Dulijan Barns

TROJE

bojana888

01

Za Pet

02

AdminDraft

AdminDraft

Lae kao oevidac ruska izreka

03

1: Svaki, svaka, svako

Stjuart Zovem se Stjuart i svega se seam. Stjuart, to je moje krteno ime. Puno ime i prezime, Stjuart Hjuz. Puno ime - samo toliko. Srednje ime nemam. Hjuz je prezime mojih roditelja koji su dvadeset i pet godina bili u braku. Oni su mi dali ime Stjuart. U poetku mi se nije naroito dopadalo - u koli su mi nadevali imena kao to su Stju ili Stupavi - ali na to sam se navikao. Mogu da se nosim s tim. Nosim i ponosim. S tim.

Ja se izvinjavam, nisam naroito duhovit. Rekli su mi to i ranije. U svakom sluaju, Stjuart Hjuz - to e, mislim, biti sasvim dovoljno. Ne bih voleo da se prezivam Sent Don Sent Don de Ver Nebul. Moji roditelji su se preivali Hjuz. Umrli su, i meni je ostalo njihovo prezime. A kada ja umrem, i tada u se zvati Stjuart Hjuz. Izvesnosti u ovom naem lepom velikom svetu nisu este, ali, ovo je jedna od njih.

Razumete ta hou da kaem? Izvinite, za to nema ba nikakvog razloga. Tek sam poeo. Jedva da me poznajete. Hajdemo ispoetka. Zdravo, ja sam Stjuart Hjuz, drago mi je. Da se rukujemo? Dobro, u redu je. Ne, ono to pokuavam da kaem jeste sledee: ovde je svako promeniola svoje ime. Zamislite samo. ak je i pomalo zastraujue.

Nego, jeste li primetili da sam iza svako rekao promeniola? Naravno da sam to namerno uradio, verovatno samo zato da bih nervirao Olivera. Imali smo s njim jednu neverovatnu raspravu. Dobro, diskusiju, u svakom sluaju. Ili bar sukob miljenja. Oliver je prava cepidlaka. On je moj najstariji prijatelj tako da mi je doputeno da kaem da je cepidlaka. Ubrzo poto ga je upoznala, Dil - Dil, moja ena, Dilijan - rekla mi je: Zna, tvoj prijatelj Oliver govori kao iz renika.

Tada smo se nalazili na plai u blizini Frintona, i kad je Oliver uo Dilinu primedbu, dobio je jedan od svojih logorejinih napada. On to zove rifovi, ali to nije

04

re koju bih ja upotrebio. Ne umem da ponovim ono to on govori - moraete sami da ga ujete - ali prosto se odlepi i krene. To je uinio i tada. A iz kakvog renika? Ima li taj renik graninike za slova? Je li dvojezian? I tome slino. Nastavio je s tim jo neko vreme da bi na kraju pitao ko bi kupio takav renik. ta ako taj renik niko ne bude hteo? Zanemaren. Pranjavih korica. Nee se prodati, vidim da se nee prodati. Onda je poeo da trupka nogama po pesku i da kreti na galebove - pravi materijal za skrivenu kameru - dok ga je jedan stariji par, koji je zaklonjen od vetra sedeo iza ograde i sluao radio, posmatrao prilino uspanieno. Dilijan se samo smejala.

U svakom sluaju, Oliver je cepidlaka. Ne znam ta mislite o tome da iza svako stoji promeniola. Verovatno nita posebno, nema razloga da o tome mislite. I ne seam se kako je uopte sve poelo, ali dolo je do rasprave. Izmeu Olivera i Dilijan i mene. Svako je zastupao razliito miljenje. Dopustite mi da vam predstavim ta suprotstavljena gledita. Moda da ih iznesem u vidu zapisnika sa sastanka, kao u banci?

OLIVER je rekao da su esto koriene rei poput svako, neko i niko zamenice u jednini i da stoga treba da ih prati odgovarajui oblik glagola.

DILIJAN je rekla da iznoenje takvih primedbi opteg tipa iskljuuje pola ljudske rase jer u pedeset posto sluajeva svako je zapravo svaka i da zbog logike i pravinosti treba rei i jedno i drugo.

OLIVER je rekao da mi vodimo raspravu iz oblasti gramatike a ne politike polova.

DILIJAN se pitala kako uopte moemo odvojeno da posmatramo te dve stvari, jer, otkud gramatika ako ne od gramatiara, a gotovo svi gramatiari su - verovatno svi do jednog, koliko ona zna - mukarci, i ta smo mogli i da oekujemo; ona je uglavnom zastupala zdravorazumsko stanovite.

OLIVER je zakolutao oima, zapalio cigaretu i rekao kako je izraz zdrav razum sam po sebi kontradiktoran, jer da se ovek - tu je odmah poeo da se pretvara kako mu je strano neprijatno zbog greke koju je napravio, pa se odmah ispravio, Mukarac i ena - da su se Mukarac i ena oslanjali na zdrav razum tokom

05

prethodnih milenijuma, i dalje bismo iveli u zemunicama, jeli jezivu hranu i sluali ploe Dela enona.

STJUART je potom izneo predlog reenja. Nastavak samo za muki rod je ili neprecizan ili uvredljiv, ili i jedno i drugo; ponavljanje rei u svakom od rodova diplomatsko je ali rogobatno, tako je najbolje oba nastavka staviti uz glagol i rei promeniola. Stjuart je s puno poverenja izneo svoj predlog i bio iznenaen kad ga je kvorum odbio.

OLIVER je rekao kako reenica neko je proviriola kroz vrata zvui poput nekog zastraujueg ruskog eksperimenta, kao da je re o dve glave na jednom telu. Osvrnuo se na prikazivanja nakaza, koja su se uglavnom odvijala po vaarima, pominjui pritom bradate ene, deformisane fetuse ovaca, i mnogo toga drugog, sve dok ga predsedavajui (=ja) nije opomenuo na red.

DILIJAN je rekla da je po njenom miljenju promeniola bilo podjednako besmisleno i isto tako diplomatski kao i svaki, svaka, ali da ne zna zato se uesnici sastanka toliko snebivaju da iznesu ono to je neoboriva injenica? Kako su ene vekovima uene da koriste zamenice i glagolske nastavke za muki rod u znaenju itave ljudske rase, zato ne bismo imali neku naknadnu intervenciju kojom bi se to ispravilo, ak i po cenu da to postane kost u nekim (mukim) grlima.

SASTANAK je zavren sine die. Nakon ovog razgovora jo sam dosta dugo razmiljao o svemu. Nas troje, troje

sasvim inteligentnih ljudi koji razmiljaju o prednostima rei svaki, svaka, svako. Toliko siune stvarice, a mi nismo uspeli da se sloimo. Povrh svega, prijatelji smo. Pa ipak nismo uspeli da se sloimo. Zbog toga sam donekle zabrinut.

Kako sam uopte doao do ovoga? A da, svi su promenili svoja imena. To je iva istina, zamislite samo. Dilijan je, recimo, promenila svoje ime kada se udala za mene. Njeno devojako prezime je Vajat, a sada se preziva Hjuz. Ne laskam sebi da je jedva ekala da uzme moje prezime. Mislim da je razlog pre bio taj to je elela da se otarasi prezimena Vajat. Jer, vidite, to je prezime njenog oca, a ona se s njim nije ba slagala. Napustio je njenu majku kojoj je godinama posle toga ostalo prezime oveka koji ju je ostavio. Nije to bilo lepo prema gospoi Vajat, ili madam Vajat, kako je neki

06

zovu jer je poreklom Francuskinja. ini mi se da je Dilijan odbacila prezime Vajat u znak razlaza sa svojim ocem (koji, kako se ispostavilo, ak ni na venanje nije doao) i da bi pokazala svojoj mami ta je i sama odavno trebalo da uradi. Ne bi se reklo da je poruka, ako je nje uopte i bilo, doprla do madam Vajat.

Sasvim tipino za njega, Oliver je rekao da je Dilijan posle udaje trebalo da uzme prezime gospoa Dilijan Vajat-ili-Hjuz, ako je htela da bude logiki, gramatiki, i zdravorazumski, i diplomatski i rogobatno ispravna. Takav je on, taj Oliver.

Oliver. Nije se tako zvao kad smo se upoznali. Ili smo u kolu zajedno. U koli su ga zvali Najdel, ponekad i N. O., ili povremeno Ras, ali Najdel Oliver Rasel se nikada nije zvao Oliver. Mislim da nismo ni znali ta znai ono O., moda je i lagao s tim u vezi. U svakom sluaju, evo u emu je stvar. Ja nisam iao na studije, Najdel jeste. Otiao je kao Najdel, a kada se posle prvog semestra vratio, zvao se Oliver. Oliver Rasel. Izbacio je N. ak i iz svog imena odtampanog na ekovnoj knjiici.

Vidite da se svega seam. Otiao je u banku i traio da mu odtampaju novu knjiicu, i umesto potpisa N. O. Rasel, sada se potpisivao Oliver Rasel. Iznenadilo me je da su mu to dozvolili. Mislio sam da mora da ima neku potvrdu ili neto slino. Pitao sam ga kako mu je to uspelo i nije hteo da mi kae. Samo je rekao: Zapretio sam im da u prebaciti raun u drugu banku.

Ja nisam pametan kao Oliver. U koli sam ponekad moda imao bolje ocene od njega, ali to je bilo onda kad bi on odluio da se ne trudi. Bio sam bolji iz matematike, prirodnih nauka - praktinih stvari - njemu je bilo dovoljno da mu pokau strug u radionici za tehniko pa da odglumi padanje u nesvest - ali kada je hteo da bude bolji, bio je. Pa dobro, ne samo od mene, i od svih ostalih. A bio je i snalaljiv. Kad smo se igrali kadeta, Oliver je uvek bio onaj na odsustvu. Ume da bude veoma pametan kad hoe. On je moj najstariji prijatelj.

Bio mi je i kum. Ne strogo uzevi, jer je venanje odrano u mesnoj kancelariji, a tu nema kumova. Zapravo, i oko toga smo imali jednu aavu raspravu. Zaista aavu; prepriau vam je nekom drugom prilikom.

07

Dan venanja je bio divan. Onakav kakav bi svi trebalo da imaju. Blago junsko prepodne, plavo nebo i laki povetarac. Nas estoro: Dil, Oliver, ga Vajat, moja sestra (udata, razvedena, promenila ime - ta sam vam rekao?) i jedna stara tetka po ocu ili po majci, koju je gospoa Vajat ieprkala u poslednjem trenutku. Nisam uspeo da saznam njeno ime, ali mogu se kladiti da je promenjeno.

Matiar je bio dostojanstven ovek s odmerenom dozom formalnosti u ponaanju. Prsten koji sam kupio leao je na tamnoplavom plianom jastuiu i bleskao je prema nama sve dok nije doao as da ga stavim na Dilin prst. Svoj tekst sam izgovorio pomalo preglasno pa se inilo da se odbija o zidne obloge od svetle hrastovine; Dil kao da je to i previe kompenzovala pa smo je uli samo matiar i ja. Bili smo sreni. Svedoci su se potpisali u knjigu. Matiar je predao Dil venani list i rekao: Ovo je vae gospoo Hjuz, to nema nikakve veze s ovim mladiem. Ispred gradske kue nalazio se veliki sat pod kojim smo se nekoliko puta slikali. Na prvom snimku na njemu je 12.13, u braku smo bili tri minuta. Na poslednjem stoji 12.18, u braku smo bili osam minuta. Neke su slikane iz aavih uglova jer se Oliver izmotavao. Zatim smo svi otili u restoran i za ruak jeli lososa sa rotilja. Onda smo pili ampanjac. I jo ampanjca. Oliver je odrao govor. Rekao je kako bi eleo da nazdravi kumi, ali poto nijedne nije bilo u blizini, umesto toga e, drage volje, nazdraviti Dil. Svi su se smejali i pljeskali, a onda je Oliver upotrebio itavu bujicu dugih rei, i kad god bi izrekao neku, mi bismo podvikivali. Nalazili smo se u nekakvoj prostoriji u stranjem delu restorana, i u jednom trenutku smo podviknuli naroito glasno na jednu naroito dugu re, pa je konobar provirio da vidi da li nam neto treba, i potom otiao. Oliver je zavrio govor i seo, tapali su ga po ramenu. Okrenuo sam se prema njemu i rekao: Uzgred, neko je upravo proviriola kroz vrata.

ta je hteo? Ne, ponovio sam, neko je upravo proviriola kroz vrata. Jesi li ti pijan? pitao je. Verovatno je zaboravio. Ali, vidite, ja se seam. Ja se svega seam.

08

Dilijan Znate ta, ne mislim da to treba da se tie bilo koga. Stvarno ne mislim. Ja sam obina, povuena osoba. Nemam ta da kaem. Danas kud god da se okrenete neko uporno eli da ba vas zaspe svojom ivotnom priom. Otvorite bilo koje novine, iz svih dovikuju: Uite u Moj ivot! Ukljuite televizor i na svakom drugom kanalu sluate o njegovim ili njenim problemima, njegovom ili njenom razvodu, njegovoj ili njenoj preljubi, njegovoj ili njenoj bolesti, alkoholizmu, zavisnosti od droge, seksualnom nasilju, bankrotstvu, raku, amputaciji, psihoterapiji. Njegovoj vazektomiji, njenoj mastektomiji, njegovoj ili njenoj apendiktomiji. Zato to rade? Gledajte me! Sluajte me! Zbog ega jednostavno... Zbog ega mora da se pria o svemu tome?

To to ne volim da se ispovedam ne znai da zaboravljam stvari. Seam se svog venanog prstena na tamnocrvenom jastuiu, Olivera kako lista telefonski imenik u potrazi za smenim imenima, seam se kako sam se oseala. Ali to nije za javnu upotrebu. Ono ega se seam je moja stvar.

Oliver Zdravo, ja sam Oliver, Oliver Rasel. Cigaretu? Ne, nisam ni mislio. Ne smeta vam ako ja zapalim? Da, zaista mi je poznato da je to loe po zdravlje, zbog toga mi se i dopada. Gospode, tek smo se upoznali i ve nastupate kao kakav raspomamljeni glodar. ta se to, uostalom, vas tie? Za pedeset godina ja u biti mrtav, a vi ete biti ivahni speenko koji pijucka jogurt na slamicu, sre splaine i nosi ortopedske cipele. E pa, meni se ovako vie dopada.

Da vam kaem koja je moja teorija? Svi emo dobiti ili rak ili srano oboljenje. U osnovi, postoje dve vrste ljudi, oni koji svoja oseanja pakuju u sebe i oni koji doputaju da ona izbiju na povrinu. Introvertni i ekstrovertni, ako vam se vie dopada. Introvertni su, kao to je dobro poznato, skloni tome da internalizuju svoje emocije, bes i nezadovoljstvo, a ta internalizacija, to nije nita manje nepoznato, dovodi do kancera. Ekstrovertni pak umeju da se otkae, da pobesne na svet, da svoje nezadovoljstvo usmere na druge, i logino je da ta prenapregnutost dovodi do sranog udara. Ili jedno, ili drugo. Kako sam ja ekstrovertan, puenje predstavlja kompenzaciju, tako da sam savreno izbalansirano i zdravo ljudsko bie. To je moja

09

teorija. A povrh svega, nikotinski sam ovisnik to mi u velikoj meri olakava puenje. Ja sam Oliver, i seam se svih vanih stvari. ta je to to je vano u vezi sa

seanjem. Primetio sam da se mnogi koji su prevalili etrdesetu ale da im pamenje nije kao to je bilo, ili da nije onakvo kakvo bi eleli da bude. Iskreno reeno, to me ne iznenauje: pogledajte samo koju koliinu ubreta ljudi odlau za skladitenje. Zamislite monstruozno velike kontejnere pretrpane nevanim stvarima: neverovatno dosadne uspomene iz detinjstva, pet miliona sportskih rezultata, lica ljudi koje ne vole, sadraji sapunskih opera, saveti tipa kako skinuti s tepiha mrlju od crnog vina, imena zastupnika u parlamentu, i sline stvari. Kakva ih to monstruozna tatina

navodi na zakljuak da pamenje trai da bude zagueno takvim ubretom? Zamislite organ za pamenje kao slubenika koji radi u garderobi na nekom bunom terminalu i stara se o vaim beznaajnim stvarima sve dok vam ponovo ne ustrebaju. Razmislite sada, ta je to to traite da vam priuva. I to za tako malo novca! I uz toliko malu zahvalnost! Nije ni udo to je polovinu vremena odsutan sa altera.

Ja pamenju poveravam samo ono to mu nee biti ispod asti da potrai. Recimo, nikada ne pamtim telefonske brojeve. ak se i svog tek priseam, ali se ne obeznanim od straha ako moram da uzmem imenik da bih u njemu potraio broj Olivera Rasela. Neki ljudi - patetini arrivistes u carstvo uma - priaju o vebanju pamenja, o tome kako mu treba odravati kondiciju i gipkost kao nekom sportisti. A svi znamo ta se dogaa sportistima. Svi ti neverovatno britki veslai kojima u srednjim godinama otkazuju funkcije, fudbaleri iji zglobovi kripe od artritisa. Kalcifikovana miina vlakna, slepljeni diskovi. Pogledajte samo neki od skupova nekadanjih sportista i videete reklamu za staraki dom. Samo da nisu tako estoko optereivali svoje tetive...

Dakle, verujem u negovanje pamenja, hranim ga samo finijim komadima iskustva. Onaj ruak posle venanja, recimo. Pili smo savreno penuav ampanjac, zanemarljive berbe, koji je Stjuart odabrao (koje vrste? pojma nemam, mis en bouteille par Les Vins de l Oubli), jeli smo saumon sauvage grill avec son coulis de tomates maison. Ja lino to ne bih odabrao, ali ionako me niko nije konsultovao. Ne, sve je bilo u savrenom redu, samo nekako nematovito... ini se da je madam Vajat,

10

s kojom sam sedeo g. ct, to prijalo, ili joj se barem kod lososa otvorio apetit. Meutim, veoma se trudila da izbegne sjajne, ruiaste kockice koje su bile poreane oko ribe, da bi se potom okrenula prema meni i upitala me:

ta vi mislite, ta bi ovo tano moglo da bude? Paradajz, bio sam u mogunosti da je obavestim. Oljuten, oien od

semenki, iseckan na kocke.

Zaista neobino, Olivere, uoiti ono to predstavlja sutinu nekog ploda, a zatim to isto odstraniti.

Ne nalazite li da je to prosto boanstveno? Poljubio sam joj ruku. S druge strane pak plaim se da ne bih umeo da vam kaem da li je Stjuart za tu priliku nosio svoje svetlije tamnosivo odelo, ili tamnije tamnosivo.

Shvatate li ta hou da kaem? Seam se kako je toga dana izgledalo nebo: uskovitlani oblaci poput

mermernih ara na praznim listovima poetka i kraja neke knjige. Donekle previe vetrovito, svi su nametali frizure kad smo uli kod matiara. Desetominutno ekanje kod stoia na kome su se nalazila tri telefonska imenika Londona, i oglasnik u tri primerka. Oli koji pokuava da zabavi drutvo traei u imeniku relevantne strunjake, advokate za razvod braka, veleprodaju proizvoda od gume. Duhovitost, ipak, nije naila na plodno tle. A onda smo uli kod savreno nauljenog smrknutog matiaria. Na ramenima smet od peruti. Predstava je bila na uobiajenom nivou takvih izvedbi. Prsten se sjao na ljubiastoplavom pouffeu koji je nalikovao dijafragmi. Stjuart je svoj tekst izgovorio derui se iz petnih ila, kao da odgovara pred vojnim sudom koji e mu, ako svaku re ne bude izgovorio kako treba i iz sveg glasa, produiti boravak u vojnom zatvoru za nekoliko godina. Sirota Dili jedva da je uspela da vokalizuje svoje odgovore. Mislim da je plakala, ali smatrao sam da je nepristojno da virim. Nakon toga smo izali napolje da se slikamo. Stjuart mi je delovao posebno samozadovoljno. On jeste moj najstariji prijatelj, i to jeste bilo njegovo venanje, ali izgledao je tako nadnaravno pun sebe da sam preoteo foto-aparat i saoptio svima kako je slikama sa venanja neophodno dodati i nekoliko umetnikih snimaka. Razmahao sam se, legao na zemlju, okretao objektiv za

11

etrdeset pet stepeni, unosio se u pore na licima samo da bih probao da napravim dobar snimak Stjuartovog podvaljka. A imao je tek trideset i dve. Pa dobro, moda nije fer rei podvaljak, recimo da je to bio tek nagovetaj praseeg obraza. Ali poto se aparat naao u rukama pravog umetnika, mogao se uiniti tako velikim i sjajnim.

Stjuart... Ne, ekajte. Ve ste razgovarali s njim, zar ne? Razgovarali ste sa Stjuartom. Primetio sam lako oklevanje dok sam se ovla zadrao na temi njegovog podvaljka. Hoete da kaete da niste primetili? Pa dobro, u mraku, s osvetljenjem iza njega... A verovatno je i bradu drao istureno da se ne bi primetilo. Po mom miljenju, taj vratni ispust bi se manje video da nosi duu kosu, ali on toj svojoj otroj etki miije boje ne daje nimalo Lebensrauma. I sa tim okruglim licem i prijateljskim, okruglim oima to mirkaju kroz one naoare koje se ba i ne bi mogle nazvati poslednjim modnim krikom. Hou da kaem, izgleda on sasvim prijatno, ali kao da mu je potrebna mala dorada, slaete li se?

ta kaete? Ne nosi naoare? Nemogue. Poznajem ga jo od vremena kad je uitelju bio do kolena i... a moda je kriom preao na soiva pa ih isprobava na vama. Dobro. To je mogue. Sve je mogue. Moda pokuava da pronae odluniji izgled tako da kad ode u onu svoju opaku jazbinu u Sitiju, i dok pilji u svoj mali ekran koji neurotino treperi, ili dok laje u mobilni da se saini ugovor za kupovinu jo jedne tranche olova ili ega ve, izgleda makar malo vie kao mao tip u odnosu na to kakvog ga poznajemo. Ali jo od kolskih dana pravi promet optiarima - posebno onima koji na lageru imaju vrlo staromodne okvire.

Zato se tako samouvereno smekate? Ili smo u kolu... Ah. Shvatam. Stjuart vam je istrtljao da sam promenio ime, zar ne? Znate, on je opsednut takvim stvarima. Njegovo ime spada u ona stvarno dosadna - Stjuart Hjuz, moliu fino, za vas je pravi izbor karijere pozamanterija, nikakve kvalifikacije nisu potrebne izuzev imena koje savreno odgovara struci, a vi ga, gospodine, imate - i on je sasvim pomiren s injenicom da e se na takvo ime do kraja ivota odazivati. Ali, Oliver se nekada zvao Najdel. Mea culpa, mea maxima culpa. Ili bolje, ne. Bolje, hvala ti, mama. Kako god, nemogue je tokom celog ivota nositi ime Najdel, zar nije tako? Kao Najdel ne moete opstati ni kroz celu knjigu. Neka imena, posle odreenog

12

vremena, vie jednostavno ne odgovaraju. Recimo, da se zovete Robin. Savreno za odazivanje sve dok ne napunite nekih devet godina, ali ubrzo potom morate neto da uinite s tim u vezi, zar ne? Morate svojom voljom promeniti ime u Samson, ili Golijat, ili tako neto. Dok kod nekih appellations vai obrnuto pravilo. Volter, na primer. U kolevci se ne moe biti Volter. Po mom miljenju, Volter ne moe da bude niko dok ne napuni sedamdeset i petu. Pa ako ba hoe da vas krste kao Voltera, bolje bi bilo da stave par imena ispred, jedno za etalicu, i jo jedno koje e premostiti vreme dok ne postanete Volter. Tako biste se mogli zvati Robin Bartolomju Volter, recimo. to se mene tie zvui idiotski, ali je u nekim domenima nesumnjivo zadovoljavajue.

I tako sam ja umesto Najdel postao Oliver, to je oduvek i bilo moje drugo ime. Najdel Oliver Rasel - eto, izgovorio sam to bez stida. Otiao sam u prvom semestru u Jork kao Najdel, a vratio se kao Oliver. ta je tu toliko iznenaujue? Nije nita udnije nego kad neko ode u vojsku pa na prvo odsustvo doe s briima. Puki obred inicijacije. Samo, iz nekog razloga, stari Stjuart s tim ne moe da se pomiri.

Dilijan je dobro ime. Pristaje joj. Trajae. A i meni pristaje ime Oliver, zar ne mislite? Ide sasvim fino uz moju tamnu,

tamnu kosu, izazovne bele zube, vitak stas, laneno odelo s neunitivom mrljom od pino noara. Ide i uz minus na raunu, i uz poznavanje muzeja Prado. Ide uz to to neki ljudi imaju elju da mi raznesu glavu. Na primer onaj direktor banke s kojim sam se sastao nakon prvog semestra na studijama. Jedan od onih koji dobiju erekciju kad uju da su kamatne stope skoile za desetinu procenta. U svakom sluaju, taj odurni, taj, taj... Volter me je uveo u svoju zastakljenu drkaonicu od kancelarije, moj zahtev za promenu imena N. O. Rasel na Oliver Rasel na ekovima klasifikovao kao neprioritetan za bankovnu politiku u osamdesetim, i podsetio me da, ukoliko ne bude priliva koji e zakamuflirati crnu rupu mog minusa, neu dobiti ni novu ekovnu knjiicu pa sve da se zovem Boi Bata. Na sve to ja sam se zavalio u fotelju, izveo efektnu simulaciju udvoritva, potom sam mu vetinom matadora, nekoliko minuta, ispred nosa mahao dobrim starim armom, i dok si rekao fundador, Volt se naao na

13

kolenima molei me za coup de grace. Dopustio sam mu tu ast da ispuni moj zahtev za promenu imena.

ini mi se da sam nekako zaturio sve one prijatelje koji su me zvali Najdel. Izuzev Stjuarta, naravno. Bolje bi bilo da vam Stjuart pria o naim akim danima. Ja svakako nikada nisam vreao svoje pamenje zahtevima da sauva tu besmislenu gomilu ubreta. Stjuart je, isto da bi neto rekao, umeo ponekad da krene, Adams, Ajtken, Aptid, Bel, Belami... (razumljivo, izmislio sam ova imena).

ta ti je to? pitao bih ga. Neka nova mantra? Izgledao bi zbunjeno. Moda je mislio da je mantra marka automobila.

Oldsmobil mantra. Ne, odgovarao bi. Zar se ne sea? To je peti A. Stari Bif Vokins nam je bio razredni.

Ali, ja se ne seam. Ne elim da se seam. Pamenje je voljni in, isto kao i zaboravljanje. Mislim da sam izbrisao vei deo prvih osamnaest godina, ispasirao sam ih u bezopasnu bebi-kau. Ima li ta gore od takve vrste napasti? Prvi bicikl, prve suze, onaj prvi pliani meda s odgrizenim uvetom. Nije to samo pitanje estetike, nego i realnosti. Ako se tako dobro seate prolosti, poeete da krivite sadanjost za to. Pogledaj ta su mi uradili, zbog toga sam takav, nisam ja kriv. Dopustite da vas ispravim: verovatno ste upravo vi krivi. I, budite ljubazni, potedite me detalja.

Kau da se kako starite, sve bolje seate ranijih godina. Jo jedna od mnogih tenkovskih zamki koje nas okruuju: osveta senilnosti. Uzgred, jesam li vam rekao svoju Teoriju o ivotu? ivot je kao invazija na Rusiju. Munjevit poetak, s mnogo vojske, perje leti na sve strane, kao u razbucanom kokoinjcu; period lakog napredovanja zabeleen u optimistikim izvetajima uz odstupanje neprijatelja; zatim poetak dugog, obeshrabrujueg mara s ogranienim sledovanjima i prvim pahuljama koje se tope na licu. Neprijatelj pali Moskvu a ti poputa pred generalom Januarom iji su nokti ledenice. Grevito povlaenje. Kozaci koji juriaju. Na kraju naleti na metak nekog balavca dok u Poljskoj prelazi reku koja nije ni ucrtana na generalskoj mapi.

Ne elim da ostarim. Potedite me toga. Imate li tu mo? Avaj, ne, ak ni vi to ne moete. Uzmite cigaretu. Slobodno. Oh, neka vam bude. Svakome prema

14

vlastitom ukusu.

15

2: Pozajmi mi funtu

Stjuart Moglo bi se rei da je pravo udo da je Edvardijan preiveo, i drago mi je to je tako. Iznenaenje je i to to je kola opstala, jer kad su u ovoj zemlji poeli da ukidaju sve srednje kole opteg tipa i da ih pretvaraju u gimnazije, usmerenja i kolede, da ih guraju u isti tor sa svima ostalima, jedino kolu Sent Edvards niko nije gurao nigde, i tako su nas, kao, ostavili na miru. kola je nastavila da postoji a s njom i kolski asopis bivih aka. Prvih nekoliko godina nakon to sam napustio kolu i nisam obraao panju na njega, ali sada, kada tome ima ve, koliko, petnaestak godina, vrlo sam zainteresovan za ono to se dogaa. Ugledate neko poznato ime i seanja ponu da naviru. Bivi aci alju priloge iz raznih delova sveta, piu ime se bave. Blagi boe, nikada ne bih pomislio da e Bejli biti glavni za Jugoistonu Aziju, kaete sebi. Seam se da je na pitanje koja je najznaajnija kultura koja se gaji na Tajlandu odgovorio tranzistori.

Oliver kae da se ne sea niega u vezi sa kolom. Kae - kako ono ide? - postoje bunari u koje moe da baci kamen a da ne uje pljus. Uvek puno zeva i s dosadom u glasu pita: Ko to? kad mu ispriam neto to sam proitao u Edvardijanu, ali ja ipak mislim da ga zanima. Ne da je ikada sam ispriao neku svoju uspomenu. Moda se, kad je s drugim ljudima, pretvara da je iao u neku prestinu kolu - Iton, ili neku slinu. Ne mogu to da mu oprostim. Oduvek sam smatrao da je ovek ono to jeste, i da ne treba da se pretvara da je neko drugi. Ali Oliver me je uvek ispravljao i objanjavao da je ovek ono to se pretvara da jeste.

Moda ste i sami primetili da smo Oliver i ja vrlo razliiti. Ponekad se ljudi iznenade kada shvate da smo prijatelji. Ne kau otvoreno, ali to se oseti. Misle da treba da budem srean zbog toga to mi je Oliver prijatelj. Oliver ostavlja utisak na ljude. Ume lepo da pria, putovao je u daleke zemlje, govori strane jezike, dobro poznaje umetnost - i vie nego dobro - nosi odeu koja ne odgovara konturama

16

njegovog tela i koju znalci stoga proglaavaju modernom. Sve to ne lii na mene. Ja nisam ba uvek vet da kaem ono to mislim, izuzev na poslu; tanije, bio sam u Evropi i Sjedinjenim Dravama ali nikada nisam iao u Ninivu ili Ofir; nemam vremena - i doslovno - za umetnost, mada to nikako ne znai da sam protiv nje, ako me razumete (ponekad na radiju u kolima uhvatim neki lep koncert; kao i drugi ljudi proitam knjigu-dve na godinjem odmoru); ne obraam preterano panju na svoju odeu, ne vie nego to mi je potrebno da izgledam elegantno na poslu i da mi je udobno kad sam kod kue. Ali mislim da se Oliveru dopadam zbog toga to sam takav. Uostalom, bilo bi i sasvim bespredmetno da ponem da ga kopiram. A da, postoji jo jedna razlika izmeu nas dvojice: ja raspolaem izvesnom svotom novca, a Oliver ga gotovo uopte nema. Ili ga ima toliko da ga oni koji se u novac razumeju, ne bi uzeli za ozbiljno.

Pozajmi mi funtu? To je bilo prvo to mi je rekao. Sedeli smo jedan pored drugog u uionici. Imali

smo petnaest godina. Ve dva semestra bili smo u istom razredu a da praktino nismo ni razgovarali jer smo imali razliita drutva, a isto tako, u Sent Edvardsu uenici su sedeli u zavisnosti od rezultata na ispitima u toku semestra, pa i nismo mogli da budemo blizu jedan drugog. Verovatno sam ja dobro zavrio prethodni semestar, ili je moda on zabuavao, a moda je bilo i jedno i drugo, tek nali smo se u istoj klupi, i Najdel je, tada se tako zvao, traio da mu dam funtu.

ta e ti? Neviene li drskosti. Zato to, pobogu, mora da zna? Nijedan oprezni bankarski slubenik ne bi odobrio zajam a da se prvo ne

raspita o njegovoj svrsi, odgovorio sam. Meni se to uinilo kao sasvim razumno objanjenje, ali Najdela je to, iz nekog razloga, nateralo na smeh. Bif Vokins je digao glavu - bilo je to vreme predvieno za uenje - i upitno nas pogledao. Tanije, vie nego upitno. Zbog toga je Najdela spopao jo vei smeh, i prolo je nekoliko trenutaka pre nego to je bio sposoban da sve objasni.

Izvinjavam se, gospodine, najzad je rekao. Zaista se izvinjavam, ali Viktor Igo ponekad zna da bude tako zabavan. Pa je jo jae poeo da urla od smeha. Zaista

17

sam oseao odgovornost zbog toga. Posle tog asa rekao mi je kako hoe da kupi jednu stvarno dobru koulju koju

je negde video, a ja sam ga upitao da li taj predmet poseduje potencijal za preprodaju jer sam imao nameru da povratim svoja ulaganja u sluaju bankrotstva, to ga je samo jo vie zasmejalo, a zatim sam mu izneo svoje uslove. Pet procenata kamate na glavnicu nedeljno, isplata za etiri nedelje, inae kamata skae na deset posto nedeljno. Nazvao me je lihvarom, tada sam prvi put uo tu re, vratio mi je funtu i dvadeset penija nakon etiri nedelje, vikendima je paradirao u svojoj novoj koulji, i od tog doba mi smo prijatelji. Prijatelji: tako smo odluili, i to je bilo to. U tom uzrastu ne vode se rasprave o tome da li hoete ili neete da budete prijatelji, jednostavno to postanete. To je nepovratan proces. Neki su bili iznenaeni, i seam se da smo se malo i pretvarali. Najdel se pretvarao da se prema meni ponaa pokroviteljski, ja sam se pravio nedovoljno pametan da bih to primetio; on se epurio vie nego obino, a ja sam bivao dosadniji nego obino; ali znali smo ta radimo i bili smo prijatelji.

Ostali smo prijatelji i pored toga to je on otiao na studije a ja nisam, i pored toga to je putovao u Ninivu i Ofir a ja nisam, i pored toga to sam otiao u bankarstvo i dobio stalan posao dok je on menjao poslove na neodreeno vreme jedan za drugim, da bi na kraju poeo da predaje engleski kao strani jezik u jednoj od bonih uliica oko Edver rouda. Mesto na kome radi nosi naziv ekspirova kola engleskog, a na ulazu stoji britanska zastava napravljena od neonki koje se sve vreme pale i gase. Kae da je posao prihvatio samo zato to ga taj neonski znak uvek uveseljava; ali injenica je da mu je novac potreban.

A onda je dola Dilijan i bilo nas je troje. Dil i ja smo se dogovorili da nikome ne kaemo kako smo se sreli. Uvek ispriamo kako je neko po imenu Denkins mene pozvao u oblinji vinski bar gde smo naleteli na neku njegovu kolsku drugaricu koja je bila Dilijanina poznanica s kojom je ona tamo bila, i mi smo se, kao, odmah neto nali, i dogovorili se da se vidimo.

Denkins? rekao je Oliver kad sam mu prilino zbunjeno ispriao priu, iako mislim da su mi ivci reagovali zbog toga to sam govorio o Dilijan. Da li je on iz

18

Arbitranog? Oliver voli da se pretvara kako se razume u ono to radim, i povremeno ispali neku re da bi zvuao autoritativno. Trudim se da to vie ne primeujem.

Ne, rekao sam. Nov je. Sad je ve stari. Nije se dugo zadrao. Nije bio za posao. To je istina. Izabrao sam Denkinsa jer je kratko vreme pre toga dobio nogu i teko da bi neko naleteo na njega.

Pa, barem ti je udelio tranche de bonheur dok je radio. ta kae? pitao sam, glumei Glupavog Stjua. On se nasmeio, glumei

Pametnog Olija. injenica je da nikada nisam znao da se upoznajem s ljudima. Neki su sasvim

prirodni u tome, drugi nisu. Ne potiem iz jedne od onih velikih porodica s gomilom roaka i raznih ljudi koji stalno navraaju. Za sve vreme dok smo iveli zajedno, kod moje porodice niko nije navraao. Roditelji su mi umrli kad mi je bilo dvadeset godina, sestra se preselila u Lankair, postala medicinska sestra i udala se, i s porodicom je bilo svreno.

I eto me gde ivim u malom stanu u Stouk Njuingtonu, idem na posao, ponekad ostanem do kasno, samujem. Nisam otvorena linost, to bi se reklo. Kada upoznam nekoga ko mi se dopada, umesto da mu to kaem i pokaem, i postavljam pitanja, ja se prosto zaveem, kao da ne oekujem da se dopadnem, ili da budem dovoljno zanimljiv. A onda - kao to je pravo - i ne budem dovoljno zanimljiv. I kada se sledei put ponovi ista stvar, ja se ovog setim, ali umesto da zbog toga budem odluniji, ponovo se sledim. Polovina ljudi poseduje samopouzdanje, polovina ga nema, a ja nemam predstavu kako se prelazi iz jedne grupe u drugu. Da bi stekao sigurnost, mora biti siguran u sebe: to je zaarani krug.

U oglasu je stajalo: MLADI POSLOVNI LJUDI? 25-35? PREVIE RADITE DA BISTE BILI U STANJU DA SVOJ DRUTVENI IVOT POKRENETE S MRTVE TAKE? Bio je sasvim dobro sastavljen, taj oglas. Nije mi zvualo da je re o jednom od onih mesta na koja se odlazi zbog zajednikih toples letovanja; niti je zvualo kao da je to to nemate drutveni ivot vaa krivica. Deava se to ak i najboljima, i bilo je sasvim razumno platiti dvadeset pet funti i otii u jedan

19

londonski hotel na au erija uz implicitno obeanje da nee biti poniavanja ako stvari ne ispadnu kako treba.

Mislio sam da e nam staviti bedeve s imenima, kao na konferencijama; ali verovatno su smatrali kako bi to znailo da nismo sposobni da izustimo ni vlastito ime. Imali smo i nekakvog domaina koji nas je sluio erijem i svakog novopridolog vodio od grupe do grupe; ipak, poto nas je bilo mnogo, nije uspeo da zapamti sva imena tako da smo bili prisiljeni da se predstavimo. Ili moda neka i namerno nije upamtio.

Razgovarao sam s jednim ovekom koji je mucao i koji se obuavao za agenta nekretninama, kada je organizator doveo Dilijan. Valjda i zbog toga to je ovaj momak mucao, postao sam sigurniji. Okrutno je rei, ali u prolosti se to i meni esto deavalo: ti pria o obinim stvarima, pa osoba pored tebe odjednom ispadne duhovita. O da, deavalo mi se i vie nego esto. Re je o nekoj vrsti primitivnog zakona opstanka - pronai nekoga goreg od sebe, kraj njega e procvetati.

Pa dobro, moda je procvetati prejako, ali ispriao sam Dilijan nekoliko Oliverovih viceva, razgovarali smo o nelagodnosti koju smo oseali zbog dolaska ovamo, a onda smo doli do toga da je ona polu-Francuskinja, pa sam ja imao neto da kaem na tu temu, agent nekretninama je pokuao da ubaci Nemaku u itavu priu ali to se nije primilo, i pre nego to sam shvatio gde sam, stajao sam leima okrenut onom tipu i obraao joj se: Vidi, znam da si tek stigla, ali zar ne bi volela neku laku veeru? Hou da kaem, moe i neko drugo vee, ako si zauzeta. Samog sam sebe zapanjio, iskreno vam kaem.

Misli da smemo da odemo ovako rano? A zato da ne? Zar ne bi trebalo prvo sve da upoznamo? Nije obavezno. Onda u redu. Nasmeila mi se i oborila pogled. Bila je stidljiva i to mi se dopalo. Otili smo

na veeru u jedan italijanski restoran. Tri nedelje kasnije, Oliver se vratio iz nekog egzotinog mesta, i bilo nas je troje. itavo to leto. Nas troje. Kao u onom

20

francuskom filmu kada svi zajedno voze bicikle.

Dilijan Nisam bila stidljiva. Bila sam nervozna, ali ne i stidljiva. U tome ima razlike. Stjuart je taj koji je bio stidljiv. Od samog poetka je bilo oigledno. Stajao je sa aom erija u ruci lako se znojei na slepoonicama, bilo je sasvim jasno da nije u svom elementu, i svojski se trudio da to prevazie. Naravno, nijedan i nijedna od nas nije bio, odnosno, nije bila, u svom elementu. Tada sam mislila da sve to pomalo lii na kupovinu ljudi, a tome nas ne ue, barem ne u naem drutvu.

I tako, Stjuart je poeo tako to je ispriao nekoliko viceva, prilino loe zbog toga to je bio toliko nervozan, a ini mi se, pre svega, da i vicevi nisu bili neki. Neko je pomenuo Francusku, na ta je rekao neto obino, na primer, uvek moete da pogodite da ste u Francuskoj na osnovu mirisa, pogodiete ak i da imate povez preko oiju. Kljuna stvar je, ipak, to to je pokuao, zbog sebe koliko i zbog mene, a to je, znate, dirljivo. Uistinu dirljivo.

Pitam se ta je bilo s ovekom koji je mucao i koji je hteo da razgovaramo o Nemakoj. Nadam se da je naao nekoga.

Pitam se ta je s Denkinsom.

Oliver Nita mi nemojte rei. Pustite da pogaam. Dopustite mi da fokusiram svoju telepatsku mo na dobroudnu, razbaruenu i donekle steatopigijom obeleenu figuru moga prijatelja Stjua. Steatopigija? Znai da mu je tur povei i da tri: hotentotska derrire.

Jules et Jim? Jesam li u pravu? Mislim da znam. Jednom mi je to pomenuo, ali samo meni, nikada Dil. Jules et Jim. Oskar Verner, onaj niski, plavokosi, i sasvim mogue - usuujem se da kaem - steatopigijski graeni; ana Moro; i onaj visoki, elegantni, zgodni, nesumnjivo ljubljivih zuba (kako se bee zvao?). Dobro, s kastingom nema problema, jedini je problem setiti se zapleta. Voze bicikle zajedno, prelaze preko mostova i ludiraju se, da? Tako sam i mislio. Ali, sasvim tipino za Stjuarta-debeljucu da odabere Jules et Jim - dovoljno dopadljivo, ali ne i kljuno za posleratnu kinematografiju - kao svoju kulturnu referencu. Stjuart je jedan od onih

21

ljudi, bolje da vas upozorim unapred, koji Mocartov K467 znaju kao koncert Elvire Medigen.Varijanta klasine muzike koju on preferira jeste gudaki orkestar koji imitira zvuk ptica ili asovnika, ili vozia koji se penje uz brdo. Nije li to tako preslatko demode?

Moda je pohaao kurs iz francuske kinematografije da bi nauio kako se muvaju devojke. Znate, to nikada nije bio njegov forte. Nekada sam mu pomagao tako to smo izlazili u parovima, ali to se uvek zavravalo tako to bi obe devojke poele da se dapaju oko moje malenkosti, a Stjuart bi, uuren u uglu, zraio harizmom pua golaa. Dragi boe, mrani su to trenuci bili, a plaim se da je i Stjuart posle toga poeo da me optuuje.

Treba vie da mi pomogne, poalio se jednom prilikom ojaeno. Da ti pomognem? Da ti pomognem? Ja pronaem devojke, ja te upoznam, ja

uinim da vee krene uzlaznom putanjom, a ti samo sedi i seva kao Hagen u Sumraku bogova, izvini na kulturnoj aluziji.

Ponekad mislim da me zove samo zato da bih platio raun. Da ja mlatim tu lovu koju ti ima, podsetio sam ga, i da si ti moj najbolji

prijatelj, da nisi zaposlen, i da mi dovede dve tako sjajne devojke, meni bi bila ast da platim raun.

Izvini, rekao je on. Samo mislim da nije trebalo da im kae da nemam iskustva sa enama.

A, to tebe mui. Sad mi je tek bilo jasno. Pakleni plan sastojao se u tome da se svi opuste.

Mislim da ti ni ne eli da ja naem devojku, zakljuio je Stjuart snudeno. Eto zato sam bio toliko iznenaen kad je iskopao Dilijan. Ko bi u to

poverovao? tavie, ko bi poverovao da e je pokupiti u vinskom baru? Zamislite samo, molim vas, tu scenu: Dilijan na barskoj stolici u satenskoj suknji s izrezom do boka, Stjuart koji nonalantno opipava vor na svojoj kravati dok na kompjuteru smetenom u runom satu, proraunava trenutni kurs ilavog jena, barmen koji ne pitajui zna da gospodin Hjuz eli normandijsko, belo, berba 1918, u specijalnoj ai koja buke usmerava pravo prema nosu, Stjuart beumno seda na susednu stolicu

22

emitujui mous svoje muevnosti, Dilijan moli za vatru, Stjuart elegantnim pokretom iz depa Armanijevog odela leernog kroja vadi danhilov upalja od kornjaevine...

Pa, zaista, mislim, zaista. Budimo realni. Priu sam uo u poverenju, do poslednjeg detalja i ubedljiva je taman onoliko koliko se i moglo oekivati. Neki tupoglavi iz banke, kome je polo za rukom da dobije otkaz nakon nedelju dana (zaista treba biti tupoglav da bi te odande izbacili) jedne veeri je otiao sa Stjuom na post-Arbeit pie u Vlastelinski vinski bar. Naterao sam Stjuarta da nekoliko puta ponovi: Vlastelinski vinski bar.

Znai li to, poeo sam s unakrsnim ispitivanjem, da je re o zdanju koje je vlasnitvo nekoga ko sebe naziva vlastelinom, ili pak, s druge strane, da je to mesto na koje izlaze vlastelini poput tebe, kad im doe da okvase grlo?

Stjuart je zastao da malo razmisli o tome: Ne razumem te. Posmatraj to ovako, da li je od ili je za?

Od ili za? Da li pripada, da li je od nekog vlastelina, ili za vlasteline. Pa, ne znam.

Mora znati, makar podsvesno. Netremice smo se posmatrali nekoliko sekundi. Mislim da Stjuart nije razumeo ni deli onoga to sam hteo da kaem. Gledao me je kao da je mislio da namerno sabotiram njegovu nekostimiranu postavku Paul et Virginie. Oprosti. Nastavi, molim te.

Dakle, eto njih, Dummkopfa i Stjua gde se goste u Vlastelinskom baru, kako god shvaenom, kad ulazi ko drugi do jedna vieille flamme Herr D.-a lepajui sa sobom nikog drugog do nau dragu Dilijan. Odavde pa nadalje, tok dogaaja meu lanovima amoroznog kvarteta bilo bi lako predvideti da nije jednog lana kvarteta, Stjuarta, koji na zajednikim izlascima nepogreivo podsea na vezanu vreu. I kako je on ovom prilikom uspeo da se izmigolji iz tog oubliette sivila neprimetnosti? Shvatate i sami da mi taktinost nalae da mu prepustim reavanje ove zagonetke. eljno iekujem njegov odgovor.

Pa, kao, poeli smo da priamo. I, kao, krenulo nam je.

23

Eh, to je moj Stjuart. ujem li ja to Tristana? Don uana? Kazanovu? ujem li neizrecivo nepristojnog markiza? Ne, ujem svog druga i prijatelja Stjuarta Hjuza. Pa, kao, poeli smo da priamo. I, kao, krenulo nam je.

Oh, boe, ponovo me onako gledate. Ne morate mi nita rei. U meni vidite nadobudnu pudendu, zar ne? Ali, greite. Moda ne hvatate moju intonaciju. Ovo govorim samo zbog toga to je Stjuart moj prijatelj. Moj stari prijatelj. Volim ja njega, mog Stjuarta. Nae prijateljstvo see daleko, daleko u prolost kada su se kupovale singlice, kada kivi jo nije bio izmiljen, kada su predstavnici auto-moto saveza u kaki uniformama pozdravljali retke vozae, kada je pakovanje golden flejksa kotalo etiri penija i jo je ostajalo za flau medovine. Eto to smo mi, Stjuart i ja. Stari drugari. I uzgred, nemojte vi da potcenjujete mog prijatelja. Ponekad je malo usporen, stara turbina ne prede ba svaki put kao lambordini, ali sve on ukai, sve. Ponekad i bre od mene.

Hoe li da mi pozajmi funtu? Sedeli smo jedan pored drugog u toj koli, kako god da se zvala, u koju smo ili (Stjuart e znati - pitajte Stjuarta). Smatrao sam da je uljudno da probijem led kod ovog deaka dotad usporene pameti koji je, bar nakratko, s mukom uspeo da se primakne sholastikim visovima. I znate ta? Umesto da ponizno preda lovu kao to bi uinio svaki podanik koji dri do sebe i kome je privremeno doputeno da udie vazduh visova, on je poeo da nabraja uslove. Kamata, procenti, dividende, kursne liste, proseci, i ta ti ja znam. Kao da pristupam Evropskom monetarnom sistemu, a samo sam hteo da mi da funtu. A onda me je pitao za ta mi je taj novac potreban! ta ga se to samo ticalo? Otkud sam znao ta e mi! Zakikotao sam se od neverice, na ta je matorac koji je drao as samo zareao u znak negodovanja; rekao sam neto mudro da ga smirim i nastavio pregovore sa svojim okruglastim i finansijski neumoljivim novim prijateljem. Nekoliko meseci kasnije vratio sam mu novac zanemarujui njegov besmisleni kaveat i sitniarenja u vezi s kamatama jer su bili zaista nerazumljivi, i eto, od tog vremena, mi smo drugari i prijatelji.

Imao je devojku. Pre Dilijan, hou da kaem. U danima kada je kivi, itd. I znate ta? Siguran sam da mi nee zameriti ako vam ovo kaem - nije hteo da spava s

24

njom. Razumete. Nita hopa-cupa. Odbio je da se zblii s njenim uskim bokovima. A kada je nakon nekoliko meseci takva ednost, dostojna jednog proletera, najzad izmamila jedan nean pokret s devojine strane, rekao joj je da bi eleo da je bolje upozna. Kazao sam tom tutumraku da ona upravo to i predlae, ali Stjuart nije kapirao. Ne, upravo tako, on to nije kapirao.

Pretpostavljam da je mogao i da slae, naravno, ali to bi za njega bio iskorak u imaginaciju. A pored toga, posedujem i druge dokaze. Naunici su uoili neporecivu povezanost izmeu interesovanja/nezainteresovanosti za seks i interesovanja/nezainteresovanosti za hranu. (Sumnjate u to? Dopustite mi onda da vam predoim ovaj detalj: jedan od najznaajnijih feromona kod oveka, ili mirisa seksa, zove se izobutiraldehid, koji se u veoma uticajnom lancu ugljenika nalazi tik uz - miris klica soje. To ti svari, amigo.) Dakle, sada ete otkriti, ako to ve do sada niste uinili, da Stjuart veruje da je kljuni raison dtre hrane da se od oiju javnosti sakrije neopisivo runa ara na tanjiru ispod nje. Dok je malo njih - ne da se hvalim - malo je vetijih s dobrim starim kineskim tapiima od mladog Olija.

Ergo, isto tako nikada nisam imao veih problema u odgovarajuem sektoru ljudskih odnosa. Supresija porodice nikada nije bila moj moto. Moda je Stjuart obeshrabren zbog toga to imam reputaciju coureura. A ne bi se moglo rei da mi je to oteano jer radim u koli engleskog jezika. Dodatna individualna nastava u situacijama jedan na jedan. Kada je okretao broj mog budoara Stjuart je sigurno saznao kako se odgovara na telefonski poziv na petnaest jezika, do sada. Ali, s njim je sad sve u redu. Ima Dilijan, zar ne?

Iskreno govorei, u vreme kada je Stjuart uetao u Vlastelinski kafe i iz njega ietao s Dilijan, ja nisam imao stalnu devojku. Bio sam pomalo utuen, a kad sam takav umem da budem sarkastian, tako da pretpostavljam da mi se tu i tamo moglo oteti neto neprijatno. Ali, bilo mi je drago zbog njega. Kako mi ne bi bilo? I kada su prvi put svratili do mene bio je srean kao kue. Kao kue koje mae repom i dri kosku u zubima, prosto mi je dolo da ga poeem iza uva.

Potrudio sam se da ih moj stan ne uznemiri isuvie. Preko sofe sam leerno prebacio marokansku zavesu, u spravu stavio trei in Orfeja, zapalio miriljavi

25

tapi al akbar, i to je bilo to. inilo mi se da je efekat ba onako bienvenue chez Ollie. Ah, verovatno sam mogao da idem i dalje - da okaim neki poster borbe s bikovima da bi se Stjuart oseao kao kod kue - ali smatram da ne treba u potpunosti potisnuti sopstvenu linost, jer inae gosti nee znati koga imaju pred sobom. Kad se zvono na vratima oglasilo, pripalio sam jedan goloaz i pripremio se na susret sa svojom sudbinom. Tanije, Stjuartovom sudbinom, kako se kasnije ispostavilo.

Barem nije pitala zato drim navuene zavese usred bela dana. Objanjenja za tu slabost su mi u poslednje vreme postala previe barokna: hvatam sebe kako navodim sve, od retke one bolesti do veitog omaa Odnovim ranim delima. Moda ju je Stjuart upozorio.

Drago mi je, rekla je. Stjuart mi je priao o tebi. Na to sam napravio pokret la Makarova u Romeu i Juliji samo da bih sve

opustio. Oh, boe, odgovorio sam i spustio se na marokansku tkaninu, nije valjda pomenuo sve moje ratnike rane? Zaista, Stjuarte, znam da ne potiu svi od albanskog kralja Zogua, ali nisi morao ba sve da izbrblja.

Dotakao je njenu ruku - pokretom koji nikada do tada nije prirodno izveo - i promrmljao: Rekao sam ti da ne veruje nijednoj njegovoj rei. Ona je klimnula glavom i ja sam se osetio nekako udno nadjaan.

Dopustite mi da probam da rekonstruiem kako je izgledala toga dana. S mojim pamenjem koje se ponaa kao slubenik stanine garderobe neu uspeti da vas snabdem preciznom simulacijom njenog izgleda i dranja, ali mislim da je nosila zelenu koulju ija se nijansa kretala izmeu alfije i miloduha, levis 501 stone-washed, zelene arape i par smeno runih patika. Kosa kestenjasta zakaena iza uha i putena da slobodno pada pozadi; nedostatkom minke postignuto je bledilo koje istie njene krupne smee oi; mala usta i prefinjen nos usaen vrlo nisko na ovalnom licu, to jo vie naglaava nadmenost zaobljenog ela. Ui praktino bez resica, to sam morao da primetim, jedna sve ea genetska crta koju bi, bez sumnje, Darvin umeo da objasni.

Da, ini mi se da je tako izgledala. Znate, ja nisam od onih konverzanata koji tvrde da se do linih pitanja dolazi

26

napornim okolianjem. Ne letim u irokom luku daleko od gnezda preko tema dana kao to su politiki nemiri u Istonoj Evropi, najnoviji dravni udar u Africi, anse za preivljavanje kitova, mrekanje talasa niskog vazdunog pritiska koji se trenutno njie s grenlandske kuke. Nisam Dilijan i njenog vlastelina estito ni posluio formoza ulong ajem, a ve sam je pitao koliko ima godina, ta radi i da li su joj roditelji ivi.

Nije mi nita uzela za zlo, iako se Stjuart trzao od nervoze kao zeija njuka. Otkrio sam da ima dvadeset i osam godina; ima nekoliko godina kako su joj se roditelji razveli (majka Francuskinja, otac Englez), jer je taja zbrisao s nekom fuficom; a ona je svoju koru hleba zaraivala kao gospa od umetnosti osveavanjem izbledelih pigmenata iz prolih vremena. ta? A, restaurira slike.

Pre nego to su otili nisam se suzdrao da ne privuem Dilijan k sebi i uputim joj dragocen savet da je kombinacija leviski i patika za tranje un dsastre i da sam zapanjen kako je u po bela dana ila ulicama do mog stana uspeno izbegavi da je priveu za stub srama.

Kai mi, uzvratila je, ti nisi... ta? terao sam je da mi kae. Ti nisi... Da se ti, sluajno, ne minka?

27

3: Bio sam sjajan tog leta

Stjuart Molim vas nemojte biti toliko protiv Olivera. Ume da bude nemogu ponekad ali je u sutini veoma dobar i ljubazan. Mnogi ga ne vole, neki ga ak i intenzivno mrze, ali probajte da sagledate i drugu stranu. Nema devojku, gotovo da uopte nema novca, radi posao koji ne podnosi. Dobar deo tog sarkazma samo je razmetanje, i ako ja mogu da podnosim njegova zadirkivanja, zar ne moete i vi? Pokuajte da mu pruite ansu. Zbog mene. Ja sam srean. Molim vas nemojte to da mi kvarite.

Kad nam je bilo esnaest godina letovali smo po omladinskim hostelima. Autotopom smo stigli do kotske. Ja sam pokuavao da zaustavim svako vozilo koje je nailazilo, a Oliver je podizao palac samo za one automobile u kojima je eleo da se vozi, a ponekad je i mrko gledao vozae ija mu se kola nisu dopadala. Tako da nismo bili ba uspeni u stopiranju. Ali stigli smo. Kia je padala gotovo bez prestanka, a kad su nas isterali iz hostela na jedan dan, etali smo i sedeli na autobuskim stajalitima. Obojica smo imali kine kabanice ali Oliver nikako nije hteo da navue kapuljau jer, rekao je, u njoj izgleda kao kaluer, a nije eleo da povlauje hrianstvu. Tako da je pokisao vie od mene.

Jednom smo ceo dan proveli - negde u blizini Pitlokrija, ini mi se - u telefonskoj kabini igrajui potapanja podmornica. To je ona igra za koju iscrtate mreu i svaki igra ima jednu podmornicu od etiri kvadratia, dve od tri, tri od dva i tako dalje, i zadatak je da unitite protivniku flotu. Igrali smo igru za igrom. Jedan od nas morao je da sedne na pod govornice, a drugi je stajao naslonjen na stalak za imenik. Prepodne sam proveo sedei na podu, a popodne oslonjen na stalak. Za ruak smo jeli vlane zobene biskvite koje smo kupili u seoskoj prodavnici. itavog dana smo igrali podmornice, i niko nije doao da telefonira. Ne seam se ko je pobedio. Kasno posle podne vreme se prolepalo pa smo se vratili u hostel. Skinuo sam

28

kapuljau i kosa mi je bila suva; Oliver je i dalje bio skroz mokar. Sunce je izalo i Oliver me je uhvatio pod ruku. Proli smo pored jedne ene koja je stajala u svom vrtu. Oliver se naklonio i rekao, Primetite, gospoo, suvog kaluera i mokrog grenika. Zbunjeno nas je pogledala, a mi smo, slona koraka nastavili dalje, ruku podruku.

Nekoliko nedelja poto smo se upoznali, poveo sam Dilijan da upozna Olivera. Prvo sam morao malo da joj pojasnim kakav je on, jer na osnovu toga to mene poznajete ne biste nuno mogli zakljuiti kakav je moj najbolji prijatelj, a Oliver ume da ide ljudima na nos. Rekao sam da ima razne pomalo ekscentrine navike i ukuse, ali ako se oni zaobiu, brzo se dolazi do pravog Olivera. Rekao sam joj da e zastori verovatno biti navueni i da e unutra mirisati na indijske tapie, ali ako se bude ponaala kao da nita nije neobino, sve e biti u redu. Pa, ponaala se kao da joj nita nije neobino, i posumnjao sam da je Oliver zato pomalo nezadovoljan. On ipak voli da izaziva lako komeanje. I zaista uiva u tome da privlai panju.

I nije bio tako udan kao to si ga opisao, taj tvoj prijatelj, rekla je Dilijan kad smo izali.

Dobro. Nisam joj rekao da se Oliver ponaao neobino pristojno. Dopada mi se. Zabavan je. Sasvim fino izgleda. Da li se minka? Koliko ja znam, ne. To je verovatno zbog svetla, rekla je. Kasnije, u toku veere u indijskom restoranu, dok sam ispijao drugo pivo,

neto me je spopalo. Oseao sam da smem da postavljam pitanja, oseao sam da joj to nee smetati.

A da li se ti minka? Razgovarali smo o neemu sasvim drugom, rekao sam to iznebuha, ali u mojim mislima izgledalo je kao da upravo razgovaramo o Oliveru, a i to kako je ona odgovorila, kao da i sama razmilja o naem razgovoru o Oliveru, kao da prekid nije ni postojao iako smo se dotakli mnogih tema u meuvremenu, zbog svega toga bio sam vrlo radostan.

29

Ne, zar ne primeuje? Nisam ba vet u tome. Ispred nje je stajala dopola pojedena porcija piletine i dopola popijena aa

belog vina. Izmeu nas bila je debela, crvena svea iji se plamen utapao u jezercetu voska, i ljubiasta afrika ljubiica, plastina. Prvi put sam se tada, pod svetlom svece, zagledao u Dilijanino lice. Ona.... uostalom videli ste je i sami, zar ne? Jeste li primetili jednu malu povrinu s pegama na njenom levom obrazu. Jeste? U svakom sluaju, te veeri kosu je sklonila iza uha i zakaila dvema smeim nalama, oi su joj bile tamne kao tama, i jednostavno nisam mogao da joj odolim. Gledao sam je i gledao dok je plamen koji se borio s voskom bacao nemirno svetlo preko njenog lica, i prosto nisam mogao da joj odolim.

Ni ja, rekoh najzad. Ni ti ta? Ovoga puta nije se automatski nadovezala. Ne minkam se.

Dobro je. Da li tebi smeta ako ja nosim patike s leviskama? Moe da nosi ta god ti je volja, to se mene tie. Ovo je jedna ishitrena izjava. Oseam se ishitreno.

Kasnije sam je odvezao do stana koji je delila s nekim, i dok je traila kljueve stajao sam naslonjen na zaralu ogradu. Zatim me je pustila da je poljubim. Poljubio sam je neno, a zatim sam je pogledao, pa sam je ponovo neno poljubio.

Ako ne koristi minku, proaptala je, nee se razmazati. Zagrlio sam je. Obuhvatio sam je rukama i zagrlio je, ali nisam je ponovo

poljubio jer sam pomislio da u zaplakati. Ponovo sam je zagrlio a zatim sam je odgurnuo kroz vrata jer sam mislio da u, ako to bude potrajalo jo sekund, zaista zaplakati. Stajao sam na pragu, pritiskao kapke, udisao i izdisao.

Razmenili smo informacije o porodicama. Moj je otac umro od sranog udara pre nekoliko godina. Majka je to naizgled dobro podnela - zapravo, bila je gotovo oduevljena. A onda je dobila rak, svega.

Dilijanina majka bila je Francuskinja - jeste Francuskinja, hou da kaem.

30

Njen otac bio je nastavnik koji je u sklopu obuke proveo godinu dana u Lionu i vratio se sa madam Vajat. Dilijan je imala trinaest godina kad je otac pobegao s jednom od svojih uenica koja je napustila kolu godinu dana pre toga. Njemu je bilo etrdeset sedam, njoj sedamnaest. Kruile su glasine da su bili u vezi jo dok joj je predavao, kad je imala petnaest godina; prialo se i da je ostala u drugom stanju. Dolo bi do stranog skandala da su oni koji su bili predmet tog skandala bili prisutni. Ali oni su jednostavno otili, nestali. Mora da je to za madam Vajat bilo strano. Kao da joj je mu u isto vreme i umro i napustio je zbog druge ene.

Kako je to uticalo na tebe? Dilijan me je pogledala kao da sam joj uputio neko veoma glupo pitanje. Bolelo je. Preivele smo. Ali trinaest godina... ne znam, u nezgodno vreme te je napustio. I dve godine je nezgodno vreme, rekla je. Pet isto tako. Deset. Petnaest je

isto nezgodno. Samo sam mislio, iz lanaka koje sam itao... S etrdeset godina ne bi bilo loe, rekla je zvonkim, gotovo otrim glasom

koji ranije nisam uo. Da nije zdimio dok ne napunim etrdesetu, mislim da bih se bolje oseala. Moda bi to trebalo da uvedu kao pravilo.

Mislio sam, ne elim da ti se bilo ta slino ikada vie dogodi. utali smo, drali se za ruke. Od njih etvoro, spali smo na jednog roditelja. Dva umrla, jedan nestao.

Voleo bih da je ivot kao bankarstvo, rekao sam. Ne mislim doslovno. Ima tu vrlo komplikovanih stvari. Ali, na kraju sve shvati ako se samo potrudi. Ili uvek postoji negde neko ko se razume, pa makar i naknadno, kad je ve kasno. Nevolja sa ivotom, kako se meni ini, jeste da moe ve za sve da bude kasno, a da ti ipak i dalje nita ne shvata. Primetio sam da me paljivo posmatra. Izvini to sam neraspoloen.

Nije zabranjeno biti neraspoloen. Sve dok si mnogo ee veseo. Okej. Tog leta smo bili veseli. Pomoglo je to to je Oliver bio s nama, siguran sam u

31

to. ekspirova kola engleskog jezika iskljuila je svoju neonsku reklamu na dva meseca, i Oliver je bio bez obaveza. Pretvarao se da nije, ali ja sam to znao. Svuda smo ili zajedno. Pili smo u pabovima, igrali rulet na slot-mainama, plesali, gledali filmove, ludirali se ako bi nam se tako prohtelo. Izmeu mene i Dilijan raala se ljubav i moglo se oekivati da elimo da budemo sami sve vreme, da se gledamo u oi i drimo za ruke i idemo u krevet zajedno. Naravno da smo to i radili, ali smo se i druili s Oliverom. Nije ono to mislite - nije nam bio potreban svedok, nismo eleli da se razmeemo time to smo zaljubljeni; on je jednostavno bio prijatno drutvo.

Otili smo na more. Otili smo na jednu plau severno od Frintona i jeli sladoled i bombone i iznajmili smo lealjke a Oliver nas je terao da krupnim slovima ispiemo svoja imena na pesku i da se fotografiemo dok stojimo pored njih. A onda smo gledali kako more spira imena i bilo je tuno. Svi smo malo kenjkali i mrcali kao deca, i pretvarali se, ali to smo radili samo zbog toga to smo zaista bili tuni dok smo gledali kako naa imena nestaju. Onda je Dilijan rekla ono da Oliver govori kao iz renika, pa je on na plai napravio scenu, i svi smo se smejali.

Oliver je takoe bio drugaiji. Obino bi, kada smo on i ja bili s devojkama, bio takmiarski raspoloen, ak i kad to nije hteo. Pretpostavljam da ovog puta nije imao ta ni da izgubi ni da dobije, i zbog toga je sve bilo lake. Sve troje smo nekako znali da je ovo neponovljivo, da je ovo prvo i poslednje leto jer se nikada vie na ovaj nain nee ponoviti moja i Dilijanina zaljubljenost. Ljubavi i slinog e biti. Bilo je jedinstveno, to leto; svi smo to osetili.

Dilijan Ila sam na obuku za socijalne radnike posle zavretka fakulteta. Ubrzo sam odustala. Ali seam se neega to je na jednom od kurseva rekla savetnica. Rekla je: Morate imati na umu da je svaka situacija jedinstvena i da je svaka situacija isto tako tipina.

Nevolja je u tome to Stjuart o sebi pria tako da nagoni ljude da donose ishitrene zakljuke. Recimo, kada uju kako je moj otac pobegao sa svojom uenicom, odmah me udno pogledaju, a to znai jednu od dve stvari, ako ne i obe istovremeno. Prva je: ako je vam je otac pobegao s nekim ko je samo dve godine

32

stariji od vas, to verovatno znai da je on zapravo eleo da pobegne s vama. A druga je: opte je poznata injenica da devojke iji je otac napustio porodicu esto to kompenzuju time to se uputaju u veze sa starijim mukarcima. Da li i vas to interesuje?

Ja bih na to odgovorila, najpre, da svedok nije prisutan te zbog toga ne moe biti ispitan o sluaju, i drugo, ako je neto opte poznata injenica, to ne znai da se odnosi i na mene. Svaka situacija je tipina i svaka situacija je jedinstvena. Moe i tako da se kae ako vam se vie svia.

Ne znam zbog ega Stjuart i Oliver to rade. Mora da je opet re o nekoj njihovoj igri. Kao kad se Stjuart pretvara da nije uo za Pikasa, ili kad se Oliver pretvara da su mu nedokuive sve maine izmiljene posle preslice. Ali to nije igra koju ja elim da igram, tu nikako, hvala lepo. Igre pripadaju detinjstvu, i ponekad pomislim kako sam ja svoje izgubila vrlo mlada.

Hou samo da kaem da se ne slaem sasvim sa Stjuartovim opisom i mog leta s Oliverom. Jeste, provodili smo dosta vremena i sami, poeli smo da spavamo zajedno i sve to, i da, bili smo dovoljno svesni da znamo da ak i kad se zaljubljujemo ne treba da budemo ba nerazdvojni. Ali s moje take gledita to nije automatski podrazumevalo da moramo da se druimo s Oliverom. Naravno da mi se dopadao - im ga upoznate neminovno je da vam se dopadne - ali bio je sklon tome da monopolizuje stvari. Skoro da nam je govorio ta da radimo. Nije da se alim. Samo unosim malu ispravku.

Eto to je problem kad se ovako razgovara o stvarima. Nikad nije sasvim korektno prema onome ko je predmet razgovora.

Upoznala sam Stjuarta. Zaljubila sam se u njega. Venali smo se. ta tu ima dalje da se kae?

Oliver Bio sam sjajan tog leta. Zbog ega stalno govorimo o tom letu - ipak je to bilo koliko prolog leta. Verovatno zbog toga to je liilo na jedan savreno izveden ton, jednu preciznu i prozranu boju. Takvo se bar ini u seanju; i svima nam se uvuklo pod kou, il me semble. Povrh svega, ja sam bio sjajan.

33

Stvari su bile malice sumorne u koli jezika pre nego to su se njene dveri zatvorile zbog raspusta. Zavladalo je izvesno smraivanje duha, zahvaljujui nesporazumu kojim nisam hteo da optereujem vlastelina i gospu; ne bi bilo u redu, mislio sam, s obzirom na stanje njihovih duhova. Ali uoio sam jedan od problema, jednu neizbrisivu crtu mojih stranih uenika: ne govore engleski naroito dobro. To je bio razlog. Mislim, sedela je tako klimajui glavom, smeila mi se, i Oli, siroti, tupavi, upljoglavi Oli je pomislio kako su ti spoljanji tikovi u ophoenju pouzdani pokazatelji uzajamne privlanosti. Po mom miljenju i nije bilo previe iznenaujue to se iz toga izrodio nesporazum koji je, koliko god bio kajanja vredan, lien svake krivice od strane nesrenog nastavnika. A pomisao da sam se ja opirao njenoj elji da zbrie iz mog stana, da sam ostao hladan spram njenih uplakanih oiju - ja, zaljubljenik opere, da ostanem hladan na suze? - to je smeno preterivanje. Direktor, zastraujui komad lave iz davno ugaenog vulkana, ak je bio uporan u svom stavu da sam preao granice privatnog poduavanja propustivi kroz kez sumornu frazu seksualno uznetniravanje da visi u vazduhu izmeu nas, i predoio mi da e u toku letnje pauze razmotriti uslove mog zaposlenja. Odgovorio sam mu da bi, to se mene tie, najbolje bilo da te svoje uslove upotrebi kao rektalni implant, po mogustvu bez blagodeti anestezije, to je njega podstaklo da nagovesti kako bi moda itavu stvar trebalo prepustiti sudskim organima njenog visoanstva, a posredstvom policije, ili barem nekom bezazlenom tribunalu ovlaenom da gubi vreme na contretemps izmeu gospodara i slugu. Odvratio sam kako je, naravno, ta odluka u njegovoj nadlenosti a zatim sam naglas meditirao i pokuao da prizovem u seanje jedno Rozino pitanje u vezi s engleskim obiajima u drutvu. Da li je normalno, pitala je, da starija gospoda koja redovno proveravaju uspeh uenika, pozovu nekoga na razgovor i pokau mu sputanjem ruke mesto na koje treba da sedne, na kauu, a da zatim ruku ne pomere? Upoznao sam direktora s teinom odgovora koji sam dao Rozi: pojasnio sam joj da je pre re o fiziologiji nego o manirima, i da teka slabost i starost dovode do skvravanja miia, to zauzvrat uzrokuje prekid u nizu komandi koje idu iz cerebralnog centra do srednjeg prsta. Tek kasnije sam, sada ve donekle uznemirenom direktoru, kada je Roza ve otila, rekao da mi je palo na pamet kako

34

su jo dve devojke u proteklih dvanaest meseci postavile isto pitanje. Nisam mogao ba da se setim njihovih imena, ali kada bi se one koje su jo uvek in statu pupillare okupile u jednoj dcontracte atmosferi - recimo kao prilikom identifikovanja u policiji - siguran sam da bi itav sluaj mogao da poslui kao dodatak njihovom redovnom nedeljnom asu o Britaniji u osamdesetim. Direktor je sada ve bio fluorescentan koliko i neonski znak ispred akademije, gledali smo se pogledima koji su bili u potpunosti lieni svakog prijateljskog oseanja. Pomislio sam kako sam izgubio posao, ali nisam bio siguran. Moj lovac je pritisnuo njegovu kraljicu; njegov lovac je pritisnuo moju kraljicu. Hoe li to biti pat ili obostrano unitenje?

I sve to treba uzeti u obzir prilikom procene moje briljantnosti tog leta. Kao to sam rekao, nisam optereivao Stjua i Dili ovim iskliznuem u karijeri: iskustvo mi govori da podeljena muka nije i prepolovljena muka, ve pre muka razglaena preko monih zvunika traa. Juhuu, vi, hoete li da ispraznite creva s velike visine na jadnog Olija?

Kada se sada toga setim, moda bi mi stvarno pomoglo da sam bio malo tuan. injenica da su mi rezervisali prvi red u centralnom atoru svoje sree doprinela je tome da progutam tugu. A kako bih im se na praktian nain oduio nego time to bih obezbedio njihovoj semenki bonheura vreme za rast i bujanje, grananje i cvetanje? Svojim razigranim prisustvom odagnao sam tetoine. Bio sam njihov sprej protiv lisne vai, njihovo gnojivo, njihov herbicid.

Izigravati Kupidona, trebalo bi da vas obavestim, ne sastoji se samo od obletanja oko Arkadije i damara u okici kad se ljubavnici najzad poljube. Sastoji se od rasporeda i mapa, bioskopskih repertoara i menija, novca i organizacije. Mora se biti i veseli predvodnik ali i saoseajni psihijatar. Potrebne su binarne sposobnosti da se bude odsutan kad si prisutan i prisutan kad si odsutan. Neka mi neko samo kae da osmehnuti svodnik u slubi Ljubavi ne zarauje svoje pezete.

Uputiu vas u jednu svoju malu teoriju. Znate da je Dilijanin otac zdimio s nimficom kada je njegovoj keri bilo tek deset, ili dvanaest, ili petnaest, ili toliko otprilike godina - te godine se pogreno nazivaju formativnim kao da sve ostale nemaju tu osobinu. E pa, uo sam prie u sparnim jazbinama frojdizma da psiholoki

35

oiljak steen u ovom dobu inom roditeljskog naputanja esto navodi ker, kada doe u godine u kojima poinje da traga za mladiem, da potrai zamenu za odsutni arhetip. Drugim recima, tuca se sa starijima. Oduvek mi se inilo da se takvo ponaanje granii s patologijom. Pre svega, jeste li ikada zagledali starce koji zavode mlade ene? Lopovski hod istrenog tura, jebozovan ten, bletava dugmad za manetne, zadah hemijskog ienja. Puckaju prstima kao da je svet njihov konobar. Zahtevaju, oekuju... To je odvratno. ao mi je, ali veoma sam protiv toga. Pomisao na ake sa starakim pegama koje steu vrste devojake grudi - vodite me u povraaonu, pronto! I jo neto to izmie mom poimanju: ako vas je tatica ve napustio, emu onda odlazak u krevet sa zamenom za taticu, zato pokloniti le fleur de l ge matorim slepcima? Aha, odgovor iz udbenika. Promaili ste sutinu: ono za im devojka zaista traga je zamena za sigurnost koje je grubo liena; traga za ocem koji je nee napustiti. U redu, ali za mene je sutina u ovome: ako vas jednom ujede pas lutalica i rana se inficira, da li je normalno i dalje prilaziti lutalicama? Rekao bih, nije. Kupite maku, drite papagaja, ali klonite se pasa lutalica. I ta onda devojka uradi? Drui se s lutalicama. Ovo je, moram priznati, jedan sumoran deo enske psihe koji tek treba da oseti blagodeti sredstva za poliranje razuma. I uostalom, nalazim da je to degutantno.

Kakve veze ima ova moja teorija, mogli biste da pitate, s konkretnim sluajem? S obzirom na to, moj trtasti drugar nije u dobu prethodno pomenutog srebrnokosog zavodnika koji e sa zalaskom sunca na krovnom nosau odvesti sono parence malodobne puslice, i.e. on nije Dilin tata. Ali poto osmotrimo Stjuarta, primorani smo na zakljuak da ak i ako trenutno nije dun certain ge, isto tako bi mogao da bude. Razmotrimo relevantne injenice. U svom posedu ima dva srednje-tamnosiva odela, i dva tamno-tamnosiva odela. Posao mu je da radi to to radi u banci iji brini dirigeants nose prugaste gae i koji e se brinuti o njemu dok ne ode u penziju. Uplauje u penzijski fond i ima ivotno osiguranje. Ima popust na hipoteku od dvadeset pet godina plus maksimalni zajam. Skromnih je prohteva i (da vas potedim stida) nezamaan u svojoj seksualnosti. Jedino to ga spreava da bude primljen u slobodne zidare preko pedeset godina je injenica da mu je trideset i dve. I to je ono

36

to je Dilijan osetila, zna da je to ono to trai. Brak sa Stjuartom ne obeava boemsku pirotehniku. Dilijan se vezala za najmlaeg starca koga je mogla da nae.

Ali, da li bi bilo korektno predoiti im sve to dok vebaju eskimski poljubac na nekoj engleskoj plage i misle da ja to ne primeujem? Prijatelji ne slue tome. A pored toga, bilo mi je drago zbog Stjuarta ija derrire, zamana i otromboljena kakva jeste, nije provela dugo vremena u beurreu. Drao je Dilijan za ruku s ustreptalom zahvalnou, kao da su ga prethodne devojke terale da nosi zatitne rukavice. Kada je bio pored nje, kao da je gubio neto od svoje nespretnosti. ak je i plesao bolje. Hou da kaem, Stju nikada nije uspeo da postigne neto vie od gegavog trupkanja, ali tog je leta uneo neku leernu ivost u princip prsti-peta. to se mene tie, u prilikama kada bi Dilijanino ime ukrasilo moju plesnu kartu, suzdravao sam se, i velikoduno izbegavao izazivanje bilo kakvog poraavajueg poreenja. Da li sam, povremeno, sasvim netipino gubio ritam dok sam uskao po parketu? Moda. Svako treba da odlui za sebe.

Eto kako je izgledalo to leto. Jadi nisu bili na dnevnom redu. U Frintonu smo se itava dva zveketava sata oprobavali na jednorukom Deku i nismo uspeli da dobijemo ni tri voke u nizu - a jesmo li se oneraspoloili? Seam se, ipak, jednog trenutka razdirue tuge. Bili smo na plai i neko je predloio - verovatno ja, u svom predvodnikom raspoloenju - da velikim slovima napiemo svoja imena na pesku, i da se neko od nas popne na etalite i fotograiie ime plus potpisnika. Klie jo iz vremena Beovulfa, znam, ali ne moete stalno smiljati nove igre. Kada je na mene doao red da budem ovekoveen, Dilijan se popela na etalite sa Stjuartom. Verovatno mu je bila potrebna pomo s autofokusom. Bio je kraj popodneva i istoni vetar je sav vaan maltretirao Severno more, sunce je gubilo toplinu, i ljudi su uglavnom otili kuama. Stajao sam sam na plai kraj pisanim slovima ispisanog Oliver (ostali su, naravno, pisali tampanim) i pogledao u aparat, i Stjuart je uzviknuo: Ptiica! a Dilijan je uzviknula: ojka!, a Stjuart je viknuo: Albatros!, pa je Dilijan uzviknula: Vrabac! i mene je odjednom spopao napad plaa. Stajao sam tako, zurio u nebo i jecao. Sunce mi je ulo u suze i nita nisam video, samo spiranje zaslepljujuih boja. Osetio sam kako bih mogao zauvek da

37

plaem, a onda je Stju uzviknuo: Crvenda! i ja sam zaurlao jo jae, kao akal, kao bedni pas-lutalica. Zatim sam seo na pesak i poeo da utiram r od Olivera dok nisu doli i spasli me.

Ubrzo posle toga sam ponovo bio veseo, i oni su takode bili veseli. Kada se zaljubite iznenada steknete otpornost, jeste li primetili to? Nije samo re o tome da vam nita ne moe nauditi (ta stara, prefinjena iluzija), nego nita ne moe da se desi ni onima do kojih vam je stalo. Frre Oli? Napad plaa na plai? Pukao dok se fotografisao s prijateljima? Ne, nije to nita, opozovite ljude u belom, otkaite tapacirano vozilo, imamo mi svoju kutiju za prvu pomo. Njeno ime je ljubav. Ima je u svim oblicima. Moe da bude zavoj, hanzaplast, gaza, vata, krema. Hajde da isprobamo neto na Oliju. Vidite, pao je i slomio svoju krunu. pric, pric, puf, puf, sad je bolje. Oli, dii se.

To sam i uradio. Ustao sam i ponovo sam bio veseo. Veseli Oli, izleili smo ga, eto ta ljubav moe. Hoe jo jednu bocu, Oli? Jo samo jednu tableticu?

Te noi su me odvezli kui Dilinim neverovatno nezamislivo obinim kolima. To svakako nije bila lagonda. Ja sam izaao i oni su izali. Ovla sam poljubio Dilijan u obraz, i potapao Stjuarta koji je zraio brigom za mene. Nurejevljevskim koracima savladao sam ulazno stepenite i skliznuo kroz vrata jednim pokretom u maniru Jejla i Caba. A potom sam legao u svoj krevet koji je bio pun razumevanja, i briznuo u pla.

38

4: Sada

Stjuart Sada. Danas. Venali smo se prolog meseca. Volim Dilijan. Srean sam, da srean sam. Konano je i meni krenulo. I to ba sada.

Dilijan Udala sam se. Jedan deo mene je mislio da se to nikada nee dogoditi, jedan deo se nije slagao s tim, jedan deo mene je, iskreno govorei, bio malo uplaen. Ali, zaljubila sam se, i Stjuart je dobar ovek, ljubazan, i voli me. Sada sam udata.

Oliver Sranje. O, sranje sranje sranje sranje SRANJE. Zaljubio sam se u Dili, upravo sam to shvatio. Zaljubljen sam u nju. Zapanjen sam, prestravljen, skroz sjeban. Mali mozak mi se takoe sledio od straha. ta e se desiti?

39

5: Odavde sve poinje

Stjuart Odavde sve poinje. Stalno to ponavljam sebi. Odavde sve poinje. U koli sam bio tek prosean. Nikada me nisu ohrabrivali u pomisli da bi

trebalo da idem na studije. Zavrio sam dopisni kurs iz ekonomije i trinog prava, a zatim su me primili u banku kao pripravnika. Radim u odeljenju strane valute. Bolje da ne pominjem ime banke, u sluaju da im se to ne dopadne. Ali, uli ste za njih. Prilino jasno su mi stavili do znanja da se ne nadam nekom visokom poloaju; svim kompanijama su potrebni ljudi koji ne streme visokim poloajima, i to se mene tie to je u redu. Moji roditelji su bili od onih uvek blago razoaranih zbog svega to njihovo dete uradi, kao da im neprestano prireujete sitna razoaranja. Mislim da se moja sestra zbog toga odselila na sever. S druge strane, bilo mi je jasno njihovo gledite. Donekle ih i jesam razoarao. Pomalo sam razoarao i sebe. Pokuao sam ranije da objasnim tu svoju nesposobnost da budem oputen s ljudima koji su mi dragi, da im pokaem svoje dobre strane. Kad sada o tome razmislim, veliki deo svog ivota bio sam takav. Nisam uspevao drugima da pokaem svrhu svog postojanja. A onda je naila Dilijan, i odatle sve poinje.

Pretpostavljam da je Oliver pokuao da vas ubedi kako sam nevin uao u brak. Nesumnjivo je biranim jezikom izneo tu svoju hipotezu. E pa, voleo bih da znate da to nije istina. Ne govorim ja sve Oliveru. A mogu da se kladim da mu ni vi ne biste sve rekli. Kada je dobro raspoloen jezik mu radi bre od pameti, a kad je neraspoloen ume da bude neprijatan. Tako da je razumno ne uputiti ga u svaki segment vlastitog ivota. Povremeno smo izlazili uetvoro, ali ti izlasci su bez izuzetka bili prava katastrofa. Kao prvo, Oliver je uvek bio zaduen za devojke, a ja za novac, iako sam mu, naravno, uvek davao polovinu unapred tako da devojke ne znaju ko zapravo plaa. Jednom me je ak naterao da mu dam sav novac unapred, tako da izgleda kao da on plaa za sve. Onda bismo otili u restoran i Oliver bi

40

postajao diktatorski raspoloen. To nikako ne sme uzeti kao glavno jelo. Peurke i pavlaku ima i u predjelu.

Ili komora i perno. Ili ta bilo i ta bilo. Ne ini li vam se ponekad da se ljudi previe interesuju za hranu? Mislim, ona ipak vrlo brzo izlazi na drugom kraju. Ne moete je sauvati, bar ne zadugo. Nije kao novac.

Ali ja volim peurke i pavlaku. Onda uzmi ovo kao glavno jelo a za predjelo plavi patlidan. Ne volim plavi patlidan. uje li ti ovo Stju? Ona zazire od sjajnog patlidana. Dobro, hajde da

probamo da te preobratimo veeras. I tako dalje. A onda petljancija s konobarom oko vina. Nekada sam kad nastupi

taj trenutak odlazio u toalet. Oliver je poinjao tako to bi se obratio nama za stolom: Hoemo li da kuamo ardone iz oblasti pored reke Hanter ce soir?

I s teoretskom saglasnou, otpoeo bi s krkanjem sirotog konobara na tihoj vatri. Preporuujete li nam neto posebno? Mislite li da je dovoljno dugo flairano? Volim da ardone bude teak i buterast, ali ne previe teak i buterast, razumete. A kakav je ep? Ponekad stvarno mislim da se vinari s previe oduevljenja laaju plute, zar se vama ne ini tako?

Konobar bi ovo obino mirno primio, jer je predoseao da je Oliver od onih koji, koliko god da se raspituju, zapravo ne trae nikakav savet. Trebalo je samo lagano namotavati kalem, kao kod ribe. Nekako bismo najzad naruili, ali tu nije bio kraj mojim mukama. Oliver je morao da bude vien kako iskazuje zadovoljstvo zbog vina koje je sam odabrao. To je u jednom periodu ak podrazumevalo puno srkanja i grgotanja i poluzatvorene oi, i duge sekunde mistike kontemplacije. A onda je proitao negde jedan lanak u kome je pisalo kako svrha gustiranja vina pre nego to se sipa u ae nije da se vidi da li vam se dopada ili ne, ve da se uverite da boca nije otvarana pa ponovo zatvarana. Ako vam se ne dopada ukus, teta, sami ste ga izabrali. Ono to treba da uradite - ako ste prefinjeni - jeste da zavrtite tenost u ai i omiriete je, i na osnovu toga odredite da li je ve bilo otvarano. To je i Oli poeo da radi, svodei tako svoju predstavu na niz glasnih uzdaha iza kojih je sledilo odseno

41

klimanje glavom. Ponekad bi, kada je mislio da neka od devojaka ne zna emu sve to slui, poeo nairoko da objanjava zato nije jednostavno otpio gutljaj.

Moram rei da je Oliver, dok smo izlazili zajedno, naruivao neka prilino jeziva vina. Ne bih se iznenadio da je neka od boca i bila prethodno otvarana.

Ali kakve to sada ima veze? Ba kao to nema veze ni to da li ja jesam ili nisam bio nevin kad sam upoznao Dilijan. Nisam, kao to rekoh, iako se ne zavaravam da ovaj segment mog ivota koji drim u tajnosti od Olivera, predstavlja niz uspeha. Bio je prosean, valjda, ta god proseno znailo u ovom kontekstu. Nekada je bilo sasvim lepo, nekada pomalo napeto, dok sam nekada morao da se trudim da usred onoga ne mislim na druge stvari. Prosean, vidite. Ali onda je dola Dilijan, i odatle sve poinje. Sada.

Volim tu re. Sada. Sada je sada, nije vie tada. Tada je nestalo. Nije vano to sam razoarao svoje roditelje. Nije vano to sam samog sebe razoarao. Nije vano to mi nikako nije polazilo za rukom da se umilim drugim ljudima. To je bilo tada, a tada je prolo. Sada je sada.

Ne mislim da sam doiveo iznenadni preobraaj. Nisam abac koga je poljubila princeza, ili kako ve ide ta bajka. Nisam odjednom postao neverovatno duhovit i armantan - to bi se primeivalo, zar ne? - ili karijerista s brojnom porodicom koja je Dilijan prigrlila sebi. (Postoje li takve porodice? Na televiziji stalno moete videti fascinantna domainstva prepuna ekscentrinih starih tetaka i slatke deice i zanimljivo variranih odraslih koji imaju svojih uspona i padova ali svi pomau jedni druge i ine sve za porodicu, ta god to znailo. Meni ivot nikada nije bio takav. Izgleda da svi koje ja znam imaju malobrojnu i rasturenu porodicu: nekada je uzrok tome smrt, nekada razvod, a obino nesloga i dosada. I niko koga znam nema predstavu o porodici. Tu su samo majka koju vole i otac koga mrze, ili obrnuto, a ekscentrine tetke koje sam ja upoznao, ekscentrine su samo zato to su u potaji alkoholiarke i smrde kao kerovi, ili imaju Alchajmerovu bolest, ili ve neto.) Ne, evo ta se desilo. Ostao sam isti kao to sam bio, ali sada mogu da budem to sam bio. Princeza je poljubila apca i on se nije pretvorio u lepog princa, ali to nije predstavljalo problem jer joj se dopao kao abac. A da sam se i pretvorio u lepog

42

princa, Dilijan bi me - ga - utnula. Ne pada ona na prineve. Mogu vam rei da sam bio malo nervozan kad je trebalo da upoznam njenu

majku. Tog jutra sam bez greke izglancao cipele. Tata (ve tada sam tako razmiljao), tata Francuskinja koju je napustio Englez i koja sada treba da se upozna s Englezom za koga njena ki hoe da se uda! ini mi se da sam pomiljao da e biti ili neverovatno hladna, da e sedeti na jednoj od onih malih pozlaenih stolica s pozlaenim ogledalom u pozadini, ili da e biti vrlo debela i crvena u licu i da e doi iz pravca poreta s varjaom u ruci, snano me zagrliti i mirisati na beli luk i kuvanje. Ako bih mogao da biram sigurno bih izabrao ovu drugu, ali ona, naravno, nije bila takva. Bila je prijatna, ali ne vie nego to je morala; s neodobravanjem je gledala dins koji nosi Dilijan, ali nije komentarisala. Pili smo aj i priali o svemu izuzev o dve stvari koje su mene zanimale: o tome to sam zaljubljen u njenu ker, i o tome to je njen mu otiao s uenicom. Nije nita pitala o mojim namerama, ni koliko zaraujem, niti da li spavam s njenom kerkom - to su po meni bili eventualni pravci razgovora. Bila je - i jeste - kako ljudi kau, dobrodrea ena, to je fraza koja mi se uvek inila pomalo ulizikom. (ta to znai? Neto kao: zadivljujue privlana ako je drutveno prihvatljivo da vas privlae ene tih godina. Ali moda je gospoa Vajat bila - i jeste - nekome privlana. Voleo bih da je tako.) to e rei, imala je pravilne crte lica, fino oblikovane, verovatno farbanu kosu koja je oigledno redovno odravana, a ponaala se kao da u seanju uva dane kada su se za njom okretale mnoge glave, pa je i od vas oekivala da budete toga svesni. Dugo sam je posmatrao dok smo pili aj. Ne samo iz utive panje, ve i zbog toga to sam pokuavao da vidim kakva e Dilijan biti. Trebalo je da ovo bude kljuni trenutak, zar ne? Susret sa eninom majkom. Ili ete se poteno namuiti, ili se zadovoljno zavaliti: o da, ako se ispostavi da je takva, izai u s njom na kraj i vie nego lako. (A potencijalne tate morale bi biti svesne ta se deava u glavama mladia, je l tako? Sigurno ponekad namerno deluju zastraujue da bi ih prepale.) U sluaju madam Vajat nita od ovoga nije bilo sluaj. Gledao sam njeno lice, oblik vilice, krivinu ela; posmatrao sam usne majke devojke ije usne nikako nisam mogao da prestanem da ljubim. Gledao sam i gledao; ali dok sam primeivao slinosti (elo, oi), i shvatio zbog ega bi ljudi za

43

njih dve mogli da pomisle da su majka i kerka, ja nikako nisam mogao. Nisam video da e se Dilijan pretvoriti u madam Vajat. Bilo je to sasvim nemogue i to iz jednog prostog razloga: Dilijan se nikada nee pretvoriti u nekog drugog. Promenie se, naravno. Nisam toliko blesav i zaljubljen da to ne bih znao. Promenie se, ali nee se pretvoriti u neto drugo - postae jo jedna verzija sebe. A ja u biti prisutan kad se to bude deavalo.

Kako ti se ini? pitao sam dok smo se vraali. Jesam li poloio? Nisi bio na ispitu. O. Bio sam malo razoaran.

Ona nije takva. Pa kakva je? Dilijan je zastala, promenila brzinu, napuila one svoje usne koje i jesu i nisu

bile kao u njene majke, i rekla: Ona eka. Najpre mi se nije dopalo kako to zvui. Ali kasnije sam pomislio - poteno. I ja

umem da ekam. Mogu da saekam da madam Vajat otkrije kakav sam zaista, da shvati ta to Dilijan nalazi u meni. Mogu da saekam njeno odobrenje. Mogu da saekam da shvati kako ja to usreujem Dilijan.

Srena? rekao sam.

Mmm. Gledala je pred sebe, nakratko sklonila ruku s menjaa, potapala me po nozi, povukla ruku da promeni brzinu. Srena.

Znate, imaemo decu. Ne, nije trudna iako mi ne bi previe smetalo i da jeste. To je u dugoronom planu. Nismo ba mnogo razgovarali o tome, iskren da budem; ali, imao sam prilike jednom ili dvaput da je vidim s decom, i ini se da reaguje instinktivno. Da je na njihovoj talasnoj duini. Ono to elim da kaem je da mi se ne ini da je iznenaena deijim ponaanjem i nainom shvatanja; to je za nju neto normalno i tako ga i prihvata. Meni su deca uvek bila okej, ali nikada nisam uspeo sasvim da ih provalim. Ne shvatam ih. Zato su takva kakva jesu, zato diu galamu oko sitnica a zanemaruju ono to treba da bude mnogo vanije? Natre na oak od televizora i misli razbili su glavu, a oni samo odskakuu dalje; sledeeg trenutka sasvim neno sputanje na tur, obloen, kako izgleda, s petnaest pelena, i briznu u

44

pla. O emu je re? Zbog ega nemaju oseaj za meru? Ipak, elim da imam decu s Dilijan. To mi se ini prirodnim. A siguran sam da

e ih i ona eleti, kad za to doe vreme. ene to znaju, zar ne - kada je pravo vreme. Ve sam im dao obeanje, toj deci koju emo imati. Neu biti kao moji roditelji. Pokuau da uvidim ta elite, ta god to bilo. I podrau vas. ime god budete eleli da se bavite, ja u se sloiti.

Dilijan Verovatno postoji jedna stvar kod Stjuarta koja me brine. Ponekad radim u svom ateljeu - naziv je malo previe grandiozan za prostoriju dimenzija dvanaest sa dvanaest, ali to nema veze - s radija dopire muzika i ja kao da sam na automatskom pilotu. A onda iznenada pomislim, nadam se da se nee razoarati. Malo je udno rei tako neto kad si tek mesec dana u braku, ali istina je. To je neto to oseam.

Obino ne pominjem da sam se obuavala za socijalnog radnika. To je jo jedna od stvari zbog kojih ljudi daju ishitrene komentare, ili ishitrene pretpostavke, u svakom sluaju. Na primer, savreno je oigledno da svojim klijentima pomaem da pokrpe svoje ivote i meusobne odnose onako kako nikada nisam uspela kod svojih roditelja. To je svima savreno jasno, zar ne? Izuzev meni.

Pa ak i ako sam pokuala tako neto, svakako nisam uspela, izdrala sam osamnaest meseci, i videla mnogo razoaranih ljudi. Najee sam viala tetu, ljude s ogromnim problemima, emocionalnim, drutvenim, finansijskim - neke su izazvali sami, veinu su nasledili. Stvari koje su im radili lanovi porodice, roditelji, muevi; stvari koje nikada nee preboleti.

Bili su tu i oni drugi, oni razoarani. To je bila prava teta, nepopravljiva. Oni koji su na poetku polagali velike nade u svet, a zatim svoje poverenje usmerili prema psihopatama ili sanjalicama, uloili svoju veru u pijance i siledije. Izdrali su duge godine s neverovatnom istrajnou verujui ak i kada za to nije bilo razloga, kada je bilo suludo verovati. Sve dok jednog dana nisu jednostavno odustali. I ta je za njih mogla da uini dvadesetjednogodinja Dilijan Vajat koja se obuavala za socijalnog radnika? Verujte mi, profesionalnost i vedrina nisu ba pomagali da se

45

probije led kod takvih sluajeva. Ljudima je duh bio slomljen. To nisam mogla da podnesem. I toga sam se

setila kasnije, kad sam poela da volim Stjuarta; te misli: samo neka se ne razoara. Nikada ranije nisam oseala tako neto prema bilo kome. Nisam brinula za neiju budunost, ni kakvi e ispasti. Nisam brinula o tome ta e pomisliti kada pogledaju unazad.

Sluajte, neu da igram ovu... igru. Ali isto tako nema puno svrhe samo sedeti u uglu s maramicom na ustima. Rei u ono to mora da se kae, ono to znam.

Pre nego to sam srela Stjuarta izlazila sam s mnogo mukaraca. Skoro da sam se u jednog i zaljubila, dva puta su me prosili; nasuprot tome, jednom sam itave godine bila bez mukarca, i bez seksa - i jedno i drugo se inilo kao previe gnjaveno. Neki mukarci s kojima sam se viala bili su dovoljno stari da mi budu oevi, kako se kae; s druge strane, mnogi nisu. I dokle nas to dovodi? Samo jedna mala informacija i ljudi odmah kreu sa svojim teorijama. Da li sam se udala za Stjuarta zbog toga to mislim da me on nee izneveriti kao to je to uinio moj otac? Ne, udala sam se jer ga volim. Zbog toga to ga volim, potujem i to mi se svia. Na poetku mi se nije sviao, ne naroito. Iz toga takoe ne izvodim nikakve zakljuke, izuzev da je dopadanje komplikovana stvar.

Nali smo se u tom hotelu sa erijem u rukama. Da li smo bili na stonoj pijaci? Ne, bili smo u razumnoj grupi ljudi koji su reili da preduzmu razuman korak u svom ivotu. Nama dvoma je krenulo, posreilo nam se. Ali, nije nam se samo posreilo. Sedeti sam i aliti sebe nije ba najbolji nain da se upoznaju ljudi.

Mislim da ovek u ivotu mora da otkrije ta je to u emu je dobar, ta moe da radi, da odlui ta eli, odredi cilj, i da mu posle zbog neega ne bude ao. Boe, mora da zvuim kao svetenik. Rei retko pogode metu, zar ne?

Moda je to jedan od razloga zato volim svoj posao. Nisu potrebne rei. Sedim u svojoj sobi u potkrovlju sa svojim krpama i razreivaima, svojim etkama i pigmentima. Tu smo samo ja i slika ispred mene, i muzika s radija, ako mi je potrebna, nema telefona. Zapravo mi se i ne dopada da Stjuart esto ulazi ovamo. Tako se naruava arolija.

46

Ponekad slika na kojoj se radi ume da komunicira. To je najuzbudljivije, kada skinete gornji sloj boje i otkrijete da se neto nalazi ispod njega. Naravno, to se ne deava ba esto, pa je zbog toga i zadovoljstvo vee kada se desi. Recimo, veoma mnogo enskih grudi je prebojeno tokom devetnaestog veka. Tako mislite da istite portret neke italijanske plemkinje, i postepeno otkrijete bebu koja sisa. A ena se na vae oi pretvara u Majku boiju. Oseate se kao da ste vi prva osoba kojoj je otkrila svoju tajnu nakon toliko godina.

Pre nekoliko meseci sam radila jedan umski prizor i otkrila divljeg vepra koga je neko prebojio. To je sasvim izmenilo sliku. Najpre je predstavljala konjanike u lepom, mirnom kasu kroz umu - gotovo kao da su na pikniku - i tek kada sam otkrila tu ivotinju, ispostavilo se da je zapravo re o sceni lova. Vepar se krio iza poveeg i prilino neuverljivog buna due od stotinak godina. Tu, u mom ateljeu, bez ijedne izgovorene rei, sve je ponovo izalo na videlo, onakvo kakvo je i zamiljeno da bude. I sve to samo zahvaljujui skidanju tankog sloja boje.

Oliver Oh, sranje. Dogodilo se to zbog njenog lica. Zbog njenog lica dok smo stajali ispred mesne

kancelarije, s tim velikim gradskim satom u pozadini koji je otkucavao prve trenutke blistave brane sree. Nosila je bledi laneni kostim boje potaa od potoarke, sa suknjom seenom tano iznad kolena. Lan se, kao to znamo, lomi kao krotka ljubav; ona je izgledala nesalomivo.

Kosa joj je bila zaeljana unazad s jedne strane, smekala se neodreeno itavom ljudskom rodu. Nije se naslanjala na trtastog Stjua iako ga je drala za ruku, to je istina. Blistala je, zraila je, bila je prisutna a opet muno odsutna, uvuena u tom javnom asu u neki lini svet. Izgleda da sam ja bio jedini koji je to primetio, ostali su mislili da je jednostavno srena. Ali ja sam znao. Priao sam joj i poljubio je i promrmljao estitke u ono otkriveno uho bez resice. Odgovorila je, ali toliko odsutno da sam na napravio nekoliko pokreta rukom ispred njenog lica - neto kao skretniar koji najavljuje dolazak ek