IGRA KAO UČENJE I LEKI DEO

Priručnik ideja za vežbe fine motorike za decu uzrasta od 12-24 meseca

Ana Anufrijev12/28/2014

2

IGRA KAO UČENJE I LEK

UVOD

Ispred mene i mog supruga, roditeljia prevremno rođene bebe, postavili su se brojni izazovi, veliki problemi i planina upornosti koju kao netrenirani alpinisti još uvek osvajamo. Nekako s vremenom, sada (prilikom pisanja I dela) naš prevremenac ima 21 mesec, oboje smo shvatili da smo u četrdesetim tek naučili da budemo strpljivi. Ognjen je jedno od dece Sokobanjske ulice i Klinike za rehabilitaciju dr „Miroslav Zotović“. Po izlasku sa Instituta za neonatologiju, nanizasmo važnu pobedu zvanu Život, ali smo borbu za svaki pedalj, decimetar, santimetar i milimetar motorike nastavili na pomenutoj klinici. Da u životu sve ima dva kraja dokaz je i da smo u ovoj borbi koja još uvek traje, naleteli na dr Danijelu Vukićević, pod čijom je čvrstom rukom, budnim okom, profesionalnom temeljnošću i tačnom procenom mogućih rizika, Ognjen nastavio da niže pobede. Nas, roditelje Malih Divova spojila je neka nevidljiva vaza sličnih, često i istovetnih problema, pa ću nesebično sa vama podeliti Ognjenova iskustva sa radne terapije, namenjena deci uzrasta od 12-24 meseca, prilagođene u najvećem broju slučajeva kućnim uslovima i bogato začinjene igranjem, a uvijene u šarenu foliju učenja i ukrašene mašnom vaspitavanja. Cilj ove priče je da učenje nema kraja. Motiv je da pokrene nove ideje i načini proces. To iskreno i iskustveno mislim, jer iako je Ognjen savladao sve šeme fine motorike predviđene za njegov hronološki uzrast ispred nas je okean novih izazova. Granice ne postoje! Stoga, sve ovde napisano ima obaveštajnu funkciju i stimulativni karakter, i samo će se okrznuti o ono čemu vi kao roditelj treba da naučite dete i pomognete mu u tome.

1. Da započnemo taj divan proces učenja

Prema rečima fizijatra dr Danijele Vukićević, koja se u svom radu bavi prevremeno rođenom decom moramo biti svesni da deca rodjena pre vremena imaju drugačiji razvojni put od terminske dece. Način rezonovanja i prihvatanja pojmova kod dece rodjene pre vremena je drugačiji usled činjenice da su izgubili period u stomaku u kome se dešava proces sazrevanja CNS-a, te da se on nastavlja „napolju“; izvan bezbednosti maminog stomaka, a da se u najvećem broju slučajeva organizam bori sa infekcijama, disanjem, srčanim problemima, zastojem u rastu i razvoju i mnogim drugim problemima, što znači da mehanizam preživljavanja zauzima određeni vremenski period prvo mesto na početku bebinog života, te ionako usporen proces sazrevanja CNS-a može biti još sporiji. Sa druge strane, način učenja nije isti kod sve dece, jer je svako dete poseban živi organizam i stvara svoju posebnost i specifičnost već samim činom rađanja. Ono što je međutim činjenica jeste da radnje koje većina terminske dece hvata u letu, prevremeno rođena deca prvo trebaju da naprave dobru bazu kao pripremu za dalje učenje radnji razvojne mape. Problem sa kojim se susreću prevremeno rođena deca je razumevanje naloga i organizacija igre. Da bi mogli da uzmu učešće u igri, pre svega moraju imati stabilan oslonac u krilu, stolici, krevetu, nosiljci, jer će u suprotnom trošiti energiju na održavanje stabilne kontrole glave i trupa. „Suštinski najbitnije za razvoj motorike prevremeno rođene dece, jeste da dete mora aktivno učestvovati u igri, što znači da igra za dete mora imati značenje. Ako dete ne učestvuje, nema nikakvu ideju da nešto treba i može da radi sa ponuđenom igračkom, nego je jednostavno uzme u ruku, stavi u usta i baci, znači da ne razume igru. Onda se mora započeti sa pripremom koja podrazumeva privlačenje aktivne pažnje deteta mimikom, gestom, primenom stimulacija: gnječenje, trljanje, maženje, pritiskanje, jači zvuci, šarenija igračka i sl. kako bi se podigao arousal ili aktivna budna pažnja. Dakle, prvo morate da učinite predradnje za započinjanje procesa igranja – da vas gledaju, krenu ručicama ka vama, istražuju vaše lice, odeću, meterijale. Neka deca se u

3

ovoj predfazi igranja nalaze jako dugo, čak i posle godinu dana. Kada ste privukli pažnju, dajete predmete koji imaju određenu teksturu: grubu, ljigavu, mekanu, mokru, elastičnu, rzličitih težina (pri čemu nikako lagane i bez suštine, nego naprotiv – teže), da se upoznaju sa njima.“, napominje dr Vukićević. Za povratnu vezu i prenos informacija o predmetima najvažniju funkciju ima ručni zglob. Radnje tipa: papa (ćao), gde zeka pije vodu, poljubac sa rukom na ustima imaju za cilj osvešćivanje kretnji u ručnom zglobu , jer se aktivnosti upravo u zglobu dešavaju. Doktorka Vukićević posebno napominje koliko je davanje hrane u ruku bitno jer hleb, keks, smoki grisini, napolitanke, banana, imaju za cilj da dete proceni koji stisak treba da upotrebi da bi pridržavalo hranu. Kada ovu radnju na početku primenjuje, dete će zdrobiti ili zgnječiti namernicu koja mu je u rukama. Međutim, kasnije će naučiti, što je jako važno, kolika je jačina stiska potrebna kada je komad kifle u ruci. Dakle, prvo se dešava osvešćivanje osećaja, a potom jačina stiska za određene namernice I predmete. Davati flašice napunjene različitom količinom trečnosti imaju za cilj da dete nauči da upoređuje težinu. Takođe, u procesu upoznavanja dete uči o uzrocima i posledicama: daljinski se pritiska palcem, okrećemo broj na telefonu kažiprstom, svetlo palimo kažiprstom takođe. Pritiskanje dugmića kako bi se nešto desilo: igračka ispušta zvuk, daljinski menja sliku na televizoru ili pojačava i smanjuje ton, pali se kompjuter, pali se i gasi svetlo. Kretanje zgloba levo desno – vozeći igračku po ploči; gore dole – dižući i spuštajući igračku; u krug – vrteći volan, ili kuvajući kafu; sve je to priprema šake za dalje funkcije. Izdvajanje kažiprsta za pokazivanje vode, soka ili nečeg drugog što je interesantno ili za čim se stvorila potreba u tom trenutku, stavljanje vrhova prstića u otvore je takođe radnja koju dete treba da savlada, te ukoliko ne uspe spontano, mora se stimulisati da je izvrši.

2. Edukativna ili pametna igračka?

U moru skupih igračaka u ovim teškim vremenima, zaista je za dete prava umetnost odabrati dobru igračku. Tržište nam nudi bezbroj edukativnih igračaka, navodno boljih i kvalitetnijih od onih drugih. Međutim, ja se sa tim pojmom ne slažem. Za mene je svaka igračka edukativna, kao što je i svaki predmet u kući, dvorištu, na ulici, kod prijatelja ili rodjaka edukacija za dete koje tek spoznaje svet. Za novorođenu bebu, vrteška iznad kreveta ili šareni peškir preko ograde kreveca itekako je edukativan i stimulativan. Pa ipak, kada deca napune godinu dana, kada se njihov univerzum širi novim znanjima, kada mozak prima nadražaje i odgovara na njih, vreme je da se igračkama posvetimo na drugačiji način. Ali, avaj! Deci igračka bude zanimljiva neko kretko vreme, a onda kada je za taj uzrast „savladaju“, postaje im neprivlačna. Ako pruža nekoliko funkcija, igračci će se vratiti kako proces sazrevanja bude napredovao. Ipak, lutku, loptu, auto, voz, Pepu prase ili neku životinjicu treba razlikovati od onih igračaka koje rade na kognitivnom sazrevanju deteta i na usavršavanju fine motorike. Dete će naučiti šta je voz igrajući se sa vozom, dakle edukovaće se. Međutim, slaganjem kocki, prepoznavanjem oblika, nizanjem predmeta, ubacivanjem ili vađenjem iz kofice (kasnije čaše) dete će vežbati prstiće i usavršiće nekoliko funkcionalnih i povezanih radnji. Dakle, edukacija je veća u drugom slučaju i ima duži niz (više povezanih radnji); ali su i u jednom i u drugom slučaju u pitanju edukativne igračke. Ja bih samo ove druge nazvala pametnim igračkama. Pametnim igračkama, učimo dete sazrevanju, vežbamo njegovu inteligenciju, izbegavamo kasniju disleksiju i dobijamo kao povratnu feed back vezu govor, jer je fina motorika usko povezana sa govorom, tačnije, govor je zavistan od fine motorike. Takođe, pamtnim igračkama kanališemo osobinu upornosti kod deteta na polje savladavanja novih veština. Deca po prirodi imaju osobinu upornosti. Znate i sami kakve sve cake i fore koriste da dobiju ono što hoće. Pametnim igračkama upornost se usmerava na savladavanje i postizanje cilja rešavanja problema i savladavanja veština.

4

2.1. Kućni poslovi kao edukacija

Kada dete napuni godinu dana, a naročito nakon 18. Meseca života, kada pasivan govor (prepoznavanje predmeta) raste kao kvasac, svaka stvar u kući je ideja za edukaciju. Dete koje je jedinac ili gde je jako velika razlika sa starijom braćom ili sestrom (kao što je slučaj kod mog Ognjena), uglavnom će sveru interesovanja imati ka predmetima i stvarima koje vi u kući koristite. To trebate da iskoristite. Aparati u domaćinstvu (usisivač, mikser, mašine, sudovi), mogu biti odličan stimulans. Nemojte sputavati dete u učenju. Proširite mu vidike. Dok usisavate, pustite dete da vam pomogne. Doći će vreme kada će usisavati svoju sobu. Neka se oseti važnim i velikim. Pomozite mu da drži mikser u kuhinji, ili ga pustite da pod vašim nadzorom upali veš mašinu. Dok spremate ručak, izdvojte prostor za vaše dete da muti i sprema. Ne morate kupovati sudove za decu. Par čaša od jogurta, cediljka ili slamčica biće dovoljne da vas dete imitira. Takođe, velike kocke mogu biti šolje i time podstičete kreativnost kod deteta. Navodite ga da vam, „kao bajagi“ skuva kafu ili čaj. Obavezno pohvalite, ili iskoristite da ga naučite i radnju „živeli“. Dok širite veš, pustitie dete da vam dodaje štipaljke. Znam, sve ove radnje trajaće duže uz pomoć vaših mališana, ali vreme je da utemeljite svoju strpljivost... Oko 10-tak minuta je trajalo usisavanje uz Ognjenovu asistenciju. Pametna kuca je ovde podrška. Uvek koristite omiljenu igračku i neka i ona radi ono što i vaše dete. Vreme koje je produžilo mućenje fila nismo merili.

2.2. Vreme je za NE

Ujedno, ovo je pravi trenutak da počnete da branite zabranjeno. Da bi dete prihvatilo zabranu (nemojte iščekivati čudo). Ovde je bitno da: 1. Izdvojite one predmete i stvari koje mogu ugroziti detetovu bezbednost;2. Reč NE izgovarate jakim i ozbiljnim tonom, suprotnim od onog kada se igrate. Možete koristiti i prst. Sa ukućanima razgovarajte da nema smeha dok se brani, za ono što se brani, jer efekat nećete postići. 3. Budite dosledni. Ako detetu povremeno dajete mobilni telefon da bi se smirilo, zabrana neće uroditi plodom. 4. Dete će nekoliko puta pokušavati zabranjeno, čak će vas i mamiti

5

osmehom, ali nemojte menjati strog izraz lica. 5. Nemojte imati podugačak spisak zabranjenih radnji, jer prevelika negacija može biti destimulativna. Jedan deo roditelja smatra da detetu ne treba ništa braniti. Takođe, vrlo je čest slučaj da se stvari koje dete dira, a roditelji bi da ih sačuvaju, sklanjaju iz rukohvata deteta. Iako sam dosta liberalan roditelj, ne podržavam ovu teoriju, jer iako vi u kući možete skoloniti sve što detetu može da se nađe na putu i bude ugroženo, problem zabrane pokušaćete neuspešno da nametnete u gostima, ili će vam u vrtiću skrenuti pažnju na ovaj problem. Naime, dete ne razume promenu raspoloženja. Ono vas voli nasmejane, dok ga grlite, ljubite, prevrćete. Zato sada treba da shvati da ste ozbiljni i da je zabrana tu jer je njegova bezbednost ugrožena. I eto, pored učenja, počeli ste i sa vaspitavanjem Upravo ste ušli u proces koji će vas pratiti jedan duži vremenski period.

3. Radna terapija je igranje

Naučili smo da je proces igranja i proces učenja nerazdvojan. Nemojte da vas uplaši termin radna terapija. On je poznat vama, koji ste sa decom na nekom od tretmana fizikalne terapije. Slobodno, prizovite svoju maštu i uživajte u trenucima igranja sa vašim detetom. U ovom delu biće prikazan deo vežbica koje možete sprovoditi u kućnim uslovima

3.1. Koturovi

Obruči, koturovi ili prstenovi su odlična stvar za nizanje. Prvo koristite velike koturove, a potom smanjujte prečnik. Možete i miksati, čime učite veličine. Ne morate kupovati skupe drvene ili plastične igračke da bi se dete učilo nizanju. Sa pametnih igračaka snimite ideju, a onda izvršite popis svoje kuhinje ili špajeza. O, kakve sve zanimacije se tamo kriju. Uz sve mnogobrojne prednosti koje pametne igračke imaju, imaju jednu manu – one jako brzo deci dosade. Pri tome, u ovom uzrastu, pa sve do 2-2,5 godine morate i vi biti neposredno prisutni dok učite dete finoj motorici, tako da nema razloga baš svaku kupiti. Sačuvajte novac za one oslikane puzzle slagalice ili neku tematsku knjigu. Ideje za obruče kriju se u sledećem: prstenovi za drvene garnišne. Možete ih kupiti na pijaci. Ako je vaše dete bas veliki vizuelni tip i igra se radje sa šarenim igračkama, pomoći će vam tri jake boje izolir trake koju ćete lako obmotati oko prstena. Za starije i spretnije dete možete koristiti selotejp. Pošto bi bilo glupo sačekati da istrošite i dodjete do plastike, kupite 10-tak obruča selotejpa. Danas je njega moguće naći u bojama, a vi ćete imati višegodišnje zalihe. Za one mame i tate koji su studirali ekonomiju, eto prilike da obnove metode upravljanja zaliha. Valjak od jakog kartona od navoja alu ili prv folije može poslužiti da napravite prstenove različitih debljina. Njih možete ofarbati temperama. Za dete koje ima dve godine, veliki široki makaroni će odlično poslužiti. Pre toga možete ih obojiti temperama. Koturove prvo nižemo na čvrst štap. Tata, deka, ukja, stric treba na parčence daske da dobro zalepe 2 ili tri tiple. Ako su mame majstori, stapiće zaliti gipsom u plastičnoj posudi. Koturove (prstenove) pokažemo detetu kako se nižu, pustimo ga da proba samo. Ukoliko ne uspeva, navodimo njegovu ručicu da naniže prsten. Svaki pogodak burno nagradimo aplauzom! Možemo i da brojimo... Opustite se i uživajte.

6

Mi prstenove nismo bojili. Već uveliko nižemo selotejp. Detetu starijem od dve godine dajte da niže selotejp i makarone na štrik, tako što ćete na jedan kraj štrika uvezati čvorove. Ukolko imate vremena i mogućnosti, podlogu možete ofarbati i igračku učiniti maksimalno zanimljivom. Pregršt ideja stoji vam na raspolaganju. Ono što je bitno, jeste postupak. Dete treba da ubuhvati prstićima deo obruča i da ga centrira i ubaci na štap sa zglobom koji je podignut na gore. I opet... pristupite sređivanju. Pustite dete da nanizane obruče skine sa štapa i ubaci u kutiju ili koficu. Ukoliko do sada nikada niste nizali postupak je da dete prvo naučite da skida, a tek onda da niže. Može se desiti da ne ide. I deca imaju ukuse i neće svaku igru rado prihvatiti. Predjite na nešto drugo, a posle par dana pokušajte ponovo. Budite uporni onoliko koliko je neophodno, ali ne po cenu nametanja. Zašto je bitno da budete uporni? Deca ne prihvataju uvek rado ono što je novo i u čemu nisu spretni. Vašom upornošću, stvarate tu osobinu i kod njih. I budite istraživački duh!

3.2. Ubacivanje predmeta u...

Svi ste nabavljali ili dobijali na poklon neku od igračaka tipa „Lonac sveznalica“. To su odlične igračke, feoma funkcionalne. Već od šestog, sedmog meseca, navodili smo bebe da ubacuju oblike kroz veliki otvor (poklopac), potom i kroz manje prilagodjene svakom posebnom obliku. Malo ste se pomučili sa trouglom, ali kada to savladate, vreme je da dete ovu veštinu usavrši. Zašto? Zato što igračka ima oko 5 oblika, radnja traje sve kraće; zato što je potrebno koristiti različite veličine predmeta koji se ubacuju, te tako dete pripremiti za sitne predmete i sofisticirati njegovu motoriku; zato što novim oblicima učimo dete novim teksturama i bojama; a produžetkom trajanja radnje radimo na detetovoj koncentraciji. Za rad na ovoj veštini možete koristiti: plastične čepove od plastičnih flaša, loptice koje ćete napraviti od aluminijumske folije, neke drvene ili plastične kockice, a za početak može vam dobro poslužiti i onaj selotejp od prošle vežbe. Ukoliko imate starije dete, ili svom mališanu dajete čokoladu, sakupite nekoliko „žumanaca“ iz kinder jaja. Na kutiji ili kantici napravite malo veći otvor i pokažite detetu kako se ubacuje.

7

Ukoliko mu je to nezanimljivo, pokušajte prebacivanje predmeta iz jedne u drugu plastičnu činiju. Posle nekog vremena pređite na plastičnu flašu zapremine 0,5l. Zgodna je za držanje, može se dekorisati, a probudićete kod deteta i učenje zavrtanja poklopca na flaši. Ne zaboravite da svaki uspešan ubačaj nagradite aplauzom, kao i da kod neuspešnog diskretno naterate dete da ga ponovi

Cilj je postići interesovanje za skladištenje predmeta u kofu, kutiju, flasu. Preciznost podrazumeva hvatanje predmeta jednom rukom i centriranje ka otvoru.

3.3. Stapići za uši i slamčice

Ubacivanje štapića kod otvor je mnogo teža radnja od prethodne. Zato je prethodna osnov. Štapići zahtevaju veću preciznost, savladavanje držanja odozgo i ciljanje sa visine, tako da kognitivno predstavljaju složenu celinu za razmišljanje. Nemojte je pokušavati sa svojim detetom, pre nego što je dobro ovladalo tehnikom ubacivanja predmeta. Ukoliko ste nestrpljiv roditelj i želite da sagledate trenutne mogućnosti svog deteta, možete test izvršiti koristeći štipaljke za veš ili prazne bočice od fiziološkog rastvora. Oba ova predmeta imaju znatnu debljinu, dete će ih lako uhvatiti, te je samo potrebno navoditi ga da štipaljku drži za vth prilikom pokušaja da je centrira i ubaci u otvor. Za ovu vežbu možete koristiti ambalažu od kisele pavlake (veća pakovanja), tako što ćete na poklopcu napraviti rupu. Kao štapići ukoliko nemate neke drvene iz kutka sa igračkama, mogu poslužiti: štapići za uši, štapići od lizalica ukoliko imate starije dete, ili čačkalice koje ćete obmotati alu folijom. Počnite od nekog predmeta sa širim otvorom (flaša sa širim grlom na primer), a kasnije smanjujte otvor, vežbajući preciznost svog deteta. Mi smo na početku koristili obične čačkalice, ali smo ih Ognjenu davali iz ruke i flašu od kisele vode 0,5 čije grlo nije baš široko. Otvor smo već smanjili sa bocom od istrošene kozmetike, a čačkalice smo obukli u foliju, i naučio je da ih samostalno uzima sa stola ili podloge.

8

Cilj učimo dete da štapić i duguljaste oblike hvata za gornji kraj i zglobom usmerenim na dole ubacuje u otvor.

3.5. Mama, pusti me da jedem sam(a)

Motoriku ruke stvaramo kroz različite aktivnosti. Svakodnevne radnje mogu biti odlična podloga da detetu finu motoriku usavršavamo, a da često toga nismo ni sami svesni. Obedovanje je tipičan primer da dete trebamo da učimo samostalnosti. Keks u rukama, štapići, grisini, napolitanke, sve su to različite teksture, čvrstine, veličine i oblici. Normalno je da će u prvim pokušajima da keks ili deo kifle dete to zgnječiti, ali će vremenom naučiti da držanje „popusti“, kako bi materijal u što kvalitetnijem obliku ušao u usta. Negde oko 15. tog. meseca je krajnje vreme da detetu ponudite da deo obroka jede samo. Pri tome, pod obrokom podrazumevam neki od glavnih obroka. Ukoliko je vaše dete jako ješno, nemojte čekati da mnogo ogladni da biste ga bodrili da par zalogaja stavi sam sebi u usta. Ukoliko pak imate problem sa hranom, pokušajte da za početak deo samostalnih obroka bude sa jelima koje dete voli. Pripremite se za sanaciju terena nakon ovih pokušaja, ali i kasnije, kako ubacivanje kašike u usta bude preciznije. Deca su veoma pametna i jedan deo obroka biće ubacivan prstićima, jer jako dobro znaju da je to sigurniji način da dobiju zalogaj. Dobra plastična portikla i ovo je polje gde dete treba pustiti da istražuje. Naravno, uvek će deo obroka ostati i za hranjenje od strane mame ili tate, jer je nemoguće očekivati da će uspeti u celosti. Ognjen je prve pokušaje da jede sam imao već u 11. mesecu. Naravno, veći deo sadržaja ostajao je na kašičici.

9

Sa 15. meseci počeli smo da koristimo viljušku. Sa viljuškom je pokazao mnogo brže savladavanje pravila za stolom. Doduše, dešava se još uvek parola „snadji se“, te ukoliko izmrvi povrće koje nabada na viljušku, radi brzo pravac ruka-usta, a dešava se i da se rukom nabode komad povrća na viljušku i da se ostatak izvede fino i po bontonu.

3.6. Olovka piše srcem

Prvi crtež Ognjen je naškrabao sa 20 meseci. Nije bilo problema da shvati da flomaster ima srce i da samo ono piše, a da na gornjem delu nema ničega što bi na pairu ostavilo trag. Posle fluoroscentnih flomastera, koji su ga jako inspirisali, prešli smo na olovke. Olovke se sklanjaju na mesto sa igračkama, čime dete uči i razume da su one njegove i da će se njima opet igrati kada dodje trenutak. Moj savet je da crtež nekoliko dana čuvate na nekom posebnom i vidnom mestu, kako biste dete ohrabrili, motivisali i dali značaj njegovoj kreativnosti i njegovom delu. Dobro mesto je frižider, na kome ćete crtež zakaciti magnetima ili neka vrata, na kojima ćete selotejpom zalepiti crtež. Ponavljajte često ime vaseg deteta i radnju koju je načinio. U našem slučaju to je: „Ko je to crtao? Ogi!“ – i uperite prst u njega. Cilj je da dobijete za početak pasivnu komunikaciju i da posle nekog vremena, dete pokaže na sebe kada ga upitate ko je to crtao. Iza pasivnog govora krije se aktivan. Ognjen drži olovku i levom i desnom rukom,

10

postoje neke naznake da je levak, pa je ujedno ovo i jedna lepa opservacija da utvrdite da li je vase dete možda levoruko.

Cilj – olovka piše bez obzira na jačinu stiska i pritiskanja.

3.7. Kako je knjiga pametna

Knjiga je najpametnija igračka na svetu! Pošto prerastete plišane knjige, šuškave i knjige sa ogledalom, ako po malo zanemarujete Knjigu sveznalicu... pravi je trenutak da dečiju biblioteku počnete da punite. Na tržištu ima zaista divnih knjiga, koje su uglavnom podeljene prema tematikama (voće, povrće, životinje, prevozna sredstva, beba u autu, beba u šetnji itd.). Sada stvarate ljubav prema knjizi. Dete u knjigicama ili slikovnicama treba da prepozna predmete, i da izdvojenim prstom pokazuje na njih. Dobro je da kada učite neki predmet, ako isti imate u obliku igračke, koristite i njega uz tu stranicu knjige (na primer: igračka kuca kada je na slikovnici sa životinjama kuca; ili igračka auto kada je na slikovnici auto). Tada možete da čitate slikovnicu i da svojim glasovima proizvodite zvuk automobila, ili da lajete a da taj predmet držite u ruci. Dete će posegnuti za predmetom, a vi na slikovnici pokažite gde se nalazi. Lako ćete doći u fazu da dete samo lista knjigu i neke predmete u knjizi oslovljava. I ne brinite, nešto će naučiti zapanjujuće brzo, a nečemu ćete se duže posvećivati. Neku knjigu će osobito voleti, ali isto tako neke teme biće mu neinteresantne. To sve će se vremenom menjati, kako dete bude sazrevalo. To je potpuno očekivano. Dete gradi ukus – znači nešto će voleti više a nešto manje, ali i širi svoja interesovanja i stvara temelje za nova. Naučite ga da prema knjigama bude nežno i pažljivo. Plačite ukoliko baca knjigu, čak imitirajući da to vas boli, ili koristite onu caku koja uvek upali da dete postane nežno – milujte naizmenično knjigu i dete oslovljavajući sa: „Draga knjiga“.

11

3.8. Pogadjamo oblike, spajamo, rastavljamo

Kocke, štipaljke ili nešto slično mogu vam dobro doći za rastavljanje. Rastavljanje je prva faza, a sledi sastavljanje. Kocke svi imate kod kuće i idealne su za razne igrice. Uhvate se oba dela i povuku od sebe. Suprotnom radnjom ću sastaviti. Ovde je prikazana ideja rastavljanja, pogadjanja oblika i spajanja. Naša igračka ovde su neka jaja i rzalikuju se delovi u unutrašnjosti po boji i obliku. Naravno, asistencija je neophodna u pronalaženju para. Uspeva sam da izdvoji para crvenom jajetu u unutrašnjosti. Smatram da je veoma pametna igračka, i da ćemo se dugo družiti sa njom, jer će dobro doći i kada sledeće godine budemo učili boje.

12

3.9. Malo, veće, najveće

Za učenje veličina možete koristiti bilo šta iz kuće. Uzmite cipele vašeg deteta, svoje i suprugove i ponavljajte nekoliko dana koje su male, koje su veće a koje su najveće. Ili čaše, činije itd. Nemojte koristiti više od tri predmeta, jer dete ne ume da prepozna finese, a učimo ga suštini. Igračke koje treba da spavaju kod nas uvek „upale“.

I I DEO

Ana Anufrijev02/02/2015

13

4.Primenjujemo stečena znanja

Iako smo sve vreme u fokusu radne terapije, dete je do sada prihvatilo ovaj način igranja i učenja. Ukoliko je u početku i pružalo otpor kada su novi izazovi i prepreke u pitanju, polako ste u fazi kada je otpor manji i prihvatanje brže. Nemojte da vas to obeshrabri, pa i vi radje radite stečene radnje, nego što ćete se uhvatiti u koštac sa novim. Zamislite, vaše dete je toga svesno, ali je udobi u kojoj to ne ume da vam objasni. Zato ga razumite. I dalje svaki pokušaj obavezno pohvalite i uspeh neće izostati. O Ognjenovim „šizama“ kod prihvatanja novog najviše vam mogu reći njegovi terapeuti Ana i Milena, ali će vam takodje reći i da su strpljivost i upornost dva lica jedne medalje.

4.1. Lopta

Stara, dobra igračka i uvek joj se treba vraćati. Gumena, plastična, od tkanine, od mešavine materijala uvek je dobar izbor da privuče dečiju pažnju. Loptom učimo manevar hvatanja tako što menjamo veličinu, manevar stiskanja, tako što ćemo dalje baciti ako je umereno stiskamo, manevar ciljanja prvo bacamo ka nekome a potom u nešto. Varijante na ovu temu prepuštam vama. Igrica je idealna kao mera kada treba da naterate dete da se uključi u igru. Ja u svom životu nisam srela dete koje ne voli loptu.

14

4.2. Otključaj me, zaključaj me

Čak i ukoliko vaše dete nije bilo zainetresovano za rupe i rupice, stimulativnim vežbicama koje se ovde navode to ćete postići. Ključ je odlčna vežba koja ima za cilj da se neka vrata ili neki deo zaista i otvore kada se ključ okrene u pravilnom smeru. Za početak je dovoljno da se ključ nacilja ispravnom stranom u otvor i “uđe”. Kada jednom uspe u ovim pokušajima, častiće vas velikim pobedonosnim osmehom. Ovo je retka vežba u kojoj se vi možete skloniti i pustiti dete da se bezbedno igra i uči. Za ovu vežbu može vam pomoći neka kutija na zaključavanje, poštansko sanduče, fijoka na stolu. Obratite pažnju ipak da ključ bude deblji, a otvor širi…

4.3. Poklapamo, zaklapamo, zavrćemo, odvrćemo

Igra poklopaca kreće jako rano – kada dete ispolji želju da zatvara i skida poklopac sa svojih flašica i šolja. Medjutim na flašicama se on uglavnom povuče, tako da je moguće da kada date poklopce na zavrtanj neko vreme prodje dok dete ne shvati kako se zavrće i odvrće. Prvo savladaju odvrtanje, a nakon toga i zavrtanje. U toj fazi dete uči da je pritisak nebitan i savladava radnju zgloba koja pokreće mišić i tetive palca. Kada proces učenja toga nastupi, a učenje se može sprovoditi po nekoliko puta na dan, (na primer, dok presvlačite dete, date mu kremu ne do kraja zatvorenu), brzo će poklopci postati opsesija.. Vremenom zatvarate zavrtanj do kraja. Izbor ove staklene ambalaže na fotografijama nije za pohvalu, nakon 2-3 dana je bacio i polomila se. Držite se zato plastične ambalaže, potpuno je bezbedna. Ovaj okrugli plastičan poklopac (bez reklame, molim!) je odličan jer stvara sigurnost prilikom držanja donjeg dela ambalaže. Da je ovo igra za svaku priliku, dokaz je da i dok ste u fokusu krupne motorike (kao Ognjen u habart kadi) možete ovu vežbicu praktikovati. Dakle, u čučnju, visokoklečećem, na automobilu itd. Cilj ove vežbe je uspostaviti koordinaciju okretanja zgloba šake kada su u pitanju poklopci na zavrtanj.. Cilj poklopaca bez zavrtnja je centriranje.

15

4.4. Sitnije, Cile sitnije…

O ubacivanju predmeta u kutije već smo pričali. Ako ste krupnije predmete savladali predjite na sitnije: čepovi od pasti za zube ili krema u tubi, pasulj, kafa u zrnu, sočivo, kukuruz. Ova vežba vežba preciznost, koordinaciju i oštrinu pokreta. Kako smanjujete oblike, smanjujte i otvor u koji se predmeti ubacuju. Ako dete ne prihvata lako sitnije predmete ili ako ne prihvata neuspehe, za početak kombinujte krupne I sitne i polako povećavajte odnos u korist sitnih. Deca su jako pametna, razne prepreke će vam postavljati kada im nešto ne ide od ruke. Uživajte u toj njihovoj inteligenciji, ali postavite granice. Kada predjete probleme sitne probleme ove faze, u stare igračke (kutije za ubacivanje predmeta) dete će ubacivati bez gledanja. Tada stare igračke ponovo iskoristite u novoj formi igre učeći oblike, razvijajući kognitivno pamćenje, kasnije se fokusirajte na učenje boja.

4.5. Zrno po zrno pogača, dinar po dinar palača

Ubacivanje novčića u kasicu je jako fina vežba preciznosti. Naša doktorka je insistirala da u igri bude sedam kovanica od 5 centi. Mi smo našli tačan broj ali od 2 centa. U igranju smo jednu izgubili, pa smo je zamenili dinarom. Ne mislim da ćete pogrešiti ni ukoliko dete bude vežbalo samo sa veličinom dinara. Potopite ih u asepsol ili sodu bikarbonu desetak minuta i imaćete novu zanimaciju. Sami obratite pažnju koliko će dete imati uspelih pokušaja od preostalih 6 kovanica. Toliko će ostati, kada vi ubacite prvu. Ako

16

ne ide, sačekajte par dana pa pokušajte ponovo. Cilj je da u dogledno vreme ubacite svih sedam. Za početak dajte detetu kovanicu iz vaše ruke, kako ne bi gubilo koncentraciju da je uzme sa podloge. Cilj vežbe je postizanje preciznosti finog pincet hvata pljosnatog predmeta za gornju površinu i centriranje u otvor u koji se može ubaciti samo jednosmerno. Zglob se pozicionira u odredjenu stranu kako bi novčic ušao u otvor.

4.6. Šta sve mogu te špagete

Od kutije za jaja sa donje strane napraviti gradilište, tako što ćete na sredinu svakog prostora za jaje izbušiti otvor. Otvor treba da je taman toliki da može da prođe špageta ili drveni ražnjić. Iako mi je prvobitna ideja bila da špagete vire iz kutije, kada je shvatio da se lome, Ognjen je sam stvarao više materijala za rad. Pred vama su premijerne slike ove igre, ali cilj mi je da ga u sledećem periodu naučim da pamti u kojoj rupi su špagete. Preciznost neophodna u ovoj igri je zadivljujuća. Što je štapić duži, neophodna je veća preciznost. Ukoliko ipak vidite da ne ide, nemojte insistirati, već dajte lakši zadatak – šire rupe na kutiji za jaja i na primer flomasteri, pa se po savladavanju takve gradnje vratite ražnjićima ili špagetama.

17

4.7. Slagalice – savršene za učenje

I slagalice su igračka kojoj ćete se često vraćati. Pre prve godine imale su zadatak da isprovociraju pincet hvat, sada međutim, dobijaju svoju pravu funkciju i divimo se njihovoj mogućnosti da stvore različite varijante i za igranje i za učenje. Prva faza je skidamo delove (to smo već naučili), druga faza je pokušavamo da delove vratimo na mesto, ujedno učimo predmete sa teme slagalice, dok u poslednjoj fazi koja je za kasniji uzrast rastavljamo i slažemo. Danas je na tržištu moguće naći slagalice od prirodnih drvenih materijala sa raznim tematikama.

18

III DEO

Ana Anufrijev3/24/2015

19

5. IGRAMO SE SVE DUŽE, RAZUMEMO SVAKIM DANOM SVE VIŠE

U ovoj fazi treba da ste već dostigli trenutke potpunog uživanja u igri koja je učenje sa vašim detetom. Vi ste potpuno opušteni, a sada već velika beba uživa u sticanju novih znanja i usavršavanju stečenih, čak toliko, da Vas vrlo često iznenadi nekom novom reči, novim postupkom, sve preciznijim držanjem pribora za jelo, dužim linijama koje se iscrtavaju olovkama, slikanjem prstima naročito u stolicama za hranjenje. Takođe, trebalo bi da je potpuno prestalo trpanje u usta svega i svačega, pa Vam se otvaraju vidici za bezbrižnije igre bez straha da će nešto završiti u ustima. Igru često prati i muzika i Vi ćete biti u prilici da spoznajete i ukus svog deteta, jer reakcija neće biti ista na svaku melodiju. Ako do sada niste, minut do dvanaest je da bacite sve dude, laže, flašice i da se okrenete slamčicama, časama ili šoljama.

5.1. Hajde, snađi se

Na bezbedno nedostižnu razdaljinu od detetovih ruku stavite neku dragu igračku koja nije mnogo velika, ali je poželjno da ima točkiće, kako bi pokušaji bili i uspešni. Ova igra je kognitivna. Igračku postavimo i pokažemo detetu gde je. Dete pokuša da je dohvati i traži pomoć. Pomoć ponudite uz pomoć štapa ili obične varjače, tako što ćete privući igračku na maksimalno udaljenu razdaljinu da je prstići uhvate. Pokažite ovu radnju 2-3 puta, a onda pustite dete da pokuša samo. Za početak je jako bitno da dete ima ideju sta će uratiti sa drškom, čak mnogo bitnije nego sam uspeh. Za nekoliko dana promenite igračku.

5.2. Gde je otvor

Kocku ili kvadar koji imaju otvor samo sa jedne strane i veliku providu površinu pokažite detetu. A onda u takvu kutiju stavite igračku, kako bi dete došlo do igračke preko strane koja ima otvor. U sledećem pokušaju kutiju okrenite na drugu stranu, kako bi i otvor bio na drugoj strani. Ovu igru deca ce obožavati. Takođe je kognitivna i predstavlja uočavanje otvora i pronicljivost da se igračka može iz kutije izvući samo kroz otvor.

20

5.3. Otvaramo – zatvaramo

Rajfesluš pruža neverovatne mogućnosti koje ujedno rade i na kogniciji i na finom držanju ruke. Stisak ne sme da bude prejak da bi otvaranje i zatvaranje funkcionisalo. Ako je rajfešlus na nekoj torbi ili tašni, u nju možete staviti neki predmet (loptu na primer), kako bi dete bilo motivisanije da otvara. Kognitivno, dete stiče ideju da treba da otvori rajfeslus kako bi videlo šta se krije unutra. Ako je u pitanju jakna, kognitivno stiče svesno znanje da treba da vuče na dole kako bi moglo da raskopča jaknu (ili džak za spavanje). Ovu igru moguće je kombinovati, pa čak i unaprediti, tako što ćete na primer u torbu ili detetov džak za spavanje staviti tri predmeta i tražiti da vam dete na zahtev da jedan. Uvodeći nov predmet u pasivan rečnik (prepoznavanje), bitno je da bude u skupu već apsolviranih, jer na taj način takođe podstičete kogniciju. Pretpostavimo da dete zna da prepozna kucu i loptu, ai ne zna šta je jabuka. Tražeći da izvuče i da vam jabuku dete razmišlja: „Aha- lopta nije jabuka, ni kuca nije jabuka“. U najvećem broju slučajeva daće vam jabuku.

5.4. Gde šta ide

Svaki trenutak može biti prilika za učenje. Na početku priručnika je pomaganje u kućnim poslovima. Pre samo tri meseca Ognjenov maksimum bio je usisivač i mikser, danas uspešno vadi par pribora za jelo iz mašine za sudove. Naravno, pre nego što uključite dete skolonite sve nebezbedne predmete iz mašine

21

(noćeve, čaše, šolje) i ostavite plastične delove, kašike i viljuške. Detetu pokažete gde stoje kašike, a gde viljuške u fijoci. Skoro da vam i neće trebati vreme da se dete adaptira na ovo učestvovanje u kućnim poslovima, čak i ukoliko u rečniku ne postoji aktivno izgovaranje prirora za jelo. I kašika i viljuška već su odavno poznati predmeti u obedovanju. Saznajemo i gde idu iz mašine.

5.5. Visoko, volim to visoko

Iako proces igranja beby kockama ima šemu da dete prvo razdvaja kocke, pa tek onda sastavlja, mi roditelji smo nestrpljivi da sačekamo tu gradnju i nizanje. Negde oko 18 meseci dete počinje da sastavlja 2-3 kocke. U prvo vreme je zadovoljno postignutim i po principu „prva ljubav zaborava nema“, još neki period vremena je rastavljanje zanimljivije. U tom periodu, ono je i apsolvirano, pa je često nemoguće baš nametnuti ideju hajde još jedan, pa još jedan. Ideja je da kocke nudite često. One su veselih boja, uvek se dobije nešto drugačije i potpuno su bezbedne da ostavite dete da se samo sa njima igra. Nešto pre 24 meseca dete će shvatiti pojam visine i iznenadiće vas brzina kojom će dodavati kocku na kocku praveći veliku kulu ili soliter.

22

5.6. Čaša, šolja, slamčica...

Hrana je mom detetu oduvek bila veoma vаžna u stimulaciji. Zato smo valjda flašicu brzo napustili i prionuli na flaše sa pipcima, a potom i na čaše. Veoma važna vežba koju nesvesno izvodite sa svojim detetom dok drži čašu jeste da je 100% savladalo držanje oberučke, kao i stepen kojim će nagnuti. Počnite sa gušćim tečnostima, kako ga ne biste destimulisali vodom, koja prosto curi brže. Na prvim ovim fotografijama u pitanju je smuthie od jabuke i borovnice i kao što možete da vidite već smo prešli na staklene čaše i vodu.

5.7. Razdvajamo i lepimo

Igre lepljenja, seckanja, odvajanja, pravljenja čestitki ili ukrasa su najbolji način da razvijete kreativnost svog deteta, ali i da mu poboljšate preciznost, finu moturiku prstića i šake, kao i da isprovocirate ideju „napravi sam“. Rolne od ubrusa, toalet papira, samolepljivi kolaž papir, stikeri, makarone i bilo kakve kutije i kutijice koje već imate kod kuće mogu pomoći u igri a pre nego što ih bacite. Za makaze je rano, pa detetu vi secite oblike, učeći ga da lepi. Na prvoj fotografiji prikazana je faza razdvajanja. Kupila sam neke ukrasne stikere u kineskoj radnji, koji su sastavljeni u niz vezan najlon koncem. Konac je dosta tanak, ali i dovoljno otporan da iz prvog pokušaja ne može lako da se razdvoje ovi biseri. Idealno je za pravljenje čestitki sa svojim mališanima, a za sada nam je poslužilo kao klasična vežba. Na fotografijama 2 i 3 su obične sličice fudbalera koje su nam višak i pozajmili smo od starijeg brata.

23

I tako, slede i prva remek dela iz ove faze igranja. Fotografije su nastale u jaslicama „Carica Milica“ na radionici sa mamama i tatama. Sve tehnike bile su dozvoljene.

5.8. Kako sve smestiti

Malom vežbacu ponudite čašu užu u dnu (dakle da ne bude ravna), pronadjite loptu čiji obim od prilike odgovara dnu čase. Pre nego ponudite njemu smestite uz loptu onoliko kockica ili nekih drugih predmeta koliko staje u čašu. Jedini način da sve stane a da ne viri jeste da lopta bude na dnu. Sve stavite ispred deteta. Ukoliko smatrate za neophodno prvi put mu pokažite, ili uradite zajedno. Potom, pustite dete da oštri svoje kognitivne sposobnosti bodreći ga svaki put kada u čašu ubaci po neki predmet.

24

5.9.

ZAKLJUČAK

Ima li potrebe za zaključkom? Metodologija pisanja ga nalaže, te ja u duhu svoje profesije (koja je poljima daleko od radne terapije) moram da zaokružim ovo četvoromesečno pisanje. Moje dete je negde na početku pisanja ovog priručnika završilo sa profesionalnim i stručnim tretmanom radne terapije uz mišljenje da je u tom delu dostigao, (u nekim delovima i prestigao) hronološki uzrast. Ali, kao roditelj, nastavnik i majka dečaka rodjenog pre vremena, koji danas kada je priručnik završen ima 25 meseci, zaključak smatram suvišnim jer mi je ideja, iako je ostala verna onoj na početku pisanja – da se sa decom igrate i učite; proširila horizonte i prerasla u želju da isprovociram vas – roditelje Malih Divova da osmislite nove igrice, nove sadržaje i da ovaj priručnik bude samo jedna divovska skripta u kojoj će svako od vas upisati belešku, podvući, dopisati, citirati, kako bismo zajedno za naše Male Divove i uz njihovu radosnu pomoć stvorili priručnik igara bez granica.

Za to vreme, ja ću uporno nastaviti sa igrom, iako medicinski razlozi za to više ne postoje, pa ćemo se igrati testom, plastelinom, saditi cveće, čistiti dvorište, učiti boje, brojeve, bockati i ...

Završeno 20.04.2015 u 19 časova