godi

na I

I

n

ovem

bar

201

2

bro

j 3

Putovanja:

Njujork Uređenje:

Feng Šui spavaća soba

Moda:

Čarape

Ćaskanje:

Ivana Mihić

model: Kristina Senićfoto: Aleksandar Avrameskumake up: Mirjana Škorićfrizura: Lidija Gmijović šešir: Ljiljana Ananijev

str 2 - UVODReč urednice

str 3 - AKCIJABudi FRAJLA sa naslovne strane

str 5 - PUTOVANJANew York, New York

str 11 - RAZGOVORINeodoljiva poslastica

str 16 - UREDJENJE PROSTORAFeng Šui spavaća soba

str 20- ZDRAVLJEPrvi zubići

str 23- ZDRAVLJEAlternativna medicina - ajurveda

str 28 - INTERVJUIvana Mihić

str 33 - ZANIMLJIVOSTIGrejpfrut

str 36 - MODAČarape

str 41- PRE I POSLETransformacija -

str 43 - NAJ FRAJLAGlasanje

str 45 - MITOVI I LEGENDEFeniks

str 47 - LEPI I ZDRAVIŠminka za jesen

str 51 - ZANIMLJIVE ŽENERoza Parks

str 58-SAVETINega kose

str 64- RECEPTIIz bakine kuhinje

str 68- ANEGDOTE

Zanimljivosti o poznatima

Sadržaj:

Redakcija i tehnička obrada:agencija Marketing supportMarijana StanimirovurednicaDanijela Ivanovićadvertising managerTanja NikolajevićdizajnerkaDragica RadićsaradnicaAdrijana IvanovićsaradnicaPetar Peđa Grubortehnički asistent

broj 3, godina II novembar 2012

Magazin izdaje:Balkanski centar za regionalni razvoj

Dan po dan, novembar se polako uvukao u naše živote, i obojio ih žutim, narandžastim, zlat-nim bojama, zamirisao ih mirisom dunja... Dobar nam je ovaj novembar, topao, i nežan, kao da voli da nas vidi nasmejane po ulicama i parkovima. Po koja kap, po malo vetra, tek da ne zaboravimo da je on ipak poslednji jesenji mesec...Mi smo sve bliži tome da saznamo ko će biti NAJ FRAJLA ove prve sezone, a nove, buduće frajle i frajlice se prijavljuju za drugi krug. Putujemo u Njujork, da zagrizemo Veliku jabuku, uz Tatjanu Vučićević upoznajemo tajnu čokolade. Ćaskamo sa našom poznatom glumicom Ivanom Mihić, a savetujemo vas kako da po feng šui principu uredite spavaću sobu. I u ovom broju vas prepuštamo rukama naših šminkera i frizera u akciji PRE I POSLE, a od ovog broja počinjemo stvari da posmatramo i iz muškog ugla! Naš saradnik iz Podgorice, Dušan Bošković, u ovom broju će nam reći kako iz perspektive “jačeg pola“ izgleda naša opsednutost frizurom! Saveti o zdravlju, zdravoj hrani i alternativnoj medicini očekuju vas i u ovom broju, kao i nezaobilazni saveti iz bakine kuhinje....Uživajte,voli vas vaša FRAJLA!

Reč urednice...

novembar 2012 2

foto: Dušan Žebeljanmake-up: Branislava Radić

BUDI BAŠ TI

SA NASLOVNE STRANE

Glasali ste, i izabrali šest potencijalnih NAJ FRAJLI! I u ovom bro-ju imate mogućnost da između njih izaberete tri finalistkinje, od kojih će jedna poneti titulu NAJ FRAJLE i pojaviti se na naslovnoj strani novogodišnjeg izdanja magazina FRAJLA. Druga finalistki-nja je Nina Mileusnić, a u ovom broju nam se ponovo predstavlja Kristina Senić.

Kao i do sada, dok je broj aktivan, odnosno tokom dve ne- delje dok je Kristina na naslovnoj strani, svi vi koji mislite da baš ona treba da bude NAJ FRAJLA, glasajte jednostavnim klikom na određeno polje, na strani 44 magazina FRAJLA. Devojka koja u ovom mesecu dobije više glasova, ide dalje, i ponovo će se po-javiti na naslovnoj strani u finalu.

novembar 2012 4

BUDI BAŠ TI

SA NASLOVNE STRANE

NOVI KONKURSAko i ti želiš da se uključiš u takmičenje za NAJ FRAJLU, ovo je prilika! Pozivamo sve frajle i frajlice da se prijave za takmičenje za NAJ FRAJLU 2013!!!

Prijave primamo od danas, pa do 1. decembra ove go-dine, kada ćemo organizovati snimanje za devojke koje uđu u uži izbor.

Svoje podatke, ime, prezime, datum rođenja, zanimanje i 2 fotografije (lica i cele figure), pošaljite na e-mail adresu mstanimirov@frajla-magazin.com

Očekuje vas pojavljivanje na naslovnoj strani magazina FRAJLA, zanimljivo druženje tokom snimanja, a za one koje stignu do finala tu su i vredne nagrade...

PRIJAVITE SE, ČEKAMO VAS!!!

Dobrodošli u Njujork. Zovu ga Glavni grad sveta, (Capital of the world), Grad koji ni-kada ne spava (The City that Never Sleeps) i Velika jabuka (Big Apple). Svi nadimci mu

pristaju, imajući u vidu da je Njujork jedan od najnaseljenijih gradova sveta, centar svetske ekonomije,politike, međunarodnih odnosa, kulture, mode i šou biznisa. Prvobitno se zvao Novi Amsterdam, a 1664. godine Britanci su mu dali ime Njujork (Novi Jork) u čast vojvode od Jorka.

Big Apple

Njujork je fascinantan grad koji nudi ponešto za svačiji ukus. Bilo da volite modernu ili sta-ru arhitekturu, provod do ranih jutarnjih sati, vožnju trajektom rano u zoru, ili jednostavno, obožavate šetnju i odlazak u kopovinu, Nju-jork će odgovoriti svim vašim prohtevima. Grad leži na istočnoj obali SAD-a u saveznoj državi Njujork. Gradsko područje podeljeno je na pet četvrti: Menhetn, Bruklin, Kvins, Bronks i ostrvo Staten. Da biste ovaj grad za-ista obišli trebaće vam mnogo vremena. Ipak, postoje neka mesta koja neizostavno morate posetiti.

To su pre svega kineski i jevrejski deo grada, arhitektura Menhetna i muzeji od kojih su najpoznatiji Metropolitan i MoMa muzej. U Njujorku postoji oko 150 muzeja, 500 galeri-ja, više od 100 pozorišta, brojne robne kuće i oko 17.000 restorana!Zaštitni znak Njujorka je Kip slobode izgrađen 1886. godine na Ostrvu slobode (Liberty Is-land) južno od Menhetna. Kip je težak 205 tona, visok 46 metara i nalazi se na postolju visokom 47 metara. Kruna sa sedam zrako-va je simbol slobode koju treba da žari kroz sedam mora u sedam kontinenata.

novembar 2012 6

Najviši neboder u gradu i jedna od najposjećenijih svetskih znamenitosti sa 3,5 miliona posetilaca godišnje je Empajer stejt bilding. Zgrada ima 102 sprata, a ime je do-bila po nadimku države Njujork. Američko udruženje građevinara proglasilo je Empajer stejt bilding za jedno od sedam modernih Svetskih čuda.U Njujorku se nalazi Bruklinski most, jedan od najstarijih visećih mostova u SAD-u, kao i Karnegi hol, jedna od najpoznatijih svetskih koncertnih kuća.Prošetajte čuvenom Petom avenijom, Ta-jms skverom, razgledajte Brodvej, posetite Centralni park, Rokfelerov i Linkoln centar. Obiđite Katedralu svetog Patrika, Katedralu svetog Ivana apostola, Crkvu svetog Trojstva i mnoge druge verske i druge znamenitosti grada.

Njujork je globalni centar međunarodnog bi-znisa i trgovine, i zajedno sa Londonom i Toki-jom, najznačajniji je centar svetske privrede. Središte je bankarstva i finansija, trgovine, saobraćaja, turizma, nekretnina, novih i tradicionalnih medija, oglašavanja, pravnih usluga, računovodstva, osiguranja, pozorišta, mode, i umetnosti u Sjedinjenim Državama. Njujorška gradska oblast je u 2010 - toj godini imala bruto društveni proizvod od 1.28 bilio-na dolara, što predstavlja najveću regionalnu ekonomiju u SAD i, prema IT Week, drugu po veličini jačinu gradske privrede iza japan-ske prestonice. Prema Cinco Dias, Njujork je kontrolisao 40 % svetskih finansija, čineći ga najvećim finansijskim centrom u svetu.Mnoge velike korporacije imaju sedište u Njujorku, uključujući i njih sa 45 liste Fortune 500.

Njujork je takođe, jedinstven među američkim gradovima po velikoj broju stranih korporaci-ja. Jedno od deset radnih mesta u privatnom sektoru grada je u inostranoj kompaniji. Men-hetn je u 2001. godini imao 32 860 000 m² poslovnog prostora. Srednji Menhetn je najveći centralni poslovni distrikt u Sjedinjenim Državama.Donji Menhetn je treći po veličini centralni poslovni distrikt u Sjedinjenim Državama i dom Njujorške berze, koja se nalazi na Volstritu, a Nazdak, predstavlja prvu i drugu berzu po veličini u svetu, kada se meri prosečan obim dnevnog trgovanja ukupna tržišna kapitalizacija. Finansijske usluge donose više od 35% prihoda zaposlenima u gradu.

novembar 2012 8

Dve muzičke izdavačke kuće iz Velike četvorke se nalaze u Njujorku, Sony Music Entertain-ment i Warner Music Group. Universal Music Group i EMI takođe imaju velike kancelarije ovde. Jedna trećina svih nezavisnih američkih filmova je proizvedena u Njujorku.Više od 200 dnevnih i nedeljnih listova, kao i 350 časopisa imaju svoja predstavništva u gradu.Izdavači knjiga zapošljavaju 25000 ljudi. Dve od tri nacionalne dnevne novine u Sjedinjenim Državama su iz Njujorka: The Wall Street Journal i Njujork tajms, koji je osvojio najviše Pu-licerovih nagrada za novinarstvo. Glavni tabloidi u gradu su: Njujork dejli njuz i Njujork post. U gradu se izdaje 270 novina i časopisa na više od 40 jezika, što je rezultat velike etničke izmešanosti.Welcome to Big Apple!

jul. 2012 10

Zamislite da iz dana u dan živite okruženi čokoladom! Upravo takav život vodi Tatjana Vučićević, koja sa suprugom Radetom vodi firmu ART – IVAL, koja se bavi proizvod-njom i prodajom najfinijih čokoladnih proizvoda. Kako su se Vučićevići našli u ovom slatkom svetu, priča nam Tatjana:„Ideje nam nikada nisu nedostajale, ni pre 20 godina kada smo osnovali preduzeće ART-IVAL, a ni danas naprotiv. Kao i svi mladi bračni parovi tih kriznih godina za našu zemlju i narod, morali smo se snalaziti u skladu sa tadašnjom situacijom, nalaziti posao bez obzira na školsku spremu i obrazovanje. Desile su se i neke divne promene u našim životima, rodila sam sina Aleksu, posle par godina i ćerku Ivanu, što je automatski bio podstrek za ozbiljnije shvatanje života i rada. Otvorili smo svoju prvu (od pet u nared-nih nekoliko godina) malu prodavnicu slatkiša i kafe (6m2). Sa velikom ljubavlju smo je opremili, uložili svu svoju kreativnost, rešili da stanovnicima Zvezdare ponudimo najkvalitetnije slatkiše, čokolade, dražeje... stvorili smo slatki „čokoladni raj“. Odu-vek nam je kvalitet bio prioritet, kako u radu, tako u vaspitanju dece, načinu življenja itd, čega se pridržavamo i danas. U tom našem čokoladnom carstvu koji smo nazvali IVAL 1 (po imenima naše dece), najbolje su se prodavale čokoladne draže bombone sa lešnikom i suvim grožđem. Te godine smo saznali za sajam slatkiša i konditorske opreme u Parizu, gde će u ponudi biti reparirana oprema iz Nemačke, rešili smo da odemo i pogledamo kako mašine i oprema izgledaju i eventualno nešto i kupimo. Po povratku, nakon raspitivanja, našli smo preduzeće iz Srbije koja se bavi proizvodnjom takve iste opreme, po mnogo nižim cenama i to je bio početak...“

Tanja zna tajnu . . .

novembar 2012 12

ART – IVAL zna tajnu čokolade. Na pitanje kako su je saznali, vlasnica odgovara:„Imali smo sreću što smo u tom našem traganju za kvalitetom, stigli do divne osobe, doajena konditorske industrije gospodina Srete Bankovića. On je u nama dvoma prepoznao mlade ljude spremne da uče od najboljeg. To je čovek koji je uspeo da nam prenese „pelcer“ogromne ljubavi i strasti prema čokoladi. G-din Sreta i danas sa svojih 87 god. redovno dolazi u naš proizvodni pogon i sa istim neverovatnim žarom i ogromnom energijom priča o čokoladi, prenoseći svoje dragoceno iskustvo i znanje sticano školovanjem u Jugoslaviji i inostranstvu, a zatim dugogodišnjim radom u konditorskoj industriji. Tako smo svi u ART - IVAL-u , naši mladi tehnolozi i majstori čokolatijeri zahvaljujući našem čika Sreti, saznali TAJNU ČOKOLADE!Raditi sa čokoladom je naravno sladak i vrlo kreativan posao, možemo čak reći i umetnički. Mi znamo sve tajne čokolade od istorije njenog nastanka do...PREMIER (naša robna marka) čokoladnih proizvoda, koji nastaju dodavanjem i mešanjem različitih sastojaka, sirovina koji su u procesu proizvodnje posebno kontrolisani, analizirani i organoleptički ispitani definisan-im procesima. Naučiti kako probati svaku sirovinu, svaki gotov proizvod čokoladu, čokoladne praline, dražeje... i kako osetiti svaki njen sastojak je uobičajen način našeg rada. Nijedan čokoladni proizvod PREMIER ne može da izađe iz pogona, bez prethodne degustacije, to je kvalitet. Kada ste u svakodnevnom kontaktu sa čokoladom, kao što smo mi, to jednostavno postane deo vašeg življenja, neželimo da odolevamo čokoladi naprotiv, mi uživamo u njoj. Pretpostavljem da znate da čokolada podstiče lučenje hormona sreće (serotonina), možete zamisliti koliko je veselo u našem pogonu“ – uz osmeh nam priča Tatjana.

Vučićević Tatjana

Zanimalo nas je po čemu se to njihovi čokoladni proizvodi razlikuju od drugih, na šta nam je ponosna vlasnica rekla da su čokolatijeri, majstori čokolade, radnici u pogonu, većina za-poslenih u firmi preko 10 -15 godina, što je svakako dokaz ozbiljnosti i preduzeća i vlasnika. PREMIER proizvodi rađeni su sa dušom, a kada radite sa toliko ljubavi pritom uživate u tome, logičan sled je kvalitetan proizvod. Čokoladne praline, trufle, dražeje, čokolade, čokoladne figure,... se dva puta nedeljno odvoze u specijalizovane čokolaterije GALERIJE ČOKOLADE, otud svežina i punoća njihovih ukusa, a kupci to prepoznaju. Isto tako, znaju da mogu poseb-no naručiti lično, neki od proizvoda na kojima se ČOKOLADOM ispisuje poruka koju žele, što predstavlje poseban plezir. Nešto po čemu su čokolaterije „Galerije čokolade“ poznate je nadaleko čuveni „KRALJEVSKI DEZERT“, koji je jedinstven, ručno rađen proizvod vrhunskog kvaliteta, napravljen od dve vrste najfinije belgijske čokolade sa pastom od pečenog lešnika, bez dodataka aroma, boja, aditiva i sličnih sastojaka. KRALJEVSKI DEZERT je proizvod koji je napravljen od najkvalitetnijih sastojaka, proizvod o kojem se priča u gradu, po koji se vraćate više puta, a Tatjana sa ponosom naglašava da su ga čak slali i jednom kupcu u Dubajiu!

Srećni su oni koji u poslu spajaju lepo i korisno, a u ART – IVAL-u uspeli su da spoje lepo i lepo! Osim proizvodnjom čokolade, ova uspešna firma bavi se organizovanjem proslava dečijih Novih godina i maturskih večeri u hotelu Hyatt Regency Beograd. „Saradnja sa hote-lom Hyatt Regency traje već 24 godine. Kompletna organizacija dečijih novogodišnjih pred-stava sa podelom paketića i organizacija Maturskih balova, prvi je posao koji smo moj suprug Rade Vučićević i ja započeli još 1988.g kao ART agencija, koja je par godina kasnije prerasta u preduzeće. To predstavlja poseban segment u našem poslovanju, koji je razrađen do per-fekcije. U njemu učestvuje pored zaposlenih u Art-Ival-u, još oko 30 spoljnih saradnika, koji su takođe sa nama već duži niz godina kao kvalitetan tim koji traje. Za sve ove godine poslovan-ja, hvala Bogu, nismo imali niti jedan problem ili propust u organizaciji, uzmite u obzir da kroz Hyatt prođe nekoliko hiljada maturanata i još više dece tokom novogodišnjih praznika.“

novembar 2012 14

I mi smo se potrudili da saznamo tajnu čokolade, pa vam možemo preneti da pored Dražea (sa lešnikom, bademom, suvim grožđem, brusnicom, pirinčem...) koje su osnovni proizvod sa kojim su se prvo pojavili na tržištu, lideri su na Balkanu u proizvodnji čokoladnih dražea sa liker filovima od bejlisa, kafe, kapućina, rum kokosa, naranže itd. i Premier pralina „KING’s“ i „Pralina od srca“, koji su zastupljeni u svim trgovačkim lancima u Srbiji. ART – IVAL proiz-vodi preko 200 vrsta čokoladnih delicija koji se mogu naći, samo u našim specijalizovanim čokolaterijama Galerija čokolade u TC Mercator i na Obilićevom Vencu br.30. O planovima za budućnost, Tatjana kaže: „Podrška Aleksi i Ivani u daljem školovanju, osmišljavanje novih ukusa i čokoladnih kombinacija, otvaranje nove „Galerije čokolade“, povećanje izvoza Pre-mier proizvoda...“Za kraj, Tatjana poručuje: „Želim da vašim čitateljkama, naročito onim mlađim FRAJLAMA prenesem neke lične stavove i iskustva iz života, ono čime sam se ja rukovodila. Smatram da je pokretač života svakoga od nas, lični motiv i stav koji ne možemo naučiti, već ga moramo pronaći u sebi. Na prvom mestu je briga o svom zdravlju i zdravlju dragih nam ljudi! Sledi obrazovanje i stalna edukacija, kroz odabir posla koji vas čini srećnim i koji vas ispunjava.Sebe smatram ostvarenom ženom na svim, meni bitnim poljima, koja su se postepeno ni-zala i jedna druge dopunjavala. Moj motiv danas su deca Aleksa i Ivana i muž Rade, zatim roditelji, porodica i prijatelji. Dala sam smisao svom životu kroz veru u moje najbliže, u ljude iz okruženja, osećanje empatije, ljubav. Smatram, ako istu pružamo, biće nam uzvraćena što je neminovan životni ciklus. Mi smo bogati prijateljima. Sa istim ljudima delimo radost i tugu već godinama, druženje sa njima nam daje dodatnu snagu. Obavezno moram da pomenem moje FRAJLE iz detinjstva Veru i Radicu, naše priče uz kafu i čokoladu, poneku čašu dobrog vina...nema cenu! Čitanje i kupovina knjiga je jedna u nizu mojih interesovanja, kao i kuvanje kroz istraživanje i isprobavanje različitih svetskih kuhinja. Ne verujete? Pitajte moje prijatelje!Moj svaki dan ima smisao i nikada mi nije dosadno!

novembar 2012 16

“Ispravno” nameštena spavaća soba može imati veliki uticaj na to kako ćete spavati. Prijatna soba može čak eliminisati vaše probleme sa nesanicom i nekvalitetnim spavanjem. Jedan od načina da aranžirate raspored u sobi jeste da se povinujete principima Feng Šuia.

Feng Šui spavaća sobaPoenta Feng Šui spavaće sobe je da je učinite udobnom, prijatnom i punom pozitivne ener-gije. U tom slučaju Vam omogućava prijatan boravak, lepe trenutke, odmor i kvalitetan san. Saveti za udobnu spavaću sobu:

1. Odgovarajuća rasvetaIskoristite različite nivoe osvetljenja u sobi. Ako je moguće, koristite prekidač da regulišete jačinu svetla. Idealnu svetlost obezbeđuju sveće. Kada kupujete sveće, proverite da ne sadrže toksične supstance.

Za lepši san

2. Voda nije poželjnaStavite objekte koje sadrže vodu u druge prostorije, gde je tempo života aktivniji. Voda se smatra smetnjom u partnerskim odnosima jer gasi vatru. Ako imate akvarijum u spavaćoj sobi prekrijte ga tokom noći.

3. Redukujte elektromagnetna strujanjaUklonite TV, kompjuter i video rekorder iz sobe. Nekada čak i najobičniji elektronski sat može da izazove probleme sa snom. Zato ga stavite najmanje na dva metra udaljenosti od kreveta.

4. Uklonite ogledalaOgledalo u kom se vidi krevet i osoba u krevetu donosi nesreću. Može uzrokovati noćne more, uticati loše na depresivne ljude itd. Ako ne želite da uklonite iz sobe, možete ga kao i akvarijum, prekriti preko noći.

5. Koristite mirne bojePošto je princip Feng Šuia da spavaća soba omogućava miran san, koristite mirne, pastelne boje. U ovim bojama kupujte i nameštaj, tepihe, zavese i pokrivač za kervet.

6. Sa pažnjom birajte prizore koje ćete staviti na zidove spavaće sobePrizori i slike nose jaku energiju. Budite posebno oprezni koje prizore kačite iznad svoje glave, da ne budu tužni ili negativni. Naime, takvi prizori utiču na Vas i Vaš život svake noći. Stoga, učinite ih pozitivnim i umirujućim za duh.

7. Sva vrata spavaće sobe treba da su zatvorena noćuZatvorite sva vrata koja vode u Vašu sobu kao i vrata ormara.

8. Spavaća soba uvek treba da bude provetrenaPostarajte se da je vazduh u sobi uvek pun svežeg kiseonika. Svež vazduh je deo pozitivne energije. Možete koristiti i jonizator.

9. Spavaća soba treba da bude mesto odmoraRadna soba i soba za odmor nisu namenjene da budu u istom prostoru. Ako ne možete to da rešite drugačije, odvojite radni deo i krevet zavesomili nekom pregradom.

novembar 2012 18

10. Pozicija kreveta je izuzetno bitna.• Trebalo bi da postavite noćni stočić sa svake strane kreveta.• Prolaz do kreveta treba da bude prohodan sa svake strane.• Tri strane kreveta moraju biti otvorene• Nemojte spavati sa stopalima okrenutim vratima.• Kada ležite morate videti vrata tako da vam je momentalno uočljiva promena energije kada neko ušeta u sobu.

11. Krevet mora da bude udoban i izbalansiranKoristite prekrivače napravljene od prirodnih materijala. Dušektreba da bude kvalitetan, a jastuk da pruža dobru potporu glavi i kičmi.

tekst preuzet sa www.dormeo.rs

Designed by Fimolina

Bracelet Beige Flower

Većina dece svoj prvi zub dobije između petog i osmog meseca života. Važno je napomenuti da se, kad god oni izrasli, prvi zubići moraju redovno prati.

Nekada se dešava da se odmah po rođenju jave tvorevine slične zubima. U stvari, radi se o orožalim zaostacima tkiva, iz kojih se razvijaju zubne klice. Ti, takozvani predmlečni zubi, mogu da predstavljaju opasnost po bebu - jer nisu vezani za kost i lako ispadaju (znatno se klate), pa bebica može da ih udahne, što uzrokuje posledice opasne po život.

novembar 2012 20

Smatra se da je pojava prvih zuba pre četvrtog meseca prerano, a posle dvanaestog zakasnelo nicanje. Inače, vreme nicanja je individualno (veo-ma se razlikuje od jednog deteta do drugog), pa ne treba brinuti ako se kod mališana ne pojave mlečni zubi pre prvog rođendana.

Prvi zubići

Kad god se jave tvorevine slične zubima u prvih nekoliko meseci (do četvrtog), najsigurnije je da ih pogleda specijalista dečji stomatolog i proceni o čemu se radi. Ako to nisu pravi mlečni zubi, onda moraju da se izvade.

Kod mlečnih zuba često nema pravilnos-ti prilikom nicanja, ali se najčešće prvo pojavljuju donji, pa gornji sekutići, a za-tim bočni zubi. Oko prvog rođendana je najčešće vidljivo oko osam zubića, a sa dve ipo do tri godine dete ima 20 mlečnih zubića.

Deca različito reaguju na izbijanje zubića. Neke bebe neće ni osetiti rast prvog zuba, ali je taj proces često praćen uznemirenošću deteta, lokalnom osetljivošću i pojačanim lučenjem pljuvačke, a dete stalno stavlja predmete u usta. Takođe je moguć i smanjen apetit, pojava crvenila na obrazima, loš san, a ponekad i osip po telu.

novembar 2012 22

Nisu tačne tvrdnje da nicanje mlečnih zuba prati visoka telesna temperatura (preko 38 stepeni) i proliv. Ako se to desi, neophodno je da pedijatar postavi pravu dijag-nozu, kako se u početnom stadijumu ne bi previdela ozbiljnija oboljenja.

• Nešto hladno i tvrdo za žvakanje ublažiće osećaj zategnutosti u ustima. Bebe često vole ohlađene, ali ne i zamrznute igračke za glodanje.• Nežna masaža vrhova bebinih nožnih prstića - tamo se nalaze refleksne zone vilice.• Upaljenim desnima pomaže čaj od kamilice ili žalfije, odnosno odgovarajuća tink-tura koja se higijenskim štapićem nanosi na nabubrele desni.

tekst preuzet sa www.yumama.com

Sam naziv Ajur-veda znači „nauka o životu“. Čaraka definiše ajurvedu na sledeći način : „Ajur - veda je nauka koja opisuje povoljna i nepovoljna, a takođe i srećna i nesrećna stanja života, zajedno sa onim što je dobro i loše za život, mere za njihovo dostizanje kao i sam život“. Princip biološke individualnosti zauzima centralno mesto u ajurved-skoj dijagnozi i terapiji.

Ajur - veda

Ajur-veda naglašava lične faktore bolesnika, a posebno neravnotežu koja nastaje usled narušavanja homeostaze ili imunološkog mehanizma kao osnovne faktore u etiologiji bolesti. Važnu ulogu igraju mentalni i emo-tivni faktori, za koje se smatra da su kritični za razvoj ovih neravnoteža.

Kod pregleda pacijenta, lekar uvežban u ajur-vedi uzima u obzir prisutnu patologiju a takođe i konstelaciju jedinstvenih psihofizioloških osobina koje čine tu osobu. Prema ajur-vedi, tri nesvodljiva fiziološka principa koji se zovu doše, regulišu različite funkcije duha i tela. Na sanskritu, tri doše se zovu vata, pita i kapha.

U vreme rođenja svako dobija neke vrednosti od sve tri doše, ali tačna proporcija varira od čoveka do čoveka. Ova proporcija određuje psihofiziološki tip. Postoji 10 klasičnih tipova dobijenih kombinacijom tri doše.

Tri doše su dalje podeljene u brojne subdoše koje su smeštene u određenim delovima tela i imaju određene funkcije. Neravnoteža doša i subdoša narušava normalne funkcije i odgo-vorna je za razne bolesti. Pošto različiti pod-tipovi doša i njihovih kombinacija utiču na različite organe i sisteme organa, lekar može da poveže ajurvedsku dijagnozu sa klasifikaci-jom bolesti u alopatskoj medicini.

novembar 2012 24

Vata doša predstavlja kretanje i tok. Fiziološki, ona reguliše disanje, cirkulaciju i neuromusku-larnu aktivnost. Neravnoteža vate stvara bolesti nervnog sistema, hronični bol, srčane aritmije, reumatične probleme, konstipaciju, anksioznost, nesanicu.

Pita doša upravlja svim metaboličkim pro-cesima, razmenom energije i varenjem. Neravnoteže pite stvaraju čir na želucu, vi-sok krvni pritisak, upalne bolesti creva, kožne bolesti i alergijske reakcije. Neravnoteže pite su odgovorne za bes, zavist i ljubomoru.

Kapha doša predstavlja strukturu, koheziju i ravnotežu fluida. Neravnoteže kaphe stvaraju bolesti respiratornog sistema, sinusitis, di-jabetes, gojaznost, arterosklerozu i tumore. Neravnoteže kaphe takođe su odgovorne za osećanja vezanosti i pohlepe.

Poznavanje psihofiziološkog tipa može pomoći alopatskom lekaru da odredi postojeće neravnoteže i predvidi rizik od budućih bolesti. Lekar povezuje oboje – ajurvedske i alopatske nalaze i zatim razvija tretman ili plan preven-cije integrišući oba modela.

Ajur-veda je postojala oduvek i uvek će pos-tojati. Ona je nerođena, neumiruća, večna i uvek savremena. To je istovremeno i najs-tarije i najmodernije znanje u svakoj epohi. Ajur-veda nepogrešivo prepoznaje obrasce delovanja prirode na najsuptilnijem – kvant-nom nivou i pruža svakome mogućnost da se prilagodi promenama u funkcionisanju pri-rode. Te promene ne obuhvataju samo doba dana, sezone ili godine, već i mnogo veća vremenska razdoblja koja se mere stotinama hiljada godina (u vedi – juge).

Zahvaljujući tome, ajurvedsko znanje je uvek savremeno i uvek drži korak sa vremenom. Drevni mudraci su spoznali da je čovek mini-jaturna replika univerzuma – mikrokosmos. Sve što postoji u univerzumu, postoji i u čoveku. Dugovečnost, inteligencija, zdravlje i sposobnosti ljudi menjali su se tokom epo-ha, u zavisnosti od toga koji setovi prirodnih zakona preovladavaju u kojoj epohi. Kako se menja univerzum, tako se menja i čovek – minijaturni univerzum.

Ajur-veda je pouzdan i nepogrešiv vodič kroz sve bezbrojne promene u svim vremenima – prošlom, sadašnjem i budućem.Ovo je najbolje izraženo aforizmom iz Čaraka samhite:„Kao što je toplota bliska vatri, tako je ajur-veda bliska životu“.

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012Story of a Ballerina

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje,

svetli tonovi i prozirne strukture. www.passage.rs

Kada se rodite kao dete poznatog scenariste (Gordan Mihić) i popularne glumice (Vera Čukić), prosto je neizbežno da gluma, film i muzika postanu deo vašeg života.

Počela je da glumi sa devet godina, a balet i klavir samo su joj pomogli da ostvari uloge i u pozorištu, posebno u mjuziklima.

Poslednjih godina, otkrila je još jednu svoju ljubav, pisanje, što je rezultiralo objav-ljivanjem dva romana i kolumnama u Politici.

Uspešno vodi producentsku kuću Horizont, ispre koje potpisuje nekoliko uspešnih fil-mova, koji su učestvovali na domaćim i međunarodnim festivalima.

ĆASKANJE

Ivana Mihić

novembar 2012 28

FRAJLA: Svoju prvu ulogu ostvarili ste još kao devojčica. Očekujući nastavak serije „Vojna akademija“, gledamo Vas u reprizi prvog dela ove serije. Kako se osećate u ul-ozi majke, koja više liči na sestru mladog, problematičnog pitomca?IVANA: Emilija Stošić se veoma mlada udala za dosta starijeg čoveka. Veoma mlada je i rodila sina a mlada se i razvela. Ona je usamljena i nesrećna žena koja ne zna kako da se izbori sa svojom samoćom, osećanjem napuštenosti i uzaludnosti. Ona traži pomoć u alkoholu i novcu i gotovo da ne vidi svoje dete i njegovu usamljenost. Ona nije nimalo jednosmerna ličnost što me je najviše i privuklo da igram ovaj lik.FRAJLA: Film i gluma su u Vašem životu prisutni od samog početka. Otac dramski pisac i scenarista, majka glumica... Da li imate osećaj da Vam je gluma bila suđena?IVANA: Oduvek sam želela da se bavim glumom i priželjkivala da se nađem na pozorišnoj sceni. Iz te potrebe sam sa de-vet godina upisala baletsku školu „Lujo Davičo” i završila osnovno četvorogodišnje baletsko obrazovanje, a često sam organ-izovala, u dvorištu zgrade u kojoj smo živeli pozorišne predstave koje su uglavnom gledali naši roditelji i prijatelji. Naplaćivali smo i ulaznice koje su nam posle služile za džeparac. Organizacijom tih predstavica sam zapravo najavila i sklonost ka profesiji kojom sam se takođe kasnije bavila a to je produkcija. Sve pomenuto je uticalo na to da moji roditelji nisu nimalo bili začuđeni što sam odabrala Fakultet dramskih umet-nosti i, pre svega glumu - za svoj osnovni poziv.

novembar 2012 30

FRAJLA: Dotakli ste HORIZONT... Vaša produkcijska kuća, koja nosi ovo ime, u okviru koje ste realizovali filmove kao što su „Kupi mi Eliota“, „Mehanizam“, „Ona voli Zvezdu“, ,,Siroti mali hrčki’’ itd, pred-stavlja još jedan veliki izazov. Kako ste se našli u tim vodama i kako „plivate“?IVANA: Trudim se da svoj život ispunim i raznoliko ga obogatim. Imam mnogo in-teresovanja koja me svakodnevno gone da iznova istražujem. Nova saznanja ne-minovno otvaraju nove puteve i nove mogućnosti, a znanje, promišljenost i iskustvo jačaju smelost da se usudite da tim putevima krenete. Zadovoljna sam dosadašnjim svojim ra-dom kao producent. Filmovi koje sam pro-ducirala učestvovali su na oko šezdeset međunarodnih festivala, debitovalo je u tim projektima preko trideset autora i glumaca na šta sam posebno ponosna, umetnici su u tim projektima osvajali značajna priznanja, zaposleno je bilo više stotina ljudi, dobila sam niz domaćih i stranih priznanja i za glumu i za produkci-ju... To je bio i najnaporniji period u mom životu.Imala sam samo dvadeset pet godina kada sam osnovala firmu i to u surovo i nestabilno vreme krajem devedesetih godina kada su uslovi za posao koji sam odabrala bili gotovo nemogući. Mnogo napora, energije, volje, vere i snage dala sam tim projektima. U to vreme glumci i autori koji su se bavili filmskom produk-cijom, doprineli su opstanku naše kin-ematografije. Srećna sam što sam deo te grupe ljudi.

FRAJLA: Pored glume i uloga u filmovima i pozorištu, poslednjih godina imamo priliku da čitamo Vašu kolumnu, ali i ro-mane „Moj jedini život“ i „Led“. Šta Vas je motivisalo da nam se obratite i na ovaj način?

IVANA: Od decembra 2008.godine pišem mesečne kolumne za dnevne novine „Politika“, a izdavačka kuća „Plato“ ob-javila je prošle godine zbirku odabranih kolumni pod nazivom „Jednostavni lju-di“ za koju je predgovor napisao izuzetni pisac David Albaharu, što mi predstavlja posebnu čast. U izdavačkoj kući Laguna objavljen mi je prvi roman „Moj jedini život“ koji već ima tri izdanja, kao i roman „Led“ koji je dve godine za redom ulazio u 20 najčitanijih knjiga u Narodnim bibli-otekama u Srbiji, a 2010.godine ušao u 5 najotkupljivanijih knjiga od strane Narod-nih biblioteka na konkursu Ministarstva kulture Srbije. Taj roman je dramatična ispovest četrdesetpetogodišnjeg arhitekte Justina Arsenića koji se sredinom devede-setih godina iselio iz Srbije u Čikago, i koji se sada suočava sa onim tipičnim emi-grantskim osećanjem, citiraću jednu nje-govu rečenicu: „Živim u tuđini – tuđ život, a pitanje je da li bih i u svojini živeo svoj.“ Roman je i priča o suočavanju sa samim sobom, o strastima i previranjima, o iskon-skom bolu, o autodestrukciji kao posledici ... To je priča i o svim onim mladim ljudima koji su u vremenima ekonomskih stran-putica, nedefinisanih revolucija, strašnih političkih grešaka pokušali da svoj životni put nastave na nekom drugom mestu, nadajući se da će tamo pronaći sreću. Teme mojih romana su otuđenje, usam-ljenost i potreba i potraga za ljubavlju. Pišem „očima, ušima, srcem i dušom“ to jest, posmatram svet i dešavanja oko sebe, osluškujem ga, osećam i pokušavam da ra-zumem. Otuda moja potreba za pisanjem.

FRAJLA: Kada i gde ćemo Vas ponovo gle-dati? Kakvi su Vam planovi za budućnost?IVANA: Početkom sledeće godine kreće snimanje nastavka serije „Vojna akadem-ija“. Dobila sam i poziv vrsnog reditelja Marka Marinkovića, sa kojim sam već sar-adjivala i kao glumica u seriji „Moj rođak sa sela“ i kao producent, za ulogu u novoj seriji RTS-a „Ognjište“ , čemu se posebno radujem jer je u pitanju vrlo kompleksan i izazovan lik za mene kao glumicu, ali i projekat u celini koji će imati sedamdeset i osam epizoda.FRAJLA: Poruka za čitateljke magazina FRAJLA...?IVANA: Živite svaki dan kao da je jedini!

novembar 2012 32

FRAJLA: Šta Ivana radi kada ne radi?IVANA: Volim da sam sa prijateljima. Volim druženje. Imam dosta prijatelja i iz detin-jstva što je dragoceno, ali i stvaram nova poznanstva i često pokušavam da u nji-ma pronađem i odnegujem prijateljstvo. Takođe, uživam u boravku u prirodi, u ga-jenju cveća, kreativnosti u pripremanju hrane, u igri sa mojim mačkom Hirom… Naravno u čitanju knjiga, slušanju muzike, gledanju dobrih filmova…i kad god je to moguće, putovanjima

Crveni, žuti i zeleni... Ne, ne govorimo o svetlima na semaforu, već o grejpfrutu! Vitaminski sastav grejpfruta je jedinstven. Jedan grejpfrut obezbeđuje dnevne doze vitamina C koje su ljudskom organizmu potrebne. Vitamin C pomaže lju-dima u prevenciji od prehlade i gripa, usporava starenje i dobar je za ten i kožu.

Crveni, žuti i zeleni... Ne, ne govorimo o svetlima na semaforu, već o grejpfrutu! Vitaminski sastav grejpfruta je jedinstven. Jedan grejpfrut obezbeđuje dnevne doze vitamina C koje su ljudskom organizmu potrebne. Vitamin C pomaže ljudima u pre-venciji od prehlade i gripa, usporava staren-je i dobar je za ten i kožu.

Pored toga, grejpfrut je dobar izvor kalijum permanganata koji se bori protiv zamora i nesanice, i vitamina D koji je neophodan za decu i starije osobe. Grejpfrut sadrži pek-tin koji uklanja holesterol iz organizma i poboljšava metabolizam.

Takođe sadrži likopen, element koji se bori protiv toksina i pomaže ljudima da se štite od zagađenog okruženja.

Grejpfrut je takođe veoma popularan kod onih koji vode računa o obliku tela. Čak i četvrtina grejpfruta nakon obroka sagori polovinu kalorija konzumiranih za vreme obroka. Zbog toga se preporučuje gojaznim ljudima da jedu više grejpfruta.

Kilogram grejpfruta sadrži samo 90 ka-lorija, tako da ovo voće ne može nikako da goji. Među ostalim agrumima, grejpfrut je poznat kao manje alergen.

Gorak, a sladak

novembar 2012 34

Pojedite pola grejpa sa šećerom u prahu ujutru da biste se osećali aktivno i sveže tokom celog dana. Veruje se da je ovo voće izvor pozitivne energije.Pritom je važno znati da providna gorka kora koja pokriva srž grejpfruta sadrži većinu zdravih sasto-jaka. Dakle, ne bacajte tu tanku koricu ako nameravate da konzumirate što je više vi-tamina moguće. Kora grejpa je takođe do-bra i može se koristiti čak i umesto nekih lekova.

Polovina grejpfruta pečena sa šećerom i cimetom u rerni je savršen tretman pro-tiv stresa i depresije. Ljudi koji imaju slabu kiselost želuca treba da piju 200-250ml soka od grejpfruta dva ili tri puta dnevno.Grejpfrut je takođe dobar za pacijente koji boluju od hipertenzije i kardiovaskularnih oboljenja. Takvim pacijentima je propisano da jedu jedan grejpfrut na prazan stomak svakog jutra, kao i nekoliko puta u toku dana.

Zbog visokog sadržaja vitamina, grejpfrut se često koristi kao domaća kozmetika. Maske od grejpfruta pružaju vlagu koži. Takođe sprečavaju bore. Dodajte koru grejpfruta kupki da biste se opustili, osvežili i učinili kožu mekom i elastičnom. Utrljajte koru od grejpfruta na kožu ruku, izmasirajte, a za-tim namažite kremom za ruke. Postupak će omekšati kožu, a ojačati nokte.Ipak, i pored svih ovih korisnih dejstava, treba znati još nešto.

Ako redovno pijete sok od grepjfruta, tre-balo bi da se posavetujete sa lekarom ili far-maceutom o tome da li grejpfrut ima uti-caj na neki od lekova koji uzimate, ali i ako od lekova koje koristite osećate neprijatno neželjeno dejstvo. Sok od grejpfruta sadrži hemikalije koje mogu izazvati enzime da naruše efekat pojedinih lekova u crevima. Kada se lek ne razgradi pravilno u crevima, može ga biti previše u krvi, a to povećava šanse za neželjena dejstva tog leka. Hemi-kalije koje se nalaze u soku od grejpfruta takođe mogu uzrokovati da u krvi nema do-voljno leka, čime se dejstvo leka ublažava.

delovi teksta preuzeti sa www.tt-group.neti www.krstarica.com

Oggy Art Style

Čarape, čarapice...

Ukoliko i niste sigurni koje čarape sa čim da kombinujete ispoljite svoju kreativnost njihovim odabirom. Mogu bojom da odudaraju, ali ako iskazuju stanje vašeg duha slobodno se poigra-jte. Čarape obično nisu baš u centru pažnje, jer su najčešće prekrivene cipelama, haljinama ili pantalona.

Možete izabrati fine najlonke, kao i tople, pletene vunene čarape, zavisno od vašeg ukusa, želja i odeći koju imate. Iako su moderne sve vrste čarapa, od onih kraćih, koje izviruju iz članaka, najpopularnije će biti one do i preko kolena.

Zato nisu jako važan deo u ormaru jer se ne vide. Ali, sada sa ovim novim trendom čarape imaju veoma važnu ulogu. One su vidljive i naglašavaju outfit i privlače pozitivnu pažnju. S obzirom da su haljine i suknje veoma popularne ove jeseni i zime taj trend dolazi u potpunosti do izražaja. Teksture i dužina modernih čarapa su veoma različite.

Trendi čarape su prijatne, udobne i šik, uz veliku sposobnost transformacije nekog outfita bez previše muke. Teksture i dužina modernih čarapa su veoma različite. Možete izabrati fine na-jlonke, kao i tople, pletene vunene čarape, zavisno od vašeg ukusa, želja i odeći koju imate.

novembar 2012 38

Iako su moderne sve vrste čarapa, od onih kraćih, koje izviruju iz članaka, najpopularnije će biti one do i preko kolena. A kao i kod svakog modnog trenda i za ovaj postoje pravila kako ga nositi.Evo kako biste trebali nositi čarape ove sezone.

1. Čarape do ili preko kolena nosite ispod visokih čizama, dodajući tako ekstra topline ispod i malo boje iznad vaše čizme. U redu je da čarape izviruju iz čizmi, samo se pobrinite da su uklopljene sa ostatkom vaše odeće.2. Čarape do ili preko kolena nosite sa kratkim haljinama, pantalonama i suknjama, ali se pobrinite da u tom slučaju odeća ne “nadvlada” čarape – stvarajući tako veliku zbrku. Rub odeće ne bi trebao ići ispod sredine vaših butina.3. Čarape do ili preko kolena nosite na cipele ili čizme sa visokom petom, bilo da su one ot-vorene ili zatvorene na prstima.4. Eksperimentišite sa čarapama do ili preko kolena i helankama. Obucite poluprovidne helanke i na njih stavite čarape – čime ćete dobiti na slojevitosti i zanimljivosti.5. Bilo da imate mršavije ili jače noge, ovaj trend će vam odgovarati. Ako imate jače butine odlučite se za čarape do kolena kako bi butine izgledale tanje, a ako imate tanje butine nos-ite čarape iznad kolena kako biste ih istakli. Isprobajte oba looka, kako biste videli koji vam bolje odgovara.

Pre i Posle...

Drage frajle, učestvujte u našoj novoj akciji - PRE I POSLE. Ako želite da vas eksperti posavetuju kakva frizura i šminka vam odgovaraju, prijavite se! U ovom broju, naša mlada čitateljka Teodora Ivković zamolila nas je za savet, kakav bi joj stajling odgo-varao za jednu svečanu priliku. Ovoga puta, Lidija Gmijović se pojavila u dvostrukoj ulozi, frizera i šminkera, i Teodora je vrlo brzo bila spremna za svečani izlazak. Nakon transformacije, Teodra nam je rekla: “Dopada mi se i frizura i šminka! Nisam ni san-jala da od kose ove dužine može da se napravi tako zanimljiva frizura!”

Ako i vi želite da prođete kroz ovakav tretman, pošaljite e-mail sa svojim podacima na adresu:

mstanimirov@frajla-magazin.com

Kako savršeno razbarušiti kosu? Kako odabrati prave pramenove? Kako do volumena? Postoji li neko pravilo o kombinovanju boje očiju i boje kose?... Samo su neke od vječnih dilema koje sva-kodnevno možemo čuti u razgovorima… Pa žena, naravno.Svaki muškarac želi pored sebe imati zgodnu, lijepu, pametnu djevojku. I ne manje bitno, djevo-jku uredne frizure. Ali, kad briga oko kose njoj postane opsesija…“Ženska frizura? A, da, znam ja dosta o ženskim frizurama!” Ako je tema “Women hair style”, ovakva će biti reakcija skoro svakog muškarca koji iza sebe ima makar jednu kraću vezu… Pa sa ženom, svakako. A kako i ne bi, kad posle svakog njenog odlaska kod frizera, provedemo po ne-koliko sati diskutujući o novoj frizuri. Bilo da je skratila dužinu kose za 10cm, ili samo izravnala krajeve. Evo jednog dijela takvog razgovora (iz ličnog iskustva):- “Ljubavi, vidi šta mi je napravila od kose!! Lijepo sam joj rekla da mi šiške skrati samo milimetar, a vidi šta mi je napravila od njih!”Pokušavam da uočim promjenu na tim šiškama… Ne vri-jedi. Zakleo bih se da ih uopšte nije ni kratila!- “Nikad više neću otići kod te kučke!”Nastavljamo šetnju, njena priča o frizuri se ne privodi kraju… U susret nam idu dva muškarca koja fizionomi-jom jako podsjećaju na Arnolda Švarcenegera. Slučajno je jedan zakači ramenom. Ona se okreće prema njima: - “Pazi kuda ideš, svinjo debela!!!”Jedan od dvojnika gore pomenutog me zgrabi za rukav:- “Dečko, pripazi malo na svoju devojčicu!”Uh, koja grdosija… Jedva izvukoh živu glavu, pomišljam. Kad njen glas:- “Tebe uopšte ne zanima šta ja pričam! Nisi ni primijetio da sam se ošišala!”

IZ MUSKOG UGLA

by Dusan Boskovic

NJENA NOVA FRIZURA

,

, ,,

,

Kao da niste zadovoljne dok ne nadjete ne-koga kome se neće svidjeti. Onda najednom dođete do Madonine slike iz mlađih dana, kažete kako ima fenomenalnu frizuru, i kako bi i vama to odlično stajalo. Pođete sa slikom kod frizera… Vraćete se. Zvono na vratima. Očekujemo Madonu. Otvaramo… Angela Merkel! Sa uzbuđenim osmjehom na licu, koji bi trebalo da nas pita- sviđa ti se!?!Naravno, iskustvo nam govori da ne treba la-gati…- “Pobogu, šta si to uradila sa kosom!?!”- “Znala sam! Šta god da uradim sa njom, ne valja!”Muškarci odlučuju da ubuduće prećute većinu sličnih situacija. Što su žene prevele- nije ga briga!Drage dame, ja lično mislim da ste svojoj jačoj polovini najprivlačnije ujutru, kad se tek probudite, i kad ste potpuno prirodne. Uostalom, svakom muškarcu je mnogo bitniji miris vaše kose od njenog izgleda…

Negdje sam došao do podatka da žene u prosjeku provedu minimum po 1 sat, svakog dana, ispred ogledala. Što je nekih 15 dana na godišnjem nivou…?! Sad, mnoge od vas će reći:- Da, ali mi se u tih sat vremena našminkamo, napuderišemo, izlakiramo nokte, sredimo fri-zuru…”Istina! Ali, šta ako vam kažem još da su oko 50% žena koje su učestvovale u anketi udate žene, koje imaju djecu, i koje većinom dnevno ne provedu ni 10 minuta pred ogledalcem…?Šta sve može da se uradi za 30 dana!Vidite, ako je stvarno istina da vi većinu prom-jena na sebi zapravo radite zbog muškarca… Zašto onda nikad nas ne pitate šta bi nam se svidjelo?Neću reći da nam nije bitno, ali iskreno, mi većinu vaših minijaturnih promjena na frizuri čak i ne primijetimo. Kod onih velikih prom-jena, ako nam se svide, onda tražite još ljudi od kojih ćete čuti mišljenje...

FRAJLA sa naslovne strane

AKO MISLITE DA JE BAŠ Kristina Senić NAJ-FRAJLA,

GLASAJTE !!!

KLIKNITE OVDE I BIĆETE PREBAČENI NA STRANICU ZA GLASANJE. Ako vam bude traženo odobrenje za prelazak na stranicu, kliknite Allow.

Broj glasova sa jedne IP adrese nije ograničen. SAMO GLASOVI UPISANI PREKO OVE STRANICE SE RAČUNAJU!!!

Naša druga polufinalistkinja je Kristina Senić

FRAJLA tim: Foto: Aleksandar Avramesku

Frizura: Lidija GmijovićMake-up: Mirjana Škorić

Detalji i šeširi: Ljiljana Ananijev

Feniks je po egipatskoj mitologiji sveto mitološko biće koje je u obliku vatrene ptice. Govori se da živi 500, 1461 ili 12594 godina , Feniks je muška ptica crveno-zlatne boje. Nakon kraja životnog kruga feniks izgori, a iz pepela nastane mladi feniks. Tamo se zvala „boinu“ (čaplja), a kako je boravila uz močvare, stari Egipćani su smatrali da je rođena iz vode, na koju su gle-dali kao na prapočetni element, i to sama od sebe, slično kao što se samo od sebe, prema njihovim shvatanjima, rodilo i sunce. Povezivanjem tih elemenata nastalo je verovanje da je ta ptica jedno od otelotvorenja sunca koje nakon vladanja svetom umire i uvek se iznova rađa, pojavljujući se u blještavoj svetlosti zore. U složenim egipatskim shvatanjima vlast sunca (a tako i kralja, čak i umrlog) obnavljala se u tridesetogodišnjim ciklusima, koji su simbolizovali ljudski vek. Iz boinua razvio se feniks Grka i Rimljana. Smatrali su ga pticom koja je imala čudesnu moć da se svakih pet stotina godina u svom gnezdu spali, a iz pepela ustaje podmlađena za novi život. Neki opisuju feniksa kao pticu veličine orla; jednu polovinu tela čini orao a drugu polovinu fazan. Drugi kažu da feniks nalikuje čaplji, a treči da je ona zbir najlepših delova tela svih ptica sveta.

Iz pepela...

Njeno ime potiče od grčke reči koja označava crvenu boju, jer se feniks vezuje za vatru i sunce. Opisan je kao zlatna ili šarena ptica. Neki kažu da feniks nikada ne jede. Drugi kažu da on samo pije jutarnju rosu. Mnogi veruju da ova ptica živi sama u Arabiji ili Etiopiji. Kada se bliži kraj njenom životnom ciklusu, feniks skuplja aromatične trave, drvo i začine iz celoga sveta od kojih će načiniti za sebe lomaču ili gnezdo. Sedeći na gnezdu, on bi zapalio vatru mašući krilima ili uz pomoć sunčevih zraka. Kada nje-govo staro telo sagori, feniks se ponovo rađa iz crva, svoje koštane srži ili iz jajeta koje bi os-talo u pepelu, pa bi zatim ponovo krenuo na svoj životni put od sledećih pet stotina godina. Prema nekim legendama, ponovno rođeni feniks bi poneo svoje stare kosti u Heliopolis, grad sunca u Egiptu, gde bi ove bile sahranjene praćene specijalnim pogrebnim ritualima. Po jevrejskoj legendi feniksovo ime je milkam. Prema tradiciji, pošto je Eva pojela zabranjeno voće, postala je ljubomorna na besmrtnost i čestitost drugih stvorenja u vrtu. Zbog toga je nagovorila sve životinje iz vrta da pojedu voćku sa zabranjenog drveta kako bi je pratile u njenom padu, sve je uspela da nagovori osim feniksa. Bog je nagradio feniksa tako što mu je dao utvrđeni grad gde će živeti u velikom miru sledećih 1000 godina.

novembar 2012 46

Kineska ptica feng-huang je najverovatnije ista ptica kao i feniks. Ona je napravljena od svih najpoželjnijih delova svih ovozemaljskih stvorenja: vrata zmije, glave ždrala, zmajevih pruga, repa ribe, oklopa kornjače, lastinog grkljana i petlovog kljuna. Ova ptica se može vi-deti samo u mirnim i blagorodnim vremenima. Ponekad je prikazivana sa vatrenom loptom predstavljajući tako vezu sa suncem. To je carska ptica i naziva se skerletnom pticom. Feng-huang živi u kraljevstvu mudrih koje se nalazi negde u istočnoj Kini. On pije najčistiju vodu i jede samo bambus. Kad god on zapeva, svi pevci sveta se pridruže njegovoj pesmi. Nje-gova koštana srž se smatra svetom hranom. Ova ptica je zaštitnica kineskih vladara. Mužjak feng-huang simboliše sreću, a ženka feng-huang predstavlja caricu. Par feng-huangova sim-bolizuje bračno blaženstvo. Pri začeću, ova izuzetna ptica daruje dušu embrionu u majčinoj utrobi. Taoisti su je zvali „cinober pticom“.Na mnogim mestima će se naći ptica feniks kako

U mnogim zemljama se verovalo da u jednom vremenu živi samo jedan feniks. On se rađa sam od sebe i ne prati prirodne zakone reprodukcije. U srednjem veku se verovalo da feniks vaskrsava iz mrtvih posle tri dana. Još jedna osobina mu je da pomoću suza može izliječiti bilo kakvu ranu. Feniks simbolizuje ponovno rođenje, nadu, čestitost, brak, veru, postoja-nost, leto, večnost, besmrtnost, i svetlost. On je predstava kosmičke vatre iz koje je svet stvoren i u kojoj će skončati. . Rimljani su oslikavali lik feniksa na novčićima i medaljama kao znak njihove želje da rimsko carstvo traje večno. U ruskoj folklori feniks je poznat isto kao žar ptica.

novembar 2012 48

Modna jesen, posle uzbudljivih najava i velikih očekivanja još uvek traje i ne razočarava. Lukuzni imidž je gde god da pogledate u centru pažnje, pa je jedino logično da i trend-ovi u lepoti isprate ovo novo modno pravilo. Ove jeseni biće aktuelne zemljane, jesen-je nijanse. Njima ćete istaći vaše usne, oči, crte lica, a opet izgledati prirodno i sveže.Bordo, trula višnja i crno vino suvereno vladaju, kako na noktima, tako i na usnama i kao podtonovi u rumenilu i odsjaji na kosi. Postoji čitava paleta nijansi od crvene do tamne trule višnje koja podseća na crnu.Nanesite ruž prvo četkicom, pa direktno iz stika. Usne se često prelivaju iz jedne ni-janse u drugu, tako da po obodima bude tamnije crvena, a u sredini se pretapa u svetliju nijansu ruža. Na taj način će vaša boja biti upečatljivija. Na obraze nanesete bronzer ili rumenilo u toploj nijansi kako vam ten ne bi izgledao previše bledo. Za-menite crne ajlajnere i tamne senke nežnijim smeđim i bež nijansama. Oči uokvirite smeđom olovkom, a senku u bakarnoj ili smeđoj nijansi nanesite duž linije oka, sve do pregiba kapka.

Mini saveti za lepotu

Šminka za jesen

Zelena senka za oči- ova nijansa je veoma bogata i seksi. Senku u zelenoj boji možete da nanesete celom dužinom kapka, a na kraju četkicom produžite liniju senke kako biste dobili zavodljivi pogled.

Kobalt-plava mascara - ovom maskarom postićićete fenomenalan efekat. Bićete moderni i šik, drugačiji od ostalih. Nanestite nekoliko slojeva maskare i na gornje i na donje trepavice, a po želji možete uokviriti oči olovkom ove nijanse.Ružičasti obrazi - ove jeseni u modi su prirodno rumeni obrazi koji su tako romantični. Za ovakav efekat koristite kremasta rumenila.

novembar 2012 50

Zlatne nijanse- Njima ćete pokazati svoju nežniju stranu. Nanesite zlaćane nijanse na obra-zima i očima. Istaknite oči zlatnim alajnerom, koji ćete upotpuniti nežnom belo-zlatnom senkom. Kada je u pitanju rumenilo birajte ga prema svom tenu. Dame sa svetlijim tenom treba da koriste bež-zlatne nijanse, a one sa tamnijim tenom bronzane nijanse.

Nokti su kratki i uredni, taman toliko da sve nijanse tamno cvenog laka zablistaju. Alternativa večnoj crvenoj je isključivo nude. Prozračna koža, mat usne i neutralni nokti- šminkeri kao da su rekli ili-ili. Zato, prsti će vam izgledati beskrajno dugi, usne senzualne i nežne, a lice će sijati uz proizvode sa sedefastom ili bisernom teksturom.

Izvor: SML i rasina.net

Pokret za ljudska prava

novembar 2012 52

Roza Parks je bila afroamerička aktivistkinja za ljudska prava i krojačica koju je američki Kongres proglasio „majkom modernog Pokreta za ljudska prava“.

Rođena je 4. februara 1913. u Taskigiju, u Alabami. Roza Parks je postala poznata kada je 1. decembra 1955. godine odbila da na zahtev vozača autobusa ustupi svoje mesto belom putniku. Njeno hapšenje i nakon toga suđenje zbog građanske neposlušnosti imalo je za posledicu bojkot autobuskog saobraćaja u Montgomeriju, tj. jedan od najvećih i najuspješnijih masovnih pokreta protiv rasne segregacije u istoriji, koji je Martina Lutera Kinga Juniora, jednog od organizatora bojkota, promovisao u vođu Pokreta za ljudska prava. Uloga Roze Parks u američkoj istoriji pridonela joj je status ikone u američkoj kulturi, a njeni postupci dali su legalitet pokretu za ljudska prava širom sveta.

Pod takozvanim zakonom Džima Krova, crnci i belci na američkom jugu bili su odvojeni skoro u svakom aspektu života, uključujući i javni prevoz. Autobuska

i železnička preduzeća nisu prevozila putnike posebno, nego su postojala tačno određena mesta za crne, odnosno bele putnike. Međutim, crnoj deci Juga nije bio dostupan nikakav oblik školskog autobuskog prevoza. Parksova se sećala odlaska u osnovnu školu u Pajn Levelu, gde su školski autobusi prevozili belu decu do njihove nove škole, a crna deca su morala da pešače. „Mogla sam da gledam autobus kako prolazi svaki dan. Ali je to za mene bio način života; nismo imali drugog izbora nego da prihvatimo to kao nešto uobičajeno. Autobus je bio jedna od prvih stvari kada sam spoznala da postoji svet belaca i svet crnaca.“

Usprkos najranijim sećanjima vezanih uz ljubaznost belih stranaca iznesenih u Parksovoj autobiografiji, okolnosti u kojima se nalazila nisu joj dozvoljavale da

ignoriše rasizam. Kada je Ku-kluks-klan marširao ulicom i prolazio ispred njene kuće, Parksova se seća da je njen deda bio prislonjen na ulazna vrata sa puškom. Industri-jska škola u Montgomeriju, iako su je za crnu decu osnovali belci sa severa, gorela je dva puta. Godine 1932. Roza se udala za Rejmonda Parksa, brijača iz Montgomerija. Rejmond je bio član grupe koja je sakupljala novac za podršku grupe crnaca koji su nepravedno bili optuženi za silovanje dve bele žene. Nakon udaje, Roza je radila razne poslove, od posla kućne pomoćnice do ispomoći u bolnici.

Na mužev nagovor 1933. godine dovršila je svoje srednjoškolsko obrazovanje. U to vreme svega je nešto manje od 7% afro-amerikanaca imali srednjoškolsku

diplomu.Usprkos takozvanom Džim Krovom zakonu koji je u velikoj meri otežavao crncima političko učešće, Roza je u svom trećem pokušaju uspela da se registruje za glasanje. U decembru 1943. godine Parksova je postala aktivna članica Pokreta za ljudska prava, pridružujući se podružnici NAAKP-a u Montgomeriju. Radila je volont-erski kao sekretarica predsednika Edgara Niksona. O svojoj poziciji, kasnije je rekla: „Bila sam jedina žena tamo, a njima je trebala sekretarica i ja sam bila suviše stidljiva kako bih rekla ne“. Nakon hapšenja Roza je postala ikona Pokreta za ljudska prava, ali joj je to donelo dosta neugodnosti.

novembar 2012 54

Izgubila je posao u robnoj kući, a njen muž je napustio svoj posao nakon što mu je šef zabranio da priča o Rozi. Godine 1957. Parksovi su napustili Montgomeri i

otišli u Virdžiniju, najviše zato što Roza ne nije uspevala da nađe posao u Montgom-eriju, ali i zbog neslaganja sa Kingom i ostalim vodstvom Pokreta za ljudska prava u Montgomeriju. Zaposlila se kao domaćica u jednom crnačkom hotelu u Hamptonu. Kasnije, te iste godine, na nagovor mlađeg brata Silverstera, bračni par se zajedno sa Rozinom majkom preselio u Detroit, Mičigen.

Roza je radila kao krojačica sve do 1965, kada ju je afro-američki kongresmen Džon Konuers zaposlio u svojoj kancelariji u Detroitu. Na tom poslu je ostala

sve do odlaska u penziju 1988. godine. Roza Parks je u februaru 1987. godine zajed-no sa Elen Eson Stil osnovala Institut Roze i Rajmonda za samozapošljavanje u znak sećanja na Rozinog muža, koji je umro od raka 1977. godine. Godine 1992. je izašla autobiografija „Moja priča“, namenjena mlađim čitaocima koja opisuje njen život i sve što je dovelo do njene odluke da svoje mesto u autobusu ne ustupi belom put-niku. Godine 1995. Roza je objavila svoje memoare „Tiha moć“, fokusirane na ulogu vere u njenom životu. Roza Parks je živela u Detroitu sve do smrti. Umrla je u svom stanu 24. oktobra 2005. u 92 godini. Godine 2004. dijagnozirana joj je demencija.

jun 2012 52

Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

KADA PUŠTATE KOSU . . .Kratka kosa je laka za održavanje i uglavnom čini da izgledamo mlađe nego što jesmo. Ipak, vremenom dosadi, jer ne ostavlja baš mnogo mesta za različite kombinacije. Ali, kada odlučite da napustite taj dečački look, javlja se novi problem - šta sa kosom koja više nije kratka, ali ni dovoljno duga da bi imali pravu frizuru...?

novembar 2012 58

Vrlo je važno da ovaj proces prođete zajedno sa svojim frizerom, jer samo pustiti kosu da raste, bez ikakvog oblika, dovešće do toga da ne-koliko meseci nosite na glavi neidentifikovani žbun, što dalje opet vodi do gubljenja strpeljenja i ponovnog šišanja. Najlakše ćete uobličiti kosu koja je ni duga, ni kratka, tako što ćete je na krajevima stanjiti, i onda lako oblikovati neobaveznu frizuru. Kada kosa pređe prvu kritičnu tačku, odnosno dužinu preko ušiju, tu je već neprevaziđena bob frizura, u svojoj najkraćoj varijanti. Možete kosu skratiti pozadi, a ostaviti celu dostignutu dužinu napred, i tako je pustiti da raste. Dobro ćete izgledati i ako tek malo izraslu kosu uvijete (najlakše ćete to učiniti figarom), pa ćete dobiti nežnu, ženstvenu frizuru. Takođe, zanimljivo ćete izgledati ako koristite različlite ukrase za kosu, kao što su rajfovi, trake, mašnice ili cvetovi, jer tako možete “zamaskirati” pravu dužinu kose.

HemogradLamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac

Salon lepote

Iz bakine kuhinjePEKMEZ OD ŠLJIVA

Na kilogram voća ide 300 gr šećera.Šljive se dobro operu, i očiste se od koštica. Očišćene šljive stavite u šerpu u kojoj ćete ih kuvati i dodajte šećer. Pekmez se kuva na srednjoj temeraturi, da ne bi previše prskao okolo. Da biste znali kada je gotov, morate praviti probe, odnosno sipati u tanjirić kašiku pekmeza i kada povučete kašikom kroz njega mora da ostane trag. Tada u vruće čiste tegle sipate vruć pekmez, zatvorite celofanom i ostavite “pretrpano” (pretrpa-vanje je da tegle stavite u ćebe i dobro ušuškate) da se sve polako hladi, neka 24 sata.

SLATKO OD DUNJA Na 2 kilograma voća ide 1 kg šećera.

Dunje preliti vodom i prokuvati. Vruće vaditi iz vode i brzo ljuštiti, pa iseckati na kockice.U šerpu staviti šećer i preliti sa 1 do 2 čaše vode. Skuvati gust sirup, skloniti sa šporeta i dodati dunje.Kuvati na jakoj vatri dok sa drvene kašike ne počnu da padaju po dve teške kapi. Skloniti sa ringle, skinuti penu i pokriti mok-rom krpom.Ostaviti da prenoći, pa sipati u suve tegle. Povezati celofanom.

AJVAR30 kg crvenih paprika, 1 l ulja, 200 ml sirćeta, so po ukusu, 1 konzervans

Paprike ispeći, oljuštiti, očistiti od semenki i samleti. Ulje dobro zagrejati u širokoj šerpi, pa dodati samlevene paprike. Mešati neprestano i paziti da se ne zalepi za dno šerpe i ne zagori. Aj-var je gotov kada počne da ostaje jasan trag od varjače kojom se meša po dnu šerpe. Pred kraj dodati so, sirće i konzervans. Vruć ajvar sipati u tegle, staviti u rernu i ostaviti par sati na 50 stepeni. Ugrejati ulje i sipati po kašiku, dve u svaku teglu. Zat-voriti tegle i spremiti ih u ostavu.

KISELI KUPUSKupus oprati i očistiti, pa izdubiti koren. U svaku glavicu sipati soli. Ređati kupus u bure, sa udubljenjima na gore. Naliti ku-pus vodom (napuniti bure tako da voda prekrije kupus) i dodati ostalu so. Ako želite da vam raso bude crvenkast, ubacite ne-koliko cvekli, a ako više volite da bude žućkast, ubacite šaku zrna kukuruza. Kupus pritisnuti kamenom, i voditi računa da ni jedan list ne ispliva na površinu, jer će se pokvariti, a zatim će pokvariti i ostali kupus. Nedelju dana pretakati kupus, a onda ga ostaviti dok se ne ukiseli. Kada je kupus kiseo, dodati kesicu, dve vinobrana, da ne “prekisne“.

VEROVALI ILI NE . . .

Crv ima 5 srca.

Mačke mogu proizvesti preko 100 glasovnih zvukova, dok psi mogu samo desetak.

Delfin može da ubije ajkulu tako što je nabije na njušku.

1859. godine 24 zeca puštena su na tlo Australije. Za 6 godina popu-lacija zečeva dostigla je 2 miliona.

VEROVALI ILI NE . . .

Ako su žabi usta otvorena predugo - ugušiće se.

Fizički je nemoguće da svinja podigne glavu i po-gleda u nebo.

Omiljena hrana bubašvaba jeste lepak sa poleđine poštanskih markica.

Džinovske kornjače mogu živeti i preko 150 godina.