2

3

PISMO

JAPAN 1614. GODINE

Najdraa Des,

Nadam se da e ovo pismo stii do tebe. Sve ove godine sam proveo izgu-bljen na moru. Bie ti drago da sazna da sam iv i zdrav.

Otac i ja smo stigli do Japana avgusta 1611. godine. ao mije to moramda ti kaem da je ubijen u napadu na na brod Aleksandriju. Ja sam jedinipreiveli lan posade.

Poslednje tri godine sam uivao zatitu japanskog ratnika MasamotoaTakeija. Uio sam u njegovoj koli za samuraje u Kjotu. Bio je veoma pa-ljiv prema meni, ali mi ivot i pored toga nije bio lak.

Plaeni ubica, ninda Zmajevo Oko, unajmljen je da ukrade oev priru-nik (siguran sam da se sea koliko je otac cenio navigacioni prirunik).Ninda je izvrio povereni mu zadatak. Ali sam ja uspeo da povratim dra-gocenu knjigu, uz pomo prijatelja samuraja.

Isti ninda je ubio naeg oca. Znaj da je plaeni ubica mrtav, iako te tonee uteiti. Pravda je zadovoljena, mada nam nindina pogibija nee vra-titi oca. Strano mi nedostaje otac. Teko mije bez njegovog vostva i zati-te.

Japan je razdiran graanskim ratom. Stranci poput mene vie nisu do-brodoli. U bekstvu sam od predstavnika vlasti. Idem ka jugu, preko neo-bine i egzotine zemlje. Cilj mi je luka Nagasaki. Nadam se da u tamonai brod koji plovi za Englesku.

4

Putujem drumom za Tokaido, prepunim opasnosti. Goni me veliki brojneprijatelja. Ipak, ne brini za mene. Masamoto me je obuio za samuraj-skog ratnika. Borbom u prokriti put do tebe.

Nadam se da e mi se jednog dana ukazati prilika da ti lino ispriam i-tavu priu...

Nek te Bog uva, sestrice, do tog sretnog dana.P. S. Pismo sam ti napisao krajem prolea. Odonda su me kidnapovale

ninde. Otkrio sam da nisu neprijatelji, kakvim sam ih smatrao. Uistinu sumi spasli ivot. Predstavili su mi uenje o pet krugova: pet velikih eleme-nata vaseljene - zemlji, vodi, vatri, vetru i nebu. Usvojio sam nindicu ve-tine, koje daleko prevazilaze sve to sam nauio kao samuraj. Jooklevam da u punoj meri prigrlim put nindi, zbog naina na koji je pogi-nuo na otac...

Tvoj brat, Dek

5

1.

AMAJLIJA

JAPAN, JESEN 1614. GODINE

Dek se, u jednom stranom trenutku, nieg nije seao.Nije znao gde je, ta mu se dogodilo, niti pak ta bi trebalo da radi. Nije

znao ni ko je. Oajniki se, kao davljenik, dohvatio jedinog raspoloivogseanja.

Zovem se Dek Fleer... iz Londona sam, u Engleskoj... Imam petnaestgodina... i sestricu, Des.... ja sam penja po jedrilju na trgovakom brodu,Aleksandriji... Nisam! Ja sam samuraj. Obuavao sam se u ratnikoj koliu Kjotu... Niten Ii Rju... ALI, ja sam i ninda... To ne moe biti - nindaZmajevo Oko mi je ubio oca!

Glava ga je bolela. Osetio je da ponovo gubi svest. Pokuao je da se odu-pre tonjenju u duhovni bezdan, ali nije imao snage za to. Iskidane misli suse rasipale, dok mu se svest gasila.

Probudilo ga je uporno kapanje vode. Postao je svestan kie, kroz gustumaglutinu koja mu je obavila um. Kine kapi su dobovale po vlanom tlu,guei sve druge zvuke. Naterao je sebe da otvori oi i otkrio da lei naslamnatoj prostirci. Voda mu je kapala, kroz trani krov, pravo na lice.

Razgnevio se. Hteo je da se skloni od dosadnih kapi, ali ga je telo strano

6

bolelo. Okrenuo je glavu na stranu i zajecao od bola. Naao se licem u lices kravom. Uzvraala mu je pogled i spokojno vakala seno. U njenim oi-ma se ogledalo nezadovoljstvo to deli prostor s uljezom. Izgleda da u ma-lenoj tali nije bilo nikog, izuzev njega i krave.

S mukom se podigao na lakat. Odaja mu se ljuljala pred oima. Preplavioga je talas munine. Povratio je po slamom prekrivenom podu. Zelena sluzmu je curila iz usta. Krava se odmakla od njega, kao da je zgroena nedo-stojanstvenim ponaanjem.

Neko je ostavio krag s vodom pored slamarice. Seo je i sa zahvalnouisprao usta. Pio je pohlepnim gutljajima. Voda mu je teko prolazila krozbolno, oteeno grlo. Kiselina iz stomaka je po izlasku iz organizma ostavilatrag za sobom. Bol se smanjio kad je poeo da pije manjim gutljajima.

Grozno se oseao. Donja usna mu je bila raseena, a levo oko naduto.Tamne modrice su mu pokrivale ruke i noge. Rebra su ga bolela, ali posvemu sudei, nijedno nije bilo slomljeno.

ta mi se desilo?Nosio je prljavi, dronjavi kimono, koji sigurno nije bio njegov. Putovao

je u odei komusoa, kaluera praznine. Maskirao se po savetu nindi, da bilake hodio Japanom. Iao je ka luci Nagasaki, na jugu, u nadi da e prona-i brod za Englesku, da bi se vratio kui, svojoj sestrici Des.

Uspaniio se. Gde su moje stvari?Zabrinutim pogledom je pretraivao talu. Nigde nije bilo maeva niti

ranca. U tali nije bilo nieg izuzev krave, gomile slame i nekoliko zaralihpoljodelskih alatki.

Smiri se, rekao je sebi. Neko je bio dovoljno paljiv da ti ostavi vode.Kod njega su moda i tvoje stvari.

Drhtavom rukom je podigao krag i popio jo jedan gutljaj. Nadao se dae mu voda pomoi da razbistri misli. Ma koliko da se trudio, nije mogaoda se seti dogaaja iz poslednjih nekoliko dana. Znao je da je napustio selonindi, u planinama. Bio je siguran da je bez tekoa stigao do granica pro-vincije Iga. Posle toga se nieg nije seao.

Pogledao je kroz otvorena vrata i zakljuio da kia jenjava. Pretpostavioje da je jutro. Nebo je, zbog olujnih oblaka, bilo tako mrano da je moglo

7

biti i vee. Mogao je da bira - da li da eka da se pojavi osoba koja mu jedonela vode ili da krene u potragu za njom.

Sedeo je, prikupljajui snagu. Iznenada je postao svestan neeg u levojruci. Rairio je prste i ugledao svilenu vreicu, s veniem i tri kandi zna-ka izvezena zlatnim koncem:

Unutar vreice je, po svemu sudei, bio pravougaoni komad drveta. Pre-poznao je predmet, ali nije mogao da se seti njegovog imena...

Omamori. Tako je! Budistika amajlija.Darovao mu ga je sensej Jamada, njegov uitelj zen filozofije u Niten Ii

Rjuu, pre no to je poao na put. Trebalo je da mu donese sreu.Ali, ovo nije bio njegov omamori. Njegova amajlija je bila u vreici od

crvene svile.Ako nije njegov, iji je?

8

2.

HAPENJE

Dek se isteturao iz tale. Povodio se od iscrpljenosti. Pao je u blato, kadsu ga noge izdale. Hladna kinica mu je umivala lice, sve dok nije prikupiosnage za novi pokuaj.

tala se oslanjala na jednostavnu drvenu, jednospratnu zgradu s krovomod trske i zidovima od bambusa. Imala je vrata na zadnjem delu. Krenueprema njima. Osovio se na noge i zateturao ka kui. Tekom mukom je sti-gao do odi vrata. S olakanjem se uhvatio za njihov okvir.

Zato sam ovoliko slab? Motalo mu se po glavi, dok se borio da povratidah.

Otvorio je klizna vrata i uao u malenu kuhinju. Lonac riblje orbe s re-zancima je vrio na vatri. Ugledao je druga vrata sa zavesom od belog pa-muka, preseenom po sredini. Bacio je pogled kroz pukotinu na zavesi, uunutranjost skromne ajdinice. Pirinane prostirke su pokrivale drvenipod. Najblii komad nametaja je bio ank pun posuda zelenog aja i pirin-anog vina. U drumskom svratitu je bilo i nekoliko niskih, drvenih stolo-va. Jedan zid je bio otvoren. Velika zavesa ga je delila od spoljanjeg sveta.Otealo, mokro platno se njihalo na vetru.

U suprotnom uglu je spazio postarijeg oveka s keceljom, verovatno vla-snika. Niski, krivonogi ovek, proreene kose, korio je pripitog gosta zapu-

9

tenog izgleda. Nosio je prosti crni kimono, s monom bele kamelije. Imaoje neurednu bradu, raupanu crnu kosu i zakrvavljene, podnadule oi. Napodu pored njega je bio slamnati eir iroka oboda i dva maa, iskrzana odupotrebe - katana i krai vakizai. Upareno oruje, daio, predstavljalo jesimbol samurajskog statusa.

Plati i idi!, odluno e vlasnik. Zazirao je od ratnika, ako je suditi pogovoru tela. S pravom je strahovao. Samuraji su bili vladajui drutvenisloj u Japanu. Starac je, kao vlasnik ajdinice, mogao lako ostati bez glavene ukae li propisano potovanje jednom od njih.

Bradonja nije obraao panju na njega. Lagano je otpio gutljaj iz oljice.Pozvau stareinu doina zapretio je vlasnik.Samuraj je promrmljao neto nerazumljivo i bacio novi na sto.Bojim se... da to nije dovoljno, nastavio je vlasnik, drhtavim glasom.

Od sino si popio tri kraga sakea.Samuraj je gunajui zabunario po rukavima kimona. Izvadio je jo dva

novia, koja mu ispadoe iz ruke i zakotrljae se po podu. Vlasnik ih jeveto pokupio. Obratio se pijanom gostu: Idi, iz ovih stopa.

Samuraj ga je mrko gledao.Platio sam... pie, promucao je, pritiskajui krag sakea na grudi. Na-

meravam da ga popijem... do poslednje kapi.Vlasnik nije bio zadovoljan ratnikovim odgovorom, ali ga je samurajev

olujni pogled ubedio da odustane od navaljivanja. Povukao se s plitkim na-klonom. Pohitao je da uslui sredovenog brkajliju, jedinu muteriju usvratitu, pored samuraja.

Dek se pitao kako da privue panju vlasnika, kad je zauo uzdah zapre-paenja. Za ankom se pojavila devojica, ne mnogo starija od etrnaestgodina. Iznenaeno ga je posmatrala. Imala je usko lice i crnu kosu vezanuu punu. Nosila je posluavnik sa oljicama za aj. Zveckale su u njenimdrhtavim rukama. Pokuao je da je odobrovolji osmehom, ali ga je lice za-bolelo. To ga je podsetilo koliko loe izgleda.

Devojica se brzo pribrala i spustila posluavnik. Dala mu je znak da uei sedne za najblii sto. Oklevao je. Nije eleo da otkrije samuraju svoje pri-sustvo. Bila je uporna. Posadila ga je za sto i nestala u kuhinji. Nije morao

10

da brine zbog samuraja. Bio je toliko pijan da nije ni podigao glavu. Drugigost ga je iznenaeno pogledao, ne toliko zbog jadnog izgleda, koliko zbogplave kose i plavih oiju. Reagovao je s tipinom japanskom suzdranou.Kratko mu se naklonio i nastavio razgovor s vlasnikom.

Devojica se vratila s inijom vrele orbe. Dek je, uprkos munini, bioveoma gladan. Hrana mu je bila neophodna da bi povratio snagu.

Arigato gozaimasu rekao je i naklonio se devojici.Zinula je od uda. Govori japanski?Klimnuo je. Nauio je japanski zahvaljujui najboljoj prijateljici, Akiko.

Prva saznanja o japanskom jeziku dobio je od portugalskog svetenika, ocaLucijusa. On je umro nedugo po njegovom dolasku u ovu egzotinu ze-mlju. Akiko je, posle toga, preuzela brigu o njegovom obrazovanju. Proveoje mnogo vremena s njom ispod sakura drveta u vrtu njene majke u Tobi,uei japanski jezik i kulturu. Moda nije pamtio dogaaje iz poslednjihnekoliko dana, ali neke stvari nikad nee zaboraviti. Akiko je jedna od njih.

Progovorio je, gledajui iniju punu vrele orbe na stolu: ao mi je, alinemam novca.

To nije vano, ree devojica. Spustila je drvenu kaiku na sto.Hvala ti, odvratio je. Voda mu je pola na usta od privlanog mirisa

orbe.Zaustavio ju je kad se okrenula da ode.Molim te..., toliko pitanja mu se vrzmalo po glavi, da li si mi ti ostavi-

la krag vode pored slamarice?Klimnula je glavom, sa stidljivim osmehom.Veoma si ljubazna. Moe li mi rei gde sam?Ovo je Kamo, odvratila je.Nastavila je, suoena s njegovim zbunjenim izrazom lica. To je selo na

obali reke Kizu, blizu istoimenog grada.Da li sam jo na planinama Iga?Nisi. One su na dva dana odavde. Ovo je provincija Jamairo.Napredovao je bar malo na putu do kue.Da li si me ti ovakvog pronala? Pokazao je na povrede.

11

Nisam, pronaao te je moj otac.Bacila je pogled na vlasnika ajdinice koji je stajao za ankom, posma-

trajui Deka. Brkati gost je otiao.Naao te je jue ujutru, polumrtvog, na renoj obali.Zabrinuto je posmatrala njegovo naduto oko i raseenu usnu.Dobro sam, rekao je. Pokuao je da zvui hrabro. Zna li da li je pro-

naao neto od mojih stvari?alosno je odmahnula glavom. Naao je samo tebe.Junko!, otro e vlasnik ajdinice. Supa je provrela.S osmehom se naklonila ocu.Budi srean to si iv, rekla je, pre no to je pourila u kuhinju.iv sam... ali koliko dugo u biti?Ostao je bez igde iega. Nije imao novca za hranu. Nije imao odeu, niti

masku koja bi ga titila od pogleda brojnih progonilaca. Nije imao prijate-lje koji bi mu pomogli, ni maeve da bi se zatitio. Nije mogao dugo da seoslanja na milostinju devojke i njenog oca. Za nekoliko dana e biti prepu-ten sam sebi.

Halapljivo je gutao orbu. Mrtio se kad god bi ga raseena usna zabole-la. Hranljivo, vrue jelo mu je vraalo snagu. Oseao se neto bolje i znat-no snanije kad je ispraznio iniju.

Moda u se setiti svega kad se jo malo odmorim, pomislio je.Najvie ga je brinuo gubitak oevog zavetanja, dragocenog navigacio-

nog prirunika. Knjiga s uputstvima za prekomorska putovanja bila je jedi-ni pouzdani prirunik za bezbednu plovidbu svetskim morima. Bila jeneprocenjiva. Na svetu je postojalo tek nekoliko slinih. Njihov znaaj jedaleko prevazilazio puku navigaciju morskim putevima. Zemlja snabdeve-na takvim prirunikom je mogla da vlada morima i kontrolie meunarod-ne trgovake puteve. Njegov otac, pilot Aleksandrije, upozorio ga je da nipo koju cenu ne dozvoli da prirunik padne u pogrene ruke. Ve tri godineje titio dragocenu knjigu. Jednom mu je ukradena. Platio je strahovitucenu da bi je povratio. Njegov prijatelj Jamato je rtvovao ivot da bi jeoduzeo zlom nindi Zmajevom Oku. ta god da se ovog puta dogodilo, na-vigacioni prirunik je sigurno bio u pogrenim rukama. Najvanije pitanje

12

je: U ijim rukama?Amajlija je bila jedini trag. Posmatrao je vreicu od zelene svile. Natpis

na njoj mu nita nije govorio. Akiko ga je uila kandiju. Bio je previe ra-strojen da bi prepoznao i protumaio makar ijedan od tri simbola.

Junko mu je donela jo jednu iniju supe. Prodrao ju je s naizgled neuta-ivim apetitom. Odluio je da je pita za omamori, kad je ispraznio inijudo dna. Verovatno je pripadao njoj ili njenom ocu. Podarili su mu ga da bise bre oporavio. Ako nije, moda e znati iji je. Taj podatak bi ga mogaoodvesti do njegovih stvari i prirunika.

Zavesa koja je delila ajdinicu od druma pomerila se u stranu, ba kad jehteo da dozove Junko. Pojavila su se etvorica naoruanih ljudi, u pratnjibrkatog gosta. Nosili su uniforme, crne haori jakne, uske pantalone i tam-noplave tabi arape. Na glavama su imali haimakije, poveze ojaane me-talnim trakama. Nosili su maeve za pojasom i dute, gvozdene palice skratkom iljatom kukom.

inilo se da vlasniku ne smeta zlokobno prisustvo naoruanih ljudi.Mislio sam da nee doi zbog njega. Ne po ovom vremenu, obratio se

kerki. Zatim je pokazao na pijanog samuraja. Eno ga.Nismo doli zbog njega, zafrktao je stareina doina. S visine je gledao

na pijanog samuraja koji se opruio po stolu. Klimnuo je u Dekovompravcu i obznanio: Doli smo da bismo uhapsili gajdina.

13

3.

RONIN

etvorica doina, naoruana smrtonosnim dutama, okruila su Dekapre no to je stigao da reaguje.

Poi s nama, gajdine, naredio mu je stareina.Momak nije pravio probleme, negodovala je Junko.Otac ju je uutkivao. uti. On nas se ne tie.Ali, ti si ga pronaao.Vlasnik ajdinice tuno klimnu. Moda bi bilo bolje da nisam.Voa doina mu je dao znak da ustane.Uhapen si, u ime oguna.Pod kakvom optubom?, pitao je Dek. Trudio se da dobije u vremenu.

Proradili su samurajski instinkti. Traio je izlaz. Postojala su samo jednavrata. Ispred njih je stajao doin, a on nije bio u stanju da se borbom do-mogne slobode.

Svi stranci i hriani su prognani iz nae zemlje, po nareenju ogunaKamakure. Oni koji su ostali, moraju biti kanjeni.

Pokuavam da odem.To je moda tano. Imamo razloga da verujemo da si ti Dek Fleer,

gajdin samuraj, optuen za izdaju najveeg reda.

14

ta je uinio?, pitala je Junko i sablaznuto pokrila usta.Gajdin se borio protiv oguna, u bici za zamak Osaka, objasnio je sta-

reina doina, dok su njegovi ljudi sprovodili uhapenika iz ajdinice.Raspisana je nagrada za njegovu glavu.

Gurnuli su ga kroz zastor. Pao je s uzdignutog poda na blatnjavi, kiomnatopljeni drum. etvorica doina su ga zadovoljno posmatrala, ispruenogu kaljuzi, dok su navlaili drvene geta sandale.

Procenio je da e mu ovo biti najbolja prilika za bekstvo. Ustao je i potr-ao. Nije napravio ni tri koraka, kad je dobio udarac u lea, Pao je na ko-lena, pod gvozdenom palicom. Bol mu je sevnuo pred oima. Neko ga jeudario u rame.

Kud si ti krenuo? zareao je doin roava, obla lica. Ponovo je podigaodute, voljan da mu nanese jo vie bola.

Dek je ovog puta bio spreman. Doekao je palicu rukama. Okrenuo se iprebacio napadaa preko glave. Doin je tresnuo na blatnjavi drum. Kopr-cao se kao jegulja. Prsti su mu se nali izmeu drke i kuke dute. Slomilisu se. Dek se okrenuo ka stareini patrole koji je jurnuo na njega s name-rom da ga uhvati.

Bio je preslab da bi se odupro etvorici protivnika.Ovaj gajdin zasluuje lekciju, ree stareina doina, pre no to mu je

zadao otar udarac u stomak.Izgubio je vazduh i pao u blato. Obasuli su ga kiom udaraca. Trudio se

da zatiti glavu, ali su udarci padali sa svih strana. Gvozdene ipke su tupodobovale po njegovim rukama, leima i nogama.

Doine!, neko je zareao.Udarci su prestali. Dek je podigao glavu i ugledao pijanog samuraja iz

ajdinice. Nesigurno je koraao. Ljuljao se prema njima s kragom sakeau levoj ruci. Nosio je slamnati eir i dva maa na bokovima.

Ovo te se nimalo ne tie, ronine! ree stareina.Ronin je mahao prstom prema voi patrole.Vidim da ste vas etvorica..., pokuao je da upravi mutni pogled na

Deka, navalila na dvojicu. To nije poteno!Pijan si, ronine.

15

Samuraj je nastavio da im prilazi, ne marei za stareinine rei.Ovo ti je poslednje upozorenje. Gubi se!Samuraj je potegao sake iz kraga. Tekom mukom je prevalio jo neko-

liko koraka i glasno podrignuo u lice voi patrole.Dobie ono to si traio, ljutito e stareina. Klimnuo je svojim lju-

dima, Uhapsite ga. Zbog ometanja pravde.Najblii doin, mladi upalih obraza, istupio je s namerom da vee ruke

samuraju. Stareinin zamenik je imao zadatak da, za to vreme, dri brado-nju za ruke.

Ronin je pruio krag sakea ovom drugom. Evo, uzmi.On ga je prihvatio, bez razmiljanja. Pripiti samuraj se zaneo u stranu kad

je mlai doin pokuao da mu vee ruke. Sluajno ga je zakaio po licu.Izvini, promumlao je, nastavivi da posre oko oamuenog doina.

Sudario se s njim nekoliko puta, pre no to je povratio ravnoteu.Mladi je zinuo od uda kad je uvideo da je obmotan sopstvenim uetom.Kako se to desilo?, zaprepaeno e ronin.Voa patrole je zamahnuo dutom na pijanog samuraja, kad je shvatio da

su obmanuti. Ronin se izmakao u poslednjem trenutku. Gvozdeni vrh pali-ce je pogodio svezanog doina, umesto njega. Mladi je pao, borei se zavazduh. Doin s kragom sakea u rukama je sve to zbunjeno posmatrao.

Hvala ti to si ga priuvao, ree ronin. Zaplitao je jezikom. Uzeo je kr-ag iz doinovih ruku, kao da eli da ga oslobodi nezgodnog tereta. Zaba-cio ga je da bi otpio gutljaj i snano udario doina u bradu, dnom posude.Zateturao se unazad. Samuraj se okrenuo ka voi patrole. Usput je zakaiozapanjenog vojnika laktom u glavu. Zavrio je na tlu.

Dek nije mogao da veruje sopstvenim oima. Samuraj se jedva drao nanogama. Ipak je savladao doina zapanjujuom lakoom.

Platie nam za ovo, ronine!, zaurlao je voa patrole i zamahnuo na sa-murajevu glavu.

Doin sa slomljenim prstima se povratio i potegao ma. Napao je samu-raja iza leda, dok ga je voa napadao spreda. Dek je kriknuo da bi upozo-rio ronina koji je, kako mu se inilo, bio na putu da izgubi svest od previesakea. U poslednjem trenutku se izmakao, vetim skokom preko glave.

16

Dvojica doina su naletala jedan na drugog. Zamenik je pogodio vou ma-em u stomak.

To e boleti!, ree ronin. Saaljivo je posmatrao kako stareina pada natle, s rukama na trbuhu.

Bledi voa patrole je gnevno urliknuo. Ubijte ga!efov zamenik je kratko oklevao pre no to je jurnuo na samuraja, s bor-

benim pokliem na usnama. Ronin je, u deliu sekunde, podigao odbaenudutu.

Verujem da je ovo tvoje?, rekao je, kad je doin zamahnuo ka njegovojglavi.

Munjevitom brzinom je blokirao napad gvozdenom polugom i uhvatioelinu otricu izmeu dralje i kuke. Otrim okretom je prelomio doinovma nadvoje. Ovaj se okrenuo u mestu i dao u beg kad je video slomljenukatanu.

Ne zaboravi dutu, povikao je ronin, kad je bacio oruje na vojnika ubekstvu. Okretalo se u vazduhu. Drka ga je udarila u potiljak. Posle neko-liko nesigurnih koraka je pao licem u blato.

Mislio sam da e je uhvatiti, ree ronin. Rairio je ruke, kao da se izvi-njava. Popio je jo jedan gutljaj pirinanog vina. Zagledao se u vou koji jeleao na tlu.

Da li je mrtav?, pitao je Dek.Nije, samo je onesveen, odgovori ronin. Posrtao je unazad. A zato

si ti jo uvek na tlu?Upravo sam..., zapoe Dek. Sve ga je bolelo. Ronin nije hteo da ga

slua.Samuraj je ve dobrano odmakao niz put, kad je Dek ustao. Nije znao

da li ratnik eli da ga sledi, ali nije mogao da ostane pored etvorice obe-znanjenih doina u blatu.

Junko je izletela iz ajdinice. Zaboravio si ovo. Pruila mu je omamo-ri.

U guvi oko hapenja je zaboravio na jedini trag. Ponovo ga je zaduila.Sad je znao da amajlija nije njena. Hvala ti..., zapoeo je.

Pouri, nestrpljivo zaurla ronin. Nema vremena za devojke.

17

4.

LIEN SEANJA

Ronin ni u jednom trenutku nije usporio korak, niti je priekao Deka.Nije to uinio ni kad se kia izmetnula u provalu oblaka, pa ni posle skreta-nja s glavnog puta u umu. Dek se sputao strmom stazom. Upinjao se dadri korak. sa samurajem, zbog tekih batina dobijenih od doina. Stigaoga je kod skrovitog into svetilita, podignutog na istini, na vrhu brda. Sa-stojalo se od proste drvene kolibe, nekoliko liajevima pokrivenih menhirai drvene kapije tori. Bradonja se raskomotio u svetilitu. Pio je sake izboce.

Dek je proao kroz kapiju. Trudio se da se seti pravila ponaanja u sveti-litima. Stao je pored kamene inije pune vode. Dohvatio je drvenu kutlaui oprao levu, a zatim i desnu ruku. Prineo ju je usnama i paljivo odloio.Nije znao da li je proienje bilo neophodno, poto je bio mokar do golekoe, ali nije hteo da rizikuje.

U srcu je ostao protestantski hrianin. Uitelj zena, sensej Jamada ga jeposavetovao da upranjava into i budistike religiozne obrede, kako bi seto vie srodio s okolinom. Bilo je veoma vano da ne povredi niija religi-ozna oseanja, poto se ogun - a samim tim i Japan - okrenuo protiv hri-ana. Lokalni ivalj i ovaj samuraj e moda biti spremniji da mupomognu ako ih ubedi da deli njihova religijska ubeenja.

Dva puta se poklonio, i isto toliko puta pljesnuo rukama, da bi probudio

18

kami duhove. Ponovo se poklonio. Zatim je sklopio ruke u tihoj molitvi.Samo gubi vreme, proguna samuraj. Svetilita ne nude nita izuzev

utoita.Dek je podigao glavu, iznenaen samurajevim odsustvom religioznosti.

Japanci su bili poboan narod. Nije oekivao takav nedostatak potovanjaprema religiji od jednog samuraja. Uao je u svetilite i seo. Bilo mu jedrago to e se skloniti od pljuska i odmoriti namuene udove.

Pa, ko si ti?, upita ratnik Ne bi se reklo da si iz ovih krajeva.Zovem se Dek Fleer, odgovori on, s blagim naklonom. Dolazim iz

Engleske, ostrva nalik Japanu, ali na drugoj strani sveta. Mogu li da te pi-tam ko si ti?

Ja sam ronin.Mislio sam da to znai samuraj bez gospodara.Zovi me Ronin, zlovoljno e bradonja. Otpio je sake, pre no to je po-

nudio krag Deku.Ne, hvala, odvrati Dek. Imao je prilike da proba pirinano vino. Tada

se zagrcnuo, iznenaen njegovom jainom. Njegov stomak sad ne bi mo-gao da ga podnese. Zahvaljujem ti se Ronine, zato to si me spasao kodajdinice.

Samuraj je hladno odvratio.Nali su mi se na putu, to je sve.Ali, zar sad nee krenuti za tobom?Ronin se zagrcnuo od smeha.Misli na te nazovi samuraje, uvare reda u ogunovom novom Japanu!

Oni su samo gomila slabo obuenih vojnika. Sad lee u blatu, postieni.Video si i sam, savladali su jedni druge.

Dek se prisetio borbe. Samuraj je imao pravo. Jedinu ozbiljnu povredu usukobu mu je naneo zamenik, voa patrole. Izgledalo je da Ronin nasumi-ce baulja izmeu njih.

Tebe e sigurno traiti. Reci mi, zato si toliko traen?Borio sam se protiv oguna u ratu, odvratio je Dek. Samuraj je spavao

kad su vojnici naili. Nadao se da nije uo za nagradu raspisanu za njegovu

19

glavu. Nee imati velike anse ako odlui da ga preda vlastima i pokupinovac.

Veliki broj samuraja se borio protiv oguna, ali ih on ne goni zbog toga.ta tebe ini drugaijim?

Dek je hteo da zna na ijoj strani se borio Ronin, ali nije smeo da gapita. Zato to sam stranac...

To mi je jasno, rekao je. Letimino ga je osmotrio. Ali to jo uvek neobjanjava zato te ogun toliko eli.

Mnogo razloga je moglo biti u igri. Najverovatnije se radilo o priruniku.ogun Kamakura je bio jedan od malobrojnih Japanaca koji je znao za nje-govo postojanje i znaaj. Zmajevo Oko je, pre smrti, ukrao prirunik odportugalskog svetenika oca Bobadilja, da bi ga predao Kamakuri. Nije us-peo da obavi zadatak. Oigledno je da ogun otkad je osvojio vlast nije za-boravio na prirunik. Ronin mu je moda spasao ivot, ali bi bio budalaako bi mu bezrezervno verovao. Odluio je da ne pominje najverovatnijirazlog ogunovog interesovanja.

I ja sam samuraj!, otkrio je Dek.Gajdin samuraj! Ronin se nasmejao. Ko te je, za ime sveta, nainio

samurajem?Masamoto Takei. Moj zatitnik.Ronin je prestao da se smeje.On je stareina Niten Ii Rjua...Znam ko je on, prekinu ga Ronin. Spustio je levicu na drku katane.Dek se ukoio jer nije znao ta pijanac smera.Masamoto-sama je izuzetno ugledan ovek. Ne udim se to se ogun

nameraio na tebe. Ne samo da si usvojeni sin njegovog neprijatelja, ve siotelotvorenje stranog prisustva, koje mrzi iznad svega. Da li te je Masamo-to-sama nauio tehnici dva neba?

Oprezno je klimnuo.Ronin je razvukao lice u osmeh.Ba ti zavidim, priznade. Pustio je ma i nazdravio kragom sakea.

Uvek sam eleo da ga izazovem na prijateljsko ogledanje. Kau da je nje-

20

gova tajna tehnika s dva maa nepobediva.On je jako astan i hrabar samuraj, odvratio je Dek. Laknulo mu je

kad se osvedoio u Roninovo potovanje prema njegovom zatitniku. o-gun ga je prognao u daleki hram na planini Javo. Odonda nita nisam uo onjemu.

Ronin je naglo izgubio interes za sake. Zgroeno je odmahnuo glavom.Kakva teta!utke su sedeli, oslukujui dobovanje kie po drvenom krovu. Ronin je

zapao u pijani dreme. Glava mu je pala na grudi. Dek se s ljubavlju se-ao Masamotovih napora da ga naui tehnici dva neba. Samurajska obukau Niten Ii Rjuu, u Kjotu, bila je teka i opasna, ali su je oseaj svrhovitostii vrsta prijateljstva inili vrednom svakog truda. udeo je za povratkom ukolu, ali je sumnjao da je otvorena nakon Masamotovog izgnanstva i stra-nog rata u kom je poginulo mnogo senseja.

Ronin je iznenada ustao.Mladi samuraju, znai da si uio u Niten Ii Rjuu, da si se borio pod Sa-

toijevom zastavom protiv Kamakure i nekako preiveo bitku kod zamkaOsaka. ta se zatim desilo?

Pobegao sam u luku Toba, s Akiko. Tamo smo iveli s njenom maj-kom...

Ko je Akiko?Masamotova roaka... i moja najbolja prijateljica, odvratio je Dek.

Uglovi usana su mu se iskrivili nagore, pri pomisli na nju. Koliko mu jenjeno drutvo nedostajalo! Ne bi se naao u ovakvom sosu da je bila porednjega. Oseao bi se manje usamljeno i ranjivo. Osmeh je izbledeo. Tugo-vao je zbog rastanka s njom.

Ronin je podigao obrve, suoen s deakovim enjivim pogledom.Zato nisi ostao u Tobi?Nisam mogao. ogun je sve strance i hriane proglasio osobama van

zakona. Moje prisustvo u njihovom domu bi ih ugrozilo. Krenuo sam zaNagasaki. Nadam se da u tamo nai brod za Englesku.

Kad si poao iz Tobe?Verovatno u prolee. Bilo mu je i te kako jasno da je sad jesen.

21

I odonda si stigao samo do Kamoa!, s nevericom e Ronin.Napredovao je katastrofalno sporo zbog niza nepovoljnih okolnosti. Po-

begao je u planine Iga, od ogunovih samuraja koji su ga zamalo uhvatilina putu za Tokaido. Naao se u zemlji nindi, u skrivenom selu, okruenneprijateljima. Proveo je dosta vremena s njima i spoznao istinu o njiho-vom nainu ivota. Uili su ga vetini nindicu, upoznali su ga s moralnimkodom ninikuom i uenjem o pet krugova. Nova iskustva su potisnula po-grene predstave i predrasude. U tom procesu je usvojio ivotno vane ve-tine. Stari neprijatelji ninde postali su prijatelji. Smatrao se samurajom inindom, iako se jo borio s tom idejom. Nee to poveriti ovom samuraju.

Izgubio sam se u planinama, objasnio je. To je bila delimina istina.Ronin je polako klimnuo. Nije delovao potpuno ubeeno.To se esto deava. Da li si zato u tako jadnom stanju? Ima dosta po-

vreda, koje nisu od danas.Dek je spustio pogled na sebe. Crvene pruge doinove dute pruale su

se preko gomile tamnoplavih modrica. Bol je tiho tinjao u raseenoj usni,nadutom oku i rebrima. Imao je mnogo povreda, ali se nije seao kako ih jestekao. Najvie ga je boleo stomak, od udarca voe patrole.

Ne znam, odvratio je, slegnuvi ramenima. Ne seam se poslednjihnekoliko dana.

Ne brini. Meni se to esto deava, proguna Ronin i prinese bocu usna-ma.

Ali ja ne pijem sake!, odvrati deak. Nasmejao se, uprkos svemu. Bol-no grenje stomanih miia ga je nateralo da poali zbog toga.

ta planira?, upitao Ronin, oslonjen na zid svetilita.Prvo u pokuati da povratim izgubljeno... Uutao se.Nastavio je, kad se setio omamorija: Bolje rei, ukradeno.Ukrali su ti seanja i sve to si imao!, uskliknu Ronin. Saaljivo je po-

digao obrve. Snala te je zla sudbina. ta su ti ukrali?Sve. Odeu, novac, hranu i inro kutiju, dar daimjoa Takatomija, u njoj je

bio papirni dral, poklon mog prijatelja Jorija i Akikoin dragoceni biser...Da li si imao jo neku vrednu stvar?, zanimao se Ronin. Zakrvavljene

oi su mu znatieljno iskrile.

22

Klimnuo je. Nee pomenuti prirunik.Ukrali su mi i oev... dnevnik, nekoliko uriken zvezda i, naravno, moje

maeve.Tvoje maeve!, zbunjeno e Ronin.Da, stidljivo je priznao. Maevi su dua samuraja. Njihov gubitak se

stoga smatralo neoprostivim grehom. Pripadali su Akikoinom ocu. Nai-nio ih je majstor izu. Imali su crvene drke i sedefaste kanije. Prepoznaobi ih im bi ih video.

izu, Ronin je s divljenjem izgovorio ime legendarnog kovaa. Ta de-vojka te visoko ceni kad ti je predala tako vaan deo porodinog naslea.Siguran sam da mnogo pati zbog njihovog nestanka!

Zamiljeno je gladio kosu. Odlunim pokretom je spustio bocu sakea natle i progovorio:

Pomoi u ti, mladi samuraju. Verujem da su te opljakali banditi.Cenim tvoju ponudu, Ronine, odvrati Dek, zateen ljubaznim gestom.

Ali nemam ime da ti platim za tvoje usluge.Neu ti pomoi zbog novca!, zafrktao je. Novac je za trgovce, a ne za

samuraje. Ipak...Prodrmao je gotovo praznu bocu sakea.Ipak, ovek ne moe da ivi samo od vazduha. U zamenu za svoje uslu-

ge traim samo jedno: da mi dopusti da izaberem jednu od povraenihstvari.

Dek je oklevao. ta e biti ako se Ronin odlui za prirunik? To je bilomalo verovatno, zato to je samuraj mislio samo na pie. Posmatrao je pro-palog ratnika. Pitao se da li e mu biti od ikakve koristi. Klimnuo je, zatoto mu je svaka pomo bila neophodna.

Dobro je. Ta stvar je reena, ree Ronin. Otpio je gutljaj pirinanogvina da bi zapeatio dogovor, pre no to se oslonio o zid i sklopio oi. Po-sle nekoliko sekundi je buno hrkao.

Nema ta, bie mi od velike pomoi!, pomisli Dek.

23

5.

KALUER ZAGONETA

Dek je kleao ispred oltara u svetilitu, sklopljenih ruku i vrsto zatvo-renih oiju. Molio se. Mislio je na roditelje koji su na nebesima. Oajnikije udeo za majinim utenim zagrljajima i oevim razumnim savetima.Don Fleer je bio ovek nepokolebljivih uverenja. Nije gubio nadu ni unajeim olujama.

Mirno more ne ini vetog pomorca, govorio je.Kia je dobovala po krovu svetilita dok se molio da mu Bog podari oe-

vu snagu duha. Oajanje mu se prikradalo i uvlailo u misli, ma koliko setrudio da ga odagna. Kakve izglede ima da povrati izgubljeno ili da sauvaivu glavu? Nieg se nije seao. Nije znao ko ga je i zato napao. Moda jenaleteo na samurajsku patrolu, ili na gomilu bandita, kako je Ronin sum-njao. Da li su znali ko je on, ili se radilo o nasuminom prepadu? Da li suznali pravu vrednost ukradenih stvari? Najvanije je da to pre dozna gdesu njegove stvari.

Bilo je toliko pitanja bez odgovora. Treskao je rukom po podu, dok jeoajniki nastojao da se seti... lica... imena... mesta... bilo ega!

Zalud se trudio.Nepoznati napadai su nesumnjivo pretpostavili da su ga ubili. To mu je

davalo prednost, poto nisu oekivali da e se dii iz mrtvih. Bio je progo-

24

njeni gajdin, samuraj bez maeva, ninda bez maske. Bio je u oajnoj si-tuaciji, inae ne bi morao da se oslanja na pomo pijanog samuraja bez go-spodara. Susretao se s nepremostivim preprekama.

Izvini Des, pomislio je. Muila ga je odgovornost prema sestri u dalekojEngleskoj. Poverena je susetki, gospoi Vinters. Odonda je prolo pet go-dina, a susetka je bila stara. Brinuo se da se, sad desetogodinja Des, nijenala na ulici - ili jo gore, u nekom od groznih dravnih sirotita.

Sagnuo je glavu. Suza mu se skotrljala niz obraz. Nek te Bog uva, se-strice. Bojim se da neu moi da se vratim kui.

Samo mrtva riba pliva nizvodno, poruio mu je grubi, kretavi glas.Okrenuo se u mestu. Ronin je vrsto spavao u oku svetilita. Grozni,

mokri demon je iskoio iz srebrnog zastora kie. Srce mu je silo u petepred avetinjskom prikazom.

Shvatio je da ima posla s buljavim ovekom, blistave elave lobanje iguste, prljave brade. Nosio je crvenu halju, crni obi i molitvenu ogrlicu odplavih kamenia. Pretpostavio je da je pred njim jamabui, planinski kalu-er. Na ramenu je imao dugaku batinu, s ijeg vrha je visila bela platnenavrea. U desnoj ruci je drao kiobran od irokih, zelenih listova.

Planinski kaluer je lako skakutao stazom. Gazio je po baricama kao br-ljiva aba. Zapevao je: Odgonetni mi ovo, pre no to umrem, ta se vlai,dok sui?

Kaluer je obema nogama zgazio u baru. Isprskao je Deka, na ulazusvetilita.

Proien si!, obznanio je. Zna li odgovor na moje pitanje? Budi brz,okretan i domiljat!

Dek je zbunjeno odmahivao glavom. Bizarno ponaanje neobinog ka-luera ga je ostavilo bez rei. Neobini stvor je uao u svetilite. Posmatraoga je i glasno coktao.

Ovaj odgovor e dobiti bez naknade, ali e te sledei kotati, nastavioje. Ovlano je osmotrio usnulog Ronina. ta se vlai, dok sui? Pekir,naravno!

Odigrao je kolce pre no to se spustio pored Deka.Ti si redak svat, ree. Iupao je plavu vlas iz deakove kose. Paljivo

25

je posmatrao.Izvini, kaza Dek, kad se malo pribrao. Ali, ko si ti?Moje ime mi pripada, ali ga drugi koriste mnogo ee od mene. Zato

ne pita njih?Okrenuo se oltaru i poeo da recituje nerazumljive molitve. Dek je za-

kljuio da je kaluer poludeo. Delovao je relativno bezopasno, pa nije vi-deo razlog da budi Ronina.

Kaluer ga je iznenada uhvatio za ruku.Vidi, vidi! Kako zanimljiv ivot!, govorio je, prelazei trokavim nok-

tom preko linija na Dekovom dlanu.Pokuao je da iupa ruku iz kaluerovog stiska, ali nije mogao.Zar ne eli da sazna neto o svojoj budunosti?, ukorio ga je.Dek je, oklevajui, dozvolio kalueru da mu pogleda u dlan. Nee se ra-

spravljati s ludakom. Kaluer je znatieljno itao njegov dlan. Rairio jebuljave oi. Cerekao se, dahtao i mumlao.

ta si video?, upita ga Dek. Bio je radoznao, uprkos svemu.Kaluer je podigao glavu. Izgledao je smrtno ozbiljan. Trai vie od

onog to ima, mladi samuraju, odgovori ozbiljnim i tihim glasom. Znaj!Ono to si pronaao je izgubljeno. Ono to si dao je vraeno. Ono s im sise borio je poraeno. A ono to eli je rtvovano.

Zbunjeno je osmatrao kaluera. ta to znai?Sve to je iza i ispred nas nevano je u poreenju s onim to je u nama,

odgovori. Pustio mu je ruku. Daj mi drugu.S uzdahom mu je pruio drugu ruku, s amajlijom od zelene svile. Nadao

se da e ovog puta dobiti razboritije odgovore.Omamori velikog Bude!, s oduevljenjem e kaluer. Da li si mu se

provukao kroz nos, ili si se samo poklonio pred njegovim nonim prsti-ma?

Nije znao o emu kaluer govori. Uzbudio se zato to je kaluer prepo-znao amajliju. Zna li ija je?

Nego ta! Pripada velikom Budi, odvrati kaluer. iroko se osmehnuo,otkrivajui bezuba usta.

26

Zna li gde je?Klimnuo je. Nije ni blizu, ni daleko odavde.Pokuavao je da sauva prisustvo duha, iako je besneo zbog poplave za-

gonetki.U kom pravcu je!U Aranu, ako e naopake.Ni ovo nije imalo nikakvog smisla. Bivao je sve oajniji.Moe li da me odvede tamo?Kaluer je iznenada skoio. Izveo je piruetu i podigao lisnati kiobran.

Ne idi za mnom, zato to ne vodim. Ne idi ispred mene, zato to ne sle-dim.

Odluio je da ne prati starog ludaka.Reci mi u kom pravcu je, ako nita drugo.Kaluer se nasmejao. Odgonetni mi ovo, mladi samuraju: ta je vee od

boga, a zlobnije od avola? Siromani ga imaju, bogatima je potrebno.Umree ako ga pojede. Odgovori mi pa u ti ga dati.

Napregnuto je razmiljao. Sensej Jamada im je esto postavljao koan za-gonetke u Niten Ii Rjuu, da bi im pomogao u meditaciji. Znao je kako sesline glavolomke reavaju, ali se nije isticao u njihovom odgonetanju. Joribi mu sad dobro doao. Taj momak je mogao da rei svaki koan. Bio je pre-vie smeten i zbunjen, pa nije mogao da se seti odgovora.

Ne znam, prozborio je.Hajde, hajde, ne odustaj tako lako! Sauvaj duu do sledeeg susreta!Kaluer Zagoneta je raspoloeno odskakutao na teki dad.

27

6.

KRUG VODE

Dek je motrio zavoj na stazi, iza kog je ludi kaluer nestao. Sumnjao jeu susret s njim. Bio je tako bizaran da nije mogao verovati da se zbilja do-godio. Izgubio je pamenje. Kaluer je bio tvorevina neobuzdane mate -potaknute zamorom, stresom i glau.

Nije mogao da sumnja u postojanje amajlije u ruci. Bol se takoe nijemogao prenebrei. Opazio je tragove stopala u blatu. Ili su ka umi. Nisubili ni njegovi ni Roninovi. Mogli su pripadati iskljuivo Kalueru Zago-netau. Kia je sve jae padala. Brzo je spirala dokaze. Sve plii otisci sto-pala su mu pomogli da shvati da ne gubi razum.

Samo mrtva riba pliva nizvodno.Da li je Kaluer Zagoneta mislio na njega? Reenica je podseala na za-

gonetne savete koje je esto nudio sensej Jamada. Kaluerove rei su imalenekog smisla. Ako odustane, u ovoj oajnoj situaciji, bie ponesen strujom,kao crknuta riba. Mora da pokua da se izbori sa strujom i savlada tekoes kojima se suoava.

Postoji iskra nade. Kaluer Zagoneta je prepoznao omamori. Pripadao jevelikom Budi, ma ta to znailo. Pitae Ronina kad se probudi.

Put ka svetilitu se pretvorio u vodotok, na snanom pljusku. Potoi sepreobrazio u potok. Vijugao je niz padinu, u umu. Posmatrao je kako voda

28

nosi veliki smei list. Zadrao se na gomili kamenja, pre no to ih je zaobi-ao i nastavio put.

Kad god se susretne s preprekom, zaobii je, prilagodi se i nastavi, kaoreka koja hita niz planinu.

List ga je podsetio na Sokea, velikog majstora nindi, i na njegovo uenjeo pet krugova: pet sutinskih elemenata vaseljene - zemlji, vodi, vatri, ve-tru i nebu - temelj ninda filozofije ivota i samog nindicua. Soke mu jeobjasnio da se krug vode tie prilagodljivosti i nagarea, toka. Sr ovogprincipa predstavlja nesavladiva priroda reke. Shvatio je da, ako eli dapreivi, mora da koristi krug vode - da se prilagodi okolnostima, da pratitok i da savlada sve prepreke na svom putu.

Nindicu je, iako to nije hteo da prizna, u ovim okolnostima bio mnogoprimenljiviji od bilo ega to je nauio na samurajskoj obuci. Prepoznavaoje ironiju u injenici da e potraiti spas u vetinama nindi, kojima se slu-io Zmajevo Oko, dok je pokuavao da ga ubije.

Prvi korak e biti samoisceljenje. Seo je prekrtenih nogu i sklopio dla-nove. Prepleo je prste, ostavljajui kaiprst i palac ispruenim, da bi nai-nio znak a. Tiho je zapevao: On haja baiiraman taja sovaka...

Topli plamen se irio njegovim telom. a je bila jedna od devet tajnihznakova kudi-ina, ninda magije. Ove moi su proisticale iz kruga neba,elementa koji predstavlja nevidljivu energiju vaseljene. Ona mu je poma-gala da izvida rane.

Posle izvesnog vremena je prestao da recituje mantre i oprezno opipaoraseenu usnu i nateklo oko. Nije bilo vidljivih promena, ali se bol sma-njio. Ponovie proces jo nekoliko puta, da bi zbirno dejstvo meditacijaubrzalo isceljenje.

Kia je oslabila dok je meditirao. Odluio je da se proeta umom. Sokega je nauio snalaenju u prirodi. To znanje je proisticalo iz kruga zemlje.Znao je koje bobice, voe i kotunjave plodove sme da jede i to je jo va-nije, gde da ih pronae. Ustao je i ostavio usnulog Ronina u svetilitu.Spavao je grlei bocu sakea.

Najeo se bobica i plodova i spustio ostatak pored usnulog samuraja.Otrica mu je osvanula pod grlom.

Ko si ti?, zareao je Ronin.

29

To sam ja, Dek!, odvratio je, zateen napadom.Ronin ga je mrko pogleao i jo jae pritisnuo otricu.Ja sam gajdin samuraj!, oajniki e deak.ta to radi?Doneo sam ti neto hrane.Ronin je spustio pogled na gomilicu bobica i kotica.Ti si vredna pelica, zar ne?, ree.Pustio ga je i posegnuo za hranom. Gurnuo je sonu crvenu bobicu u

usta. Kako smo se upoznali?Zapanjeno je posmatrao samuraja. Spasao si me od doina u ajdinici.Jesam li?Ponudio si se da mi pomogne da pronaem ukradene stvari.To sam ti rekao?Dek je zevao od uda. Hoe da kae da si sve zaboravio?Ronin ga je tupo posmatrao. Nacerio se.Moda sam bio pijan. Do jutra u se otrezniti, ali e ti i dalje biti zagu-

ljen! Gubi se odavde!Dek se osetio povreenim. Jak si mi ti samuraj!Ronin ga je epao i pritisnuo o drveni zid svetilita. ta si rekao?Ja... mislio sam da se od samuraja oekuje da bude astan, promucao

je, preneraen saputnikovim naglim promenama raspoloenja. Obeao sida e mi pomoi. ta je s buidom?

Ko ti daje prava da mi postavlja takvo pitanje! Mora da neko vremehoda u neijim cipelama, pre no to pone da ga kritikuje!

Hodao bih, kad bih ih imao.Ronin je spustio pogled na deakova blatnjava i oteena stopala. Gnev

mu je hlapeo.Sad se seam, ree osmehujui se.Divim se tvom borbenom duhu. Bio si mnogo slabiji, ali se nisi preda-

vao.Pustio ga je i potapao po dronjavom kimonu.

30

Ako sam ti rekao da u ti pomoi, to u i uiniti. Drim do svoje rei.Seo je. Zakaljao se kad je gucnuo sake. Podseti me na na plan.Nemamo nikakav plan, odvrati deak. Oprezno je seo preko puta ma-

murnog samuraja. Njegov temperament se po nepredvidljivosti mogao po-rediti s morem. Odluio je da mu ne pominje susret s KalueromZagonetaem.

Da li si uo za velikog Budu?Naravno.Zna li gde moemo da ga naemo?Zavisi koga trai.Posegnuo je za amajlijom. Traim onog koji ima ovaj omamori.Ronin je pokuavao da proita znakove sa svilene kesice. To... daji...

di.Dek ga je tupo posmatrao.To ovde pie, objasnio je Ronin. Pokazao je na tri kandi znaka. Toda-

ji-di. To je ime budistikog hrama iz kog je ova amajlija.Da li je daleko?Malo vie od dana hoda. Hram je u Nari.Dek je shvatio da mu je kaluer rekao gde da ide. U Aranu je, ako e

naopake... Nara!Moe li da me odvede tamo?Bie mi ast, odvratio Ronin. Naslonio se na zid i otpio dobar gutljaj

sakea. Polazimo, im prestane kia.

31

7.

PROBLEMATINA PROLOST

Munje su osvetljavale nebo. Kia je neprestano padala. Oluja se svomsnagom obruavala na malo svetilite. Dek je zurio u sve guu tamu. Bri-nulo ga je to se ne sea proteklih nekoliko dana. Ronin je popio sake i po-novo utonuo u pijani dreme. I Dek je, nedugo potom, popustio prediscrpljenou. Legao je i sluao kako kia dobuje po krovu svetilita. Navi-kao se na loe vreme, na dugoj plovidbi Aleksandrijom. Spavao je itavenoi. Probudio se tek kad su ptiice objavile svanue. Oluja je prola. Ranojutarnje sunce je spaljivalo maglu u dolini.

Seo je. Protegnuo se. Telo mu je bilo bolno i ukoeno, ali ga je san okre-pio. Zahvatio je neto vode iz barice, skupljenim akama. Pojeo je posled-nje bobice. Odluio se za samoisceljujuu meditaciju, dok je ekao da seRonin probudi. ula su mu se izotrila u stanju bliskom transu kudi-ina.Magija nindi mu je omoguila da uje kapanje miliona kapljica, s lista nalist.

ta smera? grubo e Ronin. Sumnjiavo je posmatrao Dekov znakrukama. Samuraj je liio na medveda prerano probuenog iz zimskog sna.Brada mu je bila neuredna, oi krvave, a izraz mrzovoljan.

Samo meditiram, odvratio je Dek i raspleo prste.Ronin je prezrivo zafrktao.

32

Meditacija ne puni prazan stomak.Protresao je i nagnuo bocu sakea. Gadljivo ju je odbacio od sebe, kad ni-

jedna kapljica nije kanula. Idemo.Bosi deak je skakutao za Roninom koji je odmicao niz planinsku stazu.

Saekao ga je na raskru. Odsekao je dugu granu, da bi prekratio vreme.Vakizaijem je otesao granice, zaoblio krajeve i ogulio koru. Kad je Dekstigao, dao mu je oguljeni tap.

Evo, uzmi ga.Hvala ti, odgovori Dek, odmeravajui tvrdo drvo u ruci. Bilo je pravo

i jako, idealno ne samo za potapanje, ve i kao bo palica. Proao je obukuu bodicuu, kod slepog senseja Kanoa, u Niten Ii Rjuu. Oseao se mnogosamopouzdanije s orujem u ruci.

Dri korak, promrmlja Ronin. Okrenuo se na petama i pourio nizdrum.

Morae da bolje upozna i da se sprijatelji sa samurajem koji se ponudioda mu pomogne u potrazi za izgubljenim stvarima. Za poetak e pohvalitiRoninove borilake vetine.

Pokuavao je da odri korak s njim.Oigledno je da si sjajno uvebani ratnik. Jue si pobedio etiri naorua-

na doina golim rukama, nakon tri boce sakea! Gde si nauio da se takobori?

Ronin je nastavio da hoda. Niim nije pokazao da je uo pitanje.Sve je izgledalo sluajno, nije odustajao Dek, ali mom obuenom

oku tvoje kretnje nisu delovale nehotino.Jo nije bilo odgovora. Ronin je izbegavao da ga pogleda u oi. Pokuao

je jo jednom.Zadivljen sam, kao uenik Masamoto-sama, to neko moe da se na taj

nain bori i pobeuje. Kako ti je to polo za rukom?Ronin se naglo zaustavio. Okrenuo se ka Deku, usplamtela pogleda.Postoje dva pravila za pobedu u borilakim vetinama, Pravilo broj je-

dan je da nikad ne oda drugima sve to zna.ekao je da Ronin nastavi. On je samo utke gazio drumom.

33

A drugo pravilo?, zanimao se, cupkajui za njim.Samuraj je ljutito podigao obrvu. Deku je postalo jasno da nee uti dru-

go pravilo, ak i ako postoji.Vrlo duhovito. Nasmejao se, da bi otklonio napetost.Odluio se za drugaiji prilaz kad se Ronin nije nasmejao. Da li si ue-

stvovao u bici kod zamka Osaka?Samuraj se naglo uozbiljio, to je Dek protumaio kao potvrdan odgo-

vor.Na ijoj strani si se borio?, oklevajui je nastavio.Ronin ga je motrio krajikom oka. Na jedinoj u koju svim srcem veru-

jem - svojoj.Sigurno si sluio nekog daimjoa nastavio jeDek, nevoljan da odusta-

ne, nakon to je naveo Ronina da govori. Kako se zvao? Masamoto-samaga je moda poznavao.

Moj ma je moj daimjo ustro odvrati Ronin. Manje priaj i bre ho-daj.

Bradonja je ubrzao korak. Dek je tapkao za njim. Pitao se ta mu se do-godilo kad je toliko ogoren i nevoljan da pria o sebi. Hodao je kao danosi tamnu sen na leima. Dek je video sline ljude na palubi Aleksandri-je. Okrenuli su se boci da bi izali na kraj s nepodnoljivim uspomenamaili tekim kajanjem. Pitanje je bilo, od ega je beao?

Posle otrog zavoja na stazi su ugledali obrise grada.Savetujem ti da ga navue na glavu, ree Ronin, pre no to mu je dao

slamnati eir iroka oboda. Senka mu je sad pokrivala lice. Siguran samda ne eli nevolje.

34

8.

TANUKI

Ronin je iao prvi. Dek ga je pratio. Povremeno bi bacio pogled na oko-linu. Lake je hodao po gradu nego po blatnjavim i kamenitim umskimstazama. Glavni drum je bio utaban bezbrojnim stopalima i gotovo sasvimoien od kamenja. Ulica je bila oiviena drvenim kuama i bambusovimkolibama. Proli su pored krme, radnje za prodaju platna, nekoliko aj-dinica, restorana punog gostiju, s inijama vrele sobe i nekoliko radnjiija roba se nije videla od velikih platnenih zastora. Izmeu njih su bilekue za stanovanje i into svetilita. Dek je uo umirujui ubor reke upozadini i ritmike udarce ekia o drvo.

Koje je ovo mesto?, zanimao se Dek.Kizu, proguna Ronin.Graani su urili za svojim poslom. Ronin je privlaio panju divljim i

zastraujuim izgledom. Niko nije dva puta pogledao Deka - seljae u is-cepanom kimonu i slamnatom eiru, koje posluno kaska za gospodarem.To mu je odgovaralo.

ekaj me ovde, naredi mu Ronin. Pruio je korak do najblie radnje,iznad koje je visila velika kugla od kedrovih granica.

Deku je bilo drago kad je video kako samuraj ulazi u radnju. Hrana imje neophodna, poto ih eka dug put. Glad mu je ve harala utrobom.

35

Muvao se ispred ulaza. Noge su mu bile previe kaljave da bi uao u rad-nju. Razmiljao je o razlici izmeu ovdanjih i engleskih obiaja. Blatnjavecipele i izme su prljale podove svih javnih mesta u domovini. Engleskeulice su bile pune ubreta i prljavtine, a kue i radnje smrdljive i punepacova, usled sveprisutne nehigijene. Japan ga je odbacio, kao i sve stran-ce, ali on nije prestao da se divi najveem delu ovdanje kulture. Naroitosu mu se dopadali istoa i smisao za red. Duboko u sebi, nije eleo da odeiz Japana. Da je mogao da bira, ostao bi u Tobi s Akiko i iveo kao samu-raj. To mu nije sueno. ogun mu je bio za petama. Morao je da se vrati uEnglesku, zbog sestre. Svakodnevno je mislio na Akiko, ali je odavno odu-stao od tog sna.

Ronin je izaao iz radnje sa... velikom keramikom bocom sakea.Idemo, rekao je.ta emo s hranom?, upita Dek. Strahovao je da e morati da ive od

pirinanog vina.Ronin je izvadio preostale novie iz rukava. Ovo e biti dovoljno.Preli su ulicu do druge radnje iz koje se irio divni miris. U svratitu je

bilo mesta samo za nekoliko muterija. Dva oveka su sedela oko niskogognjita. Sipali su vrui aj i jeli pecivo, veliine jabuke. Na ulazu je biomaleni ank. Iza vrata je stajala drvena statua. Dopirala je Deku do kole-na. To je bilo bie nalik jazavcu, propeto na zadnje noge. Imalo je okrugli ipovei stomak, moleiv pogled i irok osmeh. Na glavi je nosilo slamnatieir, a u akama bocu sakea i prazni novanik. udni stvor je imao vrago-last izraz.

Jeemo napolju, ree Ronin. Pokazao je grube drvene klupe desno odstatue. Tako nee morati da skida eir.

Lupio je po anku. Iz zadnjeg dela radnje se pojavio onii mukarac bi-strih oiju i znojava ela. Naklonio se.

Izvolite, kako vam mogu biti na usluzi?etiri mandua, naruio je Ronin.S kakvim ukusom?, pitao je prodavac i pokazao na tablu sa est ukusa:

36

(meso)

(zeleni aj)

(plavi patlidan)

(kesten)

(breskva)

(crveni pasulj)

Ronin je gladio bradu, posmatrajui jelovnik. Dva s mesom i dva s pa-suljem.

Sitni ovek se ponovo naklonio. Podigao je poklopac etvrtaste drvenekutije. Zapahnuo ih je oblak miriljave pare. Raziao se, otkrivajui dese-tak mlenobelih kifli. Odabrao je dve i uzeo jo dve iz druge kutije.

etiri bitasena, molim vas, rekao je prodavac. Ponosno je pokazao Ro-ninu dva tanjira s vruim kiflama.

Ovaj je izbrojao etiri bakrenjaka i isplatio prodavca. Seli su i poeli dajedu. Dek je zagrizao prvi mandu. Iza kore od testa je bio mesnati fil.Podseao je na svinjetinu. Zadovoljno je mljacnuo. Bila mu je potrebna ve-lika snaga da ne prodere itavu kiflu u jednom zalogaju. Jeo je, posmatra-jui neobino drveno stvorenje. ta bi to trebalo da bude?, upitao je,klimajui ka statui.

To je tanuki odvrati Ronin. Zalivao je mandu sakeom. Pretpostavljamda je tu da bi ohrabrio kupce.

Dek je procenio da se samuraj oraspoloio pod uticajem hrane i vina.Postoji li takva ivotinja?

Ronin je klimnuo. Mnogi veruju da moe da menja oblike, da bi zavara-la ljude.

U ta se pretvara?, upita Dek.

37

U drvee, ajnike, kaluere...Tuk! Tuk! Tuk!Ponovo su uli udarce ekia. Dopirali su iz mnogo vee blizine. Ronin

se mrtio zbog neprijatne buke.U ajnike? sa zanimanjem je ponovio Dek, iako nije mislio da je Ka-

luer Zagoneta mogao biti obeenjaki raspoloeni tanuki. Jedno je si-gurno: oba stvorenja su imala iste, buljave oi.

Tuk!Ronin se jo jae namrtio.Znaj da nisu bezopasni. Pria se da je jedan tanuki ubio seljakovu sva-

alaki raspoloenu enu -tuk! - i da je od nje skuvao supu - tuk! - koju jeposluio muu - tuk!

Ronin se trzao posle svakog udarca ekia. Dek je video da mu padamrak na oi.

KO PRAVI TU GROZNU BUKU?, riknuo je.Prodavac mandua je promolio glavu iza anka.To je komija, bavar, pomirljivo je dobacio.Koliko eksera mu treba za jedno bure?, poali se Ronin, trljajui slepo-

onice.Mislim da pravi mrtvaki koveg, objasni prodavac.Pa, moda e se opruiti u njemu ako ne prestane da lupa.Udarci ekiem su prestali. Ronin je ispustio blagi uzdah olakanja. Ba-

var je, sekundu kasnije, nastavio da radi.Tuk! Tuk! Tuk!Vala, dosta je!, ciknu Ronin. Zgrabio je bocu i izleteo napolje.ekaj!, povika Dek. Pokupio je dve preostale kifle sa stola. Gurnuo ih

je u dronjavi kimono i jurnuo za razbesnelim samurajem, s batinom u ruka-ma.

38

9.

JEDAN MRTVI SAMURAJ

Dek je stigao Ronina u zanjem delu bavarske radnje, dvoritancetupunom grae i nedovrenih buria. Tamo je bio i otvoreni mrtvaki koveg.Udarci ekia su zamukli. Vladala je mrtva tiina. Krvavi le je leao podRoninovim nogama. Nesretnik je bio rasporen od vrata do pojasa.

NE!, kriknuo je Dek i potrao na samuraja.Ronin ga je hladno posmatrao.Ne moe ubiti oveka zato to pravi buku...Ronin se, na deakov uas, samo glasno nasmejao.Prevario se kad se udruio s ovako okrutnim i nepredvidivim ubicom.

Spustio je pogled na nesretnika, poto nije mogao da gleda. ubicu u oi.Mrtvac je nosio plavi kimono, iseen snanim zamahom maa. Bio jemladolik, moda u ranim dvadesetim. Brza i nasilna smrt mu je preobrazilalice u bledu posmrtnu masku. Usta su mu se zamrzla u samrtnom kriku.Deku se smuilo od blizine Ronina, hladnokrvnog ubice.

Kako si mogao...?Iskreno se izvinjavam, zauli su prozukli glas. Iz kolibe izae maleni

ovek, sama kost i koa, slian kokoki. Pruio je porcelansku olju Roni-nu. Najbolji je u itavoj provinciji!

Samuraj je iskapio olju u jednom gutljaju i zadovoljno mljacnuo.

39

Sjajan sake, bavaru. Prihvatam izvinjenje.Mravko se nacerio, otkrivajui dva prednja zuba, slina nadgrobnim

spomenicima, u inae praznim ustima. Dek je s nevericom zurio u Roni-na, i u le na tlu.

Ako je on bavar, ko je onda ovo?, upita pokazujui le.Nemam pojma, odvrati Ronin. S osmehom je vratio olju majstoru.

Neki samuraj.Njegovo ime je, bolje rei bilo je, Manzo, oglasi se zanatlija. Kvarno

se smejuljio. Dvoboj je bio zanimljiv, dok je trajao.Da li je to bilo nadmetanje u maevalakoj vetini ili kavga?, zanimao

se Ronin.Kako sam ja uo, momak se hvalio da moe da pobedi bilo koga s no-

vim maevima. Izazvao ga je samuraj na mua igiu. itav grad se juesjatio da gleda megdan.

Dek je shvatio da se ovaj poigravao s njim, kao s ribom na udici. Ne-sumnjivo je posedovao morbidni smisao za humor. Nije bio ubica. Mladije stradao od maa nekog samuraja na ratnikom hodoau.

Smrt je jedini lek za glupost, promrmlja Ronin. S prezrenjem je posma-trao le. Ma nije vaan, ve ruka koja se njime slui.

To je suta istina, sloi se bavar. Istina je da je imao divne maeve,daio iskovan rukom legendarnog izua!

Dek je nauljio ui. Kako su ti maevi izgledali?Bavar nije urio s odgovorom.Hmm... crne saje, sa zlatnim motivima, moda sedefasta unutranjost...

ne seam se ba. Dobro sam zapamtio drke. Bile su tamnocrvene.To su moji maevi!, kriknu Dek.Bavar ga je posmatrao s nevericom i zanimanjem.Nisu vie, zafrktao je majstor. Nije oekivao da e seljae, u pratnji

Ronina, polagati pravo na takvo oruje.Dek je kleknuo pored lea da bi izbegao bavarev ispitivaki pogled.Prepoznaje li ga?, upita ga Ronin.Prouavao je mrtvaevo lice. Odmahnuo je glavom, poto mu visoke

40

obrve, spljoteni nos i isturena vilica nisu pomogli da se iega seti.Ronin je zamiljeno ekao bradu. Spustio je pogled na mrtvaca.Izgleda mi poznato... unuo je pored Deka i osmotrio plavi kimono.

Na njemu nema nijedan kamon za identifikaciju. Ne moemo biti sigurnida je odgovoran...

Moemo, prekinu ga Dek kad je video poderotinu u obliku zvezde naokovratniku. Nosi moj kimono! Seam se da sam se zakaio za granu i ra-io okovratnik. Nastavio je apatom, da bi ga samo Ronin uo. Dobiosam i plavi kimono bez oznaka, kako me niko ne bi prepoznao kao pripad-nika klana koji se borio protiv oguna.

teta to je iseen i umrljan krvlju, ree ovaj.Digao je glas kad je primetio da se bavar saginje da bi uo njihov razgo-

vor. Skinuo je slamnate sandale s lea i predao ih Deku. Vie mu neetrebati.

Dek je ustao. Okrenuo se da bi sakrio izraz lica od radoznalog bavara.Obuo je mrtvaeve zori. Stresao se od jeze, ali su mu stopala zahvalno rea-govala na obuu.

Pa, pronaao si krivca, obznani Ronin, koji je ve kanjen za svojezlodelo.

Samuraj je ispitivao le. Proao je prstom po dijagonalnom rezu na mr-tvaevim grudima. Njegov protivnik, ma ko to bio, izuzetno je sposobanmaevalac. Ovo je savreni kesagiri napad.

Bavar je progovorio, sa sumnjiavim izrazom lica: Ko je ovaj deak...Reci mi, ko je platio koveg?, zanimao se Ronin. Prekinuo je majstora

usred reenice.Jedan od dva takozvana prijatelja, odgovori bavar i ponosno potapa

svojih ruku delo. Otili su odmah posle toga - nisu ni saekali sahranu.Neobino, zar ne? Onaj koji plaa za koveg ga nikad ne koristi, a onajkoji ga dobija, nikad ne zna za to!

Zna li kuda su otili?, upita Dek.Bavar je odmahnuo glavom.Samo znam gde svi idu... Nainio je dramatinu pauzu, zatim je poka-

zao dugim, koatim prstom na crnu zemlju.

41

Ronin je temeljito pretraio le.Zalud traga za plenom, ree bavar. Njegovi prijatelji su odneli sve

to je imao... izuzev maeva i ovog starog inroa.Bavar je potapao malu kutiju vezanu za obi.Da li je tvoj?, upita Ronin Deka.Odmahnuo je glavom. Pravougaona kutija je bila jednostavna, s klinovi-

ma od slonovae u obliku majmuna. Ne, moj ima izgravirano drvo sakure,i necuke u obliku lavlje glave.

Ronin se obrati bavaru: ta se desilo s maevima?Uzeo ih je drugi samuraj.Da li si zapamtio njegovo ime?O, da. Pobrinuo se da ga svi zapamte. Rad da uvrsti ugled, obznanio je

da je ovo bio poslednji megdan na njegovom mua igiu. Okonao ga jebez poraza, ree bavar, dok je sputao koveg pored mrtvaca. Zove seMatagoro Araki.

Da li je rekao gde ide?, upita Dek. Ponadao se opipljivom tragu.Bavar je pogledao krvavi le, a zatim i Deka.Krenite za Kjoto, ako hoete da podelite njegovu sudbinu.

42

10.

RASKRE

Dek se najeio od pomisli na put za Kjoto. To bi bilo samoubistvo.Neko e ga prepoznati. U velikom gradu e naii na nekog od svojih nepri-jatelja. To pogotovo vai za one s kojima je pohaao Niten Ii Rju i koji sunegodovali to se strancu daje prilika da izuava japanske borilake veti-ne. To su pre svega Nobu, Hiroto, Goro i, naravno, njegov dumanin Kazu-ki. Nije hteo da ga ikad sretne. Kazuki je gajio duboku mrnju prema svimstrancima, zato to je jedan pre mnogo godina sluajno skrivio smrt njego-ve majke, zarazivi je smrtonosnom boleu. Dek je, kao jedini stranac ukoli, bio prvi cilj njihovih progona.

U Kjotu je imao jednake anse i da naleti na prijatelja. Moda e pronaiSaburoa ili Kiku, koji su ostali u Niten Ii Rju, kad je poeo rat. Moda sesensej Kano, nakon to je predvodio bekstvo iz zamka Osaka, vratio u ko-lu. Moda e sresti Emi i njenog oca, daimjoa Takatomija, u zamku Nido.Znao je da su im ivoti poteeni i da je daimjo sad u ogunovoj slubi.

Rizici su bili preveliki.Sem toga, iako su maevi Akikoinog oca bili veoma vani, prirunik je

bio najvaniji. Najvie je strahovao da dva bandita s prirunikom nisu pre-videla njegovu vrednost. Moda su ga bacili, ili to je jo gore, iskoristiliza potpalu ne znajui ta bi im ogun dao za njega.

43

Hajde, odlui se!, nestrpljivo e Ronin.Stajali su na raskru u sreditu grada. Kizu se nalazio na putu izmeu

Kjota i Nare. Veliki broj ljudi je konaio u njemu, zbog ega je bio neobi-no iv za seosko naselje. Nepresuna reka putnika je prolazila kroz mesta-ce.

Dek je oklevao s odlukom.Kjoto je na severu, naglasio je Ronin. Pokazao je na dugi drveni most

preko reke Kizu.Ba kao i gomila nevolja, pomislio je Dek.Iza njega, na istoku su planine Iga. S druge strane planinskog masiva je

bila Toba i isprazna nada o ivotu s Akiko. Ako bi krenuo prema jugu, sti-gao bi u Naru, u kojoj je hram Todaji-di. Omamori ih je vodio do te bogo-molje. Hram je mogao biti odredite Mazovih prijatelja i mesto na kojeme nai i ostale stvari. Takav potez bi bio veoma rizian. Ako bi krenuo nazapad, stigao bi do Osake na obali. Iao bi pored mora sve do dalekog Na-gasakija na jugu. Nije mogao da se nada uspehu tog poduhvata, bez maske,maeva za odbranu i novca, u drutvu pijanog samuraja. Bilo bi pravo udoda stigne do Osake, da i ne govorimo o Nagasakiju.

etiri pravca. etiri izbora. Nijedan nije pruao ni najmanju sigurnost.Ko juri za dva zeca ne uhvati nijednog, ree Ronin, suoen s nedoumi-

com na Dekovom licu.Deak je stiskao amajliju. Ovaj trag nas upuuje na jug.Maevi su na severu.Sve drugo nije tamo: biser, novac, oev dnevnik...Ne moe biti siguran. I kako moe da poredi dnevnik sa samurajskim

maevima?, zafrktao je Ronin.Dek nije hteo da objanjava znaaj prirunika. Jo nije verovao samura-

ju, u meri koja bi mu dozvolila da mu predoi znaaj knjige kao navigacio-nog i politikog instrumenta. Da i ne govorimo da je za njega predstavljaomnogo vie od toga. Prirunik je bio sredstvo za povratak u Englesku,klju za otpoinjanje karijere pomorskog pilota i nain da obezbedi sred-stva za ivot sebi i sestri Des. Prirunik za plovidbu svetskim morem jebio i jedina preostala veza s ocem. Imao je oseaj da mu je, u njegovom

44

odsustvu, otac ponovo oduzet. Uinie sve to je u njegovoj moi da bi gapovratio.

Misli li da su me opljakali samuraji ili banditi? upita Dek, da bi iz-begao odgovor na Roninovo pitanje.

Moda su bili i jedno i drugo, odvrati njegov sagovornik. Manzo seoigledno smatrao maevaocem, ali se ponaao kao bandit. Neki samurajibez gospodara se okreu zloinu da bi preiveli. Namnoili su se poslerata.

Pa, neemo znati nita dok ih ne pronaemo. Nisu mogli daleko odmai.Bavar je rekao da se dvoboj zbio jue.

Poi ovim putem, ree Ronin, pokazujui na most ka severu, imamoime, odredite i pouzdan trag. Pokazao je ka jugu. Tamo nemamo nitaizuzev pretpostavke, predoseaja. Ne znamo kako ta dvojica izgledaju, nitida li omamori ima neke veze s njima.

Dek je morao da odgovori. Ali, ta e se desiti ako pronaemo tog Ma-tagora Arakija? Misli li da e mi tek tako vratiti maeve?

Zato da ne? On je samuraj. Duan je da vodi rauna o svom ugledu.elee da zatiti obraz. Nee dopustiti da bude ukaljan glasinama kakonosi ukradene maeve uvaene samurajske porodice. Sem toga, ne moe dase slui s vie daioa!

Dek je sumnjiavo zavrteo glavom. Kjoto je previe rizian.Rekao si da si samuraj! A samuraj bez maeva je niko i nita, ree Ro-

nin. ustro je stisnuo drku katane. Sem toga, imae mnogo bolje izglededa povrati ostale stvari, s valjanim orujem za pojasom.

Samo mrtve ribe plivaju nizvodno. Problem je to nije znao u kom pravcureka tee. Pogrena odluka ga moe stajati glave.

Izgleda da je neko drugi odluio umesto tebe, opet e on. Klimnuo jeka jugu, u pravcu Nare.

Putem je koraala patrola doina. Razgonili su ljude ispred sebe.Najbolje je da se izgubimo, ree Ronin. Pruio je korak u suprotnom

pravcu, ka Kjotu.Dek je pohitao za njim. Jueranje obilne kie su se slivale s planina.

Reka Kizu se preobrazila u monu bujicu. Stigli su do druge obale, krivu-

45

dajui izmeu putnika. Nastavili su brzim korakom sve dok nisu uli uumu.

Misli li da su nas doini opazili?, upita Dek. Neprestano se osvrtao.Na putu je vladala guva. Nije mogao da vidi da li neko od njih nosi prepo-znatljivi haimaki oficira.

Nisam siguran, odvrati Ronin. Ali ne smemo da se zaustavljamo, dabismo doznali.

Dan se oduio. Udaljavali su se od Kizua. Guva na putu se proredila.Kad je pao mrak, na drumu nije bilo ni ive due. Ronin je duboko zaao uumu. Konano se zaustavio na maloj istini.

Ovde emo prenoiti, ree. Naslonio se na palo deblo.Dek je seo pored njega. Samuraj je otvorio bocu i popio tri velika gutlja-

ja pirinanog vina. Pitao se da li se Ronin opija svake veeri, ili nastoji dautopi skoranju tugu. Nije mogao da ga pita. Setio se dva mandua. Ponu-dio mu je jedan.

Ti ga pojedi, ree mu Ronin i odgurnu ponuenu kiflu.Nije hteo da se raspravlja. Sauvao je njegovu kiflu za sutradan ujutru.

Gricnuo je svoju. Iznenadio ga je slatki ukus crvenog pasulja. Nije bilahranljiva kao ona s mesom, ali je uivao u njenom ukusu i prodrao je unekoliko zalogaja.

Osetio je marce na potiljku, pri kraju mravog obroka. Veliki majstor gaje, na nindicu obuci, nauio da ne zanemaruje takve signale. Pretvarao seda trai udobniji poloaj na deblu, dok je pogledom ispitivao okolinu. Ni-kog nije video. Uinilo mu se da je uoio neznatan pokret u grmlju.

Okrenuo se prema Roninu i proaptao: Neko nas posmatra.

46

11.

SENKA U NOI

U umi je vladao mrkli mrak. Razgranato drvee je zaklanjalo meseinu.Samo je istina nudila neometani pogled na zvezde. To ih je inilo lakimmetama. Motrili su gusto ipraje. Nisu opazili ni najmanji pokret. Posma-tra je bio dobro skriven.

Da li si siguran?, proaptao je Ronin. Maio se maa.Dek je polako klimnuo, stiskajui bo. Bio je spreman za okraj. Oseao

je neiji pogled na sebi. Nekog je bilo u umi. Doini? Oni se ne prikrada-ju. Krenuli bi u juri, uzdajui se u brojanu nadmo. Da li imaju posla sbanditima? Nije valjda toliki baksuz da padne u jo jednu zasedu. Da nisuninde? Ponadao se da jesu.

Ninde vie nisu bili njegovi neprijatelji. Soke mu je pokazao tajni znakrukom - zmajev peat - simbol prijateljstva. Nije mogao biti siguran ni u tajznak. Koji ninda e poverovati da je stranac jedan od njih?

Ako i poveruju, napae Ronina. On nee rado doekati nevidljive ubice.Sigurno bi se sukobili.

Ronin je ustao.Gde e?, proapta Dek.Priteralo me, glasno odvrati on. Podignutim obrvama mu je stavio do

znanja da to nije pravi razlog.

47

Nestao je u tami. Buno se probijao kroz ipraje. Dek je ostao sam.Oprezno je osmatrao i oslukivao umu. Znao je da ninde mogu da preu-zmu oblik stene, da se priljube uz stabla ili sakriju u visokoj travi. U umije moglo biti vie ubica. inilo mu se da ih vrebaju iz svake senke i udu-bljenja.

Ronin se naglo utiao.Dek se okrenuo ka mestu na kom ga je poslednji put uo.Ronine, proaptao je. Kako si?Nije bilo odgovora. Snanije je stisnuo bo. Moda je samuraj prestao da

hoda ili je otiao tako daleko da vie ne moe da ga uje. Moda je uhva-en ili ubijen. Ninde su majstori za tihu likvidaciju. Ako je Ronin mrtav,Dek e biti sledea rtva.

Dugo je vladala tiina. inilo mu se da je uma prestala da die.Zbog odsustva kretnji i zvukova bio je ubeen da su upali u zasedu nin-

di. Sklopio je ake. Ukrstio je srednje prste i pruio paleve i mali prst uobliku slova V. To je bio znak Zmajevog peata. Lagano je obiao krug.

ekao je odgovor.Nita se nije desilo.Ronine!, grozniavo je proaptao.Granica se slomila iza njega. Okrenuo se u mestu, s visoko podignutom

palicom. elina otrica katane je blesnula na meseini. Iz tame je iskora-io strani ratnik.

Nikog nisam naao, proguna Ronin.Dek je spustio palicu. Ali znam da sam osetio neije prisustvo.U tom sluaju nastavi da motri, odvrati Ronin. Vratio je ma u korice i

legao na tle.ta e ti da radi?, zanimao se Dek.Ronin nije ni pokuao da mu odgovori. Sklopio je ake na potiljku i za-

tvorio oi. Ostavio je Deka da uva taborite.Grozni oseaj da ih neko vreba nije ga naputao. Pretraio je ipraje i

nije nita naao. Pripisao je nervozu i zlu slutnju strahu od povratka u Kjo-to.

48

Naterao je sebe na jo jednu samoisceljujuu meditaciju, iako je bio umo-ran. Oteklina na oku je splanjavala. Modrice su brzo bledele. Trebae munekoliko dana dok se u potpunosti ne oporavi. Tiho je mrmljao rei amantre, da ne razbudi Ronina.

U jednom trenutku nalegao je na palo deblo i utonuo u plitki dreme.Meko, krzneno stvorenje je izalo iz ipraja. mirkalo je pod svetlou

zvezda, dok ga je radoznalo posmatralo. Trzalo je njukicom i njuilo va-zduh. Pustio je da mu ivotinja prie.

Ti si tanuki, pomislio je.Spiralni tornado uskovitlanog lia je obavio tanukija. Porastao je do o-

veje visine. Lie je, sekundu kasnije, kao daje vetar prestao, palo na tle,otkrivajui starca neuredne brade u krvavocrvenoj halji.

Odgonetni mi ovo, mladi samuraju! ta je vee od boga, a zlobnije odavola? Siromani ga imaju, bogatima je potrebno. Umree ako ga poje-de. Odgovori mi pa u ti ga dati.

Uinilo mu se da zna odgovor, ali nije mogao da otvori usta. Bila su za-tvorena kao vratnice na grobnici.

Kaluer Zagoneta se smanjivao pred njim. Glas mu je dopirao iz svevee daljine, kao zvuk ljunka baenog u bunar.

Ono to si pronaao je izgubljeno... Ono to si dao je vraeno... Ono sim si se borio je poraeno... Ono to eli je rtvovano.

Crvene halje su prodirale kaluera. Od njega je ostala samo gomila plat-na. Tanuki se vratio u umu. Lie je pucketalo kao sve sneg pod njego-vim apama...

Na pola puta od jave do sna je osetio da mu senka prelazi preko oiju.Namirisao je borove iglice i video ruku koja posee za Roninovim maevi-ma. U trenutku se probudio. Bez oklevanja je skoio na senku koja je ua-la kraj Ronina. Izveo je snano bacanje ramenom i prikovao uljeza o tle.Prislonio mu je palicu na grlo. Ronin se u trenu naao kraj njega. Isukao jetanto no. Bio je spreman da likvidira napadaa.

Nemoj... Prestani!, razlegao se preplaeni glas.Dek je zurio u tamne oi devojice beskunice. Gusta crna kosa je oivi-

avala usko, vragolasto lice s punim usnama i malim nosom.

49

Kakav si ti ninda?, upitao je kad je shvatio da joj odeda izgleda crnosamo zbog prijavtine.

Kakav si ti samuraj?, uzvratila je, uznemirena njegovom plavom ko-som i plavim oima.

Olabavio je pritisak na devojicino grlo, ali je nije putao. Onaj koji titiprijatelja od ubica poput tebe.

Nisam ja ubica!ta si radila?Ja... ja... samo sam htela da vidim njegov inro, negodovala je pokazu-

jui na malu, iskrzanu drvenu kutiju na samurajevom boku.Mala lopuo!, prezrivo e Ronin. Sevalo mu je iz zakrvavljenih oiju.Nisam lopua! To nije tano!, prkosno e devojica.Ko si, ako nisi kradljivica?, zanimao se Ronin.Odgovorila je, posle kraeg razmiljanja. Ja sam izuzetno veta kradljivica.Nisi toliko veta, zafrktao je Ronin. Uhvatili smo te.Moda, ali sam vam izmakla u grmlju!, rekla je s neskrivenim pono-

som. Proao si pored mene dok sam se krila iza bora. Mogla sam da ti uz-mem inro, u prolazu!

Ronin je ustao i pozvao Deka. Prvo emo da proverimo ta ima.Zgrabio je devojicu za noge. Podigao je i estoko prodrmao.Pusti me!, kriknula je, okrenuta naopake. Zalud se opirala.Na zemlju su pale tri mesingane nale za kosu, lepeza od slonovae, e-

alj od kornjaevine, kesa s novcem i tupi noi.Prilino dobar ulov, promrmljao je Ronin. Ispustio je devojicu i podi-

gao kesu. Ispraznio je na dlan. ta je ovo? Tvoja amajlija?Na Roninovom dlanu, pored novia, naao se i mali papirnati dral.Nemoj mi rei da je tvoj. Kradljivice se ne bave origamijem!Dek je sa zanimanjem gledao ptiicu. Hou da je vidim.Ronin mu je dao drala. Podigao je krilo. Ispod njega je bio siuni kan-

di znak: Senbazuru.

50

Znao je da to znai Hiljadu dralova i da legenda kae da e se ovekukoji savije hiljadu origami ptica ispuniti elja. Njegov prijatelj Jori je savioovog papirnatog drala i poeleo da se Dek vrati kui iv i zdrav.

Da li si ga ukrala od mene?, upita Dek devojicu koja je sedela zlo-voljno otresajui lie za sebe.

Podigla je glavu i prkosno ga pogledala, Nisam.Kako si dola do njega? Zgrabio je za ruku, da bi obezbedio punu pa-

nju.Uzela sam ga od jednog samuraja, odgovori ona. Pokuavala je da se

oslobodi njegovog stiska. To sad nije vano. Mrtav je.ta si jo ukrala?utala je.Odgovori mu!, zarea Ronin.Nita..., promrmlja devojica i uzmae pred samurajem.Ronin je krenuo na nju, s noem u ruci.Neto para... i crni biser od njegovih prijatelja, hitro je dodala.Crni biser!, prostenjao je Ronin i stao u mestu.Gde je?, upita Dek. Lutao je pogledom od novia u Roninovoj ruci

do stvarica na tlu.Lukavo se osmehnula. Prodala sam ga.

51

12.

KRADLJIVICA

To boli!, zapomagala je devojica, uhvaena u krai, dok ju je Roninvezivao za palo deblo.

Prestani da cmizdri!, ree joj kad joj je svezao ruke sageo konopcemod saja. Da ne bih morao da ti zapuim usta.

Isplazila se, ali je uutala. Svezavi je, potegao je otri no. Prislonio gaje uz njen obraz.

Sad e nam rei kod koga je biser, ili...Nije zavrio reenicu.Prkosno ga je posmatrala, kao da eli da je on povredi.Ronine, umea se Dek. Zabrinuo se da e samuraj ostvariti pretnju.

Pusti me da probam.Samo izvoli, odvrati on i ponudi mu no.Dek ga je ljubazno odbio. Nadao se da e joj razvezati jezik mekim pri-

stupom. Kleknuo je pored kradljivice.Kako se zove?, upita je, s osmehom.Hana.,Ja sam Dek. S potovanjem se naklonio, ali ga je njen odgovor zausta-

vio u pola pokreta.

52

Znam kako se zove. Doini su govorili o tebi. Velika nagrada je raspi-sana za tvoju glavu.

Osetio je Roninov pogled na sebi.Ne znam zato bi neko platio itav koban za tvoju glavu?, posmatrala

ga je s lukavim osmebom. S tom sumom bih mogla da se hranim tri go-dine!

Pogledao je Ronina. Da li e ovo saznanje iz osnova promeniti njegovoponaanje? Tolika nagrada bi predstavljala izazov i za najasnijeg samura-ja. A Dek jo nije bio siguran u pogledu Roninovih vrlina. Mogao bi da seudavi u sakeu s tim novcem. Samurajev izraz bee nedokuiv.

Reci mi, kome si prodala biser?, upita Ronin.ta te briga?On pripada Deku.Dokai!Dobio sam ga od najbolje prijateljice, Akiko, objasnio je. Savreno ja-

sno se seao tog trenutka. Bilo je to prole godine, jednog divnog letnjegdana. Akiko je zaronila duboko u more, kao sirena. Izronila je s velikomkoljkom u ruci. Otvorio ju je i otkrio crni biser, boje njenih oiju. Odondaje uvao njen poklon. Zaronila je u zaliv blizu Tobe da bi ga pronala.

Slatka pria, nema ta, ree Hana. Pretvarala se da treptanjem terasuze. Zamalo to nisam poverovala u nju.

Molim te, kai mi gde je.Napuila je usne, kao da procenjuje istinitost prie. Moda u ti rei,

ako me ljubazno zamoli...Duboko je udahnuo. inilo mu se da cedi suvu drenovinu. Poklonio se

pred njom, i rekao: Biu tvoj dunik, ako mi kae kod koga je biser. Pu-stiemo te ako to uradi.

Kod trgovca, odgovori ona. Snebivljivo mu se osmehnula, zadovoljnazbog pobede.

Kod kog trgovca?Kod onog to prodaje lepe nale i kimona u Kizu.Zna li kako se zove?

53

Odmahnula je glavom.Gde ti je novac, ako si ga prodala, upita Ronin.Kod tebe je!, ree ona ogoreno. Uinila sam ono to ste traili. Pusti-

te me.Ronin je s nevericom zafrktao. Prodala si crni biser. Veoma je redak.

Vredi najmanje sto puta vie od ovoga.Iznenadila se.A-a-ali, trgovac mi je rekao da su crni biseri bezvredni.Ronin se prezrivo nasmejao. Opljakana si!Sad mi je ao to mu nisam ukrala jo neku ukosnicu, promrmlja ona.

Shvatila je da je obmanuta.Dek je razmiljao o sledeim potezima. Iz dana u dan je upadao u sve

dublji glib. Trojica ljudi su ga opljakali. Verovatno su bili samuraji. Jedanod njih je stradao. Druga dvojica su nestala. Maevi, osvojeni u dvoboju,bili su na putu za Kjoto, dok je biser prodat trgovcu, u gradu koji su upravonapustili. Ko bi ga znao gde su ostale stvari. Jo uvek je imao omamori, alise nije seao kako je dospeo do njega, niti bilo ega drugog.

Rekla si da si ukrala biser od mrtvaevih prijatelja. Da li bi ih prepo-znala?, zanimao se Dek.

Verovatno.Ronin ga je pozvao u stranu.ta ti je na. umu?, tiho ga upita.Ako govori istinu, imamo dobru priliku da povratimo biser i pronaemo

napadae.Pa, ne moemo je voditi u Kjoto. Predstavljala bi nepotrebno optere-

enje, odvratio je, zamiljeno povlaei bradu. Biser je veoma skup. Mo-da vredi pola kobana.

Taj biser mi je veoma dragocen, ali ne zbog novca, ree Dek. To jeAkikoin dar.

To je jo jedan razlog da se vratimo u Kizu.Ali, ta e biti s mojim maevima?, ree Dek, iako mu je laknulo to

ne idu za Kjoto.

54

Samuraj je niko i nita ako nema razlog za borbu, odvrati mu Ronin slukavim osmehom. Kad povratimo dragoceni biser nastaviemo put zaKjoto. Predlaem da se dobro naspavamo.

Skupio je ukradene stvari. Gurnuo je no u obi, a preostali plen u rukavkimona. Zatim se oslonio o palo deblo. Dek je pronaao mesto blizu drve-ta s kog e motriti na Hanu i Ronina, za sluaj da ideja o nagradi postaneprevie primamljiva. Pokuao je da se oprui na umskom tlu.

Hej! Obeali ste da ete me pustiti!, negodovala je Hana. Upinjala seda se oslobodi veza.

,Jesmo, odvratio je Ronin. Pustiemo te kad Dek povrati biser.

55

13.

TRGOVAC

Ne terajte me na ovo, molila je Hana.Krili su se u sokaetu, blizu trgovine u Kizuu.Misli da je bolje da te predamo doinima? glasno je razmiljao Ronin.Namrtila se. Trgovac mi nee tek tako vratiti biser. Sem toga, sigurno

sumnja da sam mu ukrala ukosnice.Ubedi ga u suprotno, ree Ronin. Dao joj je novac, isplaen za biser.Sreno!, proaptao je Dek. Znao je da su mnogo rizikovali povratkom

u Kizu. Patrola doina je mogla da se pojavi svakoga asa.Trebae mi vie od sree, pribrano e devojica.Ronin ju je stisnuo za ruku kad je krenula. I ne pomiljaj na bekstvo.

Motriemo na te. Ako se ne vrati s biserom...Prevukao je prstom preko vrata.Ba ohrabrujua misao!, odvrati Hana. Uputila mu je sarkastini osmeh

stupivi na ulicu.Ronin je ekao na ulazu u sokak, spreman da sprei svaki pokuaj bek-

stva. Dek je pratio njeno kretanje kroz pukotinu u drvenom zidu radnje.Izdaleka se videlo da se trgovac ponosi svojim duanom. Na podu nije

bilo ni najmanje mrlje. Uglancane daske su se blistale. Uredno naslagane

56

tube platna i arena kimona neodoljivo su mamili potencijalne muterije.Trgovac je sedeo na pijedestalu i pregledao blistave ukrase za kosu - me-singane ukosnice, srebrne kope, oslikane eljeve od kornjaevine i laki-ranog drveta, svilene cvetove i blistave lanie - izloene na velikom,etvrtastom komadu platna.

Dek je gledao kako Hana ulazi, skida sanale i prilazi trgovcu. elavko,sitnih oiju i tankih usana, imao je otar nos. Sve na njemu je ukazivalo nalukavog poslovnog oveka i tvrdog pregovaraa. Usluni izraz i dobrodu-ni osmeh pojavili su se na njegovom licu im je postao svestan prisustvamuterije. I osmeh i izraz su nestali im je prepoznao Hanu.

Ba mi je drago to vas vidim', odgovorila je. Naklonila se i slatkoosmehnula.

Gde su moje ukosnice? gnevno e trgovac. Pokazivao je prazna mestana tkanini.

ao mi je. Ali ne znam o emu govorite. Moda ste ih izgubili?Trgovac je prezrivo zafrktao. Ukrala si ih. Jue su mi nestale tri ukosni-

ce i ealj.Zato bih, za ime sveta, ukrala ukosnice? Nemam kosu za njih, dodala

je Hana, nateui neurednu ubu. Sem toga, da li bih se vratila ovamo dasam neto ukrala?

Trgovac je zurio u nju. Nevino se smeila, kao da nita nije skrivila. Nijega ubedila u istinitost svojih rei, ali je posejala seme sumnje.

Pa, ta hoe?Proistila je grlo.Crni biser koji sam vam prodala pripada..., okrenula se ka Dekovom

osmatrakom poloaju, ... mom gospodaru. Dobio ga je kao zalog ljubavi.Molim vas da mi ga vratite.

Pruila mu je novie i ekala.Trgovac je beutno posmatrao. Nije ni pogledao novac.O kakvom biseru govori?O onom koji sam vam jue prodala.Ne seam se takvog posla.

57

Odmahnuo je rukom i nastavio da rea ukrase za kosu.Dek se okrenuo Roninu. Moda nas je lagala?Samuraj nije gledao u duan, ve u mladu damu koja se ljuljala glavnom

ulicom. Privukla je i Dekovu panju. Divna ena je odenula upeatljiv ki-mono od crvene svile, izvezen procvetalim hrizantemama. Blistavi zlatnileptir joj je krasio raskonu crnu kosu. Svileni cvetovi su padali oko njenoganeoskog lica. Tiha zvonjava je pratila svaki njen korak, zahvaljujui sre-brnim zvoniima upletenim u crnu kosu.

Privlana gospa je ula u radnju. Gadljivo je nabrala nos kad je primetilaneurednu i kaljavu devojicu. Trgovac se odmah stvorio kraj nje. Klanjaose i oslobaao mesto za sedenje.

Ko je ona?, zanimala se dama.Niko i nita, odvratio je trgovac, dok je terao Hanu napolje.Devojica se naroguila. Nije dala da je istera. Dama nije obraala panju

na nju. Posmatrala je svoj lik u ogledalcetu. Podesila je veliku zlatnu igluza kosu. Stavila ju je pored leptira da bi ostavila bolji utisak.

Ne mogu da ti kaem koliko mi se svia tvoj najnoviji poklon, ree go-spa trgovcu. Sve prijateljice mi zavide na njemu. Nikad nisu videle crnibiser.

Hana je gnevno jeknula kad je videla biser na vrhu zlatne igle za kosu.Zar to nije onaj koji sam vam prodala?, upitala je trgovca.

Dek se namrtio. Moda je re o podudarnosti, ali je gotovo nemogueda u ovom gradu postoje dva istovetna crna bisera.

A, misli na taj biser, ree trgovac. On nije za prodaju.Ali, moj gospodar eli da ga dobije nazad, uporno e Hana.Pripada mojoj supruzi.Njegovoj supruzi?, promrmlja Ronin. S nevericom je vrteo glavom.

Duplo je mlaa od njega. Sigurno je vrlo bogat...U emu je problem?, upita mlada supruga.Nita, nita, draga, odvrati trgovac. Pokuavao je da istera Hanu iz rad-

nje.Moram da ga vratim zakonitom vlasniku!, povika devojica. Nervozno

58

se osvrtala u pravcu Roninovog skrovita.Ja sam zakonita vlasnica, planu mlada supruga. U itavoj provinciji

postoji samo jedan ovakav biser. Pripada meni.Molim vas... ivot mi zavisi od njega.Prelepa dama se piskavo nasmejala na Haninu molbu. Tvoj ivot nije

vredan praine na mojim sandalama - da i ne govorimo o mom biseru.Gubi se, pre no to moj suprug pozove doine.

Trgovac je vukao devojicu na ulicu.Preklinjem vas! Pripada samuraju. Koprcala se u trgovevim rukama.Trgovac je privukao sebi. Nali su se licem u lice. Bio je uznemiren onim

to je uo.Kom samuraju?, prosiktao je. Nadao se da ih njegova ena nee uti.Gajdin... samuraju.Nasmejao se. Lep pokuaj. ak i ako je to istina, taj izdajnik je odavno

pobegao... ili poginuo.Konano ju je izbacio na ulicu.Ne vraaj se ovamo!, povikao je, briui ruke. Okrenuo se supruzi,

koja ga je gnevno posmatrala.Mislila sam da si rekao da si ga lino izabrao, Isamu!, mrtila se.Jesam! Jesam!, tvrdio je, igrajui oko nje. Devojica lae. Ona je

kradljivica... niko i nita! Slatki moj leptiriu, da li si videla ovaj divni, po-zlaeni ealj? Tek to je stigao...

Hana je stresla prainu sa sebe, dok je trgovac pokuavao da odobrovoljisuprugu poklonima. Pridruila se Deku i Roninu u uliici.

Dala sam sve od sebe, prkosno se obratila Roninu. Prerei mi grlo ilime pusti!

Pa, bojim se da nisi uinila dovoljno, odvrati samuraj, s rukom na drcimaa.

Dek je stao izmeu njih, strahujui za njen ivot. Ronin ju je ve zgra-bio za ruku i gurnuo uz oblinji zid.

Ti si izuzetno veta kradljivica, podsetio ju je. Uzeo je novie iz njenedrhtave ruke. Smekao se, posmatrajui strah u njenim oima. Morae da

59

ga ukrade. Hoe li?

60

14.

PROVALA I NEOVLAENI ULAZ

Ulice Kizua behu sasvim puste. Jesenja hladnoa je proimala noni va-zduh. Trgovac je iveo u jednospratnom zdanju na obodu grada, s ukrae-nim balkonom s kog se pruao pogled na zidovima opasani vrt.

Da li si siguran da bi trebalo ovo da radimo?, proapta Dek, vireikroz impresivnu drvenu kapiju.

Ne krade kad uzima ono to je od tebe ukradeno, odvrati Ronin.Dek nije mogao da ospori tu tvrdnju, ali ona nije otklonila njegove stra-

hove.Sem toga, dodade Ronin, samo e ona kriti zakon.Hana je skrueno stajala pored njega. itavo poslepodne je prolo u ra-

spravi o najboljim nainima da se povrate biseri. Procenili su da bi kraa upo bela dana bila previe opasan poduhvat. Bilo bi svedoka. Digla bi segalama, i ne bi dugo ekali na nailazak doina. Nona akcija bi im, s drugestane, omoguila dovoljno vremena da pobegnu pre no to se otkrije da subiseri nestali.

Dek je pozvao Ronina u stranu. Hana sad zna pravu vrednost bisera.ta e je spreiti da pobegne s njim?

Lepo reeno. Poi s njom.Ja?

61

To je tvoj biser, napomenu Ronin izmeu dva gutljaja sakea.Dek je razmiljao da li da se poduhvati tolikog rizika. arko je eleo da

povrati Akikoin dar. Biser je simbolizovao sve to ih je spajalo - zauvekvezani jedno za drugo. On bi mu povratio nadu da e nai sve to mu jeukradeno - a ponajvie prirunik.

Bie mi potreban novac za biser, ree Dek.Potreban nam je za hranu i... Ronin je prodrmao polupraznu bocu sa-

kea.Znam. Kao samuraji smo obavezni da sledimo buido i da budemo po-

teni u svakoj prilici. Novac pripada trgovcu, iako je prevarant.Ronin se nevoljno sloio. Predao mu je novie i nestao meu drveem.Odavde u vas posmatrati, ree i unu meu senke, sa sve skromnijim

zalihama sakea. PouriteHana se obrati Deku: Tvoj prijatelj zna da izdaje nareenja. Da li je

ikada neto uradio?Dek nije smatrao Ronina prijateljem, ali nije zaboravio kako mu je pija-

ni samuraj spasao ivot u ajdinici. Ponekad neto uradi.Ila je prva. Uputila se ka najniem delu batenskog zida.Pazi da ne pravi buku, upozorila ga je.Ne brini, neu. Namestio je ruke. Pomogao joj je da se prebaci preko

zida.Nije znala da se obuavao u inobi arukiju, ninda vetini neujnog ho-

danja. Hitro se prebacio preko zida i neujno doekao pored nje, u mesei-nom osvetljenom vrtu. Ugledali su malu ajdinicu pored jezerceta sreddobro odravanog zelenila. Poljunana staza je vijugala kroz vetaki kra-jolik. Prolazila je pored kamene lampe i zavravala se ispred kue.

Izbegavali su stazu, kako bi pravili to manje buke. Dounjali su se doglavnog odija. Kua je bila u mraku, ali su znali da su trgovac i njegovaena u njoj. Videli su kad su se povukli na spavanje. Hana je najtie to jemogla otvoriia vrata i provirila unutra. Soba je bila prazna, izuzev alkova scveem i svitka sa slikom dveju ptica na grani.

Ostavili su otvorena vrata da bi, zatreba li, mogli bre pobei i uli u tam-ni hodnik. Na njegovom kraju su bile drvene stepenice. Polako su se popeli

62

na sprat. Jedna daska je izdajniki zakripala kad je Hana stala na nju.Ukoili su se.itavu venost su oslukivali. Oekivali su krik i toptanje nogu. Niko

nije doao da izvidi situaciju. Odahnuli su i nastavili da pretrauju prostori-je.

Prve dve su bile prazne. uli su ritmino hrkanje iz sobe okrenute premavrtu. Dek je gvirnuo kroz pukotinu izmeu odija i okvira. Video je tr-govca koji je leao na leima i spavao dubokim snom. Njegova supruga jespavala na odvojenom futonu. Naslonila je glavu na jastuk da ne bi pokva-rila sloenu frizuru.

Hana se uunjala u sobu na vrhovima prstiju, tiho kao sen. Preturala je pofiokama lakiranog ormana. inilo mu se da joj za to treba itava venost.Pridruio joj se u potrazi, iz straha da e se domaini probuditi. Nisu nalicrni biser.

Zatvorila je poslednju fioku, vrtei glavom. Krenula je ka izlazu, kad jeDek opazio blesak neeg srebrnog u njenoj levoj ruci. Jasno joj je dao doznanja da idu da povrate biser i samo biser. Pokazao joj je da vrati na me-sto ono to je uzela. Nevoljno je vratila ukradeni dragi kamen. Dek je pa-ljivije pogledao trgovevu enu i opazio zlatnu iglu za kosu na njenojglavi - crni biser se jedva nazirao u tami.

Pokazao je svoje otkrie Hani. Namrtila se pri pomisli na ne-mogui za-datak. Za krau igle e joj trebati elini nervi i izuzetno mirna ruka.

Dek je bio vie nego spreman za takav podvig. Jednom se poduhvatiokrae jastuka ispod glave velikog majstora nindicua. Uinio je ono tomnogi nisu mogli, zahvaljujui domiljatosti i vetini.

Smirio se. Zatim se tiho prikrao usnuloj eni. unuo je kraj nje. Uskla-dio je disanje s njenim, da je ne bi uznemirio, i posegnuo za biserom. Po-vukao je iglu, veoma neno...

Zaglavila se u bogatim naslagama damine kose. Nije mogao da je izvue,koliko god da se trudio. Izgleda da nee moi da je ukloni a da je ne probu-di. Hana je videla u emu je problem. Prila je da bi mu pomogla. Gurnulaga je u stranu, kako bi joj rasplela kosu. ealj koji je ukrala ispade joj iznabora kimona i pade na pod.

63

ena je naglo otvorila oi.Uasnuto je posmatrala Deka. Deli sekunde kasnije prodorno je vrisnu-

la.Dek je epao Hanu. Potrali su preko sobe na balkon i skoili u vrt.

Doskoili su i potrali ka zidu, preskoili ga i