SEMINARSKI RAD

TEMA: AKCIONARSKO DRUŠTVO

AKCIONARSKO DRUŠTVO

1.Pojam i značaj akcionarskog društva

Akcionarsko društvo je društvo koje osnivaju pravna ili fizička lica

radi obavljanja određene privredne delatnosti, koje ima osnovnu glavnicu

kapitalakoja je podeljena na akcije određene nominalne vrdenosti.

Osnivači unose uloge u društvo a ono im za to izdaje akcije. Akcionarsko

društva su takav oblik udruživanja kapitala u kojem se može doći do

novca bez obaveze njegovog vraćanja ili plaćanja kamate. Akcionarska

društva su vrlo rasprostranjeni oblik trgovačkih društava. Predstavlja

najrazvijeniji i najznačajniji oblik trgovačkih društava.

2.Karakteristike akcionarskih društava

Akcionarsko društvo ima nekoliko osnovnih pravnih karakteristika.

Postoji nekoliko termina za njihovo označavanje. Naš zakon o

1

preduzećima usvojio je termin „ akcionarsko društvo“ ( AD ), ali se u

praksi koristi i termin „ deoničko društvo“ ( DD ). Zavisno od toga kako

se upotrebljava naziv za ovo društvo određuje se i naziv člana društva :

„ akcionar“ kao član akcionarskog društva, deoničar u deoničkom

društvu. Akcionarsko društvo je tipično društvo kapitala jer u njemu

odlučuje kapital, a ne lična svojstva članova društva. To su otvorena

društva jer su akcije prenosive. Zbog toga se personalni sastav članova

društva može lako i brzo menjati.

Akcionarsko društvo ima glavnicu kapitala koja je podeljena na

akcije koje imaju nominalnu vrednost. Glavnica kapitala obrazuje se

unošenjem uloga u društvu. Zbir svih akcija čini osnovni kapital društva.

Akcionarsko društvo posluje pod realnom firmom. Samo izuzetno

društvo može da posluje pod firmom dominantnog akcionara.

3. Osnivanje akcionarskog društva

Akcionarsko društvo mogu da osnuju domaća ili strana pravna lica

i fizička lica. Naš zakon nije odredio najmanji broj osnivača ali ih obično

ima više osim u slučaju jednopersonalnog društva. Pojam osnivača treba

razlikovati od pojma člana društva jer svaki osnivač ne mora da bude i

član društva, kao što ni svaki član društva ne mora da bude osnivač.

Osnivači su prvi članovi društva ali se kasnije može menjati struktura

članstva društva. Akcionarsko društvo se smatra osnovanim kad se upiše

u sudski registar. U sudski registar se upisuju podaci koje sdarži

osnivački akt društva uz dokumentaciju. Postoje dva načina osnivanja

akcionarskog društva. To su sukcesivno ( postepeno ) i simultano

( istovremeno ) osnianje. Sukcesivno osnivanje akcionarskog društva je

takav način osnivanja u kojem se upućuje javni poziv trećim licima.

2

Akcionarsko društvo koje se osniva na ovaj način mora imati najmanje

dva osnivača. Simultano osnivane akcionarskog društva je takav način

osnivanja u kojem osnivači otkupljuju sve akcije prilikom osnivanja bez

upućivanja javnog poziva za upis i uplatu akcija. Simultanim osnivanjem

obično se osniva akcionarsko društvo sa manjim brojem osnivača kojih u

našem pravu može biti 50, a može da bude i samo jedan.

4. Statut društva

Statut akcionarsko društva je njegov najviši opšti akt. Taj akt

donosi skupština društva i njime se uređuje unutrašnja organizacija i

odnosi u društvu.

5. Osnivački kapital društva

Osnivački kapital je početni kapital akcionarskog društva. To je

minimalni iznos kapitala društva koje društvo mora da formira da bi

nastalo kao pravno lice. On se ne može smanjivati ali se može uvećavati.

Od osnivačkog kapitala treba razlikovati pojam imovine društva koji je

širi pojam. U imovinu društva ulazi kako osnivački kapital tako i sve

novostvorene vrednosti društva u toku njegovog postojanja.

Minimalni osnovni kapital utvrđen je zakonom. Predmet uloga u

akcionarsko društvo može da bude gotovi novac, stvari, hartije od

vrednosti i pravo. Stvari i prava moraju da budu iskazani u novčanoj

vrednosti, pa se mora i njihova procena od strane ovlašćenog

procenjivača. To mogu da budu fabrike, zgrade, sirovine, mašine,

zemljište... Akcionar je dužan da uplati akcije u propisanom ili

ugovorenom roku, jer ako to ne učini gubi prava iz neuplaćenih akcija a

3

može i odgovarati. Akcionaru koji ne izvrši svoju obavezu uplate akcije

mogu se oduzeti članska prava, a može da bude i isključen iz društva.

5.1. Povećanje osnovnog kapitala

Akcionarsko društvo ima pravo da poveća svoj osnovni kapital.

Odluku o tome donosi skupština društva. Društvo može da povećasvoj

kapital i iz sredstava društva. To se čini tako što se raspoložive rezerve

društva i neraspoređena dobit pretvaraju u osnovni kapital društva koji se

može povećati pretvaranjem potraživanja u trajni kapital.

5.2 Smanjenje osnovnog kapitala

Osnovni kapital akcionarskog društva može se smanjiti i to se

može izvršiti na nekoliko načina: smanjenjem nominalne vrednosti akcije

to je denominacija, spajanjem akcija, povlačenjem pojedinih akcija i

povraćajem akcionarima njihovih uplata. On dobija obeštećenje isplatom

iznosa na koji akcija glasi. Smanjenje osnovnog kapitala ne može da bude

na štetu povrilaca društva. Zato se odluka o smanjenju osnovnog kapitala

upisuje u sudski registar i javno se obkavljuje.

6. Obaveze akcionara

1. Obaveze uplate upisanih akcija. Osnovna je obaveza

akcionara da unese ulog u društvo. To se čini uplatom upisanih

akcija. Akcionar ne može da prebija svoje potraživanje prema

društvu za uplate akcija. Akcionarsko društvo ne može

osloboditi akcionara obaveze uplate i unošenja uloga u imovinu

društva. Neblagovremena uplata izaziva određene pravne

4

posledice kao što su plaćanje kamate za novčane uloge,

ugovorne kazne za nenovčane uloge, naknada štete, oduzimanje

članskih prava u društvu ( kadiuciranje) koje može biti

privremeno i trajno.

2. Druge obaveze akcionara. Mogu se utvrditi statutom

akcionarskog društva. Statutom se mogu predvideti obaveze

akcionara koji ulaže stvari i prava u akcionarsko društvo za

vreme za koje je po zakonu odgovoran društvu. Statutom se

moze utvrditi i obaveza clanova uprave da poseduje odredjeni

broj akcija i da ih deponuje u društvo.

7. Prava akcinara

Osnovno je pravilo da su akcionari međusobno ravnopravni u

akcionarskom društvu. Ta ravnopravnost zavisi od nominalne vrednosti

akcija. Radi ostvarenja ravnopravnosti utvrđena su pravila o zaštiti

manine akcionara.

7.1. Imovinska prava akcionara.

1- pravo na dividendu to je imovinsko pravo akcionara na udeo u

godišnjoj dobiti društva. Dividenda se isplaćuje iz dobiti društva ili iz

rezervi i ne sme se isplaćivati iz osnovnog kapitala društva.

2- pravo raspolaganja akcijama. Akcije su hartije od vrednosti i one su

u pravnom prometu. Mogu se prenositi na druga lica putem prodaje,

poklona, nasleđivanja.

3-pravo na učešće u deobi likvidacione mase društva. U tom slučaju

akcionari imaju pravo na deobu ostatka likvidacione mase.

5

7.2 Članska prava akcionara.

Ta prava su različita, utvrđena zakonom ali se mogu odrediti i

statutom društva. Osnovno je člansko pravi upravljanja akcionarskim

društvom. Ono obuhvata pravo izbora u organe društva i pravo izbora

organa društva što podrazumeva pravo učestvovanja u radu skupštine

društva, pravo da postavlja pitanja i da traži odgovore od organa društva.

8. Organi akcionarskog društva

Akcionarski društvom upravljaju njegovi vlasnici. Upravljanje se

zasniva na vlasništvu nad preduzećem. Zato je to upravljanje po kapitalu

a ne po glavama tj. po radnicima. Valsnici akcionarskog društva

učestvuju u upravljanju društvom srazmerno svojim akcijama. Oni to čine

bilo direktno ili neposredno, bilo preko predstavnika. Organi

akcionarskog društva su : skupština, upravni odbor, direktor, nadzorni

odbor.

8.1. skupština akcionarskog društva. Skupština je najviši organ

akcionarskog društva. To je organ vlasnika kapitala. Ona se ne bira, nije

joj određeno vreme trajanja mandata i ne može se raspustiti. Prema tome

svi akcionari imaju pravo da budu članovi skupštine ali oni ne moraju da

učestvuju u njenom radu. Postoje nekoliko vrsta skupština akcionarskog

društva. To su osnivačka skupština, redovna i vanredna skupština.

Osnivačka skupština se održava radi konstituisanja akcionarskog društva.

Redovna skupština se održava jednom godišnje, na kraju poslovne godine

radi razmatranja rezultata poslovanjau predhodnoj godini i usvajanja

završnog računa preduzeća, podele dobiti... Vanredna skupština se

6

održava u slučaju naročite potrebe da se donese određena odluka

neophodna za preduzeće. Skupština akcionarskog društva nadležna je da

donosi statut društva, program rada i plan razvoja preduzeća, da odlučuje

o raspodeli i nameni dobiti i o pokriću gubitaka u poslovanju društva,

donosi godišnji obračun društva, odlučuje o povećanju i smanjenju

osnovnog kapitala društva... Akcionar ostvaruje pravo glasa u skupštini

bilo neposredno ličnim prisustvom u tom organu bilo preko svog

punomoćnika. On ne može da bude član uprave društva, izvršnog

odboradirektora. Punomoćje se izdaje u pisanoj formi. Odsutni akcionar

ima pravo da učestvuje u radu skupštine, pravo glasa, pravo raspravljanja

i predlaganja. Pravo glasa može da bude isključeno, trajno ili privremeno.

Trajno isključenje prava glasa akcionara postoji kad su njegove akcije bez

prava glasa dok privremeno isključenje postoji u slučajevima suprotnosti

interesa društva i akcionara.

8.2. Zaštita manjine akcionara. Akcionarsko društvo obično ima

veliki broj akcionara. Tu se odluke donose glasanjem većine prisutnih

akcionara. Manjinski akcionara mogu da traže zaštitu svojih interesa ako

su oni ugroženi ponašanjem većine akcionara. Zakon o preduzećima

predviđa kao oblike zaštite manjine akcionara: pravo manjine akcionara

da budu predstavljeni u organima društva, zaštita prava manjine

akcionara putem nadzornog odbora, pravo manjine da traži zaštitu svojih

prava angažovanjem revizora i uvidom u poslovne knjige, izveštaje.

Pravo na obaveštavanje, pravo sazivanja skupštine. Manjina akcionara

ima pravo da traži i sudsku zaštitu svojih prava do čega će doći ako nisu

zadovoljni preduzimanjem navedenih mera zaštite svojih prava.

7

SADRŽAJ:

1.Pojam i značaj akionarskog društva ------------------------------------2

2.karakteristike akcionarskog društva-------------------------------------2

3.osnivanje akcionarskog društva------------------------------------------3

4. statut društva --------------------------------------------------------------4

5.osnivački kapital drustva--------------------------------------------------4

5.1.povećanje osnovnog kapitala-----------------------------------5

5.2.smanjenje osnovnog kapitala-----------------------------------5

6.obaveze akcionara----------------------------------------------------------5

7.prava akcionara-------------------------------------------------------------6

7.1.imovinska prava akcionara--------------------------------------6

7.2.članska prava akcionara------------------------------------------7

8.organi akcionarskog društva-----------------------------------------------7

8.1.skupština akcionarskog društva---------------------------------7

8.2.zaštita manjina-----------------------------------------------------8

Sadržaj--------------------------------------------------------------------------9

LITERATURA:

VUKIĆEVIĆ SLAVOLJUB „ POSLOVNO PRAVO“

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

8

9