3.fiziologija digestivnog sistema 2012

5/28/2018 3.Fiziologija Digestivnog Sistema 2012

1/114

Fiziologija organa za

varenje

Prof. Dr Elena Krljak


2/114


3/114

Gastrointestinalni trakt(GIT)

Povrina 100 m2 Sastoji se od serije upljih

organa i pomonih lezda Usna duplja drelo

Jednjak eludac Dvanaestopalano crevo Jejunum Ileum

Cekum Ascvendentni, transverzalni,descendentni i sigmoidni kolon

Rektum Analni kanal


4/114

Gastrointestinalni trakt(GIT)

Pljuvane lezde -pljuvaka i salivarnaamilaza

eludac sekretuje HCli enzime

Egzokrini PankreassekretujeHCO3ienzime

Jetra sekretuje u

Imuni sistem GITa:Pljuvaka i digestivni

sokovisIg Aeludac HClPajerove ploe limfni

sistem

Makrofagi

IgA

Intraepitelni limfocitiTkileri

Kupferove elijeIntestinalna flora


5/114

Gastrointestinalni trakt

Dnevni unos :- 800gr hrane

- 1.5 -2,5 L tenosti

- koliina dnevno sekretovanihsokova7-8L

- 90-95% se apsorbuje

- 5-10% se izbacuje fecesom


6/114

Gastrointestinalni trakt

Funkcije GITa:

Digestija

Apsorpcija

Motilitet

Sekrecija

Ekskrecija


7/114

VAKANJE

ZUBI

TM zglob

Mastikatorni miii

Miii jezika, usana,obraza


8/114

Hrana mora biti rastvorljiva u

pljuvaci


9/114

ULO UKUSA


10/114

ulo mirisa


11/114

Krvotok GITa 25%MVS

Obezbeuje : sekreciju, motilitet,digestiju,apsorpciju i ekskreciju

Splahnika cirkulacija(GIT,pankreas, slezina i jetra)

Vena porte preuzima svuvensku krv iz GITa i prenosi je

u jetru( osim zavrnih delovadebelog creva)

Sinusoidni kapilari jetre

Hepatine vene

Grane aorte abdominalis

a.Hepatica Gornja i donja A.Mezenterica-

pokrvljuju zidove tankog i debelog

creva

A.Celijakasnadbeva

eludac,slezinu, pankreas i jetru


12/114


13/114

Krvotok GITa

Pritisak u V. Porte10mmHg

Pritisak u a. Hepatici-

90mmHg Pritisak u sinusoidima

jetre2-3 mmHg


14/114

KRVOTOK GITa

Protok krvi je upravo srazmeran sa nivoomlokalne aktivnosti

Cirkulacija regulisana lokalnim refleksima, ANS,

hormonima.Protok se poveava posle obroka

( Ach,VIP, vazodilatatori)

Protok se smanjujeu toku fizike aktivnosti ( NAD)

- Limfni sistem


15/114

VAZODILATATORI

poveavaju protok

Vazodilatatoriholecistokinin,VIP,

gastrin, sekretin. Kinini : kalidin I bradikinin

Smanjena koncentracija kiseonika-

dovodi do oslobaanja adenozina (vazodilatator)


16/114

Nervna kontrola vazokonstrikcije I

vazodilatacije u GITu

Parasimpatikus ( Ach) vazodilatacija-povean protok sekundaran zbog porastalezdane aktivnosti

Simpatikusvazokonstrikcija krvnihsudova GITa.( raspodela krvi u toku rada,

preusmerena cirkulacija na srce I miie)


17/114

KARAKTERISTIKE ZIDA

digestivnog trakta

Odgovoran za

sekreciju

Odgovoran za

Pokrete u

Digestivnomtraktu

Mijenteriki pleksus


18/114

Glatka muskulatura digestivnog

trakta

Longitudinalni miini sloj-glatka miinavlakna proteu se du celog GITa.

Cirkularni miini sloj-glatka miinavlakna poreana kruno.

Funkcionalni sincicijum-kada se APizazove bilo gde u miinoj masi, on sekroz mii prenosi u svim pravcima


19/114

GLATKI MIII

ODGOVORNI ZA KONTRAKCIJU UPLJIH ORGANA

GASTRO-INTESTINALNOG TRAKTA

NISU POD KONTROLOM NAE VOLJE


20/114

Gap-junction

Tesne veze uDigestivnom traktu


21/114

JEDNOJEDININI

GRUPA MIINIHVLAKANA SE

KONTRAHUJE

ISTOVREMENO

Gap-junction

Veze plazma membrana

Izmeu susednih elija

Brzo irenje akcionogpotencijala


22/114

Koji kanali su odgovorni za AP u glatkoj

muskulaturi digestivnog trakta?

Kalcijumsko-natrijumski kanali

Otvaraju se I zatvaraju mnogo sporije odbrzih Na+ kanala.

AP due traje


23/114

Ca++ mora da ue u eliju:Nervnom stimulacijom, hormonskom stimulacijom, istezanjem vlakna,

Ligandom.


24/114

Mehanizam kontrakcije

glatkih miia Ulazak Ca++

Vezivanje Ca++ za kalmodulin ( 4 Ca++)

Aktivacija miozin-kinaze

Fosforilacija miozina

Vezivanje miozinske glave za aktin

Pestanak kontrakcije

Pad Ca++ ,aktivacija miozin-fosfataze,prestanak kontrakcije


25/114

Joni Ca++ i miina kontrakcija

Inicijatori kontrakcije glatkih miia SPORI talasinisu izazivani ulaskom jona

Ca++ u glatko miino vlakno, ve samo jonaNa+.

TONINE KONTRAKCIJE ( nisu spori talasi),traju nekoliko minuta ili sati

Mogu biti izazvane:

Ponovljenim iljastim APHormonima koji dovode do kontinuirane

depolarizacije

Neprekidnim ulaenjem kalcijuma


26/114

Faktori koji depolarizuju membranu

1. istezanje miia

2. stimulacija acetilholinom

3.stimulacija parasimpatikusnim nervimakoji sekretuju acetil holin

4.stimulacija specifinimgastrointestinalnim hormonima


27/114

GLATKI MIIIKONTRAKCIJA:

Preko:

1. Neurotransmiter ( ANS)

2. Parakrina stimulacija

( histamin)

3. Hormonima iz krvi( oksitocin)


28/114

Enteriki nervni sistem (ENS)

Plexus mientericuskontrolie kontrakcije

Plexus submukosis

kontrolie sekreciju ENSoslobaa:

neurotransmitere(Ach

,No,VIP,Enkefaline,

Serotonin,supstanca P

Vegetativna inervacijazavrava se nanervnim plexusima -

Parasimpatikus(n.Vagus, medijator

Ach)poveava sekreciju imotoriku,smanjuje aktivnost

sfinktera Simpatikus(NAD)

smanjuje sekreciju i motoriku,

poveava tonus sfinktera ismanjuje protok krvi kroz GIT


29/114

Neuralna i hormonska

integracija

Lokalni refleksi

Inervacija preko Autonomnog nervnogsistema

Neurotransmiteri ( Ach, VIP,enkefakin,GRPgastrin rilising peptid)

Endokrini hormoni GITa( holecistokinin,sekretin,GIP, VIP, motilin)Endokrina

kontrola GITa


30/114

Kontrakcija glatkog miiabez akcionog potencijala

1. LOKALNI TKIVNI FAKTORI

- nedostatak kiseonika, viak CO2, pad pH

2. RAZLIITI HORMONI

NAD, Ach, oksitocin, serotonin, histamin


31/114

Elektrina aktivnost glatkemuskulature digestivnog trakta

SPORI TALASI-nisu pravi AP ,katelektrotonusi ( pacemaker elije- Cajalelije), 15-20mV., javljaju se svakih 15minuta.

ILJATI POTENCIJALI- pravi AP


32/114


33/114

Refleksi GITa za kontrolu motiliteta

Gastrokolini refleks eludac- distenzija- poveanjemotiliteta kolona

Enterogastrini refleks-tanko crevo-distenzija-poveanmotilitet eluca

Defekacija -rektum-distenzija-relaksacijasfinktera,poveanje motiliteta rektuma


34/114

GUTANJE

BOLUS


35/114

GUTANJE

1. VOLJNA FAZA

2. FARINGEALNA

FAZA

( NE VOLJNA)

3. EZOFAGEALNAFAZA

( NE VOLJNA)


36/114

Faringealna faza gutanja

Ne voljna Bolus kada ue u drelo stimulie receptore za

gutanje , impulsi idu preko IX kranijalnog nervado modanog stabla( centar za gutanje) ipodstiu gutanje ( preko V, IX,X i XII )

Meko nepce zatvara hoane,nepani lukovi sepribliavaju,glasne ice se pribliavaju, epiglotiside preko laringsa, dunik se zatvara , relaksirase gornji ezofagealni sfinkter, formira se primarniperistaltiki talas u drelu i iri se ka jednjaku


37/114

EZOFAGEALNA FAZA GUTANJA

PRIMARNI PERISTALTIKI TALAS-

Nastavak peristaltike iz drela

SEKUNDARNI PERISTALTIKI TALASNastaje usled rastezanja jednjaka

* Miii drela i gornjeg dela jednaka su PPM (kontrola impulsa ide IX i X nerva)kontrola odstrane mijenterikog pleksusa i n. Vagusa)


38/114

Kretanje bolusa


39/114

Gastroezofagealni sfinkter

Pozicija :na donjem kraju jednakaneposredno uz spoj sa elucem

Osobina Receptivne relaksacije


40/114

Gastroezofagealni sfinkter

Nalazi se na donjem kraju jednaka neposredno uz spojsa elucem

Receptivna relaksacija sfinkteranastaje kada peristaltiki talas gutanjaprolazi du jednjaka, ova relaksacija oputa

donji ezofagealni sfinkter. Omoguava neometanu propulziju progutane

hrane u eludac.


41/114

RECEPTIVNA RELAKSACIJA


42/114

Pokreti GITa

Zahtevaju inicijalni stimulus (istezanjezida)

2-3cm iznad stimulusaprstenastakontrakcija

2-3cm ispod stimulusareceptivnarelaksacija


43/114

Kako pijemo tenost?


44/114

Povraanje

IRITIRANI GORNJI DELOVI DIGESTIVNOG TRAKTA

IMPULSI SE PRENOSE SIMPATIKUSOM I VAGUSOM

CENTARPRODUENA MODINA

O


45/114

POKRETI U

GASTROINTESTINALNOM traktu

1. PROPULZIVNI POKRETI -

PERISTALTIKA

2. POKRETI MEANJA

POKRETLJIVOST DIGESTIVNOG


46/114

POKRETLJIVOST DIGESTIVNOG

TRAKTA

Receptivnarelaksacija

Kontrakcija jednog

segmentarelaksacija narednog

Kretanje sadraja uanalnom smeru


47/114

Propulzivni pokreti- peristaltika

Odlika cevastih organa sasincicijelnom graom

Stimulusi:

rastezanje creva

Iritacija epitela

(parasimpatikus)

Aktivnostmijenterikog

pleksusaUsmerenostperistaltikog

talasaprema anusu


48/114

RECEPTIVNA RELAKSACIJA


49/114

GRA A ELUCA


50/114

Graa eluca


51/114

Stres relaksacija glatkog miia

Osobina plastinog tonusa upljih organa


52/114

Motorne funkcije eluca

- Deponovanje hrane

- Meanje i propulzija hrane u elucu- Pranjenje eluca

Pokreti :


53/114

Pokreti :

Meanja himusa,propulzije, retropulzije, pokreti gladi


54/114

Stres relaksacija glatkog miia

Osobina plastinog tonusa upljih organa

Deponovanje hrane u elucu

hrana se slaeu koncentrinimkrugovima (od zidova prema sredini)

vagusni refleks smanjuje tonus miinog zida u elucu

smanjenje tonusa miinog zida u elucu omoguava da se skladiti do1.5 L sadraja

smanjenje tonusa miinog zida u elucu spreava znaajnijepoveanje pritiska u lumenu eluca

M j i l ij h


55/114

Meanje i propulzija hrane uelucu

a. talasi meanja

slabi peristaltiki konstriktorni talasi

kreu se du zida prema antrumu

izaziva ih spori talasi

frekvenca je 3/min

b. propu lzivni talasi

slabi peristaltiki konstriktorni talasi se pojaavaju u antrumu stvarajuisnane peristaltike prstenove

sadraj se pod velikim pritiskom potiskuje od antruma prema pilorusu pilorus se pod pritiskom malo otvori i nekoliko ml sadraja se potiskuje u

duodenum

retropulzija (povratni talasi meanja)


56/114


57/114

Pokreti u elucu

Meanje hranespori talasi, ne izazivajukontrakcije

Peristaltiki konstrikciski prstenovi

potiskuju antralni sadraj u pilorus.

Odbijanje peristaltikog talasa odkontrahovanog pilorusaretropulzija

Kontrakcije gladi12 -24 h od poslednjegobroka


58/114

ENTEROGASTRI NI REFLEKS

Regulie pranjenje iz eluca

3050 ml himusa

Sfinkter se otvora : stepen prepunjenostieluca, propulzivni talas

Sfinkter zatvara: nizak pH


59/114

Pranjenje elucaje rezultat odnosa:

1.pi lorusne pumpe(snana antralna peristaltika kontrakcija) i2.tonusa pi lorusnog sf ink tera

Pilorusna pumpa

stvara pritisak od 50- 7 0 cm vodenog stuba (6 x vei od uobiajenogpritiska kod talasa meanja u elucu)pri normalnom tonusu pilorusnog sfinktera svaki jai antralni talaspotiskuje nekoliko ml sadraja u duodenum

Pilorusni sfinkter

stalno je slabo tonino kontrahovan


60/114

ENTEROGASTRINI REFLEKS

Faktori koji izazivaju ovaj refleks :

1. Stepen rastegnutosti duodenuma

2. Iritacija sluznice duodenuma

3. Stepen kiselosti duodenalnog sadraja

4. Stepen osmolalnosti himusa

5. Proizvodi varenja proteina i masti


61/114

Re g ulacija pranjenjaeluca

Faktori koji favorizuju pranjenjeeluca(poveavajusnagu pilorusne pumpe i/ili smanjuju tonus pilorusnog sfinktera)gastrini faktori:

1. efekat poveanogvolumena hrane u elucuistezanje zida eluca aktivira:vagusni refleks koji poveava snagu pilorusne pumpe i istovremenosmanjuje tonus pilorusnog sfinkteralokalne mijenterike refleksekoji poveavaju snagu pilorusne pumpe iistovremeno smanjuju tonus pilorusnog sfinktera

gastrinski mehanizampoveano stvaranje gastrina (hormon koji sestvarau antralnoj mukozi) koji poveava snagu pilorusne pumpe

2. efekat specifinogsadrajahrane u elucu:gastrinski mehanizam kao odgovor na prisustvo mesa u eludanomsadraju


62/114

Faktori koji inhibiraju pranjenjeeluca(smanjuju snagu pilorusne pumpe i/ili poveavaju tonus pilorusnog sfinktera)

1. in hib i torn i efekat enterogastrinihrefleksa u odgovoru na:poveano istezanje zida duodenumairitaciju sluznice duodenuma

poveanu kiselost duodenalnog sadrajapoveanu osmolalnost duodenalnog sadraja

prisustvo odreenih produkata varenja belanevina i masti


63/114

Uticaj na pokretljivost eluca

Holecistokinin- blokira pokretljivost eluca

Gastrin i gastrini inhibitorni peptid-blokirapokretljivost eluca


64/114

Uticaj na pokretljivost eluca

Holecistokinin-blokira pokretljivosteluca

Gastrin i gastrini inhibitorni peptid-blokira pokretljivost eluca

Hormonska povratna sprega iz

duodenumainhibira pranjenje eluca(hormoni iz gornjeg dela creva,stimulus sumasti


65/114

Pokreti tankog creva

Kontrakcije meanja( segmentacioni-seckaju himus)

Propulzivne kontrakcijepotiskivanje

himusa peristaltikim talasima, poveanjeposle obroka Crevnu pokretljivost poveavaju:

gastrin, holecistokinin,insulin, serotonin

Crevnu pokretljivost smanjuju-sekretin,glukagon


66/114

Pokreti tankog creva

Kontrakcije meanja( segmentacioni-seckaju himus)

Propulzivne kontrakcijepotiskivanje

himusa peristaltikim talasima, poveanjeposle obroka Crevnu pokretljivost poveavaju : gastrin,

holecistokinin,insulin, serotonin

Crevnu pokretljivost smanjuju- sekretin,glukagon

POKRETI ME ANJA


67/114

( segmentacione kontrakcije)

I APSORPCIJE

LOKALNEPRSTENASTE

KONTRAKCIJE

POKRETI CREVNIHRESICA

(kovitlanje,kontrakcija,relaksacija )


68/114

Pokreti u kolonu

Pokreti meanja haustracije, prstenaste

kontrakcije

Propulzivni pokretimasovni pokreti


69/114

Refleks defekacije

Unutranji ( glatki mii, ANS)

spoljni analni sfinkter( PPM, podkontrolom volje- n. pudendus

Signal ( ulazak fecesa u rektum )

Aff. Signali kroz mijenteriki splet-peristaltika

Relaksacija unutranjeg sfinktera

Voljna relaksacija spoljneg sfinkera


70/114

SEKRECIJA I APSORPCIJA

U GITu


71/114

Varenje u elucu

Parietalne elije eludani sok

Glavne elije gastrin

Luenje sluzi pH = 1,53

Delovanje salivarne

amilaze u elucu


72/114

Varenje u elucu

Parietalne elije eludani sok

Glavne elije gastrin Luenje mukusa pH = 1,53 Delovanje salivarne

amilaze u elucu?

Lab ferment? Castlov unutranji

faktor?


73/114

Mehanizam sekrecije HCl


74/114



75/114



76/114


Mehanizam luenja HCl


77/114

Mehanizam luenja HCl

Histamin Gastrin i Ach stimulie


78/114

Histamin ,Gastrin i Ach stimuliesekreciju kiseline

Uloge HCL

Antibakterijska

Pretvara Fe+3

u Fe+2

H+ joni aktiviraju pepsinogen upepsin

Rastvara vezivne opne balanevina

SEKRECIJA PANKREASA


79/114

SEKRECIJA PANKREASA

P k i k


80/114

Pankreasni sok

Lui se dvofazno

Iz duktusa, pankreasni sok bogatbikarbonatima( neutralie kiseo pH eluca)

Iz acinusapankreasni sok bogatenzimima

Proteolitiki enzimi ( lue se u neaktivnomobliku, aktivacija nastaje u duodenumu)

S k ij k


81/114

Sekrecija pankreasa


82/114

V j kih t ij


83/114

Varenje organskih materija

Ugljenihidrati

proteini masti

salivaeludac

Pankreas

Saliv. amilaza

Pan. Amilaza

Pepsin

Tripsin,

himotripsin

eludanalipaza

lipaza

Tanko

crevo

Laktaza,saharaz

a,maltaza

Aminopeptidaze

dipeptidaze

u - Emulgovanje masti


84/114

u Emulgovanje masti

APSORP C IJA


85/114

APSORP C IJA

aktivni transport i difuzija

ELUDAC alkohol, kofein, neki lekovi

TANKO CREVONa+, Ca++, voda,amino kiseline, glukoza, masne kiseline,

vitamini, Cl- .......

DEBELO CREVOvoda i elektroliti


86/114Crevne resice poveana povrina


87/114

Crevne resice poveana povrinatankog creva- apsorpcija


88/114


89/114KotransportNa+ glukoza


90/114

p g

Na+ amino kiseline

A ij t ij ld t


91/114

Apsorpcija natrijuma - aldosteron

Apsorpcija vode osmoza


92/114

Apsorpcija vode - osmoza

Apsorpcija Ca++


93/114

Apsorpcija Ca++

Dnevni kalcijum balans


94/114

Dnevni kalcijum balans

Apsorpcija vitamina


95/114

p p j

liposolubilni i hidrosolubilni

Apsorpcija hilomikrona u limfu


96/114

Apsorpcija hilomikrona u limfu

Masti se u vidu hilomikrona posleapsorpcije transportuju u limfni sistem

Masne kiselinekratkih lanaca apsorbuju

se u portnu cirkulaciju

JETRA


97/114

JETRA

Najvea lezda Teine 1300- 1600gr

28% MV srca, dobro prokrvljena

Troi 20% kiseonika od ukupne potronjeorganizma

Simpatikusna i vagusna inervacija


98/114

JETRA

UNA KESA

DEBELO

CREVO

SLEZINA

ELUDAC

TANKO

CREVO

LOBULUSI


99/114

LOBULUSI

Heksagonalnestrukture

Grane hepatine

vene, hepatinearterije,portalne

vene i unih

kanala

HEPATOCITI


100/114

HEPATOCITI

80% parenhima jetre uni kanalii

Sinusoidni kapilari

Apikalna membrana(sekrecija ui)

Bazolateralnamembrana( kontakt

sa sinusoidnim

kapilarima)

ULOGE JETRE


101/114

ULOGE JETRE

1. Jetra kao rezervoar krvi ( od 450 do 1000ml) 2. Visok protok limfe ( bogate proteinima) 3. Dobro razvijen imuni sistem( Kupferove elije) 4. Metabolika uloga jetre

5.Energetski metabolizam i termoregulacija 6. Sinteza proteine plazme 7. Detoksikacija lekova i otrova 8. Sekretorna i ekskretorna ( u) 9. Depo gvoa i vitamina ( A,K,B2,B12,folna

kis.)

10. stvaranje i razaranje krvnih elija


102/114

HEMODINAMSKA ULOGA


103/114

HEMODINAMSKA ULOGA

Nutritivni krvotoka . Hepatica Funkcionalanv. Portekoja se rasipa u kapilare

iz kojih ponovo nastaje venski krvni sudv.

Suprahepatika Deponovanje krvi u sinusoidnim kapilarima kojase za vreme poveanog miinog rada otputa ucirkulaciju


104/114

VENA HEPATIKA

VENA PORTA

ARTERIJA HEPATIKA

ABDOMINALNA

AORTA

POVEANJA

JETRAPUFER ZA GLUKOZU


105/114

PORAST

GLUKOZE

U

KRVI

POVEANJA

KONC.

GLUKOZE

UKRVI

SMANJENJE

GLUKOZE U

KRVI

OPADANJE

GLUKOZE U

KRVI

GLUKOZNI PUFER


106/114

GLUKOZNI PUFER

Porast glikemije- sinteza glikogena- padglikemije

Ugljeni hidrati koji nisu deponovani u vidu

glikogena, koriste se za sintezu masti.

Pad glikemijeglikogenoliza- porastglikemije

Metabolizam glukoze


107/114

Metabolizam glukoze

Insulinhormon endokrinog pankreasalui insulin u uslovima hiperglikemije, imahipoglikemno dejstvo

Insulin preko v. Porte dospeva do jetre azatim u sistemsku cirkulaciju

U jetri insulin stimulie fosforilaciju

glukoze, sintezu glikogena , koiglikoneogenezu ( stvaranje glukoze iz

amino kis.)

METABOLIKA ULOGA


108/114

METABOLIKA ULOGA

SINTEZA BELANEVINA

- U jetri se stvaraju:

- - albumini

- - i globulini

- - u hepatocitima se sintetie 11 proteinafaktora koagulacije

- Sinteza ureje

METABOLIZAM MASTI


109/114

Sintetie holesterol iz acetil-KoA

U jetriinsulinstimulie sintezu masnih kiselina iz

glukoze i dalju sintezu lipoproteina Stimulie sintezu lipoproteina iz slobodnih masnihkiselina

Insulin spreava otputanje masnih kiselina i spreavasintezu ketonskih tela

REZULTAT- poveanje masnog tkiva i telene teine Smanjenje koncentraCIJE TRIGLICERIDA I

HOLESTEROLA I PROIZVODNJU KETONSKIH TELA.

ANTITOKSINA ULOGA


110/114

ANTITOKSINA ULOGA

CILJ DETOKSIKACIJE:

PRETVARANJE LIPOSOLUBILNE

HEMIJSKE MATERIJE UHIDROSOLUBILNU, kako bi se ona moglaeliminisati putem urina ili ui.

ANTITOKSINA ULOGA


111/114

alkohol ? Koja koliina?

Uloga u stvaranju ui


112/114

Uloga u stvaranju ui

une kiseline se stvaraju u hepatocitimaiz holesterola.

Primarne i sekundarne une kiseline

Primarne ( holna i henodeoksiholna) Sekundarne ( deoksiholna i litoholna)

Ulogaapsorpcija masti i liposolubilnihvitamina ( A,D,E,K)

Pokreti u kolonu


113/114

Pokreti u kolonu

Pokreti meanja haustracije,prstenaste kontrakcije

Propulzivni pokretimasovni pokreti

PROCESI U DEBELOM CREVU1. VRENJE

2. TRULJENJE

3. SINTEZA4. REDUKCIJA


114/114

3.fiziologija digestivnog sistema 2012

Documents