Guy Debord

Drutvo spektakla

1967

2Sadraj

Prolog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

1: Vrhunac odvajanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

2: Roba kao spektakl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

3: Privid jedinstva i podeljenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

4: Proletarijat kao subjekt i predstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

5: Vreme i istorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

6: Spektakularno vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

7: Upravljanje prostorom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

8: Negacija i potronja u kulturi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

9: Materijalizovana ideologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Predgovor za etvrto italijansko izdanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Predgovor za tree francusko izdanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Gi Debor: bibliograja i drugi izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Bibliograja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Filmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Nekokoliko biograja i antologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Postojei prevodi (Gi Debor i SI) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68www . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

3Prolog

Treba imati u vidu da je ova knjiga pisana sa svesnom namerom da naudi drutvuspektakla. Ipak, u njoj nema nieg preteranog. Gi Debor, 1992

41: Vrhunac odvajanja

U sadanje vreme, koje prednost daje znaku nad onim to je oznaeno, kopiji nad origina-lom, predstavi nad stvarnou, pojavnosti nad sutinom . . . istinito se smatra profanim,a samo je iluzija sveta. Tanije, sveto se uveava u meri u kojoj istinito uzmie, a iluzijapojaava, tako da najviem stepenu iluzije odgovara najvii stepen svetosti.

Fojerbah, iz predgovora za drugo izdanje Sutine hrianstva

1. U drutvima u kojima preovlauju moderni uslovi proizvodnje, ivot je predstavljenkao ogromna akumulacija prizora. Sve to je nekada bilo neposredno doivljavano,udaljeno je u predstavu.

2. Slike odvojene od svih aspekata ivota stapaju se u jedinstveni tok stvari, u kojemprethodno jedinstvo ivota vie ne moe ostvariti. Fragmentarno opaana stvarnostregrupie se u novo, sopstveno jedinstvo, kao odvojeni lani svet, predmet pkekontemplacije. Specijalizacija slika sveta dostie vrhunac u svetu nezavisnih slika,koje obmanjuju ak i same sebe. Spektakl je konkretizovana inverzija ivota, nezavisnokretanje neivota.

3. Spektakl se u isto vreme ispoljava kao smo drutvo, kao deo drutva i kao sredstvoobjedinjavanja. Kao deo drutva, to je fokusna taka nae vizije i svesti. Sma injenicada je re o odvojenom sektoru govori o tome da se nalazimo u domenu obmane ilane svesti: jedinstvo koje spektakl postie nije nita drugo do zvanini jezik optegodvajanja.

4. Spektakl nije samo skup slika; to je drutveni odnos izmeu ljudi posredovanslikama.

5. Spektakl se ne moe shvatiti samo kao vizuelna obmana koju stvaraju masovnimediji. To je pogled na svet koji se materijalizovao.

6. Sagledan u celini, spektakl je u isto vreme rezultat i cilj vladajueg oblika proizvod-nje. On nije samo dekor stvarnog sveta, ve smo srce nestvarnosti ovog drutva. Usvim posebnim aspektima vestima, propagandi, reklami, zabavi spektakl predstav-lja vladajui oblik ivota. To je sveprisutna armacija ve napravljenih izbora, kako uoblasti proizvodnje, tako i u oblasti potronje vezane za tu proizvodnju. I oblik i sadrajspektakla slue kao potpuno opravdanje uslova i ciljeva postojeeg sistema. Spektaklje i stalno prisustvo tog opravdanja, jer on uspostavlja monopol nad najveim delomvremena koje ljudi provode van smog procesa proizvodnje.

7. Smo odvajanje je sastavni deo jedinstva sveta, globalne drutvene prakse podeljenena stvarnost i sliku. Drutvena praksa, koja stoji naspram prividno nezavisnog spek-takla, u isto vreme je i celina koja sadri taj spektakl. Ali, unutranjni rascep izobliujetu celinu, do te mere da spektakl izgleda kao njen jedini cilj. Jezik spektakla sastojise od znakova vladajue organizacije proizvodnje znakova koji su u isto vreme ikrajnji proizvod te organizacije.

8. Odnos spektakla i konkretne drutvene aktivnosti ne moe se sagledati apstraktno:svaka strana te suprotnosti i sama je podeljenja. Spektakl, koji falsikuje stvarnost,

5proizvod je sme te stvarnosti. Obrnuto, stvarni ivot je materijalno proet kontempla-cijom spektakla i na kraju ga potpuno upija i poinje da se ravna po njemu. Objektivnastvarnost prisutna je u oba ta aspekta. I jedna i druga strana, ustanovljene na taj na-in, preobraavaju se u sopstvenu suprotnost: stvarnost se pojavljuje u granicamaspektakla, a spektakl postaje stvarnost. To uzajamno otuenje ini sutinu i temeljcelokupnog postojeeg poretka.

9. U potpuno izokrenutom svetu, istinito je trenutak lanog.

10. Pojam spektakla povezuje i objanjava irok spektar naizgled nepovezanih pojava.Prividna razliitost i kontrasti izmeu tih pojava izviru iz drutvene organizacijepojavnosti, ispod koje treba prepoznati njenu pravu prirodu. Sagledan u njegovimokvirima, spektakl je armacija pojavnog i izjednaavanje celokupnog drutvenogivota ljudi s tom pojavnou. Ali, kritika koja zahvata smu sutinu spektakla otkrivau njemu samo vidljivu negaciju ivota negaciju koja je postala vidljiva.

11. Da bismo opisali spektakl, njegov nastanak, nain funkcionisanja i snage kojemu se suprotstavljaju, moramo napraviti neke vetake razlike. U analizi spektaklaprinueni smo da u izvesnoj meri koristimo jezik smog spektakla, utoliko to sekreemo kroz oblast metodologije drutva koje sebe izraava kroz spektakl. Naime,spektakl je u isto vreme i jezik i program nae drutveno-ekonomske formacije. To jeistorijski trenutak u kojem smo zateeni.

12. Sm spektakl predstavlja sebe kao iroku i nedostupnu stvarnost koja nikadane moe biti dovedena u pitanje. Njegova jedina poruka glasi: Ono to se vidi jedobro, ono to je dobro vidi se. Pasivni pristanak, koji spektakl zahteva, zapravo jeve ekasno nametnut njegovim monopolom nad pojavnou, nainom na koji sepojavljuje, koji ne ostavlja nimalo prostora za bilo kakav odgovor.

13. Tautoloki karakter spektakla potie iz injenice da su njegov cilj i njegova sredstvaidentini. To je sunce koje nikada ne zalazi nad carstvom moderne pasivnosti. Onopokriva ceo globus, veito se kupajui u sopstvenoj svetlosti.

14. Moderno industrijsko drutvo je sutinski, a ne sluajno ili vetaki spektakularno.Za spektakl vidljivi odraz vladajueg ekonomskog poretka ciljevi su nita, razvojje sve. Spektakl ne tei niemu drugom do sebi samom.

15. Kao nezaobilazni pogon za pakovanje svega to se danas proizvodi, kao optaartikulacija principa na kojima poiva sistem i kao razvijeni ekonomski sektor, kojidirektno proizvodi sve veu koliinu slikastvari, spektakl je glavni proizvod dananjegdrutva.

16. Spektakl je u stanju da podredi sebi ljude, upravo zato to ih je ekonomija vepotpuno podredila svojim ciljevima. Spektakl nije nita drugo nego ekonomija koja serazvija zbog sebe same. To je, u isto vreme, veran odraz proizvodnje stvari i izobliujueopredmeenje samih proizvoaa.

17. Prvi stepen u dominaciji ekonomije nad drutvenim ivotom ispoljava se kaooigledna degradacija biti u imati: ljudsko ostvarenje vie se ne izjednaava sa onimto neko jeste, ve sa onim to poseduje. U sadanjem stadijumu, kada drutvenimivotom potpuno dominira akumulirana ekonomska proizvodnja, dolazi do optegpomaka od imati ka izgledati: Sveukupno imanje sada mora da obezbedi presti ipostigne krajnji cilj kroz svoj pojavni oblik. U isto vreme, individualna realnost jepostala drutvena, u smislu da je potpuno zavisna od drutvenih sila i oblikovana

6njima. Individualnoj stvarnosti je doputeno da se pojavi samo kada zapravo nijestvarna.

18. Kada se stvarni svet preobrazi u pke slike, te slike postaju stvarna bia, kojaekasno podstiu hipnotiko ponaanje. Poto je zadatak spektakla da nam prekorazliitih, specijalizovanih oblika posredovanja pokazuje svet koji se vie ne moedirektno doiveti, on neminovno, na prostoru kojim je nekada vladao dodir, dajeprednost pogledu: najapstraktnije i najnepouzdanije ulo najbolje se prilagoavaoptoj apstraktnosti sadanjeg drutva. Ali, spektakl nisu samo slike, niti samo slikei ton. To je sve to izmie ovekovoj aktivnosti, sve to ometa i zavarava njegovusposobnost preispitivanja i korekcije. To je suprotnost dijalogu. Spektakl se regeneriesvuda gde predstavljanje postaje nezavisno.

19. Spektakl nasleuje sve slabosti zapadnog lozofskog projekta, koji je uvek nastojaoda aktivnost shvati kao predstavu; on je vezan za neprestani razvoj tehnike racional-nosti, koju je iznedrio taj isti oblik misli. Spektakl ne ostvaruje lozoju, on svodistvarnost na predmet lozoje; to je sav konkretni ivot ljudi sveden na spekulativniuniverzum.

20. Filozoja, mo odvojene misli i misao odvojene moi, nikada nije bila u stanju daprevazie teologiju. Spektakl je materijalna rekonstrukcija religiozne iluzije. Spek-takularna tehnologija nije razvejala religiozne mitove u koje su ljudi projektovalisvoje otuene moi; ona ih je samo spustila na zemlju, tako da su ak i najsvetovnijiaspekti ivota postali neprozirni i nepodnoljivi. Lani raj, koji je nekada bio potpunanegacija zemaljskog ivota, vie se ne projektuje u nebesa; on je ugraen u sm tajivot. Spektakl je tehnoloka verzija progona ljudskih moi u onostrano; to je vrhunacovekovog unutranjeg odvajanja od samog sebe.

21. Sve dok je nunost drutveno snevana, san ostaje drutvena potreba. Spektakl jenona mora modernog drutva okovanog lancima; on, u krajnjoj liniji, izraava samoenju tog drutva za snom. Spektakl je uvar tog sna.

22. injenica da je praktina mo modernog drutva odvojena od drutva i da ininezavisan sektor spektakl moe se objasniti samo injenicom da toj monoj praksinedostaje vrstina i da se ona nalazi u stalnoj kontradikciji sa samom sobom.

23. U korenu spektakla nalazi se najstarija od svih drutvenih specijalizacija specija-lizacija moi. Spektakl se specijalizovao za ulogu onog koji govori u ime svih drugihaktivnosti. To je ambasador hijerarhijskog drutva pred njim samim, koji uruujesvoju zvaninu notu na dvoru gde nikome drugom nije doputeno da govori. Tako jenajmoderniji aspekt spektakla ujedno i najarhainiji.

24. Spektakl je neprestani govor vladajueg poretka o smom sebi, njegov neprekidnimonolog samouzdizanja, autoportret tog poretka u fazi njegove potpune dominacijenad svim aspektima ivota. Fetiistiki privid iste objektivnosti u spektakulranomodnosu prikriva injenicu da je u stvarnosti re o odnosima izmeu ljudi i izmeuklasa: kao da neka druga Priroda, sa svojim neumitnim zakonima, dominira celimnaim okruenjem. Ali, spektakl nije neizbena posledica tog navodno prirodnogtehnolokog razvoja. Naprotiv, drutvo spektakla je oblik koji sam bira svoj tehnolokisadraj. Ako spektakl, shvaen u ogranienom smislu masovnih medija, koji sunjegova najpovrnijamanifestacija, prodire u drutvo u obliku isto tehnike aparature,treba shvatiti da ta aparatura nikako nije neutralna i da je razvijena u skladu sa

7unutranjom dinamikom smog spektakla. Ako se drutvene potrebe epohe, u kojojsu te tehnologije razvijene, mogu zadovoljiti samo uz njihovo posredovanje, ako suupravljanje drutvom i svi kontakti meu ljudima postali potpuno zavisni od tihsredstava za trenutnu komunikaciju, onda je to zato to je ta komunikacija sutinskijednostrana. Svi mediji preporuuju se vladarima postojeeg poretka kao sredstvo zasprovoenje posebnih oblika upravljanja. Drutvena podela izraena kroz spektaklneraskidivo je vezana za modernu dravu taj proizvod drutvene podele rada, koji jeu isto vreme glavni instrument klasne vladavine i koncentrisani izraz svih drutvenihpodela.

25. Odvajanje je alfa i omega spektakla. Institucionalizacija drutvene podele radau obliku klasne podele je iznedrila prethodni, religiozni oblik kontemplacije: mitskiporedak kojim se svaka vlast oduvek kamuirala. Religija je armisala kosmiki iontoloki poredak, koji je odgovarao interesima gospodara, tumaei i ulepavajuisve to je drutvo trebalo, a nije moglo da obezbedi. U tom smislu, svaka odvojenavlast je uvek bila spektakularna. Ali, nekadanja opta odanost jednoj religioznojpredstavi bila je samo izraz opteg oseanja gubitka, imaginarna kompenzacija zabedu konkretne drutvene aktivnosti, koja se jo doivljavala kao jedini mogui uslovegzistencije. Nasuprot tome, moderni spektakl precizno utvruje ta drutvo moeda obezbedi, ali tako to strogo razdvaja mogue od doputenog. Spektakl ini ljudenesvesnim promena uslova njihove praktine egzistencije. To vetako boanstvostvara smo sebe i namee sopstvena pravila. Ono se otkriva u svojoj pravoj prirodi:kao autonomno razvijena, odvojena sila, zasnovana na sve intenzivnijoj proizvodnji,koja namee sve veu podelu rada na parcijalne pokrete diktirane kretanjem maina,a za potrebe trita, koje se neprestano iri. U takvom razvoju, svaka zajednica i svakakritika svest iezavaju; snage koje su se u tom procesu razvijale kao razdvojene jose nisu ujedinile.

26. Opte odvajanje radnika od proizvoda rada tei da eliminie svaku zaokruenusvest o ostvarenoj aktivnosti i svaku direktnu, linu komunikaciju izmeu proizvo-aa. Sa sve veom akumulacijom odvojenih proizvoda i sve veom koncentracijomproizvodnog procesa, dostignua te aktivnosti i komunikacija postaju monopol onihkoji upravljaju sistemom. Trijumf tog ekonomskog sistema, zasnovanog na odvajanju,proletarizuje ceo svet.

27. Zahvaljujui uspehu takvog naina proizvodnje, iji je glavni proizvod samo odva-janje, konkretno iskustvo, koje je u ranijim drutvima bilo vezano za ljudski rad,zamenjuje se, makar du ivica sistema, izjednaavanjem ivota sa neradnim vreme-nom, sa neaktivnou. Ali, takva neaktivnost ni u emu nije osloboena od proizvodneaktivnosti: ona je i dalje potpuno zavisna od nje, kao nelagodno i opinjeno pokora-vanje zahtevima i posledicama proizvodnog sistema. Smo to stanje jeste jedna odposledica sistema. Nema slobode izvan ive aktivnosti; spektakl zato ponitava svakuaktivnost, poto je celokupna stvarna aktivnost prisilno stavljena u funkciju globalneizgradnje spektakla. Na taj nain, ono to se naziva osloboenjem od rada, slobodnovreme, nije ni osloboenje od rada, niti osloboenje od sveta oblikovanog tim radom.Nijedna aktivnost koju je rad oteo ne moe se ponovo osvojiti ako ostajemo podreeniproizvodima tog rada.

28. Vladajui ekonomski sistem je zaarani krug izolacije. Njegove tehnologije zasniva-ju se na izolaciji i samo je uveavaju. Od automobila do televizije, robe koje spektakl

8bira da proizvodi istovremeno slue i kao oruje za ekasnu odbranu uslova koji stva-raju usamljenu gomilu. Spektal uvek iznova stvara sopstvene pretpostavke, na svekonkretniji nain.

29. Spektakl je nastao iz izgubljenog jedinstva sveta, a ogromna ekspanzija modernogspektakla otkriva svu veliinu tog gubitka: pomeranje svakog individualnog radai svih proizvoda rada u apstrakciju, savreno se uklapa u prirodu spektakla, jer jeupravo apstrakcija konkretan nain njegovog postojanja. U spektaklu se deo svetapredstavlja tom svetu kao stvaran i superioran. Spektakl je opti jezik tog odvajanja.Posmatrai su povezani samo jednosmernim odnosom sa centrom koji ih razdvajajedne od drugih. Spektakl ujedinjuje ono to je odvojeno, ali samo kao odvojeno.

30. Otuenje posmatraa, koje nesvesno poveava snagu predmeta njegove kontem-placije, odvija se na sledei nain: to vie pokuava da ga shvati, manje ivi; tose vie poistoveuje sa vladajuom predstavom o potrebi, sve manje razume vlastitiivot i vlastite elje. Otuenje aktivnog subjekta u spektaklu ogleda se i u injenici danjegovi gestovi vie nisu njegovi; to su gestovi nekog drugog, koji mu ih predstavlja.Posmatra se nigde ne osea kod kue, jer je spektakl svuda.

31. Radnici ne proizvode sebe ve silu koja je nezavisna od njih. Uspeh takvog oblikaproizvodnje i obilje koje proizvodi, proizvoai doivljavaju kao obilje liavanja. Sasve veim gomilanjem proizvoda njihove otuene aktivnosti, svo vreme i sav prostorpostaju im strani. Spektakl je mapa tog novog sveta, koja se tano poklapa sa terito-rijom koju predstavlja. Sile koje su izmakle naoj kontroli prikazuju nam se u svojsvojoj moi.

32. Drutvena uloga spektakla je proizvodnja otuenja. Ekonomska ekspanzija sesastoji, pre svega, u irenju tog posebnog sektora industrijske proizvodnje. Rast,podstaknut proizvodnjom koja je sma sebi cilj, ne moe biti nita drugo do rast istogonog otuenja koje se nalazi u njenom korenu.

33. Iako odvojeni od onoga to proizvode, ljudi ipak proizvode svaki detalj svog svetasa sve veom snagom i tako se jo vie udaljavaju od njega. to vie njihov ivotpostaje njihovo delo, to su oni vie iskljueni iz sopstvenog ivota.

34. Spektakl je kapital akumuliran do stepena u kojem postaje slika.

92: Roba kao spektakl

Sutina robe moe se shvatiti tek kad ona postane univerzalna kategorija drutva kaoceline. Samo u tom kontekstu postvarenje proizvedeno robnim odnosima stie odluujuiznaaj, kako za objektivni razvoj drutva, tako i za odnos ljudi prema tom drutvu, kojepotinjava njihovu svest i ini od nje samo izraz tog postvarenja . . . S progresivnomracionalizacijom i mehanizacijom rada, to potinjavanje se samo jo vie pojaava, takoda ljudsko ponaanje postaje sve manje aktivno, a sve vie kontemplativno . . .

Luka, Istorija i klasna svest, 1923.

35. U osnovnoj aktivnosti spektakla integrisanju svih uidnih aspekata ljudskeaktivnosti i njihovom prevoenju u vrsto stanje, u izokretanju svih ivih vrednostiu isto apstraktne vrednosti prepoznajemo svog starog neprijatelja, robu. Neto,na prvi pogled, tako trivijalno i oigledno, a opet tako sloeno i puno metazikihnijansi.

36. Fetiizam robe, dominacija vidljivih i nevidljivih stvari nad drutvom, dostievrhunac u spektaklu, u kojem sav stvarni svet biva zamenjen izborom slika projekto-vanih iznad njega, ali kojima ipak uspeva da se nametnu kao jedina stvarnost.

37. Svet koji nam spektakl prikazuje, u isti mah prisutan i odsutan, jeste svet robe kojidominira celim ivim iskustvom. Svet robe se tako prikazuje kakav zaista jeste, zatoto je njegov razvoj identian otuenju ljudi, kako jednih od drugih, tako i od svegato proizvode.

38. Gubitak kvaliteta, tako oigledan na svakom stupnju spektakularnog jezika, odpredmeta koje glorikuje i ponaanja kojim upravlja, potie iz sme prirode siste-ma koji na svaki nain izbegava stvarnost. Robni oblik svodi sve na kvantitativniekvivalent. Razvija se ono to je kvantitativno i samo ono to je kvantitativno.

39. Uprkos tome to iskljuuje kvalitet, takav razvoj prolazi kroz kvalitativne promene:spektakl odraava injenicu da je taj razvoj preao prag sopstvenog obilja. Iako je takvalitativna promena uzela maha samo delimiino, u nekoliko ogranienih oblasti,ona je na optem planu ve prisutna kao standard koji je roba dostigla, tako to jecelu planetu pretvorila u jedinstveno svetsko trite.

40. Razvoj proizvodnih snaga je nesvesna istorija koja je realno stvarala i menjalaivotne uslove ljudskih grupa. To je ekonomska osnova svih ljudskih poduhvata. Uprirodnim ekonomijama, pojava robnog sektora predstavljala je viak preivljavanja.Robna proizvodnja, koja podrazumeva razmenu razliitih proizvoda izmeu nezavis-nih proizvoaa, dugo je opstajala na zanatskom nivou, kao marginalna ekonomskaaktivnost ija je kvantitativna stvarnost ostajala skrivena. Ali, gde god je robna pro-izvodnja nailazila na drutvene uslove u kojima su se trgovina i akumulacija kapitalaodvijali na irokom planu, ona je preuzimala potpunu kontrolu nad ekonomijom. Celaekonomija je postala ono to je sama robna proizvodnja, u tom svom pohodu, vebila: proces kvantitativnog razvoja. Ta stalna ekspanzija ekonomije u obliku robapretvorila je i sm ljudski rad u robu, u najamni rad, uspevajui da konano ostvaristepen obilja dovoljan da rei inicijalni problem opstanka ali samo zato da bi se uvekiznova regenerisala u istom obliku, ali na viem nivou. Ekonomski rast je oslobodio

10

drutvo pritiska pkog preivljavanja, ali ga nije oslobodio njegovog oslobodioca.Nezavisnost robe se proirila na celu ekonomiju i postala njen gospodar. Ekonomijaje promenila svet, ali ga je promenila u svet pod vlau ekonomije. Ta lana priroda,u kojoj je ljudski rad postao otuen, zahteva da rad zauvek ostane u njenoj slubi; apoto ona sma postavlja taj zahtev i odgovara na njega, svi drutveno dozvoljeniprojekti i poduhvati bivaju stavljeni u slubu njenog jaanja. Obilje roba drugimreima, obilje robnih odnosa postaje nita drugo do poveano preivljavanje.

41. Sve dok uloga ekonomije, kao osnove celog drutvenog ivota, nije bila primeena,niti shvaena (upravo zato to izgleda tako poznata), dominacija robe nad celomekonomijom se sprovodila na prikriven nain. U drutvima gde je stvarnih roba bilomalo ili gde su one bile teko dostupne, novac je bio prividni gospodar, predstavnikvie sile koja je ostajala nepoznata. Sa sve veom podelom rada i poetkom masovneproizvodnje za globalno trite, koje je donela industrijska revolucija, roba je konanopostala vidljiva sila koja kolonizuje ceo drutveni ivot. U toj taki, politika ekonomijase nametnula kao dominantna nauka i kao nauka o dominaciji.

42. Spektakl je faza u kojoj roba uspeva da kolonizuje ceo drutveni ivot. Komodi-kacija nije samo oigledna: mi vie ne vidimo nita drugo. Svet koji vidimo je svet robe.Moderna ekonomska proizvodnja proiruje svoju diktaturu kako prostorno, tako i pointenzitetu. U manje industrijalizovanim regionima, njena vladavina se ve ispoljavakroz prisustvo nekoliko prestinih roba i imperijalistike dominacije, nametnute izindustrijski razvijenijih regiona. Njihov drutveni prostor neprestano se zastire novimslojevima robe. S napredovanjem druge industrijske revolucije, otuena potronjapostaje isto toliko dunost masa, koliko i otuena proizvodnja. Celokupni drutveniprodati rad postaje totalna roba, iji se neprestani obrt mora odravati po svaku cenu.Da bi se to postiglo, ta totalna roba mora se u fragmentiranom obliku vratiti isto takofragmentiranim pojedincima, koji su potpuno odseeni od celine proizvodnog procesa.U tom cilju, specijalizovana nauka dominacije razbija se na ceo niz daljih specijaliza-cija, kao to su sociologija, primenjena psihologija, kibernetika i semiologija, koje suzaduene za nadgledanje samoregulacije svake faze tog procesa.

43. U poetnoj fazi akumulacije kapitala politika ekonomija videla je proletera isklju-ivo kao radnika, koji eli samo da obezbedi minimum uslova potrebnih za odranjesvoje radne snage, nikada ga ne posmatrajui iz perspektive njegove ljudskosti islobodnog vremena. Ta perspektiva vladajue klase uskoro je bila revidirana: svevee obilje roba dostiglo je nivo koji je zahtevao viak kolaboracije radnika. Sada, nakraju radnog dana, na radnika se vie ne gleda s prezirom, koji je ranije tako oiglednobio prisutan u svim aspektima organizacije i odravanja proizvodnje; na njih se sadagleda kao na odrasle osobe, s puno ljubaznosti i predusretljivosti, u skladu s njihovomnovom ulogom, ulogom potroaa. Humanizam robe preuzima nadlenost nad radni-kovom ljudskou i slobodnim vremenom, prosto zato to politika ekonomija sadamoe i mora da preuzme potpunu dominaciju nad tim sferama i to ba kao politikaekonomija. Usavreno poricanje oveka tako preuzima vlast nad celom ljudskomegzistencijom.

44. Spektakl je neprekidni Opijumski rat1 koji se vodi zato da bi se ljudi prisilili daizjednae dobra s robama, a zadovoljstvo s pkim preivljavanjem, i koji se iri po

1 Opijumski rat: Rat 1840-42, kojim je Kini nametnuta obaveza uvoza opijuma iz britanskih kolonijalnih poseda. Prim. prev.

11

sopstvenim zakonima. Potroako preivljavanje mora stalno da proiruje svoj domen,upravo zato to uvek podrazumeva oseanje oskudice. Poveano preivljavanje nikadane dolazi do razreenja; ne postoji taka u kojoj bi se njegovo irenje zaustavilo, jerono potpuno pripada domenu oskudice: ono moe da pozlati siromatvo, ali ne i da gaprevazie.

45. Automatizacija, koja je u isto vreme najnapredniji sektor moderne industrije inajverniji izraz njene prakse, primorava robni sistem da razrei sledeu kontradikciju:tehnoloka oprema, koja objektivno vodi ka eliminaciji poslova, mora u isto vreme dasauva rad kao robu i kao jedinog stvaraoca robe. Jedini nain da se izbegne ta posledicaautomatizacije (ili bilo kod drugog, manje ekstremnog naina za poveanje radneproduktivnosti), koja vodi ka smanjivanju ukupnog obima nunog radnog vremena,jeste stvaranje novih poslova. Tom cilju slui rezervna armija nezaposlenih, koja seuglavnom regrutuje za tericijarni sektor, usluge, kao pojaanje trupama zaduenim zadistribuciju i glorikaciju najnovijih roba; na taj nain zadovoljava se jedna stvarnapotreba za sve masivnijim propagandnim kampanjama, koje treba da navedu ljudeda kupuju sve nepotrebnije robe.

46. Razmenska vrednost se prvo pojavljuje kao izraz upotrebne vrednosti, ali pobedakoju odnosi koristei se svojim orujima, stvara uslove u kojima se taj oblik vrednostipojavljuje kao autonomna sila. Time to mobilie svu ljudsku upotrebnu vrednosti preuzima monopol nad njenom realizacijom, razmenska vrednost uspeva da nadnjom uspostavi potpunu dominaciju. Upotrebljivost se sada vidi samo u okvirimarazmene, kojoj je preputena na milost i nemilost. Razmenska vrednost, koja je upoetku bila plaenik u slubi upotrebne vrednosti, sada preuzima inicijativu i kreeu rat za ostvarenje sopstvenih ciljeva.

47. Stalno opadanje upotrebne vrednosti, koje je oduvek pratilo kapitalistiku ekonomi-ju, dovelo je do pojave novog oblika siromatva u okviru pojaanog preivljavanja. Tosiromatvo postoji uporedo sa starim oblikom siromatva, koji jo istrajava i koji seogleda u injenici da je ogromna veina ljudi primorana da prihvati ulogu najamnihradnika, u stalnoj jurnjavi za ciljevima koje im namee sistem, i da svako od njih znada se tome mora potiniti ili umreti. Stvarnost te ucene injenice da ak i u najsve-denijim oblicima (hrana, sklonite) upotrebna vrednost ima sopstvenu egzistencijusamo u okviru iluzije obilja poveanog preivljavanja objanjava opti pristanakna iluziju modernog oblika robne potronje. Stvarni potroa postaje potroa iluzija.Roba je materijalizovana iluzija, a spektakl njen opti izraz.

48. Upotrebna vrednost je ranije bila shvatana kao implicitni aspekt razmenske vred-nosti. Sada, u izokrenutom svetu spektakla, ona se mora eksplicitno izraziti, zato toje njena realnost erodirala usled prekomernog razvoja robne ekonomije, ali i zato toona nastavlja da slui kao lano opravdanje za jedan lani ivot.

49. Spektakl je nalije novca. Spektakl je i sm apstraktni, opti ekvivalent za sve vrsteroba. Ali, dok je novac dominirao drutvom kao izraz opte ekvivalencije i sredstvoza razmenu razliitih dobara ije se namene ne mogu porediti, spektakl se javlja kaomoderna dopuna novca: izraz sveta robe kao celine, koji slui kao opti ekvivalentza sve to taj svet moe da bude i to moe da postigne. Spektakl je novac koji moesamo da se gleda, jer je u njemu sva upotrebna vrednost ve razmenjena za totalitetapstraktnih predstava. Spektakl nije samo sluga lane korisnosti, ve je i sam lanaupotreba ivota.

12

50. Sa postizanjem ekonomskog obilja, ukupni rezultat drutvenog rada postaje vidljiv ina taj nain podreuje celokupnu stvarnost pojavama koje postaju primarni proizvodrada. Kapital vie nije nevidljivi centar koji upravlja procesom proizvodnje: on seneprekidno akumulira i iri na ceo svet u obliku vidljivih predmeta. Sveukupno irenjedrutva je njegov portret.

51. Trijumf ekonomije, kao autonomne sile, u isto vreme nagovetava njenu propast,jer sile koje je oslobodila sada mogu da eliminiu ekonomsku nunost, koja je bilanepromenljiv osnov svih ranijih drutava. Zamenjivanje te nunosti nunou neo-buzdanog ekonomskog razvoja, znai zamenjivanje zadovoljavanja osnovnih ljudskihpotreba (danas jedva pokrivenih) neprestanom proizvodnjom lanih potreba, pri emusve one, u krajnjoj liniji, vode ka ostvarenju samo jedne lane potrebe: za odranjemvladavine ekonomije kao autonomne sile. Ali, takva ekonomija gubi svaku vezu sasvim autentinim potrebama sve dok dolazi iz drutveno nesvesnog, koje ne zna dokoje je mere zavisno od nje. Sve to je svesno, sklono je habanju. Sve to je nesvesnoostaje nepromenjeno. Ali, jednom osloboeno i ono poinje da se uruava. (Frojd)

52. Kada drutvo jednom shvati da zavisi od ekonomije, ekonomija poinje da zavisiod drutva. Kada podzemna snaga ekonomije dostigne taku vidljive dominacije,ekonomija gubi svoju mo. Ekonomski Id mora biti zamenjen sa Ja. Do te promenemoe doi samo iz smog drutva, iz borbe unutar drutva. Njen ishod zavisi od ishodaklasne borbe, koja je u isto vreme proizvod i proizvoa ekonomske osnove istorije.

53. Svest o udnji i udnja za sveu su jedan isti projekat, koji u svom negativnomobliku tei ukidanju klasa i ka tome da radnici direktno raspolau svim aspektima svojeaktivnosti. Suprotnost tom projektu jeste drutvo spektakla, u kojem roba sagledavasmu sebe, u svetu koji sama stvara.

13

3: Privid jedinstva i podeljenosti

Na naem lozofskom frontu razvila se iva polemika oko pojma jednog koje se delina dva i dva koja se spajaju u jedno. Re je o borbi izmeu pristalica i protivnikamaterijalistike dijalektike, o borbi izmeu dva shvatanja sveta: proleterskog i buro-askog. Oni koji osnovni zakon prirode vide u tome da se jedno deli na dva pristalice sumaterijalistike dijalektike. Oni koji osnovni zakon vide u tome da se dva spajaju u jednoprotivnici su materijalistike dijalektike. Obe strane povukle su jasnu demarkacionuliniju, a njihovi argumenti su dijametralno suprotni. Na ideolokom planu, ta polemikapredstavlja odraz akutne i sloene klasne borbe koja se danas odvija u Kini i u celomsvetu.

Crvena zastava (Peking), 21. septembar 1964.

54. Spektakl je u isto vreme ujedinjen i podeljen, kao i smo moderno drutvo. Svakopojedinano jedinstvo zasniva se na nasilnim podelama. Ali, u spektaklu i sma takontradikcija dolazi u sukob sa svojim izokrenutim znaenjem: podele koje predstavljasu izraz opteg jedinstva, dok je jedinstvo koje predstavlja izraz opte podeljenosti.

55. Iako se sukobi izmeu razliitih sila za kontrolu nad istim drutveno-ekonomskimsistemima zvanino predstavljaju kao nepomirljivi antagonizmi, oni zapravo odra-avaju sutinsko jedinstvo sistema, kako na meunarodnom planu, tako i u okvirusvake nacije.

56. Prividni spektakularni sukob izmeu rivalskih oblika otuene vlasti, u isto vremeje i stvaran, utoliko to izraava neujednaenu i koniktnu prirodu razvoja sistema,kao i manje ili vie protivrene interese klasa i grupa unutar klasa, koje prihvataju tajsistem i koje pokuavaju da u njemu igraju to vaniju ulogu. Kao to razvoj najna-prednijih ekonomija podrzumeva sukob izmeu razliito denisanih prioriteta, takose i unutar totalitarnih, dravno-birokratskih oblika ekonomskog upravljanja, kao i uzemljama u kolonijalnom ili polukolonijalnom poloaju, javljaju izrazito divergentnioblici proizvodnje i vlasti. Primenujui kriterijume koji se pokau prikladnim, spektaklje u stanju da te suprotnosti prikae kao potpuno razliite drutvene sisteme. Ali, ustvarnosti, to su samo posebni sektori, ija je sutina potpuno ukljuena u globalnisistem koji ih obuhvata u jedinstveno kretanje, koje je celu planetu pretvorilo u oblastsvog delovanja: kapitalizam.

57. Drutvo koje je u isto vreme spektakl, ne dominira nerazvijenim podrujima samopomou ekonomske hegemonije; ono dominira njima i kao drutvo spektakla. ak ikada izostaje odgovarajua materijalna osnova, moderno drutvo osvaja drutvenupovrinu svih kontinenata razliitim sredstvima spektakla. Ono postavlja pozornicuza lokalnu vladajuu klasu i oblikuje njen program. Pored toga to budi udnju zapseudodobrima, spektakl nudi i razliite oblike lane revolucije za lokalne revoluciona-re. Birokratski reimi nekih industrijalizovanih zemalja imaju svoje posebne oblikespektakla, ali i oni su samo deo totalnog spektakla, koji sam sebi slui i kao lana opo-zicija i kao stvarna podrka. ak i ako lokalni spektakli razviju neke posebne obliketotalitarne specijalizacije u oblasti drutvene komunikacije i kontrole, sa stanovitasistema kao celine te specijalizacije igraju samo ulogu koja im je dodeljena u okviruglobalne podele spektakularnih zadataka.

14

58. Iako ta podela spektakularnih zadataka odrava postojei poredak kao celinu, onaje primarno usmerena ka zatiti glavnog uporita svog razvoja. Spektakl poiva naekonomiji obilja, a proizvodi takve ekonomije u krajnjoj liniji tee dominaciji nadcelim tritem spektakla, ruei sve ideoloke ili policijsko-dravne protekcionistikebarijere, koje postavljaju lokalni spektakli u svojoj tenji ka nezavisnosti.

59. Iza svetlucave spoljanosti spektakla, modernim drutvom dominira tenja ka op-toj banalizaciji, ak i tamo gde su razvijeniji oblici robne potronje naizgled umnoilimogunost izbora izmeu razliitih uloga i predmeta. Naslee religije i porodice (ovadruga je i dalje glavni mehanizam za prenoenje klasne vladavine s generacije nageneraciju), sa svom moralnom represijom koju nameu te dve institucije, moe sespojiti s razmetljivom tenjom ka zemaljskim nagradama, upravo zato to ivot uovakvom svetu ostaje represivan i nudi samo lane nagrade. Samozadovoljno pris-tajanje na status quo moe da koegzistira i s isto spektakularnim oblicima pobune:samo nezadovoljstvo postaje roba im ekonomija obilja razvije kapacitete za preradu tenaroite sirovine.

60. Medijske zvezde su spektakularne predstave ivih ljudskih bia, projekcija optebanalnosti u slike moguih uloga. Kao specijalisti za prividni ivot, zvezde slue kaoobjekti poistoveivanja, koji ljudima pruaju nadoknadu za stvarnost fragmentiraneproduktivne specijalizacije u kojoj zapravo ive. Uloga slavnih linosti je da pred-stavljaju razliite ivotne stilove i razliita drutveno-politika stanovita na potpunoslobodan nain. One otelovljuju nedostine plodove drutvenog rada tako to dramati-zuju sporedne proizvode tog rada, koje magijski projektuju iznad njega, kao njegovekrajnje ciljeve: vlast i dokolicu, odluivanje i potronju, kao poetak i kraj tog procesakoji se nikada ne dovodi u pitanje. U sluaju vlasti, vladajui reim moe sebe da per-sonalizuje u liku neke pseudozvezde; u sluaju potronje, potroake zvezde agitujuda budu priznate kao pseudosile koje dominiraju ivim iskustvom. Ali, ponaanje tihzvezda nije slobodno, niti je ono to nude zaista izbor.

61. Agent spektakla koji stupa na pozornicu u ulozi zvezde je suta suprotnost indi-vidui; on je isto toliko neprijatelj sopstvene individualnosti koliko i individualnostidrugih. Time to stupa u spektakl, kao model s kojim se treba poistovetiti, on se odriesvih autonomnih odlika, u tenji da se poistoveti sa optim zakonom poslunosti pre-ma postojeem poretku stvari. Potroake zvezde, koje se pojavljuju u obliku razliitihtipova linosti, samo pokazuju kako svaki od tih tipova ima jednak pristup oblastipotronje i da iz nje moe izvui jednako zadovoljstvo. Politike zvezde moraju pose-dovati pun spektar najvrednijih ljudskih osobina: tako su sve zvanine razlike izmeunjih ponitene njihovom zvaninom slinou, jer sve one moraju biti izuzetne u svimoblastima delovanja. Kao voa drave, Hruov je naknadno postao general i preuzeozasluge za pobedu u bici kod Kurska, dvadeset godina nakon to se ona odigrala. Ke-nedi je preiveo kao govornik, koji je ak i samom sebi odrao posmrtni govor, jer jeTeodor Sorenson (Theodore Sorensen) nastavio da pie govore za njegovog naslednika,u istom onom stilu koji je znaajno doprineo pokojnikovoj javnoj linosti. Istaknutelinosti koje personikuju sistem poznate su upravo zato to nisu ono to izgledaju:one stiu veliinu tako to se sputaju ispod realnosti najbeznaajnijeg individualnogivota i tako to svi to znaju.

62. Lani izbori koje nudi spektakularno obilje, izbori zasnovani na suprotstavljanjukonkurentskih, a ipak saveznikih spektakala, razliitih, a opet meusobno povezanihuloga (oznaenih i otelovljenih pre svega u predmetima), razvijaju se u borbu izmeu

15

iluzornih kvaliteta, koja treba da podstakne revnosnu odanost kvantitativnim triari-jama. Oivljavaju se i lane arhaine opozicije regionalizmi i rasizmi, koji slue kaosredstvo za sticanje magijski i ontoloki superionog statusa u okviru potroake hije-rarhije kao i beskrajni niz deliminih sukoba, od takmiarskih sportova do politikihizbora, koji stvaraju privid razigranog entuzijazma. Gde god se uspostavi potroakoobilje, du fasade napravljene od iluzornih uloga, javlja se jo jedan spektakularniantagonizam: izmeu mladih i starih. Prave odrasle osobe, ljudi koji su gospodarisvojih ivota, zapravo ne postoje. U isto vreme, neprestano podmlaivanje postojeegni na koji nain nije odlika onih koji su danas mladi; taj mladalaki polet je prisutansamo u ekonomskom sistemu, u dinamici kapitalizma. Stvari su te koje vladaju i kojesu mlade, dok se neprestano otimaju za presti i zamenuju jedne druge.

63. Spektakularne podele sakrivaju jedinstvo u bedi. Ako se razliiti oblici istog otu-enja meusobno bore pod maskom nepomirljivih antagonizama, onda je to zatoto svi oni poivaju na stvarnim, ali potisnutim kontradikcijama. Spektakl postoji ukoncentrisanom i rasprenom obliku, u zavisnosti od konkretnog oblika siromatvakoje u isto vreme sakriva i odrava. U oba sluaja, to je uvek ista slika srenog skladaokruenog oajem i uasom, nepomino sredite bede.

64. Koncentrisani spektakl je prevashodno vezan za birokratski kapitalizam, iako se,kao tehnika za jaanje dravne vlasti, moe primeniti i u manje razvijenim ekono-mijama, ali i u zemljama razvijenog kapitalizma, posebno u trenucima krize. Biro-kratsko vlasnitvo je i smo koncentrisano, utoliko to svaki birokrata stie pravona to vlasnitvo samo kao pripadnik zajednice birokrata. Poto je proizvodnja roba ubirokratskom kapitalizmu manje razvijena, ona takoe poprima koncentrisan oblik:roba koju birokrate prisvajaju je ukupan drutveni rad, a ono to prodaju drutvuje opte preivljavanje. Diktatura birokratske ekonomije ne ostavlja eksploatisanimmasama ni deli prostora za slobodan izbor, jer ona sma mora da pravi sve izbore;zato se svaki nezavisan izbor, bez obzira da li je re o izboru hrane ili muzike, tretirakao objava rata. Taj oblik diktature moe opstati samo uz neprestanu primenu nasi-lja. Njegov spektakl namee sliku dobra koja saima sve to zvanino postoji, slikukoja se obino svodi na jednu linost, onu koja sistemu garantuje totalno jedinstvo.Svako je duan da prihvati magijsko poistoveivanje s tom apsolutnom zvezdom ilida nestane. Taj gospodar nepotronje svih ostalih je herojska slika koja sakriva apso-lutnu eksploataciju, koja se sprovodi u cilju prvobitne akumulacije kapitala, stalnopodsticane nasiljem. Ako cela kineska populacija mora da izuava Maovu misao dotake poistoveivanja s njim, onda je to zato to ona ne moe da bude nita drugo.Dominion koncentrisanog spektakla je policijska drava.

65. Difuzni, raspreni spektakl vezuje se za robno obilje, za stabilne uslove razvojamodernog kapitalizma. U njemu svaka pojedinana roba armie veliinu ukupnerobne proizvodnje, a spektakl je njen raskoni, reklamni katalog. Nepomirljivi zahteviotimaju se za mesto na pozornici ujedinjenog spektakla ekonomije obilja, a razliitezvezde-robe istovremeno promoviu oprene drutvene politike. Automobilski spek-takl, na primer, tei savrenom saobraajnom protoku i tako izaziva ruenje starihgradskih oblasti, dok gradski spektakl nastoji da ih ouva kao turistike atrakcije.Ionako sumnjivo zadovoljstvo potronje celine tako se stalno odlae, jer stvarni po-troa ima pristup samo deliima potroakog raja, kojima, bez izuzetka, nedostajukvaliteti celine.

16

66. Svaka pojedinana roba bori se za sebe. Ona osporava sve ostale robe i nastojida se nametne svuda, kao jedini primerak svoje vrste. Spektakl je epska poema teborbe, koju ne moe da okona ak ni pad Troje. Spektakl ne opeva ljude i njihovaoruja, ve robe i njihove strasti. U toj slepoj borbi, svaka roba, sledei sopstvenestrasti, nesvesno podstie neto to je premauje: globalizaciju robe, koja se podudaras komodikacijom celog globusa. Tako dolazimo do sledeeg rezultata tog lukavstvarobe: dok se svaka pojedinana roba iscrpljuje borbom, opti robni oblik nesmetanonastavlja put ka svojoj apsolutnoj realizaciji.

67. Zadovoljstvo vie ne dolazi iz upotrebe roba proizvedenih u ogromnim koliinama;u njima se uiva upravo zato to su roba. Potroaa ispunjava pravi religozni zanosprema suverenoj slobodi robe, ija upotreba postaje sama sebi svrha. Talasi entuzi-jazma za odreenim proizvodima podstiu se uz pomo svih sredstava komunikacije.Neki lm je u stanju da pokrene modnu groznicu; neki magazin, koji otkriva novamesta nonog ivota, pokree celu liniju novih proizvoda. Neprestano smenjivanjetih udljivih trendova ukazuje na injenicu da masa roba postaje sve apsurdnija, daje sma ta apsurdnost postala roba. Triarije koje se dobijaju kao bonus pri kupovininekog luksuznog proizvoda, ali koje onda poinju da se prodaju i razmenjuju kao ko-lekcionarske dragocenosti, izraz su mistinog samopreputanja onostranosti robnoguniverzuma. Sakupljai tih triarija, proizvedenih samo zato da bi bile sakupljane,akumuliraju zapravo robne oproste: slavna znamenja stvarnog prisustva robe meuvernicima. Postvareni ljudi ponosno izlau dokaze svoje intimnosti s robom. Poputstarog religioznog fetiizma, s njegovim grevitim napadima i udesnim izleenjima,fetiizam robe podstie sopstvene trenutke vatrene egzaltacije. Sve to ima samo jednusvrhu: proizvodnju navike potinjavanja.

68. Lanim potrebama, koje namee moderna potronja, ne mogu se suprotstavitinikakve izvorne potrebe ili elje koje nisu i same oblikovane drutvom i njegovomistorijom. Ali, proizvodnja obilja roba predstavlja totalni raskid sa organskim razvojemdrutvenih potreba. Njihova mehanika akumulacija stvara bezgraninu izvetaenost,koja nadjaava svaku izvornu elju. Kumulativna snaga te autonomne izvetaenostiima za posledicu falsikovanje celog drutvenog ivota.

69. Slika blaenog drutvenog jedinstva u potronji ipak samo odlae svest potroaao stvarnoj podeljenosti do njegovog sledeeg razoarenja nekom odreenom robom.Svaki novi proizvod se sveano najavljuje kao jedinstvena kreacija, koja e dramatinoskratiti put do toliko uene obeane zemlje totalne potronje. Ali, kao i u sluaju po-modnog dodeljivanja nekog naizgled aristokratskog imena, koje se na kraju daje svimpojedincima istog uzrasta, predmeti ije posedovanje obeava posebnost dospevaju umasovnu potronju samo ako su proizvod masovne proizvodnje. Svoj prestini statusti osrednji predmeti duguju tome to, makar za trenutak, dospevaju u iu drutvenogivota, slavljeni kao otkrovenje nedokuivih ciljeva proizvodnje. Ali, predmet koji je uspektaklu bio prestian, postaje obian im ga potroa a s njim i svi ostali potroai donese kui. Uvek prekasno, on otkriva njegovu sutinsku bedu, koja je posledicabede naina njegove proizvodnje. U meuvremenu, neki drugi predmet je ve spremanda ga zameni u svojstvu predstavnika sistema, udei za svojim trenutkom slave.

70. Lani karakter tog zadovoljstva otkriva se upravo kroz neprestanu promenu pro-izvoda i optih uslova proizvodnje. Entiteti, koji se bezono predstavljavju kao vrhunacsavrenstva, bivaju zamenjeni kako u difuznom, tako i u koncentrisanom spektaklu, a

17

jedino to se nikada ne menja je sm sistem. Staljina su, kao i bilo koju drugu demo-diranu robu, prezrele iste one snage koje su ga prvobitno promovisale. Svaka novala reklamne industrije preutno priznaje onu prethodnu. A sa svakim sunovratompersonikacije totalitarne vlasti, iluzorna zajednica, koja ga je nekada jednoglasnopodravala, razotkriva se kao pka gomila usamljenika lienih iluzija.

71. Stvari koje spektakl predstavlja kao vene zasnivaju se na promeni i zato semenjajuzajedno sa svojom osnovom. Spektakl je totalno dogmatian, a ipak nesposobanda isporui bilo kakvu vrstu dogmu. Pred njim nita nije dovoljno postojano. Tanepostojanost je prirodno stanje spektakla, a opet potpuno suprotna njegovim pravimtenjama.

72. Nestvarno jedinstvo spektakla sakriva klasnu podelu koja prua osnov stvarnomjedinstvu kapitalistikog oblika proizvodnje. Ono to obavezuje proizvoae da ues-tvuju u izgradnji sveta, u isto vreme ih razdvaja od njega. Ono to sjedinjuje ljudeosloboene lokalnih i nacionalnih ogranienja, u isto vreme ih i razdvaja. Ono tozahteva sve veu racionalnost, u isto vreme hrani iracionalnost hijerarhijske eksplo-atacije i represije. Ono to stvara apstraktnu mo drutva, stvara i njegovu konkretnuneslobodu.

18

4: Proletarijat kao subjekt i predstava

Jednako pravo na sva dobra i zadovoljstva ovog sveta, unitenje svake vlasti, ukidanjesvih moralnih ogranienja to su, u krajnjoj liniji, bili zahtevi koji su stajali iza pobuneod 18. marta i povelja te strane organizacije koja joj je dala svoju vojsku.

Parlamentarna istraga o Pariskoj Komuni

73. Pokret koji menja postojee uslove bio je dominantna drutvena sila jo od pobedeburoazije u ekonomskoj sferi. Njegova dominacija je postala vidljiva kada je ta pobedabila ostvarena i na politikom planu. Razvoj proizvodnih snaga je uzdrmao stareproizvodne odnose, a celokupni statini poredak se uruio. Sve to je bilo apsolutno,postalo je istorijsko.

74. Kada su ljudi baeni u istoriju i primorani da uestvuju u radu i borbama koji jeine, oni moraju da sagledaju svoje odnose na jasan i nedvosmislen nain. Ta istorijanema drugi cilj osim onoga to se razvija unutar nje, iako se u konanom, nesvesnomi metazikom vienju istorijske ere smatralo da je razvoj proizvodnih snaga ono toje smu istoriju uinilo predmetom istorijskog kretanja. S druge strane, subjekt istorijemoe biti jedino samoproizvodnja ivota ivi ljudi koji postaju gospodari i vlasnicisopstvenog istorijskog sveta i sopstvenih potpuno svesnih poduhvata.

75. Klasna borba, koju je tokom dugog revolucionarnog perioda zaotravao usponburoazije, razvijala se uporedo s dijalektikom istorijskom milju, koja se vie nijezadovoljavala tumaenjem postojeeg. Njen cilj je bilo pronalaenje naina da sepostojee prevazie i tako ujedno odbace i svi oblici odvajanja.

76. Za Hegela pitanje vie nije bilo kako tumaiti svet, ve kako tumaiti promenusveta. Ali, poto je sebe ograniio na pko tumaenje te promene, Hegel predstavljasamo lozofsku kulminaciju sme lozoje. On je pokuao da shvati svet koji se razvijasam po sebi. Takva istorijska misao stie uvek kasno; ostaje joj da samo retrospektivnoobjanjava ono to se ve dogodilo. Zato ta svest uspeva da prevazie odvajanjesamo na planu misli. Hegelov paradoksalni stav podreivanje smisla cele stvarnostinjenoj istorijskoj kulminaciji, uz istovremeno proglaavanje sopstvenog sistema za tukulminaciju proistie iz proste injenice da je taj mislilac buroaskih revolucija XVIIi XVIII veka u lozoji video samo nain za izmirenje s posledicama tih revolucija.ak i kao lozoja buroaske revolucije, ona ne uspeva da obuhvati ceo proces terevolucije, ve samo njegovu zavrnu fazu. Zato to i nije lozoja revolucije veRestauracije. (Karl Kor, Teze o Hegelu i revoluciji) Hegel je po poslednji put obaviozadatak lozofa: glorikaciju postojeeg; ali ono to je za njega ve postojalo kaojedino stvarno bilo je nita manje nego celokupno istorijsko kretanje. Poto je ipakzadrao spoljanju poziciju misli, taj njen poloaj mogao je da maskira samo pomouprethodno zacrtanog projekta Duha te apsolutne, herojske sile, koja je postigla sveto je htela i htela sve to je postigla i iji se krajnji cilj podudara sa sadanjimtrenutkom. U tom procesu prevazilaenja istorijskom milju, lozoja je dola dotake u kojoj je mogla da glorikuje svet samo osporavajui ga; naime, da bi uoptegovorila, morala je da poe od pretpostavke da je celokupna istorija dola do svogkrajnjeg cilja, a da je jedini sud, koji bi mogao da utvrdi istinu, ve zatvoren.

19

77. Kada proletarijat kroz svoje akcije pokazuje da ta istorijska misao nije zaboravljena,njegovo osporavanje zakljuaka te misli u isto vreme potvruje njen metod.

78. Istorijska misao se moe spasiti samo ako postane praktina misao; a praksaproletarijata, kao revolucionarne klase, nije nita drugo nego ta istorijska svest kojadeluje u totalitetu svog sveta. Svi teorijski pravci revolucionarnog radnikog pokreta Marks, ali i tirner (Max Stirner) i Bakunjin izrasli su iz kritikog sukobljavanjasa Hegelovom milju.

79. Marksovu teoriju nemogue je razdvojiti od Hegelove metode, ali i od revolucionar-nog karaktera te teorije, od njene istine. U tom smislu, odnos izmeu Marksa i Hegelauglavnom je bio zanemarivan i pogreno tumaen ili ak osuivan kao slaba takaonoga to se kasnije tako pogreno preobrazilo u doktrinu poznatu kao marksizam.Berntajn (Eduard Bernstein) je posredno otkrio vezu izmeu dijalektike metodei agitacije u prilog istorije, kada je u svojoj knjizi Teorijski socijalizam i praktinasocijaldemokratija ukazao na nenauno predvianje skore proleterske revolucije uNemakoj, izneto u Manifestu iz 1847: Ta istorijska autosugestija, greka kakvu nebi napravio ak ni najnaivniji politiki vizionar tog doba, bila bi sasvim neshvatljiva,posebno ako se ima u vidu da je u to vreme Marks ve ozbiljno izuavao ekonomiju,kada u njoj ne bismo prepoznali odraz antitetike Hegelove dijalektike, od koje se niMarks, ni Engles nisu nikada potpuno oslobodili. U to vreme opteg previranja, tajuticaj se pokazao jo fatalnijim po njihovu misao.

80. Preokret koji je Marks izveo u cilju spasavanja misli od buroaske revolucije,prenosei je u drugaiji kontekst, nije bio prosto stavljanje materijalistikog razvojaproizvodnih snaga na mesto Hegelovog Duha, koji hrli u susret sebi smom Duha,ija je objektivizacija identina njegovom otuenju i ije istorijske rane ne ostavljajuoiljke. Naime, kada istorija jednom postane stvarna, ona vie nema cilj. Marks jerazorio Hegelov stav distanciranja od dogaaja, kao i pasivnu kontemplaciju, nepozivajui se pri tom na bilo kakvu viu, spoljnu silu. Zato je od tada jedina briga teorijeda bude svesna svojih postupaka. Nasuprot tome, dananja pasivna kontemplacijaekonomskih kretanja predstavlja netranscendirani produetak nedijalektikog aspektaHegelovog pokuaja da stvori zaokrueni sistem: samo dokaz da tom ekonomskomprocesu, da bi opravdao sebe, nisu vie potrebni ni Hegel, niti dokazi dobijeni naisto kontemplativnom planu. To kretanje, koje moderno drutvo danas slavi, jesteonaj sektor sveta u kojem za misao vie nema mesta, sektor iji mehaniki razvojekasno dominira celim drutvom. Marksov projekat je projekat svesne istorije, ukojem se kvantitet, nastao iz slepog razvoja isto ekonomskih proizvodnih snaga,mora preobraziti u kvalitativno prisvajanje istorije. Kritika politike ekonomije je prviin tog kraja preistorije: Od svih instrumenata proizvodnje, najvea proizvodna silaje sma revolucionarna klasa.

81. Marksova teorija je tesno povezana s naunom milju utoliko to i sma nastojida racionalno shvati snage koje zaista deluju u drutvu. Ali, ona ide i dalje od naunemisli; ona uva naunu misao samo tako to je stalno prevazilazi. Ona pokuavada shvati drutvene borbe, a ne drutvene zakone. Priznajemo samo jednu nauku:istoriju. (Nemaka ideologija)

82. Buroaska epoha, koja istoriji eli da podari nauno utemeljenje, previa injenicuda nauka kojom raspolae i sama nastaje na temeljima istorijskog razvoja ekonomije.Ali, istorija sutinski zavisi od tog ekonomskog znanja sve dok ostaje samo ekonomska

20

istorija. Mera u kojoj naune opservacije previaju uticaj istorije na ekonomiju (i ceoproces koji stalno menja vlastite naune premise), ogleda se i u aroganciji onih socija-lista koji su poverovali da su precizno izraunali ritam ekonomskih kriza. Sada, kadase pokazalo da neprestane intervencije politike vlasti uspevaju da spree krize, istitaj mentalitet u tome vidi osetljivu ravnoteu, koja vodi ka konanom uspostavljanjuopte ekonomske harmonije. Projekat prevazilaenja ekonomije i upravljanja istori-jom mora da obuhvati nauku ovog drutva, ali ne moe i sam da bude nauni projekat.Revolucionarni pokret ostaje buroaski, sve dok smatra da aktuelnom istorijom moeupravljati sredstvima naune spoznaje.

83. Utopijski pravci socijalizma, iako istorijski zasnovani na kritici postojee drutveneorganizacije, s pravom se nazivaju utopijskim sve dok ignoriu istoriju (to jest, svedok ignoriu stvarne borbe i protok vremena, koji ne dotiu njihovu nepromenljivusliku srenog drutva), ali ne i zato to odbijaju nauku. Naprotiv, utopijski misliocibili su potpuno u vlasti naune misli ranijih vekova. Oni su predviali dovrenje iispunjenje tog opteg racionalistikog sistema. Sebe nisu videli kao goloruke proroke,jer su vrsto verovali u drutvenu mo naunog dokaza, tako da su ak, kao Sen-Simon,verovali u mogunost osvajanja vlasti uz pomo nauke. Zombart (Werner Sombart)se pitao: Zato hoe da osvoje borbom ono to samo treba dokazati? Ali, naunorazumevanje utopista nije ukljuivalo svest da neke drutvene grupe imaju interes daodre status quo i da na raspolaganju imaju sve potrebne snage, kao i oblike lane svestipotrebne da se to stanje trajno odri. Njihovo poimanje stvarnosti je daleko zaostajaloza istorijskom realnou razvoja sme nauke, podreeno drutvenim imperativimatog razvoja, koji su odreivali ne samo koji e nalazi biti prihvaeni ve i ta uoptemoe, a ta ne moe biti predmet naunog istraivanja. Utopijski socijalisti su ostalizatoenici iznoenja istine u naunommaniru, a ta istina je za njih bila samo apstraktnaslika oblik miljenja koji se pojavio u prethodnim fazama drutvenog razvoja. Sorel(Georges Sorel) je primetio da su model za otkrivanje i izlaganje drutvenih zakonautopisti videli u astronomiji: njihovo neistorijsko shvatanje harmonije bilo je prirodnaposledica njihovog pokuaja da na drutvo primene nauku koja je najmanje zavisilaod istorije. Tu harmoniju su opisivali na isti nain na koji je Njutn opisivao optenaune zakone, a srean rasplet, koji su stalno prizivali, imao je u njihovoj drutvenojnauci istu ulogu kao i inercija u klasinoj zici. (Graa za teoriju proletarijata)

84. Nauno-deterministiki aspekt Marksove misli je upravo ono to ju je uinilopodlonom ideologizaciji, kako za njegovog ivota, tako jo i vie u teorijskomnasleu koje ostavio radnikom pokretu. Napredovanje istorijskog subjekta je opetbilo odloeno, dok je ekonomija, ta istorijska nauka par exellence, sve vie dobijala naznaaju kao garant svoje budue i neminovne negacije. Tako je revolucionarna praksa,jedini pravi faktor te negacije, bila sve vie potiskivana iz teorijskih razmatranja.Najvea vanost je pridavana strpljivom prouavanju ekonomskog razvoja, a svapatnja koju je taj razvoj nosio sa sobom bila je doekivana s hegelovskom smirenou.Rezultat je bilo groblje dobrih namera. Sada je jasno da se, u skladu s naukom orevoluciji, svest uvek javlja prerano i da mora biti promiljena. Istorija je pokazala danismo bili u pravu, ni mi, niti oni koji su mislili kao mi, pisao je Engels 1895. Postaloje jasno da je ekonomski razvoj irom kontinenta u to vreme bio daleko od zrelosti.Tokom celog ivota Marks je gradio doslednu teoriju, ali izlaganje te teorije odvijalose na terenu vladajue misli, kao kritika posebnih disciplina, pre svega politikeekonomije, glavne nauke buroaskog drutva. Upravo u tom osakaenom obliku, kojije kasnije prihvaen kao ortodoksan, Marskova teorija je postala marksizam.

21

85. Slabosti Marksove teorije prirodno su vezane za slabosti revolucionarne borbeproletarijata tog vremena. Nemaka radnika klasa nije ostvarila revoluciju iz 1848.godine; pariska Komuna bila je poraena u izolaciji. Samim tim, ni revolucionarnateorija nije mogla biti potpuno ostvarena. injenica da jeMarksu uglavnom ostajalo datu teoriju brani i dalje usavrava u itaonici Britanskog muzeja, imala je obogaljujueposledice na samu teoriju. Marksovi nauno izvedeni zakljuci o buduem razvojuradnike klase, zajedno sa organizacionom praksom koja se oslanjala na te zakljuke,postali su prepreke s kojima se proleterska svest suoila u kasnijem periodu.

86. Teorijski nedostaci naune odbrane proleterske revolucije (kako u sadraju, ta-ko i u obliku u kojem je bila izloena) u krajnjoj liniji proistiu iz poistoveivanjaproletarijata s buroazijom u tenji ka revolucionarnom osvajanju vlasti.

87. Marks je jo u Komunistikom manifestu pokuao da dokae legitimnost proleter-ske vlasti, navodei kao argument uzastopne pokuaje njihovih prethodnika, to gaje vodilo ka preteranom pojednostavljivanju istorijske analize i njenom svoenju nalinerani prikaz razvoja oblika proizvodnje, u kojem klasna borba nuno vodi ili karevolucionarnom preobraaju celog drutva ili ka meusobnom unitenju sukobljenihklasa. Ipak, istorijske injenice govore da je azijatski nain proizvodnje (kako gaje Marks nazivao na drugim mestima) opstao u skoro neizmenjenom obliku uprkossvim klasnim sukobima, da slugama nikada nije uspelo da zbace feudalne gospodarei da nijedna pobuna robova u antikom svetu nije vodila ka vladavini slobodnih ljudi.Taj linerani prikaz previa injenicu da je buroazija jedina revolucionarna klasa kojaje ikada pobedila, da je to jedina klasa za koju je razvoj ekonomije bio istovremeno iuzrok i posledica dolaska na vlast. Isto pojednostavljivanje vodilo je Marksa ka zapos-tavljanju ekonomske uloge drave u upravljanju klasnim drutvom. Uspon buroazijeje oslobodio ekonomiju od drave, ali samo utoliko to je prethodno stanje bilo orueklasne represije unutar statine ekonomije. Buroazija je prvobitno razvila sopstvenu,nezavisnu ekonomsku mo, u prelaznom periodu u kojem je drava poela da slabi, afeudalizam poeo da naruava ravnoteu izmeu razliitih drutvenih snaga. S drugestrane, moderna drava, ija je trgovaka politika poela da prua podrku razvojuburoazije i koja se razvila u dravu same buroazije, tokom liberalne (laissez-faire)epohe, postepeno je izrasla u centralnu silu planskog upravljanja ekonomskim pro-cesom. Marksu je ipak uspelo da opie bonapartistiki prototip moderne dravnebirokratije, stapanje kapitala i drave u nacionalnu vlast kapitala nad radom, javnusilu stvorenu u cilju odravanja drutvenog podanitva oblik drutvenog poretkau kojem buroazija odbacuje sav istorijski ivot, osim onog svedenog na ekonomskuistoriju stvari, izlaui tako i sebe osudi na politiku nitavnost, kao i sve druge klase.Ovde se ve nazire drutveno-politika osnova modernog spektakla, koja negativnoukazuje na to da je proletarijat samo pretendent na istorijski ivot.

88. Jedine dve klase kojima se bavi Marksova teorija, dve iste klase kojima je po-sveena celokupna analiza Kapitala, jesu buroazija i proletarijat. To su jedine dverevolucionarne klase u celoj istoriji, ali koje deluju u vrlo razliitim uslovima. Bur-oaska revolucija je okonana; proleterska revolucija je i dalje neostvaren projekat,koji se oslanja na ranije revolucije, ali koji se od svih njih kvalitativno razlikuje. Akose previdi originalnost istorijske uloge buroazije, onda je lako prevideti i konkretnuoriginalnost proleterskog projekta, koji nee postii nita ako ne razvije sopstvenuzastavu i ne prepozna svu veliinu svog zadatka. Buroazija je dola na vlast jer jeto bila klasa koja je razvijala ekonomiju. Proletarijat ne moe da razvije vlastiti, novi

22

oblik vlasti, ako ne postane svesna klasa. Razvoj proizvodnih snaga, sam po sebi, negarantuje sticanje te moi ak ni posredno, usled sve veeg liavanja koje taj razvojpovlai za sobom. Tom cilju ne slui ni osvajanje dravne vlasti u jakobinskom stilu.Proletarijat ne moe da iskoristi nijednu ideologiju koja svoje posebne ciljeve lanopredstavlja kao opte, jer se on ne moe zadovoljiti ni jednom deliminom stvarnoukao svojom sopstvenom.

89. Ako se Marks, posebno za vreme svog aktivnog uea u proleterskoj borbi, pre-vie oslanjao na naune metode, do te mere da je stvorio intelektualnu osnovu zailuziju ekonomizma, jasno je da on lino nije imao takvih iluzija. U uvenom pismuod 7. decembra 1867. godine, koje je pratilo jedan kritiki osvrt na Kapital a koje jesm napisao, sa idejom da ga Engels predstavi tampi kao delo jednog protivnika Marks je jasno ukazao na ogranienja svoje nauke: Line sklonosti autora (koje su mumoda nametnuli njegova politika uverenja i prolost), naime, nain na koji on linovidi i predoava krajnje posledice sadanjih kretanja i drutvenih procesa, nemajuveze s njegovom javno publikovanom analizom. Ograujui se tako od tendenci-oznih zakljuaka sopstvene objektivne analize, uz ironiju onog moda, povodomvannaunih izbora koji su mu navodno bili nametnuti, Marks je posredno otkriometodoloki klju koji povezuje ta dva aspekta njegove misli.

90. Spajanje znanja i akcije mora se sprovesti unutar same istorijske borbe, tako da seoni neprestano uzajamno potvruju. Proletarijat je bio formiran kao subjekat koji utom procesu organizuje revolucionarnu borbu i reorganizuje drutvo u trenutku revo-lucije to je taka u kojoj se moraju stvoriti praktini uslovi za formiranje svesti, usloviu kojima se teorija prakse potvruje kao praktina teorija. Ali, revolucionarna teorijaje doslovno ignorisala to kljuno pitanje organizacije tokom celog perioda formiranjaradnikog pokreta, kada je ta teorija jo uvek imala jedinstven karakter nasleen odistorijske misli (i kada je s pravom pretendovala da se razvije u jedinstvenu istorijskupraksu). Umesto toga, pitanje organizacije je postalo najslabija taka radikalne teorije,oblast konfuzije, koja je vodila ka povratku na hijerarhijske i etatistike taktike po-zajmljene od buroaske revolucije. Oblici organizacija radnikog pokreta, nastali iztog teorijskog nehata, pokuali su da odre jedinstvo teorije, razbijajui se na specija-lizovane i fragmentirane discipline. Ta ideoloki otuena teorija nije vie bila u stanjuda prepozna praktinu opravdanost jedinstvene istorijske misli, koju je zapravo izdala,posebno kada se opravdanost njenog postojanja iskazivala u spontanim pobunamaradnike klase; ona je ak aktivno doprinosila potiskivanju svakog izraza ili seanjana to jedinstvo. A upravo ti istorijski oblici, koji su nastajali u samoj borbi, bili sujedini praktian teren na kojem je teorija mogla da se potvrdi. Upravo ti oblici subili ono to je nedostajalo teoriji, samo to ta potreba nije bila formulisana i teorijski.Sovjet, na primer, nije bio teorijsko dostignue. Ako se vratimo jo dalje u prolost,vidimo da se najvea teorijska istina Meunarodnog radnikog udruenja nalazi usamom njegovom praktinom postojanju.

91. Poetni uspeh Prve internacionale omoguio je da se oslobodi svih zbunjujuihuticaja vladajue ideologije koji su preiveli unutar nje. Ali, poraz i progon koji suubrzo usledili, izbacili su na povrinu sukob izmeu dva razliita vienja proleterskerevolucije, od kojih je svako imalo jedan autoritaran aspekt koji je blokirao mogunostsvesnog samoosloboenja radnike klase. Rascep izmeu pristalica Marksa i Baku-njina, koji je uskoro postao nepremostiv, nastao je oko dva pitanja: pitanja vlasti ubuduem revolucionarnom drutvu i pitanja organizacije sadanjeg pokreta, pri emu

23

je svaki od suparnika kasnije potpuno promenio svoje stavove. Bakunjin je odbaciokao iluziju stav da se klase mogu ukinuti primenom autoritarnih sredstava na dravnuvlast, upozoravajui da bi to vodilo ka ponovnom uspostavljanju vladajue birokratskeklase i ka diktaturi onih koji sebe smatraju najupuenijima. Marks, koji je verovao dae zajedniko sazrevanje ekonomskih kontradikcija i radnike svesti u demokratskimuslovima ograniiti ulogu proleterske drave na kratku, prelaznu fazu, neophodnuda bi se uvrstili novi drutveni odnosi, osudio je Bakunjina i njegove sledbenikekao autoritarnu, konspirativnu elitu, koja sebe svesno stavlja iznad Internacionale, sasumanutim planom da drutvu nametne neodgovornu diktaturu najrevolucionarnijihelemenata (ili makar onih koji su sebe smatrali takvima). Svoje sledbenike Bakunjin jezaista mobilisao na toj osnovi: Usred opte bure mi treba da budemo nevidljivi vodiirevolucije, ne pomou bilo kakvog vidljivog oblika vlasti, ve pomou kolektivnediktature nae Alijanse diktature bez ikakvih oznaka, naziva i zvaninog statusa,a opet jo monije, upravo zato to nee imati nijedno od pojavnih obeleja vlasti.Tako su se te dve ideologije radnike klase nale nepomirljivo sukobljene, svaka sasvojom delimino tanom kritikom, ali sa izgubljenim jedinstvom istorijske misli i pre-tenzijom da se nametnu kao ideoloki autoriteti. Mone organizacije poput nemakeSocijaldemokratije i Federacije iberijskih anarhista (FAI) verno su sluile svaka svojojideologiji, a posledice su svuda bile drugaije od onoga to se elelo.

92. injenica da su anarhisti videli ciljeve proleterske revolucije kao neposredno os-tvarive, izraava svu snagu i slabost borbe kolektivistikih anarhista (jedine strujeanarhizma koju treba uzeti ozbiljno; pretenzije individualistikih oblika anarhizmaoduvek su bile smene). Od istorijske misli moderne klasne borbe anarhisti su preuzelisamo zakljuke; njihovo iskljuivo insistiranje na tim zakljucima bilo je dopunjenosvesnom ravnodunou prema pitanju metode. Njihova kritika politike borbe jesamim tim ostajala apstraktna, dok je njihova posveenost borbi na ekonomskomplanu bila usmerena ka prividu konanog reenja, koje se, po njima, moglo postiijednim udarcem, na dan generalnog trajka ili opte pobune. Anarhisti su bili potpunoposveeni ostvarenju jednog ideala. Anarhizam ostaje samo ideoloka negacija drave iklasnog drutva upravo onih drutvenih uslova koji i podstiu odvojene ideolokepristupe. To je ideologija iste slobode, koja sjedinjuje sve i odbacuje svaku predstavu oistorijskom zlu. To sjedinjavanje svih deliminih zahteva u jedan, sveobuhvatan zahtevpredstavlja najvei doprinos anarhista, koji su odbacili postojee stanje sa stanovitaivota kao celine, a ne samo iz nekog ogranienog, specijalizovanog kritikog ugla.Ali, poto se to sjedinjavanje videlo samo kao apsolutno, u skladu sa individualnimhirom i bez davanja prednosti nekom odreenom nainu aktuelizacije, anarhizam jebio osuen na propast kao suvie nedosledan. U svakoj konkretnoj borbi anarhizamse pozivao na uvek istu, sveobuhvatnu lekciju, u kojoj je video dovoljnu i sasvimdovrenu platformu celog pokreta. To stanovite izrazio je i Bakunjin u pismu iz 1873.godine, kada je napustio Federaciju Jure: U prethodnih devet godina Internacionalaje razvila sasvim dovoljno ideja da spasi svet, samo kada bi ga ideje mogle spasiti.Izazivam svakog ko tvrdi da ima neku novu. Nema vie vremena za ideje, vreme je zaakciju. Taj stav bez sumnje sledi proletersku istorijsku misao da se ideje moraju stavitiu praksu, ali zato potpuno naputa istorijski teren, sa uverenjem da su odgovarajuioblici tog prelaska na praksu ve pronaeni i da se nikada nee promeniti.

93. Anarhisti, koji su svojim ideolokim uverenjima sebe jasno izdvojili od ostatkaradnikog pokreta i sami su reprodukovali to odvajanje kompetencije u sopstvenimredovima, stvarajui tako uslove koji pogoduju neformalnoj dominaciji svake pojedine

24

anarhistike organizacije nad svojim lanstvom, oliene u njihovim vodeim propagan-distima i ideolozima, specijalistima, iji su osrednji intelektualni dometi bili dodatnoogranieni stalnim pozivanjem na nekoliko veitih istina. Ideoloka odanost anarhis-ta donoenju jednoglasnih odluka, utrla je put nekontrolisanim manipulacijama tihspecijalista za slobodu. Revolucionarni anarhizam je oekivao istu jednoglasnost, pos-tignutu istim sredstvima i od masa nakon njihovog osloboenja. Pored toga, odbijanjeanarhista da uzmu u obzir velike razlike u poloaju razliitih manjina ukljuenih uaktuelne borbe, a zatim i u postrevolucionarnu zajednicu slobodnih ljudi, stalno ihje vodilo u izolaciju, posebno kada bi se ukazala potreba za donoenjem kolektivnihodluka; to se potvrdilo u bezbrojnim anarhistikim pobunama u paniji, koje su nalokalnom nivou trpele poraz za porazom.

94. Ta iluzija, na kojoj je izvorni anarhizam manje ili vie jasno insistirao, potie izuverenja da je revolucija tu, odmah iza ugla, i da e trenutno ostvarenje te revolucijedokazati svu ispravnost anarhistike ideologije, kao i oblika praktine organizacijerazvijenih u skladu s tom ideologijom. Godine 1936. anarhizam je zaista uspeo dapokrene drutvenu revoluciju, koja je predstavljala najnapredniji izraz proleterskesnage ikada ostvaren. Ali, ak i u tom sluaju, treba imati u vidu da je opti ustanakpoeo kao pka odbrambena reakcija na pokuaj vojske da izvede pu. Pored toga,oklevanje da se revolucija izvede u potpunosti, jo u prvim danima borbe zato to jeFranko ve kontrolisao polovinu zemlje i bio snano podravan sa strane, zato to jeostatak meunarodnog proleterskog pokreta ve bio poraen i zato to je antifaistikiblok ukljuivao razliite buroaske snage i etatistike radnike partije pokazuje daje organizovani anarhistiki pokret bio nesposoban da proiri delimina dostignuarevolucije i da ih zatim odbrani. Njegovi priznati lideri su postali ministri, taociburoaske drave, koja ne samo da je unitila revoluciju, ve je nastavila da gubi i ugraanskom ratu.

95. Ortodoksni marksizam Druge internacionale je bio nauna ideologija socijalis-tike revolucije, koja je svu istinu poistovetila sa objektivnim ekonomskim procesima,a sebi stavila u zadatak da radnicima, edukovanim kroz njihove organizacije, dokaesvu neumitnost tih procesa. Ta ideologija oivljava neku vrstu vere u mo pedagokedemonstracije, koju smo sretali jo kod socijalista-utopista, u kombinaciji s kontem-plativnim sagledavanjem istorijskog toka. Taj stav je bio lien i hegelovske dimenzijeistorijskog totaliteta i statine slike totaliteta koju su razvili utopisti (a najraskonijeFurije). Taj nauni stav, koji je uspeo samo da oivi tradicionalnu dilemu izmeu sime-trinih etikih opcija, prisutan je i u Hilferdingovom (Rudolf Hilferding) apsurdnomzakljuku da razumevanje istorijske nunosti socijalizma ne daje nikakve smernice opraktinom stavu koji bi trebalo zauzeti. Naime, jedno je shvatiti da je neto neminov-no, a neto sasvim drugo staviti sebe u slubu te neminovnosti. (Finanzkapital) Onikojima nije uspelo da shvate da su, za Marksa i revolucionarni proletarijat, jedinstve-na istorijska misao i praktian stav koji treba zauzeti bili jedno, zavrili su kao rtveprakse koju su usvojili.

96. Ideologija socijaldemokratskih organizacija stavila je te organizacije pod kontroluprofesora zaduenih za edukaciju radnike klase, a oblik organizacije odgovarao je tojvrsti pasivnog sledbenitva. Uee socijalista iz Druge internacionale u politikim iekonomskim borbama bilo je nesumnjivo vrlo konkretno, ali u isto vreme i dubokonekritiko. Bila je to neskriveno reformistika praksa u ime iluzorne revolucije. Ovaideologija revolucije bila je podrivena sopstvenim proklamovanim uspesima. Izdizanje

25

socijalistikih novinara i parlamentarnih predstavnika iznad ostatka pokreta, podstak-lo je te aktiviste, koji su ionako bili regrutovani meu buroaskom inteligencijom, dabrzo usvoje i buroaski ivotni stil. ak su i industrijski radnici, regrutovani u borbamapo fabrikama, pod uticajem sindikalne birokratije postajali brokeri radne snage, iji jejedini zadatak bio da tu robu prodaju po dobroj ceni. Da bi ta aktivnost makar liilana revolucionarnu, kapitalizam bi morao da se pokae nesposobnim da je tolerie naekonomskom planu; ali, pokazalo se da kapitalizam nije imao nikakvih problema satolerisanjem tog legalistikog politikog izraza. Nauna ideologija socijaldemokrata jetvrdila da kapitalizam nee moi da tolerie ove ekonomske antagonizme, ali istorijaje uporno dokazivala suprotno.

97. Berntajn, socijaldemokrata veoma nesklon ideologiji, ali zato vrlo privren meto-dologiji buroaske nauke, bio je makar dovoljno iskren da ukae na tu kontradikciju(prisutnu i kod reformistikog pokreta engleske radnike klase, koji se nikada nijeoptereivao bilo kakvim revolucionarnim zahtevima). Ali, sm istorijski razvoj jepruio konani dokaz. Iako pun iluzija svih vrsta, Berntajn je tvrdio da kriza kapi-talistikog naina proizvodnje nee udesno uveati snagu socijalista, koji su elelida preuzmu revoluciju oslanjajui se upravo na to ortodoksno vienje toka dogaa-ja. Tokom dubokih drutvenih previranja pokrenutih Prvim svetskim ratom, to jezaista dovelo do buenja radikalne svesti, u najmanje dva navrata se pokazalo dasocijaldemokratska hijerarhija nije u stanju da nemakim radnicima prui edukacijukoja bi ih preobrazila u teoretiare: prvi put, kada je ubedljiva veina lanova partijepodrala imperijalistiki rat; drugi put, kada je partija skrila ustanak spartakovaca.Bivi radnik, Ebert (Friedrich Ebert), koji je postao jedan od socijaldemokratskih voa,oigledno je ostao dobar hrianin, kada je govorio da revoluciju mrzi isto kolikoi greh. Pored toga, pokazao se i kao pravi vesnik predstavnikog socijalizma, koji seuskoro razvio u smrtnog neprijatelja proletarijata u Rusiji i drugde, kada je sasvimprecizno izrazio sutinu tog novog oblika otuenja: Socijalizam znai mnogo rada.

98. Kao marksistiki mislilac, Lenjin je bio samo verni i dosledni sledbenik Kauckog,koji je revolucionarnu ideologiju ortodoksnog marksizma primenio na postojee uslo-ve u Rusiji, na koje se nije mogla primeniti reformistika praksa Druge internacionale.U ruskim uslovima, boljevika praksa upravljanja proletarijatom spolja i pomoudisciplinovane, podzemne partijske organizacije predvoene intelektualcima, profe-sionalnim revolucionarima, postala je nova profesija, koja se nije uklapala ni u jedanpostojei profesionalni sektor kapitalistikog drutva (caristiki reim oigledno nijebio u stanju da tu postigne bilo kakav kompromis). Tako su boljevici postali jediniprofesionalci u oblasti totalne drutvene dominacije.

99. S pribliavanjem rata i kolapsom internacionalne socijaldemokratije pred izazo-vom tog rata, autoritarni ideoloki radikalizam boljevika pokazao se sposobnim dasvoj uticaj proiri irom sveta. Krvavi poraz demokratskih iluzija radnikog pokretapretvorio je ceo svet u Rusiju, dok je boljevizam, kao vlasnik jedinog revolucionarnogprodora ostvarenog u tom kriznom periodu, ponudio svoj hijerarhijski i ideolokimodel proletarijatu svih zemalja, pourujui ga da se svojoj vladajuoj klasi to preobrati na ruskom. Lenjin nije prigovarao marksizmu Druge internacionale zbog togato je bio revolucionarna ideologija, ve zato to je prestao da bude revolucionarnaideologija.

100. Istorijski trenutak u kojem je boljevizam trijumfovao u Rusiji za sebe, a socijal-demokratija vodila pobedniku bitku za stari svet, oznaava konano uspostavljanje

26

onog stanja stvari koje se nalazi u srcu dominacije modernog spektakla: predstavljanjeradnike klase je postalo njen najvei neprijatelj.

101. U svim prethodnim revolucijama, pisala je Roza Luksemburg u Die Rote Fahneod 21. decembra 1918, protivnici su se suoavali otvoreno i direktno: klasa protiv kla-se, program protiv programa. U ovoj revoluciji, trupe koje tite stari poredak ne borese pod znamenjima vladajue klase, ve pod zastavom socijaldemokratske partije.Kada bi se glavno pitanje ove revolucije postavilo otvoreno i direktno kapitalizam ilisocijalizam? ogromna veina proletera ne bi imala imala nikakvih dilema. Tako je,samo nekoliko dana pre konanog unitenja, radikalna struja nemakog proletarijataotkrila tajnu novih uslova stvorenih celim dotadanjim razvojem (emu je znaajnodoprinelo i predstavljanje radnike klase): spektakularnu organizaciju odbrane vlada-jueg poretka, drutvenu oblast kojom vladaju prividi, gde se nijedno glavno pitanjevie ne moe postaviti otvoreno i direktno. U toj taki, revolucionarno predstavlja-nje proletarijata je postalo glavni razlog i najvanija posledica opteg falsikovanjadrutva.

102. Organizacija proletarijata po boljevikom modelu bila je, u isto vreme, posledicanazadnih uslova u Rusiji i odustajanja radnika iz razvijenijih zemalja od revoluci-onarne borbe. Ti nazadni uslovi pogodovali su i naglaavanju kontrarevolucionarnihaspekata, koje je ovaj oblik organizacije nesvesno ukljuivao jo od svojih poetaka.Uzastopni neuspesi evropskih radnikih pokreta da iskoriste zlatnu priliku koja seukazala u periodu 19181920. (neuspeh koji je podrazumevao i nasilno unitenje sops-tvene radikalne manjine), samo su pomogli konsolidaciju boljevike vlasti i omoguilitom lanom dostignuu da se celom svetu predstavi kao jedino mogue proleterskoreenje. Preuzimajui monopol nad dravom, kao jedini predstavnik i branilac vlastiradnike klase, boljevika partija je nala opravdanje za sebe i postala ono to je vebila: partija vlasnika proletarijata, koja je temeljno iskorenila sve prethodne oblikevlasnitva.

103. Tokom dvadeset godina, razliite socijaldemokratske struje u Rusiji vodile subeskrajnu debatu o uslovima koji bi mogli dovesti do pada carizma slabost buro-azije, veinsko seosko stanovnitvo i potencijalno odluujua uloga proletarijata, kojije ve bio grupisan i spreman za borbu, ali koji je inio samo manji deo populacije.Tu debatu je u praksi razreio inilac koji se nije pojavljivao ni u jednoj hipotezi:revolucionarna birokratija, koja se stavila na elo radnike klase, osvojila je vlast inastavila da namee novi oblik klasne dominacije. isto buroaska revolucija nijebila mogua; prie o demokratskoj diktaturi radnika i seljaka bile su najobinijezamajavanje; u isto vreme, vlast proleterskih sovjeta nije mogla da se odri pod priti-skom klase malih zemljoposednika, nacionalne i internacionalne Bele reakcije, ali isopstvenih predstavnika, odvojenih i otuenih u obliku partije radnike klase, kojaje preuzela potpunu kontrolu nad dravom, ekonomijom, svim oblicima i sredstvimaizraavanja, a uskoro i nad mislima ljudi. Teorija o permanentnoj revoluciji, koji supromovisali Trocki i Parvus, a koju je Lenjin usvojio aprila 1917. godine, pokazala sekao jedina prihvatljiva teorija za zemlje s minimalno razvijenom buroazijom, ali jei tu postala istinita tek s pojavom do tada nepoznatog faktora birokratske klasnevlasti. U brojnim raspravama unutar boljevikog vostva, Lenjin se pokazao kaonajdosledniji zagovornik centralne, diktatorske vlasti koncentrisane u rukama togvrhovnog, ideolokog predstavnika. Lenjinu je uspevalo da uvek bude u pravu, usmislu da je bez izuzetka podravao upravo ona reenja proistekla iz ranijih izbora

27

manjine koja je sada imala apsolutnu vlast: demokratiju, koja je bila uskraena selja-cima uz pomo drave, sada je trebalo uskratiti i radnicima, a zatim i komunistikimsindikalnim voama, svim obinim lanovima partije i konano kadrovima iz najviihslojeva partijske hijerarhije. Na Desetom kongresu, kada je Krontatski sovjet vebio vojno poraen i sahranjen pod pravom salvom optubi, Lenjin je napao radikalnebirokrate koji su se izdvojili u frakciju radnike opozicije i uputio im ultimatum ijuje logiku Staljin kasnije proirio na apsolutnu podelu sveta: Moete biti ovde s namaili protiv nas, napolju, s pukama u rukama, ali ne i nekakva opozicija . . . Imali smodovoljno opozicije.

104. Posle Krontata, birokratija je konsolidovala svoju poziciju jedinog vlasnika siste-ma dravnog kapitalizma na unutranjem planu kroz privremeni savez sa seljacima(Nova ekonomska politika), a na spoljanjem pomou radnika mobilisanih u biro-kratske partije Tree internacionale kao podrkom ruskoj diplomatiji, sabotirajui ceorevolucionarni pokret i podravajui buroaske reime, radi sticanja vee sigurnostina meunarodnom planu (reim Kuomintanga u Kini 19251927, Narodni Front upaniji i Francuskoj, itd.). U sledeoj fazi birokratski reim je nastavio da uvrujevlast izlaui seljake teroru, u okviru primitivne akumulacije kapitala, najbrutalnijeu istoriji. Industrijalizacija iz vremena Staljinove vladavine otkrila je krajnje namerebirokratskog sistema: nastavak vladavine ekonomije i ouvanje sme sutine trinogdrutva rada kao robe. Ali, taj proces je ukazao i na nezavisnost ekonomije: eko-nomija je uspostavila potpunu dominaciju nad drutvom i pokazala se sposobnomda odri klasnu vladavinu neophodnu za svoje nesmetano odvijanje. To znai da jeburoazija stvorila nezavisnu silu, koja, sve dok je nezavisna, moe da funkcionie ibez buroazije. Totalitarna birokratija nije bila poslednja posednika klasa u istoriji,kako je to govorio Bruno Rici (Bruno Rizzi); to je bila samo zamena za vladajuu klasuu sistemu robne ekonomije. Klimavi sistem kapitalistikog vlasnitva bio je zamenjensirovijom verzijom samog sebe pojednostavljenim, manje razuenim i centralizova-nim kolektivnim vlasnitvom birokratske klase. Taj nerazvijeni oblik vladajue klaseodgovara uslovima ekonomske nerazvijenosti; on pred sobom nema drugu perspek-tivu, nego da se uhvati u kotac s tom nerazvijenou samo u odreenim delovimasveta. Hijerarhijski i etatistiki okvir tog sirovog izdanka kapitalistike vladajue kla-se obezbedila je partija radnike klase (koja je i sama bila oblikovana hijerarhijskimodvajanjem karakteristinim za buroaske organizacije). Kao to je to primetio AnteCiliga tokom robijanja u jednom od Staljinovih zatvora, tehniko pitanje organizacijepostalo je drutveno pitanje. (Lenjin i revolucija)

105. Revolucionarna ideologija to dosledno odvajanje koja je u lenjinizmu dostiglanajvii stepen voluntarizma kao oblika upravljanja stvarnou, sa staljinizmom sevratila svojoj sutinskoj nedoslednosti. U toj fazi, ideologija vie nije bila orue, vesma sebi cilj. Ali, la koja vie ne doputa bilo kakav izazov postaje ludilo. Totalitarnaideologija u isto vreme ponitava stvarnost i odreuje joj jedini smisao: postoji samoono to ona kae da postoji. Iako je taj primitivni oblik spektakla bio ogranienuglavnom na nerazvijene regione, on je ipak odigrao sutinsku ulogu u globalnomrazvoju spektakla. Taj poseban oblik materijalizacije ideologije nije preobrazio svetekonomski, kao to je to uradio razvijeni kapitalizam; on je samo, uz pomo policijsko-dravnih metoda, promenio ljudsku percepciju sveta.

106. Vladajua totalitarno-ideoloka klasa je gospodar izokrenutog sveta: to je taklasa monija, ona vie insistira na tome da zapravo ne postoji, a svoju mo koristi pre

28

svega zato da bi nametnula to vienje. Ona je, meutim, skromna samo u tom smislu;naime, ta zvanino nepostojea birokratija svoje nepogreivo vostvo proglaavaza krunu dosadanjeg istorijskog razvoja. Iako je njeno postojanje svuda oigledno,birokratija, kao klasa, mora biti nevidljiva. Posledica toga je da ceo drutveni ivotpostaje oblik ludila. Drutvena organizacija totalnog krivotvorenja potie iz te osnovnekontradikcije.

107. Staljinizam je bio i vladavina terora unutar birokratske klase. Teror, na kojem jepoivala vlast te klase, nuno se okrenuo protiv nje: ona nije imala nikakvo pravnoutemeljenje, nikakav zakonski priznat status posednike klase, koji bi vaio za svenjene pripadnike. Njeno vlasnitvo moralo je biti maskirano jer se temeljilo na lanojsvesti koja je svoju vlast mogla da odri samo pomou vladavine opteg terora, ukojoj su njeni pravi motivi bili potpuno zamraeni. lanovi vladajue birokratskeklase imali su samo pravo kolektivnog vlasnitva nad drutvom; u toj velikoj lai,oni su igrali ulogu proletarijata koji upravlja socijalistikim drutvom; kao glumci,morali su da se striktno pridravaju tog scenarija ideoloke izdaje. Ali, da bi zaistauestvovali u tom krivotvorenju, njihova legitimnost je morala biti potvrena. Nijedanbirokrata, kao pojedinac, nije imao pravo na vlast; da bi se dokazao kao proleter,morao je da se pokazuje kao suta suprotnost birokrati; s druge strane, nije se mogaodokazati ni kao birokrata, jer je zvanina politika glasila da birokratija ne postoji.Zato je legitimitet svakog birokrate potpuno zavisio od zvaninog peata vladajueideologije; ona je svim birokratama koje nije unitila priznavala pravo na kolektivnolanstvo u socijalistikom reimu. Iako su birokrate imale kolektivno pravo nadonoenje svih drutvenih odluka, koheziju njihove klase mogla je da obezbedi samokoncentracija njihove teroristike vlasti u jednoj linosti. Ta linost je bila izvor jedinepraktine istine vladajue lai; samo je ona imala pravo da povlai nepokolebljivu linijurazdvajanja iako je ta linija stalno bila prilagoavana. Staljin je donosio neopoziveodluke o tome ko jeste, a ko nije lan vladajue birokratije, ko je proleter na vlasti,a ko izdajica i plaenik Vol Strita ili Mikada. Atomizirane birokrate mogle su dadobiju svoj kolektivni legitimitet samo kroz linost Staljina gospodara sveta kojije uskoro poeo da sebe doivljava kao vrhovno bie, nad kojim ne postoji nijedanvii oblik duha. Svoju pravu prirodu sveprisutnu vlast gospodar sveta prepoznajekroz razorno nasilje koje primenjuje nad svojim podanicima, lienim svake moi. Onje sila koja sama odreuje oblast svoje dominacije, ali i sila koja jedina ima pravo dapustoi tu oblast.

108. Vremenom je ta ideologija, kroz osvajanje totalne vlasti, i sma postala totalna,menjajui se tako iz delimine istine u totalitarni falsikat. Istorijska misao bila jetako temeljno ponitena, da ni sama istorija, ak ni na nivou elementarnog empirij-skog znanja, vie nije mogla da postoji. Totalitarno birokratsko drutvo ivi u veitojsadanjosti, a sve to se ranije dogodilo postoji samo kao oblast otvorena za policijskuintervenciju. Taj projekat, koji je najavio jo Napoleon, sa idejom o monarhistiki di-rigovanoj energiji seanja, u staljinizmu je ostvaren kroz stalno prepravljanje istorije,koje nije menjalo samo tumaenje prolih dogaaja, ve i sme dogaaje. Ali, cena togosloboenja od istorijske stvarnosti bila je gubitak svakog racionalnog, referentnogokvira nunog za kapitalizam kao istorijski sistem. Dobro je poznato koliko je ruskuekonomiju kotala nauna primena jedne poludele ideologije (treba se samo setitiLisjenkovog jaska).1 Ta protivrenost injenica da se totalitarna birokratija, koja

29

pokuava da upravlja industrijskim drutvom, nalazi razapeta izmeu svoje potre-be za racionalnou i stalnog potiskivanja racionalnosti ujedno je i njena najveaslabost u poreenju s normalnim kapitalistikim razvojem. Kao to ne moe da reiproblem poljoprivrede na uobiajeni kapitalistiki nain, birokratija je inferiorna uodnosu na kapitalizam i u oblasti industrijske proizvodnje, jer proizvodnju moe daplanira samo na autoritaran nain, zasnovan na nerealnim i potpuno falsikovanimpretpostavkama.

109. Izmeu dva svetska rata revolucionarni pokret radnike klase je bio unitenzajednikom akcijom staljinistike birokratije i faistikog totalitarizma (potonji je,kao organizacija, bio direktno inspirisan partijskim modelom koji je prvi put ispro-ban i razvijen u Rusiji). Faizam je bio oajniki pokuaj da se buroaska ekonomijaspase od dvostruke opasnosti krize i proleterske subverzije. Bilo je to opsadno stanje,u kojem se kapitalistiko drutvo spasilo tako to je sebi ubrizgalo dozu racionali-zacije, u vidu masivne dravne intervencije. Ali, ta racionalizacija je bila podrivenairacionalnou sopstvenih metoda. Iako je faizam pozivao na odbranu glavnih ikonaburoaske ideologije, koje su postale konzervativne (porodica, privatno vlasnitvo,moralni poredak, patriotizam), u isto vreme mobiliui sitnu buroaziju i nezapos-lene radnike, uspaniene ekonomskom krizom ili razoarane neuspelim pokuajemsocijalista da izvedu revoluciju, on, u sutni, nije bio ideoloki pokret. Faizam jeotvoreno pokazivao svoje pravo lice: bilo je to nasilno oivljavanje mita, koji pozivana uee u zajednici zasnovanoj na drevnim pseudovrednostima: na rasi, krvi, voi.Bio je to tehnoloki opremljeni primitivizam. Njegova izvetaena reinterpretacija mita,u novom, spektakularnom kontekstu, izvoena je primenom najsavremenijih meto-da uslovljavanja i iluzije. Zato faizam ima znaajnu ulogu u formiranju modernogspektakla, a nain na koji je unitio stari radniki pokret ini ga jednom od temeljnihsila savremenog drutva. Ipak, poto je bila re o jednom od najskupljih naina zaouvanje kapitalizma, ulogu faizma preuzele su najvee kapitalistike drave, kaomnogo snaniji i racionalniji oblici tog poretka.

110. Kada je ruska birokratija konano uspela da se rei svih ostataka buroaskogvlasnitva koji su ometali njenu vlast u sferi ekonomije, da razvije ekonomiju zbogsvojih ciljeva i bude priznata kao lan kluba velikih sila, poelela je da na miru uivau svojim dostignuima, to je zahtevalo odbacivanje svih oblika proizvoljnosti kojimaje jo uvek bila podreena. Tako se ona odrekla staljinizma kao svog porekla. Ali,ta osuda je ostala staljinistika proizvoljna, neobrazloena i otvorena za stalnaprilagoavanja zato to tajna ideoloke lai nikada ne sme biti otkrivena. Birokratijase ne moe osloboditi, ni politiki, niti kulturno, jer njeno postojanje kao klase zavisiod njenog ideolokogmonopola, koji je, koliko god biomasivan i nezgrapan, ipak samotitula vlasti. Ta ideologija je izgubila svaku strast za svojim originalnim izrazom, ali jei u tom rutinskom obliku zadrala represivnu ulogu kontrole nad svakim miljenjemi zabrane bilo kakve konkurencije. Birokratija je tako ostala beznadeno vezana zaideologiju u koju vie niko