bolesti u sumskim rasadnicima

7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima

http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 1/42

Болести у шумским расадницима

1. Најзначајнији проузроковачи болести семена и полегањапоника ( Fusa!u" s##$% &')#**)a )"+!,)a% &'*!u"-./a!a+u" ! -$0$

1ропадање би2ака је назаступ2еније у расадницима и смањује

производњу садница у подручјима 3ладне и вла4не климе у

про2е5е$ 1роузроковачи 4иве сапро6итски на органској

материји и неорганским солима у зем2и$

Fusa!u" )7's#)u" $ 8зрокује труле4 3ипокотила

ве5ине четинара а би2ке постају отпорне 9 седмие након

ницања$ :2ива када продре у би2ку изазива брзо тру2ење

примарног корена или ткива корена и стаби2ке клијанца$

;аднице које пре4иве напад одрвени5е$ Болест зависи од влагеи температуре у зем2ишту и од временски3 услова током сетве$

<реба познавати еда6ске и климатске 6акторе за развој г2ива$

=ла4на зем2ишта одговарају за г2иве &'*!u" и &'*)#**)a a

г2иви Fusa!u" s##$ сув2а зем2ишта$ :2иве које узрокују

пропадање садниа најбо2е ратсу на зем2иштима слабо киселе

реакције а пове5авањем #> заустав2а им се развој а четинари су

доста осет2иви$

;имптоми и дијагноза? @0 1ропадање пре клијања ук2учује

труле4 семена и клице тј$ Aлиа не постоји$ B0 Након избијањасадница јав2а се некроза ткива корена и стаби2ке или близу

зем2е$ Cко је стаби2ка трула у нивоу зем2е% она 5е шасти под

правим углом% осушити се и иструнути$ 90 1ропадање вр3ова

након клијања одвија се одумирањем вр3ова садница када се

г2иве налазе на семеном омотачу након избијања садница на

површину$

;узбијање? Dем2иште мора бити добро дренирано% сетву вршити

на температури изнад @EG% #> смањити испод H% не вршити густу

сетву% одло4ити азотно при3рањивање$

&')#**)a )"+!,)a$ Iзазива полегање поника%

труле4 клице и корена$ 1рипада класи J)"'..s% и разреду

&.)+)s#)aK.s$ Lо4е заразити ве5ину лиш5ара и неке четинаре$

Mд лиш5ара највише страда поник букве$ Mд четинара страдају

бор% јела и ариш$

1



Dначај? :2ива је присутна у Nвропи% Cмерици и Cзији и поник

мо4е оболети у великим количинама ако се изврши густа садња

или ако је велика влага$

Oивотни циклус и симптоми? 1оник мо4е бити ин6ициран од

тренутка ницања али зараза мо4е настати касније токомполовине вегетационог периода$ Mболење се одликује на

3ипокотилном делу би2ке као и на котиледоним листи5има у

виду мрки3 пега$ Некроза се брзо шири а нападнути део брзо

размекша и цела би2ка брзо изумире$ Cко се зараза јави касније%

обо2ење је на стаби2ци и горњем делу 4ила$ I тада настаје

бр4е или спорије пропадање би2ке у целости$ Cко се зараза

деси у кишно време% ин6екција се врло брзо шири у лејама$

1римарне заразе долазе од ооспора које су се задр4але из

прет3одне године у натрулим остаима оболелог поника$ Mоспоре

дају једну зооспорангију чије зооспоре врше директну

ин6екцију$ Lицелија ствара конидио6оре% које избијају на

површину кроз стоме на којима де стварају конидије$ Aонидије у

капи воде стварају зооспорангије а у вла4ном вазду3у клијају

директно у мицелију и врше секундарне заразе$ 8 кишовитим

годинама и увалама поник букве мо4е бити потпуно уништен$

;узбијање? Dем2иште мора бити добро дренирано% сетву вршити

на температури изнад @EG% #> смањити испод H% одло4ити

азотно при3рањивање$

&'*!u" -./a!a+u" $ Iзазива полегање поника и

тру2ење семена$ :лавни дома5ини су врсте из родова CP!.s% Qa!7

! &s.u-)suRa.$ 1рипада класи J)"'S..s и реду &.)+)s#)aK.s$

Oивотни циклус и симптоми ? Несептирана мицелија г2иве се

развија у унутрашњости и на површини зара4еног дела поника$

Mд репродуктивни3 органа на мицелији се образују конидије и

ооспоре$ Aонидије су најчеш5е лоптасте и развијају се на ивици

3и6е или на вр3овима$ Mве конидије дају мицелији заче5е или

лоптасто проширење у виду ме3ура које представ2а једну врсту

зооспорангије у којој се ди6еренцира ве5и број зооспора$

MслобоTене зооспоре клијају и врше заразу$ Mбразовање

конидија се врши само уз обилну влагу јер присуство воде

омогу5ава енормно стварање конидија па се пове5ава ширење

заразе$

2



;узбијање? Dемњиште мора бити добро дренирано% сетву вршити

на температури изнад @EG% #> смањити испод H% одло4ити

азотни при3рањивање$

2. Q)#*)-."!u" врсте? значај% симптоми заразе% 4ивотни

циклус% сузбијање$

Dначај? 8 Nвропи представ2а велики проблем у расадницима

више од @UU година$ Нападнуте саднице се најчеш5е

транспортују пре вид2иви3 симптома а суше се после садње$

Mвакав начин ширења има за последицу појаву локални3

епидемија$ :2ива је присутна и у Cмерици% Cзији% Cустралији%

Новом Dеланду$ 1рипада класи G).K)"'S..s% разреду

V#*a.)#s!-aK.s и подразреду W.u.)"'S!!+a$

:2ив. нападају врсте из родова &!+us и то? Q)#*)-."!u"

#!+as!% узрокује 4утило и осипање старији3 борови3 четина и

Q)#*)-."!u" s.-!!)su"% узрокује црвенило и осипање млади3

борови3 четина$ Најраспрострањенија г2ива је Q$ #!+as! а Q$

s.-!!)su" је агресивнија јер ин6ицира младе борове четине из

теку5е вегетације$

Oивотни циклус? одликује се кроз X 6азе? @$ Yаза ин6екције

када почиње патогено деловање% B$ Yаза мировања (латенце0% 9$

Yаза преласка на сапро6итски начин 4ивота и X$ Yаза

репродукције$ Yаза ин6екције је ограничена на периодослобаTања аскоспора и њи3овог расејавања$ 1ри средњим

температурама од @EZBUG% расејавањ аскоспора се пове5ава а

при ни4им температурама се смањује$

1осле ослобаTања из апотеција аскоспоре прво 6ормирају

иницијалну 3и6у која се проду4ује у безбојни апресоријум

танког зида$ [и6а после клијања расте кроз кутикулу и

епидермис$ Након пенетрације г2иве у иглици се запа4а појава

амор6не масе у 5елијама епидермиса$ 1осле \ дана четине су

прво 4уто прошаране а касније се на њима 6ормирају 4утоZсмеTе мр2е када се процес ин6екције завршава$ Dа настанак

болести треба најмање @U ин6екција по једној иглици$

8 6ази латенце нема запа4ени3 промена на ин6ицираним

иглицама$ Mва 6аза траје BUZ9U дана и треба да јој погодују

температурни услови а мо4е и изостати$

3



Yаза прелаза на сапро6итски начин 4ивота ук2учује у почетку

патогено деловање$ Mдноси се на развој 3и6а из амор6не масе

које продиру у 5елије епидермиса стварају5и бујну мицелију која

брзо напредује ду4 четине и испуњава смоне канале$ 8 овој 6ази

ма2е добијају мркоZцрвену боју и у њима се стварају пикниди$

1римарне некрозе се спајају и при крају ове 6азе цела четина

постаје некротирана$

Yазу репродукције одликује образовање плодни3 тела апотеција

у којима се образују аскуси са аскоспорама$ <оком године у

зависности од климатски3 услива на четинама се 6ормирају

апотеције које се када сазру отварају узду4ном пукотином кроз

коју се ослобаTају аскуси са аскоспорама а оне остварују

ин6екцију$ 8 овој 6ази на неким четинама се образују попречне

линије које осим пикнида и апотеција чине споредне симптоме

болести$

;имптоми заразе? Aод г2иве Q)#*)-."!u" #!+as! први пикниди

у којима се образују конидије јав2ају се средином новембра а

масовно од јануараZјуна$ 1ојаву пикнида прати 6ормирање црни3

линија у децембруZјануару$ Cпотеције се јав2ају нешто касније

када почињу да сазревају а у септембру су презреле$ ]асејавање

аскоспора је од времена првог отварања апотеција до када су сви

аскокарпи презрели априлZсептембар$ Lасовно аолобаTање

аскоспора тј$ Aритичан период ин6екције је у периоду мајZјуни$Iн6екције се остварују преко стома$

Aод г2иве Q)#*)-."!u" s.-!!)su" први знаци заразе могу се

јавити у јесен у виду 3лоротични3 пега које постају 4уте па

смеTе$ Lасовна појава симптома је у преле5е када четине

постану црвеноZсмеTе$ 1рви пикниди се јав2ају у октобру а

масовно наредне године после топ2ења снега$ ;меTе строматске

линије образују се после појаве пикнида$ 1рви незрели се јав2ају

средином јуна а презрели су средином октобра$ 1ериод

сазревања апотеција је од јулаZаприла наредне године а масовнорасејавање аскоспора од средине августаZоктобра$ Cпотеције

упијају воду% отварају се и ослобаTају аскоспоре које се ветром

преносе на здраве би2ке$

4



Борови су највише угро4ени у вла4ним и вишим планинским

пределима где има више падавина јер киша обезбеTује дово2но

влаге за ослобаTање апотеција$

;узбијање? <реба вршити честе прегледе у расадницима где је

г2ива Q)#*)-."!u" s.-!!)su" са јачим патогеним особинама јер је присутна одма3 након садње у којима узрокује сушење

би2ака$ <реба познавати период масовне ин6екције да би се

употребила 6унгицидна средства за заштиту иглица јер је успе3

око ^U_$ ;елекција на птпорност је врло е6икаса метод заштите$

Болести у четинарским културама

3. `'S)s#*a..KKa #!+!? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$

Dначај? :2ива проузрокује смеTу пегавост борови3 четина у

културама и најјаче су нападнуте би2ке висине до U цм% а изнад

слабије$ :убитак четина у три узастопне године доводи до

сушења би2ке$ bома5ин од дома5и3 врста је бели бор$ :2ива

припада класи Q)SuK)asS)"'S..s и реду W)*!-.aK.s$

]аспрострањена је у Nвропи и ;Cb$

;имптоми заразе? 1рви симптоми на четинама су у априлу у виду

4ути3 пега које се шире и постају смеTе траке у виду некроза$

Iвице пега у јесен када је 3ладно постају 2убичасте$ Mдумирање

вр3ова иглица је у јуну када се пеге споје па се четина изде2ене

у три зоне? зелена при основи% пегава у средини и мртва зона при

вр3у$ :убитак четина је пред крај вегетационог периода% када је

3ладно време у јесен и проле5е мицелија г2иве брзо насе2ава

зелена ткива измеTу пега$

Oивотни циклус? 1енетрација четина је преко стома$ Cскоспоре

се ослобаTају из строматски3 псеудотеција и расејавају се ветром

на ве5е да2ине$ Aонидије и аскоспоре се образују у топлијем

зимском периоду када врше ин6екцију$ 1остоје два периода за

масовно расејавање% почетком јула и крајем септембра$

Cскоспоре се јав2ају крајем зиме и у рано проле5е а број се

пове5ава до краја августа$ Mне се обилно ослобаTају у кишном

периоду у време росе и магле и ветром се наносе на четине$

Aонидије се јав2ају у великом броју у проле5е када врше

примарне ин6екције заједно са аскоспорама које се 6ормирају

5



на мртвим четинама$ Iнокулум допире до вр3ова иглица где се

јав2ају први симптоми$ ;поре клијају клицином цеви па продире

у мезо6ил кроз стоме$ [и6е у четини су интерцелуларне$ 1ар

дана након ин6екције 3и6е пенетрирају танке зидове

мезо6илни3 5елија а оне потом умиру$ ;проводни систем остаје

ненападнут и 6ункционише нормално јер су ненападнута ткива

одвојена од повреTени3 места и остају зелена током

вегетационог периода или до нови3 ин6екција$ ;екундарни

циклус ин6екција се јав2а током маја и траје до касне јесени

када се смањује активност патогена$ :2ива као паразит 4иви

врло кратко и након продирања у 5елијски зид и када 5елије

буду убијене% она 4иви више месеци у мртвом делу иглице као

сапро6ит$ ;ветло пово2но утиче на стварање ин6екција јер

би2ка отвара своје стоме$ Mптимална температура за развој

г2иве је око BEG а минимална око E$

;узбијање? [емијске мере су једини начин борбе у расадницима$

Yунгициди се користе у току @UZ9U дана што зависи од кишни3

дана$ Бордовска чорба се користи сваки3 @X дана од времена

кретања вегетације до времена када четине достигну пуну

величину$ Aомбиновањем E_ беномила и азотне киселине

пости4е се бр4и висински прираст па се смањује могу5ност

напада$

4.

V#*a.)#s!s sa#!.a? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$

Dначај? :2ива изазива одумирање вршни3 избојака борова али не

долази до сушења би2ке$ ;имптоми су највише у културама и

планта4ама$ Болест је ва4на јер је широко распрострањена% има

широк спектар дома5ина и мо4е да насели скоро све би2не

органе$ 8 свету је највише штете било на унешеним врстама

борова и на оним који се гаје у вештачки подигнутим засадима%

заштитним појасевима$ 1рисутна је у Nвропи% C6рици%

Cустралији$ :2ива припада класи csS)"'S..s и реду

V#*a.)#s!-aK.s$

;имптоми заразе? први вид2иви знаци ин6екције на младим

зеленим избојцима јав2ају се у првој половини маја у виду

смеTи3 некроза% излива смоле и појаве неколико кратки3 четина

на том месту$ Некрозе се брзо шире а ин6ицирани избојци

престају да расту$ Боја зара4ени3 избојака постаје тамно зеленоZ

6



4ута$ <киво у некритираним зонама је смоласто а када смола

очврсне избојак је тврд и крт$ Dара4ене четине мењају боју од

основе почетком јуна а ве5 средином постају 4утоZсмеTе$

1икниди се најпре образију на основи четине и тај део је црне

боје$ dетине које су кра5е од здрави3 указују да се ради о г2иви

V#*a.)#s!s sa#!+.a$ 1рви симптоми на шишаркама се јав2ају

крајем маја у виду црвеноZсмеTи3 некроза које прати јак излив

смоле$ Некрозе се пове5авају у јунуZјулу а некротирано ткиво

добија тамноZсмеTу боју$

Oивотни циклус? 1лодоносна тела г2иве су пикниди који се могу

јавити на четинама% шишаркама% пуповима% семену% кори%

цветовима$ Aонидије се ослобаTају из пикнида и расејавају се

током вла4ног времена$ Iн6екције се остварују на новим

избојцима% четинама преко стома и 2успама двогодишњи3

шишарки$ Би2ке су најосет2ивије у време отварања пупова у

априлу до средине јуна$ dетине из прет3одне вегетације нису

нападнуте$ Mште5ења од града и инсеката пове5авају интензитет

ин6екција$ :2ива има два ин6екциона периода? код нас је у

првој половини априла преко пупова и избојака и други је у првој

половини јуна преко млади3 четина које нису достигле праву

ду4ину$ 1ериод инкубације траје 9ZX дана а да2и развој мо4е

бит врз када за EZH дана избојак буде некротиран неколико цм$

bо изумирања избојака долази након BZX неде2е$

;узбијање? eедна од главни3 мера борбе је правилан избор

станишта и &!+us врста$ Mсет2иве борове не садити где се влага

дуго задр4ава и не вршити густу садњу$ Cко се изврши густа

садња% треба вршити редовно прореTивањеда се избегну

пово2ни микроклиматски услови за развој г2иве$ Lогу се и

уклонити зара4ене би2ке или делови после пререде$ [емијске

мере борбе у расадницима су оправдане и у јако зара4еним

културама$ Бордовска чорба и беномил се користе у интервалу

од \ дана у периоду априлZмај$

5. G.+a+R!u" f.uR!+)su"? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$

:2ива није описана ни у књизи а ни у скрипти$

6. g."".+!.KKa aP!.!+a? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$

7



Dначај? :2ива је код нас присутна само у вишим пределима где

се влага ду4е задр4ава и највише страјају унешене врсте$

bома5ини су борови% јела% смрча% дуглазија% ариш$ :2ива

припада класи W!sS)"'S..s и класи >.K)!aK.s$ :2иве још има

сем Nвропе у Cмерици% Cзији и Mкеанији$

;имптоми заразе? Dими се у пуповима и око базе уочава

посмеTење а у проле5е четине опадају$ Aод витални3 стабала

напад је ограничен на прошлогодишњу гранчицу% испод

нападнутог пупа јав2ају се спавају5и пупови па гране постају

грмолике$ Aод 3роничног тока болести где су нападнуте и

гранчице које су грмолике% долази до сушења стабала$ Dначајан

знак болести је засмо2еност пупова и губитак четина на

прошлогодишњој гранчици$ Cко је кишовито лето и јака зараза у

култури она се мо4е опоравити али ако буде доста сушни3 дана$

На оболелим деловима прво се развијају конидијски стадијум а у

другој години савршени апотецијски са 9ZX$ 5елијским

аскоспорама у аскусима$ :2ива посједује прототипове различите

виртуелности па је и различит интензитет напада у појединим

подручјима$ Dа епидемију патогена предуслов је кошовито лето$

:2ива је активна скоро целе године јер мицелија расте од UG па

на више а би2ке се зими не могу бранити нарочито ако нису

виталне$

;узбијање? 1римењују се карантинске унутрашње мере па себрши контрола здравственог стања садница пре став2ања у

промет$ 8 случају појаве болести би2ке се спа2ују$ 8

расадницима се врши 3емијска мера борбе и то од почетка

вегетације током целог вегетационог периода$ Aористе се

бакарни и органски 6унгициди$ 1ри заштити би2ака води се

рачуна о избору локалитета за пошум2авање% избегавати увале и

вла4на места где се снег дуго задр4ава$ :де се јави јача зараза

врши се рана правилна прореда$ <реба садити отпорније врсте

борова и без густе садње$

7. c"!KKa!a ".KK.a? значај% симптоми заразе% 4ивотни циклус%сузбијање$

Dначај? Болест је описао [артиг @^X и данас је раширена у

целом свету$ Aод нас је ва4на за лу4њак и младе засаде

четинара на стаништима лиш5ара$ :2ива припада класи

8



/as!-!)"'S..s , реду cRa!SaK.s и 6амилији cRa!S!+.a.$ :2ива

изазива труле4 и сушење приданка стабла$

;имптоми заразе? Dапа4а се одумирање круне и редукција раста

због труле4и корена$ Cко се уклони кора на кореновом врату на

приданку изнад трулог корена% измеTу коре и бе2ике се заапа4абела лепезаста мицелија и она светли у тами па се не мо4е

погрешити присуство г2иве$ На лиш5арима се 6ормира мре4а

ризомор6и измеTу дрвета и коре$ Nскудат смоле из оболели3

делова садр4и честице зем2е на корењу$ На одумрлим стаблима

након опадања коре виде се подкорне ризомор6е које се брзо

шире и спајају чине5и мре4асту творевину$ Букети базидиокарпа

се 6ормирају на приданку или избијају из површинског корења

ин6ицираног дрве5а$ Iмају облик печурке са 9 дела? шешир%

дршка и прстен при вр3у који се губи$

Oивотни циклус? :2ива образује базидиокарпе у јесен у облику

печурке$ hокално се шире ризомор6ама под зем2ом на велике

уда2ености јер су врло еластичне$ ]изомор6не настају из

мицелије и чине њене задеб2але делове$ ;а спо2не стране су

обавијене омотачем од тамни3 3и6а а унутрашност је светла$ Dа

продирање у 4иво стабло тј$ у корен% г2иви не требају улазни

отвори јер она директно продире кроз кору све до камбијума и

дрвета$ 1ри продирању% ризомор6е морају бити снадбевење

3ран2ивим материјама које сапро6итски узимају из пањева идруги3 дрвени3 остатака$ 1осле продирања вр3 ризомор6е

излучује токсине и под њи3овим дејством 4иво ткиво почиње да

одумире$ Aасније г2ива продире у ср4не зраке а код четинара у

смолне канале разарају5и дрвни парен3им узрокују5и белу

труле4$ :2ива се уз дебло постепено шири испод коре и

подкорним ризомор6ама уништава камбијум и на крају се стабло

суши$

;узбијање? Lере заштите против ове г2иве су врло тешке и

зависе од подручја$ Cко је болест присутна у целој састојинитреба вршити преоравање након сече оболели3 стабала до HU цм

у дубину$ 1ри оснивању култура треба водити рачуна о избору

локалитета и врсте која 5е се саадити$ <реба правилно газдовати

шумским комплексом$

9



8. G)+a!u" asSK.#a-!u" и G)+a!u" i!P!S)Ka? значај%симптоми заразе% 4ивотни циклус% сузбијање$

Dначај? Болест се јав2а на дво и потоигличавим боровима а

г2иве има свуда по свету јер се шири уношењем ин6ицирани3

би2ака на којима нема вид2иви3 симптома болести$ :2иваизазива ме3урасту рTу борова и припада класи /as!-!)"'S..s

(j.K!)"'S..s0 и реду k.-!+aK.s$

;имптоми заразе? Mпшти симптоми болести на боровима су

де6ормација круне% заостајање у порасту и неправилно гранање$

1ојава гала у облику вретена на гранама и деблу прет3оди

повреди четина (симптоми 4утила0$ Mболеле гране постају

натечене и у виду 4у5касти3 пустула у кори% при основи

ин6ицирани3 четина$ Nције су беле и пуцањем избија 4у5каста

маса ециоспора$ 1осле њи3ове појаве долази до сушења иумирања ткива дома5ина$ eедан од симптома је и појава

спермацијаски3 капи које су смеTе а појавом еција крем боје и

ециоспора које су на 3ипертро6ираним деловима$ На деблу се

јав2ају и рак ране па кора око рана пуца и излази смола$ bелови

би2ке опасани г2ивом одумиру а четине добијају смеTу боју$

Iн6екције G)+a!u" !P!S)Ka на лиш5у рибизле стварају пеге

који3 мо4е бити толико да потпуно покривају унутрашњу страну

листа$ 1рво се јав2ају 4у5касте пустуле урединија а касније

кратки и смеTи носачи телија$

Oивотни циклус? :2ива је 3етероецијска рTа са спермацијским и

ецијским стадијумима на галама које се јав2ају на боровима и

стадијумима урединија и телија на рибизлама$ ;пермације се

јав2ају крајем проле5а или у рано лето BZ9 године након

ин6екција у виду 4утоZсмеTи3 ме3ури5а на кори а спермацијске

споре се изливају из њи3 у виду 4уте течне масе за кратко

време$ Lе3ури5и и течност постају тврди и црни и тако остају

ду4е$ Aасније се 6ормира стадијум еција у виду 4ути3

ме3ури5а$ ;ваки ме3ури5 чини ецију која је прекривена омотачеми садр4и ециоспоре$ Lицелија је витална у зара4еној кори

борова неколико година а сваке године образује нове генерације

еција$ 1есле пуцања омотача ециоспоре у виду прашкасте масе

ношене ветром ин6ицирају лиш5е рибизле кроз стоме$ Након B

седмице на горњој страни лиш5а јав2ају се црвенкасте пеге а са

доње стране се јав2ају рTасте урединије$ 8рединоспоре поново

10



могу ин6ицирати лиш5е рибизле током лета врше5и секундарни

циклус па се зараза просторно шири$ <елије се јав2ају из

пустула урединија за неколико седмица у виду смеTи3 длачица

које у периоду зрелости посиве$ ;азреле телиоспоре клијају у

вла4ним условима од јулаZоктобра 6ормирају5и пробазиде на

којима се јав2ају X базидиоспоре које се преносе ветром на

четине борова остварују5и ин6екцију преко стома у јесен$

Базидиоспоре прво клијају па клицине цеви пенетрирају иглице

кроз стоме после чега се јав2ају пеге$ Mне постају вид2иве XZ@U

седмица након ин6екције$ 1атоген настав2а да се шири кроз

интерцелуларбе просторе шире5и ране и 6ормирају гале све док

паразит или би2ка постану неактивни$ bвогодишње рак ране су

4у5касте ивице и натечену$ Aод стари3 рана 6ормира се

браздасти калус који распуцава па се смола излива$ На овим

галама образују се спермације са спермацијским спорама% кадасе циклус разви5а обнав2а$

Болест се масовно јав2а при 3ладном и вла4ном времену а

телије тра4е влагу изнад ^E_ а за клијање базидиоспора

оптимална температура је од @UZ@G$

;узбијање? Најбо2и вид је раздвајање засада рибизле и борова а

слободан простор измеTу њи3 треба да буде најмање @$E км$

;елекција на отпорност против г2иве постоји гајењем отпорни3

генотипова$

9. `.Ka"#s)a #!+!)lua? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$

Dначај? Болест је дуго година позната а последица је губитак

асимилациони3 органа$ 8тврTено је да губици у запреминском

прирасту код би2ака које нису на време зашти5ене износе од @UZ

BU_ код отпорни3 врста а од EUZ U_ код осет2иви3 клонова$

Болест се јав2а на разним врстама топола а код нас на боровима$

:2ива изазива рTе лиш5а и избојака и припада класи

/as!-!)"'S..s (j.K!)"'S..s0% реду k.-!+aK.s и 6амилији`.Ka"#s)aS.a.$

;имптоми заразе? На четинарима се јав2ају на избојцима и

четинама$ Iзбојци из теку5е вегетације су ин6ицирани јер се

тада 6ормирају и нису чврсти и долази до њи3овог крив2ења а

код места ин6екције запа4а се некроза ткива$ Cко се ин6екција

11



јави након одрвењавања избојака када паразит не мо4е да

савлада дома5ина% тада се јав2ају само некротичне пеге у виду

мали3 о4и2ака $ На младим садницама симптоми се виде на

стаби2кама и котиледонима$ Nције се развијају на месту

ин6екције у зони некрозе ткива у виду наранmасти3 наслага$ Mва

боја се губи након расејавања ециоспора а некритучна пега

постаје смеTа и покривена је смолом$

Oивотни циклус? :2ива је 3етероксени паразит са потпуним

циклусом разви5а$ Iн6екције на четинарима врше базидиоспоре

а расејавају се ветром и лако губе виталност$ Mне се 6ормирају

само ако су пово2ни климатски услови за њи3$ Cко оптимални

услови за расејавање базидиоспора настају раније инокулум

пропада јер јер виталност базидиоспора кратко траје$ Cко

оптимални услови настану касније када избијак заврши висински

прираст ин6екције 5е бити локализоване и не5е имати

значај$Aритичан период за настанак ин6екција и развој болести

поклапа се са временом расејавања базидиоспора и 6азом

развоја нови3 избојака$ Iнкубација траје @U дана а завршава

појавом некроза$ На том месту прво се 6ормирају спермације па

еције са ециоспорама$ Nције се јав2ају у мају а из њи3 се

ослобаTају ециоспоре које разноси ветар на лиш5е врба и топола

и то на велике уда2ености јер имају дебеле зидове$ На

ин6ицираном лиш5у развија се стадијум урединија са

урединиоспорама$ Mне се разносе ветром на здраво лиш5е крозстоме на којем се 6ормира нова генерација урединија$ <елије се

6ормирају касно у лето из исте мицелије из које су 6ормиране

урединије$ Mне су у почетку субепидермалне и након

презим2авања пробијају се кроз епидермис$ Iз 6ормирани3

једно5елијски3 телиоспора настају базиди са X базидиоспоре$

Mне преносе заразу на алтернативне четинаре$ Lаксимално

расејавање ециоспора је на температури од @EZBUG$ Ни4е

температуре у јесен погодују развоју рTа као и кишни период

који пове5ава интензитет ин6екција$

;узбијање? Борови се могу заштитити ако се из њи3ове околине

уклоне појединачна стабла топола$ 8 расадницима и планта4ама

где се болест масовно јави користе се 6унгициди а тополе се

прскају BZнеде2ним циклусима од јунаZоктобра$ ]асадници

четинара у којима се гаје врсте осет2иве на рTе топола требају

бити уда2ени од засада топола најмање 9UU метара$ ]азвој

12



отпорни3 клонова представ2а добру заштиту против ове

болести$

10. >.#)!S*!a +!Ra? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$

Dначај? Болест је ва4на за више планинске пределе у којима се

снег дуго задр4ава$ :2ива је нарочито штетна на младим

би2кама у расадницама и културама$ Mна припада класи

csS)"'S..s (Q)SuK)asS)"'S..s0 и реду W!*!-.aK.s$ :2ива

проузрокује црну паучавост четина$

;имптоми заразе? 1рви симптоми заразе јав2ају се у проле5е

након топ2ења снега$ На иглицама се уочава тамна паучаста

превлака која обавија избојке$ Некротиране иглице постају тамне

и не опадају јер и3 сплет 3и6а др4и$ 1сеудотеције супојединачне са црним израштајима$ Cскуси садр4е

више5елијски3 аскоспора које су прво безбојне а касније смеTе$

Oивотни циклус? :2ива презим2ава у стадијуму псеудотеција

или као мицелија а у проле5е настав2а развој на новим

избојцима$ bелови би2ке изнад зем2е нису ин6ицирани јер

г2ива расте само у снегу$ Lицелија у виду паучасте масе је сплет

3и6а које кроз стоме продиру у ткиво иглица$ На ин6ицираним

иглицама 6ормирају се црне псеудотеције са аскусима и

аскоспорама$

;узбијање? Iзбегавати подизање расадника у долинама на ве5ој

надморској висини где се снег дуго задр4ава и при

пошум2авању треба садити јаче саднице$

@@$ &*aS!-!u" !+f.sa+s? Dначај% симптоми заразе% 4ивотни


Dначај? Болест је откривена @HH$ у Yинској$ :лавни дома5ин је

бели бор$ :2ива проузрокује сне4ну болест четина и припада

класи csS)"'S..s (W!sS)"'S..s0% и реду &*aS!-!aK.s$

;имптоми заразе? 1рви симптоми су у проле5е након топ2ења

снега$ dетине постају црвеноZсмеTе али под утицајем светлости

постају светлије$ Iглице не опадају исте године$ Након топ2ења

снега на ин6ицираним четинама се уочава сивоZбела мицелија

али она брзо нестаје$ <оком лета на зара4еним иглицама јав2ају

13



се ситне пеге из који3 се до краја године развијају округласте

апотеције$ Mне су у почетку покривене епидермисом који после

сазревања пуца и ослобаTа 3именијум$ 8 апотецијама се

6ормирају аскуси са по безбојни3 аскопора$

Oивотни циклус? 1римарне ин6екције настају касно у јесен илитоком зиме$ Нове ин6екције могу настати и испод снега

преласком мицелије са зара4ени3 на здрава стабла$ Dа

остварење ин6екција потребна је висока влага а мицелија расте

и при UG$ Aрајем зиме са растом температуре стварају се

оптимални услови за развој мицелије испод снега и она се шири

са иглице на иглицу$ <оком зиме патоген се мо4е ширити у

пово2ним условима до HU цм у пречнику$ Mптимална

температура за раст г2иве је @EG$ :2ива продире у иглице кроз

стоме а напада четине сви3 старости$ Mна насе2ава и пупове и

кору узрокују5и изумирање избојака$ Mсушене под снегом четине

су пр2авоZсиве а у проле5е када се отопи снег смеTе$ :2ива

преноси заразу на ве5е уда2ености зара4еним садницама$ Cко

лети буде више падавина интензитет заразе је јачи$

;узбијање? Би2ке које су зара4ене у расадницима и културама

се уништавају чим се отопи снег док не постану лом2иве и да се

не осипају јер се тада лако разносе ветром$ [емијске мере се

примењују само у расадницима и то BZ9 третмана у касну јесен

пре појаве снега а највише се користи елементарни сумпор$

@B$ QaS*+.KKuKa n!KKo)""!!? значај% симптоми заразе% 4ивотни


]ак ариша је најва4нија болест код Qa!7 врста. Mд последица

болести дрво губи велики део дрвне масе$ :2ива припада класи

csS)"'S..s (W!sS)"'S..s0% реду >.K)!aK.s и 6амилији

&*aS!-!aS.a.$

;имптоми заразе? eав2ају се на избојцима старим BZE година у

виду елиптични3 или округло натечени3 делова$ 1осле овиделови постају удуб2ени а из њи3 цури смола$ Mко ови3 места

6ормира се калус$ bа2и развој симптома зависи од старости и

деб2ине грана и дебла$ <ањи ови делови се могу осушити исте

или за неколико година а код старији3 стабала се развија рак$

]ак ране су у почетку прекривене кором и окру4ене калусним

ткивом а касније у средини рака кора пуца и отпада па се уочава

14



ткиво дрвета$ ;ваке године калус се пове5ава стварају5и бразде$

Cко се рак јави у основи дебла мо4е до5и до сушења читаве

би2ке а ако се јави у горњем делу круне стабло се суши од вр3а

или само поједине гране$ Cпотеције су у почетку округласте боје

сламе$ Cскуси су у облику палице$ Cскоспоре су у аскусима

безбојне и елиптичне$

Oивотни циклус? :2ива врши ин6екције кроз повреде највише

настале од мраза и инсеката$ Lицелија не мо4е про5и кроз

неоште5ену кутикулу% стоме или лисне о4и2ке ни кроз здраву

кору$ ;табла млаTа од @U година су најосет2ивија$ :2ива

узрокује рак ране око који3 се на кори образују пикниди у виду

4у5касти3 тела на белој мицелији$ 1икниди касније побеле а у

њима се касније образују конидије које немају значај за

ин6екцију$ Aасније се по рубу рак рана образују тањирасте

апотеције на кратким дршкама$ Cскоспоре се расејавају ветром

током целе године$ Iн6екције су најуспешније зиме јер г2иви

погодују ниске температуре за образовање органа$

;узбијање? ]ак се највише јав2а на стаблима арша који се гаји

изван природног арела$ <реба правилно изабрати локалитет као

и отпорне 6орме ариша$

@9$ i*aP-)SK!+. #s.u-)suRa.? значај% симптоми заразе%

4ивотни циклус% сузбијање$

Dначај? Болест мо4е успорити раст млади3 планта4а. 8зрокована

јег2ивом која је ендемична у природним састојинама дуглазије$

Iзван природног ареала болест се јав2а после уношења

дома5ина$ :2ива изазива пегавост и осипање четина$ 1рипада

класи csS)"'S..s (W!sS)"'S..s0 и реду i*'!s"aaK.s$

;имптоми заразе? 1рви се јав2ају у јесен у виду пегавог 4утила$

<оком зиме ин6ициране четине се познају по шареним

2убичастоZсмеTим деловима и пуцању доњег дела епидермиса

са зрелим апотецијама$ Након ослобаTања аскоспора изапотеција оболеле четине опадају$ Cскуси су у облику буздована$

8 почетку аскоспоре су безбојне а после ослобаTања постају BZ

5елијске а једна потамни па клијају$

Oивотни циклус? =ла4но време погодује клијању спора и

директној пенетрацији кроз кутикулу при температури око @EG

15



током три дана а ако је топлије време ин6екције су слабије$

Iн6екције нису могу5е код старији3 иглица јер патоген не мо4е

да савлада деб2у кутикулу$ Iнкубација траје дуго а након први3

мразева у јесен почиње ширење мицелије и изумирање ткива$

Lасовно ослобаTање спора врши се након отварања пупо2ака у

време када су нападнуте једногодишње четине опале$

;узбијање? Најбо2е је узгајати зелену дуглазију а остале

варијетете избегавати$ pтете су мање ако се болест открије на

време и ако се тада примене 6унгициди$ <ретирање се врши

када се отварају пупови а то се понав2а сваке BZ9 седмице док

избојци и четине не достигну пуну величину$

&*a.)S'#)#us Rau""a+! проузрокује чаTавост четина

дуглазије$ 1лодоносна тела су клеистотеције са аскусима и

аскоспорама$

&*)")#s!s #s.u-)suRa. #)uq)our. su.t. -uRKaq!r.$

Болести у културама и планта4ама лиш5ара

@X$ G'#)-!a#)*. #)#uK.a ? значај% симптоми заразе% 4ивотни


Dначај? eедна од најва4нији3 болести коре топола$ 1рво је

утврTена у Yранцуској а касније се ширила у остале европске

зем2е$ :2ива изазива рак и одумирање коре топола$ 1рипада

класи csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0% реду W!a#)*aK.s и

6амилији g+)")+!aS.a.$ :2ива има анамор6ни стадијум

W)*!S*!qa #)#uK.a$

;имптоми заразе? 1рви знаци су превремено 4у5ење лиш5а као

и опадање$ Најосет2ивија места за ин6екције су неравнине на

кори% симптоми болести се прво уочавају у зони прелаза

годишњег висинског прираста тј$ вегетационог прстена у пазу3у

грана или код о4и2ака листова и пупо2ака на гранама$ Cко се

зими јави кра5и период топлог времена% први симптоми се

уочавају у 6ебруару и јав2а се призирност ткива$ Cко је почело

кретање сокова настаје плик$ Aасније се на том месту кора удуби%

потамни и изумире$ Cко се споје некрозе долази до прстеновања

садница или избојака$ 8след прекида кретања асимилата део

изнад некрозе потпуно изумире$ 8 некротираним зонама прво се

16



јав2ају пикниди а када сазру при вла4ном времену из њи3 се

ослобаTају конидије као слузаста маса$ 8 перитецијама се налазе

аскуси са безбојни3 спора$ Iз спора се развија бела мицелија

која се на подлози шири$

Oивотни циклус? На некротираној кори прво се јав2ају пикниди$Aлијавост конидија у пикнидима врши се при влази изнад ^E_ и

температури од @EZBEG$ Iн6екције се врше кроз природне

отворе (лентицеле0% лисне о4и2ке у зони пупова и пазу3 грана$

Iн6екције су јаче ако се смањи садр4ај воде у дрвету јер је

одбранбени ме3анизам би2ке мањи$ Најмања отпорност би2ке је

у време кретања вегетације па тада кре5е зараза$ 1осле

ин6екције г2ива се развија у ткиву би2ке до јесени$ Cко би2ка

не страда мицелија још остаје годину дана$ :2ива се активира

када настану пово2ни услови за развој$ Након продирања у тково

коре% мицелија лучи токсине који убијају суседне 5елије па је

г2ива присутна само у мртвом ткиву$ 1ериод инкубације траје

ду4е време а то је способност би2ке да успори г2иву у периоду

јаког прираш5ивања ако су летње ин6екције тј$ споријим растом

мицелије у зимском периоду ако су јесење ин6екције$ :2ива

презим2ава у зара4еној кори$ 8 рано проле5е мицелија почиње

да расте док је би2ка у 6ази мировања$ Aада је средња

температура @UG% на кори се виде некрозе$ [ладно и кишовито

време одговара развоју г2иве а када се температура пове5ава

раст мицелије се успорава или заустав2а јер се одбранбенеспособности би2ке пове5авају а калус блокира некрозе$ Cко не

доTе до прстеновања дебла би2ка 5е пре4ивети$ Болест је

штетна само на младим би2кама у расадницима у првој години

након садње$

;узбијање? Би2ке се у расадницима штите 6унгицидима касно у

проле5е и почетком лета% за време опадања лиш5а и после града

који оште5ује кору$ bезин6екција рана врши се BZ9_

бордовском чорбом и бакарним препаратима$ <оком вегетације

саднице се третирају 6унгицидима EZH пута бордовском чорбомили бакарним кречом$ <реба вршити дезин6екцију садница пре

садње да би се спречила ин6екција после пресадње$ <реба

одабрати право место за садњу које одговара тополама$

;елекција отпорни3 клонова у новије време је добар вид

заштите$

17



@E$ aKsa sa-!-a ? значај% симптоми заразе% 4ивотни циклус%

сузбијање$

Mва г2ива није описана у књизи а ни у скрипти$

@H$ W.#a+)#.q!a #u+S!f)"!s ? значај% симптоми заразе%4ивотни циклус% сузбијање$

Dначај? Болест је настала садњом 3ибридни3 топола и присутна је

у Nвропи% ;еверној Cмерици и Cзији$ :2ива изазива смеTу

пегавост тополовог лиш5а$ 1рипада класи W!sS)"'S..s и реду

>.K)!aK.s$ 1остоји анамор6ни стадијум `ass)+!a Pu+.a%

припада класи G).K)"'S..s и реду `.Ka+S)+!aK.s$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? 1рво се јав2ају смеTе пеге

са белом тачком у средини а касније се број пега пове5ава новим

ин6екцијама и оне се спајају$ Aасније се делови лиш5а осуше и

цела површина листа посмеTи$ Aасније пеге прелазе на кору

млади3 гранчица и на пете2ке листова$ Болест се прво јав2а у

доњем делу круне па се шири ка вр3у$ Dбог јаче де6олијације

круна је просвет2ена па се оболело стабло из да2ине уочава$

Aод јачег напада нарочити ако се ин6екције понав2ају доње

гране се суше па и цело стабло$ Dара4ено лиш5е опада а г2ива

на њему настав2а развој$ bо проле5а се на њему развијају

апотеције и у њима аскуси са аскоспорама$ MслобоTене

аскоспоре носи ветар$ Након примарне ин6екције у пегама серазвија конидијски стадијум (ацервуле0 и оне шире заразу лети$

bа би се остварила зараза потребна је влага$ :2ива је у време

вегетације паразит лиш5а а зими сапро6ит на опалом лиш5у$ Dа

јачи развој болести оптимална температура је @EZBUG и да има

влаге$

;узбијање? <реба спречити уношење болести у културе

уклањањем ин6екција из околине расадника$ Болест се сузбија и

органским 6унгицидима као и на бази бакра$ <реба правилно

одабрати станиште за развој топола а садња отпорни3 клонова једобар вид борбе$ 8ништавање јако зара4ени3 би2ака или грана

и сакуп2ање и спа2ивање лиш5а и избојака$

@\$ `!S)s#*a.a aK#*!)!-.s? значај% симптоми% 4ивотни


18



Dначај? Болест је унешена у Nвропу @^U\$ из ;Cb$ 1епелнице

представ2ају велики проблем на садницама у расадницима и на

подмладку када мо4е угрозити обнав2ање шума$ Болест се

јав2а само на лиш5арима$ :2ива припада класи csS)"'S..s

(&K.S)"'S..s0% и реду v's!#*aK.s$

;имптоми заразе? 1овршина лиш5а насе2ена г2ивом постаје

натечена а младо лиш5е мо4е постати увијено и наборано ве5 у

мају$ Назив пепелница потиче од белоZпепе2асте епи6итне

мицелије која мо4е да прекрије целу површину листа понекад са

обе стране$ 8 маси мицелија су конидио6оре са конидијама типа

оидија$ wрне клеистотеције су лоптасте и виде се голим оком а у

њима су аскуси$ 8 аскусима се 6ормира XZ једно5елијски3

аскоспора које су елиптичне и безбојне$

Oивотни циклус? 1епелнице почињу активност у проле5еослобаTањем и расејавањем аскоспора из презим2ени3

клеистотеција са опалог лиш5а или конидија које се 6ормирају

на презим2ују5ој мицелије$ ;поре клијају на површини листа%

новонастале 3и6е 6ормирају мицелију која се грана преко

површине листа$ Iз мицелије се образују 3аусторије које

пенетрирају кроз епидермалне 5елије листа из који3 узимају

3ран2иве материје$ =р3ови 3аусторија су ме3урасто проширани

и то омогу5ава г2иви да ве5ом површином црпи 5елијски

садр4ај$ hанци округли3 конидија се 6ормирају на усправнимконидио6орама након ин6екције обезбеTују5и инокулум за

секундарни циклус разви5а$ Aонидије се расејавају ветром

током вегетационог периода на ново лиш5е и свака спора мо4е

остварити нову ин6екцију$ Aонидије могу клијати при ниској

влази јер имају висок садр4ај воде око \U_$ На површини опалог

лиш5а образују се клеистотеције са аскусима и аскоспорама које

се расејавају наредног проле5а$ 8 рано проле5е зидови

клеистотеција пуцају а аскоспоре из аскуса врше примарну

заразу$ ;ве пепелнице су облигатни паразити (4иве иск2учиво

на рачун дома5ина0$

;узбијање? <реба заштитити младо лиш5е јер има танку кутикулу

па се г2ива брзо шири јер садр4и доста воде и 3ран2иви3

материја а пепелница 4иви иск2учиво на рачун дома5ина$ Aада

се јави болест у расаднику треба сакупити опало лош5е са

19



инокулумом и спалити га$ Aористе се и 6унгициди% BZ9 третмана

одма3 након листања све док постоји опасност за младо лиш5е$

@$ gu!R+a-!a a.sSuK! ? значај% симптоми заразе% 4ивотни


Dначај? Болест је откривена @^EU$ у Nвропи$ pтетна је за младе

би2ке у расадницима и првим годинама након садње$ Iма је и на

старијим стаблима и нарушава само естетски изглед$

;имптоми заразе? hети се на лиш5у развијају крупне тамноZсмеTенекротичне пеге$ 1рво се јав2ају по рубу и вр3у листа$

Нападнуто лиш5е се на рубу унду4но савија ка горњој страни и

опада раније$ Dа сигурну дијагнозу треба прона5и пикниде који

се јав2ају лети у некротираном ткиву лиш5а$ wрне су боје и

тешко се запа4ају голим оком$ Aонидије су елиптичне% безбојне%

@Z5елијске$ 1сеудотеције се образују на опалом лиш5у% црне су и

округле и садр4е аскусе а они аскоспора$

Oивотни циклус? 1икниди се 6ормирају лети а псеудотеције у

јесен или зими на опалом лиш5у$ 1римарне ин6екције вршеаскоспоре у проле5е када се развија лиш5е$ Dа ширење болести

ва4не су конидије које се ослобаTају из пикнида и врше

секундарне ин6екције лети% мора бити пово2но време за

конидије$

;узбијање? Dара4ено лиш5е се сакуп2а и спа2ује$ Yунгициди се

користе од почетка вегетације а третман се понав2а више пута$

1репарати су на бази бакра или органски цинеб или каптан$

@^$ `'S)s#*a..KKa "aSuK!f)"!s ? значај% симптоми заразе%

4ивотни циклус% сузбијање

Dначај? Болест је значајна само за младе би2ке али напада и

старије$ ]аспрострањена је у Nвропи% ;еверној Cмерици и

Cргентини$ Болест изазива осипање лиш5а$ :2ива припада класи

csS)"'S..s (Q)SuK)asS)"'S..s0 и реду W)*!-.aK.s$

20



;имптоми заразе? На лиш5у се прво јав2ају некротичне смеTе

пеге обавијене светлом маргином различите величине и облика$

На некротираном ткиву са обе стране листа се 6ормирају ситни

црни пикниди$ Aонидије су безбојне и више5елијске$ Болест се на

избојцима испо2ава некрозом коре а касније се шири и у дебло$

1сеудотеције садр4е аскисе а сваки има безбојни3 BZ5елијски3

аскоспора$

Oивотни циклус? 1атоген презим2ава на опалом лиш5у и у кори

рак рана$ 8 проле5е мицелија продире у младе избојке кроз

ране% лисне о4и2ке и лентицеле па се шири у дебло стварају5и

вишегодишње рак ране$ ]ак мо4е прстеновати избојак или грану

па долази до сушења лиш5а$ hети настају и ин6екције лиш5а а

пикниди се јав2ају на некротираној кори$ Aонидије врше

секундарну ин6екцију на новом лиш5у током године$

1сеудотеције се јав2ају на опалом лиш5у наредног проле5а или

на кори рак рана избојака$

;узбијање? Највише се примењују карантинске мере јер је г2ива

опаснија од остали3 које изазивају пегавост лиш5а топола$

Болести у састојинама четинарски3 и лиш5арски3 врста

дрве5а

BU$ `.Ka"#s).KKa Sa')#*'KKaS.au"? значај% симптоми

заразе% 4ивотни циклус% сузбијање$

Dначај? =ештичине метле се јав2ају на ин6ицираним гранама а

рак ране на гранама и деблу$ bрве5е са бројним ин6екцијама

мо4е бити заустав2ено у расту или одумрети пре времена$

:2ива припада класи /as!-!)"'S..s (j.K!)"'S..s0 и реду

k.-!+aK.s$ Болест се јав2а у северној 3емис6ери у шумама

осет2иви3 врста јеле$ 1роузрокује рак ране и вештичине метле

на јели$

;имптоми заразее? На гранама јеле 6ормирају се грмасте6ормације услед ненормалног гранања избојака (вештичине

метле0 које могу бити велике до @ м$ На избојцима ови3 метли

налазе се ситне 3лоротичне четине на којима се развијају

спермације и еције у виду наранmасти3 испупчења$ dетине на

метлама опадају сваке године а на проле5е се развијају нове$

Aора рак рана јаче испуца од остали3 делова дебла$

21



Oивотни циклус? :2ива је 3етероксена јер постоји на оба

дома5ина као и презим2ава$ Nциоспоре се 6ормирају у јунуZјулу

и ветром се расејавају на лиш5е алтернативни3 дома5ина$

8рединије се развијају са обе стране листа лети као наранmастоZ

црвене пустуле$ 8рединиоспоре се расејавају и остварују нове и

секундарне ин6екције на врстама из родова прелазни3

дома5ина$ 8 проле5е се г2ива шири у нове избојке и лиш5е на

којем се прво образују урединије па телије$ <елиоспоре клијају

на ограниченом простору а из њи3 настају базиди са

базидиоспорама које ин6ицирају јелу$ Lеста ин6екције постају

натечена а мицелија г2иве стимулише активност успавани3

пупова$ Iн6екције пупова настају у проле5е% г2ива се шири у

младе избојке и пома4е 6ормирању вештичини3 метли$ Iзбојци

на метлама су кра5и и деб2и од нормални3 као и четине које су

4уте% смеTе и умиру у јесен па само четине из теку5е вегетацијеостају на метлама$ 8 проле5е на овим четинама се јав2ају

спермације$ Nције се развијају у јунуZјулу ду4 стома са

унутрашње стране четине$ 8 јесен четине умиру и опадају$ Dа

потпун циклус разви5а г2иве потребне су B године$ Dа клијање

ециоспора потребна је температура од EZ9UG и вла4ни услови$

;узбијање? Mболела стабла се уклањају при првој прореди и

треба водити рачуна да се инокулум налази на метлама па се

секу само она стабла која имају рак ране$ ;еча се врши

повремено да се не наруши стабилност састојине$

B@$ G!s)"'7a aP!.!s? значај% симптоми заразе% 4ивотни


Dначај? Болест се испо2ава превременим опадањем или појавом

метлица на избојцима па долази до сушења круне$ :2иве има у

Nвропи и ;еверној Cмерици$ :2ива изазива рTу четина смрче а

припада класи /as!-!)"'S..s (j.K!)"'S..s0 и реду k.-!+aK.s$

;имптоми заразе? 8 мајуZјуну четине из теку5е вегетације

по4уте$ На лиш5у прелазни3 дома5ина уочавају се наранmасте

урединије и црвенкасте телије$ 1ри јаком нападу г2иве цело

стабло има 4у5каст изглед$

Oивотни циклус? :2ива је моноксени паразит и 6ормира само

стадијуме телија и базида$ Iн6екције врше базидиоспоре на

младим четинама из теку5е вегетације$ <оком лета јав2ају се

22



телије на доњој страни четина које садр4е телиоспоре$

Iн6ициране четине се не осипају ве5 остају на гранама до

наредног проле5а$ <ада телиоспоре клијају у базиде са

базидиоспорама које врше заразу нови3 млади3 иглица смрче и

тада се циклус разви5а завршава$ Након тога ин6ициране четине

из прет3одне генерације опадају$ Aритичан период за развој

болести је отварање пупова и развој нови3 иглица које су

осет2иве у кратком периоду$ Cко су тада климатски услови

пово2ни за г2иву до5и 5е до ин6екција$

;узбијање? <ретмани 6унгицидима у расадницима су успешни у

критично време заразе а у културама се врши прореTивање да се

смањи влага која одговара развоју г2иве$

BB$ G.a)S's!s uK"! ? значај% симптоми заразе% 4ивотни


Dначај? eедна од најопаснији3 болести дрве5а$ Болест је унешена

из Cзије у Nвропу и ;еверну Cмерику и скоро је уништила сва

стабла по2ског бреста а најјачи интензитет је на стаблима у

засени$ [оландску болест бреста изазивају г2иве G.a!S's!s

uK"!% G.a)s)".KKa uK"!% J#*!)s)"a и J#*!)s)"a +),)ZuK"!$

1риоадају класи csS)"'S..s (Q)SuK)asS)"'S..s0 и реду

J#*!)s)"aaK.s$

;имптоми заразе? Lлада брестова стабла која су ин6ициранапочетком вегетације могу се осушити исте године и то је акутни

ток болести а старија остају нешто ду4е времена и то је

3ронични ток болести$ 1рви симптоми сушења се виде у јуну а

јаче у јулуZавгусту када постоји недостатак влаге у зем2ишти$

hиш5е постаје 4уто или тамноZзелено$% увијено% исушено и брзо

опада$ 8главном се суши грана или део круне и то је симптом

вевења а брзо се суши и остали део стабла$ 1сеудотеције су црне

са аскусима који се брзо разла4у и садр4е аскоспоре$

Oивотни циклус? 1атогени се преносе инсектима или контактном4илом$ 8 дрво улазе кроз повреде од поткорњака$ Dа

остваривање ин6екција треба само неколико спора које

поткорњаци уносе у дрво$ Aада пенетрирају у би2ку г2иве се

шире и преносе до спо2ашњи3 5елија бе2ике$ Би2ка на ово

ширење реагује стварањем гумозни3 и тилозни3 материја које

зачеп2авају спроводна ткива у стаблима$ :2иве производе

23



токсин цератоулмин који има ва4ну улогу у раном стадијуму

патогенезе$ Mсет2ивост на ин6екције је најве5а у проле5е када

се 6ормирају спроводни елементи$ bрво се суши због мањка

воде у асимилатима а јачина појаве симптома на лиш5у зависи од

места зачеп2авања судова и мањи су ако се зачеп2авање

дешава у деблу$ ;итне конидије се образују на мицелији и када

гњиве успоставе контакт са би2ком оне образују други тип

конидија испод коре у 3одницима поткорњака$ <ада се на

зидовима ови3 3одника 6ормирају посебне структурне појаве

коремије$ Mне су снопасте структуре и а на вр3у им је маса

конидија у 4елатинскон омотачу$ Aонидије касније преносе на

друго дрво брестови поткорњаци$ ;тадијум телеомор6а се

образује у псеудотецијама облика перитеција$ ;ва три типа спора

су адаптиране на преношење инсектима$ Mсим ширења болести

инсектима% г2иве могу бити пренешене контактом корења чији суспроводни системи ин6ицирани$ 9EZU_ ин6екција се дешава на

овај начин$

;узбијање? Aарантинске мере су ва4ан вид борбе и треба

открити болест на време редовном контролом брестови3 стабала$

Борба се врши против вектора тј$ брестови3 поткорњака$ Dато

треба уклањати осушена и стабла у 6ази сушења$ <реба водити

рачуна да се сво мртво дрво бреста уклони пре излетања

поткорњака у проле5е јер се они развијају измеTу коре и дрвета

мртви3 или који изумиру$ Cко се огули кора ларве 5е битиизло4ене спо2ним 6акторима и брзо 5е умрети$ ;пречавање

насе2авања поткорњака спречава се кориш5ењем калијумZ

јодида око и у пазусима грана$ <ретирање се врши у почетном

стадијуму развоја болести да би се спречило насе2авање

поткорњака$ Болест се мо4е спречити и кресањем цели3 грана

где су насе2ени поткорњаци у почетном стадијуму развоја да се

г2ива не би ширила на друга стабла$

B9$ G'#*)+.S!a #aas!!Sa? значај% симптоми заразе%


Dначај? 1итоми кестен је једна од највреднији3 врста дрве5е и

болест ове врсте је била једна од најве5и3 пандемија

(пан6итоција0 која се десила у шумарству$ :убитак употребне

вредности дрвета и приноса плода је @EZEU_$ 1ропадање

питомог кестена изазива г2ива G'#*)+.S!a (v+-)*!a0

24



#aas!!Sa% припада класи csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0 и реду

W!a#)*aK.s$

;имптоми заразе? 1рви симптом је промена боје лиш5а на грани

или делу круне код старији3 стабала тј$ на целој круни код

млади3 стабала када су нападнути избојци$ hиш5е прво по4утипа поцрвени и на крају постане смеTе$ Не опада исте године ве5

остане на стаблу преко зиме$ Неопадање лиш5а је последица

брзог развоја болести тј$ деловања токсина гњиве који

заустав2ају плутасти3 четина у основи пете2ке и то омогу5ава

де6олијацију$ На оште5еној глаткој кори млади3 би2ака прво

долази до улегну5а коре која постаје тамнија$ Iспод коре се

уочава ткиво смеTе пеге$ ]азвојем болести кора постаје

црвенкаста и узду4но пуца$ Cко су ин6екције настале лети ове

промене се дешавају бр4е$ Након пар седмица на кори се

јав2ају 3ипертро6ије$ :лавни симптом је раширена рак рана која

мо4е бити велика и до неколико метара и 4утоZсмеTе је боје$

;троме се јав2ају у виду 4утоZнаранmасти3 пустула на кори$ Iз

њи3 избијају пикниди у виду црвени3 испупчења$ На старијим

стаблима на испуцалој кори симптоми се те4е уочавају$ Dа

коначну дијагнозу треба уочити лепезасти слој 4у5касте

мицелије или плодоносна тела на некротираном делу коре$

Cскуси садр4е аскоспора које су BZ5елијске$ 1икниди се

образују на истој строми црвени су до наранmастоZсмеTи$

Aонидије су једно5елијске и безбојне$

Oивотни циклус? :2ива напада стабла сви3 старости$ ]асејавање

спора конидија и аскоспора врши се ветром% кишом% инсектима%

птицама и човеком па се болест брзо шири$ Iн6екције су

најчеш5е у основи грана јер су ту природне пукотине$ Cскоспоре

и конидије клијају на све4е повреTеним местима 4иве коре$

Aлијање спора врши се на температури од \Z9EG$ [и6е

6ормирају лепезасту мицелију која расте у кори у зони

камбијума и убија ткива$ xелија би2ке тада постају неактивне на

3емијска и ме3аничка деловања г2иве$ Mтпорне би2ке реагују наг2иву лигни6икацијом стварају5и 6изичке препреке које

заустав2ају развој г2иве$ <ада је појачан утицај 6лоема и

долази до оплутњавања ткива на местима ин6екције$ 1икниди се

образују 9$E седмица у наранmастим стромама које се јав2ају у

пукотини коре% на рак рани$ 1еритеције се об разују XZ неде2а

након ин6екције на истим стромама у којима се 6ормирају

25



пикниди$ 8 перитецијама се јав2ају аскуси са у аскоспорама$

Cскоспоре се расејавају ветром$ Aлијају у условима повишене

влаге$ Најве5е значај за ин6екције код нас имају пањеви након

сече стабала$

;узбијање? eедан од начина заштите је гајење кестена са кра5импродукционим периодом$ Након сече стабала све4е пањеве

треба заштитити креозотом$

BX$ y.S!a S)SS!+.a% y$ RaKK!R.+a% y$ S!++aPa!+a? значај%

симптоми заразе% 4ивотни циклус% сузбијање$

• y.S!a S)SS!+.a

Dначај? :2ива изазива слузаву некрозу коре букве$

]аспрострањена је у Nвропи и ;еверној Cмерици$ 1рипада класи

csS)"'S..s (&'.+)"'S..s 0 и реду >'#)S.aK.s$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус ? Болест се јав2а

насе2авањем штитасте ваши G'#)S)SSus faR!suRa на кори

букве$ Mна се 3рани спо2ашњим садр4ајем ткива коре а

кулминира када се на кори јави г2ива$ y$ G)SS!+.a има два

стадијума разви5а г2иве? анамор6ни стадијум конидија на

туберкулама и телеомор6ни стадијум перитеција са аскусима и

аскоспорама$ :2ива 6ормира два типа којидија? микроконидије

које нису ва4не за ин6екије и макроконидије које се расејавају у

лето и јесен и врше секундарне ин6екције$ 1еритецијски

стадијум се развија након споро3одија у виду црвени3 тела у

букетима$ Cскоспоре и конидије се расејавају кишом и ветром$

1рви симптоми болести су трагови присуства ваши када се јави

течни ескудат на једном или на неколико места на деблу$ :2ива

некротира ткиво коре и из ткива цури слузави ескудат$ Mва маса

временом потамни и стврдне се$ Cко се ово ткиво засече% инутра

у кори се уочава наранmастоZсмеTа боја која касније поцрни$

1лодоношење г2иве мо4е бити велико да прекрије целу

површину коре и она добије црвенкаст изглед$

;узбијање? <реба правилно газдовати буковим шумама јер свако

нарушавање погодује појави инсеката а иза њи3 г2ива$ 1римена

3емијски3 инсектицида на бази органоZ6ос6ора је добар начин

борбе против поткорњака$

• y.S!a RaKK!R.+a

26



Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи и ;еверној Cмерици а

изазива рак лиш5ара нарочито у умереним и 3ладним крајевима

и највише страда младо дрве5е јер се врло брзо осуши$ :2ива

припада класи csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0 и реду >'#)S.aK.s$

;имптоми заразе? ]ак ране су елиптичне или округласте иотворене$ Aалус се 6ормира на рубовима рака$ Aонидије се

стварају на стромама и црвенкастоZбледе су боје и глатке а

расејавају се током јесени и проле5а$ 1еритеције су тамноZ

црвене и покривене зрнастим телима$ Cскоспоре су BZ5елијске и

ослобаTају се током вла4ног времена ветром од јесени до краја

проле5а са прекидом током мразева$ Најсигурнији симптом

заразе је појава црвенкасти3 полулоптасти3 строма које се

образују на пери6ерији оболелог места$ Mне чине подлогу за

развијање рапродуктивни3 органа паразита а стварају се у

проле5е или јесен$

;узбијање? 8 расадницима се ук2ањају све младе би2ке које су

зара4ене као и у шумама и одр4авати 3игијену$ <реба правилно

газдовати шумама и при појави рака на млаTим стаблима треба

и3 уклонити$ 1ри садњи одабрати врсте које не пате од

измрзавања јер је то почетак појаве рака$ Dара4ени лиш5ари

могу се заменити појединим четинарима$

• y.S!a S!++aPa!+a

Dначај? :2ива је присутна у Nвропи и ;Cb$ 8зрокује некрозу и

прозуклост бе2ике$ bома5ини су јавор% буква% граб% липа% топола

и др$ :2ива припада класи csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0 и реду

>'#)S.aK.s$

;имптоми заразе? Iз коре изумрли3 грана или дебла избијају

вид2иве црвенкасте и бобичасте споро3одије које представ2ајустроме г2иве$ На њеној површини се развија маса несептирани3

конидија а касније у истој строми и перитеције које садр4е

аскусе са по безбојни3 BZ5елијски3 аскоспора које су изду4ене$

1еритеције су у великом броју и лако се уочавају и одреTује се

брзо дијагноза$

27



Oивотни циклус? Iн6екције врше конидије и аскоспоре$

Lицелија продире у кору преко ранаи у ин6ицираном ткиву

ствара токсине који доводе до прекида кретања сокова и до

увену5а тањи3 грана$ На деб2им гранама г2ива узрокује само

некрозу коре$ hети када је мицелија обилна% на површини мртве

коре избијају споро3одије у виду строматичне масе и наранmастоZ

2убичасте су$ На површини споро3одија се јав2ају бројне @Z

5елијске безбојне конидије које се расејавају ветром и током

вегетације остварују нове ин6екције$ 1ри крају вегетационог

периода на истим стромама се јав2ају црвене перитеције$ :2ива

презим2ава у стадијуму перитеција а оне до проле5а сазру

након чега се отварају остиолом кроз коју се ослобаTају аскуси

са аскоспорама$ Cскоспоре брзо клијају у условима високе влаге

и истог проле5а врше примарне ин6екције$

;узбијање? 8 шумама се не врше никакве мере борбе а у

3ортикултури се правилно орезују гране а ране се премазују

6унгицидима$

BE$ g+)")+!a ,.+aa? значај% симптоми заразе% 4ивотни


Dначај: :2ива изазива пегавост ду4 нерава платана а настањена

је у Nвропи% ;еверној Cмерици и Новом Dеланду$ припада класи

csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0 и реду W!a#)*aK.s$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? 1еге настају иск2учиво ду4

нерава и ширење болести зависи иск2учиво од климатски3

услова$ Aишовито и 3ладно време у 6ази листања погодује

развоју г2иве$ Cко је младо лиш5е зара4ено пре достизања

праве величине% смеTе пеге 5е се за неколико дана проширити

на цео лист$ Aод каснији3 зараза лисно ткиво се суши само ду4

главног или више нерава$ Cко је централни и више нерава

за3ва5ено у доњем делу до5и 5е до изумирања целог листа$ I

младице платана су зара4ене$ На њима се јав2ају мрке пега%

кора изумире и пуца$ Dбог оваквога тока ова болест се зове

антраксоза$ Iспод оболелог места често се јав2ају адвентивни

пупу2ци који дају више нови3 танки3 младица$ ;а доње стране

зара4ени3 нерава и око њи3 јав2ају се ситна црнкаста

испупчења ацервуле које су конидијског стадијума$ ;итне @Z

5елијске конидије расејавају се једино када је киша и врше

28



секундарне заразе$ На опалом лиш5у јав2ају се перитеције а

њи3ов развој се завршава почетком проле5а наредне године$ Iз

њи3 се ослобаTају аскоспоре које носи ветар и врше примарне

заразе$ :2ива презим2ава на мицелији у оболелим гранама из

које се у проле5е образују конидије типа gK).s#)!u"$

;узбијање? Највише се врши сакуп2ање и спа2ивање заосталог

лиш5а у јесен сваке тре5е године% орезивање оболели3 гранчица

и сасецање јаче зара4ени3 грана$ 8 расадницима се користе

6унгициди на бази бакра као и беномил% прво третирање се врши

у време отварања пупо2ака а наредна сваки3 @UZ@E дана до

почетка јуна$

BH$ .!S!KK!u" aKP)Zau"? значај% симптоми заразе% 4ивотни


Dначај? :2ива изазива увену5е јавора% брестова% јасена$ Dначајна

је за би2ке у расадницима$ 1рипада класи >'#*)"'S..s% и реду

>'#*)"'S.aK.s$

;имптоми заразе? 1рви се јав2ају увену5ем једне или више грана

у вршном делу$ Aод млади3 би2ака мо4е се осушити цела грана

а код старији3 само делови круне$ bолази и до промене која

постаје зелена код јаворова а код брестова смеTа$ bо промене

боје долази на гранама пречника B цм а испод се појава не види$

Mне се не могу заменити са променама боје од мраза$ Mболелостарије дрве5е пре4ив2ава годинама али не мо4е се опоравити$

Aонидио6оре су разгранате% изду4ене и заши2ене$ Aонидије су

@Z5елијске и јајасто изду4ене прво безбојне па мрке$

Oивотни циклус? :2ива насе2ава дома5ина преко повреда на

корену$ 1осле пенетрације г2ива брзо насе2ава ендодерм и

спроводне судове$ Aонидије се јав2ају дана након ин6екције$

Aод отпорни3 би2ака кортекс је насе2ен г2ивом али се само

неколико 3и6а развија у спроводним судовима$ Lикросклероције

се јав2ају у кортексу и у спроводним судовима @X дана наконин6екције$ :2ива презим2ава у виду 3ламидоспора и

микросклероција које се на остацима би2ни3 делова образују у

току неколико година$

;узбијање? Oивот оболелог стабла мо4е се проду4ити

уклањањем оболели3 грана$ Yунгициди напрскани у зем2иште у

29



виду суспензије могу успорити развој симптома али не и потпуну

заштиту$ 1ри3раном и залевањем мо4е се умањити интензитет

ин6екција$ ;адњу ше5ерног јавора избегавати на зем2иштима

ако је присутна ова г2ива$ <реба садити отпорне врсте и

клонове$

B\$ >..)Pas!-!)+ a++)su"? значај% симптоми заразе%


Dначај? :2ива изазива труле4 корена дебла а распрострањена је

је у Nврипи% северној Cмерици и Cзији$ 1рипада класи

>'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$

bома5ини су јела% смрча% борови% дуглазија$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива најчеш5е напада

би2ке које се гаје вешзачким путем$ На местима где је наTена

штете су биле огромне$ :2ива узрокује?

<руле4 и пропадање млаTег и старијег корења па многа млада

стабла умиру нарочито борова$

<руле4 дебла$ Iструне само део корена али г2ива продире из

њега у дебло стварају5и црвену труле4 унутрашњег дела дебла$

Mвако оболела стабла смрче дуго не умиру али им временом

труне те3нички највреднији део дебла$ Натрула дебла је тешкоуочити јер не показују знаке промене$ Mвакав тип болести

највише се јав2а код смрче и дуглазије$ Нападнуто дебла у

унутрашњости прво показује сиве до 2убичасте пруге па црвеноZ

смеTу труле4 проткану белим шуш2инама$ Cко је труле4

напредовала звук ударца је туп па се лако открива да ли је и

настала$ На завршетку процеса труле4и дрво се распада у

влакна а да2е разарање настав2ају други организми и на крају

дрво постаје шуп2е$ Aада напада корен% г2ива је паразит

узрокују5и труле4 са различитим последицама$ Aод борапропада велики део корена% а код смрче и дуглазије труле4

корена је ограничена на унутрашњи део па стабло настав2а да

расте$ Aад преTе у дебло смрче% г2ива разара мртви део дебла

као сапро6ит$ 1лодишта г2иве су при дну или на корену које

вири изнад површине зем2е$ Mна су често покривена четинама

па се често уочавају$ Неправилног су облика и тврда су$ :орња

30



страна је тамноZсмеTа а доња (3имено6ор0 бела а кад остари

по4ути$ bоња страна садр4и поре у којима је 3имениј са

безбојним базидиоспорама$ :2ива развија и конидије а оне се

откривају када се узме комад натрулог дрвета и обавије се

вла4ним 6илтер папиром$ Након неког времена ту се развијају

конидио6оре са конидијама$ На вишегодишњим плодиштима се

сваке године образује нови слој 3именијума и плодишта одбацују

много базидиоспора па и3 има много у стаблу$ Базидиоспоре које

су одбачене из плодишта падају на ивицу пања$ <у клијају%

продиру у пањ и преко њега долазе до 4ивог или одумиру5ег

дела корена пања$ Iз тог корена мицелија прелази у корен

суседног стабла на месту сраш5ивања или додира корена$

Базидиоспоре могу само ин6ицирати све4 рез на пању$ Dа

ин6екцију старијег стабла потребна је рана$ 1рисуство ове г2иве

у стаблу указује на следе5е појаве?

• 1ојаву плодишта%• eако излучивање смоле на кореновом врату и пове5ане

лентицеле%• 8спорен раст оболели3 стабала%• ;ушење поједини3 стабала%• <руле4 дебла после прве прореде$ ;имптоми ове г2иве се

не приме5ују под B% 9 и X$

;узбијање? Lере борбе су врло тешке$ Најва4није је спречити

улазак г2иве у зем2у јер се ту лако одр4ава и тешко се уклања$<реба спречити продор г2иве преко пањева$ 1осле прореда рез

пања треба премазати @U_ раствором натријумZнитрата и то 5е

спречити ин6екцију пања од спора$ ;табла треба се5и зими јер је

продукција спора најслабија или заустав2ена$ eаче зара4ене

сасаде треба брзо посе5и тј$ скратити оп3одњу$

:2иве проузроковачи труле4и дрвета

B$ <руле4 дрвета? појам труле4и% значај и врсте$

Iзазивају је г2иве које користе градивне елементе 5елијског

зида као извор 3ране$ Најчеш5е су штетне у шумама$ Mне

разарају ткиво ксилема у гранама% деблу и корену$ ]азарање је

ва4но јер се разла4е дрво које је прет3одно убијено г2ивама

труле4ницама% инсектима или оште5ено по4арима али мо4е

бити спречено$ :2иве труле4нице су и корисне јер утичу на

31



природно чиш5ење од грана па се побо2шава квалитет дебла$

Mно побо2шавају и плодност зем2ишта и природни3 процеса

који се у њему одвијају$ Cктивнош5у г2ива% поспешује се

аерација у зем2ишту па долази до измене гасова који се у њему

стварају$ MслобаTањем шумског зем2ишта од дрвени3 отпадака

који представ2ају горивни материјал% г2иве разарачи дрвета

смањују опасност од по4ара$ Без г2ива труле4ница шуме би

ускоро постале непро3одна станишта састав2ена од мртви3

стабала и други3 органски3 отпадака$

Mве г2иве имају и штетан утицај на шуму узрокују5и труле4

корена па долази до угибања стабала услед спречавања

преношења воде и минерални3 материја и често долази до

ветроизвала$ Mне се најлакше иденти6икују по плодоносним

телима (спорокарпима0$ Након тога мо4е се прибли4но утврдити

распрострањеност труле4и у дрвету% његово стање$

B^$ Yазе и дијагноза труле4и$

<руле4 у централном делу дебла се назива труле4 срчике и то

је најве5а штета на стаблима од остали3$ 8потреб2ивост дрвне

масе мања је за око 9U_$ <луле4 је најва4нија у старим

састојинама$ :убици се могу смањити сечом сабала пре него

гњиве населе срчику$ Најва4није је правилно газдовати да се не

нарушава равноте4а у састојинама$

1остоје три 6азе труле4и срчике?

1. почетна 6аза труле4и%2. напредују5а (одмакла0 и3. завршна 6аза$

8 завршној 6ази дрво је потпуно разорено а у деблу су шуп2ине$

Mва труле4 је највише штетна за 6урнирско дрво$ Iзглед

узду4ни3 делова се испо2ава различито код врста г2ива па се

разликују г2иве труле4нице корена и приданка% труле4нице

32



дебла и грана$ :2иве које изазивају и рак ране на деблу

називају се ракастим изазивачима труле4и$ =рсте дрве5а могу

бити нападнуте једном или са више врста г2ива труле4ница$

Најштетније г2иве труле4нице срчике су? &*.KK!+us #!+!%

F)"!!#s!s )zS!+aK!s% &*a.)Kus sS*t.!+!q!!$

8 почетној (црвеној0 6ази чврсто5адрвета није знатно измењена$

8 одмаклој (напредују5ој0 6ази када труле4 постаје бела% mепни

губитак чврсто5е је директно пропорционалан количини бели3

mепова$

На основу сазнања за труле4 се мо4е ре5и?

• заступ2еност се пове5ава са старош5у стабла%• труле4 је мање заступ2ена код дрве5а семеног порекла од

дрве5а из изданака јер се труле4 шири од срчике пања усрчику изданка у развоју%

• оште5ења стабла нарочито у приданку садр4е више трулогдрвета од стабала код који3 се повреде не уочавају%

• величина повреда је у зависности са количином труле4исрчике%

• заступ2еност труле4и зависи од времена и трајањаповреTивања%

• тешка ме3анизација и непа42ив рад могу да проузрокујуповреде на стаблима па је то један од разлога насе2авањаг2ива труле4ница срчике$

9U$ Mпште мере борбе против г2ива проузроковача труле4и у

шумама и на шумским стовариштима$

Mва заштита се највише односи на 3игијену објеката% тј$ редовна

и здравствена контрола и уклањање оболели3 стабала и

инокулума из шумски3 објеката$ Mве сече се називају санитарне а

изводе се и сваке године$

Aао мера борбе против ови3 г2ива препоручује се промена

трајања оп3одње јер ове г2иве нападају старија стабла па требаскратити продукциони период$ 8клањањем плодишта г2ива

спречава се стварање и ослобаTање спора које остварују нове

ин6екције$

eедан од најбо2и3 начина спречавања појаве г2ива на посеченим

стаблима је редован извоз из шуме до стоваришта и његова брза

33



прерада јер ако се не извезе одма3% оно садр4и доста влаге а

г2иве се иск2учиво развијају на високој влази$ Брз извоз није

увек могу5 па стбла треба лагеровати кра5е или ду4е на

стовариштима$ Најбо2а су два начина заштите ови3 трупаца?

@$ ;мањити влагу у дрвету испод BU_ јер развој г2ива није могу5$1ре брзом сушењу долази до пуцања дрвета па му се смањује

те3ничка вредност$ Dато је при производњи 3растови3% букови3 и

тополови3 трупаца прописана мера заштите трупаца од

распуцавања утискивањем на попречни пресек чела дебловине

слова ; или клан6и$ Mво се ради ако 5е се трупци ду4е

задр4авати у шуми$

B$ 1ове5авањем влаге у дрвету изнад горње границе \U_ при

којој престаје развој г2ива$ =рши се на следе5и начин?

• потапањем трупаца у води и прскањем водом%• премазивањем чела трупаца и оште5ени3 места заштитним

3емијским средствима (пастама0 као и средствима којаумањују 3игроскопне особоне дрвета$ На овај начин дрво сештити од сви3 биотички3 узрочника штета смањивањемосцилације вла4ности дрвета$ <а средства садр4е неки6унгицид или инсектицид и они се отапају у лаким6ракцијама земног у2а уз додатак воска или ал3иднесмоле$

9@$ >'#)7'K)+ -.usu" $

:2ива није описана у књизи а ни у скрипти$

9B$ F)".s f)".+a!us$

Dначај? :2ива је присутна у Nвропи и Cмерици и изазива белу

пегаву труле4$ :лавни дома5ини су буква и граб а напада и

3раст% јасен% брестове% ора3$ 1рипада класи >'".+)"'S..s%

реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Буква је код нас највише

заступ2ена врста па и највише страда а г2ива је најве5и

34



деструктор на букви$ :2ива напада стабла у пуној зрелости а и

ослаб2ена па им разари срчику и бе2ику$ :2ива се сматра

главним кривцем појаве ветро и снеголома јер делови у којима се

развија губе еластичност и чврсто5у па се лако ломе$ ]азорно

дејство г2иве се не заустав2а угину5ем ве5 се процес труле4и

настав2а у посеченом стаблу у шуми и у стовариштима$

8 првом стадијуму стабло добија загаситију боју али изглед и

чврсто5а остају исти$ 8 да2ем току боја је отворенија% дрво

постаје бледоZ4уто и на њему се налазе многе црне криве линије

које одвајају зоне са степеном деградације$ 8 њему се јав2ају и

пукотине по ду4ини стабла највише границом годова$ Mве

пукотине су испуњене белим сплетом 3и6а$ 8 том стадијуму дрво

је порозно% крто и лако лом2иво и под прстима се круни$ Mсим

разорености срчике тада су разорени и делови бе2ике$ Dбог

брзог ширења труле4и кроз бе2ику карпо6оре се стварају

одма3 након ин6екције$ 1осле појав2ивања карпо6ора велики

део дрвне масе је разорен испод и изнад места где су се јавиле

споро6оре$ Aарпо6оре су вишегодишње% горња страна је

испупчена сивоZмрка и концентрично зонирана а доња равна или

мало улегла% сивоZпепе2аста са врло малим порама$

8нутрашњост карпо6оре је 4утоZрTаста а састав2ена од меке

влакнасте масе и она је лако запа2ива па се зове труд$

Базидиоспоре су безбојне и врло ситне$

99$ F!suK!+a *.#a!Sa$

:2ива није описана у књизи а ни у скрипти$

9X$ F)"!)#s!s #!+!S)Ka$

Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи% Cмерици и Cзији а

изазива мрку призматичну труле4 углавном смрче и борова$

1рипада класи >'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији

&)K'#)aS.a.$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива је 3етероталусна са

мицелијом ({0 и (Z0$ 1онаша се као прави сапро6ит јер се ретко

јав2а на 4ивом дрве5у$ eав2а се на извалама и ветроломима па

наноси велике штете и стабло се потпуно распада за пар година$

Mна чисти шуму од изумрли3 стабала$ Aарпо6оре се налазе на

пањевима у шуми у ве5ем броју$ 8 почетном стадијуму труле4и

35



јав2а се промена боје% прво црвеноZмрка па се јав2ају беле

траке са црвенкастим линијама а на крају дрво добија мрку боју

и распада се у призматиче комаде$ 1укотине у дрвету се

испуњавају белом масом коју чине сплетови 3и6а$ Aарпо6оре су

у ве5ем броју и дуго трају а са доње стране се образује по један

нови слој белоZсиве боје$ |и3ова појава показује да је труле4 у

одмаклом степену$ :орња страна је глатка модроZсива%

црвенкастог руба$ 8нутрашњи део је бледоZ4ут и плутаст$

Базидиоспоре су безбојне и елиптичне$ ;рчика је разорена испод

места где су се јавиле карпо6оре$

9E$ &*.KK!+us врсте$

&*.KK!+us *a!R!!

Dначај? :2ива је распрострањена само у Nвропи и изазива 4утутруле4 срчике јеле$ 1рипада класи >'".+)"'S..s% реду

c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? ;табло јеле је зара4ено

преко полом2ени3 грана и преко отворени3 рана које остварују

вештичине метле$ Након метли долази до појаве 4уте труле4и

срчике$ 8 последњем стадијуму труле4 се одликује 4у5кастом

бојом са једва уоч2ивим светлим пегама и кривудавим црним

линијама које су на граници зона$ Aарпо6оре су копитасте% дуго

трају и дрвенастог су састава$ :орња страна је мрка саконцентричним зонама а доња је смеTа са ситним округлим

порама$

&*.KK!+us !R+a!us

Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи% Cмерици% Cзији и

Cустралији а изазива белу слојевиту труле4$ 1рипада класи


;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива се јав2а на великом

броју лиш5ара$ Брло је поли6агна и распрострањена и спадамеTу најве5е разараче дрвета$ eав2а се и на стаблима старим @UZ

9U година оште5ују5и јако срчику$ 8 складишту и обраTеном

дрвету ова г2ива се не испо2ава$ 1рви знаци деградације су

појавом 4утоZбледе боје у виду мр2а% трака или зона$ 8 да2ем

току дрво добија светлију боју задр4авају5и 3омогену структуру

у којој се запа4ају ситне пукотине испуњене белим 3и6ама и

36



црне танке линије$ bрво у овоме степену деградације је

слојевито% мекано и лако лом2иво и не мо4е се ни за шта

користити$ 1роцес ове труле4и се шири и на бе2ику а њени

унутрашњи слојеви су такоTе деградирани$ Mва г2ива изазива и

рак ране на 3расту и брези$ Aод 3раста труле4 је величине 9 м у

приземном делу$

Aарпо6оре се јав2ају на местима отпали3 грана тј$ на чеповима и

дуго трају$ :орња страна је концентрично зонирана и тамне боје%

прво глатка па 3рапава и са пукотинама$ bоња 3рана конвексна

црвеноZмрка а поре су ситне и кру4но поредане$ 8нутрашњост

карпо6оре мрка и дрвенаста и од њи3 се не мо4е добити добар

труд$ Базидиоспоре су округласте$ 8 тренутку појаве карпо6ора

труле4 је E м по ду4ини стабла$ ;амо код топола карпо6оре се

јав2ају на самом почетку труле4и па то мо4е послу4ити као

упозорење$

&*.KK!+us #!+!

Dначај? :2ива је распрострањена само у Nвропи и изазива

рупичаву прстенасту труле4 дебла$ 1рипада класи


:2ива напада бели и црни бор% пињол и друге борове$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива мо4е узроковати

сушење борови3 култура$ Након напада настаје рупичавапрстенаста труле4$ ;поро6оре су типа карпо6ора које су

копитасте и вишегодишње% тврде и са горње стране испуцале$

eав2ају се у основи грана% на деблу% или на круни деб2и3 грана$

[имено6ор је цеваст и рTасте је боје$

9H$ Qa.!#)us suK#*u.us$

Dначај? :2ива је присутна на свим континентима а изазива

црвеноZмрку призматичну труле4$ 1рипада класи


Највише напада 3раст па букву% питоми кестен% бор% ариш$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Најчеш5е се јав2а на старим

дубе5им стаблима 3раста и једна је од најчеш5и3 г2ива у

шумама где прави велике штете чине5е губитке у дрвној маси$

Aарпо6оре су једногодишње а јав2ају се крајем лета у групама у

приданку стабла$ ;а горње стране су црвеноZ4уте или

37



наранmасте а 3имениј је цеваст и сумпорноZ4уте боје$ 1лоснате

су% док су младе меке су и сочне а касније постану тврде$ :2ива

расте на температурама од @UZ9EG$ Нападнуто дрво постепено

добија 4у5касту или црвенкасту боју% пуца узду4но и

тангенцијално а пукотине се испуњавају 3и6ама$

9\$ ja"..s врсте$ ja"..s as!sS!#.-a

Dначај? :2ива изазива труле4 корена дебла а распрострањена је

је у Nврипи% северној Cмерици и Cзији$ 1рипада класи


bома5ини су јела% смрча% борови% дуглазија$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива најчеш5е напада

би2ке које се гаје вешзачким путем$ На местима где је наTена

штете су биле огромне$ :2ива узрокује?

<руле4 и пропадање млаTег и старијег корења па многа млада

стабла умиру нарочито борова$

<руле4 дебла$ Iструне само део корена али г2ива продире из

њега у дебло стварају5и црвену труле4 унутрашњег дела дебла$

Mвако оболела стабла смрче дуго не умиру али им временом

труне те3нички највреднији део дебла$ Натрула дебла је тешко

уочити јер не показују знаке промене$ Mвакав тип болести

највише се јав2а код смрче и дуглазије$ Нападнуто дебла уунутрашњости прво показује сиве до 2убичасте пруге па црвеноZ

смеTу труле4 проткану белим шуш2инама$ Cко је труле4

напредовала звук ударца је туп па се лако открива да ли је и

настала$ На завршетку процеса труле4и дрво се распада у

влакна а да2е разарање настав2ају други организми и на крају

дрво постаје шуп2е$ Aада напада корен% г2ива је паразит

38



узрокују5и труле4 са различитим последицама$ Aод бора

пропада велики део корена% а код смрче и дуглазије труле4

корена је ограничена на унутрашњи део па стабло настав2а да

расте$ Aад преTе у дебло смрче% г2ива разара мртви део дебла

као сапро6ит$ 1лодишта г2иве су при дну или на корену које

вири изнад површине зем2е$ Mна су често покривена четинама

па се често уочавају$ Неправилног су облика и тврда су$ :орња

страна је тамноZсмеTа а доња (3имено6ор0 бела а кад остари

по4ути$ bоња страна садр4и поре у којима је 3имениј са

безбојним базидиоспорама$ :2ива развија и конидије а оне се

откривају када се узме комад натрулог дрвета и обавије се

вла4ним 6илтер папиром$ Након неког времена ту се развијају

конидио6оре са конидијама$ На вишегодишњим плодиштима се

сваке године образује нови слој 3именијума и плодишта одбацују

много базидиоспора па и3 има много у стаблу$ Базидиоспоре којесу одбачене из плодишта падају на ивицу пања$ <у клијају%

продиру у пањ и преко њега долазе до 4ивог или одумиру5ег

дела корена пања$ Iз тог корена мицелија прелази у корен

суседног стабла на месту сраш5ивања или додира корена$

Базидиоспоре могу само ин6ицирати све4 рез на пању$ Dа

ин6екцију старијег стабла потребна је рана$ 1рисуство ове г2иве

у стаблу указује на следе5е појаве?

• 1ојаву плодишта%• eако излучивање смоле на кореновом врату и пове5ане

лентицеле%• 8спорен раст оболели3 стабала%• ;ушење поједини3 стабала%• <руле4 дебла после прве прореде$ ;имптоми ове г2иве се

не приме5ују под B% 9 и X$

;узбијање? Lере борбе су врло тешке$ Најва4није је спречити

улазак г2иве у зем2у јер се ту лако одр4ава и тешко се уклања$

<реба спречити продор г2иве преко пањева$ 1осле прореда резпања треба премазати @U_ раствором натријумZнитрата и то 5е

спречити ин6екцију пања од спора$ ;табла треба се5и зими јер је

продукција спора најслабија или заустав2ена$ eаче зара4ене

сасаде треба брзо посе5и тј$ скратити оп3одњу$

9$ &)K'#)us )s.aus$

39



Dначај? :2ива је распрострањена на свим континентима а изазива

белу слојевиту труле4$ 1рипада класи >'".+)"'S..s% реду


;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Напада букву% тополу% врбу%

липу$ <рула зона је окру4ена једним слојем мрке боје$Aарпо6оре су печуркасте са бочно постав2еном кратком и

длакавом дршком$ Нека плодишта немају дршку$ :орња страна

шешира је 4утоZмрка па и црна$ ;а доње стране су беле ламеле%

које су спојене при основи$ 1ојединачни базидиокарпи безбојни

су под микроскопом али у маси имају боју цвета јоргована$

9^$ V..u" врсте$

V..u" *!suu"

Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи и ;еверној Cмерици а

изазива белу алтерацију бе2ике$ 1рипада класи >'".+)"'S..s%

реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Напада 3растове% букву и

брезу и сматра се једним од најчеш5и3 проузроковача труле4и

бе2ике на 3растовим стаблима која остају ду4е у шуми након

сече$ Mсим бе2ике за3вата и срчику изазивају5и неправилне

труле4и$ Dара4ено дрво постаје смеTе па се у њему јав2ају беле

или 4у5касте пеге које се спајају и цела маса постаје отвореноZ

4уте боје задр4авају5и мало своју структуру$

Aарпо6оре су ко4асте% у облику конзоле или потпуно прирасле

уз супстрат и јав2ају се у великом броју на обореним стаблима$

:орња страна је покривена густим длакама% зонирана прво

светлоZ4ута па посиви$ bоња је глатка и добија тамнију боју$

Базидиоспоре су беле% елиптичне и врло ситне$

V..u" su+Ru!+)K.+u"

Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи и ;еверној Cмерици аизазива обојавање дрвета и рупичаву труле4 срчике четинара$

1рипада класи >'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији

&)K'#)aS.a.$

;имптоми заразе и 4ивотни циклус? 1атоген је паразит рана$

Најчеш5е се јав2а на дубе5им стаблима смрче заједно са г2ивом

40



>..)Pas!-!)+ a++)su"$ Aарпо6оре су ситне% конзоласте и

прилегле уз супстрат (крастасте0% ко4асте и различите боје$

[имено6ор је гладак% бео или сивоZ4ут$

XU$ &)K'#)us slua")sus$

Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи а изазива белу

призматичну труле4$ 1рипада класи >'".+)"'S..s% реду


;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива се јав2а на многим

лиш5арима на обореним и дубе5им стаблима$ ;пада меTу

најчеш5е г2иве труле4нице$ 8 срчику продире кроз ране у кори

и у њој изазива белу труле4$ На почетку стабло добија белу боју

која долази због промене боје 5елијски3 мембрана и услед

мицелије која га про4има$ 8 завршном стадијуму труле4и дрвопостаје наборано% лако% плутасто и у њему се јав2ају уске и дуге

пукотине у радијалном и тангенцијалном правцу и оне разбијају

дрво на ситне и крупне комади5е или 2успе$ 1укотине се

испуњавају белом масом сплета 3и6а па више појачавају боју

труле4и$ Iз срчике труле4 продире и у бе2ику коју делом

за3вата до коре$ Aарпо6оре су @Zгодишње% меснате и сочне док

су младе и тада се могу користити у ис3рани а касније су 4илаве

и врло брзо расту$ ]азвијају се у групама на једној заједничкој

основи на кратким бочним дршкама$ ;поро6оре су кру4не са

савијеним рубом% горња страна је 4у5каста и ве5им делом

покривена мркоZсивим 2успама slua"a зато је дошло до имена

Vlua")sus и испупчена је$ bоња стране је исто 2успаста% са

крупним елиптичним порама и угнута је$ Базидиоспоре су

безбојне и врло ситне$ Након њи3овог расејавања% карпо6оре се

суше и брзо буду разорене$ На зара4еном дрвету оне се јав2ају

сваке године у током лета и у рану јесен након први3 обилни3

киша$

X@$ VS*!q)#*'KKu" S)""u+.% G*)+-)s.u" #u#u.u"%

}'K)P)Kus fusuKaus$

41



VS*!q)#*'KKu" S)""u+.

Dначај? :2ива је распрострањена у Nропи а изазива пери6ерну

белу труле4 бе2ике$ 1рипада класи >'".+)"'S..s% реду


;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Напада и лиш5аре и

четинаре на обореним стаблима и и пањевима али и граTу у

стовариштима$ На 4ивом дрве5у налази се на мртвим деловима

изазивају5и пери6ерну белу труле4 бе2ике$ ]азарају5а

активност г2иве је мала па се труле4 задр4ава само на

површини$ Aарпо6оре су танке% ко4асте и са кратком дршком$

1олукру4не су% ивица је повијена или зупчасто изрезана$ :орња

површина је длакава и сивоZбела$ На доњој су зракасто поредане

ламеле са удвојеном ивицом које су од основе% пепе2асте боје$Базидиоспоре су овалне и врло ситне$

:2иве G*)+-)s.u" #u#u.u" и }'K)P)Kus fusuKaus нису

описане у књизи а ни у скрипти$

bolesti u sumskim rasadnicima

Documents