VISOKA TEHNOLOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ABACSPECIJALISTIKE STUDIJE INENJERSKOG MENADMENTA

Predmet: STRATEGIJSKI MENADMENT

SEMINARSKI RADDrutveno-ekonomske implikacije rasta preduzea

Student: Nikola Belobaba Indeks broj: S21/2010

Mentor: Doc. dr Neboja Mati

abac, 2011 god.

2

UVODPreduzee kao oblik organizacije procesa proizvodnje rezultat je dueg razvoja i usavravanja organizacije, uslovljen razvojem proizvodnih snaga. Preduzee je skup ljudi koji, koristei sredstva za proizvodnju, svojim organizacionim aktivnostima obavljaju odreene funkcije u procesu drutvene reprodukcije u svojstvu organizacione samostalne celine. U svakom preduzeu bez obzira na delatnost kojom se bavi i naina na koji tu delatnost obavlja, postoje odreeni elementi kao obavezne komponente koje ine preduzee. Tu spadaju: kolektiv, sredstva za rad i organizacija. Razvojem, preduzee menja sadrinu i obeleje, mesto i ulogu u procesu ekonomske aktivnosti drutva. Osnovni cilj svakog preduzea jeste da se to vise razvija i raste.

Razvoj i rast preduzeaPod razvojem predzea podrazumeva se proces prelaska preduzea iz postojeeg u novo stanje. Pri tome se oekuje da novo stanje bude efikasnije, kao i da preduzee proe mnoge promene u svim podrujima poslovanja. Razvoj neminovno donosi kvalitativne promene u preduzeu iji je rezultat promena strukture budue proizvodnje, kao i poboljanje funkcionisanja i poslovanja uopte. Preduzee funkcionie tako to svoje interne mogunosti usaglaava sa trinim ansama. Trite na kojem deluje se neprekidno menja, pa te promene zahtevaju reakciju preduzea. Osnovna reakcija je borba za opstanak. Preduzea, kao i svi ivi sistemi, imaju potrebu za opstankom, kao primarnim ciljem. Obzirom da sa trita crpi sredstva (materijal, sredstva za rad i radnu snagu) i plasira svoje proizvode i usluge, preduzee ima dvojni odnos prema tritu. Uobiajno je shvatanje, na sadanjem nivou razvoja svetske privrede, da je prodajno trite opredeljujue i da nabavno trite ne predstavlja pretnju za opstanak. Meutim, u kriznim situacijama, kao to su ekonomske sankcije i razvojem svesti o ogranienosti prirodnih resursa, nabavno trite e takoe znaajno opredeljivati mere preduzea radi opstanka. Preduzee se svojim prodajnim asortimanom roba i usluga prilagoava novonastalim trinim situacijam koje su nepovratne ili povratne. Kod reverzibilnih (povratnih) trinih stanja re je o ciklusima, odnosno o sezovnosti. Meutim, preduzee najee ne moe da se vrati u prethodno stanje jer se trite ipak menja (poveao se ili smanjio broj stanovnika, pojavio se novi konkurent). Nemogunost prilagoavanja tritu povratkom na stanje koje je bilo pre, karakteristika je razvoja preduzea. Rezultat promena je novi odnos sa okruenjem. Razvoj preduzea neki autori nazivaju potencijalom preduzea. Razvoj je kao potencijalna energija,nagomilava sposobnost za obavljanje delatnosti. Razvoj preduzea u onosu na okruenje moe da ima sline promene potencijala, pa se tada govori o konvergentnom razvoju. Ako su odnosi razliiti, tada se govori o divergenciji, koja moe da bude pozitivna i negativna. Pozitivna je ako preduzee ima vii nivo razvoja, odnosno ako daje bolje rezultate u svojim promenama u odnosu na okruenje a negativno ako su promene manje.

1

Rast obuhvata kvantitativno poveanje obima proizvodnje, pre svega uvoenjem novih proizvodnih kapaciteta, bez izmene postojee strukure. Rast predstavlja kvantitativnu a razvoj kvalitativnu promenu. Rast preduzea je rezultat razvoja ali i njegova mera. Merenje moe da bude apsolutno i relativno. U prvom sluaju meri se konkretan pomak u razvoju a u drugom se meri prema pomacima drugih preduzea. Kako preduzea nisu izolovana na tritu, ve su u odnosu sa drugima, relativna mera je prihvatljivija kao vrednost razvojnih promena preduzea. To ne znai da preduzee ne treba da meri rast u apsolutnim jedinicama. Naprotiv, za rukovodstvo je bitan pokazatelj uspenosti. Rast preduzea moe da bude proporcionalan i disproporcionalan, tj. preduzee moe da se kree paralelno sa promenama indetinih i srodnih sistema (proporcionalan), ili da pokazuje manja ili vea odstupanja. Merenje rasta, moe se svesti na pitanje merenja veliine preduzea. Ovom problematikom se bave mnogi autori. Neki od njih daju prednost koliinskim pokazateljima, kao to su broj zaposlenih radnika, sredstva preduzea, ili koliina uinaka i sl. Drugi autori istiu vrednosne pokazatelje (kapital preduzea, prodaja, trino uee i sl.), dok trei kombinuju merila. ini nam se, da zbog velikog broja pojavnih oblika preduzea, kao to su potpuno samostalna preduzea, nacionalne i multinacionalne korporacije, alijanse itd., kod kojih su funkcije razliito rasporeene teko se nalazi pouzdana metodologija uporeivanja preduzea. Pored toga, mnoga empirijska istraivanja u razvijenim trinim ekonomijama potvrdila su odsustvo zavisnosti odnosa izmeu veliine preduzea i njihovih poslovnih efekata. Verovatno e se i u narednom periodu savremeni teoretiari baviti problematikom mera rasta preduzea. Lako se moe uoiti u svakodnevnom poslovanju preduzea, da se ne pravi vea razlika izmeu razvoja i rasta, ve se obino indetifikuju, kao jedna pojava koja ima za rezultat poveanje vrednosti ostvarene proizvodnje. Kada se problem posmatra na prethodni nai onda je potpuno jasno da se radilo o rastu. Naime, razvoj je mnogo kompleksniji pojam koji obuhvata ne samo poveanje vrednosti proizvodnje, ve i poboljanje proizvodne tehnologije i organizacije, razvoj pojedinih slubi i formiranje novih, proirenje proizvodnog programa, poboljanje uslova rada i poboljanje celokupne organizacije. esto emo se nai u situaciji da se proirenje jednog preduzea izgradnjom nove firme, dakle investicionog objekta, smatra razvojem preduzea. Meutim, ovde se radi iskljuivo o rastu koji u principu moe da obezbedi poboljanje budueg funkcionisanja. Rast je u izvesnim situacijama potreban, ali se ne moe od njega oekivati da bude dovoljan uslov za uspeno budue funkcionisanje. Za razliku od rasta, razvoj je potreban i dovoljan uslov za uspeno budue funkcionisanje preduzea. Meutim, razgranienje, nainjeno izmeu razvoja i rasta u prethodnom pristupu, teko se moe izvriti, jer se savremena shvatanja o rastu preduzea tretiraju kao fenomen koji podrazumeva kompleksan napredak preduzea. U savremenim privrednim deavanjima, nemogue je osporiti znaaj velikih preduzea u nauno tehnolokom razvoju. Mnogi nauni instituti u svetu rade pod pokroviteljstvom velikih kompanija, jer je jedino tako mogue obezbediti veliki kapital. S' druge strane, multinacionalne kompanije imaju veliki interes od novih pronalazaka, jer time ostvaruju niz prava (autorska,prava na upotrebu...), a pored ostalog nova, produktivnija tehnologija; novi, kvalitetniji proizvodi, poveavaju profit i rentabilitet tih preduzea. Drugo,2

mnoge sportske,kulturne i edukativne manifestacije ne bi mogle biti organizovane bez pomoi velikih preduzea, koja se na taj nain reklamiraju pred irim potroakim masama. Izmeu ostalog, velika preduzea su prvi pokretai ekonomskog,pravnog i socijalnog razvoja,delujui na dva navedena naina,time inei dobrobit celokupnoj naciji.

Strategije rasta

Definisanje strategije rastaTradicionalan pristup U svom prvom znaajnijem radu posveenom strategiji preduzea Ansof posmatrao odnos preduzea i trita. Vektor rasta indicira smer u kome se preduzee kr sa svojim proizvod tritem. T se objanjava matricom (slika1) u kojoj se posmatraju proizvod (postojei i nov) i trite (postojee i novo). Preduzea koja slede strategije rasta imaju neke zajednike karakteristike.

Slika 1. Kmnnt vektora rasta

Kada nacionalna privreda u rastu ne podrazumeva se da se sva preduzea nalaze u granama koje imaju znaajne stope rasta.

3

Slika 2. Alternativne strategije rasta

Slika 3. Faze u rastu i rzvu preduzea Kotler navodi tri mgu opcije u strategiji razvoja proizvod: 1.razviti nove atribute proizvoda 2. razviti varijacije kvaliteta 3. razviti dodajne mdl i veliine (proliferacija proizvd).4

STATEGIJA VERTIKALNE INTEGRACIJE Motivi preduzea Strategija vertikalne integracije proiruje konkurentno dru delovanja preduzea u okviru iste grane, i ukluu proirenje okvira delatnosti preduzea unazad (uzvodno) ka izvorima snabdevanja i/ili unapred (nizvodno) ka krajnjim korisnicima finalnih proizvoda. Bitan razlog da preduzee ide na vertikalnu integraciju jeste nezadovoljstvo menadera nainom funkcionisanja trita. Iako se esto govori o neefikasnosti vertikalne integracije, ona je jo uvek popularna u privredi. Cilj je da se utie na strukturu grane i ostvari mo u njoj ili smanji mo konkurenata. Strategija vertikalne integracije se moe odvijati integracim unrd, unazad ili istovremn u oba smera. Osnovni razlog da se ide na vertikalnu integraciju je da se ojaa trina pozicija i/ili da se obezbedi konkurentna prednost. Vertikalna integracija unapred je dobra opcija kada su sadanji distributeri preduzea skupi ili nepouzdani ili nesposobni d zadovolje distributivne potrebe preduzea. Integracija unazad se preporuuje u nekoliko situacija. Pre svega, u situaciji kd su postojei dobavljai izrazito skupi ili nepouzdani ili u nemogunosti d obezbede preduzee sa delovima, sklopovima i uslugama. Prednosti i nedostaci strategije vertikalne integracije Glavni problem u vertikalno integrisanom preduzeu je sistem internih cena, koji treba da funkcionie na isti nain kao to bi to trite radilo. Sistem internih cena koji se zasniva na raunovodstvu, a ne na tritu daje pogrene informacije o trokovima. Najvea opasnost za vertikalno integrisano preduzee su trokovi birokratije. Alternativna reenja Porter govori kvazi integraciji to oznaava d su izmu dv preduzea ustanovljeni vertikalni odnosi povezanosti, koji su negde izmeu dugoronih ugovora i punog vlasnitva. To su sledee forme: 1. manjinsko uee u aktivi, 2. zajam ili garancija zajma, 3. eksluzivni ugovori poslu, 4. specijalizovani logistiki ureaji, 5. kooperativno istraivanje i razvoj.

5

STATEGIJA DIVERSIFIKACIJE Naini diversifikacije:

Slika 5. Strategijske opcije u diversifikaciji Ono to ini povezanu diversifikaciju atraktivnom strategijskom opcijom mogunost d s koristi rentabilno strategijska usklaenost.

Opreznost menadmenta kod nepovezane diversifikacije

Slika 6. Razmatranje razloga za diversifikaciju

STATEGIJE SPAJANJA I PRIPAJANJA Eksterne strategije rasta Ulaz u novo poslovno dru utm pripajanja (acquisition) i spajanja (merger) ostvaruje se putem kupovine ili integracije sa postojeim samostalnim preduzeem koje sdu potrebne izvore. Pripajanje trai manje vremena da novo poslovanje bude rentabilno. Interni rast je riziniji I manja je verovatnoa da e biti rentabilan.

6

Spajanje (merger) transakcija koja uk1uu dv ili vie preduzea ije se akcije razmenjuju pri mu opstaje dn preduzee. Pripajanje (acquisition) kupovina preduzea k se time apsorbuje i postaje organizaciona jedinica preduzea koje obavilo kupovinu. Postoje shvatanja koja n prave razliku izmeu spajanja i pripajanja i sve kombinacije preduzea se nazivaju spajanjem (mrgr). Pravi se u tome smislu razlikovanje izmeu etiri stila spajanja: 1. Zakonsko spajanje. 2. Konsolidacija. 3. Holding preduzee. 4. Akvizicija aktive. Pristup sprovoenju strategije

Slika 7. Pripajanje i konkurentna prednost

Slika 8. Naini pripajanja7

Zajednika ulaganja Zajedniko ulaganje strategija formiranja privremenog partnerstva ili konzorcijuma d se ostvari sinergija. TIPOVI ZAJEDNIKIH ULAGANJA: KONSOLIDOVANA kada vrednost partnerstva proizilazi iz kombinovanja postojeih preduzea (fokus na operacionu strategiju) TRANSFER STRUNOSTI - kada vrednost proizilazi iz transfera strunositi (fokus na operacionu strategiju) KOORDINACIJA - kada vrednost dolazi od pojaavanja komplementarnih sposobnosti oba partnera (fokus na novim ili proirenim trinim mogunostima) NOVI POSAO kada vrednost dolazi od kombinacije postojeih sposobnosti (fokus na novim ili proirenim trinim mogunostima) Kod izbora strategijske opcije koja se naziva zajdeniko ulaganje bitna su tri elementa. Prvo, izbor partnera je veoma vano pitanje. Drugo, znati kako se kontrolie zajedniko ulaganje. Tree, kako upravljati zajednikim ulaganjem da se ostvare zajedniki ciljevi poslovanja.

8

Drutveno-ekonomske dimenzije pravaca i metoda rasta

Razliiti procesi okrupnjavanja veliine privrednih subjekata, svoje ishodite treba prevashodno da imaju u osposobljavanju istih da efikasnije ostvaruju svoju drutvenoekonomsku misiju u datom stadijumu u razvoju drutva. Primenom razliitih pravaca i metoda rasta preduzee menja svoju poziciju kao robnog proizvoaa, agensa razvoja proizvodnih snaga i oblika za ostvarivanje profita. Rast i razvoj preduzea dovode i do izmene odnosa preduzea njegovog drutvenog okruenja u smislu da kroz okrupnjavanje efikasnije slui tom okruenju, ili pak da ide u krajnost, pa zahvaljujui veliini i konfiguraciji delatnosti, da se uzdie iznad tog okruenja, dominira ili manipuie njime. Sa svoje strane, drutveno-politiko okruenje manje ili vie uspeno stimulira i kanalie procese rasta i razvoja preduzea. Otuda mnogostrukost uzrono-posledinih veza na liniji preduzee drutvo zahteva da se, kod utvrivanja optimalnog nivoa njegove aktivnosti, ukljui niz drutvenih kriterijuma. Proizvodno-tehniki optimum koji preduzee tei da dostigne, prvi je i najvaniji korak ka pribliavanju granicama ekonomskig optimuma, kao konanog arbitra racionalnosti poslovanja u datoj etapi privrednog i drutvenog razvoja. Drutveno-ekonomske implikacije pojedinih pravaca rasta determinisane su stepenom kompatibilnosti drutvenh ciljeva i motiva kojima se konkretno preduzee rukovodi u iniciranju pojedinih pravaca i metoda rasta. Neki od tih motiva motiva mogu da budu:

Poveanje obima postojeeg proizvoda u cilju da se udovolji poveanoj tranji; Horizontalni rast u cilju da se ostvari ekonomija veeg obima; Konglomeratski rast u cilju da se vei broj razliitih izvora ostvarivanja dobiti stavi pod svoju kontrolu; Konglomeratski rast da bi se ostvarili razno sinergiki efekti; Konglomeratska diversifikacija da bi se smanjio rizik u poslovanju; Favorizovanje horizontalne ili vertikalne integracije da bi se smanjila konkurencija i obezbedila monopolska pozicija; Iniciranje vertikalne integracije da bi se postigla ekonominija proizvodnja finalnog proizvoda, ili zadobila kontrola nad retkim resursima ili kanalima distribucije.

Poveanje proizvodnje postojeeg proizvoda u cilju da se udovolji poveanoj tranji, uz istovremeno obezbeivanje ekonominije proizvodnje, poeljno je i sa stanovita drutva i sa stanovita preduzea koje je u pitanju.Efekti uveanja obima poslovanja preduzea treba da budu dostupni drutvu u smislu poveanja njegovog blagostanja.

9

Kada je re o pravcima rasta preduzea (ekspanzija i divesifikacija), onda je prevashodno znaajno anticipirati implikacije na efikasnost privreivanja u dotinoj grani. Naime, pravci rasta preduzea mogu uticati na:

Bolje ovladavanje proizvodnjom, i shodno tome, poveanje ekonomije u proizvodno-tehnikom smislu; Jaanje odnosno slabljenje konkurencije u dotinoj grani delatnosti; Veu meugransku pokretljivost resursa.

Posmatrano sa stanovita sticanja mogunosti za ostvarivanje ekonomije u proizvodno-tehnikom smislu, ekspanzija je superiornija u odnosu na diversifikaciju. Za razliku od ekspanzije, diversifikacija je manje uspena kada je re o postizanju efekata po osnovu veeg obima, jer vodi razgraniavanju (i razjedinjavanju) napora i aktivnosti na vei broj delatnosti, odnosno trita. Meutim, diversifikacija omoguava veu mobilnost resursa (kontrola znanja i informacije) te ne mogu apriori destimulisati, pogotovo to moe da dovede do poveanja konkurencije u grani. Zbog togam drutveno-ekonomske implikacije treba sagledavati u sudejstvu sa metodama na kojima bazira njihova realizacija. Nastajanje krupnih preduzea na bazi spajanja postojeih preduzea javlja se i kao ispravka dotadanje politike organizacije privreivanja i kao korak da se stvore uslovi za aktiviranje niza prednosti koje prua konkurencija. Preovlaivanje rasta preduzea na bazi spajanja i pripajanja, svojevrsna i indikacija tolerisanja paralelizma u nainu privreivanja u prethodnom periodu. Sa drutvenog stanovita, rast na bazi spajanja je utoliko opravdan, koliko doprinosi ostvarenju veih proizvodno-tehnikih efekata, otklanjanju dotadanjih neracionalnosti u poslovanju kao i dinamiziranju i jaanju konkurencije na novim osnovama. U sluaju kada se radi o reagovanju na poveanje tranje prouzrokovane dejstvom egzogenih faktora, rast na bazi spajanja opravdan je ako omoguava efikasnije zadovoljenje potreba, a da ne pretvori u puko pomeranje konrole nad tritima. U stavri, u sluaju egzogenog poveanja tranje, malo je verovatno da e doi do spajanja, jer sva preduzea uivaju blagodeti poveane tranje, a osim toga interni rast je atraktivniji, jer se na bazi njega mogu aktivirati dodajni izvori ekonomisanja u procesu rasta. U situaciji da se radi o endogenom poveanju tranje (kroz inteziviranje propagande i razvijanje novih proizvoda), investicije u interni rast moraju se opteretiti izdacima za induciranje poveanja tranje. Rast koji se preduzima u cilju breg obezbeivanja novih proizvoda i proizvodnih procesa vodi veem progresu drutva i smanjuje njegovu zavisnost od inostranstva. Ne temelju toga treba i ceniti relevantost uea internog i eksternog naina rasta ne ignoriui pri tome prioritet ostvarivanja drutvenih ciljeva u pojedinim etapama njegovog razvoja. Naime, favorizovanje internog rasta dovodi, ranije ili kasnije, do toga da se javi vei broj paralelnih proizvoaa ija je pojedinana veliina subopimalna, ili uzeto zajedno, iji kapaciteti premauju tranju za proizvodima grane te se izlaz mora traiti u stimulisanju eksternog rasta, tj. njihovom spajanju ili selektivnom ukidanju. Sdruge strane,dominacija eksternog rasta moe, u odreenim situacijama, da ugrozi postojanje10

konkurencije u grani, ili pak da je stanje takvo da ne postoje kandidati za spajanje, te se mora pribegavati izgradnji sopstvenih kapaciteta tj. internom rastu.

Trine implikacije rasta preduzea na bazi horizontalne i vertikalne integracije

Proces rasta, a posebno ako se sprovodi na bazi spajanja i udruivanja, krije opasnost da dovede do takve trine strukture koja u svom funkcionisanju ograniava efikasnost korienja drutvenih sredstava i napora. Procesi integracija koji treba da doprinesu racionalnijem korienju drutvenih sredstava, mogu da dovedu do takve koncetracije ponude, da konkretno, novo preduzee dobije oblik monopola, ili da doe do jake oligopolske trine strukture. Horizontalno spajanje postojeih preduzea koja proizvode istorodne proizvode i snabdevaju isto geografsko podruje, najdirektnije i najbre moe da dovede do izmena trinog poloaja, odnosnih preuzea. Ovakva spajanja treba da omogue ekonominiju proizvodnju, eliminiui nepotrebne kapacitete u proizvodnji i prometu kao i stvarajui investiciono sposobna preduzea za upoljavanje savremene tehnologije i sistema upravljanja. Meutim, integracione procese ovakve vrste esto prati poveanje koncetracije ponude, to posle odreene granice, moe negativno da se odrazi na efikasnost snabdevanja odreenog trita. Proces horizontalnog spajanja, stoga treba, pored doprinosa poveanja proizvodne sposobnosti odnosnih preduzea, ocenjivati i sa stanovita znaaja koji drutvena zajednica pridaje funkcionisanju trinih mehanizama u regulisanju uslova privreivanja. Okrupnjavanje veliine putem spajanja, pretpostavka je postizanja vee tehnoloke i radne kompetentnosti subjekta privreivanja, ali ukljuuje i opasnost da se drutvena sredstva otue u ruke monih proizvodnih, prometnih i finansijskih aglomerata, ije ponaanje ugroava ekonomsku slobodu mnogih drugih subjekata privreivanja. Drutvena intervencija dobija specifine dimenzije upravo kada se radi o razreenju ove dileme. Antimonopolske mere koje e se koristiti moraju se bazirati na pouzdanim standardima merenja devijantnih pojava pri emu je priroda pojedinih parametara determinisana prioritetom ciljeva koje drutvo eli da ostvari u datom periodu usmeravanja privrednog razvoja. Da bi se efikasno intervenisalo na podruju procesa horizontalnih integracija, nuno je raspolagati pouzdanim standardom koliko je dozvoljen stepen koncetracije ponude na odreenom tritu. Da bi se moglo ceniti dokle moe ii smanjivanje broja konkurentskih preduzea na bazi njihovog spajanja, a da to ne ugrozi dozvoljeni nivo konkurencije, nuno j precizno definisati geografske dimenzije trita i odnose meu proizvodima preduzea koja se spajaju. Interni rast u smislu poveanja proizvodnje postojeeg proizvoda ili uvoenja novih proizvoda na bazi sopstvenog investiranja u kapacitete i istraivanje ne mora apriori da dovede do tetne konkurencije. Poto se radi o sopstvenom ulaganju, smatra se da preduzee praktikuje na ovakav nain rasta, pre svega da bi ojaalo konkurentsku poziciju, te ovakva ulaganja nuno11

prolaze test trita i zbog toga pre doprinose podizanju konkurencije na vii nivo, nego to utie na njegno smanjivanje. Osim na podruju propagande, prednost velikih preduzea javljaju se i na podruju prodajne mree, jer preprodavci radije prihvataju proizvode koji garantuju vei promet, a to su obino proizvodi afirmisanih proizvoaa, koji ulau ogromna sredstva u propagandu i druge oblike promocije. Sa stanovita drutva i preduzea bitno je da se vertikalnom integracijom eliminiu odreene neracionalnosti koje proizilaze iz injenice da odreeni stadijumi u proizvodnji pripadaju odvojenim preduzeima. Vertikalna integracija, ako dovodi do poveanja veliine preduzea, ne mora da rezultira u veem obimu prodaje finalnog proizvoda, te se veliina integrisanog kompleksa moe koristiti za komotnije ponaanje, a da isto ne doe pod udar antimonopolistikog zakonodavstva koje regulie nivo preduzea na tritu. Uspostavljanjem kontrole nad retkim faktorima proizvodnje od strane manjeg broja proizvoaa, ulazak novih konkurenata je znaajnootean ili skoro potpuno iskljuen. Sa druge strane, integracija u jednom preduzeu moe da dostigne takve razmere, da ono kontrolie znaajne delove ukupog obima aktivnosti, a koje se odvijaju u odvojenim fazama procesa proizvodnje finalnog proizvoda. U takvim situacijama vertikalna diversifikacija moe da postane potencijalni izvor sticanja monopolske moi koja se moe koristiti na sledeim podrujima: 1. Diskriminacija na bazi cena; 2. Konkurencija na usitnjenom tritu; 3. Povoljni prstup tritu nabavke i tritu prodaje; 4. Potiskivanje nezavisnih preduzea. Vertikalna diversifikacija mora biti u vidnom polju antimonopolskog zakonodavstva kako bi se primenom adekvatnih merila spreilo nastajanje monopolske situacije i obezbedila propulzivna konkurencija.

Nacionalna ekonomija i rast preduzea konglomeratorsog tipaRast preduzea na bazi konglomeratorskog tipa diversifikacije, takoe dovodi do izmene njegovog proizvodnog i trinog poloaja, a ima odreene ekonomske implikacije sa stanovita funkcionisanja privrede kao celine. Sa stanovita preduzea, jedan od najznaajnjih rezultata diversifikacije jeste da dugoroni rast preduzea postaje sve manje zavisan od trenda tranje za proizvodima njegove osnovne delatnosti. Pored toga, diversifikacija poveava skalu moguih investicionih alternativa. Diversifikacija ima odreenog uticaja i na uslove odvijanja privredne aktivnosti u zemlji. Smanjena zavisnost rasta preduzea od tranje za njegovim osnovnim proizvodima, ima za posledicu smanjivanje promena u sastavu vodeih preduzea. Promene se uglavnom manifestuju u porastu ili opadanju pojedinih delatnosti u ukupnoj aktivnosti diversifikacionog preduzea. Proirivanje horizonta u investicionom odluivanju individualnih preduzea, poveava osetljivost tokova kapitala prema razlikama u stopama dobiti meu pojedinim delatnostima. Naime, vea skala investicionih alternativa12

pospeuje kretanje kapitala iz jednog sektora u drugi. Veliina preduzea je pretpostavka efikasnijeg korienja postojee i uvoenja nove tehnike i tehnologije, te je ne treba sputavati, ukoliko nova pozicija naraslog preduzea ne dovodi do drastinog smanjivanja konkurencije. Rast na bazi vertikalne integracije, tj. postizanje takve organizacije proizvodnje u kojoj jedno preduzee (integracijom unazad ili unapred) obuhvata sukcesivne stadijume u proizvodnji i distribuciji nekog proizvoda, moe takoe, u odreenim uslovima da dovede do nepovoljnih ekonomskih posledica, sa stanovita drutvene efikasnosti privreivanja. Za razliku od vrstog vida diversifikacije, integracija vertikalnog tipa ne moe smanjiti uticaj tranje za finalnim proizvodom na nestabilnost ukupne prodaje preduzea, jer tranja za proizvodima pojedinih faza zavisi od kretanja tranje za finalnim proizvodom preduzea. Izuzeci su mogui kada postoji alternativna tranja za pojedine poluproizvode ili delove koji se ugrauju u gotov proizvod. Vertikalnom integracijom preduzea, u stvari, vre diversifikaciju svoje delatnosti, te se integracija esto opisuje kao preduzimanje funkcija koje je do tada obavljalo spoljno trite, tj. eksterne transakcije se sada lociraju u okviru odreenog preduzea. Alternativa da se delovi i sirovine kupuju na spoljnjem tritu ukljuuje trokove ispitivanja trita nabavke, ugovaranja, zatim trokove zbog zakanjenja isporuka i neodgovarajueg kvaliteta, te ove stavke treba uporeivati sa trokovima koji bi nastali ako bi se ilo na sopsvenu proizvodnju. Da bi ostvarilo ekonomiju, preduzee e biti stimulirano da raste na bazi vertikalne integracije sve dotle dok trokovi organizovanja ekstratransakcija u okviru preduzea, ne postanu jednaki trokovima obavljanja istih poslova na otvorenom tritu ili trokovima organizovanja tih poslova u posebnoj firmi. Intenzitet vertikalne integracije uslovljen je pregovarakom moim podudarnou ciljeva zainteresovanih preduzea, kao i utedama na transakcionim trokovima. U okviru visoko diversificiranog preduzea koje poprima oblik konglomerata, prisutna je opasnost da se struni i istraivaki potencijal razjedini, tako da postane nedovoljan da se unaprede podruja koja obuhvata konglomerat. Sdruge strane, rigorozna podela rada, u okviru velikog preduzea, moe jo vie da smanji viziju pojedinaca strunjaka, tako da se irenjem preduzea on sve manje zna ta se deava u preduzeu kao celini. Meutim, razlozi zbog kojeg konglomerati uspevaju da preive i ak pokazuju tendenciju rasta proizilaze, pre svega, iz karakteristika konglomerata. Manipuliui sa svojom finansijskom snagom i fleksibilnom strukturom, oni uspevaju da steknu znaajne prednosti u pogledu aktiviranja pojedinih izvora ostvarivanja dobiti. Kod konglomerata zbog irokog spektra aktivnosti koje obuhvata, front dodirnih taaka sa faktorima njegovog okruenja se stalno proiruje i sa stanovita daljih aspekata rasta, konglomerat se nalazi u permamentnom stanju mobilnosti. Kao takav, on zahteva jaku finansijsku snagu i fleksibilnu organizacionu strukturu, sa jakim centralnim slubama istraivanja. Naglaena je potreba strategijskog planiranja. Otuda, konglomera predstavlja, pre svega, potencijalnog investitora kapitala, a manje liferanta novih tehniko-tehnolokih reenja. Smatra se da najvei broj konglomeratskih spajanja ne nastaje iz elje da se obezbedi ekonomija poslovnih operacija. Striktno reeno, konglomerat, po svojoj prirodi, ne utie na nivo koncetracije u datoj grani industrije. Meutim, konfiguracija konglomerata, pogodna je da utie na promenu snage u13

okviru pojedinih grana i povea koncetraciju moi konglomerata u odnosu na privredu kao celinu. Ponaanje konglomerata moe znaajno da utie na efikasnost funkcionisanja trinog mehanizma. To se ispoljava kao onda kada se radi o odnosima konglomeratorskih preduzea prema manjim, specijalizovanim preduzeima, tako i kada su u pitanju odnosi meu samim konglomeratima. U odnosu na manje, specijalizovane proizvoae, konglomerat moe da koristi svoju premo na sledee naine:

Prvo, zahvaljujui prirodi svoje razuenosti, ovakav tip preduzea moe da omoguava ulazak ostalih preduzea na odreeno podruje delatnosti, na taj nain to e diktirati niske cene na odnosnom podruju, a gubitke e nadoknaditi na bazi visokih cena operacija koje nisu izloene konkurenciji. Drugo, sniavanjem cena ispod trokova, da bi se eliminisali rivali, ili neutralisala njihova akcija i privoleli da sarauju. Tree, obezbeivanje munjevitog prodora svog novog proizvoda na trite na bati niskih cena. etvrto, nuenjem odreenog proizvoda po ceni ispod trokova, da bi se uz taj proizvod prodali i skuplji proizvod.

U razvijenim privredama kapitalistikih zemalja proces nastajanja konglomerata je daleko intenzivniji. Ozbiljno se postavlja pitanje da li je multitrini gigant u skladu sa javnim interesom i koliko je drutvo stvarno sposobno da kroz raspoloivo zakonodavstvo taj interes obezbedi. U tom pogledu,zvui upozoravajue konstantacija (J. Trackraya) o stanju industrijskog drutva koje karakterie postojanje velikih konglomeratskih preduzea. Industrijskim procesom se upravlja kroz i pomou odvojenih i udaljenih supernametnutih poslovnih sistema koji baziraju na novanim dobicima. Tako, kompanija moe da zatvori fabriku, uniti drutveno vredan istraivaki projekat, zagadi vazduh, vri diskriminaciju odreena radnike klase ili rase radnika, spoji se sa kime hoe i na hiljadu naina da utie na oblikovanje materijalnog sveta, a pri tome, proe nekanjeno ili bez ozbiljne pretnje, da e snositi konsekvence. Hiperkoncetracija dovodi do stvaranja velikih konglomerata koji, po svojoj snazi i neunitivosti lie na dinovskog oktopoda, koje Galbraith u jednom drugom kontekstu naziva poliglotskim korporacijama, koje su u stanju, zahvaljujui svojoj geografskoj proizvodnoj disperziji i veliini, da suspenduju dejstvo trita i na mnoge naine neutraliu dejstvo antimonopolskog zakonodavstva. Posebne opasnost na nacionalnu privredu i njen slobodan razvoj kriju se u postojanju konglomerata u formi vienacionalnih preduzea, ije ponaanje, danas, sve vie zaokupljuje panju svetske javnosti. Za razliku od zajednikih preduzea koja se organizovano osnivaju, sa strogo definisanim ciljevima na palnu efikasnijeg iskoriavanjakomparativnih prednosti zainteresovanih zemalja, danas smo svedoci sve vee teko kontrolisane, ekspanzije krupnih konglomerata na vei broj nacionalnih trita. Rukovodei se nagonom za ostvarivanje rastue stope profita, ove kompanije irenjem operacija izvan nacionalnih granica, uspevaju14

da na stranim tritima dou do ekstraprofita na bazi korienja jeftinije radne snage i niih trokova energije u tim zemljama. Osim toga, proireno trite omoguava im da poveaju sopstvenu produktivnost koristei se prednostima proizvodnje u velikim serijama. Ogromne razmere nadnacionalne koncetracije i centralizacije kapitaa zaokupljuju panju gotovo svih ekonomskih i politikih krugova, pa i Ujedinjenih nacija. Afirmacija stategijskih poslovnih alijansi kao i poveavanje zahteva za sticanjem distinktivnih kompetentnosti, donekle su relativizirali neke prednosti konglomerata i usporili procese konglomeratizacije.

EKONOMSKI I ORGANIZACIONI ASPEKTI FUNKCIONISANJA SLOENIH I VELIKIH PREDUZEA

Funkcionisanje sloenih poslovnih sistema bilo je izazov za nauku i praksu, posebno kada se radi o njihovom odnosu sa okruenjem i struktuiranju njihovih delova. Pojava i funkcionisanje gigantskih korporacija u razvijenom korporativnom kapitalizmu znaajno je uzdrmalo dotadanja teorijska objanjenja ponaanja firme, to je imalo odraz na kasniji tok razvoja ekonomskih i organizacionih nauka. Naime, ponaanje velikih preduzea, koje predominantno karakterie velika ekonomska mo, iri drutveni uticaj, iroka disperzija aktivnosti i fleksibilna finansijska pozicija, teko je bilo objaniti uz oslanjanje na postulate tradicionalne ekonomske teorije. Pojam gigantskih mulinacionalnih kompanija, neki autori indetifikuju kao mezo-ekonomski sektor koji se nalazi izmeu dve dravne politike (makroekonomski nivo) i velikog broja malih i srednjih preduzea (mikroekonomski nivo). Ima, meutim krajnosti od toga da neki, zbog sloenosti organizacione strukture i amorfnosti delatnosti opisuju peprativno kao monstrum preduzea, od toga da se zbog fleksibilnosti i prohodnosti za mobilnost kapitala i znanja, tretiraju kao najsloeniji oblik organizacije privredne aktivnosti. Iako veliina i sloenost obino idu zajedno, ipak treba biti svestan i pojedinanih implikacija jednog i drugog atributa. Naime, veliko preduzee moe da bude sloeno, ali i ne mora, to zavisi, izmeu ostalog, od strukture njegove delatnosti i odnosa sa okruenjem. Sloena preduzea su obino i velika preduzea, ali ponekad to ne mora da bude sluaj, jer to e zavisiti od veliine kapitala, stadijuma u njegovom razvoju, filozofije upravljanja, lokacije delatnosti i slino. Meutim, opredeljujua karakteristika velikog preduzea jeste veliina kapitala, odnosno preduzetne moi, dok sloena preduzea, predominantno karakerie mnogolanost, tj. da su sastavljena od veeg ili manjeg broja autonomnih delova kao kvazi preduzea. Kao to je ranije ve istaknuto, veliina preduzea, odnosno mogunosti korienja ekonomije veliine su prisutne gde se zahtevaju skupi istraivako-razvojni radovi, gde su proizvodi i oprema za roizvodnju kompleksni, kada je trite geografski koncetrisano i veliko. Meutim, koliko e preduzee svoju veliinu stvarno koristiti za u svrhu drutvenih propisa, a koliko u cilju jaanja sopstvene dominacije nad okruenjem, stvar je, u najveoj meri, snaga koje usmeravaju privredu i drutveni razvoj. Mnogi istraivai monopolskog15

kapitalizma pored faktora finansijske prirode, prednost velikih preduzea kao nosilaca tehnikog progresa, vide u njihovoj sposobnost da kontroliu trite. Dobar broj empirijskih istraivanja pokazuje da su znaajni liferanti pronalaska manja preduzea, objanjavajui to birokratizacijom rada laboratorija veih preduzea kao i interesom velikih preduzea da kontrolom pronalazaka zatite postojeu proizvodnju i tehnologiju. Uveane dimenzije industrijskog poslovnog sistema, po mnogo emu su pretpostavka efikasnog korienja rsursa. Naime, neophodno je da veliko preduzee predstavlaja pogodnu formu za inteziviranje tehnikog progresa i poveavanje blagostanja drutva. Onaj ko poseduje mo u situaciji je da istu koristi prema sopstvenoj skali preferencijala i da sopstvene interese stavi iznad interesa drutva kao celine. Filozofija upravljanja, stepen slaganja, odnosno povezanosti delatnosti i njihova lokacija znaajno utiu na veliinu i samostalnost organizacionih delova. Izmeu varijanti da: a) delove vidi kao celine, odnosno da ih tretira kao strategijske poslovne jedinice, bez obzira na njihovu veliinu i uspostavi pojedinanu vezu izmeu svakog dela i vrha preduzea ili b) da delove apriori tretira necelinom zadravajui razvojne veze meu delovima,tj. da svi brinu o svima, nalazi se niz drugih mogunosti koje se mogu koristiti u koncepciji poslovanja i organizacionom struktuiranju velikih i sloenih preduzea, zavisno od razvojnih pretenzija, strukture i lokacije, pa i stadijuma u razvoju preduzea. Tako, u zasnivanju koncepcije poslovanja i makro i organizacionog struktuiranja velikih i sloenih preduzea, mogue je koristiti i sledee varijante: 1. Agregiranje strategijskih poslovnih jedinica u tzv. strategijska poslovna podruja i uvoenje meunivoa upravljanja (nivo grupacije delatnosti, regiona, znaajne grupacije kupaca i slino).2. Prepoznavanje i uvaavanje osnovnog (istorijskog) jezgra delatnosti preduzea

i periferije kao zatitnog sloja sa idejom da se one odvojeno organizuju i tretiraju u upravljanju. 3. Koncipiranje organizacionih delova tako da se meu njima obezbedi maksimalno zdrva konkurencija i inicijativa, 4. Uvoenje tzv. matrinog formiranja startegije rasta preduzea kroz indetifikaciju proizvodnih jedinica kao profitnih centara na jednoj, i poslovnih funkcija, kao centra trokova, na drugoj strani. Pored gornjih modaliteta, u praksi se mogu javiti drugi, pak kombinovano korienje gore navedenih, a to e zavisiti od razvoja sistema upravljanja i dinamike okrupnjavanja preduzea. Proizilazi, prema tome, da konceptualizacija poslovanja i makroorganizacionog struktuiranja velikih preduzea ukljuuje puno dilema, zamki i izazova, te njihovo upravljanje ne trpi ablone i robovanje odreenim dogmama. Konano, oslanjanje na zajednike delatnosti za vie organizacionih delova (tzv. lanac vrednosti) omoguava da se kroz snienje trokova ili vu akcionu sposobnost u nastupu na odreenim tritima nabavke i prodaje, povea konkurentsku prednost.

16

Pravci nastajanja i tipovi velikih i sloenih preduzea

Potreba nastajanja i struktura velikih preduzea, diktirani su, kao to je ranije istaknuto, nastojanjem preduzea da optimizira svoju veliinu i strukturu delatnosti u odnosu na zahteve trita, tehnologije, neke mere ekonomske politike zemalja, sistema upravljanja i slino. Velika preduzea su realnost savremenih privreda, posebno kada je re o opsluivanju meunarodnog trita. Pojava modularne proizvodnje, grupnog upoljavanja tehnologije, informatike tehnologije kao i mogunost globalizacije svetskog trita, podsticaji su i posledica egzistencije velikih preduzea. Veliko preduzee nije puka suprotna alternativa malom, nego je izraz odreenih trinih, tehnolokih, infrastrukturnih i drzgih okolnosti kao to je i malo preduzee ili preduzee srednje veliine izraz odreenih speifinosti proizvodnje i proizvoda ili datog trinog mozaika. Otuda su mala preduzea nuan pratilac velikih te su velika preduzea zato velika to su okruena velikim brojem malih. Naime, zahvaljujui svojoj finansijskoj, istraivako-razvojnom i kadrovskoj snazi, velika preduzea su u stanju da iniciraju nove tehnoloke, trine, pa i drutvene trendove koje stvaraju prostor za egzistenciju malih i srednjih preduzea. Savremena velika preduzea predominantno karakteriu: veliki kapital, disperzija aktivnosti, visoka infiltracija u pojedine grane i trita i internacionalizacija poslovanja. Dominantan pravac rasta je diversifikacija (horizontalna i vertikalna i konglomeratska) i eksterni metod rasta (pripajanje, otkup drugih preduzea i proizvoda). Razume se, pravci, pa i metodi njihove realizacije, zavisie od kokonkurentne strukture grane i njene potencijalne rentabilnosti, raspoloivisti preduzea kandidata za pripajanje kao i od standarda antimonopolskog zakonodavstva i mera ekonomske politike zemlje. Gore navedeni pravci i metodi nastajanja velikih preduzea, razume se, ne iskljuuju mogunost njihovog kombinovanja kao i oslanjanje na ekspanziju kao pravac rasta tj. poveanje obima proizvodnje i prodaje postojeeg proizvoda na postojeem ili novom tritu. Proizilazi, prema tome, da je nastajanje velikog preduzea i njegovo neizbeno transformisanje u sloeno, predominantno proeto nastajanjem da se koristi ekonomija veliine, proire izvori za ostvarivanje prihoda i dobiti kao i da se stvore uslovi za komotnije ponaanje u odnosu na okruenje. Pri tome, njegovo ranije ili kasnije transformisanje u17

sloene poslovne sisteme izraz je potreba da istim efikasnije upravlje tj. planira, organizuje i kontrolie upotrebu njegovih resursa. Posmatrano sa stanovita sloenosti delatnosti, moemo razlikovati nekoliko tipova velikih preduzea. 1. Horizontalno integrisano preduzee koga karakterie vie paralelnih ili sloenih proizvodnih programa. Organizacioni delovi (kvazi preduzea) nisu tehnoloki povezani, ali se jedinstvenost preduzea obezbeuje kroz zajedniki strateki sloj poslova marketinga, finansija i razvojnog planiranja, dok su operativni poslovi ovih funkcija obino decentralizovani. Odnosi delova i vrha preduzea najee baziraju na uvoenju meunivoa upravljanja za grupacije delatnosti, regione ili znaajne grupe kupaca.2. Vertikalno integrisano sloeno preduzee u kojem imamo sekvencionalnu

zavisnost organizacionih delova. Karakterie ga niska eksterna fleksibilnost i relativna nezavisnosz od okruenja. Ima dva kljuna kanala kontakta sa eksternim tritem i to preko finalnih proizvoda i kroz nabavku poetnih resursa. Zahteva jaku plansku slubu na nivou preduzea i adekvatno reeno pitanje internog trita i transfernih cena. Obino se radi o preduzeima komninatskog tipa, mada su mogue i odreene diversifikacije delatnosti kroz razvoj sporednih ili prodaju vikova iz pojedinih faza eksternom tritu. 3. Konglomeratski tip preduzea, koga karakterie heterogenost delatnosti, visoka eksterna fleksibilnost, nerazvijeni odnos meu organizacionim delovima i neposredna veza izmeu centralnih organa preduzea i organiizacionih delova. Najee se delovi indetifikuju kao strategijske poslovne jedinice kao centri dobiti. Strategijske poslovne jedinice kao organizacioni delovi su tako indetifikovani da im se moe definisati autoritet odluivanja u korespodenciji sa odgovornou za poslovne rezultate. Kao takvi, organizacioni delovi imaju sopstvena trita nabavke i prodaje i prepoznatljivu konkurenciju. Za njih se pojedinano indetifikuju kritini faktori poslovnog uspeha i osmiljava osnova za konkuretsku prednost i planira i meri poslovni rezultat. Kod navedenih tipova osnovno je, meutim, da dominira celina u odnosu na delove ime se podstie bra i svrsishodnija alokacija resursa, pregrupisavanje, ukidanje ili uvoenje novih organizacionih delova u sloeno preduzee. U biti sloenog preduzee jeste njegova spremnost da brzo plasira kapital u lukrativna podruja bez bez obzira na organizacione granice ili vrste delatnosti. U tom pogledu karakteristian je oblik holding kompanije. To je takvo preduzee koje poseduje veinu akcija ili aktive drugih preduzea i na taj nain kontrolie njihovo poslovanje. Internacionalizacija poslovanja velikih preduzea dovela je do nastanka sve vee afirmacije tzv. multinacionalnih ili transnacionalnih kompanija koje su ili u vlasnitvu vie zemalja, imaju poslovne operacije i jedinice u vie zemalja, ili pak imaju i jedno i18

drugo. Upravljanje njihovim poslovanjem, kao to je to ranije istaknuto, zahteva uvaavanje karakteristika lokalnog trita i zakonodavstva i adekvatno reenje pitanja odnosa centrale i filijala u drugim zemljama. Otuda njihova struktura i koncepcija poslovanja znaajno su uslovleni disperzijom aktivnosti i aranmanima koje imaju sa lokalnim okruenjem. Naime, njihova makro-organizaciona struktura mora da bude u korespodenciji sa vrstom i lokacijom delatnosti, efikasnosti upravljanja i mogunou kontrole. Otuda se, danas, zavisno od strukture delatnosti i njene geografske disperzije, koriste razliite forme struktuiranja i ureivanja odnosa centrale i filijala.

ZAKLJUAK: Transnacionalne kompanije i znaaj velikih kompanija za svetsku privreduJedna od potpunijih definicija, iji su elementi sadrani u brojnim drugim definicijama, transnacionalnu kompaniju definie kao matinu kompaniju koja: obavlja proizvodnju i druge aktivnosti u svojim sopstvenim filijalama lociranim u nekoliko razliitih zemalja; ima direktnu kontrolu nad poslovnim politikama svojih filijala; donosi i primenjuje poslovne strategije u proizvodnji, marketingu, finansijama i drugim funkcijama koje prevazilaze nacionalne granice, postajui globalne orijentisane na ceo svet. Transnacionalno preduzee je preduzee koje posluje u vie nacionalnih privreda preko svojih stranih filijala. Znaaj tih preduzea stalno se poveava, tako da sada kontroliu oko 25% ukupne svetske proizvodnje, dve treine svetske trgovine i tri etvrtine tehnoloke razmene. Budui da su transnacionalna preduzea nosioci procesa globalizacije, daljom liberalizacijom svetske privrede i ujednaavanjem ekonomskih politika drava u svetu jaae njihova ekonomska pozicija u svetskoj privredi, to e im omoguiti jo vee prihode. Ekonomska snaga omoguuje tim preduzeima politiki uticaj na unutranje odnose matine zemlje i zemalja u kojima imaju svoje filijale. Na taj nain stvaraju povoljne uslove za vlastito poslovanje i veu dobit. Meunarodni politiki uticaj transnacionalna preduzea ostvaruju meanjem u meunarodne odnose dveju drava i u odnose izmeu drava i meunarodnih organizacija. Takvim delovanjem predupreuju radnje koje su po njih nepovoljne, odnosno obezbeuju odreene povoljne mere. Uticaj ostvaruju preko instrumentalizovanih drava, meunarodnih poslovnih organizacija i neformalnih politikih grupa, a krajnji objekti uticaja su drave i meunarodne organizacije. Teko se moe odgovoriti na pitanje da li su transnacionalna preduzea subjekti meunarodnih odnosa, odnosno da li mogu stupati u direktne politike odnose sa drugim dravama, ali je izvesno da su suverenitet drava i politiki znaaj transnacionalnih preduzea obrnuto proporcionalne kategorije - ako suverenitet drava opada, uticaj transnacionalnih preduzea se poveava, i obratno.19

Ogranienost nacionalnog trita je glavna prepreka daljem razvoju velikih preduzea, te je stalna njihova tendencija da svoja delovanja prenesu ili proire na vie pravnih podruja, ona svojim poslovanjem doprinose visini bruto nacionalnog i bruto domaeg proizvoda mnogih zemalja. Jaka konkurencija na svetskom tritu, trai stalnu cenovnu konkurenciju. Kompanije se takmie u pojeftinjenju proizvoda na razne naine (obaranjem cene, poveanjem koliine sardaja uz nepromenjenu cenu,itd.). Da bi to vie smanjile cene svojih proizvoda, ali da pritom neugroze svoj profit, proizvodna preduzea ele da smanje cenu kotanja svojih proizvoda. To esto ine tako to koriste savremeniju tehniku i tehnologiju, poveavajui produktivnost u proizvonji, ali poto se situacija na tritu jako brzo menja, nebi bilo ekonomino da se na kratak rok menjaju proizvodni pogoni, ve se oni modernizuju. Kada se situacija toliko brzo menja tako da i ova opcija smanjuje rentabilitet preduzea, preduzea ele da kroz smanjenje najamnine radnika obezbede smanjenje cene kotanja. Jo jedna stvar veoma bitna kod velikih kompanija, kod njihovog nastanka je i to to je njihov nastanak i proirenje veoma esto podran od strane kupaca, jer je to i u njihovom direktnom interesu (jeftiniji proizvodi dostupni iroj potroakoj masi). Te s' toga ova preduzea imaju i posebne sektore zaduene za to bolje uspostavljanje veze izmeu potroaa i matice firme. Naravno da zahtevi kupaca variraju od trita do trita, te se veoma esto proizvodi u neznatnoj meri diferenciraju, prilagoavaju odreenim tritima po strukturi, ceni, kvalitetu, kvantitetu i sl. Ve due vreme smo svedoci mnogobrojnih i raznovrsnih promena u svetskoj ekonomiji koje su, pre svega, podstaknute procesom globalizacije ukupne privrede. Pomenuta kretanja nas konstantno podstiu na razmatranje i razumevanje globalne problematike, a pre svega fenomena transnacionalnih kompanija kao neizostavnog inioca svakodnevnice. Svrha ovog rada je da ukae na sutinska obeleja i oblike delovanja transnacionalnih kompanija, kao i na njihovu organizacionu strukturu i znaaj u svetskoj ekonomiji. Sama injenica da transnacionalne kompanije kontroliu znaajan deo svetske proizvodnje i trgovine, investicionih i tehnolokih tokova, svrha rada je da omogui lake razumevanje njihovih pozitivnih i negativnih efekata na privrede zemalja u tranziciji. Cilj rada je da se prezentuje meunarodni i politiki uticaj transnacionalnih kompanija, izvede adekvatan zakljuak o prednostima i ogranienjima koje one pruaju i ukae na injenicu da transnacionalne kompanije svojim delovanjem vode ka nastanku novog, ekonomskog poretka. Veoma su razliite ocene uloge transnacionalnih kompanija u savremenoj privredi i drutvu. One se kreu od izrazito pozitivnih ocena: irenja trita, poveanja ekonomkse efikasnosti, poveanja zaposlenosti i sl. ,do izrazito negativnih uticaja: premetanja prljavih tehnologija i nuklearnog otpada u nerazvijene zemlje, smanjenja autonomije nacionalnog razvoja, poveanja ekonomske nejednakosti i sl. Mo transnacionalnih kompanija nesumnjivo je velika i ona prevazilazi nacionalne granice. Utiu na zaposlenost miliona ljudi, kao i na stepen ekonomske aktivnosti u pojedinim zemljama, imaju privilegovan status u Svetskoj banci i Meunarodnom monetarnom fondu. One time ostvaruju i razliite oblike strukturalne moi, jer utiu na meunarodnu poslovnu klimu. Istraujui kretanje cena na pojedinim tritima, odnose rada i kapitala, veliinu i rast trita,20

politiku stabilnost, finansijske koncesije pojedinih zemalja i tome sl., transnacionalne kompanije ostvaruju sopstveni razvoj i mo upravo zahvaljujui razliitoj mrei uslova u pojedinim zemljama. Nastanak i razvoj transnacionalnih kompanija u mnogo emu znai i jednu novu meunarodnu podelu rada. Klasina meunarodna podela rada doivela je bitnu transformaciju. Ona se danas odvija kroz intra kompanijsku i interkompanijsku meunarodnu podelu rada transnacionalnih kompanija. U skladu sa prirodom njihovog poslovanja, internacionalnim korporacijama je potrebna maksimalna sloboda kretanja kapitala, tehnologije, materijala, strunih kadrova. Njima je takoe potrebna potpuna sloboda donoenja odluka. Nacionalnu dravu oni prihvataju, ali samo toliko koliko ona podraava i potpomae njihovu ekspanziju. Nacionalne vlade imaju obavezu da vode nacionalnu politikuusmeravaju i kontroliu svoju ekonomiju, platni bilans, glavne finansijske tokove, zaposlenost, investicije i dr., pa je sasvim realna mogunost da se time ograniava eljena autonomija transnacionalnih kompanija. Njihova politika ne koincidira uvek sa nacionalnim intresom matine zemlje. Za sada nema pouzdanih saznanja kakav bi mogao da bude definitivan ishod u daljem razvoju ovih odnosa na relaciji drava-meunarodne korporacije. Sve to nuno vodi odreenim promenama dosadanje ekonomske uloge drave i jaanju uloge odreenih meunarodnih institucija ali se istovremeno izraava i zabrinutost da takav razvoj moe da ugrozi potreban ekonomski suverenitet nacionalnih drava. Po drugima takav razvoj je pozitivan, jer je to objektivno uslovljena potreba da se ekonomski razvoj oslobodi nepotrebnih dravnih ogranienja. Transnacionalne korporacije ponaaju se po logici dominacije i podinjenosti ostalih na svetskom tritu. Na osnovu ove logike svetska privreda integrie se pribliavanjem, uklanjanjem institucionalnih prepreka meu nacionalnim privredama po teritorijalnom preseku. Funkcionalni tip svetske integracije dezintegrativno deluje na veinu nacionalnih privreda. Trend globalizacije ostvaruje se uporedo s trendom regionalizacije i lokalizacije to razvija pluralizam vrednosti lokalnih, regionalnih i globalnih zajednica. Globalizacija saveza i partnerstva meu kompanijama su odluujui za njihovu razvojnu strategiju. Udeo transnacionalnih i multinacionalnih kompanija neprekidno raste i jaa u svetskoj privredi. Pod kontrolom transnacionalnih kompanija nalazi se 4/5 svetske trgovine, 4/5 patenata za novu tehniku i tehnologiju, vie od svetske industrijske proizvodnje i sl. Poslovanje Transnacionalnih kompanija aktuelizirano je i pitanje karaktera trine cene. To su kupoprodajne cene koje se formiraju u razmeni izmeu delova Trans-nacionalnih kompanija. Mada se one kvalifikuju kao trine cene, one se faktiki ne formiraju pod uticajem dejstva trinih zakona i vae samo unutar datog sistema transnacionalne kompanije. Ekonomska sutina trinih cena TNK teorijski jo nije razjanjena. Internacionalizacijom biznisa i globalizacijom poslovanja savremena preduzea ne utiu samo na razvoj svoje nacionalne ekonomije ve doprinose razvoju zemalja u razvoju i nerazvijenih zemalja.To postii trasferima tehnologija i znanja.Meutim,pored pozitivnih delovanja savremenih preduzea moe biti i negativnih za zemlje domaina to se prevashodno odnosi na uvoz prljavih tehnologija i ekoloki opasnih industrijskih optadnih materijala,ali i na druge ekonomske posledice kao to su zaduivanja i vraanje21

kredita,prodaja zastarelih tehnologija... Iako posledice ovakvih delovanja savremenih preduzea mogu biti velike, ne sme se zanemariti i injenica da razvoj civilizacije u velikim merama zavisi od njih. Uticaj ovih preduzea na duhovni razvoj je izvanredno veliki, preko proizvoda i tehnologija koje su omoguile razvoj i irenje duhovne kulture. Kreirajui svoje strategije razvoja, velika multinacionalna preduzea razvila su svoje koncepte internacionalizacije ekonomije na kojima poiva privreda. Zatim, velika nauna istraivanja, nauno-tehnoloki napreci ne bi bili mogui, jer su upravo finansirani od strane velikih multinacionalnih kompanija.

LITERATURA:

Prof. dr Alempije Veljovic, Razvoj i rast preduzea, lanak na osnovu knjige Informatiko upravljanje razvojem preduzea http://www.cet.rs/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/794.pdf - pristupljeno 22.04.2011. god.1.

2. dr Branislav Maic, Strategijski menadzment, Beograd 2001 god.

3. Dragan uriin, Jovan Todorovi, Stevo Janoevi, Strategijski menadment, Beograd, 2004 god.

4.

Ekonomija transnacionalne kompanije, diplomski rad

http://www.diplomski-rad.com/images/stories/seminarski-diplomski-rad/2358Ekonomija-Transnacionalne-kompanije-SRB-15str.pdf - pristupljeno 25.04.2011 god.

22

Sadraj: Uvod.1 Razvoj i rast preduzea..2 Strategije rasta....................................................................................................3 Definisanje strategije rasta................................................................................3 Strategija vertikalne integracije........................................................................5 Strategija diversifikacije....................................................................................6 Strategija spajanja i pripajanja.........................................................................6 Drutveno-ekonomske dimenzije pravaca i metoda rasta..............................9 Trine implikacije rasta preduzea na bazi horizontalne i vertikalne integracije..........................................................................................................11 Nacionalna ekonomija i rast preduzea konglomeratorsog tipa..................12 Ekonomski i organizacioni aspekti funkcionisanja sloenih i velikih preduzea...........................................................................................................15 Pravci nastajanja i tipovi velikih i sloenih preduzea................................17 Zakljuak...........................................................................................................19

23

Literatura..........................................................................................................22

24