{e vo}are sa kojim problemima sesuo~avaju, ali na niske otkupnecene grad ne mo`e da uti~e. Poku-{a}emo da spojimo proizvo|a~e,prera|iva~e i otkupqiva~e, kakobi postigli dogovor oko neke ko-rektne cene. ^iwenica je da je ot-kupna cena od 20 dinara za kilo-gram kajsija nerealna, a {ta jeuticalo da u godini, kada je rodispod proseka, bude tako niska,te{ko je re}i. Imamo velikog ot-kuqiva~a “Takovo” i stupi}emo ukontakt sa rukovodstvom ove fir-me - rekao je, izme|u ostalog, Lu-kovi}. N. R.

Subota, 12. jul10,00 - Liturgija u miokova~koj crkvi15,00 - Postavqawe izlo`bi kajsije, prera|evinaod kajsije, starih i novih rukotvorina, umetni~-kih radova i sli~no15,30 - Otvarawe izlo`bi16,00 - “Okrugli sto” u miokova~koj {koli18,00 - Sve~ano otvarawe manifestacije (defileko~ija kroz selo, polagawe venaca borcima rataod 1912. do 1918. godine, intonirawe himne, bla-gosiqawe manifestacije od strane sve{tenika,beseda gradona~elnika, dodela priznawa najbo-qim proizvo|a~ima kajsije i zaslu`nima za odr-`avawe manifestacije) 18,30 - Sve~ana akademija (uvodna re~ gradona~el-nika, kulturno - zabavni program)20,30 - Saborisawe pod {atrom

Nedeqa, 13. julProdaja kajsije i sportske aktivnosti

PROGRAM

SUTRA PO^IWE MANIFESTACIJA POSVE]ENA PROFESIONALNOM VO]ARSTVU

DANI SRPSKE KAJSIJE

PROIZVO\A^I KAJSIJE NEZADOVOQNI OTKUPNOM CENOM OD 20 DINARA

„PRAVA KATASTROFA”

PIJA^NI BAROMETAR

POVR]Ekrompir 50 pasuq 300 - 350paprika 100 - 120paradajz 80 - 100krastavac 70 - 80praziluk 100tikvice 50 gra{ak 250brokoli 300boranija 200kupus 50 karfiol 300per{un 30{argarepa 40 cvekla 60zelena salata 25 crni luk 50beli luk 400 rotkvice 30

VO]Esve`e {qive 80 - 100suve {qive 250 - 400{umske jagode 1.000jabuke 130kru{ke 100borovnica 800tre{we 250vi{we 80kajsije 100breskve 70 - 100jagode 150maline 250lubenice, diwe 50, 80ju`no vo}e 100 - 250orasi 700 - 800

MLE^NA PIJACAprojino bra{no 90pili}i 350 - 370jaja 6 - 12kajmak 500 - 600sir 250 - 400pr{uta 1.300 - 1.500slanina 350 - 800suxuk 800 - 850

STO^NA PIJACAteli}i - nematovqenici - 180prasi}i 230 - 250ovce 130 - 140jagwad 220 - 230p{enica 25kukuruz 24je~am 25

16 PETAK 11. JUL 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGEKao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbr`i i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-ri Vulkan u Roda centru.

Predstavqamo vamru`i~aste pri~e o qu-dima i `ivotiwama, pu-ne pustolovina, pou~nei tople, pri~e za ~etvo-rogodi{we, petogodi-{we, {estogodi{we isedmogodi{we devoj~i-ce, prilago|ene wiho-vom uzrastu. Devoj~ice}e u ovim zabavnim kwi-gama mo}i da u`ivaju upredivnim klasi~nimbajkama i basnama, kao iu prelepim crte`ima.

On je pla}eniubica. I ima ne-ka pravila zavas. Ali pravilasu tu da bi se kr-{ila, zar ne?

Ako ~itate ovo, viste ro|ene ubice i qu-di koji su vas regru-tovali to znaju. Ima-te sve potrebne kvali-fikacije. Prvo, nikovas nikada nije voleo– dakle, ne ose}ate em-patiju zbog gubitka.Da biste iskusili gu-bitak, morate imatine{to {to }ete izgu-biti. A kako je qubav,koju nikada niste osetili, ne{to najzna~ajnije {to ~ovekmo`e da ima, li{eni ste svakog ose}awa.

Xon Lago je lo{ momak, ali najboqi u onome {to ra-di. Najuspe{niji je ~lan mre`e pla}enih ubica zaposle-nih u izmi{qenoj kompaniji, koja svoje kandidate zapra-vo obu~ava da se uvuku u multinacionalne korporacije ielimini{u strogo ~uvane rukovodioce. Xon je unajmqenda ubije za{ti}enog partnera firme u presti`noj advo-katskoj firmi na Menhetnu. Dok priprema kafu i odgo-vara na telefonske pozive, savr{eno lako pribli`ava sesvom ciqu. Me|utim, ovog puta hvata se u ko{tac sa naj-privla~nijim i najte`im suparnikom do sada, prelepomagentkiwom FBI-ja koja vreba istu `rtvu.

[ejn Kun ADRESA NEPOZNATA

PRI^E ZA DEVOJ^ICEOD [EST GODINASvetom liturgijom,

koja }e sutra bitislu`ena u osam ~a-

sova u mesnoj crkvi Sve-tog Joakima i Ane, zapo-~e}e drugi po redu, obno-vqeni Petrovdanski sa-bor u Preqini, ~ija tra-dicija datira jo{ s kraja19. veka. Organizatorovog Sabora je KUD “Pre-qina” iz Preqine, na ~e-lu sa predsednikom Mi-lisavom Marjanovi}em,koji je najavio celodnev-ni program. Doma}in sab-ora je dr Miladin[evarli}. Nakon lomqe-wa slavskog kola~a, u

10,30 usledi}e vo`wa fi-jakerima kroz selo, koji}e me{tane pozvati na sa-borovawe. U 12 ~asova za-

po~e}e takmi~ewe u kuva-wu gula{a, pobednici }ebiti progla{eni u 18, 45,neposredno pred po~etak

kulturno-umetni~kogprograma u 19 ~asova.Sve~ani defile u~esnikaprograma, kulturno-umet-ni~kih dru{tava, izvor-nih peva~kih grupa i dru-gih izvo|a~a, krenu}e u 18~asova. Dok se gula{ budekr~kao, u 17,15 startova}efudbalsko nadmetawe ve-terana. Svi sadr`aji Pe-trovdanskog sabora odr-`ava}e se u crkvenoj por-ti, a u slu~aju ki{e bi}eizme{teni u sportsku ha-lu, ka`e u ime organiza-tora Milisav Marjano-vi}.

Z. L. S.

Pod sloganom “Drugo i druga-~ije” u ponedeqak }e u na{emgradu u okviru programa

Letwi dani kulture ^a~ak 2014. za-po~eti Festival ambijentalne i etnomuzike “Karusel” u oraganizacijiistoimene Asocijacije za umetnost ikulturu i, po prvi put, uz partner-stvo Turisti~ke organizacije ^a~ak.Festival }e trajati do 14. avgusta, arealizova}e se u naredna ~etiri po-nedeqka od 20,30 do jedan sat poslepono}i, u dvori{tu Umetni~ke gale-rije “Nade`ada Petrovi}”. Umetni~-ki direktor manifestacije je Du{anDarijevi}, a Predrag Boji} je liceodgovorno za tehni~ku realizacijufestivala, koji }e pored ostalog, pr-vi put u na{em gradu imati direktanprenos na internetu. Po~etku Festi-vala prethodi izlo`ba fotografija“Karusel 2013” koja }e ve~eras bitiotvorena u Galeriji “Risim”. Festi-val }e u ponedeqak, 14. jula sve~anootovoriti ~uveni ~a~anski kantau-tor Zoran Brankovi} sa grupom “Ko-lence” (Biqana Petkovi} i VesnaIli} Dimi} - ^a~ak/Beograd); Niko-la Staki} (Krupaw/Beograd), MinaMatija{evi} trio (AleksandarAlempijevi} i Stevan Milijinovi} -^a~ak); Muris Varaji} (Sarajevo) i“Fish in oil” iz Beograda. Narednog

ponedeqka nastupi}e: Jerry Ma`gon

iz Maribora, Nikola Radovi} bend(^a~ak/Beograd), Pera Xo i NenadZlatanovi} (Beograd), Milan Petro-vi} Quartet, Beograd i “Troublema-

kers” ^a~ak. Ve~e 28. jula otvori}eBranislava Jokovi} iz Lu~ana, a na-staviti sa svirkom bendovi “Ara-mu{“ iz Vrwa~ke Bawe, “Naked” izBeograda, “Anima mundi” i “Jazz

selekcija” iz ^a~ka. U ponedeqak, 4.avgusta svira}e “Zhizon” iz Zrewani-na, “Preduze}e za muzi~ku recikla-

`u” iz Beograda, “Jazz project” iz^a~ka, “Ti Fafa i ja“ i “Echo ega” izKragujevca.

Pored `ivih svirki, Festival }epratiti i muzi~ke radionice koje seodr`avati od 15. jula do 8. avgusta udvori{tu Narodnog muzeja od 20,30do 22 sata, a premijerno }e 11,12. i 14.avgusta od 20,30 u galerijskom pro-storu Umetni~ke galerije biti odr-`an i “NUMA FEST”, koncert autor-ske nove umetni~ke i ambijentalnemuzike. Z. L. S.

VODI^ KROZ KULTURNADE[AVAWA

DOM KULTURE

Petak i subota, 11. i12. jul 2014. - KAKO DADRESIRATE SVOGZMAJA 2 (3D), dugome-tra`ni animiranifilm (velika sala u 16i 18 ~asova)

Petak i subota, 11. i 12. jul2014 - TRANSFORMERSI: DO-BA IZUMIRAWA (3D), igranifilm rediteqa Majkla Beja (ve-lika sala u 20 ~asova)

Subota, 12. jul 2014. - PRE-ZENTACIJA, pozori{ni komadu izvo|ewu Teatra “Estet” iz^a~ka. Tekst: Boris Kapetanovi}; Re`ija: Ba}ko Bu-kumirovi}; Organizacija: Dom kulture ^a~ak

Plato kod restorana “Sunce” u Ov~ar Bawi, u20:30

OD PONEDEQKA PO^IWE FESTIVAL AMBIJENTALNE I ETNO MUZIKE „KARUSEL 2014”

„DRUGO I DRUGA^IJE” DIREKTNO NA INTERNETU

SUTRA PETROVDANSKI SABOR U PREQINI

FIJAKERE, FOLKLOR I FUDBAL ZA^INI]E GULA[

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 17PRAVOSLAVQE

18 PETAK 11. JUL 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Kako je zaista po~eoraspad Jugoslavije. Ovakwiga govori o tome kako jedo{lo do napu{tawa tito-izma, do tog presudnog eko-nomskog i do sada pre}ut-kivanog istorijskog pre-vrata.

Neprikosnoveni vladarsocijalisti~ke Jugoslavijeod 1944. do svoje smrti1980. godine, Josip BrozTito je u posledwih osamgodina `ivota u su{tiniponi{tio sve ono po ~emusu ga i svet i istorija pre-poznavali i prihvatali. Odlu~io je da, uz podr{ku svognajbli`eg saradnika Edvarda Kardeqa, Jugoslaviju i we-nu vladaju}u partiju vrati dvadesetak godina unazad, daraspar~a centralizovanu i koherentnu dr`avu, da napu-sti politi~ku filozofiju koja ga je posle razlaza sa Sta-qinom u~vrstila kao vo|u ne samo najsno{qivije i naj-prosperitetnije zemqe Isto~ne Evrope nego i pokretanesvrstanih zemaqa koje su se izmakle blokovskoj podelisveta.

Odlu~io je da okrene le|a „titoizmu“.Koji su sve uzroci doveli do ovakvog raspleta, {ta su

bili objektivni a {ta subjektivni razlozi za ovaj zao-kret, koliko su u predstoje}em krvavom raspadu Jugosla-vije igrali ulogu stari nacionalni antagonizmi ju`no-slovenskih naroda, koliko ustav iz 1974, a koliko re-formski kurs i nezaustavqiva liberalna politi~kastrujawa u jednoj ve} oko{taloj i istro{enoj ideolo{kojmatrici – pitawa su na koja u svom nepristrasnom istra-`ivawu razli~itih uzroka raspada Jugoslavije postavqapublicista Pero Simi}.

Neispri~ana pri~a otajnom ratu SjediwenihAmeri~kih Dr`ava. Uzbu-dqivo svedo~ewe zasnova-no na iskazima u~esnika isvedoka o novoj vrsti taj-nog rata – istina koja pre-vazilazi najneverovatnijetrilere.

Sjediwene Ameri~keDr`ave po svetu vode novuvrstu rata protiv islam-skog ekstremizma. To je taj-ni rat koji se pro{irio izPakistana i Avganistanana Jemen i Afriku. CIA jepostala vi{e nego ikad paravojna agencija, kojoj Bela ku-}a daje naloge za ubijawe neprijateqa. Ona sve vi{e ko-risti privatne bezbednosne firme i bespilotne leteli-ce da izvodi ubistva „preko posrednika“, a Pakistan jenajistaknutije bojno poqe za ovu tajnu vojsku.

U kwizi Hirur{ki precizno Mark Mazeti iznosi ne-verovatnu pri~u u koju su upleteni visoki zvani~nici.Tu su na~elnici ISI-ja u pat poziciji sa slu`benicimaCIA, a Pentagon s Belom ku}om. Iznet na izuzetan na-~in i uverqivo ispripovedan, tekst Hirur{ki preciznopravo je otkrovewe.

Mark Mazeti je dobitnik Pulicerove nagrade, kao idrugih nagrada za novinarski rad. Kwiga Hirur{ki pre-cizno je uzbudqiva, po sadr`aju podse}a na triler, ali jedokumentovana.

Mark MazetiHIRUR[KI PRECIZNO

Pero Simi}BROZ PROTIV TITA

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i ukwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,radno vreme 9-21.

Kulturno istorijski centar “Srpska kruna” iz Kragu-jevca odlikovao je nedavno zdravi~ara iz ^a~ka Tomi-slava S. Kecovi}a Ordenom “Kruna” Prvog reda za

“gra|anske zasluge u negovawu ostvarenih rezultata u oblastikulture Stare Srbije”. Ovo “Sveto znamewe ~asti i du`no-

sti” kako su naveli darodavciodlikovawa, Kecovi}u je uru-~ila generalni sekretar “Srp-ske krune” Mirjana Radenko-vi}. Kecovi} je kao zdravi~ari peva~ izvornih narodnih pe-sama vi{e puta nastupao na du-hovnim i kulturnim manife-stacijama u organizaciji oveinstitucije, pored ostalog nasmotrama “Abra{evi}a” iz ce-le Srbije, kwi`evnim promo-cijama i drugim kulturnim iistorijskim doga|ajima u gra-du na Lepenici, u srcu [uma-dije. Z. L. S.

Letwe dane kulture ^a~ak 2014,otvorili su 27. juna na Grad-skom trgu koncertom “Srcem

za grad” Mladena Gojkovi} i KUD“Srpski jelek”. Ovu humanitarnu ma-nifestaciju pod istim nazivom Goj-kovi}ka organizuje ve} peti put, anamewena je, pre svega, licima sa po-sebnim potrebama, ali odr`avawemna javnom prostoru, naravno, i svimsugra|anima. Me|u vi{e od 60 u~e-snika programa, koji je otvorio tru-ba~ki orkestar Mila Stani}a iz Tr-bu{ana, nizali su se nastupi RadojkaStojkovi}a, harmonika{a, peva~a ikompozitora narodne muzike sa gru-pom iz Mirosaqaca kod Ariqa,oglasio se i Miodrag Mijo Baji},najstariji harmonika{ i graditeqovog instrumenta iz Trbu{ana, mla-di ^a~anin Ilija Davidovi}, u~e-snik jednog od poznatih medijskihtakmi~ewa u solo pevawu, osvojio jesimpatije publike koja je tra`ila daponovo zapeva, a svojim repertoaromizvornih pesama predstavile su sepeva~ka grupa “Abra{evi}a”, mu{ki

i `enski sastav “Srpskog jeleka”, `e-naska grupa “Zlatne ruke”, solo ta~keimali su ~lanovi “Jeleka” Bo`idarPopadi} i Mirko Bo{wakovi}, a sveu~esnike programa pratio je orke-star muzi~ara iz ^a~ka i okoline.Lepo junsko ve~e poslu`ilo je ^a~a-nima da odahnu od ki{e i opuste se uzsat i po ovog programa i kola~e koje

je za ovu priliku darovao “Dezert”.Posle ovog koncerta, KUD “Srpskijelek” nastupio je i u programu Kul-turno leto u Gorwoj Trep~i, a ovodru{tvo o~ekuje i vi{e aktivnostina predstoje}em Saboru frula{a uPrislonici krajem jula, kao i nadrugim manifestacijama narodnogstvarala{tva. Z. L. S.

Pro{le subote udvori{tu Narod-nog muzeja, a u

okviru programa Letwihdana kulture ^a~ak 2014.svojim sadr`ajnim progra-mom predstavio se KUD“Tanasko Raji}” iz Qubi-}a, a sat kasnije na Grad-skom tgu, publiku su odu-{evili, kao i uvek, mali-{ani de~jeg folklornogansambla “Bambi”, koji ve}16 godina uspe{no vodikoreograf Nikola Nova-kovi}. Najmla|i folklor-ci izveli su kola`ni pro-

gram, koji }e biti reprizi-ran u subotu 19. jula u 19~asova u Gradskom parku, auz ostale u~esnike, nasta-vi}e se tokom celog leta ina platou ispred Gimnazi-je. Vaqa re}i da su iz “Bam-bija” potekli i mnogiigra~i prvih ansambalave}ih kulturno-umetni~-kih dru{tava u gradu i ze-mqi, jer su ba{ u ovom dru-{tvu zavoleli svoje prvekorake u opan~i}ima i na-rodnoj no{wi. Programi}e trajati do kraja avgusta.

Z. L. S.

PRIZNAWE KULTURNOG CENTRA “SRPSKA KRUNA” IZ KRAGUJEVCA ^A^ANSKOM ZDRAVI^ARU

ORDEN PRVOG REDA TOMISLAVU KECOVI]U

KONCERT KUD-A „SRPSKI JELEK” NA GRADSKOM TRGU

„BAMBI” I KUD „TANASKO RAJI]” U PROGRAMU LETWIH DANA KULTURE 2014.

IGRA]E SE NA ^ETIRI LOKACIJE

SRCEM ZA SVOJ GRAD

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 19KULTURA

“Hvala svim ^a~anima kojih nema vi{e, a koji su da-nas ipak, na neki na~in tu i bez kojih ni mene ne bi bi-lo”, rekla je Ana Ristovi}, jedna od samo ~etiri `enepesnikwe, dobitnice Disove nagrade, na zavr{noj sve-~anosti Disovog prole}a. ”Negujem puteni odnos premastvranosti”, “Zmaj si na vetru, ne vi{e du{a na proma-ji”, “Evo onih koji na le|ima nose razapetu mapu neba”,“Vosak mo`e da svetli i bez `i`ka i bez plamena, bojomma{te i ~arolije”, stihovi su pesnikiwe kojima je pred-stavqena na izlo`bi o laureatu. @ivot je kqu~ za razu-mevawe Anine provokativne poezije, {to ilustruje istavom “Stvarawe obnavqa, ne uni{tava, du{a nam je~esto u nosu, ili u nogama, ili me|u nogama…” Kroz“@ivot u retrovizoru” Ana, kao i wen otac ^a~aninAleksandar Ristovi}, proizvodi “efektne pesni~keslike”, ali kod Ane je taj imaginativni svet oboga}en,kako re~e kriti~ar i “`ivim `ivotom”…

Kako se ose}a mlad pesnik kada dobije Disovu nagra-du, koju su u ranijim generacijama obi~no dobijali onikoji su svodili ra~une?

- Upravo zbog toga se ose}am izuzetno po~astvovano,kao i zbog imena koje ona nosi. Nagrada za mene imasimboli~no zna~ewe prvo zbog toga {to je i moj otac do-bio 1983. godine, {to se dodequje u ^a~ku, za koji sam,naravno, i porodi~no i korenima vezana, a s druge stra-ne, veoma mi zna~i i {to sam tek ~etvrta `ena koja je do-bila Disovu nagradu, i volela bih, kada bi je i nakonmene ~e{}e dobijale pesnikiwe. Na`alost, upravo to{to ste rekli, kod nas u Srbiji, morate otprilike prvoda svedete neke ra~une, pa da vas onda na neki na~in pri-znaju, a osoba koja je mlada, ili je na pragu nekih sred-wih godina, ne mo`e puno toga da o~ekuje. Zna~i mi i is-korak ovog `irija, koji se odlu~io da nagradu dodeli

meni, a ne nekom ko ima dvadesetak kwiga poezije.“Putovawe u sredi{te sebe” je Va{ stih koji bi mo-

gao biti i jedna od dobrih definicija poezije?- Poezija nas na neki na~in suo~ava sa samima sobom

i sa stvarno{}u. Razlikuje se od proze, pre svega po du-bini svog pogleda, jer ~ini mi se, da bi neko pisao pe-sme, pre svega, mora da ima {iroko otvorene o~i, ove,koje svi imamo, a i one unutra{we, da bi prepoznavao isagledavao one sitnice iz stvarnosti kojima smo sviokru`eni, a koje ~esto ne prime}ujemo. E, u tome se poe-zija razlikuje od proze, koja nudi neka druga sagledava-wa.

Va{a poezija je u dobroj meri erotizovana ili kori-sti erotsku terminologiju. Otvoreno govorite o sno{a-ju, spermi, vulvi… i “nezavisnim `enama, vi{e negoikad” koje “tonu u mutne snove” i “hrane se pilulama ne-ispuwenih obe}awa”… Da li je ba{ u tome, u tom ~inuobnavqawa `ivota i su{tina obnavqawa umetnosti?

- Naravno da jeste, dobro ste zapazili, s tim {to, re-kla bih, da se ja u poeziji dosta koristim nekim `en-skim pitawima i volim provokativno o tome da progo-

vorim i da pi{em, i u svakom slu~aju, u ovoj posledwojzbirci mo`da se nisam toliko bavila tim pitawima,ali u prethodnoj jesam.

Va{a poezija, kao ni poezija Va{eg oca, nije nimalojednostavna za prevo|ewe. I sami prevodite, pa kolikoje te{ko dosti}i autenti~nost poetskog smisla, kakve surefleksije prevoda Va{ih stihova u tom probirqivomsvetu?

-Poezija mi je do sada prevo|ena na mnoge jezike, akwige pojedina~no su prevedene na nema~ki, slova~ki,slovena~ki i ma|arski. I sama kao prevodilac mislimda je veoma te{ko prevoditi poeziju ukoliko i sami ni-ste pesnik. Zbog toga su najboqi prevodioci poezije za-pravo pesnici. Pogotovo je te{ko prevoditi rimovanupoeziju, moja to nije, ali zavisi od jezika do jezika. Ve-oma je bitna i saradwa pesnika i prevodioca, zbog toga{to sam pesnik mo`e da sugeri{e prevodiocu kako dazadr`i smisao pesme, a da na neki na~in ne promeni wenoblik. Ja sam imala tu saradwu, pogotovu sa prevodio-cem na nema~ki jezik. Postoji teorija, ~ini mi se da jeto rekao pesnik Vilijem Blejk, da je poezija “ono {toostaje izgubqeno u prevodu”, u smislu, da je nemogu}eprevesti je na drugi jezik, a da to bude ta pesma, i da jeto uvek neka druga pesma. S druge strane, sami prevodina druge jezike doprinose tome da poezija putuje, da pre-vazilazi granice i u tom smislu prevodioci jesu oni ko-ji grade mostove.

Gde biste Vi sebe kao pesnika `anrovski svrstali?- Pravo da vam ka`em ne znam, kriti~ari su ti koji

vole da pesnike sme{taju u odre|ene fioke, {ablone, usu{tini zato {to im je tako lak{e. Volela bih da samme|u “nesvrstanima”, utoliko {to danas u svetu, u poli-tici, ta kategorija vi{e ne postoji, ja bih volela da samu toj kategoriji u poeziji.

Kakve }ete utiske poneti iz ^a~ka i Disovog prole-}a?

-Izuzetno sam zadovoqna i zahvalila bih se MarijiRadulovi} na ovoj divnoj izlo`bi, koja je sjajna i dobroosmi{qena, iznenadila me je izuzetnim izborom samihstihova iz pesama koji su dobro uklopqeni. Od svega jenapravqen jedan odli~an kola`, a s druge strane zaistasvaka ~ast ^a~ku i Gradskoj biblioteci koja godinamaneguje ovu manifesticaju, ne samo kao jedan doga|aj, ve}tri meseca programa u slavu poezije i to je zaista ret-kost. Rekla bih da je u tome prednost mawih sredina imawih gradova u odnosu na Beograd, {to se upravo, za-hvaquju}i wima, ta neka tradicija poezije i pesni~kare~ obnavqaju, dok je Beograd vi{e ignoratski premapesni~koj tradiciji.

Zorica Le{ovi} Stanojevi}

Doktor Cvetko Jovanovi}(1934), hirurg u penziji ihumanista, poreklom iz

Pridvorice, darovao je pro-{log petka ~a~anskom Narod-nom muzeju 3.000 evra, koje je ume-sto poklona dobio za svoj 80. ro-|endan. Kao po{tovalac umetno-sti i tradicije, Jovanovi} je od-lu~io da sredstva usmeri na sa-nirawe oxaklije o{te}ene pro-ki{wavawem u konaku JovanaObrenovi}a, u kome se nalazistalna muzejska postavka. Huma-nu crtu prema svom rodnom gra-du Jovanovi} je nasledio od svogstrica, profesora Miloja Jova-novi}a To{ovi}a, koji je 1914.godine obrazovao Dobrotovornibuxet za siroma{nu decu Lozni-ce, Beqine i Pridvorice, o ko-me je ~a~anski Muzej svojevreme-no ve} priredio izlo`bu. Na-

rodni muzej je brinuo o pokret-nim i nepokretnim kulturnimdobrima tokom nedavnih popla-va, ka`e diretorka ustanoveDelfina Raji}.

- Velike koli~ine padavinaizazvale su proki{wavawe ko-naka i zato je potrebno saniratikrovni pokriva~, zamenitio{te}enu }eramidu i prokislamesta pored dimwaka. Za oba-vqawe ovih radova potrebno jepribaviti konzervatorske uslo-ve od Zavoda za za{titu spome-nika kulture iz Kraqeva, a po-tom zapo~eti sanaciju.

Doktor Cvetko Jovanovi} jenakon zavr{etka Gimnazije u^a~ku i Medicinskog fakultetau Beogradu, 1963. godine oti{aou Nema~ku, gde je radni vek pro-veo kao hirurg. Privatnu ordi-naciju, a potom i kliniku, otvo-

rio je 1978. godine u Frankfur-tu, ali je 1990. zbog povrede mo-rao da se oprosti od hirurgije iode u invalidsku penziju. Od ta-da `ivi delimi~no u Srbiji, de-limi~no u Nema~koj, a oko petmeseci godi{we provodi i u to-plim krajevima na Floridi, uAmerici. Ipak, nije zaboraviozavi~aj...

Na pitawe kako se odlu~io daba{ ovu donaciju uputi Muzeju,Jovanovi} odgovara da mu je topredodredio wegov poziv, jer je“kao lekar uvek pomagao drugi-ma”, a u toku svog `ivota imao jenekoliko fondacija kojima jemnogima pomagao. Jedna od wihbile su i nagrade koje je dodeqi-vao najboqim u~enicima ~a~an-ske Gimnazije, koje su pro{le go-dine, ka`e, na`alost, obusta-vqene. O razlozima nije `eleo

da govori, nagove{tavaju}i danikakvu zahvalnost za svoja do-bro~instva nikada nije ni tra-`io, ni o~ekivao. I novac pri-kupqen za wegov 70. ro|endanpodeqen je na tri donacije: jednaje oti{la trojici bra}e na Ko-smetu za operaciju o~iju u Rusi-ji, drugi deo je bio dodeqen de-voj~ici iz ^a~ka koja je bolova-la od leukemije, a tre}i, pija-nistkiwi, koja je zavr{ila Aka-demiju u Beogradu, dobila post-diplomske studije u Salcburgu,ali nije imala sredstva za nasta-vak usavr{avawa. U pozivnici-ma za 80. ro|endan, upu}enimsvojoj generaciji koja se, ne mo-`e, a da to ne primeti na{ sago-vornik, polako “osipa”, Jovano-vi} je naglasio da ne `eli nika-kve poklone, “jer se osamdeseto-godi{waku ne mo`e ne{to po-

kloniti”, tako da je odlu~io, na-ro~ito nakon nesre}e koja se sapoplavama dogodila u Srbiji,da prikupqeni novac daruje Mu-zeju grada u kome je proveo de-tiwstvo i mladost, zadovoqanzbog saznawa, kome, gde i kako }eon biti upotrebqen. Z. L. S.

DONACIJA DR CVETKA JOVANOVI]A NARODNOM MUZEJU

ZA SANACIJU KONAKA 3.000 EVRA

INTERVJU: PESNIKIWA ANA RISTOVI], LAUREAT 51. DISOVOG PROLE]A

PESMA “OKO NULE” ME\U 50NAJBOQIH U SVETU

Upravo ovih dana je objavqena vest da se me|u pe-deset najboqih qubavnih pesama sveta, nastalih uposledwih 50 godina, na presti`noj listi Centra“Southbank” iz Londona, na{la i pesma Ane Risto-vi} “Oko nule”. Re~ je o “istinski internaconalnomi stilski raznovrsnom odabiru koji predstavqa re-prezentativni presek savremene qubavne poezije”.Odabranu pesmu dobitnica Disove nagrade govori}e20. jula u Centru “Southbank” u Londonu.

NA LISTI CENTRA “SOUTHBANK”IZ LONDONA

OBOGA]ENA „@IVIM” @IVOTOM…

20 PETAK 11. JUL 2014. GODINEMARKETING

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 21TURIZAM

Mesna zajednica “DowaTrep~a”, u ponedeqak jeorganizovala drugu go-

dinu za redom takmi~ewe u kuva-wu ribqe ~orbe - “Ivawdanskikotli}”, kod Ruskih grobova, me-sta gde je 1944. godine, u borbiprotiv Nemaca, poginulo osamCrvenoarmejaca i isto tolikopripadnika NOB-a. Na ovoj ma-nifestaciji, od 28 ekipa koje suse takmi~ile u pripremawu ri-bqe ~orbe, prvo mesto osvojila jeekipa “Srbovac”, drugo “Morav-ska dru`ina”, dok je tre}e mestopripalo ekipi “Hedonisti”. Zanajlep{i {tand pohvaqena jeekipa “Komunalca”, za najlep{u

boju ribqe ~orbe “Bombastik”,dok je pohvala za najslo`niju ku-varsku dru`inu pripala ekipi“Bipovi manekeni”. Kriterijumikoji su ocenili ovogodi{weg po-bednika u pripremawu ribqe~orbe, kako je istakla predsedni-ca `irija Radomirka Veqovi},podrazumevali su niz kulinar-skih ve{tina i sposobnosti, alii higijenu radnog mesta, kuvara,posu|a, mehani~ku obradu siro-vih namirnica, boju, izgled, vr-stu ribe, termi~ku obradu na-mirnica i, ono {to je najva`ni-je, izgled i ukus jela.

Posetioci su osim ~orbe,imali priliku da probaju razne

vrste ribe, ali i ~uvenu Mini}e-vu rakiju. Takmi~ari su, narav-no, imali svoje tajne i ~uvali ihza sebe, isti~u}i da su najva`ni-ji zabava i dru`ewe. Aco Mili},~lan ekipe “^arobwaci 67”, kojusu ~inili {kolski drugovi, ka`eda su u~estvovali i pro{le godi-ne, kada je za`ivela ova manife-stacija.

- Na{a ekipa broji pet ~lano-va, a zove se “^arobwaci 67”, jersu ~lanovi ekipe svi ’67. godi-{te, a i {kolski smo drugovi.Spremamo ribqu ~orbu, pr`imopastrmku i gula{ od pe~uraka.Moram da priznam da nismo nekiveliki majstori, ali volimo dru-

`ewe i zabavu. Ne pretendujemona nagradu - rekao je Mili}, do-daju}i da je za dobru ~orbu po-trebno vi{e vrsta ribe, kao i do-bri za~ini.

Drago Bogi}evi}, predsednikMZ “Dowa Trep~a”, istakao je daje ciq ove manifestacije da seo`ivi okupqawe naroda i to nadan kada se u ovoj MZ odr`avaoveliki tradiconalni va{ar.

- Ove godine je znatno ve}e in-teresovawe, u~estvuje 28 ekipa iz^a~ka i okoline. Ciq nam je daokupimo narod na mestu, gde jenekada odr`avan tradicionalniva{ar. Taj obi~aj je zamro, a mismo poku{ali da ga obnovimo i

da se u ovim te{kim vremenimaopustimo i zabavimo. @iri izPrehrambeno ugostetqske - {ko-le odredi}e pobednike, koji }edobiti pehare, a pobedni~ku eki-pu o~ekuje i kotli}. Ipak, va`noje u~estvovati i dru`iti se - ka-zao je Bogi}evi}.

Na spomen obele`je srpskim iruskim borcima vence su polo-`ili prvi sekretar ambasade Ru-ske Federacije Valentin Koqa-sev, narodni poslanik Aleksan-dar Radojevi}, predsednik Dru-{tva srpsko-rusko-beloruskogprijateqstva Dragan Logvinov isekretar za kulturu ovog dru{tvaDanka Ra{kovi}. N. R.

DRUGI „IVAWDANSKI KOTLI]” U DOWOJ TREP^I

NAJVA@NIJI ZABAVA I DRU@EWE

Uorganizaciji Crvenog krsta ^a~aki preduze}a “Missoni”, u sredu jekod brane u Me|uvr{ju organizo-

vana akcija prikupqawa PVC ambala`e,kao i ostalog komunalnog otpada koji su“nanele” nedavne poplave koje su zadesilena{ grad. Nekoliko volontera Crvenogkrsta uklonilo je veliku koli~inu PVCambala`e koja }e, prema re~ima organiza-tora, biti reciklirana, a prikupqeni no-vac upu}en ugro`enima.

- Danas }emo, koliko budemo mogli,ovaj deo priobaqa Zapadne Morave, kodbrane u Me|uvr{ju, o~istiti od plasti~-nih fla{a. Ovoj akciji danas se odazvalosamo sedam volontera, jer je letwi ras-pust, mnogi su oti{li na letovawe, a u to-ku su i prijemni ispiti. Postoje delovi

priobaqa kojima zbog {ume ne mo`emo dapri|emo, ali ukoliko budemo dobili me-hanizaciju i wih }emo o~istiti. Volonte-ri su radi da pomognu - rekao je predstav-nik Crvenog krsta Nemawa Grbovi},predsednik Terenske jedinice “Dr Dragi-{a Mi{ovi}”, dodaju}i da }e sli~ne ak-cije, u kojima bi trebalo da u~estvuje {i-ra dru{tvena zajednica, biti organizova-ne i u narednom periodu.

“Nadam se da }emo narednih dana o~i-stiti zna~ajan deo Morave, barem od bra-ne ka gradu”, istakao je Grbovi}.

Vaqalo bi da ~i{}ewe Zapadne Mora-ve bude stalna praksa, na radost svih qu-biteqa reke, koji svoje leto provode nawenim obalama.

N. R.

CRVENI KRST ORGANIZOVAO AKCIJU PRIKUPQAWAPVC AMBALA@E KOD BRANE U ME\UVR[JU

VOLONTERI RADO POMA@U

Voza~i “Pink” i As”taksija okupili suse u utorak i sredu

ispred Skup{tine gradanegoduju}i zbog odlukeGradskog ve}a da poskupitaksi prevoz. Na nedavnojsednici ve}nici su usvoji-li odluku da startna cenabude 45 dinara, vo`wa pokilometru 40, sat ~ekawa500, kao i da no}ne i pra-zni~ne tarife budu uve}a-ne za deset odsto. Sa ovomodlukom saglasni su voza-~i ve}ine udru`ewa, ali“Pink” i “As” su predlo-`ili da start ko{ta 35 di-nara, kao i vo`wa po kilo-metru, sat ~ekawa 500, a dano}na i prazni~na tarifane budu pove}ane.

Uo~i sednice Skup{ti-ne grada okupili su se itaksisti drugih udru`ewa,

ali ne da bi podr`ali svo-je kolege.

- Do{li smo da vidimo{ta ova dva monopolisti~-ka udru`ewa tra`e i kakoho}e da komanduju grad-skim vlastima. Nije mogu-}e voziti po ni`im cena-ma. Poku{ali smo mi daradimo mesec dana po ni-`im cenama, ali smo shva-tili da moramo da ih pove-}amo ili da zatvorimoudru`ewa. Oni sa svojimpredlogom ho}e da uni{te12, odnosno 14 drugih udru-`ewa koja `ive od ovog po-sla. Nemaju ni svoja vozi-la, nego vlasnicima auto-mobila napla}uju kiriju itako ostvaruju ekstra pro-fit, koji niko ne oporezuje- ka`e Milo{ Radulovi},predstvnik 12 ~a~anskihtaksi udru`ewa. On podse-

}a i da su se pro{le godinetaksisti svih udru`ewadogovorili da start i ki-lometar budu 50 dinara.Ostali voza~i pitaju“Pinkovce” i „Asovce” za-{to svoje kalkulacije nisudostavili Gradskoj upra-vi. “Tako bi pokazali pra-vu sliku svog poslovawa iinspekcijske slu`be bi mo-gle da im u|u u trag”, sma-traju wihove kolege.

Voza~i “As” i “Pink”taksija tvrde da vi{e cenenisu u interesu gra|ana,posebno u vreme kadaosnovne `ivotne potrep-{tine iz dana u dan posku-pquju.

- Ako odbornici usvojepredlog o jedinstvenim ce-nama, mnogi gra|ani ne}emo}i da se voze taksijem.Na{e stranke su nas ju~ezvale i pru`ile nam veli-ku podr{ku. Mi smo Gradupredlo`ili ni`e cene, alina{i predlozi nisu usvoje-ni. Nismo podr`ali dogo-vor da start i kilometarbudu 50 dinara. Uvek smobili za dogovor, ba{ zatoda bismo izbegli me|usob-

ne nesuglasice, ali... Kada smo analizirali

sopstvenu poslovnu poli-tiku, odlu~ili smo da vo-zimo polovne automobile.Ulo`ili smo po hiqaduevra da rezervoare prila-godimo kako bismo moglida vozimo na metan, te~ninafti gas. Broj vozila ina~in na koji radimo omo-gu}ava nam da budemo jef-tiniji i da nam takvo po-

slovawe bude rentabilno -ka`e Nikola Danilovi},vlasnik “Pink” taksija.Prema wegovim re~ima,taksisti su se sastali 31.marta ove godine i poku-{ali da dogovore jedin-stvenu cenu. Tada je pred-lo`eno da start i kilome-tar budu 39, a sat ~ekawa500 dinara, bez no}ne iprazni~ne tarife. Kakotvrdi, taj predlog je potpi-salo deset udru`ewa, ali“Pink” i “As” nisu odusta-jali od ni`ih cena.

- Pri~a o kirijama jerekla-kazala. Zna se kako

rade “As” i “Pink”. Takorade i “^aksi”, “Elita” iostali. Ako Skup{tinausvoji jedinstvene cene,mora}emo da ih prihvati-mo. Ho}emo da se izvinimona{im strankama i da imobjasnimo da su nas ostalekolege primorale da bude-mo skupqi - napomiwe Da-nilovi}.

Sugra|ani koje smo pi-tali, {to je i o~ekivano,

nisu za poskupqewe, ali susaglasni da `ele dobru ibezbednu uslugu.

- Nemam svoj automobili mnogo mi zna~i taksiprevoz. Zovem wih nekoli-ko, pa koga dobijem. Obi~-no ih nema kada su gu`veili kada pada ki{a. Naj~e-{}e koristim taksi uslugevikendom, posle kupovinena pijaci. Tada se istro-{im i neplanirano, pa mizna~i da ne platim mnogo itaksi - ka`e jedna sugra-|anka.

- Ne razlikujem ja wihmnogo po tome kakve auto-

mobile voze, ve} kolikobrzo stignu na poziv. Akodo|u na vreme, kada `urim,vi{e sam nego zadovoqan.Nego, ne{to drugo mi bodeo~i. Ponekad se sablaznimkako su pojedini voza~i ne-kulturni, ne otpozdravemu{teriju, puste glasnumuziku, navuku nao~are zasunce, pu{e u automobili-ma i svaki ~as im zvone mo-bilni telefoni. Ranije su

sa dispe~erima i ostalimvoza~ima tako usiqeno, austvari nekulturno, razgo-varali da sam nekoliko pu-ta hteo da iza|em iz vozila.Sada, hvala Bogu, ne moguda ~ujem {ta pri~aju, vaq-da imaju te savremene ure-|aje. Ne}u da spomiwem ikoliko su pojedine devojke,koje se javqaju na pozive,nekulturne. Naravno, nisusvi takvi, zaista ima fi-nih qudi, ali mi se od po-jedinaca di`e kosa na gla-vi - napomiwe stalna taksimu{terija.

Nema ova wegova izjavanikakve veze sa cenama tak-si prevoza i karakteri-sti~na je za sve segmente`ivota, ali sigurno je daputnik koji pla}a taksi,skupqe ili jeftinije, o~e-kuje i uqudnog voza~a. Z. J.

22 PETAK 11. JUL 2014. GODINESAOBRA]AJ

JEDINSTVENE CENE POSVA\ALE TAKSISTE

„PINK” I „AS”PROTIV POSKUPQEWA

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 23TV PROGRAM

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DE^IJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA -Izlog strasti -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU

21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM

24 PETAK 11. JUL 2014. GODINELU^ANI

MIRKO SURUXI], POQOPRIVREDNIK IZ GORA^I]A I DOBITNIK OVOGODI[WEGOP[TINSKOG PRIZNAWA: POQOPRIVREDA JE I DAQE PERSPEKTIVNA

Mirko Suruxi}se aktivnobavi poqo-p r i v r e d o m

vi{e od 20 godina. Iako jeimao zasnovan radni odnosu preduze}u “Milan Blago-jevi} Namenska” u Lu~ani-ma, uvidev{i da na poro-di~nom imawu u Gora~i}i-ma ima isuvi{e posla,“stavio je na vagu” {ta je zawegovu budu}nost boqe, dali da se bavi iskqu~ivopoqoprivredom ili da ra-di u fabrici. Tas je pre-vagnuo u korist sela i, ka-ko ka`e ovaj uzorni poqo-privrednik, nikada se nijepokajao zbog takavog izbo-ra. Bez obzira na ote`aneuslove privre|ivawa, sma-tra da je poqoprivreda idanas isplativa, pod uslo-vom da je ~ovek uporan i daprati savremene tehnolo-gije proizvodwe.

- I u poqoprivredi je

stawe podjednako te{ko,kao i u drugim oblastimaprivre|ivawa, ali ko imadobru bazu - od ovog poslamo`e pristojno da `ivi.Istina, re~ je o skupoj pro-izvodwi, koja zahteva veli-ka ulagawa i ogromno is-kustvo. Ukoliko bi se u ovevode otisnuo neko ko se ni-kada nije bavio poqopri-vredom - za wega bi to bioisuvi{e veliki rizik, jersvako pokretawe proizvod-we, osim znawa, zahteva po-zama{na nov~ana sredstva,a poznato je da u srpskimselima nema mnogo novcana zalihama - ka`e Suru-xi}, obja{wavaju}i da jesvoja prva iskustva u ovomposlu stekao vrlo rano, po-

ma`u}i starijima u doma-}instvu. I kada je radio ufabrici, povazda je `urioda {to pre “uhvati pre-voz”, da posao na imawu “netrpi”, jer roditeqi nisumogli sve da zavr{e.

- Bez obzira na ekonom-sku krizu, poqoprivreda jeisplativa. Mawe zara|uje-mo u odnosu na neke ranijegodine, ali ja sam zadovo-qan. Poqoprivreda zahte-va mnogo truda, ali uz to iveliko znawe i iskustvo.Kako bi se obezbedio kon-tinuitet u radu, potrebnoje da se za svaki novi pro-

izvodni ciklus obezbediulog. U proteklih 20 godi-na, polako i iz sopstvenihsredstava, nabavili smoodgovaraju}u poqopri-vrednu mehanizaciju i sveneophodne prikqu~ne ure-|aje. Pro{irili smo i ka-pacitete na{ih objekata zasto~arsku proizvodwu.Svake godine smo gradiline{to: sewake, sviwce,pro{irivali {tale... Po-dizali smo i vo}ne zasade,tako da danas imamo od-li~ne uslove za proizvod-wu. Kada bi trebalo dakrenemo iz po~etka, te{koda bismo tako velike inve-sticije izneli samostalno,jer je zarada od poqopri-vrede danas daleko skrom-

nija - isti~e Suruxi}. Ondodaje da je wegova porodi-ca u proteklih 20 godinamnogo investirala u poqo-privredu i danas, u ovimekonomski te{kim vreme-nima, odr`avaju ono {tosu zasnovali mukotrpnimradom. Jedino jo{ uvekula`u u vo}arstvo, jer po-di`u nove zasade. Poboq-{avaju sortiment jabuke,jer se zahtevi tr`i{ta me-waju.

“SVA[TAREWE”- DOBRA FORMULAOPSTANKA SEOSKIHGAZDINSTAVA

Suruxi}i se bave sto-~arskom i vo}arskom pro-izvodwom. U staji imaju 11krava - muzara, od kojihsvakodnevno predaju mlekomlekari “Gaj”. Na otkupnucenu mleka se ne `ale i, ka-ko ka`u, dobro je sve dok suisplate redovne.

- Pre nekoliko mesecimlekare su mahom snizileotkupnu cenu mleka u pro-seku za dva dinara po li-tru. Svakako da to ne godiproizvo|a~ima, ali, opet,dovijamo se. Dobro je {tosamostalno proizvodimosto~nu hranu, pa nam toomogu}uje uklapawe. Obra-|ujemo osam hektara sop-stvene zemqe i jo{ tri-~e-tiri uzimamo u zakup.Obezbe|ujemo svu neophod-nu sto~nu hranu, po~ev oddeteline, preko sila`nogkukuruza, sve do p{enice itritikalea, od kojih spra-vqamo koncentrate - ka`eMirko, obja{wavaju}i nakoji na~in u wegovom do-ma}instvu pojeftiwujutro{kove sto~arske proiz-vodwe, kako bi uve}ali za-radu. Iako je ova godinaizuzetno te{ka za poqo-privrednu proizvodwu, za-hvaquju}i postoje}im za-

lihama sto~ne hrane, bezobzira na to kakve }e pri-nose imati gajene kulture,veruju da lako }e premosti-ti zimu.

Pro{la godina je bilaveoma povoqna za vo}arskuproizvodwu, pa su Suruxi-}i imali izuzetan rod ja-buke. S obzirom na to daimaju hladwa~u, jabuke suuglavnom prodavali u pe-riodu kada su postizaleboqu cenu. Imali su oko 35tona branica, prete`no“zlatnog” i “crvenog deli-{esa”, “ajdareda” i “melro-ze”, koje su izuzetno tra`e-ne na tr`i{tu. Stari za-sad jabuke zauzima oko hek-tar i po zemqe, a u novomimaju 1.800 sadnica, gdeplaniraju da urade sistemza navodwavawe i protiv-gradnu mre`u po savreme-nim svetskim standardima.Re~ je o velikoj investici-ji, ali kako navodi Mirko,bez ulagawa nema ni dobi-ti. Da bi postigao `eqeni

kvalitet proizvoda, poqo-privrednik mora da moder-nizuje proizvodwu.

MODERNIZACIJOMPROIZVODWEDO BOQE ZARADE

- Neophodno nam je oko20.000 evra da bismo posta-vili protivgradnu mre`ui re{ili navodwavawe. Tosu izuzetno velika sredstvaza postoje}e uslove privre-|ivawa, pa }emo biti pri-nu|eni da radimo etapno.Jo{ uvek nismo spremni daiznesemo investiciju, alise polako pripremamo, jerpoqoprivreda je isuvi{eskupa, da bismo bilo {taprepu{tali slu~aju. Ulozisu veliki i upravo zbog to-ga moramo imati odgovo-ran odnos prema proizvod-wi. Osim toga, i planira-we mora biti dugoro~nije,bar na pet godina, i to uzmaksimalni oprez, jer tr-`i{te mo`e da zavara - is-takao je uzorni draga~ev-

ski doma}in, posebno isti-~u}i da je “sva{tarewe”mo`da najboqa formulaopstanka poqoprivredni-ka u uslovima ekonomskekrize, {to se pokazalo ta~-nim ba{ u slu~aju wegovoggazdinstva. Bazu ~ine pro-izvodwa mleka i vo}ar-stvo, ali pored toga Suru-xi}i proizvode krompir iuzgajaju sviwe.

Suruxi} isti~e da dr-`ava dovoqno poma`e po-qoprivrednike, iako je,itekako, osiroma{ila.Subvencije nisu visoke,ali su redovne i zna~e punopoqoprivrednicima.

Suruxi}i }e nastojatida u narednom periodupro{ire proizvodwu, aliim je trenutno najva`nijeda urade navodwavawe iprotivgradnu mre`u u no-vom zasadu jabuke. Tek na-kon te investicije, razmi-{qa}e o narednim potezi-ma.

V. S.

TRUD I UPORNOSTSE UVEK ISPLATE

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 25LU^ANI

- Na predtakmi~ewutruba~kih orkestaraMoravi~kog i Ra{kogokruga nastupila dvaorkestra. - Prvo mestopripalo truba~kom or-kestru Gorana Rankovi-}a iz Gu~e. - U finalnideo takmi~ewa Saboratruba~a u Gu~i ide idrugi orkestar

Prilikom izvla~ewa kom-pozicija, koje je organi-zovano pre dva meseca, za

nastup na predtakmi~ewu u Ko-tra`i prijavila su se ~etiritruba~ka orkestra sa podru~jaMoravi~kog i Ra{kog okruga.Prema propozicijama takmi~e-wa, u finale Draga~evskog sabo-ra truba~a u Gu~i plasiraju sedva najuspe{nija orkestra sapredtakmi~ewa u Kotra`i. Me-|utim, na takmi~ewe su do{la sa-mo dva truba~ka orkestra, Gora-na Rankovi}a iz Gu~e i MarkaTrnavca iz Mr{eqa, i prema od-luci stru~nog `irija, oba }e na-stupiti na 54. Saboru truba~a uGu~i. Kako isti~e direktor Cen-tra za kulturu i sport Adam Ta-di}, truba~ki orkestri Mora-

vi~kog i Ra{kog okruga }e u na-rednom periodu morati vi{e pa-`we da posvete uve`bavawu kom-pozicija, kako bi mogli da u~e-stvuju na predtakmi~ewima. Za~lanove `irija relevantno je is-kqu~ivo wihovo ume}e.

Ocewuju}i nastup truba~a,`iri je odlu~io da je na predtak-mi~ewu u Kotra`i bio boqi tru-ba~ki orkestar Gorana Rankovi-}a iz Gu~e. Ina~e, truba~ki orke-stri su na predtakmi~ewu imalizadatak da izvedu dve kompozici-je, pesmu i kolo, a sude}i premawihovom nastupu, to im i nijepalo te{ko.

- Imali smo dovoqno vremena

da se pripremimo za predtakmi-~ewe. @ao nam je {to u Kotra`unije do{lo vi{e truba~kih orke-stara, pa da juna~ki odmerimosnage, jer ovako, kada se pojave sa-mo dva, nema prave konkurencije.Nadam se da }e naredne godine napredtakmi~ewe u Kotra`u do}idaleko vi{e truba~a - rekao jeGoran Rankovi}, vo|a pobedni~-kog orkestra. On je dodao da we-gov orkestar ve} {est godina na-stupa na Saboru truba~a u Gu~i ida se svi wegovi ~lanovi nadajuda }e na ovogodi{woj smotritrube osvojiti neku zna~ajnijunagradu.

- Ciq organizatora Sabora je

da kvalitet svirawa svake godi-ne postane jo{ boqi, pa smo zbogtoga i uveli izvla~ewe pesama -istakao je Tadi}, komentari{u-}i propozicije takmi~ewa. Do54. Sabora truba~a, koji se odr-`ava od 6. do 10. avgusta, ostalasu samo tri predtakmi~ewa. Ufinalnom delu takmi~ewa }eu~estvovati 16 truba~kih orke-stara u seniorskoj konkurenciji.U me|unarodnom takmi~ewu sna-ge }e odmeriti 12 truba~kih or-kestara. U omladinskoj konku-renciji nadmeta}e se 11, a u pio-nirskoj pet orkestara. Na ovogo-

di{wem Saboru }e nastupitinajboqi truba~ki orkestri imajstori trube Boban Markovi},Dejan Lazarevi}, Dejan Petrovi}i druga proslavqena imena srp-skog truba{tva.

U zabavnom delu programapredtakmi~ewa truba~a u Kotra-`i u~estvovali su KUD “Abra-{evi}” iz Gu~e, peva~ka grupa“Studenac” iz Kotra`e i solistana fruli @arko Simeunovi}.Specijalni gost manifestacijebio je truba~ki orkestar DejanaJev|i}a iz Po`ege.

V. S.

ODR@ANO PREDTAKMI^EWE TRUBA^A U KOTRA@I

POBEDIO ORKESTAR GORANA RANKOVI]A

OGLA[AVA PRODAJU

Osnovnih sredstava i to:

IBM server 3950, inventarski broj 340007661 i 3400007662,komada 2

Ukupna po~etna prodajna cena za oba servera je 2.000,00 EUR udinarskoj protivvrednosti po sredwem kursu na dan pla}awa.

Prodaja se vr{i prikupqawem pisanih ponuda uz mogu}nostda ponu|a~i po jednom pove}aju cenu prilikom javnog otvarawaponuda.

Javno otvarawe ponuda i progla{ewe najpovoqnijegponu|a~a, izvr{i}e se u prostorijama ^a~anske banke a.d.^a~ak, ulica Pivarska 1, dana 16. 07. 2014. godine u 11~, kance-larija broj 36.

Kupac je obavezan da zakqu~i ugovor pod uslovima iz prih-va}ene ponude, u roku od 3 dana od dana dobijawa obave{tewa oizboru najboqeg ponu|a~a, {to ako ne u~ini Banka mo`e progl-asiti za kupca drugog najpovoqnijeg ponu|a~a.

Oprema se prodaje u vi|enom stawu. PDV snosi kupac. Pisane ponude, sa dokazom o uplati depozita, mogu se dostavi-

ti najkasnije do 15. 07. 2014. godine na adresu: ^A^ANSKA BANKA AD ^A^AK, Pivarska 1, sa naznakom

"NE OTVARAJ ponuda za kupovinu servera".Za sve informacije zvati na telefon 032/302-130.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, ujednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma iobradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN)Telefon za informacije: 064/985-98-03

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

26 PETAK 11. JUL 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Neki vredni qudi ne-umorno rade i stvara-ju materijalna dobra,uve}avaju}i imetak.Nekima je srebroqup-stvo – samo po sebi –vrhovno na~elo. Izve-sne osobe vo|ene suvlastohlepqem i `e-qom za osvajawem po-liti~ke mo}i (prefri-gana pragmati~nost ihipertrofirani ego suosnovni preduslovi zato). Postoji mno`inatakvih kakvi smisaonalaze u oblaporno-sti, alkoholu... sportu,hazardnim igrama,kladioni~koj aleator-nosti... Za posve}enikeraznoraznih kognitiv-nih oblasti i disci-plina, nauka i nau~nirad su sveto pismo...Sladostrasnike, na-ravno – `iva im maj-ka! – pokre}u ~ariplotske qubavi. Etc,etc.

Gdegde nai|emo i naosobe za koje ve} izaeroplana vidimo da

ne pripadaju nijednoj odovde navedenih skupina ifela. Nije ih mogu}e ugu-rati ni u kakvu utilitari-sti~ku fijoku. Na primer,pesnici.

Na{ ~a~anski zavi~ajslovi za pesni~ko sredi-{te par excellence. Poete saovog – gdegde brdovitog igdegde tepsijasto ravnog –zapadnosrbijanskog pro-stora uistinu daju povodada se govori o ^a~ku i ~a-~anskom kraju kao o pra-vom rasadniku dobrih iizvrsnih poezijskih stva-ralaca.

Jedan od stihotvoracanas je nedavno napustio:Radomir Rubakovi} (ilisamo Rubak); rodom Srezo-jev~anin, {kolovawem ~a-~anski gimnazijalac, du-hom i dr`avqanstvom pe-snik – poeta od glave do pe-te. Promenio svet prole-tos, 4. maja, u 83. svojoj go-dini.

Nigde nisam sreo ~ove-ka koji bi bio nalik Ruba-ku. Najboqi |ak, ili jedanod najboqih, bio je u ^a-~anskoj gimnaziji – ka`u –tamo negde potkraj ~etrde-setih godina pro{loga ve-ka. Bio slobodouman i {i-rokogrud. I naivnoiskren. Ali na na~in kojise nije svi|ao revoluciji.Zastupao stav da umetnost– pa samim tim i kwi`ev-nost – moraju nastajati i`iveti bez ikakvoga upli-va i tutorstva politike iideologije. Nije pripadaonikakvoj Demokratskojomladini, niti Belim or-lovima, barem ne formal-no. Mlada dr`ava (drugaJugoslavija) bila sva u gr-~u, nervno iscrpqena, pa-ranoi~na. Prestravila sebila ne samo od Staqina iSovjeta, nego i od demo-kratskih i liberalnijihaspiracija onih omladin-skih grupa koje nisu odo-bravale dru{tvenu zbiqukakvu je nudio i zagovaraorigidni revolucionarniporedak tog vremena.Spram Radomirovog dr`a-wa, {kolske i univerzi-tetske vlasti bile na pote-zu. Uskratiti mogu}nostRubaku da se daqe {koluje.Re~eno – u~iweno. Nikadazavr{io gimnaziju, jo{mawe upisao fakultet.(Bile su to iste one godinekoje su Borislavu Peki}u„pojeli skakavci“, ali,ujedno – vaqa biti po{tenpa re}i – i godine u kojimase zajednica sna`no razvi-jala i napredovala koraci-ma od sedam miqa.)

Nikada nisam dokrajarazaznao kakav je to modusvivendi – u najelementar-nijem egzistencijalnomsmislu – mogao Rubak da za

sebe obezbedi i kako je ka-kav-takav standard sebi iporodici mogao da priu-{ti. Verovatno: gore, uSrezojevcima, na obronci-ma Suvobora, povi{e Ru-ba~ke re~ice, a napremasebrdu zvanom Vis i plani-nici Gali~... otkovati inabrusiti kosu, uskositiokolo ku}e, a onda i skinu-ti livadu... imati u {talii staji ne{to mâla... „na-}i“ ne{to p{enice i zo-bi... kukuruza i krompira...I, dole, u ^a~ku, pohoditiponeki kwi`evni susret...u Gradskoj biblioteci,u~estano, naramke kwigaizdvajati i u Srezojevce na~itawe nositi... Rubak, po-najve}ma, bira{e ~itala~-ku osamu. Razume se, i onu ukojoj se mogao iskazivatikao pesni~ki stvaralac.No, Rubak se susretawa ipajtawa sa sabra}om po is-pisni{tvu, a, naravno, i sabra}om po peru i duhu, ni-je li{avao (blizak bio saRadomirom Stani}em,Mom~ilom Te{i}em, Dra-gi{om Vito{evi}em, Vla-danom Vasilijevi}em, Teo-dosijem Vukosavqevi}em,

Vladanom To{i}em, Alek-sandrom Lalom Jovanovi-}em... sa Nikolom NikomStoji}em, Rankom Simovi-}em, Predragom ]ur~i}em,Radovanom M. Marinkovi-}em, Dobricom Eri}em...kao i sa tolikima drugima,sve do prijevorskoga umet-ni~koga rezbara {to gaznamo po nadimku]èman...). Gotivio je ta„strevqewa“ silno. Mnogovi{e negoli ona va{arska,liciderska, talambasna,mesokrkna... mnogo vi{enegoli ona imala~ka i do-mazlu~ka, ku}i}ka i sop-stveni~ka (nastrojenaimu}ni~ki i gazdinski)...Voleo da u svojoj avliji, zavedroga srpawskoga ve~e-ra, zasedne pod staru jabu-ku ko`aru i da sa seoskomde~urlijom – kao da to sanajdostojnijim sagovorni-cima zbor zboruje – razme-wuje misli, dokona itèntera o neizbrojivimsvetovima, suncima i zve-`|ima... o poetskim flui-dima... Kao da gledamo: dokRubak kazuje, mla|ariji suusta otvorena, i netremi~-ni pogledi su uprti u we-govo crmpurasto, ina~e po-vazda suncem osmagnuto ivetrovima i{ibano, lice.

Se}am se susretawa saRubakom, iz nekih davna-{wih jesewskih i zimskihintervala u ^a~ku, iz vre-mena kada je na{ grad ve}prestajao da bude palankai kada se iz svake dubqeprovincijalnosti po~i-wao da otima `ustro i ra-pidno. To be{e na dodiru{este i sedme decenije pro-{loga veka. Na Trgu ustan-ka, u Ciganmali... u zgradi„Kasine“ (Biblioteka bi-la u woj sme{tena), naKorzou... Gde god da smo sesusreli, Rubak bi navodiorazgovor na vodenicu poe-zije: na{e teme i podtemesu se kretale od stihotvor-stva pravovernoga Radova-na Zogovi}a i pevawa ~ude-snoga poete Vidaka Peri-}a, preko Popinih bajali-ca i ~arolija i Miqkovi-}evih neukro}enih poet-skih uvida... preko Saraj-li}evih pariskih mostovai qubqenih @anet... pa svedo onih letwih ru`i~wakai eleuzinskih tajanstavaprefiwenoga Ristovi}a,do rezolutnih i eruptiv-nih poetskih saop{tewaPajsijevih, do plotskihprizora i ekshibicija ero-ti~noga Komneni}a, domedijevalno retrospektiv-noga Rakiti}a, do hercego-va~ki i dinaridski rapso-di~noga Noga, i na zlati-borski na~in senzualnogaRadomira Roka Andri}a,kao i stihotvorca modrihmostarskih ki{a, Zupca...Razume se, bez reminisci-rawa pone~ega od onoga{to ide uz pustolovnogamangupa Jesewina (Rubako-voga pesni~koga idola doi`ice, do u svaki `ivac),bez osvrtawa na otse~itogi stepenastog Majakovskog,ba{ kao i na simbolisti~-ko—revolucionarnogaBloka, te i pozivawa na, usvakom smislu suptilnoga,

Borisa Leonidovi~a Pa-sternaka... na{i razgovorise nikako nisu mogli okon-~avati (zavr{ili se, ustvari, nisu nikada).

Se}am se, neposrednoRubaku dugujem za upozna-vawe sa nekim piscima iwihovim kwigama. Na pri-mer, jedna zanimqiva spi-sateqica, pride nobelov-ka: Selma Lagerlef i we-zin Gesta Berling. (Romansam pro~itao u Dubrovni-ku, u leto 1972, u domuZdravka Bazdana, dobrogamoga druga sa fakulteta –Jugoslovena iz ragu{kogaGru`a. Ako bih rekao dasam tada, u znak zahvalno-sti za {tivo na koje mi jeukazano, poslao Radomirurazglednicu u Srezojevce,slagao bih. Ali osvajaju}idoti~nu sagu, o Rubakumislio svakako jesam.) Ne-}u da ofiram koliko jo{naslova ruskih klasika (idanas nepro~itanih) dugu-jem pesniku iz Srezojevaca.Sebi ih dugujem, pre svega,ali i tom stopostotnom pe-sniku koji je na obzoru iz-jedna imao – koliko Vis iGali~, toliko isto, pa ijo{ vi{e – svekoliko pe-sni{tvo sveta.

Nisam od dobrih pozna-valaca sela Srezojevaca izaseoka Rubakovi}i, u ko-jem se nalazi Radomirovarodna ku}a. Volim da za-mislim da tamo postoje ne-ke stoletne vrletne tre-{we i da ih u maju i junu, ukrunama, ~avtaju ~avke isvrake... volim da u majumiri{e obli`wi bagre-wak, a u junu okoloku}nilipik... Akoli u stvarno-sti ba{ i nije tako, Rubakje to sve morao, znam, ima-ti u svojim stihovima, pa iu onoj jednoj jedinoj zbircivlastitih pesama, tako po-znoj (U zlatu jedne zore,^a~ak, 2004)... morao je sveto stvoriti i sa~uvati upoezijskoj tvari koja ga jemamila i neprestano vodi-la, i mnogo {krtije prepo-ru~ivala svetu negoli {toje on to uistinu zaslu`i-vao...

Bratislav Jevtovi}

ZAPIS O STIHOTVORCU

IZRADA NAME[TAJA PO MERI I OPREMAWE INTERIERA. U PONUDI IMAMO 400 DEZENA MATERIJALA KAO I CEO ASORTIMAN

BRENDIRANOG OKOVA! U TOKU JE AKCIJA NA ODRE\ENE EGGER DEZENE!

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat,

telefon: 064 4057005, 065 3911900

Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih `i~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

PESNIK RUBAK

Radomir Rubakovi} sa }erkom Radmilom i unukomIvanom, 1980. godine

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 27GORWI MILANOVAC

Na 43. Reviji filmskog stvarala{tva dece i omla-dine Srbije, koja je nedavno odr`ana u Beogradu,Kulturni centar Gorwi Milanovac nagra|en je

priznawem za najuspe{niju produkciju.Me|u 25 filmskih ostvarewa, prikazanih u takmi~ar-

skom delu Festivala, u kategoriji filmova, ~iji su auto-ri mladi od 15 do 19 godina, na{la su se ~ak tri filmaiz produkcije Kulturnog centra: “Vera” Sla|ane Bu{i}(mentor: Igor Tohoq), “Gibo – super limar i tata-mataza sve ostalo” Rajne Marinkovi} i Strahiwe Nikoli}a(mentor: Igor Tohoq) i “Radovi u toku” Emilije Fili-povi} (mentor: Igor Tohoq). Kako je saop{teno prili-kom dodele nagrada, sva tri filma su zavredela visokeocene, {to je Kulturnom centru i donelo visoko prizna-we.

@iri 43. Revije filmskog stvarala{tva dece i omla-dine (Miodrag Novakovi}, dr Gordana Zindovi} Vukadi-novi}, mr Sne`ana Trstewak, Radoslav Vladi}, mr Mar-ko Stojanovi}, Strahiwa Savi} i dr Svetlana BezdanovGostimir) za najboqe ostvarewe proglasio je film “Bit-ka kod Milvijskog mosta”, koji potpisuje grupa autoraStudija crtanog filma 98 iz Ni{a. Ura|en je u crno-be-

loj tehnici - crte`om na papiru i kompjuterski animi-ran, a nastao je u okviru Me|unarodne kolonije animira-nog filma za decu i mlade, Pantelej 2013.godine.

Pored Gran prija i nagrade za produkciju, dodeqene suprva, druga i tre}a nagrada za film, kao i nagrade za ide-ju, scenario, kameru, monta`u, ton i re`iju.

V. S.

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA

DVE DECENIJE LIKOVNE KOLONIJE “MINA VUKOMANOVI] KARAXI]”

Reprezentativnom izlo`bom „Srpske `ene slikari”(Moderna galerija, 19 sati), xez koncertom “Alex \or|evi}

Quartet” (Norve{ka ku}a, 20 sati) i izlo`bom radova u~e-snika pro{logodi{weg saziva Likovne kolonije (Likov-na galerija), Kulturni centar Gorwi Milanovac }e u su-botu, 12. jula, sve~ano obele`iti 20 godina postojawa li-kovne kolonije “Mina Vukomanovi} Karaxi}”.

Savina~ka likovna manifestacija pokrenuta je 1994.godine povodom stogodi{wice smrti Mine Vukomanovi}Karaxi}, poznate srpske slikarke. Negovawe uspomena naVukovu }erku Minu, jednu od prvih `ena slikara u srp-skom slikarstvu i afirmacija rudni~ko-takovskog kraja,sredine bogate pro{losti i zna~ajne kulturno umetni~ketradicije, osnovna je ideja Kolonije.

U proteklih 20 godina, oko 160 umetnika iz Srbije, Cr-ne Gore, Republike Srpske i inostranstva, u~estvovalo jeu radu Kolonije i za sobom ostavilo vi{e od 300 umetni~-kih dela, koja ~ine fond ove likovne manifestacije.

Ovogodi{wa zbirka je bogatija za 17 radova, koje pot-pisuju u~esnici 20. Kolonije: ^edomir Vasi} (Beograd),Zoran Jovi} (Bijeqina), Bojana Nikoli} (Pirot), MatijaRajkovi}, (Kru{evac), Slobodan Roksandi} (Beograd), Je-lena Sredanovi} (Novi Sad), Mirko D. Stanimirovi}(Pirot), Jelena Trajkovi} (Beograd) i Marija To{i} (^a-~ak). Radovi }e biti izlo`eni u Likovnoj galeriji.

Pored izlo`be radova u~esnika pro{logodi{we li-kovne kolonije, Kulturni centar }e, u subotu, predstavitii reprezentativnu izlo`bu “Srpske `ene slikari”. Po-

stavka obuhvata dvadesetak umetni~kih ostvarewa, ra|e-nih razli~itim tehnikama i stilovima, koje potpisujepetnaestak najpoznatijih srpskih slikarki, me|u kojima sui Katarina Ivanovi}, Mina Vukomanovi} Karaxi}, Mi-lena Pavlovi} Barili, Nade`da Petrovi}, kao i savreme-ne Qubica Cuca Soki}, Vidosava Kova~evi} i Kosa Bok-{an.

U radu 21. Likovne kolonije u~estvova}e umetnici Vik-tor [krabaw (Be~ej), Dragoqub Stankovi} ^ivi, (Lesko-vac), Tatjana Nikolajevi} (Beograd), Magdalena Vlasteli-ca (^a~ak), Jelena [alini} (Kraqevo), Slobodanka Mar-janovi} (Rudnik) i Monika Boti} (Gorwi Milanovac).

Kolonija traje do 20 jula, a wena tema je Takovski usta-nak.

Obela`avawe jubileja - Dve decenije likovne kolonije“Mina Vukomanovi} Karaxi}” po~iwe u sredu, 9. jula, jed-nodnevnom izlo`bom portreta Vukove }erke Mine, koji kra-se Zbirku likovne kolonije. Izlo`ba }e biti uprili~enana platou ispred zgrade nekada{weg Okru`nog na~elstva.

Dan ustanka protiv fa{isti~-kih okupatora u Drugom svet-skom ratu - 7. jul, koji je to-

kom druge polovine 20. veka u Srbi-ji proslavqan kao Dan ustanka pro-tiv fa{izma, da bi 2001. godine bioukinut kao dr`avni praznik, obele-`en je u Gorwem Milanovcu polaga-wem venaca na spomenik „Slobode“na gradskom trgu.

Vence su polo`ili predsednikop{tine Milisav Mirkovi}, pred-

sednik Skup{tine op{tine Jadran-ka Dostani}, predsednik Op{tinskeorganizacije Saveza boraca Dra{ko]ur~i} i predstavnici garnizonaVojske Srbije u Gorwem Milanovcu.

Ina~e, pojedini istori~ari sma-traju da bi Dan ustanka trebalo dabude 28. septembar, jer je toga dana1941. godine oslobo|en Gorwi Mi-lanovac, prvi grad u okupiranoj Sr-biji, koji su zajedno oslobodili ~et-nici i partizani. V. S.

PRIZNAWA 43. BEOGRADSKOG FESTIVALA FILMSKOG STVARALA[TVA DECE I OMLADINE

KULTURNOM CENTRU NAGRADA ZANAJUSPE[NIJU PRODUKCIJU

Na 43. Reviji filmskog stvarala{tva dece iomladine Srbije predstavila se i Osnovna {kola“Ivo Andri}” iz Prawana. U kategoriji dece do 15godina, gde je prikazano 29 ostvarewa, osnovci izPrawana predstavili su filmove: “Jeqen u plame-nu” Bojana \okovi}a (mentori: \uro Cerani} i Zo-ran Leki}), “Krst u Bogdanici” Sawe Markovi}(mentori: \uro Cerani} i Zoran Leki}) i “Ogwi-{te u iskri se}awa” Jelene Veskovi} (mentori: \u-ro Cerani} i Zoran Leki}).

U GORWEM MILANOVCU OBELE@EN 7. JUL

POLO@ENI VENCI NA SPOMENIK SLOBODE

U~enici Osnovne {kole„Goce Del~ev“ iz Tetovasakupili su simboli~nu

nova~nu pomo}, u iznosu od 300evra, za sanaciju {teta nastalihod poplava na podru~ju op{tineGorwi Milanovac. Kako stoji upismu direktora {kole CvetkaVidoeskog, koje je upu}eno pred-sedniku op{tine Milisavu Mir-kovi}u, u~enici `ele da se pri-kupqena sredstva utro{e za sana-ciju o{te}enih {kolskih objeka-ta.

Predsednik op{tine Mirko-vi} je zahvalio u~enicima na is-poqenoj brizi i rukovodstvuO[ “Goce Del~ev” odgovorio dau majskim poplavama nije bilove}ih o{te}ewa {kolskih obje-kata, ali }e novac, svakako, bitiutro{en namenski u masi ostalihdonatorskih sredstava, a premausvojenom pravilniku za sanaci-ju {teta od vremenskih nepogoda.

HUMANI GEST OSNOVACA IZ TETOVA

DONACIJAZA SANACIJUO[TE]ENIH[KOLA

28 PETAK 11. JUL 2014. GODINESPORT

Me|uop{tinska organizacija gluvih inagluvih Moravi~kog okruga pokaza-

la je ovih dana kako nelegalno i protiv-zakonito mo`e biti postavqeno na le-galne i zakonite osnove. Me|uop{tinskaorganizacija gluvih i nagluvih obavesti-la je gra|ane ^a~ka u lokalnim novinamada izdaje kuglanu na mese~nom nivou za150 evra, i da svi zainteresovani ponu-|a~i dostave zatvorene ponude koje }e uodre|eno vreme biti otvorene pred wi-ma. Ali, avaj, papir sve trpi! Ponude ni-su otvorene u dogovoreno vreme, negoranije. Pregledane su i odre|enoj osobije re~eno koju ponudu da dostavi, a taosoba je - slu~ajno, u prijateqskim odno-sima sa jednim ~lanom Izvr{nog odboraMe|uop{tinske organizacije gluvih i na-gluvih. Konstatujemo da je do{lo do povrede Za-

kona o javnom nadmetawu i sukobu inte-resa. Na kraju ovog sramnog ~ina, “pre-vare i otmice” sportskog objekta kojipripada kugla{ima i sportistima ^a~ka,svim zainteresovanim je po{tom stigloobave{tewe o neprihvatawu wihovih po-nuda. [to bi na{ poznati aforisti~arVib rekao: “Koliko nas je naqutila wi-hova odluka, toliko nas je nasmejalo wi-hovo obja{wewe”. U ovom slu~aju, nemaobave{tewa ko je uzeo salu i pod kojimuslovima. Molimo Vas gospodo iz Me|uop{tinskeorganizacije gluvih i nagluvih - pazite{ta radite sa op{tenarodnim dobrom!Niste ga Vi pravili, nemojte ga raspro-davati. Pita}e Vas nove generacije {taste to radili.

Biv{i sportisti ^a~ka

^a~anin Milo{ Ga-gi} osvojio je drugomesto na takmi~ewu

“Sokobawa kup 2014”, u di-sciplini polet. Prvi jebio Predrag Dudi} iz Ra-{ke, a tre}i Dragan Mar-tinovi}, Kosovska Mitro-vica. Takmi~ewe je odr`a-no 5. i 6. jula, a nastupiloje 40 paraglajdera u dve di-scipline.

- Ose}aj je neverovatan.Ovo je moja prva medaqa upojedina~noj konkurenci-ji, posle du`eg vremena.Dosta sam ulo`io u para-glajding i rezultati ne iz-ostaju. Vrlo sam inspiri-san da na dr`avnom prven-stvu postignem {to boqi

plasman i da moj ^a~ak do-bije dr`avnog prvaka i uparaglajdingu - izjavio jeMilo{ Gagi}.

U disciplini preleta-~i najuspe{niji je bioIvan Pavlov iz Kawi`e,drugo mesto je pripaloSlobodanu Maleti}u izSur~ina, tre}e Beogra|a-ninu Jovanu Novaku. Uekipnom plasmanu Para-glajding klub Ko{ava izSur~ina je, po tre}i put,najboqi.

Kup u Soko Bawi je po-

sledwe takmi~ewe pred dr-`avno i dva evropska pr-venstva koja }e biti odr-`ana u Srbiji. Vazduho-plovni savez Srbije, u sa-radwi sa Ministrstvomomladine i sporta iSportskim savezom Srbije,ove godine organizujeevropska prvenstva u para-glajdingu u dve disciplinena Kopaoniku i Vr{cu.Prvenstvo na Kopaonikubi}e odr`ano od 3. do 16.avgusta, a u Vr{cu od 31.avgusta do 7. septembra.

REAGOVAWA

KAKO NELEGALNO POSTAVITINA LEGALNE OSNOVE?

Po ugledu na svetske aeroklubove, na aerodromu u

Preqini, od 4. do 6. jula, or-ganizovani su “Otvoreni da-ni”. Vi{e stotina posetila-ca videlo je kakve avione iletelice voze ~lanovi i bu-du}i piloti Aero kluba ^a-~ak, na kojim destinacijamakrstare i {ta nude gostima.Najhrabriji su mogli da seprovozaju i iz pti~ije per-spektive sagledaju predele ukojima `ive. Svoje utiskeprenosi i ~lan AK “^a~ak”Nikola Vujo{evi}, koji je zaVidovdan prvi put samo-stalno pilotirao.- Prvi let je specifi~an,nisam se upla{io, ali mi jebilo neobi~no da je poredmene prazno sedi{te. Navi-kao sam na ~asovima da uvekbudem sa nekim i ako ni{tadrugo, neobavezno razgova-ramo. Prvi put sam voziokrug oko aerodroma, vo`waje trajala svega sedam minu-ta, a posle toga sam jo{ ne-koliko puta sedao u avio ileteo du`e. Jedno vreme }umo}i samostalno da ve`bam,ali }e mi kasnije, kada bu-dem savladavao navigacionoletewe, biti neophodna po-mo} instruktora - ka`e Ni-kola. Zajedno sa grupom mla-di}a i devojka, on ve} neko-liko meseci poha|a nastavuu Centru za obuku pilota.Uporedo sa teoretskom na-stavom, polaznici imaju iprakti~nu obuku na najsa-vremenijim letelicama do-ma}e proizvodwe, ali pilo-

tirawe nije wihov jediniciq. Zajedni~kim snagamaure|uju i odr`avaju aero-drom, brinu o gostima iopremi koja im je na raspo-lagawu. - Prvi avioni pole-teli su na leteli{tu u Pre-qini jo{ tridesetih godinapro{log veka. Trebalo namje osam decenija da usavr{i-mo vazduhoplovstvo i sadaimamo sve, stazu, hangar,avione, instruktore. @eli-mo da svim posetiocima po-ka`emo opremu koju posedu-jemo, mogu slobodno da raz-gledaju avione i zmajeve, dau|u u kabine, pitaju sve {toih zanima. Na{a vrata sustalno otvorena za goste inajhrabriji mogu sa nama i uvisine. Svetski klubovi“Otvorena vrata” organizujusvakog meseca, a takve mani-festacije posta}e i namatradicija - najavquje Bori-{a Mandi}, pilot-instruk-tor. On razbija i predrasude

da je pilotirawe hobi samonajbogatijih qudi i da smojedino upu}eni na kopnenisaobra}aj. Wegovi u~enicisu studenti, poqoprivred-nici, p~elari... Na “Otvore-nim danima” su letovi bes-platni i gosti mogu biratida li }e se voziti zmajevimaili sportskim avionima.Svaka letelica pru`a jedin-stveno iskustvo. Kako vo`wa avionom nijeprivilegija samo bogatih,Aero klub ^a~ak }e u do-gledno vreme otvoriti iavio taksi slu`bu. Sude}iprema najavama ~lanova, sao-bra}a}e i van Srbije. Alipre taksi slu`be, bi}e imneophodan avio servis. Svesu to ozbiqni i dalekose-`ni planovi AK ^a~ak, pamo`da i mi, bar u tom pogle-du, postanemo deo sveta. Sa-mo da im putnici ne budujedni te isti.

Z. J.

„OTVORENI DANI” AERO KLUBA ^A^AK

STASALI I PRVI PILOTI

^a~anin Lazar Jova-{evi} (6) osvojio jenedavno na [ampio-

natu Srbije na Ponikvamadrugo i tre}e mesto. U obetrke takmi~io se u konku-renciji de~aka do devet go-dina.

Prvenstvo na Ponikvamanije Lazareva prva velikatrka. Pro{le godine je vo-zio na dr`avnom prvenstvu uBeogradu sa svega pet i pogodina. I tada je nastupao ukonkurenciji karting voza-~a do devet godina. Ukolikodobije odobrewe Ministr-stva sporta, Lazar }e seuskoro oprobati i Evrop-

skom {ampionatu u ^e{koj.Na ovakvim trkama ne moguse takmi~iti de~aci mla|iod sedam godina i zato Lazari jo{ dvojica voza~a iz Sr-bije ~ekaju dozvolu nadle-`nog Ministarstva.

- Pokazao je interesova-we za karting kada je imao~etiri godine. Ja sam nekadavozio auto trke, ali poslewegovog ro|ewa, prestao samda se takmi~im i skloniosva priznawa i nagrade, kojesam osvajao, da ne bih, slu-~ajno, i wemu pobudio sli~-na interesovawa. Ali, nijevredelo. On je na internetusaznao za karting i zaqubio

se u taj sport na prvi pogled.Ispunili smo mu tu `equ ive} je stigao do ve}ih takmi-~ewa - pri~a Budimir Jova-{evi}, Lazarev otac.

Kako ^a~ak nema ade-kvatne uslove, Lazaru pred-stoji da ve`ba na stazi “Au-toprevoza” u Kowevi}ima, ajednom sedmi~no odlazi natreninge u Beograd i Jagodi-nu.

- De~aci mogu da trenira-ju karting do 14. godine. Ka-ko je on izrazio `equ da ka-snije vozi formulu, nastoja-}emo da mu omogu}imo da, udogledno vreme, nastavi{kolovawe u Austriji. Tamosu pravi uslovi za {kolova-we i obuku voza~a formule,a nadamo se i da }e mo}i daupi{e i [umaherovu akade-miju - ka`e Budimir.

Lazarev otac napomiwe ida je karting bezbedan sport.U bezbedonosnu opremu Bu-dimir je ulo`io oko 800evra, {to je bilo neophodno,s obzizom na to da kartingvoza~i na trkama dostignubrzinu i do 95 kilometarana sat.

Z. J.

Jagodinci, koji bi uskoro trebalo da dobiju kartingstazu za evropske {ampionate, odmah su prepoznaliLazarov talenat. Dobio je i stipendiju Karting klubaJagodina. Iako mu je svega {est godina, Lazar odva-`no odgovara na zadirkivawa da je Jagodinac: “@ivimu ^a~ku i ja sam ^a~anin”!Interesovawe za mlade voza~e kartinga pokazalo je iMinistarstvo sporta. Lazaru je omogu}eno da ovog le-ta otputuje u Sloveniju, gde }e imati adekvatne usloveza trening, a tamo }e dobiti i novog trenera. Ovdeuglavnom ve`ba sa ocem.

JAGODINA STIPENDIRA ^A^ANINA

KARTING PARAGLAJDING

SREBRO I BRONZA ZA LAZARA MILO[ DRUGI NA„SOKOBAWA KUPU”

PETOSTRUKI [AMPIONI KOD GRADONA^ELNIKA

KAJAK

ATLETIKA

29SPORTPETAK 11. JUL 2014. GODINE

Kajaka{i KK^a~ak takmi-

~i}e se u nedequ,13. jula, u NovomPazaru na prven-stvu Srbije za pi-onire i kadete uslalomu. Na stazidugoj 200 metara,prvi stepen di-vqe vode, kajaka-{i }e se nadmeta-ti kroz 15 kapijau kategorijamaK1, C1, C2 za de-~ake i devoj~ice,a bi}e vo`ene itimske trke.

Na finalu Kupa Srbijeu Novom Sadu, pro-

{le sedmice, u~estvovalasu ~etiri takmi~araAtletskog kluba ^AAK.Veliki uspeh postigao jepionir Bogdan Jokovi} po-bedom u trci na 800 metarai istr~avawem li~nog re-korda 1:59,46. Bogdan se u

finale kvalifikovao kaotre}i, a uspeo je da pobedidve godine starije rivale.Posle pobede na Kros pr-venstvu Srbije za pionire,dr`avnom prvenstvu na 800i 2000 m za pionire, osvaja-wem tre}eg mesta na Pr-venstvu Srbije za mla|e ju-niore i ~etvtrim mestom

na takmi~ewu za starije ju-niore i sada osvajawem Ku-pa Srbije, Bogdan je poka-zao da je velika nada ~a-~anske atletike.Osim wega, li~ne rekordeu Novom Sadu su oboriliJovana Xambasevi} i Kata-rina Propadovi}.

Gradsko rukovod-stvo prirediloje pro{log petkaprijem za bici-

kliste Borca koji su na ne-davnom Prvenstvu Srbije udrumskom biciklizmu osvo-jili pet {ampionskih titu-la. Titule su pripale seni-orskoj ekipi, mla|im kade-tima, Marku Danilovi}u, ukonkurenciji voza~a do 23godine, Davidu Kosti}u,mla|em kadetu. Do vrhunskihrezultata Borac je do{ao uizuzetno te{kim okolnosti-ma, s obzirom na to da su predr`avnog prvenstva, ozbiq-no povre|eni Jovan Zekavicai Stefan Stefanovi}. Upr-kos velikom pehu, wih dvoji-ca su se takmi~ili na Prven-stvu Srbije i pomogli ekipida se domogne prvog mesta.^ak i nekoliko sedmica po-sle pada, Jovan je imao vidneo`iqke na rukama.

- Mnogi sportisti bi od-ustali od takmi~ewa zbogpovreda, ali ne i bicikli-sti - uveren je Zekavica. On,Marko Danilovi}, StefanStefanovi} i wihov trenerPredrag Proki} obe}ali suda }e dogodine braniti {am-pionsku titulu, a nadaju se ida }e im put ka Olimpijadi uBrazilu biti ostvarqiviji.

- Pro{le godine smo naPrvenstvu Srbije bili dru-gi. Sada nam preostaje da2015. branimo {ampionsketitule i ostvarimo normu zau~e{}e na Olimpijadi u Riode @eneiru 2016. Na dr`av-nom prvenstvu je povre|en i

Marko Danilovi} i da nijebilo svih tih okolnosti, po-stigli bismo jo{ boqe re-zultate. Mi smo, takore}i,amaterski klub, ali se tak-mi~imo na svetskim trkamasa klubovima koji su mnogobogatiji od nas - podsetio jesekretar BK Borac i pred-sednik Biciklisti~kog sa-veza Srbije Dragan Dosta-ni}.

Dvostruki u~esnik Olim-pijskih igara, u Seulu i Bar-seloni, Mi}a Brkovi} zamo-lio je gradsko rukovodstvoda pomogne ^a~anima na pu-

tu do Brazila.- Nije bitno je da li }e na

Olimpijadu oti}i Zekavica,Danilovi}, Stefanovi}. ^a-~ak je uvek imao dobre bici-kliste, a ima}e ih i u budu}e- napomenuo je Brkovi}.

U na{em gradu bicikli-zam `ivi 120 godina. Za dvegodine BK Borac }e prosla-viti sedam decenija postoja-wa.

- Znamo da su va{i rezul-tati plod velikog rada i en-tuzijazma. Pet {ampionskihtitula je izuzetan uspeh sakojim se retko koji grad mo-

`e pohvaliti. Imate izuzet-nog trenera i vrhunske uzo-re, Mi}a Brkovi}a i Draga-na Dostani}a. Budite i viuzor generacijama koje dola-ze. Grad je oduvek podr`avaosport i sportiste i o~ekujtei vi nov~anu nagradu za po-stignute rezultate - obe}aoje gradona~elnik ^a~ka Vo-jislav Ili}.

Aktuelnim {ampionima~estitali su i zamenik gra-dona~elnika Radenko Luko-vi}, pomo}nik AleksandarDa~i} i zamenik predsedni-ka Skup{tine grada Vladan

Mili}. Prema Mili}evimre~ima, biciklisti }e u dru-goj polovini godine mo}i dakonkuri{u za nagradu.

- I pored velikih finan-sijskih problema, sport nesme da trpi. Iz gradskog bu-xeta je za sportske kluboveizdvojeno 45 miliona dina-ra, {to je ve}a suma nego zaagrar - potvrdio je RadenkoLukovi}.

[amponi su od gradskogrukovodstva dobili delo“Album starog ^a~ka 1870-1941”.

Z. J.

^A^AK NAPRVENSTVU SRBIJE

RADNI ODMOR

URE\EWEHALE

Letwu pauzu Ko{arka{ki klub Bo-rac Mocart sport koristi za sre-

|ivawe hale. Trenutno je aktuelna ob-nova pohabanog parketa u reketu.- Sve }e biti gotovo do 20. jula, kadasve selekciju po~iwu da treniraju. Po-mogli su nam prijateqi, a deo novcasmo izdvojili iz sopstvenog buxeta. Usvakom slu~aju, bilo je neophodno ob-noviti parket koji smo sa~uvali zavreme poplava. Nadam se da }emo bitimirni narednih deset godina, bar kadaje re~ o parketu - ka`e Marko Ivano-vi}, direktor Borac Mocart sporta.

BOGDAN, JOVANA I KATARINA OBORILI LI^NE REKORDE

- Ciq nam je da2015. godine vratimoMi}a Brkovi}a u Bi-ciklisti~ki klub Bo-rac. On sada radi uSportskom centru“Mladost”, ali mu jemesto pored mladihbiciklista koji bi tektrebalo da posti`ujo{ boqe rezultate.Mi}a Brkovi}a susportski novinari,zajedno sa RadmilomMi{ovi}em i Slavo-qubom Piperom, pro-glasili za sportistuveka - napomenuo jeVojislav Ili}.

VRATI]EMOBRKOVI]A U KLUB

Posle Prvenstva Srbije, nastavqeno je takmi~eweza Kup Srbije u drumskom biciklizmu. Na tre}oj trci uApatinu seniori BK Borac i mla|i kadet David Kosti}bili su prvi, juniori i mla|i kadet Stefan Sreteno-vi} dugi, a tre}i seniori Jovan Zekavica i kadet Alek-sandar Petrovi}.

U seniorskoj trci, na stazi dugoj 128 kilometara,Jovan Zekavica je bio tre}i, dok je Goran Antonijevi}na ciq stigao ~etvrti. Ekipnu pobedu Borcu doneo jeMarko Danilovi}, osvojiv{i osmo mesto, {to je dale-ko boqi rezultat od tre}ih voza~a ostalih ekipa.

Rezultati Nikole Tripkovi}a, osmo mesto, Jovana\ukanovi}a, deseto i Vuka Milosavqevi}a, jedanae-sto, bili su dovoqni da juniori Borca ekipno bududrugi.

Kadeti i mla|i kadeti vozili su stazu dugu 40 km.Biciklista Borca Aleksandar Petrovi} bio je tre}i,a u velikoj grupi stigli su i mla|i kadeti David Kosti}i Stefan Sretenovi} koji u sprintu osvajaju prvo idrugo mesto. Tre}i mla|i kadet Igor Vasojevi} nije za-vr{io trku, jer mu se polomila bicikla. Milan Mili-vojevi} i Matija Zori} zauzeli su jedanaesto, odnosnodvanaesto mesto, {to je ekipi obezbedilo drugu pozci-ju u generalnom plasmanu.

Slede}a trka Kupa Srbije “Ulicama Save [umano-vi}a” bi}e odr`ana u nedequ, 13. jula, u [idu

POBEDA NA KUPU SRBIJE

NI BRAZIL NIJE DALEKO

PETAK 11. JUL 2014.SPORT30

По­сле­са­мо­не­ко­ли­ко­да­на­при­пре­ма­на­ста­ди­о­ну­у­Лу­ча­ни­ма­фуд­ба­ле­ри­

Мла­до­сти­от­пу­то­ва­ли­су­4.­ју­ла­на­Зла­ти­бор­где­ће­се­ви­ше­од­20­да­на­при­пре­ма­ти­за­но­ви,­су­пер­ли­га­шки­иза­зов.­Крат­ка­лет­ња­па­у­за­до­не­ла­је­не­ко­ли­ко­про­ме­на­у­ играч­ком­ ка­дру,­ а­ нај­но­ви­је,­ по­след­ње,­по­ја­ча­ње­у­ни­зу­гол­ман­Не­ма­ња­Кр­зна­рић­,­по­врат­ник­из­На­прет­ка­при­кљу­

чио­се­клуп­ским­дру­го­ви­ма­не­по­сред­но­пред­ по­ла­зак­ на­ Зла­ти­бор.­ Ка­ко­ твр­ди­шеф­ струч­ног­ шта­ба­ Не­над­ Ми­ло­ва­но­вић­­ на­ Зла­ти­бо­ру­ ће­ се­ од­и­гра­ће­де­се­так­кон­трол­них­утак­ми­ца.­У­исто­вре­ме­на­ста­ди­о­ну­у­Лу­ча­ни­ма­из­во­де­се­за­вр­шни­ра­до­ви­ка­ко­би­овај­спорт­ски­обје­кат­ ис­пу­нио­ све­ усло­ве­ за­ супер­ лигу.­­­

Фуд­ба­ле­ри­ Ја­во­ра­ из­Ива­њи­це­ ком­плет­не­

при­пре­ме­ оба­ви­ће­ на­ сво­јим­ те­ре­ни­ма.­ Ка­ко­ твр­ди­тех­нич­ки­ ди­рек­тор,­ То­мо­ Са­вић­ ивањичани­ код­куће­ имају­ све­ усло­ве­ за­несметан­рад­и­одигравање­утакмица.Иако­ се­ у­ пре­ла­зном­ ро­

ку­ оче­ки­вао­ од­ла­зак­ не­ко­ли­ци­не­игра­ча,­Ива­њи­ча­ни­су­ чак­ ус­пе­ли­ да­ се­ по­ја­ча­ју­ по­врат­ком­ нај­бо­љег­оце­ње­ног­ пр­во­ли­га­шког­гол­ма­на­Вла­да­на­Ђо­га­то­ви­ћа­ ко­ји­ се­по­сле­не­ко­ли­ко­

успе­шних­ се­зо­на­ у­ на­шим­клу­бо­ви­ма­вра­тио­у­Ја­вор.­У­ до­го­во­ру­ са­ тре­не­ром­Ку­зе­ље­ви­ћем­ би­ће­ ан­га­жо­ва­но­и­не­ко­ли­ко­по­ја­ча­ња­са­ци­љем­да­се­из­бо­ри­експре­сан­ по­вра­так­ у­ Су­пер­ ли­гу.­ У­ но­вом­ пр­вен­ству­ Ива­њи­ча­ни­ ће­ би­ти­и­ ја­чи­ и­ ор­га­ни­зо­ва­нији­ у­од­но­су­на­про­те­кло.­Мно­го­то­га­ би­ће­ ура­ђе­но­ на­ по­бољ­ша­њу­усло­ва­на­ста­ди­о­ну,­та­ко­да­ће­Ја­вор­Ма­тис­пот­пу­но­ спрем­но­ до­че­ка­ти­пр­вен­стве­не­ бор­бе­ за­ бо­до­ве.

КОМПЛЕТНЕПРИПРЕМЕ У ИВАЊИЦИ

МЛА ДОСТ У СТА РОЈ БА ЗИ,НА ЗЛА ТИ БО РУ

Од­­27.­ју­на­ка­да­су­за­по­че­ли­при­пре­ме,­фуд­ба­ле­ри­Бор­ца­има­ли­су­са­мо­два­ сло­бод­на­ да­на.­ Шеф­ струч­ног­

шта­ба­Бо­гић­Бо­ги­ће­вић­са­са­рад­ни­ци­ма­Ми­о­дра­гом­ Стар­че­ви­ћем­ и­ тре­не­ром­ гол­ма­на­Зо­ра­ном­Са­ви­ћем,­на­мет­нуо­је­же­сток­тем­по.­Ра­ди­се­два­пу­та­днев­но,­а­охра­бру­је­чи­ње­ни­ца­да­у­пр­вој,­нај­те­жој­фа­зи­при­пре­ма,­Ча­ча­ни­не­ма­ју­ка­дров­ских­про­бле­ма.

­­На­оку­пу­су­сви­игра­чи­из­про­те­кле­се­зо­не,­на­про­би­се­на­ла­зе­че­ти­ри­мом­ка­ко­ји­ће­по­ку­ша­ти­да­нас­увере­да­нису­прекобројни.­Пра­ва­по­ја­ча­ња­тек­оче­ку­је­мо,­али­не­ће­их­би­ти­пу­но,­јер­Бо­рац­на­рас­по­ла­га­њу­има­и­ис­ку­ства­ и­ ква­ли­те­та­ за­ успе­шан­ на­ступ­ у­Су­пер­ли­ги.Ка­да­је­у­пи­та­њу­тран­сфер­ли­ста,­Бо­ги­ће­

вић­твр­ди­да­ће­од­ла­за­ка­би­ти,­али­ис­кљу­

чи­во­мла­ђих­игра­ча­са­по­врат­ном­кар­том.­­ Не­ко­ли­ко­ игра­ча­ би­ће­ по­зајм­ље­но­ По­

ле­ту­са­ко­јим­Бо­рац­има­од­лич­ну­са­рад­њу.­У­ до­го­во­ру­ са­ спорт­ским­ ди­рек­то­ром­ Сло­бо­да­ном­Или­ћем­ви­де­ће­мо­ко­ће­ још­би­ти­про­сле­ђен­ дру­гим­ ча­чан­ским­ клу­бо­ви­ма.­Опет,­ка­да­су­у­пи­та­њу­по­ја­ча­ња­по­треб­ни­су­нам­што­пер,­ве­зни­играч­и­шпиц.­Ве­ру­јем­да­ће­мо­до­кра­ја­пре­ла­зног­ро­ка­ус­пе­ти­да­

ан­га­жу­је­мо­ фуд­ба­ле­ре­ на­ по­зи­ци­јама­ где­нај­ви­ше­шкри­пи.Пр­ву­при­ја­тељ­ску­утак­ми­цу­Бо­рац­ће­од­и­

гра­ти­са­Је­дин­ством­са­Уба­данас.­Три­да­на­ка­сни­је­на­Зла­ти­бо­ру­ће­од­ме­ри­ри­сна­ге­са­јед­ним­ иран­ским­ пр­во­ли­га­шем,­ 16­ог­ сле­ди­го­сто­ва­ње­Сло­ги­у­Кра­ље­ву.­Уго­во­рен­је­и­ду­ел­са­но­вим­срп­ско­ли­га­шем­Сло­гом­из­По­же­ге­30.­ју­ла.

У БОР ЦУ НИ ШТА НО ВО

Захваљујући­великом­ангажовању­запослених­у­клубу,­јужна­

трибина­Градског­стадиона­добила­је­нови­изглед.­Постављено­је­435­столица­са­стaре,­источне­трибине­па­ће­гостујући­навијачи­у­много­

бољим­условима­бодрити­своје­екипе.­Замењено­је­тридесетак­столица­на­западу,­али­још­увек­остаје­загонетка­када­ће­на­новим­трибинама,­северој­и­источној,­бити­монтирано­више­од­три­хиљаде­столица.­

Тачно­22­дана­трајаће­припреме­у­Чачку,­а­19.­јула­Борац­одлази­на­Власинско­језеро,­где­ће­остати­десет­дана.­У­плану­је­одигравање­најмање­три­контролне­утакмице,­као­и­учешће­на­турниру­у­Сурдулици,­где­ће­уз­

Радник­и­Борац­учествовати­по­један­бугарски­и­македонски­прволигаш.­Први­испит­Чачани­ће­имати­данас­на­Градском­стадиону.­Састају­се­са­Јединством­из­Уба.­Утакмица­почиње­у­17,30­часова.

ЦРВЕНИ СЕ „ЈУГ“

Страну припремио М. Ристић

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 31

STANOVI

P-20 m2, 13.sprat, CG, K.Milo{a, 17.000 EP-32 m2, 3.sprat, CG,Qubi}ska, nov, 800 E+PDVP-32 m2, 5.sprat, CG,Balkanska, 24.000 EP-36 m2, VP,TA, kod H.Morave, 24.000 EP-31 m2, 7.sprat, CG,Avlaxinica, 21.000 EP-43 m2, VP, TA,Avlaxinica, 21.000 EP-49 m2, 1.sprat, TA, kod H.Morave, 23.000 EP-43 m2, 8.sprat, CG,Avlaxinica, 31.000 EP-51 m2, PR, TA, 9.Jugovi}a, 26.000 EP-53 m2, 8.sprat, CG,Nemawina, 25.000 EP-49 m2, 5.sprat, CG, kodBrvnare, 32.000 EP-46 m2, PR, CG,Obili}eva-nov, 34.000 EP-41 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov, 36.000 EP-47 m2, 1.sprat, CG,Obili}eva, nov, 41.000 E saPDV-omP-52 m2, 8.sprat, CG,Avlaxinica, nov, 37.000 EP-57 m2, PR, CG, Avenija,28.500 EP-60 m2, 1.sprat, TA, kod H.Morave, 35.000 EP-67 m2, 12.sprat, CG, Kej,

43.000 EP-74 m2, 2.sprat, CG,Obili}eva, 49.000 EP-82 m2, 4.sprat, CG, kodGradskog parka, 62.000 EP-89 m2, 2.sprat, CG,Gvo`|ar, 50.000 EP-92 m2, 1.sprat, CG,Gvo`|ar, 60.000 EP-95 m2, 1.sprat, CG,Avlaxinica, 75.000 E

KU]E

P-40 m2, 4 a, Suvi Breg,13.000 EP-82 m2, 2 a, {iri centar,17.000 EP-129 m2, 1.5 a, kodma{inske {kole, 26.000 EP-114 m2, 2 a, Amixina,50.000 EP-78 m2, 5.23 a, {iri cen-tar, 50.000 EP-208 m2, 6.8 a, kodSlobode, 50.000 EP-80 m2, 16 a, Parmenac,29.000 EP-70 m2, 4 a, Kulinova~kopoqe, 30.000 EP-66 m2, 4 a, kod bolnice,45.000 EP-120 m2, 5 a, Qubi},50.000 EP-80 m2, 2 a, centar,60.000 EP- 190 m2, 2.5 a, {iri cen-tar, 70.000 E

IMAWA

P-70 m2, 40 a, Slatinskabawa, 12.000 E2 ku}e, 30 a, Ri|age,15.000 E5 a, Je`evica, 10.000 EP-40 m2, 3.2 ha, G.Miokovci, 16.000 EP-110 m2, 34 a, Loznica,20.000 EP-70 m2, 50 a, G. Atenica,21.000 EP-90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice,vi{e pomo}nih objekata,35.000 EP-50 m2, 90 a, G.Gorevnica, 26.000 EP-70 m2, 60 a, Kuki}i,35.000 E

LOKALI

P-37 m2, Obili}eva,41.000 EP-60 m2, B. Jankovi},52.000 EP-49 m2, B. Oslobo|ewa,26.000 E

VIKENDICE

60 a, Kuki}i, 13.000 E8 a, Jelica, 5.500 E60 m2, Me|uvr{je, 40.000 E

JEDNOSOBAN STAN P-34 m2,2. sprat, CG, Avenija 1, 22.000 EJEDNOSOBAN STAN P-31 m2,4.sprat, CG, H. Morava, 20.000 EJEDNOSOBAN STAN P-36 m2,4.sprat, TA, Nemawina, 21.000 EJEDNOSOBAN STAN P-39 m2,3.sprat, CG, centar, 25.500 EJEDNOSOBAN STAN P-37 m2,6.sprat, CG, Nemawina, 23.000 EJEDNOSOBAN STAN P-37 m2,5.sprat, CG, Nemawina, 23.000 EJEDNOIPOSOBAN STAN P-47m2, 1.sprat, TA, centar, 30.000EJEDNOIPOSOBAN STAN P-47m2,2.sprat, CG, Avenija 1,27.000 EJEDNOIPOSOBAN STAN P-46m2,nov,1.sprat, CG, Obili}eva,800 E + PDVGARSOWERA P-27 m2, 4.sprat,CG, Nemawina, 25.000 EDVOSOBAN STAN P-58 m2,6.sprat, CG, Kej, 31.000 EDVOSOBAN STAN P-54 m2,3.sprat,CG,Avenija 1, 35.000 E

DVOSOBAN STAN P-56 m2,2.sprat, TA, B. Jankovi}a, 31.000EDVOSOBAN STAN P-58 m2,3.sprat, CG, Vinara, 39.000 EDVOSOBAN STAN P-51m2,VP,TA,centar, 26.000 EDVOSOBAN STAN P-56 m2,4.sprat, CG,H.Morava, 33.000 EDVOIPOSOBAN STAN P-68m2, 4.sprat, CG, Balkanska,39.000 EDVOIPOSOBAN STAN P-58m2, renoviran, 9.sprat, CG,Kej,37.000 ETROSOBAN STAN P-63 m2,3.sprat, CG,Kej, 40.000 ETROSOBAN STAN P-77m2+18 m2,DUPLEX, 12.sprat, CG, Kej, 43.000 E^ETVOROSOBAN STAN P-93m2, 2.sprat, CG, centar, 70.000E^ETVOROSOBAN STAN P-78m2, 6.sprat,CG, {iri centar,46.000 E

HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOMSPRATU, 21.500 E

AGENCIJA

SSSSIIIIGGGGMMMMAAAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270e-mail: sigmanet@eunet.rs

GARSOWERE23m2, vp, 21500 eura, [iri centar30m2, 3, lift, 22500 eura, Avenija16m2, bp, 14500 eura, Qubi} kejU ponudi jo{ 8 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI32m2, 5, 22000 eura, [iri centar43m2, 1, 27000 eura, Avlad`inica32m2, 5, 23000 eura, [iri centarU ponudi jo{ 16 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35m2, 5, 24500 eura , [iri centar53m2, 6, lift, 29500 eura, Restoran Brvnara37m2 nov, 4, lift, sa stvarima, 32000 eura,Avenija49m2, 4, 27000 eura, Hotel MoravaU ponudi jo{ 20 jednoiposobnih stanova

DVOSOBNI STANOVI49m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava57m2,14, lift, 25000 eura, Hotel Morava47m2, dvori{ni stan, 26000 eura , HotelMorava49m2, 4, 27000 eura, Hotel Morava58m2, 1, 36000 eura, Qubi} kej55m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej50m2, 4, 28000 eura, Nemawina52m2 , 3, lift, 28000 eura, [iri centar57m2, 6, lift, 29500 eura, Avenija57m2, 3, lift, 31000 eura, Avenija55m2, 1, 32000 eura, Avenija53m2 , 3, 36500 eura, Avenija63m2, 3, 31000 eura, Avlad`inica53m2, 3, lift, 26000 eura, Avlad`inica

55m2, vp, 32000 eura, [iri centar49m2, 6, lift, 32000 eura, Nemawina61m2, 4, 34000 eura, Centar 51m2, 4, 25000 eura, Centar55m2, 3, 31000 eura, CentarU ponudi jo{ 54 dvosobna stanaDVOIPOSOBNI STANOVI 54m2,1, 29000 eura,Hotel Morava64m2,12, lift, 33000 eura, Hotel Morava53m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava53m2, 4, 23000 eura, Hotel Morava67m2, 7, lift, 37000 eura, [iri centar 54m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi} kej79m2, 4, 42000 eura, Qubi} kej67m2, 4, lift, 45000 eura, Avlad`inicaU ponudi jo{ 21 dvoiposoban stanTROSOBNI STANOVI67m2, 4, 37000 eura,Hotel Morava78m2, 3, 37000 eura, Hotel Morava71m2, 1, 43000 eura, Avenija80m2, 44000 eura, Qubi} kej78m2, vp, 45000 eura, [iri centar71m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija 80m2, 1, sa stvarima, 50000 eura, [iri cen-tar78m2, 6, lift, 50000 eura,[iri centarU ponudi jo{ 35 trosobnih stanovaU ponudi na{e agencije velika ponudaku}a, placeva, vikend ku}a i seoskihdoma}instava.U ponudi na{e agencije velikaponuda ku}a, placeva, vikend ku}ai seoskih doma}instava.

Kompletnu ponuduAgencije „GA[O

NEKRETNINE“ mo`etevideti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

32 PETAK 11. JUL 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-26 m2, Qubi} kej, VP, TA, cena18.000 evraP-23 m2, ul. Svetog Save, VP, CG,cena 17.500 evraP-29 m2, H. Morava, nov, 3. sprat,cena 19.000 evra sa PDV-omP-28 m2, H.Morava, 5. sprat, cena19.000 evraP-27 m2, centar, 2. sprat,CG, cena24.000 evraP-36 m2, H. Morava, 2. sprat, CG,terasa, cena 23.000 evraP-30 m2, Nemawina, prizemqe,CG, cena 20.000 evraP-32 m2, centar, 2. sprat, CG,cena 18.000 evraP-36 m2, dvosoban, centar, VP,CG, terasa, parking, cena 29.000evraP-40 m2, centar, prizemqe, pogo-dan za poslovni prostor, cena25.000 evraP-39 m2, nov, Vinara, 8. sprat,lift, CG, terasa, spava}a soba,cena 26.000 evraP-32 m2, Nemawina, spava}a soba,CG, cena 22.000 evraP-39 m2, centar, 3. sprat, CG,cena 27.000 evraP-43 m2, nov, centar, 3. sprat,lift, CG, cena 750 evra/m2P-44 m2, H. Morava, 4. sprat, CG,terasa, cena 25.000 evraP-45 m2, nov, Obili}eva,prizemqe, cena 35.000 evraP-43 m2, centar, 4. sprat, TA,terasa, cena 27.000 evraP-43 m2, noviji, Balkanska, 2.sprat, CG, cena 26.000 evra

P-47 m2, ul. R. Po{ti}a, 1. sprat,CG, terasa, renoviran, cena 31.000evraP-47 m2, noviji, centar, 4. sprat,CG, terasa, cena 35.000 evraP-49 m2, noviji, Qubi} kej, 2.sprat, CG, cena 32.000 evraP-43 m2, Qubi} kej, 3. sprat, gas,lift, cena 26.000 evraP-49 m2, Stari Autoprevoz, 4.sprat, CG, terasa, cena 27.000 evraP-54 m2, centar, 9. sprat, lift,CG, cena 32.000 evraP-52 m2, Qubi} kej, 3. sprat, TA,terasa, cena 28.000 evraP-55 m2, H. Morava, 1. sprat, EG,terasa, cena 28.000 evraP-52 m2, centar, VP, pogodan zaposlovni prostor, cena 26.000evraP-53 m2, Avlaxinica, 3. sprat,CG, lift, terasa, cena 27.000 evraP-52 m2, nov, Avlaxinica, 3.sprat, EG, cena 33.000 evraP-58 m2, nov, Qubi} kej,trosoban, 4. sprat, lift, CG,terasa, cena 39.000 evraP-57 m2 , Avenija, VP, zgradafasadne cigle, CG, terasa, cena28.000 evraP-56 m2, ul. Bate Jankovi}a, 2.sprat, TA, terasa, cena 31.000 evraP-66 m2, centar, 1. sprat, pogodanza poslovni prostor, cena 47.000evraP-63 m2, nov, H. Morava,trosoban, cena 33.000 evraP-68 m2, centar, 1. sprat, TA-GAS, terasa, cena 40.000 evraP-67m2, ul. Vojvode Stepe, 2.sprat, EG, terasa, cena 36.000 evra

P-74 m2, Avlaxinica, 1. sprat,CG, lift, terasa, zgrada fasadnecigle, cena 48.000 evraP-76 m2, ul. Svetog Save,trosoban, CG, terasa, cena 30.000evraP-70 m2, Avenija 2, 3. sprat, CG,lift, terasa, cena 37.000 evraP-80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG,terasa, lift, cena 38.000 evraP-76 m2, Qubi} kej , 2. sprat,zgrada fasadne cigle, CG, terasa,renoviran, cena 45.000 evraBEOGRAD-VRA^AR prodajemnovu garsoweru na prvom spratu,ul. Gospodara Vu~i}a, odmah use-qiva, cena 38.000 evraCRVENI KRST , nov, trosobanstan, 1. sprat, CG, terasa, odmahuseqiv. Cena 92.000 evra

KU]E

P-70 m2, plac 4.13 ari, kodProletera, cena 42.000 evraP-125 m2, plac 5 ari, centar,blizu KMN-a, cena dogovorP-98 m2, plac 2 ara, kod Bor~evehale, ili zamena za stanP-50 m2, kod Hotel Morave, ren-ovirana, cena 27.000 evra

LOKALI

P-38 m2, Obili}eva, cena 38.000evraP-49 m2, Alvaxinica, cena 38.000evraP-72 m2, S. Markovi}a, mogu}apodela na dva lokala od po 36 m2sa mokrim ~vorom

HITNO - NOV TROSOBAN STAN,BALKANSKA, CG. CENA 32.000 E

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena23.000 euraP-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,Kej. Cena 20.000 euraP-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,{iri centar. Cena 28.000 euraP-43 m2, PR, CG, noviji, {iricentar. Cena 28.000 euraP-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji,Qubi}ska. Cena dogovor.P- 49 m2, jednoiposoban, stariAutoprevoz. Cena 28.000 euraP- 49 m2, Kej, jednoiposoban.Cena 29.000 euraP- 64 m2, dvoiposoban, strogicentar, renoviran, CG. Cena39.000 euraP-54 m2, 1. sprat, EG, HotelMorava. Cena 33.000 euraP-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov. Cena 37.500 euraP- 51 m2, dvoiposoban, bezulagawa, CG, lif, Kej. Cena27.000 euraP-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawi-na. Cena 28.000 euraP-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-na 27.000 euraP-64 m2, 4. sprat, CG, Svetoza-ra Markovi}a. Cena 43.000 eu-raP-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-ska , nov. Cena 50.000 euraP-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-ra`a, nov, centar. Cena dogo-vor.P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 euraP-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-{te. Cena 70.000 euraP-62 m2, 1. sprat, CG, centar,nov. Cena 57.000 euraP-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-ra`a, nov, centar. Cena 80.000eura sa PDVP-103 m2, VP, CG, nov, luks,centar. Cena dogovor.P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,centar. Cena dogovor.P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}kej. Cena 42.000 euraP-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-sowera, CG, centar. Cena22.000 euraP-35.50 m2, 4. sprat, lift,noviji, CG, centar. Cena 24.000euraP-64 m2, 2. sprat, lift, CG,Hotel Morava. Cena 42.000.euraP-47 m2, lift, CG, nova grad-wa, podzemna gara`a. LokacijaBeograd, TC Zira.P- 70 m2, nov, CG, lift.Povoqno.P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.P-64 m2, 1. sprat, CG, kodGradskog ParkaP-61 m2, 1. sprat, TA, AmixinaP-33 m2, 2. sprat, CG,H.Morava, jednosoban. Cena25.000 euraP-89 m2, 2.sprat, nov,~etvorosoban, lift, centar.P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel MoraveP-64 m2, dvoiposoban, CG, kodHotel Morave. Cena 36.500 eu-raP-47 m2,3. sprat, nov. Cena35.000 euraStan Qubi} kej, 37 kv, TEA,terasa, sun~an, 21.000 eura

KU]EP- 180 m2, 3.20 ari placa, no-vo, Qubi}. Cena 36.000 euraP-120 m2, 3 ara placa, novija,Dom Zdravqa. Cena 65.000P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan55 m2/, Dom Zdravqa. Cena do-govor.P- 80 m2, 4.5 ari placa, kodGradske Bolnice. Cena 36.000eura140 m2, 2.5 ari placa, CG, kodO[ Milica Pavlovi}. Cena70.000 eura.KU]A kod Kamenog mosta, 60m2, 10 ari placa, ukwi`ena.Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od126 m2 + 40 m2, Preqina,centar, 17,25 ari placa, novaku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2,Palmoti}eva, sre|en,salonac. GARSOWERA nova, 18 m2,22.000 evra, Vo`dovacDUPLEKS 96 m2, sa gara`om,kod Arene, ukwi`en

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92M2, TRI SPAVA]E SOBE,2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

^A^AKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWEREP-23 m2, 4. sprat, H.Morava, 14.000 euraP-18 m2, 5.sprat, R.Po{ti}, 17.500 euraP-29 m2, 3.sprat, Avenija 2, 22.000 euraP-26 m2, 4. sprat, Merkator, 18.400 euraP-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 euraP-17 m2, prizemqe, Balkanska, 9.000 euraP-19 m2, 13.sprat, K. Milo{a, 17.000 euraP-27 m2, 2.sprat, centar, 24.0.000 euraJEDNOSOBNI STANOVIP-40 m2, 8.sprat, Vinara, 25.500 euraP-35 m2, 4.sprat, Kej, 16.500 euraP-38 m2, 3.sprat, Hotel Morava, 24.000 euraP-30 m2, prizemqe, Nemawina, 18.500 euraP-34 m2, 4.sprat, Nemawina, 21.000 euraP-39 m2, 3. sprat, centar, 27.000 euraP-45 m2, prizemqe, S.Save, 30.000 euraP-34 m2, 5.sprat, Balkanska, 22.000 euraP-36 m2, 2. sprat, Avenija 1, 25.000 euraDVOSOBNI STANOVIP-53 m2, 3.sprat, Avenija 1, 35.000 euraP-54 m2, 2. sprat, Avlaxinica, 28.000 euraP-49 m2, 4. sprat, S.Save, 27.000 euraP-45 m2, 2.sprat, Nemawina, 25.000 euraP-57 m2, 5.sprat, Nemawina, 29.000 euraP-57 m2, prizemqe, Avenija 2, 28.000 euraP-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 euraP-57 m2, 2.sprat, Nemawina, 30.000 euraP-56 m2, 4.sprat, H. Morava, 35.000 euraP-58 m2, 2.aprat, Kej, 34.000 euraP-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 38.000 euraP-60 m2, 6. sprat, Avlaxinica, 35.000 euraP-60 m2, 1.sprat, Obili}eva, 40.000 euraP-58 m2, 6.sprat, Kej,31.000 euraP-65 m2, 4.sprat, Bawalu~ka, 30.000 euraP-48 m2, 1.sprat, nov, centar, 38.000 euraTROSOBNI STANOVIP-58 m2, 3.sprat, S.Markovi}a, 34.500 eura+PDVP-65 m2, 1.sprat, Sin|eli}eva, 40.000 euraP-67+18 m2, 12.sprat, Kej, 43.000 euraP-71 m2, 3.sprat, nov Obili}eva, 54.600 euraP-78 m2, 1.sprat, H. Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4.sprat, nov, Avlaxinica, 44.000 euraP-65 m2, 2.sprat, centar, 38.000 euraP-69 m2, 3.sprat, Avenija, 45.000 euraP-76 m2, 5.sprat, Autoprevoz, 37.000 euraP-81 m2, 1.sprat, K.V.Popovi}a, 45.000 euraP-120 m2, 6. sprat, S. Markovi}a,61.000euraP-83 m2, 2.sprat, Avenija 2, 39.000 euraKU]EP-138 m2, Solunska, plac 2.5 ari, 70.000 euraP-340 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 60.000euraP-230 m2, Matijine livade, plac 4 ara, 78.000euraP-125 m2, centar, plac 4.5 ari, 120.000 euraP-100 m2, kru`ni put, plac 10 ari, 39.000 euraP-105 m2, D. Trep~a, plac 6 ari, 12.000 euraP-80+120 m2, Balkanska, plac 5 ari,40.000+50.000 euraP-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 euraP-80 m2, bolnica, plac 4.22 ara,37.000 euraP-60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25.000euraP-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 ari, 36.000 euraP-80 m2, S.Breg, plac 3 ara, 36.000 euraP-104 m2, Trnavska, plac 5 ari, 82.000 euraP-100 m2, Bazeni, plac 2.2 ara, 45.000 euraP-50 m2, D. Trep~a, plac 15 ari, 8.500 euraP-100 m2, Trnava, plac 7 ari, 35.000 euraP-77 m2, G.Atenica, plac 19.5 ari, 20.000 euraOGLA[AVA SE:- KO Mr~ajevci, tovili{te za sviwe povr{ine512 m2, prasi{te povr{ine 419 m2, zgradama{inska radionica sa gara`om, sve to na KP1825 KO Mr~ajevci

KO BALUGA OP[TINA ^A^AK ,PARCELA UKUPNO 69.385 m2 i to:- KP. 27/1, povr{ine 33.800 m2, wiva 1.klase- KP. 27/1, povr{ine 9.696 m2, wiva 2.klase- KP. 27/9, povr{ine 2.000 m2, wiva2.klase- KP. 42/1, povr{ine 11.088 m2, wiva 2.klase- KP. 42/2, povr{ine 10.827 m2, wiva 2 klase- KP. 46/2, povr{ine 1.974 m2, wiva 2. klase

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvad`inica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvad`inica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/222-552064/158-93-63064/673-2-969^a~ak, Vojvode Stepe 46senzalcacak@beotel.net

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 33OGLASI

- Zanatska zadruga „Univerzal“ ^a~ak, izdaje kancelariju uBra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar, sa parnim grejawem ivrlo povoqno.

- Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan.

Kontakt telefon: 064/242-97-72, 032/344-997

Na osnovu ~lana 64. stav 3., a u vezi sa odredbom ~lana 64a stav 1. i 2. Zakona opoqoprivrednom zemqi{tu ("Slu`beni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 i 41/09) i

Instrukcije Ministarstva poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine, broj: 320-11-5512/ 2009-06 od 3. 11. 2010. godine, Komisija za izradu godi{weg programa za{tite,ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta grada ^a~ka, upu}uje:

JAVNI POZIV

za dostavu podataka u ciqu dokazivawa prava pre~eg zakupana poqoprivrednom zemqi{tu u dr`avnoj svojini na teri-

toriji grada ^a~ka za 2015. godinu

Ovaj javni poziv upu}uje se :

I svim pravnim i fizi~kim licima koja su vlasnici funkcionalnog sistema zanavodwavawe i odvodwavawe, ribwaka, vi{egodi{wih zasada starijih od tri, amla|ih od 15 godina u rodu, vinograda starijih od tri godine, a mla|ih od 30 godinau rodu, kao i funkcionalnih poqoprivrednih objekata (u daqem tekstu : infrastruk-tura), a koji se nalaze na poqoprivrednom zemqi{tu u dr`avnoj svojini na teritori-ji grada ^a~ka i

II svim pravnim i fizi~kim licima koja su vlasnici objekata za uzgoj i dr`awe`ivotiwa i koja se bave uzgojem i dr`awem `ivotiwa na teritoriji grada ^a~ka.Lica koja po ovom javnom pozivu do 30. oktobra 2014. godine dostave svoje zahteve i svetra`ene podatke, po osnovu vlasni{tva na infrastrukturi sti~u pravo pre~eg zakupana poqoprivrednom zemqi{tu u dr`avnoj svojini na kome se ta infrastrukturanalazi, a lica koja se bave uzgojem i dr`awem `ivotiwa, sti~u pravo pre~eg zakupa napoqoprivrednom zemqi{tu u dr`avnoj svojini i to jedan hektar po uslovnom grlu.Zahtevi prispeli po isteku datuma odre|enog u ovom javnom pozivu smatra}e seneblagovremenim i Komisija }e ih vratiti podnosiocima neotvorene.

1. OBAVEZNA DOKUMENTACIJA ZA DOKAZIVAWE PRAVA PRE^EG ZAKUPA

I Po osnovu vlasni{tva na infrastrukturi

Potrebna dokumentacija i podaci koje podnosioci zahteva treba da dostave radiostvarivawa prava pre~eg zakupa po osnovu vlasni{tva na infrastrukturi je:

1. Zahtev za priznavawe prava pre~eg zakupa po osnovu vlasni{tva na infrastruk-turi;

2. Izvod iz javne kwige o evidenciji nepokretnosti;3. Zapisnik Republi~ke poqoprivredne inspekcije o stawu i funkcionalnosti

zasada odnosno objekata (vi{egodi{wi zasadi moraju biti u "rodu" a objekti u"funkciji"), sa navedenim katastarskim parcelama na kojima se nalazi infrastruktu-ra;

4. Za navodwavawe i ribwake - Zapisnik nadle`nog inspektora Generalnog inspek-torata Ministarstva poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine Beograd, Nemawina22-26 i posedovawe va`e}e vodoprivredne dozvole;

5. Dokaz da je podnosilac zahteva nosilac ili ~lan registrovanog poqoprivrednoggazdinstva (u aktivnom statusu);

6. Saglasnost Ministarstva poqoprivrede i za{tite `ivotne sredine na investi-ciona ulagawa za infrastrukturu koja je podignuta nakon jula 2006. godine i dokaz ovlasni{tvu te infrastrukture (faktura)

U slu~aju da infrastruktura nije ukwi`ena u javne kwige o evidenciji nepokret-nosti potrebno je dostaviti i dokaz o vlasni{tvu na infrastrukturi: (gra|evinska,odnosno upotrebna dozvola, odnosno izvod iz prospekta privatizacije kojim sedokazuje da je ta infrastruktura u{la u procenu vrednosti dru{tvenog kapitala,odnosno izvod iz popisa osnovnih sredstava).

II Po osnovu vlasni{tva na objektima za uzgoj i dr`awe `ivotiwa

Potrebna dokumentacija koju podnosioci zahteva prava pre~eg zakupa po osnovuvlasni{tva na objektima za uzgoj i dr`awe `ivotiwa i koja se bave uzgojem i dr`awem

`ivotiwa.1. Zahtev za priznavawe prava pre~eg zakupa po osnovu uzgoja i dr`awa `ivotiwa;2. Dokaz o registrovanoj farmi - Re{ewe o utvr|ivawu veterinarsko sanitarnih

uslova ili dokaz o aktivnom statusu Registrovanog poqoprivrednog gazdinstva sa 15umati~enih mle~nih krava - Uverewe o umati~enim `ivotiwama izdato od straneovla{}ene selekcijske slu`be (za one koji nemaju odobrenu farmu);

3. Dokaz o zdravstvenom stawu `ivotiwa - pribavqa se od veterinarske stanice, izkoga se vidi vrsta, kategorija i brojno stawe `ivotiwa i

4. Dokaz da je podnosilac zahteva nosilac ili ~lan Registrovanog poqoprivrednoggazdinstva (aktivan status).

2. PODNO[EWE PRIJAVA I DOKUMENATA

Lica zainteresovana za ostvarivawe prava pre~eg zakupa po osnovu infrastruk-ture trebalo bi da dostave Zahtev za izlazak Republi~ke poqoprivredne inspekcijeKomisiji za izradu Godi{weg programa za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqo-privrednog zemqi{ta na teritoriji grada ^a~ka do 15. avgusta 2014. godine, sa nave-denim katastarskim parcelama koje su predmet zahteva, radi blagovremenog izlaskainspekcije na teren i izrade Zapisnika Republi~ke poqoprivredne inspekcije, koji jesastavni deo dokumentacije koju treba dostaviti do 30. oktobra 2014. godine. Prijavena ovaj javni poziv i dostavu podataka radi ostvarivawa prava pre~eg zakupa, tj. pop-uweni obrazac zahteva sa prate}om dokumentacijom kojom se dokazuje ispuwavawe svihuslova dostaviti na: pisarnicu Gradske uprave grada ^a~ka, @upana Stracimira 2.,svakim radnim danom od 7 do 15 ~asova ili na adresu: Grad ^a~ak, Gradska uprava,Komisija za izradu godi{weg programa za{tite ure|ewa i kori{}ewa poqo-privrednog zemqi{ta, @upana Stracimira 2, sa naznakom "ZA JAVNI POZIV POZAHTEVU PRAVA PRE^EG ZAKUPA". Kontakt osoba za sve informacije u vezi saovim javnim pozivom je Milanka Krxi}, telefon 032/ 309 - 135 ili li~no u prostori-jama Gradske uprave grada ^a~ka, Slu`ba za razvoj poqoprivrede sa Centrima zarazvoj sela, kancelarija 108, prvi sprat, @upana Stracimira 2, ^a~ak.

Napomena:

Sva dokumentacija mora da glasi na isto pravno ili fizi~ko lice, koje mo`e bitinosilac ili ~lan Registrovanog poqoprivrednog gazdinstva (u aktivnom statusu),overena i potpisana od strane nadle`nog organa koji izdaje ispravu. Uslovna grla seobra~unavaju pomo}u programa za obra~un uslovnih grla, koji je sastavni deo elek-tronske forme godi{weg programa, a formatiran je tako da se kravom smatra jedinkagoveda od 24 i vi{e meseci starosti, koja nije napustila imawe, a tovne `ivotiwe seobra~unavaju za jedan turnus godi{we. Broj `ivotiwa koje se obra~unavaju na uslovnagrla ograni~en je kapacitetom navedenim u Re{ewu o utvr|ivawu veterinarsko sani-tarnih uslova.

3. OBRAZAC ZAHTEVA

se mo`e dobiti u Gradskoj upravi ^a~ka, {alter 8 i na internet straniciwww.cacak.org.rs

4. ROK ZA PODNO[EWE ZAHTEVA SA DOKUMENTACIJOM

Ovaj javni poziv ostaje otvoren do 30. oktobra 2014. godine i objavqen je u nedeqnomlistu "^a~anski glas", na sajtu Gradske uprave ^a~ka www.cacak.org.rs . Ovaj pozivtako|e se nalazi na oglasnoj tabli grada ^a~ka i oglasnim tablama mesnih kancelar-ija.

Republika Srbija

Grad ^a~ak

Komisija za izradu godi{weg programa

za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta

Broj : 320 - 193/14 - 5 - 01 - IV

Dana: 3. 7. 2014. godine

^a~ak

@upana Stracimira 2

Predsednik komisije

Vesna Pavlovi}, s.r.

PRODAJEMOKRETNE IPRENOSIVEDVORI[NESU[ILICE

ZA VE[

TELEFONI: 064/ 294-2-141,

OGLASI34 PETAK 11. JUL 2014. GODINE

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosobanstan od 110 m2 kod hotela -Morava”, CG, terasa 20 m2.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban novstan kod hotela “Morava”, 4.sprat. Cena 48.500 evra saPDV-om. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stan od78 m2. Cena 37.000 E. Tel. 063/691-761PRODAJEM trosoban stan od77 m2, centar, 3. sprat, CG,terasa, cena 50.000 evra. Tel.060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan ucentru, prvi sprat, gas, cena40.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stan naQubi} keju -lamela , CG.Mogu}a zamena. Tel. 064/14-14-324PRODAJEM trosoban stan od67 m2. Cena 37.000 E. Tel. 032/342-190PRODAJEM trosoban stan od73 m2 + 6 m2, strogi centar,cena 43.000 eura. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM trosoban stan od71 m2. Cena 41.200 evra. Tel.060/ 76-76-060PRODAJEM trosoban stan od62 m2. Cena 27.000 E. Tel. 032/342-190PRODAJEM trosoban stan od80 m2, Avenija 2, 2. sprat, CG,lift, cena 38.000 evra. Tel.060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban stan,nov, kod hotela “ Morava”,dupleks, odmah useqiv. Cena42.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM trosoban stan uBeogradu, kod Crvenog krsta,nov, 1. sprat, CG, terasa, cena92.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM trosoban novstan , Balkanska, cena 32.000evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvoiposobanstan od 66 m2 u Kalu|ericama.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stan uvlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1-364PRODAJEM dvosoban stan od57 m2 u Aveniji, hitno, cena28.000 eura. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM dvoiposobanstan od 47 m2 na Zlatiboru, 3.sprat, sa name{tajem, cena 47.000 evra. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM dvoiposobanstan od 53 m2, 23.000 E. Tel.060/ 43-43-190PRODAJEM dvoiposobanstan od 53 m2, 35.000 E. Tel.063/ 691-761PRODAJEM dvoiposoban

stan od 57 m2, 22.000 E. Tel.060/ 76-76-064PRODAJEM dvosoban stan od56 m2, 30.000 E, korekcija. Tel.063/ 691-761PRODAJEM dvosoban stan od53 m2 na Alvaxinici, 4. sprat,lift, cena 27.000 evra. Tel.060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stan od53 m2 . Cena 36.500 E. Tel. 063/691-761PRODAJEM dvosoban stan od52 m2, Alvaxinica, CG, lift,terasa. Tel. 065/ 346-541-1 PRODAJEM dvosoban stan od52 m2. Cena 28.000 E. Tel. 342-190PRODAJEM dvosoban stan od51 m2 , blizu “Tempa”, povo-qno. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stan od50 m2 kod hotela “Morava”, 2.sprat. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM dvosoban stan od58 m2. Cena 36.000 E. Tel. 060/76-76-064PRODAJEM dvosoban stan od57 m2, cena 31.000 E. Tel. 060/76-76-064PRODAJEM dvosoban stan od50 m2 . Cena 28.000 evra. Tel.060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stan od49 m2, cena 25.000 evra. Tel.060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stan od49 m2, 25.000 evra. Tel. 063/691-761PRODAJEM dvosoban stan od49 m2. Cena 32.000 E. Tel. 032/342-190PRODAJEM dvori{ni stanod 47 m2. Cena 26.000 eura. Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM dvosoban stan od45 m2. Cena 26.000 evra. Tel.342-190PRODAJEM dvosoban stan naAlvaxinici , cena 36.500 eura.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM dvosoban stankod Brvnare, cena 32.000 evra.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM dvosoban novstan na Alvaxinici, 3. sprat,cena 33.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stan uAveniji 2, prvi sprat, CG, use-qiv, cena 29.000 evra. Tel. 060/349-84-90PRODAJEM dvosoban novstan, centar, 3. sprat, CG,lift, cena 750 E/ m2. Tel. 064/317-1-701PRODAJEM dvosoban stankod Medicinske {kole, 3.sprat, cena 24.000 evra. Tel.060/ 349-8-490PRODAJEM mawi dvosoban

stan u Nemawinoj ulici. Cena22.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM jednoiposobanstan od 49 m2 , 25.000 E. Tel.060/ 76-76-064PRODAJEM jednoiposobanstan od 46 m2, Avenija 1. Tel.064/ 158-93-63PRODAJEM jednoiposobanstan od 33 m2 u centru grada,CG, lift. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM jednosoban stanod 34 m2, 2. sprat, CG, Avenija1, 22.000 E. Tel. 060/348-9-270 PRODAJEM jednosoban stanod 39 m2, 3.sprat, CG, centar.Cena 25.500 E. Tel. 060/348-9-270PRODAJEM jednosoban stanod 39 m2, blizu pijaca. Cena27.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM jednosoban stanod 36 m2 kod H. Morave. Tel.065/ 346-541-1PRODAJEM jednosoban stanod 32 m2, 5. sprat, CG,Nemawina. Cena 23.000 E. Tel.060/ 348-9-270PRODAJEM noviji stan od 31m2 u centru, na 2. spratu. Cena18.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM jednosoban stanod 31 m2, 4. sprat, CG, H.Morava, 20.000 E. Tel. 060/348-9-270PRODAJEM stan od 65 m2 uBawalu~koj. Cena 30.000 eura.Tel. 064/ 137-4-137PRODAJEM stan od 65 m2 kodH. Morave. Cena 31.000 eura.Tel. 064/ 137-4-137PRODAJEM stan od 65 m2, uQubi}skoj ulici, 2. sprat.Tel. 060/ 731-8-148PRODAJEM stan od 63 m2 naAlvaxinici. Cena 33.000 eura.Tel. 064/ 146-8-732PRODAJEM stan od 60 m2 uObili}evoj. Cena 40.000 eura.Tel. 064/137-4-137PRODAJEM stan od 58 m2 naQubi} keju, 2. sprat. Tel.064/158-93-63PRODAJEM stan od 57 m2 uAveniji 2, 28.000 eura. Tel.064/ 146-87-32PRODAJEM stan od 54 m2 uAveniji 1. Cena 35.000 eura.Tel. 064/ 146-87-32PRODAJEM stan od 54 m2, naAlvaxinici, cena 24.000 eura.Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM stan od 54 m2 ublizini hotela “Morava”.Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM stan od 53 m2 uAveniji 1. Cena 35.000 eura.Tel. 064/ 137-4-137PRODAJEM stan od 52 m2,centar grada, pogodan zaposlovni prostor. Cena 26.000evra. Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM stan od 51 m2 ustrogom centru, cena 480 evra/m2. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM stan od 49 m2, 4.sprat. Cena 27.000 eura. Tel.064/146-8-732PRODAJEM stan od 46 m2,

nov, Obili}eva. Tel. 065/346-541-1PRODAJEM stan od 42 m2,novija gradwa, u blizinihotela “ Morava”, CG. Tel.064/158-93-63PRODAJEM stan od 40 m2,nov, prizemqe. Cena 32.000eura. Tel. 064/ 146-8-732PRODAJEM stan od 38 m2 uul. S. Save. Cena 22.000 eura.Tel. 064/ 146-87-32PRODAJEM stan od 38 m2 ublizini O[ “MilicePavlovi}”, 3. sprat, nov . Tel.064/ 673-29-69PRODAJEM stan od 33 m2,centar, 27.000 eura. Tel.064/137-4-137PRODAJEM stan od 30 m2 uNemawinoj. Cena 18.000 eura.Tel. 064/146-8-732PRODAJEM stan od 30 m2 uNemawinoj ulici. Cena 18.000eura. Tel. 064/137-4-137 PRODAJEM noviji stan od 27m2, centar, sa novim stvarima,cena 24.000 evra. Tel. 060/349-8-490PRODAJEM garsoweru uBeogradu, Vra~ar, 1. sprat,ulica G. Vu~i}a, cena 38.000evra. Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM garsoweru naQubi} keju, cena 15.000 eura.Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM garsoweru u cen-tru G. Milanovca, ili mewamza mawu ku}u. Tel. 062/ 11-31-989PRODAJEM stan - garsoweruod 19 m2 na Qubi} keju. Tel.060/ 349-8-490PRODAJEM hitno garsoweruod 17 m2 sa CG, Qubi} kej,11.700 E. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM garsoweru od 26m2 na Qubi} keju. Tel. 063/349-333PRODAJEM ~etiri apart-mana na Zlatiboru, ^olovi}abrdo, od 30 do 40 m2, naprizemqu i 1. spratu. Tel. 060/349-84-90PRODAJEM ku}u od 40 m2 ucentru, povoqno. Tel. 064/208-6-115, 034/ 384-044PRODAJEM ku}u od 200 m2,ul.Bogdana Teofilovi}a. Tel.064/ 0293-778PRODAJEM sala{ sa trenom,veoma povoqno, u selu Zeoke.Tel. 064/ 494-2-268, 064/ 448-0-275PRODAJEM seosko imawe uKa~ulicama sa 2.5 ha zemqe,sva infrastruktura. Tel. 064/26-29-109PRODAJEM vo}wake 2 i 3klase. Tel. 064/ 339-9-084PRODAJEM {umu sazemqi{tem u Prawanima. Tel.060/ 484-8-585PRODAJEM novu monta`nuku}u i 50 ari placa uKuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202PRODAJEM vikendicu sa 10ari placa na Jelici. Tel. 065/344-9-428, 346-230PRODAJEM 4.5 ha zemqe,Ber{i}i, zaseok Gali~, ku}a,{tala. Tel. 063/ 602-974PRODAJEM noviju ku}u od150 m2 u Aveniji, plac 4.5 ari,sa pomo}nim prostorijama.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM seosko imawe uRajcu, 5.5 ha zemqe, 2 ha pod{umom, 100 stabala tre{we ,180 stabala {qive. Tel. 064/26-29-109PRODAJEM ku}u u Ateniciod 80 m2, plac 3.50 ari. Cena25.000 evra. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM sre|enu i ren-oviranu ku}u kod hotela“Morava”, cena 27.000 evra.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM ku}u u ^a~ku ilimewam za Beograd. Povoqno.Tel. 064/65-12-123PRODAJEM staru ku}u sa 4ara placa na S. Bregu, 13.000E. Tel. 064/ 26-29-109PRODAJEM ku}u kod TitoveVile na Zlatiboru od 80 m2,plac 6 ari. Cena 70.000 evra.Tel. 060/ 349-84-90PRODAJEM lokal od 135 m2u Rakovi, ukwi`en, magacin,mokri ~vor. Cena 10.000 evra.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM - MEWAM 2ku}e sa placem od 4 ara,Alvaxinica. Mogu} svakidogovor. Tel. 064/ 392-0-325

NEKRETNINE- IZDAVAWE

IZDAJEM jednosobanname{ten stan, CG, KTV. Tel.373-571, 064/ 82-92-720IZDAJEM jednosoban stan uBeogradu, kod Cvetkove pijace.Tel. 063/ 614-746IZDAJEM jednosoban stan uBeogradu, na Vra~aru. Tel.064/ 242-7-478IZDAJEM povoqno subu uBeogradu, Cerak, sa upotrebomkuhiwe i kupatila. Tel. 341-948, 066/ 346-288IZDAJEM jednosoban novprazan stan od 33 m2 uPigovoj. Tel. 060/0261-060IZDAJEM stan kod Vuka uBeogradu za studentkiwe. Tel.063/843-414-9IZDAJEM jednosobannename{ten stan, ima kuhiwu.Tel. 065/ 346-541-1IZDAJEM stan u Igalu zaletovawe. Tel. 062/ 385-929,063/77-99-264IZDAJEM sobe i apartmane u^awu, blizu pla`e. Tel. 063/781-2-101IZDAJEM stan za u~enice kodMedicinske {kole. Tel. 063/182-2-722IZDAJEM name{tenu gar-soweru blizu Tehni~kogfakulteta. Tel. 065/ 262-5-285IZDAJEM jednosobanname{ten stan u Beogradu, kodKaleni} pijace. Tel. 064/19-11-911IZDAJEM povoqno apart-mane u nasequ Palisad, 800 mod trga.Tel. 061/ 273-3-202IZDAJEM garsoweru sa CG uzgradi na Qubi} keju. Tel. 032/346-460, 061/ 815-43-95IZDAJEM poslovni prostorod 200 m2, pogodan za svedelatnosti. Tel. 064/031-70-72IZDAJEM jednosobanname{ten stan u Novom Sadu.Tel. 021/ 639-3-200, 064/ 402-6-547IZDAJEM jednosoban stan uBau{i}ima. Tel. 032/ 341-948,066/346-288IZDAJEM name{tenu gar-soweru, CG, KTV. Tel. 373-571,064/ 82-92-720IZDAJEM dvosoban name{tenstan. Tel. 063/ 600-938IZDAJEM dvosoban stan uBeogradu, u blizini pravnog itehni~kog fakulteta. Tel. 063/863-5-691IZDAJEM name{tenu gar-soweru. Tel. 346-541-1IZDAJEM ku}u u ulici KnezaMilo{a 13. Tel. 343-285IZDAJEM dvokrevetnu sobu u

stanu, centar grada, CG. Tel.064/ 970-9-653 IZDAJEM dvosoban name{tenstan u ulici Kraqa Milo{a,ima parking. Tel. 064/031-70-72IZDAJEM dvosoban name{tenstan u Beogradu na Zvezdari.Tel. 062/ 977-0-228IZDAJEM konforan jed-nosoban stan, parking, grejawena gas i struju. Tel. 064/ 33-44-061IZDAJEM vrlo povoqnodvosoban nename{ten stan sagrejawem u Ciganmali. Tel.5372-816, 064/ 5426-726IZDAJEM magacine od 80 do200 m2 u Obili}evoj, uzkru`ni put. Tel. 063/ 635-033IZDAJEM poslovni prostorod 160 m2, ulaz sa ulice, park-ing, telefonska linija. Tel.064/ 33-44-061IZDAJEM lokal u strogomcentru grada. Tel. 225-431, 063/711-0-511IZDAJEM lokal od 40 m2,B.V. Karaxi}a 45. Tel. 063/629-673IZDAJEM kancelarijskiprostor za agencije iadvokatske kancelarije. Tel.225-431, 063/ 711-0-511IZDAJEM kancelaru uObili}evoj , od 15 do 50 m2.Tel. 060/063-5-033IZDAJEM 3 hektara imawa zarad, u Prisloni~kom poqu.Tel. 060/ 575-8-700, 727-026IZDAJEM 1 ar placa krajglavnog puta, pogodan zamonta`ni objekat. Tel. 060/363-8-612TRA@IM garsoweru sa CG.Tel. 066/ 346-288

PLACEVI

PRODAJEM plac od 5 do 10ari, sa svim prikqu~cima kod“Slobode”. Tel. 064/ 544-0-508PRODAJEM placeve od 17 i 7ari u centru Kotra`e. Tel.064/11-88-485PRODAJEM plac od 12 ara,Qubi} brdo, blizina rasadni-ka. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/868-1-371PRODAJEM plac od 25 ari,mo`e i u delovima, uKulinova~kom poqu. Tel. 064/471-74-83PRODAJEM dve parceleukupne povr{ine 1 ha 30 ari, uG. Gorevnici, pored puta. Tel.032/ 880-339, 061/ 710-20-71PRODAJEM plac u Atenici13 ari, mo`e zamena za razno.Povoqno! Tel. 062/755-020PRODAJEM placeve kodSpomen Parka. Tel. 062/ 964-2-896PRODAJEM 4.5 ha zemqe,selo Ber{i}i, zaseok Gali~,ku}a, {tala. Tel. 063/ 602-974PRODAJEM plac od 13.5 ari,Lozni~ki put, 250 E / aru, imavodu i pod kupinom je. Tel.065/ 446-1-092PRODAJEM parcelu od 1.56ha, prva klasa, voda, struja, uZabla}skoj Baluzi. Tel. 064/177-07-67PRODAJEM parcelu od 1.2 hau Preqini, blizu Intereksa.Tel. 064/ 004-5-726, 064/ 427-3-378PRODAJEM plac naZlatiboru - Vodice. Tel.061/732-47-95PRODAJEM livadu uPrijevoru. HITNO. Tel. 063/898-4-913POPLAVQENIMA POK-LAWAM 60 ARI LIVADE ZAKO[EWE. TEL.032/ 54-55-922, 064/ 36-11-752

DE@URNI STOMATOLOGde`urni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetike^a~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

MALI OGLASI

POVOQNO - ^ASOVI

NEMA^KOG, GR^KOGI ENGLESKOG JEZIKAZA SVE NIVOE IUZRASTE.065/2004-115 Marija

PRODAJEM U GOR-WOJ TRNAVI, ISPODPLANINE JELICE,KU]U OD 2 SOBE,KUHIWE, LETWIKOV-CA I GARA@E, I 12ARI VO]WAKA,MLADE [QIVE STER-LEJKE, ^A^ANSKARODNA, ORASI I 9ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844 PRODAJEM traktorsku

bo~nu kosa~icu IMT.tel: 385-396

IZDAJEM sviwac saboksevima i re{etka-ma.

060/015-20-25

NAJJEFTINIJE [OFER[AJBNE ZA SVE VRSTEAUTA, KOMBIJA,KAMIONA I AUTOBUSA.NABAVKA, PREVOZ,UGRADWA. POSEBANPROLE]NI POPUST.TELEFONI: 032/800 200i 063/606 979.

AGENCIJA KULA PRODAJE STANOVE U IZGRADWINA LOKACIJI DR.D.MI[OVI] KOD PROLETERA:LOKAL 30 m2-1000 E/m2 +PDV, STANOVI: 53 m2 - 750E/m2+PDV, 72 m2- 750 E/m2+PDV.ZAVR[ETAK GRADWEKRAJ 2014.TEL. 064/ 26-29-109, 032/346-541

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 35OGLASI

RAZNO

RASPRODAJA tehni~kihure|aja, povoqno. Tel. 069/ 40-48-993PRODAJEM gu{~iju mast ijaja sa sopstvenog imawa. Tel.063/ 369-933PRODAJEM du{eke svihvrsta od silvertek pene. Tel.064/ 548-3-905PRODAJEM rojeve i p~eliwadru{tva u DB ko{nicama. Tel.032/ 334-218, 064/ 201-88-45PRODAJEM raniju za zagre-vawe vode i prekrupa~.Povoqno. Tel. 066/016-905PRODAJEM postoqa za sun-cobrane. Tel. 064/ 294-2-141,032/ 374-125PRODAJEM o~uvanu svetle}ureklamu. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM hidrofor, pumpuza zalivawe, kosa~icu na stru-ju, fri`ider, sto, TV i peleneza odrasle. Tel. 061/ 641-7-105PRODAJEM {poret na drva,cisternu i kotao za CG. Tel.064/ 938-7-997PRODAJEM traktor TomoVinkovi} 420, 1985. god, saprikqu~cima. Tel. 880-028,064/ 16-00-876PRODAJEM trojku u balama,

ve{ta~ku travu sa cmiqom itrojkom, koli~ina 1000 bala.Tel. 036/ 857-678PRODAJEM kau~, TA pe} 4.5kv, regal i 3 tepiha. Tel. 062/80-56-782PRODAJEM veliki dvodelnifri`ider sa zamrziva~emmarke LG, odli~an. Tel. 032/326-747PRODAJEM o~uvanu drvenutrgova~ku tezgu. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM 2500 t tritikalai 4000 bala slame. Tel. 036/857-678PRODAJEM fotequ zamasa`u, pru`a veliki brojkombinacija masa`a, kontrolapreko daqinskog, za welnes ifitnes centre, i salone lep-ote. Tel. 064/ 945-6-205PRODAJEM novu traktorskukorpu, cena 150 evra. Tel. 066/910-9-889PRODAJEM auto prikolicu,atestirana, sa ceradom. Tel.062/755-020PRODAJEM drvena vrata bez{toka. Tel. 063/84-34-149PRODAJEM TA pe} ElindVaqevo, 4 kv. Tel. 060/ 418-3-333PRODAJEM belu pamu~nu

~ipku, ve}a koli~ina, povo-qno. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM drvene garni{neraznih veli~ina. Tel. 063/ 84-34-149PRODAJEM okretne i preno-sive dvori{ne su{ilice zave{. Tel. 064/ 2942-141OTKUP starih dotrajalih,neispravnih i havarisanihvozila. Tel. 065/ 548-5-855DAJEM jelovu gra|u u oblomstawu za strugawe, napola.Tel. 55-61-495

AUTOMOBILI

PRODAJEM Golf 2, 92 god,1.3, registrovan, u dobromstawu. Tel. 064/ 070-4-155PRODAJEM neregistrovanuFord Fiestu 1997. godi{te, uodli~nom stawu. Tel. 062/ 809-39-78PRODAJEM kamion Iveko ,registrovan do maja 2015.godine, nosivost 5 tona. Tel.064/ 230-4-202

USLUGE

USLUGE specijalnog zavari-vawa gusa , aluminijuma / cevi/ i prohroma.... Tel. 066/ 910-9-

889USLUGA popravke prskalicabakarnih i plasti~nih,mu{tika, {tapova i dizni.Tel. 064/ 120-6-572USLUGE - IZRADA kotlovapo naruxbini “ekonomik”(velika u{teda ogreva) Tel.065/ 5900-651USLUGE -pobijawe cevi zavodu, postavqawe pumpi zavodu. Tel. 064/ 373-0-156KWIGOVODSTVENE

USLUGE za radwe ipreduze}a. Dolazim za doku-menta. Povoqno. Tel. 064/ 196-4-705VEOMA POVOQNOma{inski cepam drva. Tel.064/ 444-3-163MEDICINSKA SESTRAnudi pomo} u ~uvawu starihlica, dece i pomo} u ku}i.Tel. 065/ 66-88-319MEDICINSKA SESTRApru`a medicinsku negu i

pomo} starijim licima. Tel.064/ 320-9-338

ZAPOSLEWE

FRIZERSKOM SALONUpotreban radnik sa radnimiskustvom. Tel. 060/ 358-6-710POTREBNA 3 radnika,po`eqno poznavawe rada samesom u prodaji, Qubi}. Tel.064/ 188-0-122

Na osnovu Odluke Skup{tine "Dr`avne lutrije Srbije" d.o.o. Beograd br. 5/24donate na sednici dana 27.06.2014. godine

Dr`avna lutrija Srbije d.o.o. Beograd, Beograd, Usko~ka br.4-6

ogla{avaOTU\EWE KIOSKA U ^A^KU, ul. Svetozara Markovi}a bb

"Dr`avna lutrije Srbije" d.o.o. Beograd otu|uje jedan kiosk tipa "Ingrad", inven-tarski broj 3586, koji se nalazi u ^a~ku, ul. Svetozara Markovi}a bb, u svomvlasni{tvu i u "vi|enom stawu".

Pravo u~e{}a imaju sva pravna i fizi~ka lica.Pisane ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti u roku od 5 dana od dana objavqi-

vawa oglasa na adresu Dr`avna lutrija Srbije d.o.o. Beograd, Usko~ka br. 4-6, "zaKomisiju za otu|ewe kioska u ^a~ku - NE OTVARATI".

Izbor najpovoqnije ponude vr{i}e se primenom kriterijuma NAJVI[EPONU\ENE CENE.

Cena u ponudi mora biti iskazana u dinarima. Neblagovremene i nepotpune ponude ne}e se razmatrati.O izboru najpovoqnije ponude, ponu|a~i }e biti obave{teni na ostavqeni kontakt

telefon nazna~en u ponudi, a sa najpovoqnijim ponu|a~em zakqu~i}e se ugovor.Sve tro{kove uklawawa kioska snosi}e kupac sa kojim se zakqu~uje ugovor o

otu|ewu - prodaji.

"Dr`avna lutrija Srbije" d.o.o. BeogradVr{ilac du`nosti direktora

Branimir Bo`ovi}

Na osnovu ~lana 61. Zakona o poqoprivrednom zemqi{tu ("Slu`beni glasnikRS", br. 62/06, 65/08 - dr. zakon i 41/09) i Re{ewa Gradskog ve}a grada ^a~ka, Broj:06 - 7 /2014 - III od 20. 01. 2014 . godine, Komisija za izradu Godi{weg programaza{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji grada^a~ka za 2015 godinu, objavquje

JAVNI POZIVza dostavqawe zahteva za ostvarivawe prava kori{}ewa poqoprivrednog

zemqi{ta u dr`avnoj svojini bez pla}awa naknade radi izrade Godi{weg progra-ma za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji grada^a~ka za 2015. godinu

I POZIVAJU SE obrazovne ustanove - {kole, stru~ne poqoprivredne slu`be,socijalne ustanove, visokoobrazovne ustanove - fakulteti i nau~ni instituti~iji je osniva~ dr`ava, ustanove za izvr{ewe krivi~nih sankcija i pravna licau dr`avnoj svojini registrovana za poslove u oblasti {umarstva (u daqem tekstu:ustanove) da dostave zahtev za ostvarivawe prava kori{}ewa poqoprivrednogzemqi{ta u dr`avnoj svojini bez pla}awa naknade, na teritoriji grada ^a~ka za2015. godinu Komisiji za izradu Godi{weg programa za{tite, ure|ewa ikori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji grada ^a~ka za 2015. godinu(u daqem tekstu : Komisija), u povr{ini koja je primerena delatnosti kojom sebave (obrazovne ustanove - {kole, stru~ne poqoprivredne slu`be, socijalneustanove najvi{e do 100 hektara, a visokoobrazovne ustanove - fakulteti inau~ni instituti ~iji je osniva~ dr`ava, ustanove za izvr{ewe krivi~nihsankcija i pravna lica u dr`avnoj svojini registrovana za poslove u oblasti{umarstva najvi{e do 1000 hektara), radi izrade Godi{weg programa za{tite,ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji grada ^a~ka za2015. godinu.

II POTREBNA DOKUMENTACIJA1. Obrazac zahteva koji mora biti ~itko popuwen u celosti, potpisan i overen

pe~atom;2. Akt o osnivawu ustanove, odnosno izvod iz privrednog registra za pravno

lice (nestariji od {est meseci);3. Prepis lista nepokretnosti (ako je uspostavqen novi operat), odnosno

prepisposedovnog lista (ako nije uspostavqen novi operat), odnosno izvod iz

zemqi{nih kwiga (gde nije uspostavqen katastar nepokretnosti), za sve katas-tarske parcele koje su predmet zahteva (ne stariji od {est meseci) i

4. Izjava podnosioca zahteva koju povr{inu poqoprivrednog zemqi{ta udr`avnoj svojini koristi bez pla}awa naknade ( po ~lanu 61. Zakona o poqo-privrednom zemqi{tu) na teritoriji Republike Srbije.

III Dokazi o ispuwavawu uslova iz ovog javnog poziva dostavqaju se u obi~nimneoverenim kopijama koje moraju biti jasno vidqive, pri ~emu Komisijazadr`ava pravo da u slu~aju potrebe zatra`i dostavqawe originala ili overenekopije dostavqenih dokaza. Obrazac zahteva mo`e se preuzeti svakog radnog danaod 7 do 15 ~asova, u prostorijama Slu`be za razvoj poqoprivrede sa Centrima zarazvoj sela, Gradske uprave grada ^a~ka, @upana Stracimira 2, prvi sprat,kancelarija 108 ili sa sajta www.cacak.org.rs.

IV Rok za dostavqawe zahteva i potrebne dokumentacije iz ta~ke III ovog pozi-va je 30. oktobar 2014. godine. Zahtevi prispeli po isteku datuma odre|enog uovom javnom pozivu smatra}e se neblagovremenim i Komisija }e ih vratiti pod-nosiocima neotvorene.

V Zahtev sa potrebnom dokumentacijom, se podnosi neposredno na pisarniciili po{tom, u zatvorenoj koverti sa naznakom na predwoj strani: "Pravokori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta u dr`avnoj svojini bez pla}awa naknadeza 2015. godinu" za Komisiju za izradu Godi{weg programa za{tite, ure|ewa ikori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta na teritoriji grada ^a~ka za 2015. god-inu, na adesu: Slu`ba za razvoj poqoprivrede sa Centrima za razvoj sela, Gradskauprava grada ^a~ka, @upana Stracimira 2, prvi sprat, kancelarija 108. Napole|ini koverte navodi se naziv i adresa podnosioca zahteva.

VI Kontakt osoba za sve informacije u vezi sa ovim javnim pozivom jeMilanka Krxi}, telefon 032/ 309 - 135, email: mila.krdzic.ler@gmail.com ili li~nou prostorijama Slu`be za razvoj poqoprivrede sa Centrima za razvoj sela,Gradske uprave grada ^a~ka, @upana Stracimira 2, prvi sprat, kancelarija 108.

VII Ovaj javni poziv objaviti u listu ^a~anski Glas, internet stranici grada^a~ka www.cacak.org.rs i oglasnim tablama mesnih kancelarija.

Gradska uprava za urbanizam Grada ^a~ka, na osnovu ~lana 25. Zakona o proceniuticaja na `ivotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009), obave{tavazainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOJ ODLUCI PO ZAHTEVU ZA DAVAWE SAGLASNOSTI NASTUDIJU O PROCENI UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada ^a~ka donela je re{ewe o izdavawu saglasnos-ti na studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu i to:

Re{ewe broj 501-109/14-IV-2-01 od 4. 7. 2014. godine po zahtevu investitora"Telekom Srbija" a.d. Beograd, za izdavawe saglasnosti na studiju o proceni utica-ja na `ivotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne telefonije na lokaciji "CA -

Gradsko {etali{te - CA30/CAH30/CAU30 na krovu zgrade Glavne po{te u uliciGradsko {etali{te, na katastarskoj parceli broj 753/1 K.O. ^a~ak, grad ^a~ak.

Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza investitora da gore navedeniprojekat izvede u skladu sa merama za{tite `ivotne sredine utvr|enim u studiji.Overene mere za{tite `ivotne sredine sastavni su deo re{ewa o davawu saglasnos-ti na studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu i daju se na uvid tehni~ke kont-role glavnog projekta i tehni~kog pregleda objekta.

Re{ewe o davawu saglasnosti na studiju o proceni uticaja na `ivotnu sredinu jekona~no u u pravnom postupku.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu pokrenuti upravni sporpodno{ewem tu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqi-vawa ovog obave{tewa.

NA^ELNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh.

^ITUQE

SE]AWE

Ve} 38 godina nije sa nama

]erka Milena Jakovqevi}

Taj 14. jul - Tih 14 godina, kako jetvoje srce moralo stati.Ali znaj, da na{a qubav, ponos iuspomena na tebe ve~no }e tra-jati.Nema suza koje te mogu oplakatiNiti re~i koje te mogu o`aliti

Nema vremena koje te mo`e zaboravitiU srcima na{im tvoje mesto stojiDok budemo `ivi ve~no }e da boli.Dovi|ewa, tiho gasnu sve}ePred moj put u mrak i ve~ni san^itav `ivot ~ekam malo sre}e,Al’ u no}i, ipak, ostah sam...

Supruga sa decom

ZORANMALENOVI]

POSLEDWI POZDRAV NA[OJ NAJMILIJOJ

An|eli nikada ne umiru.Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Majka MARIJA, otac PREDRAG i brat NEMAWA19124

TATJANIDUWI]

apsolvent Prirodnomatemati~kog fakulteta u

Beogradu1990 - 2014.

Uz neizmernu tugu i bolobave{tavamo vas da je na{ voqeni

O@ALO[]ENI: supruga QIQANA,sin ALEKSANDAR, }erka ALEKSANDRA,

snaja JELENA, unuka KATARINA, brat SINI[Ai ostala rodbina

19127

Preminuo 5. jula 2014. godine u73. godini `ivota.

Sahrawen je na Gradskomgrobqu u ^a~ku 8. jula 2014.

godine.

SE]AWE

\OR\EMILO[EVI]

zvani Jare

12. jul 1984 - 12. jul 2014.

11. jula 2014. navr{ava seDESET GODINA

od smrti na{e drage

IVANKE PA[I]

U nedequ, 13. jula 2014. navr{ava sePET GODINA od smrti

Tvoja najbli`a porodica GRUJOVI]19139

MILANA GRUJOVI]Aiz Beqine1940 - 2009.

Dana 13. jula 2014. godine navr{avase DESET GODINA od smrti mog

dragog brata

Sa ponosom ~uvamo se}awe na tebe,pamtimo tvoju toplinu i plemenitost.

Brat MIHAILO - XANE sa porodicom19120

MILINKA MI]EPE[I]A

Dana 16. jula obele`avamo {estugodinu se}awa na prerani odlazak

na{e supruge, majke i bake

PORODICA

19119

SMIQE TRIFUNOVI]( 1953 - 2008 )

iz Qubi}a

POSLEDWI POZDRAV DRAGOM BRATU

MI]O I SLAVICA19128

RA[U

Dana, 15. 7. 2014. godine navr{ava se18 godina od smrti na{e drage

I posle 18 godina ~uvamo te u lepim uspomenama.MOLA i ACO

19121

SLAVKE TRIPKOVI]

Molitveno se}awena dragog brata

RA[A

OGLASI I ^ITUQEPRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATIBI]E OBJAVQENI U

PETAK

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

36 PETAK 11. JUL 2014. GODINE

^ETRDESETODNEVNI POMEN

GORAN^EKEREVAC

^EKE25. 6. 1971 - 8. 6. 2014.

POSLEDWI POZDRAVDRAGOM

Mnogo }e nam nedostajati.PORODICE TODOSIJEVI]

I DOMANOVI]19134

RA[U

RATOMIRRA[A

TODOSIJEVI]

]erka DRAGANA

19122

RADI^ i JELA19129

Dana, 17. jula u 11 ~asova na^a~anskom grobqu obavi}emopomen.

Po~ivaj u miru brate i znaj da }u tvog Despota ~uvatijo{ boqe nego {to sam tebe ~uvao kada si bio mali.

Brat MIRO19136

Nepregledno je more tuge i bolau na{im srcima.Izgubili smo na{u najve}uqubav, sigurnost i sre}u.

Nedostaje{ nam, bez utehe. Jedno drugom dajemo snaguda nastavimo sve ono {to smo nas troje zapo~eli.An|ele me|u an|elima, qubavi beskrajna,neopra{tamo se od tebe."Mo`da `ivi i do}i}e posle ovog sna

mo`da spava sa o~ima izvan svakog zla"Tvoj DESPOT i tvoja ZOKA

19135

GORAN^EKEREVAC

^EKE25. 6. 1971 - 8. 6. 2014.

^uvamo uspomenu na wen dragi i plemeniti lik.Deca: MILO[ i VERA sa porodicama

19137

GORAN^EKEREVAC

25. 6. 1971 - 8. 6. 2014.

Dragi na{ Goran~e,Bio si najboqa du{a u na{ojvelikoj porodici.Dobio si te{ke bitke i nadali

smo se da }e{ i u ovoj biti pobednik.Na`alost, nisi izdr`ao.Tuga u nama je neopisiva, sigurni smo da zna{.Zauvek }e{ ostati u na{im mislima i srcima.

Tvoji: ]ALE, KEVA, MIMI, VEKA,LAZO I AN\ELA

19133

QUBINKOSTEFANOVI]

iz Qubi}a8. jul 1976 - 8. jul 2014.

^ITUQE

RAJKORAKI]EVI]

Dana 17. 7. 2014. navr{ava se 25 godina odkada je tragi~no nastradao.Hvala mu na ~asnom prezimenu koje nam jeostavio.

Sin RAKO sa unucimaBOBANOM i MARKOM

19131

SE]AWEna drage roditeqe

]erka MARINA - MILENAi sin JORDAN sa porodicama

19101

MILENA1977 - 2014

dr DOBRIVOJE2000 - 2014

KOJI]

Dana 11. 7. 2014. navr{ava se 40 DANAod smrti na{e mame, sestre i nane

ROSANDEFILIPOVI]

9. 7. 2013 - 9. 7. 2014.

MILIJANMIKI

MILETI]

Dana 17. jula navr{ava se punih [EST GODINAod kada nije sa nama na{ voqeni

Prolaze dani, dugi kao vekovi,prolazi `ivot, mewaju se sve-tovi. Prolazi sre}a - prolazisve ali, uspomene na tebe ne.Te{ko je tvoji odlazak pravdatisudbinom, tugu le~iti vremenom.

Nema suza koje te mogu oplakati, niti re~i koje temogu o`aliti. Nema vremena koje te mo`e zaboraviti.U srcima na{im tvoje mesto stoji, dok budemo `ivive~no }e da boli.

Majka MARA i otac MILO[19103

PAVLE PAJAOBRADOVI]

iz Qubi}a

Dana, 12. jula navr{ava se ^ETRDESET DANAod smrti na{e drage

Uspomena na wen drag i plemenit lik osta}e u tra-jnom se}awu wenih najmilijih.

DU[KO i ZORICA sa decom19104

STANICESLAVKOVI]

CAKE

Dana 6. 7. 2014. godinepreminuo je na{ dragi

MOM^ILO RISTOVI]( 1932 - 2014 )

Sahrana je obavqena 8. 7. 2014. u rodnoj Vidovi.Bio je dobar i po`rtvovan otac, svekar, tast i deda.

@iveo je ~estito i po{teno, i ostaje da `ivi u nama, uvek voqen i nikadpre`aqen.

Po~ivaj u miru!Tuguju za tobom:

sin MILO[, }erka VERA, snaha DOBRILA, zet PETAR,unuci: ALEKSANDAR, NEMAWA, NIKOLA, unuke: ANA i NINA

19125

OGLASI I ^ITUQE032/342 - 276

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 37

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela),kod Blagoja Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Po`rtvovana, plemenita, neu-morna ostaje{ zauvek u na{im mislima i srcima.S qubavqu i po{tovawem,

}erke DRAGICA i LIDIJA, sestra VERA,unuci TIJANA, TEODORA, STEFAN i FILIP

19132

Bio si i ostao na{ ponos.Tvoje: VERA, ALEKSANDRA, BOJANA

sa porodicama19130

U ~etvrtak, 17. 7. 2014. godine u 11 ~asovaobele`i}emo 40 dana

kako se upokojila u Gospodudraga

DRAGICAMIQKOVI]

Oti{la si tiho, neprimetno ba{ onako kakosi i `ivela, ostaviv{i za sobom duboketragove za trajno se}awe.

Tvoja QIQANA TATOVI] sa porodicom

19138

SE]AWE13. 7. 2010 - 13. 7. 2014.

Uspomenu na tebe ~uvajuSUPRUGA i DECA

19123

MILOJEMI]O

NIKOLI]

^ITUQE

DARKO IKODINOVI]21. 10. 1986 - 15. 7. 2011.

10. jula 2014. godine navr{ilo seDEVET GODINA

od smrti na{eg

PRVOSLAVA - PILETAPAVLOVI]A

U subotu, 12. jula 2014. godine navr{ava sePET GODINA od smrti na{eg

roditeqa, dede i pradede

GOJKATANASKOVI]A

iz Vrani}a

Dana 13. jula 2014. godine navr{ava se^ETIRI GODINE od smrti na{eg dragog

Gde god da pogledamo sve nas podse}a na tebe.Nikada te ne}emo zaboraviti.

TVOJI NAJMILIJI19118

DRAGOJLADOMANOVI]A

DRAGANAiz Lisica

Moja prva qubavi,sada si moj an|eo na nebu.Istina je tu`na; re~i su suvi{ne.

Zauvek }e{ ostati u srcu tvoje BEKE19116

STEFANSTANKOVI]

SE]AWE14. 7. 1989 - 14. 7. 2014.

Dana 14. jula navr{ava se 25GODINA od tvog odlaska od nas.Ako je smrt ja~a od `ivota, nije od bola i qubavi kojunosimo za tobom.Postoji ne{to te`e od smrti, a to je `ivot koji`ivimo bez tebe.

MIRA, BE]O, VLADE I NATA[AIZ NEMA^KE

19117

JOVKOSRETENOVI]

U sredu, 2. jula u 20:15 preminuo je na{

Dragi bato, 40 godina si `iveo uBeogradu. Ne, ne verujem da jetoliko pro{lo i da te vi{enemam. Ti si batice svaki dan umojim mislima, mojim snovima, u

mom srcu. Nema tih suza ni re~i koje mogu ubla`iti boli prazninu koja je ostala tvojim odlaskom. I daqe }e{`iveti u mom srcu omiqen, po{ten i nikad zaboravqen.

O@ALO[]ENI: sestra LELA, zet MILO[,sestri}i BOJAN i GORAN, snaja NEDA i unuk

IGOR19115

RADOJLE RADEDUKI]

27. 7. 1956 - 2. 7. 2014.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuona{ dragi

Uspomenu na tvoj vedri lik ~uva}emo od vremenai zaborava.

Supruga DOBRILA, sin NIKOLA i }erkaVESNA, sa svojim porodicama

19109

MILISAVTOMA[EVI]

TOMA[6. 2. 1941 - 5. 7 . 2014.

SE]AWE15. 1. 2014 - 15. 7. 2014.

MILAN RU@I]

Dana, 9. jula 2014. navra{ava se 20 GODINA od kadanije sa nama na{ voqeni i plemeniti

Ponosni i sre}ni {to smo ga imali, wegov lik, dobro-tu i qubav zauvek ~uvamo u na{im srcima.

PORODICE MAXAREVI] i PETROVI]19105

MILANMAXAREVI]dipl. ekonomista u penziji

Dana 10. jula 2014. godine navr{ilo se TRI GODINEod iznenadne smrti na{eg voqenog supruga i oca

DANILA^AKAREVI]A

Dana 12. jula 2014. godinenavr{avaju se TRI GODINE

od smrti

BRANKA SLOVI]A

38 PETAK 11. JUL 2014. GODINE

U subotu, 12. 7. 2014. u 11 sati na ^a~anskom grobqu,odr`a}emo [ESTOMESE^NI PARASTOS.

S iskrenim pijetetom porodiceRU@I] i CVETKOVI]

19114

MILOVAN]OJBA[I]

Milovane, 13 godina pro|e a tinisi sa nama i mi ti se jo{nadamo, ~ujemo tvoj glas i ne pri-

hvatamo ~iwenicu da te nema.Ti si tu u na{im mislima, na{im srcima i svakoj porina{e du{e. Tako }e biti zauvek.

TVOJI NAJMILIJI:otac VIDOSAV, majka STANKA, brat SLOBODAN,

tetke MARIJA, QIQANA i @IVKA19106

Tri godine je kako nisi sa nama,a na{a tuga za tobom ne prolazi.Nedostaje{ nam da se zajednoradujemo budu}nosti.

Tvoja dobrota i tvoj nasmejani lik ve~no }e osta-ti u na{im srcima.

Supruga MILISAVKA,sin DRAGAN i }erka JELENA

19107

S' po{tovawemPorodica SLOVI]

19112

Godine koje proti~u ne umawujuse}awa na vrednosti

porodi~nog `ivota, niti uspomenesa kojima `ivimo.

S qubavqu i setomPORODICA TANASKOVI]

19102

Osta}e{ ve~no u na{im srcima.Tvoji najmiliji ~uvaju uspomene na lepe dane prove-dene sa Tobom.

PORODICA19111

I posle TRI GODINE, nedostaje{ mi mnogo, ali neu mislima, jer si tu uvek sa mnom.

Nedostaje{ mi u svakom trenu mog `ivota. Nadamse da ti je lepo, ma gde da si sada. Volim te du{o

moja, tvoja tetka MILKA sa porodicom.19113

^ITUQE

Dana 14. 7. 2014. navr{ava seGODINA DANA

od smrti na{eg dragog

VLADETENIKOLI]A

iz Zeoka

Vlade, te{ko je tvoj odlazak pravdatisudbinom, a bol le~iti vremenom.

Bol nije u re~ima i suzama, ve} u na{imsrcima u kojima }e{ ve~no `iveti.

Mnogo nam nedostaje{.Tvoji : supruga MILA, k}erke JELENA

i IRENA sa porodicama19108

Dana 15. 7. 2014. navr{ava seDEVET GODINA

od smrti na{eg dragog

RADOJLAJOVA[EVI]A

GODINAje pro{la ali dragi lik

na{eg kolege ne zaboravqa se

VLADETA NIKOLI]Kolektiv „ATENIC COMMERCA” DOO ^A^AK

fak.

15. 7. 2011 - 15. 7. 2014.

DARKO IKODINOVI]

PETAK 11. JUL 2014. GODINE 39

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e mo`ete predati i u Lu~anima,u Ulici Jugoslovenske armije, broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja

Marjanovi}a. Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Uspomenu na wega s' ponosom ipo{tovawem ~uvaju

WEGOVI NAJMILIJI19100

Kratak je put kojim hodimo, dim je `ivot na{,Za malo se javqa, pa brzo propada...Zato nam je drago {to nam je Bog tebe poslao,pa i tako kratak put se ~ini neizmerno vredan.An|ele na{, mnogo nam nedostaje{.

SEKA, MAMA I TATA19110

PETAK 11. JUL 2014. GODINE