debord drustvo spektakla a4 1967

7/30/2019 Debord Drustvo Spektakla A4 1967

1/94

Gi Debor

DRUTVO SPEKTAKLATreba imati u vidu da je ova knjiga pisana sa svesnomnamerom da naudi drutvu spektakla. Ipak, u njoj nema

nieg preteranog.

1967.

anarhija/ blok 45

Porodina biblioteka br. 4, II izdanje

RADNA VERZIJA


2/94

2

SADRAJ

Predgovor za tree francusko izdanje 3

Iz predgovora za etvrto italijansko izdanje 5

Drutvo spektakla

1: Vrhunac odvajanja 6

2: Roba kao spektakl 11

3: Privid jedinstva i podeljenosti 15

4: Proletarijat kao subjekt i predstava 20

5: Vreme i istorija 36

6: Spektakularno vreme 42

7: Upravljanje prostorom 45

8: Negacija i potronja u kulturi 489: Materijalizovana ideologija 55

Drutvo spektakla, 2003. 58

Gi Debor i Situacionistika internacionala: Kratka hronologija 62

Rekli su svata 88

Bibliografija, filmografija i web arhive 95

Podaci o izdanju 96


3/94

3

Predgovor za tree francusko izdanje

Drutvo spektakla se prvi put pojavilo u novembru 1967. godine, u Parizu, u izdanjuBuchetChastel. Nemiri 1968. uinili su knjigu poznatom. Drugo izdanje, bez ikakvihizmena, objavila je 1971. godine izdavaka kua Champ Libre, koja je 1984. promenilanaziv u Editions Grard Lbovici, u ast ubijenog urednika. Knjiga je redovno tampa-na sve do 1991. Tekst ovog treeg izdanja identian je onom iz 1967. godine. Naravno,isto pravilo vaie i za druge moje knjige ije izdavanje priprema Gallimard; nisam odonih koji se ispravljaju.

Ovde izloena kritika teorija nema razloga da se menja sve dok opti uslovi dugogistorijskog perioda, koje je ona po prvi put tano opisala, ostaju nepromenjeni. Potonjirazvoj nae epohe samo je potvrdio i dodatno ilustrovao teoriju spektakla. Potvrda oveteorije moe se smatrati istorijskom i u manje uzvienom smislu: ona svedoi o tome ta

je tokom sukoba iz 1968. godine bilo najekstremnije stanovite, drugim reima, doklese u tom trenutku moglo ii. Od tada su ak i najvee budale tog vremena mogle da na-ue lekciju i to na svojoj koi: ta tano znai negacija ivota koja je postala vidljiva,gubitak kvaliteta u vezi sa oblikom robne proizvodnje ili proletarizacija sveta.

Kasnije sam, po potrebi, dodavao zapaanja o nekim najznaanijim novinama kojeje razvoj dogaaja izbacio na povrinu. U predgovoru za novo italijansko izdanje iz1979. godine, bavio sam se novinama u prirodi industrijske proizvodnje i tehnikama

upravljanja koje su pratile promene u samoj vladavini spektakla. U Komentarima odrutvu spektakla (1988), izneo sam neoborive dokaze da je nekadanja svetska pode-la spektakularnih zadataka izmeu rivalskih tabora zgusnustog i rasprenog spektakla,izrodila kombinaciju te dve forme: integrisani spektakl.

To stapanje moglo bi se izraziti neto izmenjenim tekstom teze 105Drutva spekta-kla, u kojoj sam, na osnovu situacije koja je vaila pre 1967, naglasio razliku izmeu tedve prakse: poto je Veliki raskol unutar klasne vladavine prevazien, sada bismo moglirei da je jedinstvena praksa integrisanog spektakla svet izmenila ekonomskim, a per-cepciju ljudi policijskim sredstvima pri emu je re o sasvim novoj vrsti policije.

Svet je mogao da se zvanino proglasi ujedinjenim, jer se stapanje na ekonomskom

i politikom planu ve dogodilo. tavie, sumorna perspektiva, koja preti svakoj odvo-jenoj vlasti, diktirala je potrebu da se svet ujedini jo ranije, da bi u uslovima potpunogkonsenzusa mogao da deluje kao blok, kroz jedinstvenu organizaciju svetskog trita,u isto vreme preruenog i podranog spektaklom; a opet, taj svet nikada nee biti uje-dinjen.

Totalitarna birokratija, koja u trinoj ekonomiji slui kao zamena za vladajuu klasu,nikada nije s tako malo vere gledala na svoju sudbinu. Ona je znala da e uvek biti samo ne-razvijeni oblik vladajue klase, iako je uvek elela da postane neto vie. Pre mnogo godina,teza 58 postavila je kao aksiom da se spektakl zasniva na ekonomiji obilja, a proizvodi takveekonomije u krajnjoj liniji tee dominaciji nad celim tritem spektakla.

Ta udnja spektakla ka modernizaciji i unifikaciji, zajedno sa svim drugim tendenci-jama ka pojednostavljivanju drutva, vodila je ka tome da 1989. ruska birokratija izne-


4/94

4

nada, kao po komandi, pree na ideologiju demokratije drugim reima, na diktaturuslobodnog trita i tako prizna sva prava homo spectatora (oveka-posmatraa).

Niko se na zapadu nije due od jednog dana bavio znaajem i moguim posledicamatog izuzetnog medijskog dogaaja samo jo jedan dokaz, moda izlian, o napretkutehnika spektakla. Trebalo je samo registrovati oigledan geoloki potres. Fenomen

je rutinski zabeleen, datiran i proglaen dovoljno poznatim; samo jedan prost znak pad Berlinskog Zida, besomuno ponavljan odmah je prihvaen kao zamena zasve druge nesumnjive znake demokratije.

Tokom 1991. prve posledice te spektakularne modernizacije dovele su do potpunograspada Rusije. Tako su, mnogo oiglednije nego na Zapadu, pogubne posledice optegekonomskog razvoja postale vidljive. Pometnja koja danas vlada na celom Istoku ipak

je samo posledica tog opteg razvoja. Svuda se postavlja isto strano pitanje, koje vedva veka proganja svet: kako naterati siromane da rade, kada ih jednom porazite, a svenjihove iluzije nestanu?

Teza 111, koja je uoila prve znake opadanja Rusije, iju smo konanu eksploziju

upravo ispratili, i koja je tako nagovestila skori nestanak svetskog drutva i njegovo(kako bi se to danas reklo) brisanje iz memorije kompjutera, ponudila je i jednu strate-ku procenu ija e ispravnost uskoro biti oigledna: U krajnjoj analizi, ovo uruavanjeglobalnog saveza zasnovanog na birokratskoj mistifikaciji pokazuje se i kao krajnjenepovoljno za budui razvoj kapitalistikog drutva.

Treba imati u vidu da je ova knjiga pisana sa svesnom namerom da naudi drutvuspektakla. Ipak, u njoj nema nieg preteranog.

Gi Debor, 30. jun 1992.


5/94

5

Iz predgovora za etvrto italijansko izdanje

Godine 1967. eleo sam da Situacionistika internacionala (SI) dobije teorijsku knji-gu. U to vreme SI je bila ekstremistika grupa koja je najvie doprinela povratku revo-lucionarne borbe u moderno drutvo. Bilo je lako primetiti kako se ta grupa, koja je od-nela pobedu na planu kritike teorije i veto manevrisala na terenu praktine agitacije,

pribliava vrhuncu svoje istorijske akcije. Tako se ukazala potreba za knjigom koja ebiti na raspolaganju u previranjima koja e ubrzo uslediti, ali i nastaviti da ivi i poslenjih, u duem periodu subverzivnog delovanja koje su ti nemiri otvorili. (...)

Svako ko bude paljivo itao ovu knjigu primetie da ona ne nudi nikakve garancijeo pobedi revolucije, njenom trajanju ili u pogledu tekih puteva kojima treba proi, a

jo manje o tome kako e ta revolucija, to se ponekad olako obeavalo, doneti savre-nu sreu svakome. Moj pristup, u isto vreme istorijski i strateki, daleko je od toga datvrdi kako bi ivot trebalo da bude idila liena svih nevolja i svakog zla, samo zato da

bi nama bilo ugodnije, a da su uzrok nesree ljudi samo nedela nekolicine posednikai voa. Svako je plod svojih dela, pa ako mu njegova pasivnost prostire postelju, nekase onda i izvali na nju. Najvei rezultat katastrofalnog raspada klasnog drutva jesteinjenica da je po prvi put u istoriji prevazieno pitanje da li ljudi vole slobodu ili ne.Sada e biti prisiljeni da je vole. (...)

Spektakl je svuda poinjao u prinudi, krvi i prevari, ali je obeavao bolje dane.

Verovao je da ga ljudi vole. Sada vie ne obeava nita. On vie ne kae: Ono to sevidi je dobro, ono to je dobro vidi se. Sada jednostavno kae: To je tako. On iskreno

priznaje da je nepopravljiv, iako je stalna promena promena svega to postoji u ononajgore njegova sutina. Izgubio je svaku iluziju o samom sebi. (...)

Dani ovog drutva su odbrojani. Njegovi razlozi i njegove zasluge paljivo su izva-gani i videlo se da ne preteu. Njegovo stanovnitvo je podeljeno na dve strane, odkojih jedna eli da ovo drutvo nestane.

Gi Debor, januar 1979.


6/94

6

DRUTVO SPEKTAKLA

1: Vrhunac odvajanja

U sadanje vreme, koje prednost daje znaku nad onim to je oznaeno, kopiji nadoriginalom, predstavi nad stvarnou, pojavnosti nad sutinom istinito se smatra pro-

fanim, a samo je iluzija sveta. Tanije, sveto se uveava u meri u kojoj istinito uzmie, ailuzija pojaava, tako da najviem stepenu iluzije odgovara najvii stepen svetosti.

Fojerbah, iz predgovora za drugo izdanje Sutine hrianstva

1. U drutvima u kojima preovlauju moderni uslovi proizvodnje, ivot je predstav-ljen kao ogromna akumulacijaprizora. Sve to je nekada bilo neposredno doivljavano,udaljeno je u predstavu.

2. Slike odvojene od svih aspekata ivota stapaju se u jedinstveni tok stvari, u kojemprethodno jedinstvo ivota vie ne moe biti ostvareno. Fragmentarno opaana stvar-nost regrupie se u novo, sopstveno jedinstvo, kao odvojeni lani svet, predmet pkekontemplacije. Specijalizacija slika sveta dostie vrhunac u svetu nezavisnih slika kojeobmanjuju ak i same sebe. Spektakl je konkretizovana inverzija ivota, nezavisno kre-tanje neivota.

3. Spektakl se u isto vreme ispoljava kao smo drutvo, kao deo drutva i kao sred-stvo objedinjavanja. Kao deo drutva, to je fokusna taka nae vizije i svesti. Sma i-njenica da je re o odvojenom sektoru govori o tome da se nalazimo u domenu obmanei lane svesti: jedinstvo koje spektakl postie nije nita drugo do zvanini jezik opteg

odvajanja.4. Spektakl nije samo skup slika; to je drutveni odnos izmeu ljudi posredovan

slikama.

5. Spektakl se ne moe shvatiti samo kao vizuelna obmana koju stvaraju masovnimediji. To je pogled na svet koji se materijalizovao.

6. Sagledan u celini, spektakl je u isto vreme rezultat i cilj vladajueg oblika pro-izvodnje. On nije samo dekor stvarnog sveta, ve smo srce nestvarnosti ovog dru-tva. U svim posebnim aspektima vestima, propagandi, reklami, zabavi spektakl

predstavlja vladajui oblik ivota. To je sveprisutna afirmacija ve napravljenih izbora,kako u oblasti proizvodnje, tako i u oblasti potronje vezane za tu proizvodnju. I oblik

i sadraj spektakla slue kao potpuno opravdanje uslova i ciljeva postojeeg sistema.Spektakl je i stalno prisustvo tog opravdanja, jer on uspostavlja monopol nad najveimdelom vremena koje ljudi provode van smog procesa proizvodnje.

7. Smo odvajanje je sastavni deo jedinstva sveta, globalne drutvene prakse po-deljene na stvarnost i sliku. Drutvena praksa, koja stoji naspram prividno nezavisnogspektakla, u isto vreme je i celina koja sadri taj spektakl. Ali, unutranjni rascep izo-

bliuje tu celinu, do te mere da spektakl izgleda kao njen jedini cilj. Jezik spektaklasastoji se odznakova vladajue organizacije proizvodnje znakova koji su u isto vremei krajnji proizvod te organizacije.

8. Odnos spektakla i konkretne drutvene aktivnosti ne moe se sagledati apstraktno:svaka strana te suprotnosti i sama je podeljenja. Spektakl, koji falsifikuje stvarnost,

proizvod je sme te stvarnosti. Obrnuto, stvarni ivot je materijalno proet kontempla-


7/94

7

cijom spektakla i na kraju ga potpuno upija i poinje da se ravna po njemu. Objektivnastvarnost prisutna je u oba ta aspekta. I jedna i druga strana, ustanovljene na taj nain,

preobraavaju se u sopstvenu suprotnost: stvarnost se pojavljuje u granicama spektakla,a spektakl postaje stvarnost. To uzajamno otuenje ini sutinu i temelj celokupnog

postojeeg poretka.

9. Upotpuno izokrenutom svetu, istinito je trenutak lanog.10. Pojam spektakla povezuje i objanjava irok spektar naizgled nepovezanih po-

java. Prividna razliitost i kontrasti izmeu tih pojava izviru iz drutvene organizacijepojavnosti, ispod koje treba prepoznati njenu pravu prirodu. Sagledan u njegovim okvi-rima, spektakl je afirmacija pojavnog i izjednaavanje celokupnog drutvenog ivotaljudi s tom pojavnou. Ali, kritika koja zahvata smu sutinu spektakla otkriva u njemusamo vidljivu negaciju ivota negaciju koja je postala vidljiva.

11. Da bismo opisali spektakl, njegov nastanak, nain funkcionisanja i snage kojemu se suprotstavljaju, moramo napraviti neke vetake razlike. U analizi spektakla pri-nueni smo da u izvesnoj meri koristimo jezik smog spektakla, utoliko to se kreemo

kroz oblast metodologije drutva koje sebe izraava kroz spektakl. Naime, spektakl jeu isto vreme i jezik i program nae drutveno-ekonomske formacije. To je istorijskitrenutak u kojem smo zateeni.

12. Sm spektakl predstavlja sebe kao iroku i nedostupnu stvarnost koja nikada nemoe biti dovedena u pitanje. Njegova jedina poruka glasi: Ono to se vidi je dobro,ono to je dobro vidi se. Pasivni pristanak, koji spektakl zahteva, zapravo je ve efi-kasno nametnut njegovim monopolom nad pojavnou, nainom na koji se pojavljuje,koji ne ostavlja nimalo prostora za bilo kakav odgovor.

13. Tautoloki karakter spektakla potie iz injenice da su njegov cilj i njegova sred-stva identini. To je sunce koje nikada ne zalazi nad carstvom moderne pasivnosti. Ono

pokriva ceo globus, veito se kupajui u sopstvenoj svetlosti.14. Moderno industrijsko drutvo je sutinski, a ne sluajno ili vetaki spektaku-

larno. Za spektakl vidljivi odraz vladajueg ekonomskog poretka ciljevi su nita,razvoj je sve. Spektakl ne tei niemu drugom do sebi samom.

15. Kao nezaobilazni pogon za pakovanje svega to se danas proizvodi, kao optaartikulacija principa na kojima poiva sistem i kao razvijeni ekonomski sektor, koji di-rektno proizvodi sve veu koliinu slikastvari, spektakl jeglavni proizvoddananjegdrutva.

16. Spektakl je u stanju da podredi sebi ljude, upravo zato to ih je ekonomija ve

potpuno podredila svojim ciljevima. Spektakl nije nita drugo nego ekonomija koja serazvija zbog sebe same. To je, u isto vreme, veran odraz proizvodnje stvari i izobliuju-e opredmeenje samih proizvoaa.

17. Prvi stepen u dominaciji ekonomije nad drutvenim ivotom ispoljava se kaooigledna degradacija biti u imati: ljudsko ostvarenje vie se ne izjednaava sa onim toneko jeste, ve sa onim to poseduje. U sadanjem stadijumu, kada drutvenim ivotom

potpuno dominira akumulirana ekonomska proizvodnja, dolazi do opteg pomaka odimati ka izgledati: Sveukupno imanje sada mora da obezbedi presti i postigne krajnjicilj kroz svoj pojavni oblik. U isto vreme, individualna realnost je postala drutvena, usmislu da je potpuno zavisna od drutvenih sila i oblikovana njima. Individualnoj stvar-nosti je doputeno da se pojavi samo kada zapravo nije stvarna.


8/94

8

18. Kada se stvarni svet preobrazi u pke slike, te slike postaju stvarna bia, kojaefikasno podstiu hipnotiko ponaanje. Poto je zadatak spektakla da nam preko razli-itih, specijalizovanih oblika posredovanjapokazuje svet koji se vie ne moe direktnodoiveti, on neminovno, na prostoru kojim je nekada vladao dodir, daje prednost pogle-du: najapstraktnije i najnepouzdanije ulo najbolje se prilagoava optoj apstraktnosti

sadanjeg drutva. Ali, spektakl nisu samo slike, niti samo slike i ton. To je sve to iz-mie ovekovoj aktivnosti, sve to ometa i zavarava njegovu sposobnost preispitivanjai korekcije. To je suprotnost dijalogu. Spektakl se regenerie svuda gdepredstavljanje

postaje nezavisno.

19. Spektakl nasleuje sve slabosti zapadnogfilozofskog projekta, koji je uvek nastojaoda aktivnost shvati kaopredstavu; on je vezan za neprestani razvoj tehnike racionalnosti,koju je iznedrio taj isti oblik misli. Spektakl ne ostvaruje filozofiju, on svodi stvarnost na

predmet filozofije; to je sav konkretni ivot ljudi sveden na spekulativni univerzum.

20. Filozofija, moodvojenemisli i misao odvojene moi, nikada nije bila u sta-nju da prevazie teologiju. Spektakl je materijalna rekonstrukcija religiozne iluzije.

Spektakularna tehnologija nije razvejala religiozne mitove u koje su ljudi projektovalisvoje otuene moi; ona ih je samo spustila na zemlju, tako da su ak i najsvetovnijiaspekti ivota postali neprozirni i nepodnoljivi. Lani raj, koji je nekada bio potpunanegacija zemaljskog ivota, vie se ne projektuje u nebesa; on je ugraen u sm tajivot. Spektakl je tehnoloka verzija progona ljudskih moi u onostrano; to je vrhunacovekovog unutranjeg odvajanja od samog sebe.

21. Sve dok je nunost drutveno snevana, san ostaje drutvena potreba. Spektakl jenona mora modernog drutva okovanog lancima; on, u krajnjoj liniji, izraava samoenju tog drutva za snom. Spektakl je uvar tog sna.

22. injenica da je praktina mo modernog drutva odvojena od drutva i da ini

nezavisan sektor spektakl moe se objasniti samo injenicom da toj monoj praksinedostaje vrstina i da se ona nalazi u stalnoj kontradikciji sa samom sobom.

23. U korenu spektakla nalazi se najstarija od svih drutvenih specijalizacija speci-jalizacija moi. Spektakl se specijalizovao za ulogu onog koji govori u ime svih drugihaktivnosti. To je ambasador hijerarhijskog drutva pred njim samim, koji uruuje svojuzvaninu notu na dvoru gde nikome drugom nije doputeno da govori. Tako je najmo-derniji aspekt spektakla ujedno i najarhainiji.

24. Spektakl je neprestani govor vladajueg poretka o smom sebi, njegov neprekid-ni monolog samouzdizanja, autoportret tog poretka u fazi njegove potpune dominacijenad svim aspektima ivota. Fetiistiki privid iste objektivnosti u spektakulranom od-

nosu prikriva injenicu da je u stvarnosti re o odnosima izmeu ljudi i izmeu klasa:kao da neka druga Priroda, sa svojim neumitnim zakonima, dominira celim naim okru-enjem. Ali, spektakl nije neizbena posledica tog navodno prirodnog tehnolokograzvoja. Naprotiv, drutvo spektakla je oblik koji sam bira svoj tehnoloki sadraj. Akospektakl, shvaen u ogranienom smislu masovnih medija, koji su njegova najpovr-nija manifestacija, prodire u drutvo u obliku isto tehnike aparature, treba shvatiti data aparatura nikako nije neutralna i da je razvijena u skladu sa unutranjom dinamikomsmog spektakla. Ako se drutvene potrebe epohe, u kojoj su te tehnologije razvijene,mogu zadovoljiti samo uz njihovo posredovanje, ako su upravljanje drutvom i svi kon-takti meu ljudima postali potpuno zavisni od tih sredstava za trenutnu komunikaciju,

onda je to zato to je ta komunikacijasutinski jednostrana. Svi mediji preporuujuse vladarima postojeeg poretka kao sredstvo za sprovoenje posebnih oblika upravlja-


9/94

9

nja. Drutvena podela izraena kroz spektakl neraskidivo je vezana za modernu dravu taj proizvod drutvene podele rada, koji je u isto vreme glavni instrument klasne vla-davine i koncentrisani izraz svih drutvenih podela.

25. Odvajanje je alfa i omega spektakla. Institucionalizacija drutvene podele radau obliku klasne podele je iznedrila prethodni, religiozni oblik kontemplacije: mitski

poredak kojim se svaka vlast oduvek kamuflirala. Religija je afirmisala kosmiki i on-toloki poredak, koji je odgovarao interesima gospodara, tumaei i ulepavajui sveto je drutvo trebalo, a nije moglo da obezbedi. U tom smislu, svaka odvojena vlast

je uvek bila spektakularna. Ali, nekadanja opta odanost jednoj religioznoj predstavibila je samo izraz opteg oseanja gubitka, imaginarna kompenzacija za bedu konkret-ne drutvene aktivnosti, koja se jo doivljavala kao jedini mogui uslov egzistencije.

Nasuprot tome, moderni spektakl precizno utvruje ta drutvo moe da obezbedi, alitako to strogo razdvaja mogue od doputenog. Spektakl ini ljude nesvesnim pro-mena uslova njihove praktine egzistencije. To vetako boanstvo stvara smo sebe inamee sopstvena pravila. Ono se otkriva u svojoj pravoj prirodi: kao autonomno razvi-

jena, odvojena sila, zasnovana na sve intenzivnijoj proizvodnji, koja namee sve veupodelu rada na parcijalne pokrete diktirane kretanjem maina, a za potrebe trita, kojese neprestano iri. U takvom razvoju, svaka zajednica i svaka kritika svest iezavaju;snage koje su se u tom procesu razvijale kao razdvojene jo se nisu ujedinile.

26. Opte odvajanje radnika od proizvoda rada tei da eliminie svaku zaokruenusvest o ostvarenoj aktivnosti i svaku direktnu, linu komunikaciju izmeu proizvo-aa. Sa sve veom akumulacijom odvojenih proizvoda i sve veom koncentracijom

proizvodnog procesa, dostignua te aktivnosti i komunikacija postaju monopol onihkoji upravljaju sistemom. Trijumf tog ekonomskog sistema, zasnovanog na odvajanju,

proletarizuje ceo svet.

27. Zahvaljujui uspehu takvog naina proizvodnje, iji je glavni proizvod samo od-vajanje, konkretno iskustvo, koje je u ranijim drutvima bilo vezano za ljudski rad, za-menjuje se, makar du ivica sistema, izjednaavanjem ivota sa neradnim vremenom, saneaktivnou. Ali, takva neaktivnost ni u emu nije osloboena od proizvodne aktivnosti:ona je i dalje potpuno zavisna od nje, kao nelagodno i opinjeno pokoravanje zahtevima i

posledicama proizvodnog sistema. Smo to stanje jeste jedna od posledica sistema. Nemaslobode izvan ive aktivnosti; spektakl zato ponitava svaku aktivnost, poto je celokupnastvarna aktivnost prisilno stavljena u funkciju globalne izgradnje spektakla. Na taj nain,ono to se naziva osloboenjem od rada, slobodno vreme, nije ni osloboenje od rada,niti osloboenje od sveta oblikovanog tim radom. Nijedna aktivnost koju je rad oteo ne

moe se ponovo osvojiti ako ostajemo podreeni proizvodima tog rada.28. Vladajui ekonomski sistem jezaarani krug izolacije. Njegove tehnologije za-

snivaju se na izolaciji i samo je uveavaju. Od automobila do televizije, robe kojespektakl bira da proizvodi istovremeno slue i kao oruje za efikasnu odbranu uslovakoji stvaraju usamljenu gomilu. Spektal uvek iznova stvara sopstvene pretpostavke,na sve konkretniji nain.

29. Spektakl je nastao iz izgubljenog jedinstva sveta, a ogromna ekspanzija moder-nog spektakla otkriva svu veliinu tog gubitka: pomeranje svakog individualnog rada isvih proizvoda rada u apstrakciju, savreno se uklapa u prirodu spektakla, jer je upravoapstrakcija konkretan nain njegovog postojanja. U spektaklu se deo sveta predstavlja

tom svetu kao stvaran i superioran. Spektakl je opti jezik tog odvajanja. Posmatrai


10/94

10

su povezani samo jednosmernim odnosom sa centrom koji ih razdvaja jedne od drugih.Spektakl ujedinjuje ono to je odvojeno, ali samo kao odvojeno.

30. Otuenje posmatraa, koje nesvesno poveava snagu predmeta njegove kontem-placije, odvija se na sledei nain: to vie pokuava da ga shvati, manje ivi; to sevie poistoveuje sa vladajuom predstavom o potrebi, sve manje razume vlastiti ivot i

vlastite elje. Otuenje aktivnog subjekta u spektaklu ogleda se i u injenici da njegovigestovi vie nisu njegovi; to su gestovi nekog drugog, koji mu ih predstavlja. Posmatrase nigde ne osea kod kue, jer je spektakl svuda.

31. Radnici ne proizvode sebe ve silu koja je nezavisna od njih. Uspeh takvog oblikaproizvodnje i obilje koje proizvodi, proizvoai doivljavaju kao obilje liavanja. Sa sveveim gomilanjem proizvoda njihove otuene aktivnosti, svo vreme i sav prostor postajuim strani. Spektakl je mapa tog novog sveta, koja se tano poklapa sa teritorijom koju

predstavlja. Sile koje su izmakle naoj kontroli prikazuju nam se u svoj svojoj moi.

32. Drutvena uloga spektakla je proizvodnja otuenja. Ekonomska ekspanzija sesastoji, pre svega, u irenju tog posebnog sektora industrijske proizvodnje. Rast, pod-

staknut proizvodnjom koja je sma sebi cilj, ne moe biti nita drugo do rast istog onogotuenja koje se nalazi u njenom korenu.

33. Iako odvojeni od onoga to proizvode, ljudi ipak proizvode svaki detalj svogsveta sa sve veom snagom i tako se jo vie udaljavaju od njega. to vie njihov ivot

postaje njihovo delo, to su oni vie iskljueni iz sopstvenog ivota.

34. Spektakl je kapital akumuliran do stepena u kojem postaje slika.


11/94

11

2: Roba kao spektakl

Sutina robe moe se shvatiti tek kad ona postane univerzalna kategorija dru-tva kao celine. Samo u tom kontekstu postvarenje proizvedeno robnim odnosima stie

odluuju

i zna

aj, kako za objektivni razvoj drutva, tako i za odnos ljudi prema tomdrutvu, koje potinjava njihovu svest i ini od nje samo izraz tog postvarenja S pro-

gresivnom racionalizacijom i mehanizacijom rada, to potinjavanje se samo jo viepojaava, tako da ljudsko ponaanje postaje sve manje aktivno, a sve vie kontempla-tivno

Luka,Istorija i klasna svest, 1923.

35. U osnovnoj aktivnosti spektakla integrisanju svih fluidnih aspekata ljudskeaktivnosti i njihovom prevoenju u vrsto stanje, u izokretanju svih ivih vrednosti u

isto apstraktne vrednosti prepoznajemo svog starog neprijatelja, robu. Neto, na prvipogled, tako trivijalno i oigledno, a opet tako sloeno i puno metafizikih nijansi.

36. Fetiizam robe, dominacija vidljivih i nevidljivih stvari nad drutvom, dostievrhunac u spektaklu, u kojem sav stvarni svet biva zamenjen izborom slika projektova-nih iznad njega, ali kojima ipak uspeva da se nametnu kao jedina stvarnost.

37. Svet koji nam spektakl prikazuje, u isti mah prisutan i odsutan, jeste svet robe kojidominira celim ivim iskustvom. Svet robe se tako prikazuje kakav zaista jeste, jer je njegovrazvoj identian otuenju ljudi, kako jednih od drugih, tako i od svega to proizvode.

38. Gubitak kvaliteta, tako oigledan na svakom stupnju spektakularnog jezika, odpredmeta koje glorifikuje i ponaanja kojim upravlja, potie iz sme prirode sistema,koji na svaki nain izbegava stvarnost. Robni oblik svodi sve na kvantitativni ekviva-lent. Razvija se ono to je kvantitativno i samo ono to je kvantitativno.

39. Uprkos tome to iskljuuje kvalitet, takav razvoj prolazi kroz kvalitativne pro-mene: spektakl odraava injenicu da je taj razvoj preaoprag sopstvenog obilja. Iako

je ta kvalitativna promena uzela maha samo delimiino, u nekoliko ogranienih oblasti,ona je na optem planu ve prisutna kao standard koji je roba dostigla, tako to je celu

planetu pretvorila u jedinstveno svetsko trite.

40. Razvoj proizvodnih snaga je nesvesna istorija koja je realno stvarala i menjalaivotne uslove ljudskih grupa. To je ekonomska osnova svih ljudskih poduhvata. U

prirodnim ekonomijama, pojava robnog sektora predstavljala je viak preivljavanja.Robna proizvodnja, koja podrazumeva razmenu razliitih proizvoda izmeu nezavisnih

proizvoaa, dugo je opstajala na zanatskom nivou, kao marginalna ekonomska aktiv-nost ija je kvantitativna stvarnost ostajala skrivena. Ali, gde god je robna proizvodnjanailazila na drutvene uslove u kojima su se trgovina i akumulacija kapitala odvijali nairokom planu, ona je preuzimala potpunu kontrolu nad ekonomijom. Cela ekonomija

je postala ono to je sama robna proizvodnja, u tom svom pohodu, ve bila: proceskvantitativnog razvoja. Ta stalna ekspanzija ekonomije u obliku roba pretvorila je i smljudski rad u robu, u najamni rad, uspevajui da konano ostvari stepen obilja dovoljanda rei inicijalni problem opstanka ali samo zato da bi se uvek iznova regenerisala uistom obliku, ali na viem nivou. Ekonomski rast je oslobodio drutvo pritiska pkog

preivljavanja, ali ga nije oslobodio njegovog oslobodioca. Nezavisnost robe se proi-rila na celu ekonomiju i postala njen gospodar. Ekonomija je promenila svet, ali ga je


12/94

12

promenila u svet pod vlau ekonomije. Ta lana priroda, u kojoj je ljudski rad postaootuen, zahteva da rad zauvek ostane u njenoj slubi; a poto ona sma postavlja taj za-htev i odgovara na njega, svi drutveno dozvoljeni projekti i poduhvati bivaju stavljeniu slubu njenog jaanja. Obilje roba drugim reima, obilje robnih odnosa postajenita drugo dopoveano preivljavanje.

41. Sve dok uloga ekonomije, kao osnove celog drutvenog ivota, nije bila prime-ena, niti shvaena (upravo zato to izgleda tako poznata), dominacija robe nad celomekonomijom se sprovodila na prikriven nain. U drutvima gde je stvarnih roba bilomalo ili gde su one bile teko dostupne, novac je bio prividni gospodar, predstavnikvie sile koja je ostajala nepoznata. Sa sve veom podelom rada i poetkom masovne

proizvodnje za globalno trite, koje je donela industrijska revolucija, roba je konanopostala vidljiva sila koja kolonizuje ceo drutveni ivot. U toj taki, politika ekonomijase nametnula kao dominantna nauka i kao nauka o dominaciji.

42. Spektakl je faza u kojoj roba uspeva da kolonizuje ceo drutveni ivot.Komodifikacija nije samo oigledna: mi vie ne vidimo nita drugo. Svet koji vidimo je

svet robe. Moderna ekonomska proizvodnja proiruje svoju diktaturu kako prostorno,tako i po intenzitetu. U manje industrijalizovanim regionima, njena vladavina se veispoljava kroz prisustvo nekoliko prestinih roba i imperijalistike dominacije, namet-nute iz industrijski razvijenijih regiona. Njihov drutveni prostor neprestano se zastirenovim slojevima robe. S napredovanjem druge industrijske revolucije, otuena po-tronja postaje isto toliko dunost masa, koliko i otuena proizvodnja. Celokupni dru-tveni prodati radpostaje totalna roba, iji se neprestani obrt mora odravati po svakucenu. Da bi se to postiglo, ta totalna roba mora se u fragmentiranom obliku vratiti istotako fragmentiranim pojedincima, koji su potpuno odseeni od celine proizvodnog

procesa. U tom cilju, specijalizovana nauka dominacije razbija se na ceo niz daljih spe-

cijalizacija, kao to su sociologija, primenjena psihologija, kibernetika i semiologija,koje su zaduene za nadgledanje samoregulacije svake faze tog procesa.

43. U poetnoj fazi akumulacije kapitala politika ekonomija videla je proletera is-kljuivo kao radnika, koji eli samo da obezbedi minimum uslova potrebnih za odranjesvoje radne snage, nikada ga ne posmatrajui iz perspektive njegove ljudskosti i slobod-nog vremena. Ta perspektiva vladajue klase uskoro je bila revidirana: sve vee obiljeroba dostiglo je nivo koji je zahtevao viak kolaboracije radnika. Sada, na kraju radnogdana, na radnika se vie ne gleda s prezirom, koji je ranije tako oigledno bio prisutanu svim aspektima organizacije i odravanja proizvodnje; na njih se sada gleda kao naodrasle osobe, s puno ljubaznosti i predusretljivosti, u skladu s njihovom novom ulogom,

ulogom potroaa. Humanizam robe preuzima nadlenost nad radnikovom ljudsko

u islobodnim vremenom, prosto zato to politika ekonomija sada moe i mora da preuzme

potpunu dominaciju nad tim sferama i to ba kaopolitika ekonomija. Usavreno porica-nje oveka tako preuzima vlast nad celom ljudskom egzistencijom.

44. Spektakl je neprekidni Opijumski rat1 koji se vodi zato da bi se ljudi prisilili daizjednae dobra s robama, a zadovoljstvo s pkim preivljavanjem, i koji se iri po sop-stvenim zakonima. Potroako preivljavanje mora stalno da proiruje svoj domen, upravozato to uvekpodrazumeva oseanje oskudice. Poveano preivljavanje nikada ne dolazido razreenja; ne postoji taka u kojoj bi se njegovo irenje zaustavilo, jer ono potpuno

pripada domenu oskudice: ono moe da pozlati siromatvo, ali ne i da ga prevazie.

1 Opijumski rat: Rat 1840-42, kojim je Kini nametnuta obaveza uvoza opijuma iz britanskih kolonijalnihposeda. (nap. prev.)


13/94

13

45. Automatizacija, koja je u isto vreme najnapredniji sektor moderne industrije inajverniji izraz njene prakse, primorava robni sistem da razrei sledeu kontradikciju:tehnoloka oprema, koja objektivno vodi ka eliminaciji poslova, mora u isto vreme dasauva rad kao robu i kao jedinog stvaraoca robe. Jedini nain da se izbegne ta posle-dica automatizacije (ili bilo kod drugog, manje ekstremnog naina za poveanje radne

produktivnosti), koja vodi ka smanjivanju ukupnog obima nunog radnog vremena,jeste stvaranje novih poslova. Tom cilju slui rezervna armija nezaposlenih, koja seuglavnom regrutuje za tericijarni sektor, usluge, kao pojaanje trupama zaduenim zadistribuciju i glorifikaciju najnovijih roba; na taj nain zadovoljava se jedna stvarna

potreba za sve masivnijim propagandnim kampanjama, koje treba da navedu ljude dakupuju sve nepotrebnije robe.

46. Razmenska vrednost se prvo pojavljuje kao izraz upotrebne vrednosti, ali pobedakoju odnosi koristei se svojim orujima, stvara uslove u kojima se taj oblik vrednosti

pojavljuje kao autonomna sila. Time to mobilie svu ljudsku upotrebnu vrednost ipreuzima monopol nad njenom realizacijom, razmenska vrednost uspeva da nad njom

uspostavi potpunu dominaciju. Upotrebljivost se sada vidi samo u okvirima razmene,kojoj je preputena na milost i nemilost. Razmenska vrednost, koja je u poetku bilaplaenik u slubi upotrebne vrednosti, sada preuzima inicijativu i kree u rat za ostva-renje sopstvenih ciljeva.

47. Stalno opadanjeupotrebne vrednosti, koje je oduvek pratilo kapitalistiku eko-nomiju, dovelo je do pojave novog oblika siromatva u okviru pojaanog preivlja-vanja. To siromatvo postoji uporedo sa starim oblikom siromatva, koji jo istrajavai koji se ogleda u injenici da je ogromna veina ljudi primorana da prihvati ulogunajamnih radnika, u stalnoj jurnjavi za ciljevima koje im namee sistem, i da svako odnjih zna da se tome mora potiniti ili umreti. Stvarnost te ucene injenice da ak i u

najsvedenijim oblicima (hrana, sklonite) upotrebna vrednost ima sopstvenu egzisten-ciju samo u okviru iluzije obilja poveanog preivljavanja objanjava opti pristanakna iluziju modernog oblika robne potronje. Stvarni potroa postaje potroa iluzija.Roba je materijalizovana iluzija, a spektakl njen opti izraz.

48. Upotrebna vrednost je ranije bila shvatana kao implicitni aspekt razmenske vred-nosti. Sada, u izokrenutom svetu spektakla, ona se mora eksplicitno izraziti, zato to jenjena realnost erodirala usled prekomernog razvoja robne ekonomije, ali i zato to onanastavlja da slui kao lano opravdanje za jedan lani ivot.

49. Spektakl je nalije novca. Spektakl je i sm apstraktni, opti ekvivalent za sve vrsteroba. Ali, dok je novac dominirao drutvom kao izraz opte ekvivalencije i sredstvo za

razmenu razliitih dobara ije se namene ne mogu porediti, spektakl se javlja kao moder-na dopuna novca: izraz sveta robe kao celine, koji slui kao opti ekvivalent za sve to tajsvet moe da bude i to moe da postigne. Spektakl je novac koji moe samo da segleda,

jer je u njemu sva upotrebna vrednost ve razmenjena za totalitet apstraktnih predstava.Spektakl nije samo sluga lane korisnosti, ve je i sam lana upotreba ivota.

50. Sa postizanjem ekonomskogobilja, ukupni rezultat drutvenog rada postaje vid-ljiv i na taj nain podreuje celokupnu stvarnost pojavama koje postaju primarni proi-zvod rada. Kapital vie nije nevidljivi centar koji upravlja procesom proizvodnje: on seneprekidno akumulira i iri na ceo svet u obliku vidljivih predmeta. Sveukupno irenjedrutva je njegov portret.

51. Trijumf ekonomije, kao autonomne sile, u isto vreme nagovetava njenu propast,jer sile koje je oslobodila sada mogu da eliminiu ekonomsku nunost, koja je bila ne-


14/94

14

promenljiv osnov svih ranijih drutava. Zamenjivanje te nunosti nunou neobuzda-nog ekonomskog razvoja, znai zamenjivanje zadovoljavanja osnovnih ljudskih potreba(danas jedva pokrivenih) neprestanom proizvodnjom lanih potreba, pri emu sve one, ukrajnjoj liniji, vode ka ostvarenju samo jedne lane potrebe: za odranjem vladavine eko-nomije kao autonomne sile. Ali, takva ekonomija gubi svaku vezu sa svim autentinim

potrebama sve dok dolazi iz drutveno nesvesnog, koje ne zna do koje je mere zavisno odnje. Sve to je svesno, sklono je habanju. Sve to je nesvesno ostaje nepromenjeno. Ali,

jednom osloboeno i ono poinje da se uruava. (Frojd)

52. Kada drutvo jednom shvati da zavisi od ekonomije, ekonomija poinje da zavisiod drutva. Kada podzemna snaga ekonomije dostigne taku vidljive dominacije, eko-nomija gubi svoju mo. Ekonomski Id mora biti zamenjen sa Ja. Do te promene moedoi samo iz smog drutva, iz borbe unutar drutva. Njen ishod zavisi od ishoda klasne

borbe, koja je u isto vreme proizvod i proizvoa ekonomske osnove istorije.

53. Svest o udnji i udnja za sveu su jedan isti projekat, koji u svom negativnomobliku tei ukidanju klasa i ka tome da radnici direktno raspolau svim aspektima svoje

aktivnosti. Suprotnosttom projektu je drutvo spektakla, u kojem roba sagledava smusebe u svetu koji sma stvara.


15/94

15

3: Privid jedinstva i podeljenosti

Na naemfilozofskom frontu razvila se iva polemika oko pojma jednog koje se delina dva i dva koja se spajaju u jedno. Reje o borbi izmeu pristalica i protivnika ma-

terijalistike dijalektike, o borbi izme

u dva shvatanja sveta: proleterskog i buroaskog.Oni koji osnovni zakon prirode vide u tome da se jedno deli na dva pristalice su materi-

jalistike dijalektike. Oni koji osnovni zakon vide u tome da se dva spajaju u jedno pro-tivnici su materijalistike dijalektike. Obe strane povukle su jasnu demarkacionu liniju, anjihovi argumenti su dijametralno suprotni. Na ideolokom planu, ta polemika predstav-lja odraz akutne i sloene klasne borbe koja se danas odvija u Kini i u celom svetu.

Crvena zastava (Peking), 21. septembar 1964.

54. Spektakl je u isto vreme ujedinjen i podeljen, kao i smo moderno drutvo. Svako

pojedinano jedinstvo zasniva se na nasilnim podelama. Ali, u spektaklu i sma ta kon-tradikcija dolazi u sukob sa svojim izokrenutim znaenjem: podele koje predstavlja suizraz opteg jedinstva, dok je jedinstvo koje predstavlja izraz opte podeljenosti.

55. Iako se sukobi izmeu razliitih sila za kontrolu nad istim drutveno-ekonom-skim sistemima zvanino predstavljaju kao nepomirljivi antagonizmi, oni zapravoodraavaju sutinsko jedinstvo sistema, kako na meunarodnom planu, tako i u okvirusvake nacije.

56. Prividni spektakularni sukob izmeu rivalskih oblika otuene vlasti, u isto vremeje i stvaran, utoliko to izraava neujednaenu i konfliktnu prirodu razvoja sistema, kao imanje ili vie protivrene interese klasa i grupa unutar klasa, koje prihvataju taj sistem i

koje pokuavaju da u njemu igraju to vaniju ulogu. Kao to razvoj najnaprednijih eko-nomija podrzumeva sukob izmeu razliito definisanih prioriteta, tako se i unutar totalitar-nih, dravno-birokratskih oblika ekonomskog upravljanja, kao i u zemljama u kolonijal-nom ili polukolonijalnom poloaju, javljaju izrazito divergentni oblici proizvodnje i vlasti.Primenujui kriterijume koji se pokau prikladnim, spektakl je u stanju da te suprotnosti

prikae kao potpuno razliite drutvene sisteme. Ali, u stvarnosti, to su samo posebni sek-tori, ija je sutina potpuno ukljuena u globalni sistem koji ih obuhvata u jedinstvenokretanje, koje je celu planetu pretvorilo u oblast svog delovanja: kapitalizam.

57. Drutvo koje je u isto vreme spektakl, ne dominira nerazvijenim podrujimasamo pomou ekonomske hegemonije; ono dominira njima i kao drutvo spektakla.

ak i kada izostaje odgovarajua materijalna osnova, moderno drutvo osvaja drutve-nu povrinu svih kontinenata razliitim sredstvima spektakla. Ono postavlja pozornicuza lokalnu vladajuu klasu i oblikuje njen program. Pored toga to budi udnju za pse-udodobrima, spektakl nudi i razliite oblike lane revolucije za lokalne revolucionare.Birokratski reimi nekih industrijalizovanih zemalja imaju svoje posebne oblike spek-takla, ali i oni su samo deo totalnog spektakla, koji sam sebi slui i kao lana opozicija ikao stvarna podrka. ak i ako lokalni spektakli razviju neke posebne oblike totalitarnespecijalizacije u oblasti drutvene komunikacije i kontrole, sa stanovita sistema kaoceline te specijalizacije igraju samo ulogu koja im je dodeljena u okviruglobalne pode-le spektakularnih zadataka.

58. Iako ta podela spektakularnih zadataka odrava postojei poredak kao celinu,ona je primarno usmerena ka zatiti glavnog uporita svog razvoja. Spektakl poiva


16/94

16

na ekonomiji obilja, a proizvodi takve ekonomije u krajnjoj liniji tee dominaciji nadcelim tritem spektakla, ruei sve ideoloke ili policijsko-dravne protekcionistike

barijere, koje postavljaju lokalni spektakli u svojoj tenji ka nezavisnosti.

59. Iza svetlucave spoljanosti spektakla, modernim drutvom dominira tenja ka op-toj banalizaciji, ak i tamo gde su razvijeniji oblici robne potronje naizgled umnoili

mogunost izbora izmeu razliitih uloga i predmeta. Naslee religije i porodice (ovadruga je i dalje glavni mehanizam za prenoenje klasne vladavine s generacije na gene-raciju), sa svom moralnom represijom koju nameu te dve institucije, moe se spojiti srazmetljivom tenjom ka zemaljskim nagradama, upravo zato to ivot u ovakvom svetuostaje represivan i nudi samo lane nagrade. Samozadovoljno pristajanje nastatus quomoe da koegzistira i s isto spektakularnim oblicima pobune:samo nezadovoljstvo po-

staje roba im ekonomija obilja razvije kapacitete za preradu te naroite sirovine.

60. Medijske zvezde su spektakularne predstave ivih ljudskih bia, projekcija optebanalnosti u slike moguih uloga. Kao specijalisti za prividni ivot, zvezde slue kaoobjekti poistoveivanja, koji ljudima pruaju nadoknadu za stvarnost fragmentirane

produktivne specijalizacije u kojoj zapravo ive. Uloga slavnih linosti je da predstav-ljaju razliite ivotne stilove i razliita drutveno-politika stanovita napotpuno slo-bodan nain. One otelovljuju nedostine plodove drutvenog rada tako to dramatizujusporedne proizvode tog rada, koje magijski projektuju iznad njega, kao njegove krajnjeciljeve: vlast i dokolicu, odluivanje i potronju, kao poetak i kraj tog procesa koji senikada ne dovodi u pitanje. U sluaju vlasti, vladajui reim moe sebe da personalizujeu liku neke pseudozvezde; u sluaju potronje, potroake zvezde agituju da budu pri-znate kao pseudosile koje dominiraju ivim iskustvom. Ali, ponaanje tih zvezda nijeslobodno, niti je ono to nude zaista izbor.

61. Agent spektakla koji stupa na pozornicu u ulozi zvezde je suta suprotnost indivi-

dui; on je isto toliko neprijatelj sopstvene individualnosti koliko i individualnosti drugih.Time to stupa u spektakl, kao model s kojim se treba poistovetiti, on se odrie svih auto-nomnih odlika, u tenji da se poistoveti sa optim zakonom poslunosti prema postojeem

poretku stvari. Potroake zvezde, koje se pojavljuju u obliku razliitih tipova linosti,samo pokazuju kako svaki od tih tipova ima jednak pristup oblasti potronje i da iz njemoe izvui jednako zadovoljstvo. Politike zvezde moraju posedovati pun spektar naj-vrednijih ljudskih osobina: tako su sve zvanine razlike izmeu njih ponitene njihovomzvaninom slinou, jer sve one moraju biti izuzetne u svim oblastima delovanja. Kaovoa drave, Hruov je naknadno postao general i preuzeo zasluge za pobedu u bici kodKurska, dvadeset godina nakon to se ona odigrala. Kenedi je preiveo kao govornik, koji

jeak i samom sebi odrao posmrtni govor, jer je Teodor Sorenson (Theodore Sorensen)nastavio da pie govore za njegovog naslednika, u istom onom stilu koji je znaajno do-

prineo pokojnikovoj javnoj linosti. Istaknute linosti koje personifikuju sistem poznatesu upravo zato to nisu ono to izgledaju: one stiu veliinu tako to se sputaju ispodrealnosti najbeznaajnijeg individualnog ivota i tako to svi to znaju.

62. Lani izbori koje nudi spektakularno obilje, izbori zasnovani na suprotstavljanjukonkurentskih, a ipak saveznikih spektakala, razliitih, a opet meusobno povezanihuloga (oznaenih i otelovljenih pre svega u predmetima), razvijaju se u borbu izmeuiluzornih kvaliteta, koja treba da podstakne revnosnu odanost kvantitativnim triarija-ma. Oivljavaju se i lane arhaine opozicije regionalizmi i rasizmi, koji slue kaosredstvo za sticanje magijski i ontoloki superionog statusa u okviru potroake hije-rarhije kao i beskrajni niz deliminih sukoba, od takmiarskih sportova do politikihizbora, koji stvaraju privid razigranog entuzijazma. Gde god se uspostavi potroako


17/94

17

obilje, du fasade napravljene od iluzornih uloga, javlja se jo jedan spektakularni an-tagonizam: izmeu mladih i starih. Prave odrasle osobe, ljudi koji su gospodari svojihivota, zapravo ne postoje. U isto vreme, neprestano podmlaivanje postojeeg ni nakoji nain nije odlika onih koji su danas mladi; taj mladalaki polet je prisutan samo uekonomskom sistemu, u dinamici kapitalizma. Stvari su te koje vladaju i koje su mlade,

dok se neprestano otimaju za presti i zamenuju jedne druge.63. Spektakularne podele sakrivaju jedinstvo u bedi. Ako se razliiti oblici istog otu-

enja meusobno bore pod maskom nepomirljivih antagonizama, onda je to zato to svioni poivaju na stvarnim, ali potisnutim kontradikcijama. Spektakl postoji u koncentri-

sanom i rasprenom obliku, u zavisnosti od konkretnog oblika siromatva koje u istovreme sakriva i odrava. U oba sluaja, to je uvek ista slika srenog sklada okruenogoajem i uasom, nepomino sredite bede.

64. Koncentrisani spektakl je prevashodno vezan za birokratski kapitalizam, iako se,kao tehnika za jaanje dravne vlasti, moe primeniti i u manje razvijenim ekonomijama,ali i u zemljama razvijenog kapitalizma, posebno u trenucima krize. Birokratsko vlasni-

tvo je i smo koncentrisano, utoliko to svaki birokrata stie pravo na to vlasnitvo samokao pripadnik zajednice birokrata. Poto je proizvodnja roba u birokratskom kapitalizmumanje razvijena, ona takoe poprima koncentrisan oblik: roba koju birokrate prisvajaju

je ukupan drutveni rad, a ono to prodaju drutvu je opte preivljavanje. Diktatura biro-kratske ekonomije ne ostavlja eksploatisanim masama ni deli prostora za slobodan izbor,

jer ona sma mora da pravi sve izbore; zato se svaki nezavisan izbor, bez obzira da li je reo izboru hrane ili muzike, tretira kao objava rata. Taj oblik diktature moe opstati samouz neprestanu primenu nasilja. Njegov spektakl namee sliku dobra koja saima sve tozvanino postoji, sliku koja se obino svodi na jednu linost, onu koja sistemu garantujetotalno jedinstvo. Svako je duan da prihvati magijsko poistoveivanje s tom apsolutnom

zvezdom ili da nestane. Taj gospodar nepotronje svih ostalih je herojska slika koja sakri-va apsolutnu eksploataciju, koja se sprovodi u cilju prvobitne akumulacije kapitala, stalnopodsticane nasiljem. Ako cela kineska populacija mora da izuava Maovu misao do takepoistoveivanja s njim, onda je to zato to ona ne moe da bude nita drugo. Dominionkoncentrisanog spektakla je policijska drava.

65. Difuzni, raspreni spektakl vezuje se za robno obilje, za stabilne uslove razvojamodernog kapitalizma. U njemu svaka pojedinana roba afirmie veliinu ukupne rob-ne proizvodnje, a spektakl je njen raskoni, reklamni katalog. Nepomirljivi zahtevi oti-maju se za mesto na pozornici ujedinjenog spektakla ekonomije obilja, a razliite zve-zde-robe istovremeno promoviu oprene drutvene politike. Automobilski spektakl,

na primer, tei savrenom saobraajnom protoku i tako izaziva ruenje starih gradskihoblasti, dok gradski spektakl nastoji da ih ouva kao turistike atrakcije. Ionako sumnji-

vo zadovoljstvopotronje celine tako se stalno odlae, jer stvarni potroa ima pristupsamo deliima potroakog raja, kojima, bez izuzetka, nedostaju kvaliteti celine.

66. Svaka pojedinana roba bori se za sebe. Ona osporava sve ostale robe i nastoji dase nametne svuda, kao jedini primerak svoje vrste. Spektakl je epska poema te borbe,koju ne moe da okona ak ni pad Troje. Spektakl ne opeva ljude i njihova oruja, verobe i njihove strasti. U toj slepoj borbi, svaka roba, sledei sopstvene strasti, nesvesno

podstie neto to je premauje: globalizaciju robe, koja se podudara s komodifikacijomcelog globusa. Tako dolazimo do sledeeg rezultata tog lukavstva robe: dok se svaka

pojedinana roba iscrpljuje borbom, opti robni oblik nesmetano nastavlja put ka svojojapsolutnoj realizaciji.


18/94

18

67. Zadovoljstvo vie ne dolazi iz upotrebe roba proizvedenih u ogromnim koliina-ma; u njima se uiva upravozato to su roba. Potroaa ispunjava pravi religozni zanos

prema suverenoj slobodi robe, ija upotreba postaje sama sebi svrha. Talasi entuzijazmaza odreenim proizvodima podstiu se uz pomo svih sredstava komunikacije. Nekifilm je u stanju da pokrene modnu groznicu; neki magazin, koji otkriva nova mesta

nonog ivota, pokree celu liniju novih proizvoda. Neprestano smenjivanje tih ud-ljivih trendova ukazuje na injenicu da masa roba postaje sve apsurdnija, da je smata apsurdnost postala roba. Triarije koje se dobijaju kao bonus pri kupovini nekogluksuznog proizvoda, ali koje onda poinju da se prodaju i razmenjuju kao kolekcio-narske dragocenosti, izraz su mistinog samopreputanja onostranosti robnog univer-zuma. Sakupljai tih triarija, proizvedenih samo zato da bi bile sakupljane, akumuli-raju zapravo robne oproste: slavna znamenja stvarnog prisustva robe meu vernicima.Postvareni ljudi ponosno izlau dokaze svoje intimnosti s robom. Poput starog reli-gioznog fetiizma, s njegovim grevitim napadima i udesnim izleenjima, fetiizamrobe podstie sopstvene trenutke vatrene egzaltacije. Sve to ima samo jednu svrhu:

proizvodnju navike potinjavanja.68. Lanim potrebama, koje namee moderna potronja, ne mogu se suprotstaviti

nikakve izvorne potrebe ili elje koje nisu i same oblikovane drutvom i njegovomistorijom. Ali, proizvodnja obilja roba predstavlja totalni raskid sa organskim razvojemdrutvenih potreba. Njihova mehanika akumulacija stvara bezgraninu izvetaenost,koja nadjaava svaku izvornu elju. Kumulativna snaga te autonomne izvetaenostiima za posledicufalsifikovanje celog drutvenog ivota.

69. Slika blaenog drutvenog jedinstva u potronji ipak samo odlae svest potroa-a o stvarnoj podeljenosti do njegovog sledeeg razoarenja nekom odreenom robom.Svaki novi proizvod se sveano najavljuje kao jedinstvena kreacija, koja e dramatino

skratiti put do toliko uene obeane zemlje totalne potronje. Ali, kao i u sluaju po-modnog dodeljivanja nekog naizgled aristokratskog imena, koje se na kraju daje svimpojedincima istog uzrasta, predmeti ije posedovanje obeava posebnost dospevaju umasovnu potronju samo ako su proizvod masovne proizvodnje. Svoj prestini statusti osrednji predmeti duguju tome to, makar za trenutak, dospevaju u iu drutvenogivota, slavljeni kao otkrovenje nedokuivih ciljeva proizvodnje. Ali, predmet koji je uspektaklu bio prestian, postaje obian im ga potroa a s njim i svi ostali potroai

donese kui. Uvek prekasno, on otkriva njegovu sutinsku bedu, koja je posledicabede naina njegove proizvodnje. U meuvremenu, neki drugi predmet je ve spremanda ga zameni u svojstvu predstavnika sistema, udei za svojim trenutkom slave.

70. Lani karakter tog zadovoljstva otkriva se upravo kroz neprestanu promenu pro-izvoda i optih uslova proizvodnje. Entiteti, koji se bezono predstavljavju kao vrhunacsavrenstva, bivaju zamenjeni kako u difuznom, tako i u koncentrisanom spektaklu, a

jedino to se nikada ne menja je sm sistem. Staljina su, kao i bilo koju drugu demo-diranu robu, prezrele iste one snage koje su ga prvobitno promovisale. Svaka nova lareklamne industrije preutno priznaje onu prethodnu. A sa svakim sunovratom personi-fikacije totalitarne vlasti, iluzorna zajednica, koja ga je nekada jednoglasno podravala,razotkriva se kao pka gomila usamljenika lienih iluzija.

71. Stvari koje spektakl predstavlja kao vene zasnivaju se na promeni i zato se me-njaju zajedno sa svojom osnovom. Spektakl je totalno dogmatian, a ipak nesposoban daisporui bilo kakvu vrstu dogmu. Pred njim nita nije dovoljno postojano. Ta nepostoja-nost je prirodno stanje spektakla, a opet potpuno suprotna njegovim pravim tenjama.


19/94

19

72. Nestvarno jedinstvo spektakla sakriva klasnu podelu koja prua osnov stvarnomjedinstvu kapitalistikog oblika proizvodnje. Ono to obavezuje proizvoae da uestvu-ju u izgradnji sveta, u isto vreme ih razdvaja od njega. Ono to sjedinjuje ljude osloboenelokalnih i nacionalnih ogranienja, u isto vreme ih i razdvaja. Ono to zahteva sve veuracionalnost, u isto vreme hrani iracionalnost hijerarhijske eksploatacije i represije. Ono

to stvara apstraktnu mo drutva, stvara i njegovu konkretnu neslobodu.


20/94

20

4: Proletarijat kao subjekt i predstava

Jednako pravo na sva dobra i zadovoljstva ovog sveta, unitenje svake vlasti, uki-danje svih moralnih ogranienja to su, u krajnjoj liniji, bili zahtevi koji su stajali iza

pobune od 18. marta i povelja te strane organizacije koja joj je dala svoju vojsku. Parlamentarna istraga o Pariskoj Komuni

73. Pokret koji menja postojee uslove bio je dominantna drutvena sila jo od po-bede buroazije u ekonomskoj sferi. Njegova dominacija je postala vidljiva kada je tapobeda bila ostvarena i na politikom planu. Razvoj proizvodnih snaga je uzdrmao sta-re proizvodne odnose, a celokupni statini poredak se uruio. Sve to je bilo apsolutno,

postalo je istorijsko.

74. Kada su ljudi baeni u istoriju i primorani da uestvuju u radu i borbama koji jeine, oni moraju da sagledaju svoje odnose na jasan i nedvosmislen nain. Ta istorijanema drugi cilj osim onoga to se razvija unutar nje, iako se u konanom, nesvesnomi metafizikom vienju istorijske ere smatralo da je razvoj proizvodnih snaga ono to

je smu istoriju uinilopredmetom istorijskog kretanja. S druge strane,subjektistorijemoe biti jedino samoproizvodnja ivota ivi ljudi koji postaju gospodari i vlasnicisopstvenog istorijskog sveta i sopstvenihpotpuno svesnih poduhvata.

75. Klasna borba, koju je tokom dugog revolucionarnog perioda zaotravao usponburoazije, razvijala se uporedo s dijalektikom istorijskom milju, koja se vie nijezadovoljavala tumaenjem postojeeg. Njen cilj je bilo pronalaenje naina da se po-stojee prevazie i tako ujedno odbace i svi oblici odvajanja.

76. Za Hegela pitanje vie nije bilo kako tumaiti svet, ve kako tumaiti promenusveta. Ali, poto je sebe ograniio na pko tumaenje te promene, Hegel predstavljasamofilozofsku kulminaciju sme filozofije. On je pokuao da shvati svet koji se razvija

sam po sebi. Takva istorijska misao stie uvek kasno; ostaje joj da samo retrospektiv-no objanjava ono to se ve dogodilo. Zato ta svest uspeva da prevazie odvajanje

samo na planu misli. Hegelov paradoksalni stav podreivanje smisla cele stvarnostinjenoj istorijskoj kulminaciji, uz istovremeno proglaavanje sopstvenog sistema za tukulminaciju proistie iz proste injenice da je taj mislilac buroaskih revolucija XVIIi XVIII veka u filozofiji video samo nain za izmirenje s posledicama tih revoluci-

ja. ak i kao filozofija buroaske revolucije, ona ne uspeva da obuhvati ceo proces

te revolucije, ve samo njegovu zavrnu fazu. Zato to i nije filozofija revolucije veRestauracije. (Karl Kor, Teze o Hegelu i revoluciji) Hegel je po poslednji put obaviozadatakfilozofa: glorifikaciju postojeeg; ali ono to je za njega ve postojalo kao

jedino stvarno bilo je nita manje nego celokupno istorijsko kretanje. Poto je ipakzadrao spoljanju poziciju misli, taj njen poloaj mogao je da maskira samo pomou

prethodno zacrtanog projekta Duha te apsolutne, herojske sile, koja je postigla sve toje htela i htela sve to je postigla i iji se krajnji cilj podudara sa sadanjim trenutkom.U tom procesu prevazilaenja istorijskom milju, filozofija je dola do take u kojoj jemogla da glorifikuje svet samo osporavajui ga; naime, da bi uopte govorila, morala

je da poe od pretpostavke da je celokupna istorija dola do svog krajnjeg cilja, a da je

jedini sud, koji bi mogao da utvrdi istinu, ve zatvoren.


21/94

21

77. Kada proletarijat kroz svoje akcije pokazuje da ta istorijska misao nije zaborav-ljena, njegovo osporavanjezakljuaka te misli u isto vreme potvruje njen metod.

78. Istorijska misao se moe spasiti samo ako postane praktina misao; a praksaproletarijata, kao revolucionarne klase, nije nita drugo nego ta istorijska svest kojadeluje u totalitetu svog sveta. Svi teorijski pravci revolucionarnog radnikog pokreta

Marks, ali i tirner (Max Stirner) i Bakunjin izrasli su iz kritikog sukobljavanja saHegelovom milju.

79. Marksovu teoriju nemogue je razdvojiti od Hegelove metode, ali i od revolu-cionarnog karaktera te teorije, od njene istine. U tom smislu, odnos izmeu Marksa iHegela uglavnom je bio zanemarivan i pogreno tumaen ili ak osuivan kao slabataka onoga to se kasnije tako pogreno preobrazilo u doktrinu poznatu kao marksi-zam. Berntajn (Eduard Bernstein) je posredno otkrio vezu izmeu dijalektike meto-de i agitacije u prilog istorije, kada je u svojoj knjizi Teorijski socijalizam i praktinasocijaldemokratija ukazao na nenauno predvianje skore proleterske revolucije u

Nemakoj, izneto uManifestu iz 1847: Ta istorijska autosugestija, greka kakvu ne bi

napravio ak ni najnaivniji politiki vizionar tog doba, bila bi sasvim neshvatljiva, po-sebno ako se ima u vidu da je u to vreme Marks ve ozbiljno izuavao ekonomiju, kadau njoj ne bismo prepoznali odraz antitetike Hegelove dijalektike, od koje se ni Marks,ni Engles nisu nikada potpuno oslobodili. U to vreme opteg previranja, taj uticaj se

pokazao jo fatalnijim po njihovu misao.

80. Preokret koji je Marks izveo u cilju spasavanja misli od buroaske revolucije,prenosei je u drugaiji kontekst, nije bio prosto stavljanje materijalistikog razvoja pro-izvodnih snaga na mesto Hegelovog Duha, koji hrli u susret sebi smom Duha, ija

je objektivizacija identina njegovom otuenju i ije istorijske rane ne ostavljaju oilj-ke. Naime, kada istorija jednom postane stvarna, ona vie nema cilj. Marks je razorio

Hegelov stav distanciranja od dogaaja, kao i pasivnu kontemplaciju, ne pozivajui se pritom na bilo kakvu viu, spoljnu silu. Zato je od tada jedina briga teorije da bude svesnasvojih postupaka. Nasuprot tome, dananja pasivna kontemplacija ekonomskih kretanja

predstavlja netranscendirani produetaknedijalektikogaspekta Hegelovog pokuaja dastvori zaokrueni sistem: samo dokaz da tom ekonomskom procesu, da bi opravdao sebe,nisu vie potrebni ni Hegel, niti dokazi dobijeni na isto kontemplativnom planu. To kreta-nje, koje moderno drutvo danas slavi, jeste onaj sektor sveta u kojem za misao vie nemamesta, sektoriji mehaniki razvoj efikasno dominira celim drutvom. Marksov projekat

je projekat svesne istorije, u kojem se kvantitet, nastao iz slepog razvoja isto ekonomskihproizvodnih snaga, mora preobraziti u kvalitativno prisvajanje istorije.Kritika politike

ekonomije je prviin tog kraja preistorije: Od svih instrumenata proizvodnje, najve

aproizvodna sila je sma revolucionarna klasa.

81. Marksova teorija je tesno povezana s naunom milju utoliko to i sma nastojida racionalno shvati snage koje zaista deluju u drutvu. Ali, ona ide i dalje od naunemisli; ona uva naunu misao samo tako to je stalno prevazilazi. Ona pokuava dashvati drutvene borbe, a ne drutvenezakone. Priznajemo samo jednu nauku: istori-

ju. (Nemaka ideologija)

82. Buroaska epoha, koja istoriji eli da podari nauno utemeljenje, previa inje-nicu da nauka kojom raspolae i sama nastaje na temeljima istorijskog razvoja ekono-mije. Ali, istorija sutinski zavisi od tog ekonomskog znanja sve dok ostaje samo eko-

nomska istorija. Mera u kojoj naune opservacije previ

aju uticaj istorije na ekonomiju(i ceo proces koji stalno menja vlastite naune premise), ogleda se i u aroganciji onih


22/94

22

socijalista koji su poverovali da su precizno izraunali ritam ekonomskih kriza. Sada,kada se pokazalo da neprestane intervencije politike vlasti uspevaju da spree krize,isti taj mentalitet u tome vidi osetljivu ravnoteu, koja vodi ka konanom uspostavlja-nju opte ekonomske harmonije. Projekat prevazilaenja ekonomije i upravljanja isto-rijom mora da obuhvati nauku ovog drutva, ali ne moe i sam da bude nauni projekat.

Revolucionarni pokret ostaje buroaski, sve dok smatra da aktuelnom istorijom moeupravljati sredstvima naune spoznaje.

83. Utopijski pravci socijalizma, iako istorijski zasnovani na kritici postojee dru-tvene organizacije, s pravom se nazivaju utopijskim sve dok ignoriu istoriju (to jest,sve dok ignoriu stvarne borbe i protok vremena, koji ne dotiu njihovu nepromenljivusliku srenog drutva), ali ne i zato to odbijaju nauku. Naprotiv, utopijski mislioci bilisu potpuno u vlasti naune misli ranijih vekova. Oni su predviali dovrenje i ispu-njenje tog opteg racionalistikog sistema. Sebe nisu videli kao goloruke proroke, jersu vrsto verovali u drutvenu mo naunog dokaza, tako da su ak, kao Sen-Simon,verovali u mogunost osvajanja vlasti uz pomo nauke. Zombart (Werner Sombart) se

pitao: Zato hoe da osvoje borbom ono to samo treba dokazati? Ali, nauno razu-mevanje utopista nije ukljuivalo svest da neke drutvene grupe imaju interes da odrestatus quo i da na raspolaganju imaju sve potrebne snage, kao i oblike lane svestipotrebne da se to stanje trajno odri. Njihovo poimanje stvarnosti je daleko zaostaja-lo za istorijskom realnou razvoja sme nauke, podreeno drutvenim imperativimatog razvoja, koji su odreivali ne samo koji e nalazi biti prihvaeni ve i ta uoptemoe, a ta ne moe biti predmet naunog istraivanja. Utopijski socijalisti su ostalizatoenici iznoenja istine u naunom maniru, a ta istina je za njih bila samo apstraktnaslika oblik miljenja koji se pojavio u prethodnim fazama drutvenog razvoja. Sorel(Georges Sorel) je primetio da su model za otkrivanje i izlaganje drutvenih zakonautopisti videli u astronomiji: njihovo neistorijsko shvatanje harmonije bilo je prirodna

posledica njihovog pokuaja da na drutvo primene nauku koja je najmanje zavisila odistorije. Tu harmoniju su opisivali na isti nain na koji je Njutn opisivao opte naunezakone, a srean rasplet, koji su stalno prizivali, imao je u njihovoj drutvenoj nauciistu ulogu kao i inercija u klasinoj fizici. (Graa za teoriju proletarijata)

84. Nauno-deterministiki aspekt Marksove misli je upravo ono to ju je uinilopodlonom ideologizaciji, kako za njegovog ivota, tako jo i vie u teorijskom na-sleu koje ostavio radnikom pokretu. Napredovanje istorijskog subjekta je opet biloodloeno, dok je ekonomija, ta istorijska naukapar exellence, sve vie dobijala na zna-aju kao garant svoje budue i neminovne negacije. Tako je revolucionarna praksa, je-dini pravi faktor te negacije, bila sve vie potiskivana iz teorijskih razmatranja. Najveavanost je pridavana strpljivom prouavanju ekonomskog razvoja, a sva patnja koju jetaj razvoj nosio sa sobom bila je doekivana s hegelovskom smirenou. Rezultat je

bilo groblje dobrih namera. Sada je jasno da se, u skladu s naukom o revoluciji,svest uvek javlja prerano i da mora biti promiljena. Istorija je pokazala da nismo biliu pravu, ni mi, niti oni koji su mislili kao mi, pisao je Engels 1895. Postalo je jasno da

je ekonomski razvoj irom kontinenta u to vreme bio daleko od zrelosti. Tokom celogivota Marks je gradio doslednu teoriju, ali izlaganje te teorije odvijalo se na terenuvladajue misli, kao kritika posebnih disciplina, pre svega politike ekonomije, glavnenauke buroaskog drutva. Upravo u tom osakaenom obliku, koji je kasnije prihvaenkao ortodoksan, Marskova teorija je postala marksizam.

85. Slabosti Marksove teorije prirodno su vezane za slabosti revolucionarne borbeproletarijata tog vremena. Nemaka radnika klasa nije ostvarila revoluciju iz 1848.


23/94

23

godine; pariska Komuna bila je poraena u izolaciji. Samim tim, ni revolucionarnateorija nije mogla biti potpuno ostvarena. injenica da je Marksu uglavnom ostajaloda tu teoriju brani i dalje usavrava u itaonici Britanskog muzeja, imala je obogaljuju-e posledice na samu teoriju. Marksovi nauno izvedeni zakljuci o buduem razvojuradnike klase, zajedno sa organizacionom praksom koja se oslanjala na te zakljuke,

postali su prepreke s kojima se proleterska svest suoila u kasnijem periodu.86. Teorijski nedostaci naune odbrane proleterske revolucije (kako u sadraju, tako

i u obliku u kojem je bila izloena) u krajnjoj liniji proistiu iz poistoveivanja proleta-rijata s buroazijom u tenji ka revolucionarnom osvajanju vlasti.

87. Marks je jo uKomunistikom manifestu pokuao da dokae legitimnost prole-terske vlasti, navodei kao argument uzastopne pokuaje njihovih prethodnika, to ga

je vodilo ka preteranom pojednostavljivanju istorijske analize i njenom svoenju nalinerani prikaz razvoja oblika proizvodnje, u kojem klasna borba nuno vodi ili karevolucionarnom preobraaju celog drutva ili ka meusobnom unitenju sukobljenihklasa. Ipak, istorijske injenice govore da je azijatski nain proizvodnje (kako ga

je Marks nazivao na drugim mestima) opstao u skoro neizmenjenom obliku uprkossvim klasnim sukobima, da slugama nikada nije uspelo da zbace feudalne gospodarei da nijedna pobuna robova u antikom svetu nije vodila ka vladavini slobodnih ljudi.Taj linerani prikaz previa injenicu da je buroazija jedina revolucionarna klasa koja

je ikada pobedila, da je to jedina klasa za koju je razvoj ekonomije bio istovremeno iuzrok i posledica dolaska na vlast. Isto pojednostavljivanje vodilo je Marksa ka zapo-stavljanju ekonomske uloge drave u upravljanju klasnim drutvom. Uspon buroazije

je oslobodio ekonomiju od drave, ali samo utoliko to je prethodno stanje bilo orueklasne represije unutarstatine ekonomije. Buroazija je prvobitno razvila sopstvenu,nezavisnu ekonomsku mo, u prelaznom periodu u kojem je drava poela da slabi, a

feudalizam poeo da naruava ravnoteu izmeu razliitih drutvenih snaga. S drugestrane, moderna drava, ija je trgovaka politika poela da prua podrku razvoju bur-oazije i koja se razvila u dravu same buroazije, tokom liberalne (laissez-faire) epo-he, postepeno je izrasla u centralnu silu planskog upravljanja ekonomskim procesom.Marksu je ipak uspelo da opie bonapartistiki prototip moderne dravne birokratije,stapanje kapitala i drave u nacionalnu vlast kapitala nad radom, javnu silu stvorenu ucilju odravanja drutvenog podanitva oblik drutvenog poretka u kojem buroazijaodbacuje sav istorijski ivot, osim onog svedenog na ekonomsku istoriju stvari, izlauitako i sebe osudi na politiku nitavnost, kao i sve druge klase. Ovde se ve naziredrutveno-politika osnova modernog spektakla, koja negativno ukazuje na to da je

proletarijat samopretendentna istorijski ivot.

88. Jedine dve klase kojima se bavi Marksova teorija, dve iste klase kojima je posve-ena celokupna analizaKapitala, jesu buroazija i proletarijat. To su jedine dve revolucio-narne klase u celoj istoriji, ali koje deluju u vrlo razliitim uslovima. Buroaska revolucija

je okonana; proleterska revolucija je i dalje neostvaren projekat, koji se oslanja na ranijerevolucije, ali koji se od svih njih kvalitativno razlikuje. Ako se previdi originalnostisto-rijske uloge buroazije, onda je lako prevideti i konkretnu originalnost proleterskog pro-

jekta, koji nee postii nita ako ne razvije sopstvenu zastavu i ne prepozna svu veliinusvog zadatka. Buroazija je dola na vlast jer je to bila klasa koja je razvijala ekonomiju.Proletarijat ne moe da razvije vlastiti, novi oblik vlasti, ako ne postane svesna klasa.Razvoj proizvodnih snaga, sam po sebi, ne garantuje sticanje te moi ak ni posredno,

usled sve veeg liavanja koje taj razvoj povlai za sobom. Tom cilju ne slui ni osvajanjedravne vlasti u jakobinskom stilu. Proletarijat ne moe da iskoristi nijednu ideologiju


24/94

24

koja svoje posebne ciljeve lano predstavlja kao opte, jer se on ne moe zadovoljiti nijednom deliminom stvarnou kao svojom sopstvenom.

89. Ako se Marks, posebno za vreme svog aktivnog uea u proleterskoj borbi,previe oslanjao na naune metode, do te mere da je stvorio intelektualnu osnovu zailuziju ekonomizma, jasno je da on lino nije imao takvih iluzija. U uvenom pismu od

7. decembra 1867. godine, koje je pratilo jedan kritiki osvrt naKapital a koje je smnapisao, sa idejom da ga Engels predstavi tampi kao delo jednog protivnika Marks

je jasno ukazao na ogranienja svoje nauke: Line sklonosti autora (koje su mu mo-da nametnuli njegova politika uverenja i prolost), naime, nain na koji on lino vidii predoava krajnje posledice sadanjih kretanja i drutvenih procesa, nemaju veze snjegovom javno publikovanom analizom. Ograujui se tako od tendencioznih za-kljuaka sopstvene objektivne analize, uz ironiju onog moda, povodom vannau-nih izbora koji su mu navodno bili nametnuti, Marks je posredno otkrio metodolokiklju koji povezuje ta dva aspekta njegove misli.

90. Spajanje znanja i akcije mora se sprovesti unutar same istorijske borbe, tako da se

oni neprestano uzajamno potvruju. Proletarijat je bio formiran kao subjekat koji u tomprocesu organizuje revolucionarnu borbu i reorganizuje drutvo u trenutku revolucije toje taka u kojoj se moraju stvoritipraktini uslovi za formiranje svesti, uslovi u kojimase teorija prakse potvruje kao praktina teorija. Ali, revolucionarna teorija je doslovnoignorisala to kljuno pitanje organizacije tokom celog perioda formiranja radnikog po-kreta, kada je ta teorija jo uvek imala jedinstven karakter nasleen od istorijske misli(i kada je s pravom pretendovala da se razvije u jedinstvenu istorijskupraksu). Umestotoga, pitanje organizacije je postalo najslabija taka radikalne teorije, oblast konfuzije,koja je vodila ka povratku na hijerarhijske i etatistike taktike pozajmljene od buroaskerevolucije. Oblici organizacija radnikog pokreta, nastali iz tog teorijskog nehata, pokua-

li su da odre jedinstvo teorije, razbijajui se na specijalizovane i fragmentirane discipli-ne. Ta ideoloki otuena teorija nije vie bila u stanju da prepozna praktinu opravdanostjedinstvene istorijske misli, koju je zapravo izdala, posebno kada se opravdanost njenogpostojanja iskazivala u spontanim pobunama radnike klase; ona je ak aktivno doprino-sila potiskivanju svakog izraza ili seanja na to jedinstvo. A upravo ti istorijski oblici, kojisu nastajali u samoj borbi, bili su jedini praktian teren na kojem je teorija mogla da se

potvrdi. Upravo ti oblici su bili ono to je nedostajalo teoriji, samo to ta potreba nije bilaformulisana i teorijski. Sovjet, na primer, nije bio teorijsko dostignue. Ako se vratimo jodalje u prolost, vidimo da se najvea teorijska istina Meunarodnog radnikog udruenjanalazi u samom njegovom praktinom postojanju.

91. Poetni uspeh Prve internacionale omogu

io je da se oslobodi svih zbunjuju-ih uticaja vladajue ideologije koji su preiveli unutar nje. Ali, poraz i progon koji

su ubrzo usledili, izbacili su na povrinu sukob izmeu dva razliita vienja proleter-ske revolucije, od kojih je svako imalo jedan autoritaran aspekt koji je blokirao mo-gunost svesnog samoosloboenja radnike klase. Rascep izmeu pristalica Marksa iBakunjina, koji je uskoro postao nepremostiv, nastao je oko dva pitanja: pitanja vlastiu buduem revolucionarnom drutvu i pitanja organizacije sadanjeg pokreta, pri emu

je svaki od suparnika kasnije potpuno promenio svoje stavove. Bakunjin je odbaciokao iluziju stav da se klase mogu ukinuti primenom autoritarnih sredstava na dravnuvlast, upozoravajui da bi to vodilo ka ponovnom uspostavljanju vladajue birokratskeklase i ka diktaturi onih koji sebe smatraju najupuenijima. Marks, koji je verovao da

e zajedniko sazrevanje ekonomskih kontradikcija i radnike svesti u demokratskimuslovima ograniiti ulogu proleterske drave na kratku, prelaznu fazu, neophodnu da bi


25/94

25

se uvrstili novi drutveni odnosi, osudio je Bakunjina i njegove sledbenike kao autori-tarnu, konspirativnu elitu, koja sebe svesno stavlja iznad Internacionale, sa sumanutim

planom da drutvu nametne neodgovornu diktaturu najrevolucionarnijih elemenata (ilimakar onih koji su sebe smatrali takvima). Svoje sledbenike Bakunjin je zaista mobi-lisao na toj osnovi: Usred opte bure mi treba da budemo nevidljivi vodii revolucije,

ne pomou bilo kakvog vidljivog oblika vlasti, ve pomou kolektivne diktature naeAlijanse diktature bez ikakvih oznaka, naziva i zvaninog statusa, a opet jo monije,upravo zato to nee imati nijedno od pojavnih obeleja vlasti. Tako su se te dve ideo-logije radnike klase nale nepomirljivo sukobljene, svaka sa svojom delimino tanomkritikom, ali sa izgubljenim jedinstvom istorijske misli i pretenzijom da se nametnu kaoideoloki autoriteti. Mone organizacije poput nemake Socijaldemokratije i Federacijeiberijskih anarhista (FAI) verno su sluile svaka svojoj ideologiji, a posledice su svuda

bile drugaije od onoga to se elelo.

92. injenica da su anarhisti videli ciljeve proleterske revolucije kao neposrednoostvarive, izraava svu snagu i slabost borbe kolektivistikih anarhista (jedine stru-

je anarhizma koju treba uzeti ozbiljno; pretenzije individualistikih oblika anarhizmaoduvek su bile smene). Od istorijske misli moderne klasne borbe anarhisti su preu-zeli samo zakljuke; njihovo iskljuivo insistiranje na tim zakljucima bilo je dopu-njeno svesnom ravnodunou prema pitanju metode. Njihova kritika politike borbe

je samim tim ostajala apstraktna, dok je njihova posveenost borbi na ekonomskomplanu bila usmerena ka prividu konanog reenja, koje se, po njima, moglo postiijednim udarcem, na dan generalnog trajka ili opte pobune. Anarhisti su bilipotpunoposveeni ostvarenju jednog ideala. Anarhizam ostaje samo ideoloka negacija dravei klasnog drutva upravo onih drutvenih uslova koji i podstiu odvojene ideoloke

pristupe. To je ideologija iste slobode, koja sjedinjuje sve i odbacuje svaku predstavu oistorijskom zlu. To sjedinjavanje svih deliminih zahteva u jedan, sveobuhvatan zahtev

predstavlja najvei doprinos anarhista, koji su odbacili postojee stanje sa stanovitaivota kao celine, a ne samo iz nekog ogranienog, specijalizovanog kritikog ugla. Ali,

poto se to sjedinjavanje videlo samo kao apsolutno, u skladu sa individualnim hirom ibez davanja prednosti nekom odreenom nainu aktuelizacije, anarhizam je bio osuenna propast kao suvie nedosledan. U svakoj konkretnoj borbi anarhizam se pozivao nauvek istu, sveobuhvatnu lekciju, u kojoj je video dovoljnu i sasvim dovrenu platfor-mu celog pokreta. To stanovite izrazio je i Bakunjin u pismu iz 1873. godine, kada jenapustio Federaciju Jure: U prethodnih devet godina Internacionala je razvila sasvimdovoljno ideja da spasi svet, samo kada bi ga ideje mogle spasiti. Izazivam svakog kotvrdi da ima neku novu. Nema vie vremena za ideje, vreme je za akciju. Taj stav bez

sumnje sledi proletersku istorijsku misao da se ideje moraju staviti u praksu, ali zatopotpuno naputa istorijski teren, sa uverenjem da su odgovarajui oblici tog prelaska napraksu ve pronaeni i da se nikada nee promeniti.

93. Anarhisti, koji su svojim ideolokim uverenjima sebe jasno izdvojili od ostatkaradnikog pokreta i sami su reprodukovali to odvajanje kompetencije u sopstvenimredovima, stvarajui tako uslove koji pogoduju neformalnoj dominaciji svake pojedineanarhistike organizacije nad svojim lanstvom, oliene u njihovim vodeim propagan-distima i ideolozima, specijalistima, iji su osrednji intelektualni dometi bili dodatnoogranieni stalnim pozivanjem na nekoliko veitih istina. Ideoloka odanost anarhistadonoenju jednoglasnih odluka, utrla je put nekontrolisanim manipulacijama tihspeci-

jalista za slobodu. Revolucionarni anarhizam je oekivao istu jednoglasnost, postignu-tu istim sredstvima i od masa nakon njihovog osloboenja. Pored toga, odbijanje anar-


26/94

26

hista da uzmu u obzir velike razlike u poloaju razliitih manjina ukljuenih u aktuelneborbe, a zatim i u postrevolucionarnu zajednicu slobodnih ljudi, stalno ih je vodilo uizolaciju, posebno kada bi se ukazala potreba za donoenjem kolektivnih odluka; to se

potvrdilo u bezbrojnim anarhistikim pobunama u paniji, koje su na lokalnom nivoutrpele poraz za porazom.

94. Ta iluzija, na kojoj je izvorni anarhizam manje ili vie jasno insistirao, potieiz uverenja da je revolucija tu, odmah iza ugla, i da e trenutno ostvarenje te revoluci-

je dokazati svu ispravnost anarhistike ideologije, kao i oblika praktine organizacijerazvijenih u skladu s tom ideologijom. Godine 1936. anarhizam je zaista uspeo da po-krene drutvenu revoluciju, koja je predstavljala najnapredniji izraz proleterske snageikada ostvaren. Ali, ak i u tom sluaju, treba imati u vidu da je opti ustanak poeo kao

pka odbrambena reakcija na pokuaj vojske da izvede pu. Pored toga, oklevanje da serevolucija izvede u potpunosti, jo u prvim danima borbe zato to je Franko ve kon-trolisao polovinu zemlje i bio snano podravan sa strane, zato to je ostatak meuna-rodnog proleterskog pokreta ve bio poraen i zato to je antifaistiki blok ukljuivao

razliite buroaske snage i etatistike radnike partije pokazuje da je organizovanianarhistiki pokret bio nesposoban da proiri delimina dostignua revolucije i da ihzatim odbrani. Njegovi priznati lideri su postali ministri, taoci buroaske drave, kojane samo da je unitila revoluciju, ve je nastavila da gubi i u graanskom ratu.

95. Ortodoksni marksizam Druge internacionale je bio nauna ideologija socijali-stike revolucije, koja je svu istinu poistovetila sa objektivnim ekonomskim procesima,a sebi stavila u zadatak da radnicima, edukovanim kroz njihove organizacije, dokae svuneumitnost tih procesa. Ta ideologija oivljava neku vrstu vere u mo pedagoke demon-stracije, koju smo sretali jo kod socijalista-utopista, u kombinaciji s kontemplativnimsagledavanjem istorijskog toka. Taj stav je bio lien i hegelovske dimenzije istorijskog to-

taliteta i statine slike totaliteta koju su razvili utopisti (a najraskonije Furije). Taj naunistav, koji je uspeo samo da oivi tradicionalnu dilemu izmeu simetrinih etikih opcija,prisutan je i u Hilferdingovom (Rudolf Hilferding) apsurdnom zakljuku da razumevanjeistorijske nunosti socijalizma ne daje nikakve smernice o praktinom stavu koji bi tre-

balo zauzeti. Naime, jedno je shvatiti da je neto neminovno, a neto sasvim drugo stavitisebe u slubu te neminovnosti. (Finanzkapital) Oni kojima nije uspelo da shvate da su,za Marksa i revolucionarni proletarijat, jedinstvena istorijska misao i praktian stav kojitreba zauzeti bili jedno, zavrili su kaortve prakse koju su usvojili.

96. Ideologija socijaldemokratskih organizacija stavila je te organizacije pod kontro-luprofesora zaduenih za edukaciju radnike klase, a oblik organizacije odgovarao je

toj vrsti pasivnog sledbenitva. Uee socijalista iz Druge internacionale u politi

kimi ekonomskim borbama bilo je nesumnjivo vrlo konkretno, ali u isto vreme i duboko

nekritiko. Bila je to neskriveno reformistika praksa u ime iluzorne revolucije. Ovaideologija revolucije bila je podrivena sopstvenim proklamovanim uspesima. Izdizanjesocijalistikih novinara i parlamentarnih predstavnika iznad ostatka pokreta, podstaklo

je te aktiviste, koji su ionako bili regrutovani meu buroaskom inteligencijom, dabrzo usvoje i buroaski ivotni stil.ak su i industrijski radnici, regrutovani u borbamapo fabrikama, pod uticajem sindikalne birokratije postajali brokeri radne snage, iji jejedini zadatak bio da tu robu prodaju po dobroj ceni. Da bi ta aktivnost makar liilana revolucionarnu, kapitalizam bi morao da se pokae nesposobnim da je tolerie naekonomskom planu; ali, pokazalo se da kapitalizam nije imao nikakvih problema sa

tolerisanjem tog legalistikog politikog izraza. Nauna ideologija socijaldemokrata je


27/94

27

tvrdila da kapitalizam nee moi da tolerie ove ekonomske antagonizme, ali istorija jeuporno dokazivala suprotno.

97. Berntajn, socijaldemokrata veoma nesklon ideologiji, ali zato vrlo privren me-todologiji buroaske nauke, bio je makar dovoljno iskren da ukae na tu kontradikciju(prisutnu i kod reformistikog pokreta engleske radnike klase, koji se nikada nije op-

tereivao bilo kakvim revolucionarnim zahtevima). Ali, sm istorijski razvoj je pruiokonani dokaz. Iako pun iluzija svih vrsta, Berntajn je tvrdio da kriza kapitalistikognaina proizvodnje nee udesno uveati snagu socijalista, koji su eleli da preuzmu re-voluciju oslanjajui se upravo na to ortodoksno vienje toka dogaaja. Tokom dubokihdrutvenih previranja pokrenutih Prvim svetskim ratom, to je zaista dovelo do buenjaradikalne svesti, u najmanje dva navrata se pokazalo da socijaldemokratska hijerarhijanije u stanju da nemakim radnicima prui edukaciju koja bi ih preobrazila u teoretia-re: prvi put, kada je ubedljiva veina lanova partije podrala imperijalistiki rat; drugi

put, kada je partija skrila ustanak spartakovaca. Bivi radnik, Ebert (Friedrich Ebert),koji je postao jedan od socijaldemokratskih voa, oigledno je ostao dobar hrianin,

kada je govorio da revoluciju mrzi isto koliko i greh. Pored toga, pokazao se i kaopravi vesnik predstavnikog socijalizma, koji se uskoro razvio u smrtnog neprijateljaproletarijata u Rusiji i drugde, kada je sasvim precizno izrazio sutinu tog novog oblikaotuenja: Socijalizam znai mnogo rada.

98. Kao marksistiki mislilac, Lenjin je bio samo verni i dosledni sledbenik Kauckog,koji je revolucionarnu ideologiju ortodoksnog marksizma primenio na postojeeuslove u Rusiji, na koje se nije mogla primeniti reformistika praksa Druge internacio-nale. U ruskim uslovima, boljevika praksa upravljanja proletarijatom spolja i pomoudisciplinovane, podzemne partijske organizacije predvoene intelektualcima, profesi-onalnim revolucionarima, postala je nova profesija, koja se nije uklapala ni u jedan

postojei profesionalni sektor kapitalistikog drutva (caristiki reim oigledno nijebio u stanju da tu postigne bilo kakav kompromis). Tako su boljevici postali jediniprofesionalci u oblasti totalne drutvene dominacije.

99. S pribliavanjem rata i kolapsom internacionalne socijaldemokratije pred iza-zovom tog rata, autoritarni ideoloki radikalizam boljevika pokazao se sposobnim dasvoj uticaj proiri irom sveta. Krvavi poraz demokratskih iluzija radnikog pokreta

pretvorio je ceo svet u Rusiju, dok je boljevizam, kao vlasnik jedinog revolucionarnogprodora ostvarenog u tom kriznom periodu, ponudio svoj hijerarhijski i ideoloki modelproletarijatu svih zemalja, pourujui ga da se svojoj vladajuoj klasi to pre obrati naruskom. Lenjin nije prigovarao marksizmu Druge internacionale zbog toga to je bio

revolucionarna ideologija, ve

zato to je prestao da bude revolucionarna ideologija.100. Istorijski trenutak u kojem je boljevizam trijumfovao u Rusijiza sebe, a soci-jaldemokratija vodila pobedniku bitkuza stari svet, oznaava konano uspostavljanjeonog stanja stvari koje se nalazi u srcu dominacije modernog spektakla:predstavljanjeradnike klase je postalo njen najvei neprijatelj.

101. U svim prethodnim revolucijama, pisala je Roza Luksemburg u Die RoteFahne od 21. decembra 1918, protivnici su se suoavali otvoreno i direktno: klasa pro-tiv klase, program protiv programa. U ovoj revoluciji, trupe koje tite stari poredak ne

bore se pod znamenjima vladajue klase, ve pod zastavom socijaldemokratske parti-je. Kada bi se glavno pitanje ove revolucije postavilo otvoreno i direktno kapitalizam

ili socijalizam? ogromna veina proletera ne bi imala imala nikakvih dilema. Takoje, samo nekoliko dana pre konanog unitenja, radikalna struja nemakog proletarijata


28/94

28

otkrila tajnu novih uslova stvorenih celim dotadanjim razvojem (emu je znaajno do-prinelo i predstavljanje radnike klase): spektakularnu organizaciju odbrane vladajuegporetka, drutvenu oblast kojom vladaju prividi, gde se nijedno glavno pitanje viene moe postaviti otvoreno i direktno. U toj taki, revolucionarno predstavljanje pro-letarijata je postalo glavni razlog i najvanija posledica opteg falsifikovanja drutva.

102. Organizacija proletarijata po boljevikom modelu bila je, u isto vreme, posledicanazadnih uslova u Rusiji i odustajanja radnika iz razvijenijih zemalja od revolucionarne

borbe. Ti nazadni uslovi pogodovali su i naglaavanju kontrarevolucionarnih aspekata,koje je ovaj oblik organizacije nesvesno ukljuivao jo od svojih poetaka. Uzastopnineuspesi evropskih radnikih pokreta da iskoriste zlatnu priliku koja se ukazala u periodu19181920. (neuspeh koji je podrazumevao i nasilno unitenje sopstvene radikalne ma-njine), samo su pomogli konsolidaciju boljevike vlasti i omoguili tom lanom dosti-

gnuu da se celom svetu predstavi kaojedino mogue proletersko reenje. Preuzimajuimonopol nad dravom, kao jedini predstavnik i branilac vlasti radnike klase, boljevika

partija je nala opravdanje za sebe i postala ono to je ve bila: partija vlasnika proletari-

jata, koja je temeljno iskorenila sve prethodne oblike vlasnitva.103. Tokom dvadeset godina, razliite socijaldemokratske struje u Rusiji vodile su

beskrajnu debatu o uslovima koji bi mogli dovesti do pada carizma slabost buroazije,veinsko seosko stanovnitvo i potencijalno odluujua uloga proletarijata, koji je ve

bio grupisan i spreman za borbu, ali koji je inio samo manji deo populacije. Tu debatuje u praksi razreio inilac koji se nije pojavljivao ni u jednoj hipotezi: revolucionarnabirokratija, koja se stavila na elo radnike klase, osvojila je vlast i nastavila da nameenovi oblik klasne dominacije. isto buroaska revolucija nije bila mogua; prie o de-mokratskoj diktaturi radnika i seljaka bile su najobinije zamajavanje; u isto vreme, vlast

proleterskih sovjeta nije mogla da se odri pod pritiskom klase malih zemljoposednika,

nacionalne i internacionalne Bele reakcije, ali i sopstvenih predstavnika, odvojenih i otu-enih u obliku partije radnike klase, koja je preuzela potpunu kontrolu nad dravom,ekonomijom, svim oblicima i sredstvima izraavanja, a uskoro i nad mislima ljudi. Teorijao permanentnoj revoluciji, koji su promovisali Trocki i Parvus, a koju je Lenjin usvojioaprila 1917. godine, pokazala se kao jedina prihvatljiva teorija za zemlje s minimalno ra-zvijenom buroazijom, ali je i tu postala istinita tek s pojavom do tada nepoznatog faktora

birokratske klasne vlasti. U brojnim raspravama unutar boljevikog vostva, Lenjin sepokazao kao najdosledniji zagovornik centralne, diktatorske vlasti koncentrisane u ruka-ma tog vrhovnog, ideolokog predstavnika. Lenjinu je uspevalo da uvek bude u pravu, usmislu da je bez izuzetka podravao upravo ona reenja proistekla iz ranijih izbora ma-njine koja je sada imala apsolutnu vlast: demokratiju, koja je bila uskraena seljacima uz

pomo drave, sada je trebalo uskratiti i radnicima, a zatim i komunistikim sindikalnimvoama, svim obinim lanovima partije i konano kadrovima iz najviih slojeva partij-ske hijerarhije. Na Desetom kongresu, kada je Krontatski sovjet ve bio vojno poraeni sahranjen pod pravom salvom optubi, Lenjin je napao radikalne birokrate koji su seizdvojili u frakciju radnike opozicije i uputio im ultimatum iju je logiku Staljin ka-snije proirio na apsolutnu podelu sveta: Moete biti ovde s nama ili protiv nas, napolju,s pukama u rukama, ali ne i nekakva opozicija Imali smo dovoljno opozicije.

104. Posle Krontata, birokratija je konsolidovala svoju poziciju jedinog vlasnikasistema dravnog kapitalizma na unutranjem planu kroz privremeni savez sa selja-cima (Nova ekonomska politika), a na spoljanjem pomou radnika mobilisanih u

birokratske partije Tree internacionale kao podrkom ruskoj diplomatiji, sabotirajuiceo revolucionarni pokret i podravajui buroaske reime, radi sticanja vee sigurno-


29/94

29

sti na meunarodnom planu (reim Kuomintanga u Kini 19251927, Narodni Front upaniji i Francuskoj, itd.). U sledeoj fazi birokratski reim je nastavio da uvrujevlast izlaui seljake teroru, u okviru primitivne akumulacije kapitala, najbrutalnijeu istoriji. Industrijalizacija iz vremena Staljinove vladavine otkrila je krajnje namere

birokratskog sistema: nastavak vladavine ekonomije i ouvanje sme sutine trinog

drutva rada kao robe. Ali, taj proces je ukazao i na nezavisnost ekonomije: ekonomi-ja je uspostavila potpunu dominaciju nad drutvom i pokazala se sposobnom da odriklasnu vladavin

debord drustvo spektakla a4 1967

Documents