Nina Marković (Jagodina)Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, Jagodina

markovinina@yahoo.com

Paradoksalnost sudbina folklornih junaka u dramama

Borislava Mihajlovića Mihiza i Ljubomira

Simovića68. Istraživačko veče

Grac, 20.5.2014

2

1) Istorizacija naspram univerzalizacije2) Semantika paradoksalnih sudbina

dramskih likova3) BANOVIĆ STRAHINJA4) KRALJEVIĆ MARKO

5) HASANAGINICA6) Umesto zaključka7) Izvori i literatura

3

Istorizacija naspram univerzalizacije

Univerzalizacija u dramama Borislava Mihajlovića Mihiza i Ljubomira

Simovića dominira nad procesom istorizacije.

U njihovim dramama prisutna je težnja da se „ jedna legenda [...] uklopi u naše moderno skeptično iskustvo” (Stamenković 1998: 99).

Istorizacija naspram univerzalizacije

Indikativan je paradoksаlni autorski komentar u drami BANOVIĆ

STRAHINJA: „Drama nije istorijska. Zato su

anahronizmi u njoj namerni i onda kada su slučajni.” (Mihajlović 1986: 7)

Istorizacija naspram univerzalizacije

U literaturi je primećeno da u složenosti istorijskih odnosa B. M. Mihiz vidi čoveka kao predmet i cilj svog stvaralačkog interesovanja

(Topolovački 1998: 88).

5

6

Istorizacija naspram univerzalizacije

Istorija je u dramama Borislava Mihajlovića Mihiza prisutna kao entitet

naspram kojeg će se posmatrati svevremeni problem ljudskog

postojanja (Selenić 1998: 96) u nametnutom i jasno određenom

kontekstu.

7

Istorizacija naspram univerzalizacije

U HASANAGINICI Ljubomira Simovića mitski okvir i posebnosti

dramskog jezika omogućavaju da se prošlost transponuje u savremenost.Sinhronicititet različitih vremenskih

ravni osavremenjuje istorijski društveno-politički kontekst i formira

specifičan utisak svevremenosti (Vrbavac 20).

Semantika paradoksalnih sudbina dramskih likova

Osnovna zajednička nit sudbina Banović Strahinje, Kraljevića Marka i Hasanaginice ogleda se u činjenici da svojim postupcima i odlukama ni na

koji način ne mogu da utiču na zbivanja ili u njima pronađu određeni smisao. Paradoksalno, posledice po

njih same bivaju sve gore.

8

Semantika paradoksalnih sudbina dramskih likova

Navedeno zapažanje navodi na razmišljanje o autorskom stavu prema egzistencijalnom položaju pojedinca.

B. M. Mihiz i Ljubomir Simović u dehumanizovanim društveno-političkim

i istorijskim okolnostima naziru „stagnaciju filozofske misli i propast čovekovu” (Toplovački 1998: 88).

9

BANOVIĆ STRAHINJA

Ideja o Istoriji, u odnosu na koju se samerava i vrednuje odluka Banović

Strahinje da oprosti, u Mihizovoj drami oblikovana je kroz likove Jug

Bogdana i Jugovića majke.

10

BANOVIĆ STRAHINJA

Istorija je, baš kao i Jug Bogdan, ironična.

Ona u velikom broju slučajeva relativizuje istinske zasluge, a

ličnostima i događajima daje drugačiji smisao od izvornog.

11

BANOVIĆ STRAHINJA

Budući da je konstrukcija, Istoriju oblikuju ne oni koji, kao Banović

Strahinja, hoće ono što moraju, već oni koji moraju ono što hoće – „I onda

to mora i ceo svet. A oni sede i izmišljaju šta im se hoće, a hoće im

se sve nekako ljudska krv” (Mihajlović 1986: 18).

12

BANOVIĆ STRAHINJA

S druge strane, Istorija je, poput Jugovića majke, nepokolebljiva,

neporeciva i surova, nošena snažnom ambicioznom destruktivnom

energijom i principima koji ne mare za pojedinačne ljudske živote.

13

KRALJEVIĆ MARKO

Dijalektično oblikovanje Markovog lika u sudaru epskih i istorijskih predstava i paradoksalno savremeništvo epskih

pevača i junaka o kome pevaju, smešteno u kontekst istorijskih

zbivanja, doprinosi oblikovanju ideje o usamljenim i otuđenim

egzistencijama.

14

KRALJEVIĆ MARKO

Nimalo slučajno, drama se završava replikom Marka Kraljevića: „A

svejedno živ čovek živoga čoveka ne razume.” (Mihajlović 1986: 204)

15

HASANAGINICA

Semantika Simovićeve drame snažno je obeležena idejom o ukinutoj

slobodnoj volji i dehumanizovanim međuljudskim odnosima, odnosno društveno-političkim okolnostima.

S druge strane, u Hasanaginičin lik utkani su elementi predstave o

idealnom, arkadijskom egzistiranju (Vrbavac 2005).

16

HASANAGINICA

Kategorije božanskog i ljudskog su zamenile pozicije u korist onoga što je

u čoveku nečovečno. Zato paradoksalnost Hasanaginičinog

položaja presudno doprinosi potpunom uništenju svega što se može uključiti u opseg kategorija

idealnog i mitskog (Vrbavac 2005).

17

18

Umesto zaključka

Fluidna krivulja nepodudarnosti (Finci 1998: 92) izbeđu prototekstova i

dramskih transpozicija predstavlja najznačajniji prostor u kome se

oblikuje savremena, ali i svevremena ideja o problematičnoj poziciji pojedinca u okvirima društva i

istorijskih zbivanja.

19

Izvori i literatura

Mihajlović 1986: Михајловић, Борислав. Издајице (драме).

Београд.Vrbavac 2005: Врбавац, Јасмина.

Жртвовање краља: мит у драмама Љубомира Симовића.

Нови Сад.Jovanov 1999: Jovanov, Svetilsav.

Obmanuti Eros. Beograd.

Izvori i literatura

Pešikan-Ljuštanović 2009: Пешикан-Љуштановић, Љиљана. Кад је била

кнежева вечера?: усмена књижевност и традиционална

култура у српској драми 20. века. Нови Сад.

Selenić 1998: Селенић, Слободан. Борслав Михајловић: „Бановић Страхиња”. У: Други – о Михизу

(прир. Јанковић, Владета и Јанковић, Милан). Београд. С. 95–

98. 20

Izvori i literatura

Simović 1984: Симовић, Љубомир. Драме. Београд.

Stamenković 1998: Стаменковић, Владимир. Романтична интрига,

иронична теза. У: Други – о Михизу (прир. Јанковић, Владета и

Јанковић, Милан). Београд. С. 99–100.

21

Izvori i literatura

Topolovački 1998: Тополовачки, Милан. Драмско дело Борислава Михајловића. У: Други – о Михизу

(прир. Јанковић, Владета и Јанковић, Милан). Београд. С. 85–

90.Ćirilov 1986: Ћирилов, Јован. Михизове чудне издајице. У:

Михајловић, Борислав. Издајице (драме). Београд. С. 385–403.

22

Izvori i literatura

Finci 1998: Финци, Ели. Историја и савременост. У: Други – о Михизу

(прир. Јанковић, Владета и Јанковић, Милан). Београд. С. 91–

94.

23