1.Pojam,uloga i znacaj spoljne trgovine.Spoljna trgovina predstavlja promet roba, usluga I prava u kome se razmena obavlja između subjekata raznih zemalja tako što predmet kupoprodaje prelazi carinsku liniju i teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca (uvoz), a na osnovu zaključenih spoljnotrgovinskih ugovora. Spoljna trgovina predstavlja trgovinu koja se odvija između rezidenata jedne zemlje i rezidenata svih drugih zemalja iz čega se zaključuje da je ona podsistem velikog sistema međunarodnog poslovanja Spoljna trgovina sa aspekta međunarodne ekonomske aktivnosti jedne države, predstavlja ukupan promet roba i usluga sa inostranstvomSpoljnotrgovinsko poslovanje predstavlja radni proces koji obuhvata sledeće delatnosti :(1) priprema posla – marketing istraživanje tržišta, reklama i ekonomska propaganda (2) uspostavljanje poslovnih veza sa stranim partnerima – ocena boniteta stranog partnera i pregovori (3) zaključivanje posla (4) realizacija spoljnotrgovinskog posla i postprodajne aktivnostiSpoljna trgovina omogućava da se na spoljna tržišta plasiraju viškovi i kupe tj. popune manjkovi u robi, uslugama, novcu, kapitalu, tehnologiji i sl.Spoljna trgovina omogućava postizanje povoljnijih uslova razmene (cena), nego ako se prodaje samo na domaćem tržištuSpoljna trgovina dopunjuje asortiman proizvoda i usluga i omogućuje kvalitetnije zadovoljenje ljudskih potreba – proizvodnih i potrošačkihSpoljna trgovina usmerava proizvođače na primenu svetskih standarda i kriterijuma u proizvodnji i na primenu savremenih tehnologijaSpoljna trgovina omogućava stalnu komunikaciju sa svetom, koja je od opšteg pozitivnog uticaja na obuku kadrova, i proširivanje znanja kroz upoznavanje kultura i običaja drugih naroda i zemalja.

2. Osnovni zadaci spoljnotrgovinskih preduzecaPriprema kvalitetne robe za izvoz po međunarodnim standardima i plasiranje po najpovoljnijim uslovima, u pravo vreme i na pravom mestuNabavka robe iz uvoza (oprema, repromaterijal, roba široke potrošnje) po najpovoljnijim uslovima u granicama svojih deviznih mogućnostiObavljanje i drugih spoljnotrgovinskih poslova na najekonomičniji, najproduktivniji i najrentabilniji način (poslovi reeksporta, lon poslovi, lizinga, franšizinga, kooperacije, građevinarstva, saobraćaja, turizma, ulaganja kapitala i sl.)Da bi spoljnotrgovinsko preduzeće sa uspehom ispunilo ovako teške i ozbiljne zadatke, potrebno je da poseduje sledeće:- Dobro razgranatu i efikasno organizovanu spoljnotrgovinsku mrežu – kanale prodaje u zemlji i inostranstvu- Dobru organizacionu strukturu preduzeća- Savremen menadžment i marketing- Savremenu tehnologiju i opremu u poslovnim procesima- Sposobne i školovane kadrove

1

3.Oblici povezivanja preduzeca u spoljnoj trgoviniPod uticajem različitih faktora, a u cilju obezbeđenja stabilnosti profita, kapital nastoji da se na razne načine proširi i stvori široku bazu uticaja i vlasti. Ovi procesi naročito su intenzivni u periodu ekonomske krize i nezadovoljavajućeg poslovanja preduzeća (loši poslovni rezultati), u uslovima slabog odziva tržišta. U takvim uslovima javljaju se monopolske organizacije i monopolski kapital. Monopolisti diktiraju uslove privređivanja ostalih preduzeća i određuju uslove na tržištu. U ovom procesu ekspanzije monopolista, preduzeća koja nisu obuhvaćena monopolom (autsajderi), imaju velike teškoće u poslovanju sve dok se ne priključe monopolistima (pod uslovom da su oni za to zainteresovani)Monopolska preduzeća javljaju se u više oblika i imaju različite forme organizovanosti. Najpoznatije forme su: koncerni, karteli, trustovi, konzorcijumi, holding kompanije, pulovi Značajna forma povezivanja – INDUSTRIJSKI KLASTERI

4.Industriski klasteriKlaster – eng. Cluster – grupa, skup stvariVodeće izvozne kompanije ne funkcionišu i ne posluju izolovano, već su deo široke grupe međusobno zavisnih kompanija, čiji su oni predstavnici na međunarodnom tržištu. Ovakve grupe međusobno zavisnih i povezanih kompanija, Porter naziva klasteri i u njima vidi izvore konkurentske prednosti kao npr. korišćenje zajedničkih resursa koje vodi povećanju produktivnosti, brza razmena ideja, tehnologija, know-how dovodi do rasta inovativnosti itd. Klasteri se definisu kao: Grupa industrija i kompanija koje su povezane u odnosima kupovine i prodaje, ili koji dele istu infrastrukturu, klijente i znanje, čije veze poboljšavaju konkurentsku prednost kako na nacionalnom tako i međunarodnom tržištu(2) Geografski koncentrisani skupovi međusobno povezanih kompanija, specijalizovanih snabdevača, davalaca usluga i institucija povezanih unutar određene oblasti, prisutni unutar nacionalnog tržišta ili regiona.-Suština klastera nalazi se u industriji ili grupi kompanija koje snabdevaju tržište istim proizvodom. Povezivanje unutar industrije odnosi se na lance nabavke, transfer tehnologija, know-how,proizvodnih i ljudskih resursa, poslovne prakse i veština, imidža Ključne koristi klastera su: -rast produktivnosti -povećani kapaciteti firme i razvoj inovacija -stimulisanje porasta stope novoformiranih kompanija -veća fleksibilnost u reagovanju na promene -zajednički marketing, promocija i trening -za klasterisana mala i srednja preduzeća veća fleksibilnost, specijalizacija i sigurnost.

10.Globalizacija u medjunarodnom poslovanjuOsnovne karakteristike globalizacije:-Globalno tržište (tržište se posmatra kao jedno, ne pravi se razlika među nacionalnim i regionalnim tržištima)-Globalni proizvod (jedinstveni proizvod koji se prodaje sa istovetnim karakteristikama na svim tržištima – pr. Coca-Cola, Marlboro,Pampers)-Globalni resursi (jeftinije sirovine, repromaterijali, jeftina radna snaga i sl.)-Ekspanzija multinacionalnih i transnacionalnih kompanija (sve je veći broj velikih svetskih kompanija prisutnih u svim delovima sveta, putem otvaranja novih kompanija, investiranjem, preuzimanjem, stvaranjem alijansi)-Prebacivanje proizvodnje velikih kompanija sa zapada na istok (jeftinija radna snaga, jeftiniji resursi – pr. Nike je svoju proizvodnju prebacila na daleki istok, u Tajvan, Tajland, Singapur)-Globalna konkurencija (kompanije koje nisu ili imaju slabu internacionalnu aktivnost jednostavno nestaju pred naletom velikih multinacionalnih kompanija)-Strategijske alijanse (jedna od formi partnerstva kompanija radi lakšeg osvajanja tržišta i povećanja dobiti)-Inostrane investicije (dve forme: inostrane direktne investicije i inostrane portfolio investicije

2

11.Strategijske alijanse-Strategijske alijanse (strategijsko partnerstvo, ugovorena saradnja) predstavljaju sve oblike saradnje među preduzećima u međunarodnoj ekonomiji koji su nešto više od uobičajenih tržišnih transakcija, a manje od spajanja i pripajanja preduzeća. Cilj ulaska u strategijske alijanse (u daljem tekstu (SA) je jačanje konkurentske prednosti na celini globalnog tržišta ili na segmentima tog tržišta-U velikom broju slučajeva se pokazalo da su glavni razlozi za ulazak nekog preduzeća u SA sledeći:* Smanjivanje troškova razvoja novih proizvoda* Pribavljanje kapitala za investicije* Pribavljanje tehnologije* Lakši ulazak na nova tržišta* Pribavljanje menadžment/marketing know-howPrednosti*Manje potrebe za kapitalom i drugim resursima*Podela rizika*Pristup stručnim znanjima i lakši kontakt sa lokalnim tržištimaOgraničenja*Potencijalni problemi i konflikti među partnerima*Problemi vezani za komunikacije i menadžment*Delimična kontrola

13.Posrednicka trgovinska preduzecaPosrednicka trgovinska preduzeca su preduzeca koja obavljaju poslove posredovanja pod odredjenim uslovima koji su predmet trgovinskog sporazuma izmedju njih i principala (nalogodavca-prodavca ili kupca)Cilj posrednickog preduzeca je da se u sto kracem vremenu i sto sirem obimu dovedu u vezu platezno sposobna traznja i odgovarajuca ponuda,odnosno kupac i prodavac.Svrha je pomoci proizvodjacima i trgovcima u prosirenju njihovih delatnosti i na najudaljenija i nepoznata trzista. U zavisnosti od odnosa posrednika prema komintentu razlikujemo vise vrsta posrednika:Komisionar; inostrani zastupnik; distributer-inostrani zastupnik; broker; Tehnicki projektantsi-inzenjering biro; kompredor; faktor; džober; filijala u inostranstvu; delegat u inostranstvu.-Komisionar posluje u svoje ime, a za racun nalogodavca.Komisioni poslovni odnos se uspostavlja davanjem naloga za izvrsenje konkretnog posla ili zakljucenjem ugovora o komisionu sa komintentima o trajnoj saradnji u prodaji ili nabavci odredjene robe u celosti u inostranstvu ili samo odredjena podrucja.-Inostrani zastupnik obavlja trgovinske poslove u ime i za racun svog komintenta(izvoznik proizvodjac)koga stalno i javno zastupa u svim prilikama, kako je to regulisano ugovorom o zastupanju.

14.Usluzne delatnosti i preduzeca u spoljnoj trgoviniSpoljno trgovinski promet se ostvaruje u saradnji sa nizom usluznih delatnosti, koji, ustvariprdstavljaju njegovu podrsku i logistiku.Bez usluznih delatnosti i preduzeca, spoljnotrgovinski posao se nebi mogao ostvariti u celosti i sa uspehom.Usluge u spoljnoj trgovini se javljaju u veoma razgranatim vidovima, a najzastupljanije su:1-javni skladistar; 2-slobodne zone-luke; 3-slobodna carinska skladista; 4-medjunarodna spedicija; 5-medjunarodni transport; 6-kontrola kvaliteta i kolicine robe; 7-osiguravajuce organizacije; 8-poslovne banke; 9-organizacije za istrazivanje trzista(marketing istrazivanja)*Medjunarodni transport ostvaruje funkciju fizickog premestanja robe i putnika sa jedne lokacije na drugu u medjunarodnom prometu.*Medjunarodna spedicije-svrha i uloga spedicije je u potrebi boljeg organizovanja i izvrsenja mnogih faza rada oko premestanja robe od mesta proizvodnje ili skladista prodavca do mesta potrosnje ili skladista kupca.

15.Medjunarodna Spedicija

3

-Medjunarodna spedicija predstavlja spoljnotrgovinski posao gde spediter, po primljenom nalogu izvoznika/uvoznika,preuzima obavezu otpremanja i dopremanja robe uz sve ostale obaveze koje prate put robe od mesta proizvodnje do mesta potrosnje. -Svrha i uloga spedicije je u potrebi boljeg organizovanja i izvrsenja mnogih faza rada oko premestanja robe od mesta proizvodnje ili skladista prodavca do mesta potrosnje ili skladista kupca. Spedicija radi u svoje ime, a po nalogu i za racun nalogodavca i organizuje sledece radnje:-priprema robe za isporuku-primopredaja robe-pakovanje-obelezavanje-obezbedjivanja radnih i drugih dokumenata-pribavljanje prevoznih kapaciteta ili sredstva-utovar i opremu sa pracenjem robe na putu-izvozno-uvozno carinjenje-rukovanje robom na putu*U izvrsenju naloga koji je primljen od nalogodavca,medjunarodna spedicija ima sledece zadatke:1.zakljucivanje ugovora o prevozu robe2.osiguranje robe u prevozu3.uskladistenje robe4.kontrola svih transportnih dokumenata5.pruzanje poslovnih informacija o spediciji i transportu

16.Medjunarodni transport-Medjunarodni transport ostvaruje funkciju fizickog premestanja robe i putnika sa jedne lokacije na drugu u medjunarodnom prometu. U zavisnosti od okolnosti,pravca kretanja robe ili putnika,razlikuje se vise vrsta prevoza:1.pomorski transport2.recni i jezerski transport3.zeleznicki transport4.drumski transport5.avionski transport-Pomorski transport vrsi usluge prevoza robe ili putnika,tegljenja,spasavanja i pruzanja pomoci brodovima u najrazlicitijim situacijama.U zavisnosti od toga sta prevozi, javljaju se specijalizovane vrste plovila i brodova: Klasicni teretni trgovacki brodovi, tankeri, remorkeri, jahte, krstarice.Uloga i znacaj pomorskog transporta ogleda se u prevozu karakteristicnih roba i putnika sa kontinent na kontinent. -Avionski transport ima veliki znacaj u prevozu putnika i poste.Izuzetno se koristi u prevozu nekih visokovrednih dobara,koja najhitnije treba da se prevezu na udaljena podrucja. Osnovni nedostatak avionskog transporta je nepostojanje dovoljnih kapaciteta aviona i avionskog parka koji su, slobodno se moze reci, u suprotnostima sa zahtevima spoljnotrgovinskog poslovanja.

???????????17.Medjunarodni transport opasnih materijaPrevozom opasnih materijala mogu da se bave preduzeca i preduzetnici kojima je to delatnost uz posedovanje posebnih dozvola i sertifikata za transport( posebno za klase 1,6 i 7). Transportna sredstva koja prevoze opasne materijale moraju biti tacno i vidljivo obelezene po propisima ADR, RID, IMDG. U transportu opasnih materijala u medjunarodnoj spediciji koristi se potvrda posiljaoca za prevoz opasnih materijala- SDT (FIATA SDT-Shippers Declaration for the Transport of dangerus goods). Ovom potvrdom posiljalac kao nalogodavac spediteru, izjavljuje da roba koja treba da bude opremljena, odgovara propisima o propisima o prevozu opasne robe ADR, RID, IMDG, to jes. Da njene karakteristike, pakovanje i obelezavanje odgovaraju propisima. Transport opasnih materija u drumskom saobraćaju Međunarodna konvencija o prevozu opasnih materija – klasifikacija opasnih materija po preporukama UN (DEVET KLASA):1.Eksplozivi (6 grupa)2.Gasovi (zapaljivi, nezapaljivi, otrovni)

4

3.Zapaljive tečnosti4.Zapaljive čvrste materije (3 grupe):4.1. zapaljive čvrste materije4.2.materije sklone samozapaljenju4.3.materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove5.Oksidirajuće materije i organski peroksidi (2 grupe):5.1. oksidirajuće materije5.2.organski peroksidi6. Otrovne (toksične) i infektivne materije (2 grupe):6.1. otrovi (toksične materije)6.2.infektivne materije7. Radioaktivne materije8. Korozivne materije9.Ostale opasne materije (koje nisu obuhvaćene klasama)Prevoz opasnih materija od 1957. godine regulisan je Evropskim sporazumom o transportu opasnih materija u drumskom saobraćaju – ADRTransportna sredstva koja prevoze opasne materije moraju biti tačno i vidljivo obeležena po propisima ADR.

18.Medjunarodna kontrola kvaliteta robe(Standardizacija i certifikacija)Razmatrajuci pojam kvaliteta, uocavamo da na jednoj strani postoji tehnicko tehnolosko shvatanje kvaliteta kao skupa svojstava proizvoda, medju koje spadaju performanse, tehnicke karakteristike, sigurnost, bezbednost, trajnost, ekonomicnost i sl. Dok na drugoj strani nalazimo menadzment i marketing poimanje kvaliteta, kao integralne proizvodne forme zadovoljavanje potreba potrosaca.Kada govorimo o medjunarodnim dimenzijama kvaliteta proizvoda, isticu se tri komponente:1.tehnicki kvalitet proizvoda2.socijalni kvalitet proizvoda3.kulturni kvalitet proizvoda.-Tehnicki kvalitet proizvoda podrazumeva tehnicke karakteristike proizvoda gde spadaju kvalitet materijala preciznost izrade, postojanost trajnost, bezbednost upotrebe itd. Pri ovome treba imati u vidu da svako trziste ima drugacije zahteve i zakonska pravila koja prethodno treba upoznati.-Socijalni kvalitet izvoznog proizvoda odnosi se na elemente koja isticu specificna obelezja potrosaca, odnosno elementi koji promovisu status potrosaca- statusni simboli.-Kulturni kvalitet izvoznog proizvoda obuhvata elemente proizvoda koji zadovoljavaju duhovne i etstetske zahteve potrosaca- stil , moda, verovanje itd.*Kupac u međunarodnoj kupoprodaji, što se tiče kontrole kvaliteta i količine robe, ima dve opcije: -Kupac raspolaže potrebnim stručnim osobljem za obavljanje ove vrste poslova, koji do tančina poznaju robu koju kontrolišu i specijalizovani su po kategorijama proizvoda. Kontrolno osoblje kupac šalje na lice mesta radi preuzimanja robe pre njenog utovara na skladištu prodavca ili drugom mestu koje je ugovorom naznačeno-Kupac angažuje specijalizovane organizacije za kontrolu kvaliteta robe. To je slučaj kada robu treba preuzeti na udaljenim lokacijama i kada su ugovorene detaljne laboratorijske analize robe. Kupac daje nalog i detaljne instrukcije domaćoj ili stranoj angažovanoj organizaciji, koja treba da postupi po istim. Za eventualne propuste i greške u kontroli kvaliteta i količine robe odgovara stručna organizacija. O snimljenom i zatečenom stanju za kontrolisanu robu, stručna organizacija daje sertifikat (potvrdu o preuzimanju robe) prodavcu i kupcu. Stručna organizacija za izvršene usluge naplaćuje proviziju koju plaća kupac.

??????19.Vrste spoljnotrgovinskih preduzecaSpoljnotrgovinski promet jedne drzave realizuje se razmenom roba/usluga sa inostranstvom u vidu spoljnotrgovinskih poslova.Predmet kupoprodaje je roba raznih robnih struka,stepena obrade i konacne namene ili vrsenja usluga proizvodnog ili neproizvodnog karaktera. Najznacajniji spoljnotrgovinski poslovi su:

5

1.uvoz i izvoz robe2.zastupanje inostranih firmi3.posredovanje u inostranom prometu4.medjunarodna spedicija5.medjunarodni transport robe i putnika.6.malogranicni i susedni prekomorski promet7.izvodjenje investicionih radova u inostranstvu.8.kontrola robe u spoljnotrgovinskom prometu9.medjunarodni saobracajno-agenciski poslovi10.turisticki poslovi sa inostranstvom11.pomorsko-tehnicke i istrazivacke usluge na moru i pod morem.12.organizovanje medjunarodnih sajmova13.usluge istrazivanja-Medjunarodna spedicija predstavlja spoljnotrgovinski posao gde spediter, po primljenom nalogu izvoznika/uvoznika,preuzima obavezu otpremanja i dopremanja robe uz sve ostale obaveze koje prate put robe od mesta proizvodnje do mesta potrosnje. Zastupanje inostranih firmi mogu obaviti preduzeca predhodno registrovana za vrsenje tih poslova. Zastupanje se moze obaviti u okviru svih robnih struka u zemlji i inostranstvu.

20.Trgovacki dokumentiZa uspešno obavljanje uvozno-izvoznih poslova, potrebno je dobro poznavanje robnih dokumenata, gde uvoznik/izvoznik kontakt sa robom isključivo ostvaruju posredstvom robnih dokumenata. Iz dokumenatacije učesnici u poslu mogu videti kada je roba otpremljena, kada je ocarinjena, kako i kada je osigurana, da li je isporučena na ugovoreni način, koji je kvalitet robe itd. Dokumenta koja izdaje, ili ima obavezu da pribavi uvoznik ili izvoznik su sledeća:FakturaIzvozna lista pakovanjaZapisnik o kvantitativnom i kvalitativnom prijemuPotvrda o krajnjem korisniku (end-use certificate)Uverenje o kvalitetu i ispravnosti robeAtest proizvođačaNajvažniji dokument -Faktura U međunarodnoj trgovini, koriste se sledeće vrste faktura (po T.Bogićeviću, Carinska tarifa, SUC, 2002.):Trgovačka (konačna) fakturaProforma fakturaPrivremena (prethodna) fakturaGratis (carinska) fakturaKonzularna faktura

21.Spediterska dokumenta-U jednom spoljnotrgovinskom poslu, po pravilu se angažuju dva špeditera, jedan izvoznikov, drugi uvoznikov. Zadatak izvoznikovog špeditera je da obezbedi otpremu do mesta isporuke, a uvoznikovog špeditera da prihvati pošiljku i organizuje njenu dopremu i prijem na odredištu-Na međunarodnom novou, standardizaciju špediterskih dokumenata izvršio je Međunarodni savez udruženja špeditera (FIATA). Pravo nadzora nad štampanjem i distribucijom špediterskih dokumenata imaju članice FIATE. Po pravilu su to Privredne komore, koje na zahtev špeditera izdaju određeni obrazac odgovarajućeg FIATA dokumenta i vode evidenciju o firmama kojima su izdati dokumenti.

22.Transportni dokumentiTransport robe praćen je izdavanjem mnogobrojnih dokumenata, u koje spadaju:Međunarodni drumski tovarni list (kamionski tovarni list – CMR)Međunarodni železnički tovarni list (CIM)Međunarodni vazduhoplovni tovarni list (avionski tovarni list – AWB)

6

Pomorski konosman ili teretnica (Bill of Lading – B/L)Pomorski tovarni list (Sea Waybill)Rečni konosman ili tertnicaRečni tovarni listPrilikom preuzimanja robe na transportno prevozno sredstvo, vozar (prevoznik) izdaje, u zavisnosti od prevoznog sredstva, odgovarajući dokument o prevozu. Dokument se izdaje u većem broju primeraka, od kojih određeni broj primeraka ide špediteru, određeni broj prati robu, dok odgovarajući broj primeraka ostaje u vozarevoj evidencijiTransportna dokumenta predstavljaju:Dokaz o otpremi robeDokaz da je zaključen ugovor o prevozuDokument za naplatuDokument za obračun carinske osnovice

23.Carinski dokumentiU najvažnija carinska dokumenta spadaju carinske dekleracije (CD):Sažeta dekleracijaPeriodična dekleracijaPrethodna dekleracijaRedovna dekleracijaPojednostavljena dekleracijaDopunska dekleracijaCarinska dokumenta koja mogu zameniti carinske dekleracije su: Karnet TIR Karnet ATAU prateća dokumenta spada Uverenje o poreklu robe (EUR). -Karnet TIR (transport international routier – međunarodni drumski prevoz) je međunarodni dokument koji se koristi u prevozu robe u tranzitu (roba se iz jedne zemlje isporučuje u drugu preko teritorije treće ili više zemalja) TIR karnet predstavlja:Dokument za carinski nadzor, tokom prolaska robe preko carinske teritorijeDokument za carinjenje robe (zadužuje se kod ulaska i razdužuje kod izlaska sa carinske teritorije). Pri prijavi robe carinarnici se predaje TIR karnet umesto carinske dekleracije.Svaki TIR karnet ima jedinstveni broj pod kojim je izdat, i sastoji se od nejednakog broja listova (4,6,14,20). Broj listova zavisi od broja tranzitnih zemalja, uključujući zemlju polaska (otpreme) i zemlju odredišta. Za svaku zemlju potreban je jedan par listova. Svaki TIR karnet se može koristiti za samo jedan TIR transport -Karnet ATA -Admission temporaire/Temporary AdmissionKonvencijom ATA predviđeno je izdavanje ATA karnet dokumenta koji predstavlja neku vrstu robnog pasoša Pod ATA karnetom mogu međunarodno cirkulisati sledeće robe i dobra:Roba i dobra za upotrebu na sajmovima, izložbama, prezentacijamaUzorciProfesionalna oprema

24.Dokumenti za osiguranje robe-Tokom međunarodnog transporta robe može doći do oštećenja i gubitaka na robi. Štete koje se javljaju mogu nastati nepažnjom učesnika u transportu ili nepredviđenim događajima (saobraćajni udesi, požari, poplave, elementarne nepogode). -Da bi se zaštitili od rizika, kupac ili prodavac, štetu prevaljuju na treće lice tj. osiguravajuću kompaniju. Osnovna uloga osiguravajućih društava je ekonomska zaštita imovine i lica od različitih rizikaU spoljnotrgovinskim poslovima se javlja međunarodno transportno osiguranje (međunarodno kargo osiguranje), koje podrazumeva: osiguranje robe koja se prevozi osiguranje brodova i drugih plovila

7

osiguranje aviona i drugih vazduhoplova osiguranje odgovornosti prevoziocaMeđunarodno transportno osiguranje se ugovara na dva načina: • Ugovaranjem odgovarajuće INCOTERMS klauzule, koja predviđa obavezno osiguranje robe Ukoliko je ugovorena INCOTERMS klauzula koja ne predviđa osiguranje robe, obaveza ugovarača je da se jasno naznači koja strana ima obavezu osiguranja robe i u kom obimu Međunarodno transportno osiguranje zasniva se na ugovoru o osiguranju, koji sadrži sledeće osnovne elemente:1. Predmet osiguranja (roba čija se vrednost može izraziti u novcu, određene vrste prava)2. Transportni rizik - vrste: Osnovni rizici (udesi, nepogode, požar, eksplozija, razbojništvo) Dopunski rizici (krađa robe, neisporuka, rizici izazvani spoljnim uticajima – vlaga, toplota itd., baratrija) U međunarodnom osiguranju javlja se osiguranje robe protiv svih rizika (AAR), koje predstavlja osiguranje robe od transportnih i dopunskih rizika. Rizici prirodnih osobina i mana osiguranog predmeta (lomljivost, isparljivost, eksplozivnost). Primera radi, u praksi se ovo osiguranje radi kao AAR + lomljivost Rizici nastanka štete iz bilo kog razloga (odbijanje prijema robe, kvarljivost, rasipanje) Ratni i politički rizici (izbijanje rata, nemiri, štrajk)3. Trajanje osiguranja - od utovara do istovara - od predaje robe vozaru do isporuke primaocu - od skladišta do skladišta4. Prevozno sredstvo (obavezno se definiše u ugovoru)5. Osigurana suma – najveći iznos koji osiguravač ima obavezu da isplati i ona predstavlja osnov za utvrđivanje premije o osiguranju (što je veća osigurana suma, to je veća premija osiguranja)6. Premija osiguranja (predstavlja cenu rizika i visina zavisi od osigurane sume i procene objektivnih rizika od strane osiguravača)Osnovna dokumenta koja se javljaju u međunarodnom transportnom osiguranju su:Polisa za osiguranje robe u kopnenom transportuPolisa za osiguranje robe u pomorskom transportuPolisa osiguranja je dokument o zaključenom ugovoru o osiguranju. Potpisivanjem polise od strane osiguravača (osiguravajuće kompanije) i ugovarača (obično špediter izvoznika/uvoznika), zaključuje se ugovor o osiguranju. Pravilo je da se polise osiguranja za uvoznu robu zaključuju na srpskom jeziku, dok je polisa osiguranja za robu koja se izvozi na engleskom jeziku.Polisa osiguranja sadrži sledeće elemente:naziv osiguravača i ugovarača osiguranjapredmet osiguranja,definisani rizicirok važenja osiguranjaosiguravajuća sumapremija osiguranjadatum zaključenja ugovor

25.Uloga poslovnih banaka u spoljnoj trgoviniPoslovne banke vrse poslove platnog prometa sa inostranstvom po nalogu svojih komintenta – spoljnotrgovinskih firmi. Medjunarodni platni promet predstavlja skup svih obavljenih platnih tansakcija prema inostranstvu moze biti gotovinski i bezgotovinski. Dominantan je bezgotovinski nacin placanja, koji se vrsi tako sto poslovna banka po nalogu svog komintenta prebacuje devizna sretstva sa racuna duznika na racun poverioca.Spoljnotrgovinske firme su duzne da svoja devizna sredstva drze na deviznim racunima otvorenih od svojih poslovnih banaka. Po nalogu svog komintenta (spoljnotrgovinske firme),banka moze vrsiti placanje sa racuna komintenta po osnovu izvrsenog uvoza ili uplatu priliva na devizni racun komitenta po osnovu izvrsenog izvoza. Zakljucivanjem sporazuma o saradnji i vrsenju placanja izmedju domace poslovne banke i poslovne banke u inostranstvu uspostavlja se korenspodentni odnos, Tako da se banke u

8

ovom odnosu nazivaju korespodentne banke to jes korespodenti. Banke korespodenti se dogovaraju o otvaranju tekuceg racuna,tzv. kontokorektnog racuna, kroz koji ce biti evidentirane sve transakcije komintenata. Kontokorektni racun u svojim knjigama otvara jedna banka korenspodent po nalogu druge.-Pravilo je da svaka poslovna banka ima po jednu korenspodensku banku sa kojom posluje u svakoj zemlji.Korenspodenski odnos moze biti dvojak: -Direktni korenspodenti-imaju otvoren kontokorektni racun kod jedne od dve korenspodentne banke-Indirektni korenspodenti- nemaju otvoren kontokorektni racun, vec placanje vrse putem drugih poslovnih banaka(treca lica).

26.Incoterms 2000-Međunarodni trgovinski termini (INCOTERMS 2000) predstavljaju skup jedinstvenih pravila, sistematizovanih i označenih skraćenicama koje predstavljaju uobičajene uslove po kojima se odvija međunarodna trgovina. -Cilj nastanka jedinstvenih INCOTERMS termina je u ostvarivanju standarda, tj. istovetnog tumačenja trgovinskih termina od strane svih učesnika u spoljnotrgovinskom poslu. Uvođenjem standardizovanih tumačenja, postiže se sledeće:eliminišu se nesporazumi u tumačenju međunarodnih prava i obaveza učesnika u isporuci robeeliminišu se skupi sporovi koji bi proistekli iz ovih nesporazumasmanjuje se rizik nesporazuma tokom realizacije isporukeubrzava se odvijanje međunarodne trgovine i smanjuje zastojPodela INCOTERMS klauzula se može izvršiti i na: Opšte, koje se mogu primeniti na sve vrste transporta, i tu spadaju: EXW – FCA – CPT – CIP – DAF – DDU – DDPPosebne, koje se primenjuju za pomorski i rečni transport: FAS – FOB – CFR – CIF – DES – DEQIzbor transportne klauzule zavisiće od vrste robe, načina transporta kao i ciljeva koje ugovorene strane žele da postignu radi najefikasnije realizacije ugovorenog posla. Sigurno je to, da bi cena, koja bi bila kalkulisana na bazi svake od trinaest INCOTERMS klauzula, bila različita, tako da bi dobili trinaest različitih cena

28.Medjunarodni sajmoviMeđunarodni sajmovi predstavljaju priredbe tržišnog karaktera na kojima se izlaže i prezentuje roba (novi proizvodi) i nude usluge potencijalnim kupcimaMeđunarodni sajmovi se organizuju u unapred pripremljenim prostorijama – sajamskim halama i to u određeno vreme svake godine, sa tačno određenim trajanjemOsnovne funkcije sajma:Ostvaruju kontakt između kupca i prodavcaPromocija proizvoda i uslugaUnapređenje poslovanja kroz proces posmatranja konkurenata i kupaca (sajamski benčmarking)Prodaja robe i distribucija (nalaze se kupci, posrednici, distributeri itd.)Politika cena (proverava se cenovna konkurentnost, javljaju se sajamski popusti)Postprodajne aktivnosti (provera kvaliteta proizvoda, servis, garancije) – veoma važna aktivnost koja može imati velikog uticaja na odluku o kupoviniPodela sajmova (1) – prema predmetu izlaganja:Opšti sajmovi – izlaže se veliki broj asortimana proizvoda i uslugaSpecijalizovani sajmovi – izlažu se proizvodi iz jednog proizvodnog sektora ili vrste proizvoda ili usluge PRIMER: sajam tehnike, sajam automobila, sajam prehrambenih proizvoda, sajam piva, sajam vina, sajam nameštaja itd.) Podela sajmova (2) – prema načinu organizovanja:Klasični sajmovi (prisutnost izlagača i kupca na sajamskom prostoru)Virtuelni sajmovi (INTERNET) – nedostatak je što potencijalni kupci ne mogu na licu mesta proveriti karakteristike proizvoda

9

29.Medjunarodne aukcije-Međunarodne aukcije predstavljaju tržišta gde se javnim nadmetanjem (licitiranjem) prodaje i kupuje nestandardizovana roba, aukcijaska robaU najpoznatije aukcijske proizvode spadaju: čaj, sirova vuna, krzno, sirova koža, umetnički predmeti od velike vrednostiPodela aukcija:Aukcije na malo – prodaja unikatnih umetničkih i istorijskih predmeta, čija cena dostiže astronomske vrednosti. Najpoznatije aukcijske kuće ovog tipa u svetu su Kristi i Sodebi, dok su najpoznatiji aukcijski centri London, Pariz, Njujork, Amsterdam i BečAukcije na veliko – nudi se roba u sirovom stanju, nestardizovana roba (sirova koža, sirova vuna, neobrađeni dijamanti, krzno, čaj, cveće itd.)Najpoznatiji aukcijski centri su:Aukcije čaja: Kolombo, Mambasa, KalkutaAukcije sirove vune: Sidnej, Melburn, Novi ZelandAukcije krzna: London, Njujork, Stokholm, KopenhagenAukcijske prodaje organizuju aukcijske kuće, na bazi ponude i potražnje aukcijskih brokera koji zastupaju prodavce i kupce. Na aukcijama se pojavljuju dve vrste posrednika – brokera:Aukcijski broker prodavcaAukcijski broker kupcaAukcijski broker prodavca – karakteristike:prodaje aukcijsku robu u svoje ime, a za račun komitenta (proizvođača robe)poslovni odnos između brokera i proizvođača (prodavca) je komisioni, gde je broker komisionar, proizvođač komitentbroker prodavca se stara o preuzimanju robe od komitenta i dopremi u aukcijsko skladišteštiti interese svojih komitenata koji brokeru daju uslovljeni nalog tj. daju donji limit cene robe ispod koje broker ne sme prodati robubroker prodavca zaključuje kupoprodajni ugovor sa brokerom kupca i stara se o naplatiza svoj angažman naplaćuje brokersku proviziju (procenat od vrednosti robe)Aukcijski broker kupca – karakteristike:kupuje aukcijsku robu u svoje ime, a za račun nalogodavca (komitenta)poslovni odnos između brokera i nalogodavca (kupca) je komisioni, gde je broker komisionar, kupac komitentBroker kupca, pre početka aukcije, pregleda robu u aukcijskom skladištu i proverava njen kvalitetBroker kupca štiti interse nalogodavca u tom smislu što od njega dobija gornji limit cene, iznad koje broker kupca ne pristaje na kupovinuBroker kupca se stara o otpremi kupljene robe do odredišta tj. do kupcaNaplaćuje brokersku proviziju u procentu vrednosti kupljene robe

30.Medjunarodne berze i berzanski posloviMeđunarodne berze predstavljaju specifična organizovana tržišta na kojima se vrši trgovina robom i uslugama, čije su cene nestabilne. Za razliku od aukcija, na robnim berzama se uglavnom trguje standardizovanom robom po unapred određenim pravilimaPodela berzi:(prema vrsti robe)Mešovite berze (berza proizvoda baltičkih zemalja u Londonu)Specijalizovane berze (berza zlata London, berza kakaoa Njujork)II (prema karakteru berzanskih aktera i valuta)Regionalne berzeNacionalne berzeMeđunarodne berzeIII (prema tipu vlasništva)Državne berzePrivatne berzeMešovite berze

10

IV (prema vrsti berzanskih poslova)Promptne berzeTerminske berzePromptno/terminske (mešovite) berze-Najznačajniji berzanski poslovi su:Promptni berzanski posloviTerminski berzanski posloviKlirinški posloviHedžing transakcijeArbitražni posloviOn - kol posloviPROMPTNI BERZANSKI POSLOVI predstavljaju poslove koje karakteriše kratak rok isporuke i namera učesnika da se isporuka realizuje u datom roku (prompt day – poslednji dan do koga se mora izvršiti plaćanje robe po ugovoru). Po zaključenju promptnog posla, kupac u što kraćem roku ima obavezu da dostavi dispoziciju za otpremu robe. Promptni poslovi vode fizičkoj isporuci robe i nemaju špekulativni karakter.TERMINSKI BERZANSKI POSLOVI predstavljaju poslove kupoprodaje fiksne količine određene standardizovane robe po fiksnoj ceni na dan ugovaranja, čija se isporuka i plaćanje izvršavaju na fiksirani dan u budućnosti. Rokovi isporuke kod ovih poslova traju i više meseci. Varijante terminskih poslova mogu biti:

31.Spoljnotrgovinska politikaSpoljnotrgovinska politika jedne države podrazumeva skup mera i pravila kojih se moraju pridržavati i koje moraju poštovati učesnici u spoljnotrgovinskim poslovima. Spoljnotrgovinska politika uglavnom se odnosi na broj učesnika u spoljnotrgovinskim poslovima, stepen slobode trgovine, veličinu učesnika u spoljnotrgovinskoj mreži i na niz pitanja koja se odnose na strukturu i organizovanost spoljnotrgovinskih mreža.Javljaju se dva pristupa u vođenju spoljnotrgovinske politike:Državni monopol spoljne trgovineLiberalni pristup spoljne trgovineMere spoljnotrgovinske politike donose nadležne državne institucije i ministarstva, ali i međunarodne trgovinske i finansijske institucije (Svetska trgovinska organizacija – WTO, Međunarodni monetarni fond – IMF)

32.Robni rezimRobni režimi predstavljaju takav instrument spoljnotrgovinske politike koji se donosi od strane Savezne vlade države, kojima se precizira sama realizacija uvozno/izvoznih poslova, u smislu roba koje se nalaze u prometu (slobodan ili ograničen izvoz/uvoz, količina i vrednost roba koje se mogu uvesti/izvesti). U tom smislu, donose se sledeći robni režimi:Slobodan (liberalan) izvoz/uvoz robe (LB)Režim dozvole (D)Kontigentni režimi (Kk, Kv)Kvote (izvozne i uvozne kvote)1) Slobodan (liberalan) uvoz/izvoz robe (LB) – za robu koja se nalazi pod slobodnim režimom, uvozno/izvozni poslovi se odvijaju slobodno i ne zahteva se posedovanje odobrenja i posebnih dozvola da bi se realizovao spoljnotrgovinski posao2) Režim dozvole (D) – za uvoz/izvoz roba koje se nalaze u režimu dozvola potrebno je posebno odobrenje, odnosno dozvola koju izdaju nadležni državni organi. Neke od roba koje se nalaze u režimu dozvola su: naoružanje, opasne materije, plemeniti metali, el.energija i sl.). Primera radi, za izvoz/uvoz naoružanja potrebna je posebna dozvola Ministarstva odbrane 3) Kontigentni režimi – predstavljaju instrumente spoljnotrgovinske politike kojima se ograničava uvoz/izvoz robe u smislu obima i vrednosti.Količinski kontigent (Kk)Vrednosni kontigent (Kv)

11

Količinski i vrednosni kontigenti se donose na kraju godine, za sledeću, i dele se zainteresovanim korisnicima (spoljnotrgovinskim firmama). Nije redak slučaj da administrativni organ koji raspodeljuje kontigentne dozvole, favorizuje neke od firmi, zloupotrebi službeni položaj, i time pribavi korist za sebe vršeći diskriminaciju među firmama korisnicima.4) Kvote – određuju kojim obim robe, u toku jedne godine može biti uvezen, odnosno izvezen (uvozne i izvozne kvote). Kvote donose nadležni savezni organi, za uvoz i izvoz pojedinih roba za sledeću godinu, i objavljuju ih u Službenom listu (glasniku). Svakoj spoljnotrgovinskoj firmi se ograničava uvoz/izvoz maksimalno 10% vrednosti od ukupno predviđene kvote za robu u predviđenom periodu.Kvote se ne dele unapred, već se uvoz i izvoz obavlja dok se ne iscrpe određene kvote u određenom periodu. Kvote se crpe na taj način što se prilikom uvozno/izvoznog carinjenja, evidentiraju u carinskoj bazi podataka.Prekoračenje uvoza/izvoza spoljnotrgovinske firme (više od 10% od kvote za određenu robu), sankcioniše se carinjenjem prekoračene vrednosti po duplo većim carinskim stopama od regularnih.

33.izvozne subvencijeForme podsticaja izvoza su sledeće:Povraćaj carinskih i drugih uvoznih dažbinaPovraćaj vozarineIzvozni podsticajiPosebni podsticaji1) Povraćaj carinskih i drugih uvoznih dažbina Pravo na povraćaj carina ostvaruje preduzeće po izvršenom izvozu robe domaće proizvodnje i izvršenju njene naplate (u konvertibilnoj valuti ili kompenzacijom). Povraćaj carina se obračunava na ugovorenu vrednost izvezene robe (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu međunarodnog deviznog tržišta). Povraćaj carina se vezuje za udeo uvoznog sadržaja u izvoznim proizvodima, pa tako imamo veću stopu povraćaja u sektorima veće uvozne zavisnosti. Stopa povraćaja kod nas, u periodu 1990-2000. godine, u proseku je bila 0,65% vrednosti izvezene robe, gde je, primera radi, stopa povraćaja kod izvoza električnih mašina i aparata, 1,56% ostvarenog izvoza.2) Povraćaj vozarine Izvoznik stiče pravo na povraćaj dela troškova plaćene vozarine, za prevoz robe od naše granice do odredišta kupca. Raspon stopa povraćaja vozarine kreće se od 1,5 – 2,5%. Na stopu povraćaja vozarine od 1,5%, imaju pravo izvoznici koji su ostvarili prevoz robe u zemlje EU i zemlje Sredozemlja, dok za ostele važi stopa od 2%. Pravo na stopu povraćaja od 2,5%, imaju izvoznici štampe, časopisa, knjiga i filmova.3) Izvozni podsticaji Ostvaruju se formiranjem posebnih fondova u svrhu podsticanja izvoza robe iz prioritetnih sektora. U slučaju naše zemlje prioritetni sektor je poljoprivreda – Fond za podsticaj poljoprivrede i prehrambene industrije. U zavisnosti od vrste izvezenih proizvoda, iz fondova se mogu naplatiti iznosi u rasponu 1-3% vrednosti izvezene robe. Primera radi, najveće podsticaje kod nas su ostvarili izvoznici žive junadi i junećeg mesa, žive jagnjadi i jagnjećeg mesa.4) Posebni podsticaji Najkarakterističniji posebni podsticaji su podsticaji banaka izvoznicima koji su njima prodavali devize, i to u smislu isplate dodatnog iznosa izvoznicima (tokom 2000. godine, iznos isplaćen izvozniku kretao se oko 33% od ostvarene prodaje deviza banci)

34.Carine (pojam, uloga i znacaj)Najznačajniji instrument spoljnotrgovinske politike jedne zemlje predstavljaju carine. Reč carina potiče od dve reči »careve dažbine«, pošto su prve ubirane carine bile carski prihod.Carina je iznos koji se nplaćuje prilikom uvoza i izvoza robe. U savremenim uslovima izvozna carina je gotovo iščezla, tako da se danas govori o uvoznim carinama.Funkcija uvoznih carina je dvojaka:prihodna (obezbeđuje državi prihod)zaštitina (obezbeđuje zaštitu određenih proizvodnih sektora)Vrsta i visina carinskog opterećenja za robu koja se nalazi u spoljnotrgovinskom prometu, propisana je u carinskoj tarifi zemlje uvoza.

12

Carinska tarifa je sistematizovan pregeled robe po tarifnim oznakama, tarifnim brojevima, nazivu (naimenovanju) robe, i carinskim stopama. Materija carinske tarife regulisana je zakonom o carinskoj tarifi koji donosi savezna vlada na bazi zahteva svetske trgovinske organizacije (WTO) po kojoj instrumenti zaštite domaće privrede mogu biti samo carine. U potrebi za stvaranjem harmonizovane carinske nomenklature jedinstvene za sve učesnike u robnom prometu, primenjuje se od 1983. godine Međunarodna konvencija o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe. Prema ovoj konvenciji, robe su podeljene u 21 odeljak, sa 96 glava, preko 1200 tarifnih brojeva, tj. 5000 vrsta proizvoda podeljenih na tri nivoa: Nivo tarifnih brojevaTarifni podbrojevi – prvi nivo raščlanjivanjaTarifni podbrojevi – drugi nivo raščlanjivanja Po carinskoj tarifi, roba se svrstava u određeni tarifni stav koji sadrži:Tarifnu oznakuNaimenovanje robe (tarifnog podbroja)Stopu carine propisanu za robu iz tog tarifnog podbrojaTarifni broj – naimenovanje robe određeno sa dva dvocifrena broja odvojena tačkom. Prvi dvocifreni broj označava broj glave kojoj tarifni broj pirpada, druge dva cifre su redni broj tarifnog broja u toj glavi (primer 85.35)Tarifni podbroj – naimenovanje robe označeno najmanje sa šest cifara.Tarifna oznaka – numeričke oznake kojima su označeni tarifni brojevi i podbrojevi (primer 85.35.10 00).Po prispeću robe na carinu od najveće je važnosti adekvatno svrstavanje robe po carinskoj tarifi. Naša carinska tarifa sadrži 21 odeljak gde su robe klasifikovane po svojstvima (prvi deo: žive životinje, proizvodi životinjskog porekla, drugi deo biljni proizvodi,itd.). Svaki odeljak se deli na glave, a glave na pozicije (prvi odeljak ima 349 pozicija, drugi 325, itd.). Ukupan broj pozicija svrstanih u 21 odeljak je 8374. Uz svaku poziciju preciziran je iznos carinske stope kojom je data roba opterećena.

35.Carinska tarifaVrsta i visina carinskog opterećenja za robu koja se nalazi u spoljnotrgovinskom prometu, propisana je u carinskoj tarifi zemlje uvoza.Carinska tarifa je sistematizovan pregeled robe po tarifnim oznakama, tarifnim brojevima, nazivu (naimenovanju) robe, i carinskim stopama. Materija carinske tarife regulisana je zakonom o carinskoj tarifi koji donosi savezna vlada na bazi zahteva svetske trgovinske organizacije (WTO) po kojoj instrumenti zaštite domaće privrede mogu biti samo carine.

*U potrebi za stvaranjem harmonizovane carinske nomenklature jedinstvene za sve učesnike u robnom prometu, primenjuje se od 1983. godine Međunarodna konvencija o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka robe. Prema ovoj konvenciji, robe su podeljene u 21 odeljak, sa 96 glava, preko 1200 tarifnih brojeva, tj. 5000 vrsta proizvoda podeljenih na tri nivoa: -Nivo tarifnih brojeva-Tarifni podbrojevi – prvi nivo raščlanjivanja-Tarifni podbrojevi – drugi nivo raščlanjivanja*Po carinskoj tarifi, roba se svrstava u određeni tarifni stav koji sadrži:-Tarifnu oznaku-Naimenovanje robe (tarifnog podbroja)-Stopu carine propisanu za robu iz tog tarifnog podbroja-Tarifni broj – naimenovanje robe određeno sa dva dvocifrena broja odvojena tačkom. Prvi dvocifreni broj označava broj glave kojoj tarifni broj pirpada, druge dva cifre su redni broj tarifnog broja u toj glavi (primer 85.35)-Tarifni podbroj – naimenovanje robe označeno najmanje sa šest cifara.-Tarifna oznaka – numeričke oznake kojima su označeni tarifni brojevi i podbrojevi (primer 85.35.10 00).-Po prispeću robe na carinu od najveće je važnosti adekvatno svrstavanje robe po carinskoj tarifi.

13

-Naša carinska tarifa sadrži 21 odeljak gde su robe klasifikovane po svojstvima (prvi deo: žive životinje, proizvodi životinjskog porekla, drugi deo biljni proizvodi,itd.). Svaki odeljak se deli na glave, a glave na pozicije (prvi odeljak ima 349 pozicija, drugi 325, itd.). Ukupan broj pozicija svrstanih u 21 odeljak je 8374. Uz svaku poziciju preciziran je iznos carinske stope kojom je data roba opterećena.

37.Nacionalne institucije od znacaja za spoljnotrgovinsko poslovanje Nacionalne institucije koje imaju bitnu ulogu u realizaciji spoljne trgovine jedne zemlje mogu biti dvojakog karaktera 1) državne institucije i 2) nedržavne institucijeU državne institucije spadaju: Nacionalna skupština, Vlada, Ministarstva, Centralna banka,Carina i Izvozne kreditne agencijeU nedržavne institucije spadaju Privredne komore i Agencije za promociju izvoza1 )Državne institucije Nacionalna skupština – uloga:-Donosi najvažnije zakone koji regulišu spolljnotrgovinsku politiku zemlje i ekonomske odnose sa inostranstvom (karakter učesnika i obim spoljnotrgovinske mreže, platne transakcije sa inostranstvom)-Tri najvažnija zakona:• Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju preduzeća• Zakon o stranim ulaganjima• Carinski zakonVlada-Ima zadatak detaljne razrade i primene usvojenih zakona, kroz svoja nadležna ministarstva i organizuje političko-privredne delegacije za posete stranim zemljma (spoljnotrgovinskim partnerima)Nadležna ministarstva-Nadležna ministarstva za oblast spoljne trgovine su:• Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije• Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije i Crne Gore-Delatnost ovih ministarstava ogleda se kroz:Donošenje predloga spoljnotrgovinske politike koji ide skupštini na usvajanjeIzdavanje uvozno/izvoznih dozvola i uverenjaDetaljno definisanje instrumenata i akata koji služe realizaciji spoljnotrgovinske politikeKontrolna funkcija za spoljnotrgovinska preduzeća2)Nedržavne institucijePrivredne komore-Privredne komore imaju osnovnu ulogu u unapređenju i pomoći svojim članovima (domaćim privrednim subjektima) u saradnji sa spoljnotrgovinskim inopartnerima.-Osnovni zadaci privrednih komora su:• U svojim registrima vode realizaciju poslovanja spoljnotrgovinskih firmi (kako domaćih, tako i stranih)• Podržavaju nastup nacionalnih preduzeća na međunarodnom tržištu (pr. organizovanje zajedničkog nastupa na međunarodnim sajmovima)-Organizovanje trgovačkih misija i poseta privrednicima stranih zemalja• Izdaju razna potrebna dokumenta (standardizovana špediterska dokumenta, uverenja o krajnjem korisniku itd.)

41.Izvozi po damping cenama-metode utvrdjivanja dampicke ceneIzvoz robe/usluga po dampinškim cenama podrazumeva izvoz po vrlo niskim cenama. Dampinška cena predstavlja cenu koja je niža od nominalne (tržišne cene), i predstavlja cenu koja je niža od cena konkurencije.-Dampinška cena je nefer cena i za njih je predviđena određena kazna. (Antidamping zakoni)-Sporazum o antidampingu STO, definiše damping cenu kao cenu koja je niža od normalne cene. Zemlje članice mogu primeniti antidamping mere protiv uvoza proizvoda po uvoznoj ceni nižoj od normalne cene.

14

-Sporazum definiše i Normalnu cenu. Normalna cena je cena po kojoj se proizvod prodaje na tržištu zemlje iz koje se izvozi. (1. mogućnost određivanja nivoa cene)-2. mogućnost – poređenje damping cene sa cenom po kojoj se ista roba od istog proizvođača prodaje na trećem tržištu-3. mogućnost – metoda »zidanja cene« - uključuju se troškovi proizvodnje, razuman profit u zemlji porekla i razumni troškovi izvoza (prodaje).-Ako se konstatuje da je normalna cena veća od dampinške, radi se o uvozu po dampinškoj ceni koji treba sankcionisati, dok razliku koja postoji između ove dve cene (antidampinška marža) – carina, se isplaćuje oštećenoj strani-Damping postoji kada je dampinška cena niža od normalne preko 2%. U izuzetnim slučajevima, veća razlika od 2% neće biti damping , ukoliko je učešće uvoza ovog proizvoda u ukupnom uvozu ove vrste proizvoda u zemlji uvoza do 3%-Ako se utvrdi da je razlika između realne i damping cene veća od 2% i da je učešće uvoza ove vrste proizvoda veće od 3% u ukupnom uvozu ovih proizvoda u zemlji uvoza, postoji damping i treba ga sakcionisati-Sankcije se svode na antidampinšku maržu (carinu) kojom je opterećena svaka naredna jedinica uvoza i plaća se prilikom carinjenja i prevaljuje se na izvoznika.Sporazum ograničava i vreme naplaćivanja antidampinške carine (5 godina od momenta uvođenja)42.Spoljno trgovinska mrezaSpoljnotrgovinska mreža predstavlja i obuhvata mrežu povezanih preduzeća u zemlji i inostranstvu, koji mogu biti posredni i neposredni učesnici u spoljnotrgovinskim poslovima, kao i mrežu zastupnika, posrednika i filijala u inostranstvu.-Osnovne karakteristike spoljnotrgovinske mreže•Veliki broj firmi ovlašćenih za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova•Veći/manji stepen kontrole administracije i spoljnotrgovinskih transakcija od strane države, u zavisnosti od spoljnotrgovinske politike•Struktura spoljnotrgovinskih poslova i preduzeća se razlikuje, od dominantnih poslova uvoza/izvoza do složenih spoljnotrgovinskih poslovaForma odvijanja spoljnotrgovinskih poslova se razlikuje, od direktnog obavljanja poslova i transakcija, do indirektnog putem posrednika Determinante koje određuju karakteristike spoljnotrgovinske mreže, su:1. Spoljnotrgovinska politika države – stepen liberalizacije ili državnog monopola, određuje broj firmi uključenih u ove poslove Broj spoljnotrgovinskih firmi je direktno proporcionalan stepenu liberalizacije spoljne trgovine2. Kontrola države i stepen uticaja na spoljnotrgovinske firme – što je veća kontrola i uticaj države, to je manji broj firmi i veća je administracija u realizaciji poslova3. Oblik svojine preduzeća u spoljnoj trgovini – u državama gde je dominantna privatna svojina, nosioci spoljnotrgovinskih poslova su privatne firme, dok su u zemljama sa dominantnom državnom svojinom nosioci posla državne spoljnotrgovinske firme4. Pravna regulativa – predstavlja okvir i podlogu za obavljanje različitih spoljnotrgovinskih poslova, i odnosi se na:Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju Zakon o međunarodnom platnom prometuZakon o stranim ulaganjima, koncesijama, slobodnim zonama

43.Finansiranje spoljnotrgovinskih poslova-Finansiranje spoljnotrgovinskih poslova svodi se na klasično kreditiranje i neke složenije forme finansiranja, od kojih su najzastupljeniji međunarodni faktoring i međunarodni forfeting.Kreditiranje izvoznika obuhvata sve pozajmice koje finansiske institucije daju izvoznicima uz kamatu,kako bi bio prevazidjen jaz izmedju trenutka otpreme itrnutka naplate izvozne robe.Izvozni poslovi se kreditiraju1.pre izvrsene isporuke2.po izvrsenoj isporuciKrediti se odobravaju na kraci rok (do 180dana) srednji rok (do 3god) i duzi rok ( preko 3 god ).U kreditiranju izvoza ucestvuju:1. direktni ucesnici (drzava, banke, izvozne kreditne agencije)2. indirektni ucesnici (konsalting agencije, revizorske kuce, osiguravajuce kuce, spediteri.)

15

Kriterijum izvoza podstize se:-povecanja izvoza i rast izvoznog sektora-povecanje konkurentnosti izvoza-olaksan pristup medjunarodnim trzistima.-povecanje stepena uspesne realizacije posla.

44.KreditiranjeKreditiranje izvoznika obuhvata sve pozajmice koje finansijske institucije daju izvoznicima uz kamatu, kako bi bio prevaziđen jaz između trenutka otpreme i trenutka naplate izvezene robe. Izvozni poslovi se kreditiraju 1) pre izvršene isporuke 2) po izvršenoj isporuciKrediti se odobravaju na kraći rok (do 180 dana), srednji rok (do 3 god.) i duži rok (preko 3 godine) U kreditiranju izvoza učestvuju: Direktni učesnici (država, banke, izvozne kreditne agencije)Indirektni učesnici (konsalting agencije, revizorske kuće, osiguravajuće kuće, špediteri) Kreditiranjem izvoza postiže se: Povećanje izvoza i rast izvoznog sektoraPovećanje konkurentnosti izvozaOlakšan pristup međunarodnim tržištima Povećanje stepena uspešne realizacije posla45.Medjunarodni faktoring-Međunarodni faktoring predstavlja kupoprodaju prava potraživanja jednog lica (faktor) od drugog ugovarača (komitenta).-Smisao faktoring posla sastoji se u ostvarivanju prava potraživanja na osnovu izvoza komitenta od trećih lica (kupac, uvoznik), koja on nije u stanju da uspešno naplati iz određenih razloga.-Problemi u naplati potraživanja javljaju se iz više razloga: Lice izbegava ili odbija da plati dug koji ima Potraživanja komitenta još nisu dospela za naplatuZa to vreme komitent može imati problema sa likvidnošću ili jednostavno ne želo da mu sredstva budu toliko zarobljena kod trećeg lica. Faktoring razrešava takav problem komitenta, tako što faktor preuzima naplatu potraživanja i isplaćuje komitentu ugovoreni iznos. U svojstvu faktora najčešće se pojavljuje poslovna banka.

46.Medjunarodni forfeting-Međunarodni forfeting predstavlja kupoprodaju dugoročnih prava potraživanja nastalih u spoljnotrgovinskim poslovima. U poslovima forfetinga, izvoznik na bazi zaključenog ugovora o forfetingu, prodaje svoje potraživanje banci ferfetaru. Primenjuje se kod dugoročnih izvoznih poslova, kod kojih je period kreditiranja 2-5 godina i gde vrednost potraživanja prelazi 25.000 USD.-Kao forfetari se najčešće javljaju banke, kada izostane podrška izvozniku od strane Agencije za podršku izvoza i osiguranja. Banka forfetar se upoznaje sa poslom izvoza u celini (od faze ponude do faze realizacije izvoznog posla). Forfetar tj.banka, vrši ulogu finansijera izvoznog posla.Banka forfetar nema pravo regresa u odnosu na izvoznika od koga je otkupila potraživanja, što znači da rizik naplate potraživanja izvoza snosi forfetar.Međunarodni forfeting obetbeđuje likvidnost izvoznika koji je ugovorio izvoz robe na bazi dugoročnog kreditnog aranžmana. Ovim putem se dugoročna potraživanja pretvaraju u likvidna sredstva za izvoznika – proizvođača, koja su umanjena za određeni iznos, ali zato odmah upotrebljiva i dovoljna za nastavak procesa proizvodnje.Smisao posla forfetinga i njegova pogodnost za izvoznika ili proizvođača leži u tome što se izvoznik oslobađa rizika naplate dugoročnih potraživanja i što dolazi do trenutnih obrtnih sredstava potrebnih za poslovanje.

47.Instrumenti placanja u spoljnotrgovinskim poslovima-Naplata spoljnotrgovinsklih poslova vrši se preko poslovnih banaka (korespodenata) putem transakcija u međunarodnom platnom prometu. Tansakcije u međunarodnom platnom prometu mogu biti gotovinske i bezgotovinske (najčešće u upotrebi).

16

-Bezgotovinski platni promet podrazumeva prebacivanje deviznih sredstava sa računa na račun pomoću instrumenata međunarodnih plaćanja, od kojih se izdvajaju:DoznakaMenicaČekDokumentarni akreditivInkaso (dokumentarna naplata – otkup dokumenata)-Bankarski ček predstavlja strogo formalnu hartiju od vrednosti, kojom trasant (kupac) daje nalog svojoj poslovnoj banci (trasatu) da sa računa trasanta, prebaci određeni novčani iznos na račun remitenta (prodavca) ili donosiocu čeka.-Menica predstavlja strogo formalnu hartiju od vrednosti, kojom se jedno lice, njen izdavalac (trasant), obavezuje da će po njegovom nalogu, drugo lice (trasat), izvršiti uplatu menične sume trećem licu (remitentu), u roku dospeća menice.-Doznaka predstavlja nalog poslovne banke uvoznika, njenoj korespondentskoj banci (banci izvoznika), da isplati sumu naznačenu u doznaci,izvozniku.Dokumentarni akreditiv predstavlja nalog kojim nalogodavac (uvoznik) robe stavlja na raspolaganje posredstvom banke, korisniku (izvozniku, prodavcu), određeni iznos deviza uz ispunjenje određenih uslova, koji prethode korišćenju akreditivne sume.

48. Dokumentarni akreditiv-Predstavlja nalog kojim nalogodavac (uvoznik) robe stavlja na raspolaganje posredstvom banke, korisniku (izvozniku, prodavcu), određeni iznos deviza uz ispunjenje određenih uslova, koji prethode korišćenju akreditivne sume.-Dokumentarni akreditiv predstavlja instrument naplate izvoznog posla i najsigurniji instrument naplate, pa se zato najčešće koristi.-Isplata akreditivne sume (iznos deviza na nalogu), uslovljena je prezentacijom (dostavljanjem) dokumentacije definisane ugovorom, što predstavlja dokaz da je izvoznik uredno izvršio isporuku robe-Naplata dokumentarnim akreditivom zasniva se na Jednobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive, koje je izdala Međunarodna trgovinska komora u Parizu. Ovim pravilima se definiše akreditiv, njegovo značenje, uloga učesnika plaćanja i procedura, obaveze učesnika – otvaranje akreditiva, aviziranje, konfirmacija, opoziv akreditiva, rokovi važnosti i vrste akreditiva.

49.Rizici u spoljnotrgovinskim poslovimaRizici u spoljnotrgovinskim poslovima dele se na:I PODELARizici kojima je izložen izvoznik ,Rizici kojima je izložen uvoznik,Rizici kojima je izložena finansijska institucijaIzvoznik i uvoznik su izloženi riziku neizvršenja ugovorenih obaveza, dok je finansijska institucija izložena riziku naplate datog kredita.II PODELA- Prenosivi rizici,Neprenosivi riziciPrenosivi rizici su rizici koje akteri spoljnotrgovinskog posla (izvoznik-prodavac, uvoznik-kupac) mogu preneti na treću stranu (osiguravajuću kompaniju, banke) i ovi rizici nastaju delovanjem objektivnih okolnosti (na koje ni jedna strana nije mogla da utiče, viša sila).U prenosive rizike spadaju:Transportni rizik, ratni, politički i rizik štrajka (rizik se prenosi na osiguravajuću kuću)Rizici neizvršenja zgovorenih obaveza (rizik se prenosi na banku, koja garantuje ispunjenje obaveza putem bankarske garancije)Rizici naplate spoljnotrgovinskog posla (javlja se kod kreditnog posla, rizik se prenosi na faktora ili forfetera)Neprenosivi rizici su rizici koji se ne mogu preneti na treću stranu, snosi ih strana pogođena njima i rezultat su delovanja subjektivnih faktora.U neprenosive rizike spadaju:Rizik zahteva tržišta (izvezena roba ne odgovara)Rizik oštećenja robe u toku transporta

17

Rizik promene carinskih, deviznih i pravnih propisaRizik promene instrumenata međ. platnog prometaUčesnici u poslu rizik smanjuju aktivnim delovanjem i iznalaženjem instrumenata samoosiguranja od neprenosivih rizika.Najčešći rizici kojima je izložen izvoznik jesu vezani za neizvršenje obaveze plaćanja isporučene robe (isporuka unapred ili isporuka na kredit)Uvoznik rizikuje ako plati deo robe unapred (avans), a da ne dobije robu ili da ta roba nije ugovorenog kvaliteta ili količineDa bi se osigurali, i izvoznik i uvoznik u ugovor unose obavezu pribavljanja garancije, kako bi od trećeg lica (garanta) naplatile nastalu štetu. U ulozi garanta se javljaju najčešće banke i one izdaju garancije – Bankarska gatancijaKao najčešće korišćena sredstva obezbeđenja od finansijskih rizika javljaju se:Bankarska garancija Stand by akreditiv50.Bankarske garancije-Bankarska garancija je pismeni dokument kojim se banka garant obavezuje prema primaocu garancije (korisniku) da mu u slučaju da nalogodavac garancije ne ispuni obaveze, izmiri obavezu, ako budu ispunjeni uslovi naznačeni u garanciji.-U bankarskim garancijama učestvuju tri strane: nalogodavac (nosilac obaveza po spoljnotrgovinskom poslu), banka garant i primalac (korisnik garancije).-Po zaključenju ugovora između banke i nalogodavca izdaje se bankarska garancija. Po ugovoru, banka garant preuzima obavezu da u korist trećeg lica – korisnika garancije, izda bankarsku garanciju, dok se nalogodavac obavezuje da obezbedi pokriće na svom računu i plati proviziju banci. Bankarska garancija se izdaje kao osiguranje za neizvršenje naplate.Ako do toga dođe, banka isplaćuje ugovoreni iznos. Ako nalogodavac poseduje sredstva na svom računu, banka će račun zadužiti po istom iznosu, doku slučaju da nalogodavac ne poseduje sredstva na računu, banka takođe zadužuje račun, ali se ovo tretira kao kredit koji dospeva istog dana sa uračunavanjem redovnih i zateznih kamata.-Banka u ugovoru sa nalogodavcem predviđa instrumente obezbeđenja naplate kao što su: pokriće, menica, akceptni nalog, cesija potraživanja nalogodavca.Bankarska garancija definiše: Ko pribavlja garanciju Ko izdaje garancijuPo kom osnovu se izdaje garancija

51.posao izvoza-podela i fazeU spoljnotrgovinskim poslovima javljaju se dva tipa izvoznog posla:Direktan izvoz (proizvođač samostalno nastupa na međunarodnom tržištu i sprovodi kompletnu realizaciju izvoznog posla)Indirektan (posredan) izvoz ( posao izvoza se vrši putem posrednika koji može biti komisionar, inostrani zastupnik, distributer, gde posrednik preuzima ulogu izvoznika i na njemu je kompletno sprovođenje realizacije izvoznog posla, dok proizvođač očekuje da bude obaveštavan o toku realizacije posla)Osnovne faze izvoznog posla:Pripreme koje prethode izvozu robeUspostavljanje poslovnog kontakta i pregovaranjeProvera boniteta poslovnog partneraPretkalkulacija i kalkulacija izvoznog poslaPonuda izvoznog poslaPrihvat ponude izvoznog poslaRealizacija izvoznog poslaNaplata posla izvozaObračun troškova i likvidacija izvoznog poslaPostprodajne aktivnosti po izvršenom izvozu

52.Kalkulacije cene u izvoznom poslu-prekalkulacija i revizija cenePredkalkulacija je samo osnov za konačnu kalkulaciju cene izvozne ponude. U zavisnosti od tržišta na koje se izvozi, mora se ostaviti izvesna rezerva u slučaju da dođe do nekih nepredviđenih zahteva kupca (količinski i vrednosni rabati i sl.)

18

Cena u odnosu na predkalkulaciju može biti uvećana ako je cena dobijena u predkalkulaciji niža od tržišne cene – izvoznik ima prostor za povećanje cene u izvoznoj ponudi. U obrnutom slučaju kada se u predkalkulaciji dobije veća cena od tržišne, izvoznik mora naći načine da dobijenu cenu uskladi sa tržišnomNačini određivanja izvoznih cena su:Cena se precizno definiše numerički, valutno i INCOTERMS klauzulomCena se određuje u određenom, preciziranom, budućem roku (precizira se način utvrđivanja visine cene i trenutak utvrđivanja) Predkalkulacija cene izvozne ponude-Cilj predkalkulacije cene izvozne ponude je utvrđivanje cene na bazi relevantnih troškova, koja će biti konačno utvrđena u kalkulaciji, da bi izvoznik ostvario pozitivni poslovni rezultat. Predkalkulacija predstavlja polaznu osnovu za utvrđivanje konačne cene. U predkalkulacijama se koriste dve metode:-Metod dodavanja troškova (daje odgovor koja je to cena po kojoj se može prodati roba na inostranom tržištu i ostvariti zarada – minimalna izvozna cena. Dobija se kada se na proizvođačku ili nabavnu cenu dodaju svi ostali realni troškovi u realizaciji izvoza i provizija izvoznika. Jedinična cena se dobija deljenjem ukupne cene sa količinom robe).-Metod oduzimanja troškova (daje odgovor na pitanje koja je gornja vrednost nabavne cene iznad koje se ne sme kupovati roba na domaćem tržištu da bi se kasnije prodala po ceni na svetskom tržištu. Dobija se kada se od cene na svetskom tržištu oduzmu svi realni troškovi u realizaciji izvoza i provizija izvoznika. Tako se dobija proizvođačka cena robe).

53.Cenovna i necenovna konkurentnost ivozne ponudePonuda izvoznog posla predstavlja odgovor na Upit. Primljeni Upit predstavlja polaznu osnovu za izvoznika, prilikom izrade izvozničke ponude. Iz Upita izvoznik saznaje šta je to što kupac želi da dobije pri kupovini proizvodaVažan elemenat koji izvoznička ponuda treba da zadovolji jeste konkurentnost. Ponuda izvoznog posla mora biti konkurentna, ukoliko izvoznik želi da osvoji inostrano tržište Faktori koji određuju konkurentnost izvozne ponude mogu biti: Cenovni faktori konkurentnostiNecenovni faktori konkurentnostiCenovni faktori konkurentnosti spadaju svi oni faktori koji utiču na smanjenje ukupnih troškova proizvodnje (troškovi proizvodnje, troškovi radne snage, repromaterijala, carinjenja, osiguranja, transporta, itd.)iz razloga sniženja troškova mnogi izvoznici (transnacionalne kompanije) su prebacili svoju proizvodnju u region Azije gde je jeftinija radna snaga i repromaterijaporeska i carinska opterećenja na uvozni materijal koji se koristi u proizvodnji smanjena su kod mnogih zemalja u cilju privlačenja investicija. Najveće pogodnosti izvoznicima i uvoznicima pružaju se u eksportnim proizvodnim zonama zemlje domaćina, gde su strane kompanije oslobođene poreza i carina na uvoz repromaterijala koji je potreban za proizvodnju. Kada se tome doda i jeftina radna snaga, sigurno je da će troškovi biti mnogo manji i da će se doći do niže konkurentne izvozne cene i povećati šanse da proizvod bude prihvaćen na stranom tržištu.Najzančajniji necenovni faktori konkurentnosti su:tehnološki faktori konkurentnosti (zasnivaju se na upotrebi novih tehnologija i tehnološkim performansama proizvoda)kvalitet proizvoda ili usluge (potvrdu kvaliteta svojih proizvoda proizvođači stiču na sajmovima – medalje kvaliteta, i kroz uvođenje svetskih standarda za svoje proizvode – serija ISO 9000, ISO 14 000.dizajn proizvoda (predstavlja oblik proizvoda koji zadovoljava funkcione i estetske zahteve potrošača. Najznačajniji je u proizvodima za kućnu upotrebu, nameštaj, tehnika, automobili, odeća, obuća. Prodajom uspešno dizajniranih proizvoda, firme ostvaruju korist po dva osnova: potvrđuju i jačaju svoju marku na tržištu i ostvaruju velike zarade – postojanje BRENDA)

19

56.Medjunarodni inzenjering-Međunarodni inženjering se može definisati kao proces konsaltinga, projektovanja i izgradnje mašina, objekata i proizvodnih procesa za račun stranog investitora.-Danas u svetu deluje veliki broj samostalnih inženjering firmi koje pružaju svoje usluge različitih nivoa složenosti.-Prema složenosti inženjering usluga koje pružaju, inženjering firme se dele na: Konsalting firme – angažuje ih investitor u I fazi projekta u cilju izrade studije opravdanosti i izvodljivosti (Fizibiliti studije) Inženjering firme – angažuje ih investitor u II fazi projekta u cilju nadgledanja izvođenja radova Kompleksne inženjering firme – angažuje ih investitor za celokupni projekat (od inicijalne faze do završetka radova i predaje objekta investitoru). Zadatak ovih firmi je:kompletna izrada studije opravdanosti i izvodljivosti projektaizbor izvođača radovaopremanje investicionog objektaizgradnja objektapredaja objekta investitoru i puštanje u pogonobuka kadrova investitora, održavanje i servisiranje-Prednosti izvoza inženjering usluga su:Za zemlju iz koje potiče inženjering firma, znači porast izvoza uslugaPovećava se međunarodna prodaja domaće robe i transfer tehnologijaPovećava se zaposlenost domaćih preduzeća i radne snageZemlje investitori dolaze do savremenih postrojenja angažovanjem stranog izvođača uz eliminaciju suvišnih troškova putem inženjering pristupaMeđunarodni inženjering, odnosno izvođenje investicionih radova u inostranstvu, predstavlja izvoz usluge. Realizacija ovakvog oblika izvoza, veoma je složena i kompleksna, počev od slanja ponude pa sve do predaje izgrađenog objekta investitoru. Izvođenje investicionih radova u inostranstvu vezano je za velike vrednosti investicionog poduhvata, duge rokove realizacije, obezbeđenje kredita i bankarskih garancija, angažovanje velikog broja izvršilaca posla. Investitor zato veoma pažljivo bira izvođača, na bazi javnog nadmetanja i prikupljanja ponuda određenog najmanjeg broja ponuđača, koji nudi najprihvatljivije uslove. -Izabrani izvođač radova (inženjering firma) treba da:Izvrši izvoz domaćih dobara koja će ugraditi u objekat i koja će koristiti u toku izgradnjeKupi i uveze potrebna dobra iz inostranstva koja će biti ugrađena u objekatObezbedi preduzeća i radnu snagu za izvođenje radovaObezbedi uslove za život i rad ljudi angažovanih na izgradnji objektaPoštuje zahteve investitora u pogledu definisanih rokovaObezbedi kreditnu podršku investicionog poduhvataPo završetku radova preda investitoru objekat i vrati u zemlju osnovna sredstva koja je koristio u izgradnji

57.usluge kontrole kvaliteta I kvantiteta robeOve poslove obavljaju preduzeća, institucije i druga pravna lica koja su registrovana za ovu delatnost. Kupoprodajnim ugovorom se određuje koja je institucija nadležna za obavljanje kontrole kvaliteta i kvantiteta robe. Nadležna institucija proverava:Kontrolu pakovanja i otpremanja robeKontrolu utovara, istovara i pretovaraKontrolu skladišnog prostoraKontrolu transportaKontrolu tehničkih i tehnoloških karakteristikaDruge potrebne ekspertizePo izvršenoj kontroli, institucija izdaje certifikat o izvršenoj kontroli kvaliteta i kvantiteta robe, i stiče pravo na naplatu svojih usluga. Certifikat predstavlja garanciju za kupca da je dobio robu traženog

20

kvaliteta i u traženoj količini, dok za prodavca certifikat predstavlja dokumenat kojim može biti uslovljena naplata izvoznog posla.

Firma koja vrši kontrolu za inostranog naručioca, vrši izvoz ove usluge čijom naplatom ostvaruje devizni priliv. Kada domaći izvoznik ili uvoznik angažuje inostranu firmu za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe, vrši se uvoz usluge što predstavlja odliv deviznih sredstava iz zemlje.

61.Vezani posloviVezana trgovina predstavlja formu pri kome kupac nameće obavezu prodavcu da prihvati delimično ili u celosti poravnjanje svojih isporuka kroz kupovinu robe u istoj vrednosti.Vezani poslovi – podela:Kompenzacioni (barter) posloviKontrakupovineOf-set (off-set) posloviPlaćanje proizvodnjom (Buy Back poslovi)Kompenzacioni (barter) poslovi-Kompenzacioni poslovi predstavljaju poslove gde je prodaja i isporuka robe u jednom smeru, praćena plaćanjem kroz isporuku robe iste vrednosti u suprotnom smeru.-Kod kompenzacionih poslova nema međunarodnog platnog prometa, tj. nema novčanih plaćanja, radi se o razmeni roba za robu jednakih vrednosti.-Vrste kompenzacionih poslova:*Prosti (direktan) barter posao*Prošireni (mešoviti) barter – javlja se posrednik izvoznika i uvoznika*Trijangularni barter – javlja se treći učesnik u poslu (treća zemlja)-Objašnjenje trijangularnog barter posla: Prodavac iz zemlje A ima robu koja je potrebna zemlji B, ali kupac u zemlji B nema šta da ponudi zemlji A u zamenu. Zato kupac iz zemlje B pronalazi određenu robu u zemlji C koja je potrebna zemlji A, isporuči je zemlji A i zatim iz zemlje A dobija odgovarajuću robu.Plaćanje proizvodnjom (by-back aranžmani ) Plaćanje proizvodnjom predstavlja posao gde se kupac obavezuje da će delimično ili potpuno izvršiti plaćanje uvezene opreme isporukom finalnih proizvoda proizvedenim u njegovim pogonima.  Ovi poslovi su karakteristični za izvoz procesne i rudarske opreme i ostvaruju se između visokorazvijenih zemalja koje poseduju tehnologiju i niskorazvijenih zemalja koje imaju sirovine. Država se javlja kao garant ovih poslova a ujedno kao i kontrolor vrednosti uvezene opreme i ulaganja stranog partnera. Uvezena oprema i ulaganje stranog partnera mora biti ekvivalentno vrednosti izvezene proizvodnje stranom partneru u predviđenom roku. 62.Reeksport-Posao reeksporta podrazumeva uvoz određene robe koja će dalje biti izvezena (uvoz iz zemlje A u zemlju B, izvoz iz zemlje B u zemlju C).-Reeksport se svodi na kupovinu robe na jednom tržištu po jednoj ceni i prodaju te iste robe na drugom tržištu po drugoj ceni. Razlika u ceni po kojoj je roba prodata u odnosu na cenu po kojoj je kupljena jeste zarada reeksportera.-Reeksport se odvija na osnovu dva ugovora: prvi je ugovor o uvozu, dok je drugi ugovor o izvozu robe. Uvoznik, tj. izvoznik je jedna ista osoba ili firma koja se naziva reeksporter. -Vrste reeksporta:Čist reeksportReeksportna doradaDirektni reeksportRamplasman-Čist reeksport – uvoz robe određene vrste, količine i vrednosti, koja će u predviđenom periodu biti izvezena u nepromenjenom stanju, u istoj količini i iste vrednosti. -Reeksportna dorada – podrazumeva uvoz određene količine robe, njenu doradu, preradu ili obradu u zemlji uvoza i izvoz tako obrađenih proizvoda. Reeksportna dorada zasniva se na tri ugovora: ugovor o

21

uvozu robe iz inostanstva, ugovor o izvršenju usluga obrade i dorade sa domaćom firmom i ugovor o izvozu obrađene robe. -Direktni reeksport – predstavlja posao gde se roba kupljena u inostranstvu ne uvozi na teritoriju zemlje kupca, već se direktno prodaje kupcu u trećoj zemlji (nema uvoza i izvoza robe u i iz zemlje reeksportera).-Direktni reeksport podrazumeva sledeće transakcije:Kupovinu robe od inoprodavca i plaćanje ugovorene ceneProdaju iste robe inokupcu u trećoj zemlji i naplatu ugovorene ceneIzdavanje naloga špediteru za otpremu robe iz zemlje prodavca u treću zemlju kupca -Ramplasman – predstavlja uvoz određene vrste robe, određene vrednosti i količine i istovremeni izvoz druge iste robe iste količine i vrednosti. -Razlozi pojave ramplasmana:Ø   Pojava nestašice neke robe na domaćem tržištu, a čiji je izvoz ugovoren i da se ne bi izgubile pozicije na inotržištu i ispunili ugovoreni izvozni rokovi, roba se izvozi, a istovremeno se uvozi sa trećeg tržišta ista kategorija robe da bi se zadovoljila domaća tražnja.-Ø Pojava nestašica usled sezonskih varijacija (poljoprivredni proizvodi), gde se u vreme nestašica uvozi a u vreme izobilja izvozi ista količina robe.-Ø      U cilju smanjenja troškova često se više isplati da se roba uvozi iz susedne zemlje, nego da se kupi od domaćeg proizvođača.

64.Medjunarodni fransizing 365-Međunarodni franšizing predstavlja sistem saradnje i međunarodnih poslovnih odnosa, prema kome jedan od njih (franšizer) ustupa drugom (franšizant) pravo na korišćenje znaka ili komercijalne formule pod tačno određenim uslovima, za šta dobija nagradu ili franšRenomirana kompanija (franšizer) svoj već razrađen način poslovanja prenosi franšizantu (daje franšizu), koji nije samo puki izvršilac, već sam može kreirati nove ideje i usavršiti postojeći sistem. Franšizing je dugoročni poslovni odnos i ugovora se na više godina. Najzastupljeniji je u oblasti trgovinskog prometa i u uslužnom sektoru. --Vrste franšizinga Franšizing proizvoda – ustupa se pravo u vezi proizvoda, trgovačkog imena ili komercijalne formuleFranšizing ukupnog poslovanja – posle ispunjenja franšize za proizvod, franšizer i franšizant stupaju u dublji poslovni odnos gde franšizant prihvata način poslovanja franšizera, strategije, standarde, organizaciju, itd.Najpoznatiji primeri franšize u našoj zemlji su McDonalds – Genex i Pepsi Cola – Navip

65.Medjunarodni lizing 367-Međunarodni lizing predstavlja specifičan oblik spoljnotrgovinskog prometa, kojim lizing kompanija ili proizvođač, iznajmljuje na određeni rok robu korisniku lizinga, koji se obavezuje da plaća lizing zakupninu, a po isteku dogovorenog roka, otkupi ovu robu po nižoj ceni. -Lizing (leasing – zakup, najam) vodi poreklo iz SAD, gde su i nastale prve lizing kompanije – United States Leasing Corporation (USLC),1952.  -Predmet ugovora o lizingu može biti: Razna oprema (građevinska, elektronska)Trajna potrošna dobra (nameštaj, kućni aparati)Transportna sredstva (automobili, kamioni, jahte)**Vrste lizinga Direktni lizing (proizvođač robe izdaje robu na lizing)Indirektni lizing (specijalizovane lizing firme kupuju robu od proizvođača i izdaju je na lizing korisnicima)-Podela 2Finansijski lizing (davalac lizinga finansira korisnika lizinga)Operativni lizing-Podela 3

22

1. Terminski lizing (precizira se rok na koji se roba izdaje na lizing i rok kada korisnik treba da vrati robu)-2. Revolving lizing (podrazumeva zamenu robe uzete na lizing, po isteku prvog lizing ugovora, savremenijom robom) 3. Lizing sa opcijom kupovine (po isteku lizing perioda, korisnik ima obavezu otkupa robe) – najčešće korišćen-Podela 4 Nacionalni lizing Međunarodni lizing -Podela 5 Bruto lizing Neto lizing-Podela 6Kratkoročni lizing (do 3 god.) Srednjeročni lizing (3 – 7 god.) Dugoročni lizing (7 -)-Specifična vrsta lizinga - »Sale and lease back« (prodaj pa iznajmi na lizing ponovo) – prisutna kod proizvodnje kapitalne opreme.Proizvođač opreme prodaje opremu lizing kompaniji, iznajmljuje tu istu opremu na lizing i uključuje je u navedeni proizvodni proces, čime proizvođač dolazii do opreme i likvidnih sredstava u kratkom roku.

66.Medjunarodna dugorocna proizvodna kooperacija 370-Međunarodna dugoročna proizvodna kooperacija predstavlja oblik poslovne saradnje u kome dva poslovna partnera iz različitih zemalja preuzimaju obavezu međusobne isporuke ekvivalentnih vrednosti komponenti iste familije proizvoda, koji se mogu finalizovati u pogonima jednog partnera ili u pogonima oba partnera.•Ako se finalizacija vrši u pogonima oba kooperanta, posao se deli, gde svaki od njih proizvodi određene komponente. •U cilju veće i brže proizvodnje kooperanti mogu u posao uključiti i podkooperante, što se precizira u ugovoru. Kod međunarodne dugoročne kooperacije nema novčanih plaćanja u međunarodnom platnom prometu, već se roba plaća robom. Poslovi međunarodne dugoročne proizvodne kooperacije prisutni su najviše u elektronskoj, mašinskoj i autoindustriji. Primera radi, General Electric ima više od 50 hiljada kooperanata, US Steel 40 hiljada, FIAT 15 hiljada kooperanata itd.

67.Medjunarodne koncesije 371-Međunarodne koncesije predstavljaju poslove gde davalac koncesije (koncendent) ustupa prava korišćenja prirodnih bogatstava i dobara koja su u državnoj svojini u opštoj upotrebi korisniku koncesije (koncesionaru). -U svojstvu koncendenta nalazi se država, dok koncesionar može biti strano fizičko ili pravno lice. Predmet ugovora o koncesiji je odstupanje prava eksploatacije nekog prirodnog bogatstva zemlje, inostranom koncesionaru, na određen vremenski period (deset i više godina). Najčešći slučajevi davanja koncesija su na:geološka istraživanja i eksploatacija rudeizgradnju i održavanje energetskih, saobraćajnih i infrastrukturnih objekataizgradnju i korišćenje objekata telekomunikacijePosebna vrsta koncesija su BOT koncesije – podrazumevaju da davalac koncesije na kraju ugovorenog perioda koncesije stiče pravo vlasništva nad nekretninama i infrastukturom objekata koje je koncesionar podigao radi korišćenja koncesionog prava.

68.Zajednicka ulaganja 373-Zajednička ulaganja predstavljaju poslovnu saradnju gde inostrani partner udružuje svoja sredstva, rad, znanje, tehnologiju sa partnerom iz zemlje domaćina radi ostvarenja zajedničkog cilja. U poslovima

23

zajedničkog ulaganja, partneri snose zajednički rizik i ostvaruju zajednički dobitak (dobitak se reguliše procentom koji je regulisan ugovorom). Karakteristike zajedničkih ulaganja jesu specifične forme udruživanja, kao što su strategijske alijanse, inostrane direktne i portfolio investicije. Zajednička ulaganja su najprihvaćenija i najčešće se koriste kod transnacionalnih kompanija. -Koristi od stranih ulaganja za državu domaćina su:povećanje likvidnosti sredstava (budžeta)dolazi se do novih tehnologijaobezbeđuje se smanjenje uvoza i porast izvoza (smanjuje se spoljnotrgovinski deficit države)povećava se zaposlenost domaće lokalne privrededolazi se do većeg zapošljavanja i novih radnih mestapovećava se kvalitet proizvoda i uslugalakše se osvajaju nova tržištastiče se konkurentnost

69.Of-sor poslovi 374-Ofšor kompanije se osnivaju u zemljama koje su proglašene za ofšor centre. Ofšor centri su obično male i pretežno ostrvrske zemlje sa stabilnim ekonomskim i političkim sistemima i velikim poreskim i carinskim olakšicama za strane ulagače. Ofšor kompanije koje se osnivaju u ovim centrima plaćaju nižu stopu poreza i oslobođene su carina na uvoz opreme i robe za potrebe svog poslovanja. Takođe, veoma je pojednostavljena i procedura osnivanja ofšor kompanija (taksa za osnivanje se kreće do 500 US$)-Najčešći investitori u ofšor poslove i osnivači ofšor kompanija su strana pravna i fizička lica koja prebacuju svoj kapital iz politički i ekonomski nestabilnih regiona u ofšor centar. Prihodi koji ostvaruje ofšor kompanija potiču iz poslovanja van zemlje domaćina ofšor kompanije. Zemlja domaćina, tj. ofšor centar ne potežu pitanje porekla kapitala i osnivačima ofšor kompanija garantuju tajnost identiteta. -Sama priroda ofšor poslovanja zahteva da zemlja domaćin ima dobro razvijen i stabilan bankarski i finansijski sistem. Neophodnost leži u tome što se poslovanje ofšor kompanije u celini ostvaruje sa inostranstvom i transakcije se vrše preko poslovnih banaka zemlje domaćina-U svetu danas ima oko 50 ofšor centara od kojih su najpoznatiji: Kipar, Kajmanska ostrva, Devičanska ostrva, Holandski Antili, Hong Kong, Panama, itd. -Ofšor centri se još nazivaju i fiskalni raj. Smatra se da ofšor centri predstavljaju centre za pranje novca na međunarodnom nivou.

70.Slobodne eksportne proizvodne zone 376-*Slobodne eksportne proizvodne zone (SEPZ) formiraju se na teritoriji zemlje domaćina i pod njenom su direktnom političkom vlašću.-Zone se podižu u svim zemljama, kako razvijenim tako i nerazvijenim, i mogu biti osnovane privatnim i državnim kapitalom. Sve više proizvodne izvozne zone osnivaju privatne firme.-Prostor izvoznih zona je ograđen i u njoj delatnost obavljaju preduzeća koja su izvozno orijentisana. Poslovi koji se obavljaju u zonama su sve vrste proizvodnje, dorade, oplemenjivanja i pružanje usluga.-Poslovanje u zoni regulisano je posebnim propisima i zakonima zemlje domaćina zone. U zoni postoji znatno veći stepen liberalizacije spoljne trgovine u odnosu na ostatak teritorije zemlje domaćina.-Slobodne eksportne proizvodne zone su izvozno orijentisane i uslov poslovanja preduzeća u zoni je obaveza izvoza određenog procenta ostvarene godišnje proizvodnje (procenat se uređuje zakonom o poslovanju u slobodnoj zoni).-Metode privlačenja firmi za poslovanje u zonu, razlikuju se od zemlje do zemlje. Po pravilu, uvoz robe i komponenata za potrebe proizvodnje u zoni je na LB režimu (slobodan uvoz). Ovaj uvoz je oslobođen carinskih, poreskih i drugih dažbina.-Slobodne eksportne proizvodne zone predstavljaju faktor privlačenja stranih ulaganja i to izvozno orijentisanih stranih direktnih investicija.

24

-U zemljama u kojima su osnovane, ove zone su postale nosilac izvoza, razvoja, zaposlenosti i integracije u međunarodne trgovinske tokove.-Lokacija slobodnih zona je na mestima sa kojih je lako izvršiti otpremu robe na različita tržišta. Slobodne zone su locirane u velikim lukama, na raskrsnicama puteva, u blizini aerodrma i sl.-Najpoznatije slobodne eksportne proizvodne zone kod nas su Slobodna zona Novi Sad i Slobodna zona Pirot.

71.E- poslovanje u spoljnoj trgovini 396-Primena elektronskog poslovanja (e-poslovanje) u spoljnotrgovinskim poslovnim operacijama predstavlja primenu elektronske informacione tehnologije u svim fazama realizacije poslova sa inostranim partnerima. -Ubrzani razvoj elektronskih tehnologija i nastanak globalne komunikacione elektronske mreže, kao što je Internet, doprineo je ubrzanom razvoju primene u spoljnotrgovinskom poslovanju. Time su eliminisane mnoge interne poslovne mreže koje su se do tada koristile. Iz razloga sve veće primene e-poslovanja, danas je nezamislivo obavljati međunarodno poslovanje bez razvijene elektronske infrastrukture. U tom smislu, u cilju efikasne realizacije spoljnotrgovinskih poslova, neizostavan je tehnološki razvoj svih spoljnotrgovinskih preduzeća u ovom domenu.

72.E- placanjeElektronska trgovina i elektronsko placanja predstavljaju revolucionarno novi nacin obavljanja poslova u modernim ekonomijama koji se zasniva na znanju i novim tehnologijama.Prednosti elektronskog nacina placanja ogromne su kao za proizvodjace tako i za prodavce,kupce i krajnje potrosace.U osnovi e- placanja nalazi se elektronska razmena podataka(Electronic Data Interchannge – EDI) Pored EDI pojavljaju se i drugi bitni pojmovi kao na primer On Line transakcije.

73.E-carinjenje robeElektronsko carinjenje robe zasniva se na razmeni elektronskih poruka izmedju carinarnice odnosno centralnog operativnog carinskog racunara(CCR) i speditera(carinskog agenta).Na ovaj nacin izbegava se licno podnosenje papirnih dokumenata (obavezna jedinstvena carinska isprava – JCI) nadleznoj carenici,vec se ono obavlja elektronskim putem od strane carinskih agenata kojima je odobren pristup centralnom carinskom racunaru.Elektronsko carinjenje robe mogu realizovati samo spediteri koji u svom racunaru poseduju obrazac JCI (SAD) koji popunjavaju u samom racunaru i preko odobrenog privatnog kljuca ukljucuju u centralni carinski racunar. Ukoliko CCr prihvati dokument, on salje obavestenje podnosiocu o prihvatanju sa tri mogucnosti.1Zeleno svetlo prihvatanje JCI bez kontrole ostalih dokumenata i pregleda robe. 2.Zuto svetlo: prihvatanje JCI sa mogucnoscu kontrole dokumenata od strane carinarnice. 3.Crveno svetlo:Prihvatanje JCI pod uslovom da se predhodno izvrsi detaljna kontrola dokumenata, robe i prevoznog sredstva. 74.Spoljnotrgovinska arbitrazaMeđunarodni trgovinski sporovi – ARBITRAŽASvaki spoljnotrgovinski ugovor sadrži klauzulu o nadležnosti za rešavanje potncijalnih sporova

25

Evropska konvencija o spoljnotrgovinskoj arbitražiNačini rešavanja sporova-Rešenje na prijateljski način-Rešenje pred redovnim sudovima zemlje nadležnim po sedištu firme-Rešenje pred međunarodnim sudovimaUgovorene strane redovno ugovaraju nadležnost sudova (po njihovom izboru)(KLAUZULA: U slučaju spora nadležan sud u ....)*Vrste arbitražnih sudova-Povremene (ad-hoc) arbitraže-Stalne arbitraže – pri institucijama (npr. Spoljnotrgovinska arbitraža pri MTK Pariz, Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije, American Arbitation Association New York itd.)Arbitraže rade na bazi formiranja arbitražnog veća i imaju liste svojih arbitara, veštaka i eksperata

75.Privredne i spoljnotrgovinske kalkulacijePrivredna kalkulacija (kalkulacija trgovackog posla) obuhvata stavke troskova prometa primenom najcelihodnijeg racunarskog postupka (metod) u cilju utvrdjivanja cene predmeta kupoprodaje, njene strukture i poslovnog rezultata (rentabiliteta) za posao koji postoji, koji je u toku, ili za posao koji je vec izvrsen.-Spoljnotrgovinska kalkulacija posla obuhvata stavke troskova spoljnotrgovinskog prometa (uvoza i izvoza) i dejstva istrumenata spoljnotrgovinske politike drzava, da bi se primenom najcelihodnijeg racunskog postupka utvrdila cena predmeta kupoprodaje njena struktura i poslovni rezultat (rentabilitet) za spoljnotrgovinski posao koji predstoji, koji je u toku ili koji je zavrsen.

76.Zadaci spoljnotrgovinskih kalkulacijaU zavisnosti od vrste posla i namene spoljnotrgovinske kalkulacije, njeni zadaci su veoma brojni i razliciti. Osnovno u svemu je da se bilo koji spoljnotrgovinski posao ne moze ugovoriti niti realizovati bez toga da u poslovnim odlukama ne budu zakljuci i saznjanja iz uradjenih kalkulacija.Zadaci spoljnotrgovinskih kalkulacija su sledeci:1. Brojcano i jasno iskazivanje razlike koja postoji izmedju uslova proizvodnje i trgovine na domacem i medjunarodnom trzistu (zemlja kupca); dobija se slika stvarnog polozaja prodavca u odnosu na konkurenciju.2. Ukazivanje na mogucnosti i stepen interesa za obavljanje spoljnotrgovinskog posla (npr. Niza cena od trzisne na ino-trzistu daje izvozniku vece mogucnosti i interes-saznanje sta se ula ze i sta se dobija.3. jasno iskazivanje najbitnijeg cinioca posla- celog predmeta kupoprodaje.4. Preispitivanje postojece izvozne cene za poslove koji postoj(orjentaciona cena za druga trzista).5. Utvrdjivanje strukture troskova i visinu ocekivane dobiti iz posla koji predstoje, koji je u toku ili je zavrsen.6. Pruzanje prodavcu izuzetno vrednih informacija o negovim stvarnim mogucnostima idometu u borbi sa konkurencijom.

26

7. Da omoguci menadzerima uvozno- izvoznih kompanija da donesu najbolje najsigurnije poslovne odluke.8. Da dokazu menadzerima da je u savremenim uslovima poslovanja na trzistu neophodno misliti i rasudjivati putem kalkulacija.9. Da racunski utvrdi i odmeri najpovoljniju visinu cene u ponudi, koja ce uz pokrice nastalih i ocekivanih troskova obezbediti zaradu kompaniji.10. Da na osnovu ponudjene cene za robu/uslugu iz uvoza, obuhvatanje troskova realizacije posla prema predvidjenom pariteta INCOTERMS 2000, utvrdi poslovni rezultat..

77.Nacela kalkulisanja u spoljnoj trgovini78.Metode spoljnotrgovinske kalkulacike79.Podela i vrste spoljno trgovinskih kalkulacija80.Uvozno izvozne kalkulacije81.Kalkulacije slozenih spoljnotrgovinskih poslova

ISPITNA PITANJA EKONOMIJA SPOLJNE TRGOVINE (III godina)

1.Pojam,uloga i znacaj spoljne trgovine.(5,8)2. Osnovni zadaci spoljnotrgovinskih preduzeca(20)3.Oblici povezivanja preduzeca u spoljnoj trgovini4.Industriski klasteri (107)5.Pojam znacaj i osnovne funkcije medjunarodnog menadzmenta (118)6.Japanski menadzment (122)7.Americki menadzment (124)8.Zapadnoevropski menadzment.(127)9.Osnovni koncepti medjunarodnog marketinga (136)10.Globalizacija u medjunarodnom poslovanju (151)11.Strategijske alijanse (152)12.Inostrane investicije (156)

27

13.Posrednicka trgovinska preduzeca (14.Usluzne delatnosti i preduzeca u spoljnoj trgovini15.Medjunarodna Spedicija16.Medjunarodni transport17.Medjunarodni transport opasnih materija18.Medjunarodna kontrola kvaliteta robe(Standardizacija i certifikacija (59)19.Vrste spoljnotrgovinskih preduzeca20.Trgovacki dokumenti (163)21.Spediterska dokumenta (165)22.Transportni dokumenti (167)23.Carinski dokumenti (169)24.Dokumenti za osiguranje robe (178)25.Uloga poslovnih banaka u spoljnoj trgovini26.Incoterms 2000 (184)27.Medjunarodni sistem mernih jedinica (188)28.Medjunarodni sajmovi (197)29.Medjunarodne aukcije (201)30.Medjunarodne berze i berzanski poslovi (207)31.Spoljnotrgovinska politika (216)32.Robni rezim (223)33.izvozne subvencije (226)34.Carine (pojam, uloga i znacaj) (231)35.Carinska tarifa (234)36.Obracun carinskih dazbina37.Nacionalne institucije od znacaja za spoljnotrgovinsko poslovanje38.Svetska trgovinska organizacija (WTO)(278)39.Centri za svetsku trgovinu (WTC) (285)40.Medjunarodni trgovacki centar (ITC) (288)41.Izvozi po damping cenama-metode utvrdjivanja dampicke cene (281)42.Spoljno trgovinska mreza43.Finansiranje spoljnotrgovinskih poslova (245)44.Kreditiranje45.Medjunarodni faktoring (251)46.Medjunarodni forfeting (255)47.Instrumenti placanja u spoljnotrgovinskim poslovima (259)48. Dokumentarni akreditiv (266)49.Rizici u spoljnotrgovinskim poslovima (294)50.Bankarske garancije (296)51.posao izvoza-podela i faze52.Kalkulacije cene u izvoznom poslu-prekalkulacija i revizija cene (308)53.Cenovna i necenovna konkurentnost ivozne ponude54.Posao uvoza (330)55.Kalkulacije cene u uvoznom poslu-analiza prispelih ponuda56.Medjunarodni inzenjering57.usluge kontrole kvaliteta I kvantiteta robe58.Usluge oplemenjivanja dorade, i proizvodnje finalnih proizvoda59.Medjunarodni transfer tehnologija know-how60.Medjunarodna kupoprodaja licenci61.Vezani poslovi (354)62.Reeksport (362)63.Tranzitni poslovi (T1-T2)64.Medjunarodni fransizing 36565.Medjunarodni lizing 36766.Medjunarodna dugorocna proizvodna kooperacija 370

28

67.Medjunarodne koncesije 37168.Zajednicka ulaganja 37369.Of-sor poslovi 37470.Slobodne eksportne proizvodne zone 37671.E- poslovanje u spoljnoj trgovini 39672.E- placanje73.E-carinjenje robe74.Spoljnotrgovinska arbitraza75.Privredne i spoljnotrgovinske kalkulacije76.Zadaci spoljnotrgovinskih kalkulacija77.Nacela kalkulisanja u spoljnoj trgovini78.Metode spoljnotrgovinske kalkulacike79.Podela i vrste spoljno trgovinskih kalkulacija80.Uvozno izvozne kalkulacije81.Kalkulacije slozenih spoljnotrgovinskih poslova

29