Novembar 2010. godine Beograd Broj 16

(ISSN 1821-1879)

ZZeemmqqoottrreess

uu KKrraaqqeevvuu

Str. 12 - 15.

KABINET MINISTRA2

Otvoren IBM forum

Unarednom pe-

riodu, Srbi-

ja mora da

dostigne zemqe koje

koriste najsavreme-

nije informacione

tehnologije (IT) ka-

ko bi bio olak{an

rad dr`avnih organa

i `ivot gra|ana,

naglasio je zamenik

premijera i minis-

tar unutra{wih

poslova Ivica Da-

~i} otvaraju}i tre-

}i IBM Forum, 26.

oktobra u beogra-

dskom hotelu Hajat.

Prema wegovim

re~ima, od januara

2011. godine, po~e}e izdava-

we novih registarskih tab-

lica, kao i saobra}ajnih i vo-

za~kih dozvola sa ~ipom. Mi-

nistar je objasnio da }e saob-

ra}ajne dozvole sa ~ipom

omogu}iti produ`avawe re-

gistracije bez dolaska u po-

licijsku stanicu, odnosno

bi}e mogu}e produ`iti re-

gistraciju na tehni~kom pre-

gledu vozila.

Podsetio je da je do sada

biometrijske paso{e uzelo

2,7 miliona gra|ana, dok je

1,4 miliona wih dobilo bio-

metrijski paso{ druge gene-

racije sa otiskom prsta. Pa-

so{i druge generacije omogu-

}i}e gra|anima na grani~nim

prelazima, prolazak kroz

elektronska vrata na kojima

ne}e biti grani~ne policije.

Prvi takav prolaz bi}e uve-

den na Aerodromu „Nikola

Tesla“ u Beogradu za ne{to

vi{e od mesec dana, najavio

je ministar.

Ukazao je i na podatak, da je

do sada Ministarstvo unutra-

{wih poslova izdalo 2,5 mi-

liona li~nih karata, od kojih

je 70 procenata sa ~ipom, dok

je unos digitalnog sertifika-

ta potra`ilo 1.000 gra|ana.

Zamenik premijera Ivica

Da~i}, istakao je da su sa Mi-

nistarstvom za te-

lekomunikacije i

informaciono dru-

{tvo uspostavqena

sertifikaciona te-

la MUP-a, koja omo-

gu}avaju da se ~ip na

li~noj karti isko-

risti za ulazak u

informacioni sis-

tem dr`avnih orga-

na. Podignuta je i

ekstranet mre`a iz-

me|u ova dva minis-

tarstva {to }e omo-

gu}iti razmenu po-

dataka sa Agencijom

za privredne regis-

tre i Po{tom. Mi-

nistar je naveo da se

radi na pove}awu stepena

bezbednosti ekstranet mre-

`e.

Tako|e, rekao je da u nare-

dnih pet godina, MUP ima

obavezu da kamerama pokrije

ceo Koridor 10, zbog ~ega je

neophodno i postavqawe op-

ti~ke komunikacione mre`e

za upravqawe saobra}ajem na

ovom Koridoru.

U planu je i saradwa sa lo-

kalnim samoupravama i uvo-

|ewe sistema za nadzor saob-

ra}aja, a u ve}im gradovima i

kamera za nadzor u {kolama,

istakao je ministar Da~i}.

V. ].

Poziv pripadnicima

nacionalnih mawina

Pirot - strate{ki

va`an za Srbiju

Neophodan je ve}i broj

pripadnika nacionalnih

mawina u redovima policije

kako bi se o~uvali postoje}a

bezbednost i javni red i mir

u etni~ki me{ovitim lokal-

nim sredinama, izjavio je pr-

vi potpredsednik Vlade - za-

menik predsednika Vlade i

ministar unutra{wih poslo-

va Ivica Da~i}, tokom pose-

te Uzdinu i Kova~ici, 3. no-

vembra 2010. godine.

Nakon sastanka sa pre-

dsednikom Skup{tine AP

Vojvodine [andorom Egere-

{ijem, ministar Da~i} je

istakao da je u toku protek-

lih nekoliko godina smawen

broj me|unacionalnih inci-

denata, ali da je potrebno

raditi na o~uvawu stabil-

nosti i bezbednosti u tim

sredinama.

Ivica Da~i} zajedno sa

Egere{ijem uputio je poziv

pripadnicima nacionalnih

mawina da u~estvuju u obra-

zovnim programima policije,

nakon ~ega }e im biti otvo-

rena vrata za rad u MUP-u

Srbije. S. K.

Tokom posete Pirotu 2.

novembra, prvi potpredsed-

nik-zamenik predsednika

Vlade Srbije i ministar

unutra{wih poslova Ivica

Da~i} obi{ao je Policijsku

upravu Pirot, fabrike „Ti-

gar“ i „Prvi maj“ i pustio u

rad deonicu puta Kopri-

v{ti~ki krst - Belski most.

Tom prilikom, istakao je da

vatrogasno-spasila~ke jedi-

nice MUP-a koriste deo

za{titnih sredstava proiz-

vedenih u fabrici „Tigar“, a

da }e biti analizirano {ta

„Prvi maj“ mo`e da proizvo-

di za potrebe policije.

Po re~ima Da~i}a, Pirot

je strate{ki va`an za Sr-

biju, jer se nalazi na jednom

kraku Koridora 10. Tako|e,

Pirot je kao pograni~no

podru~je zna~ajan i sa as-

pekta rada policije u borbi

protiv kriminala i koru-

pcije i o~uvawa javnog reda

i mira. M.T.S.

Poseta

Prokupqu

Ministar Ivica Da~i} je

7. novembra obi{ao Po-

licijsku upravu u Prokupqu,

kao i sela Zdraviwe i Gorwu

Jo{anicu. Istog dana, sve~a-

no je otvorio put Ajdanovac -

Gorwa Jo{anica i Ajdanovac

- Zdraviwe - Prekopuce -

Gorwa Bresnica - manastir

Ajdanovac. �

Za{tita intelektualne svojineMinistarstvo unutra{wih poslova Repub-

like Srbije bori se protiv „piraterije i

krivotvorewa“, izjavio je ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}, na sastanku sa ge-

neralnim direktorom Svetske organizacije

za intelektualnu svojinu Frensisom Garijem,

odr`anom 25. oktobra u Beogradu.

Istakav{i da najve}i deo krivotvorene ro-

be dolazi iz Turske i Kine, ministar je naveo

zaplenu krivotvorene tekstilne robe vredne

oko 600.000 evra koja je do{la iz Turske, kao

primer mera koje preduzima policija Srbije.

Prema wegovim re~ima, Srbija uskla|uje za-

konodavstvo sa Evropskom unijom u oblasti za{-

tite `ivotne svojine, a ovo pitawe bi}e va`no

i prilikom ispuwavawa uslova za prijem u EU.

Tom prilikom, ministar je najavio potpisi-

vawe Memoranduma o saradwi Srbije i Svet-

ske organizacije za intelektualnu svojinu.

Frensis Gari je ukazao na potrebu ja~awa

svesti u dru{tvu o za{tititi intelektualne

svojine. Oceniv{i da je sve te`e za{titi in-

telektualnu svojinu, poput muzike i nau~nih

otkri}a, naglasio je da je potrebno oja~ati sa-

radwu Srbije i Svetske organizacije za inte-

lektualnu svojinu. V. ].

ME\UNARODNA SARADWA 3

[ef Biroa za saradwu

s medijima MUP Re-

publike Srbije Suzana Va-

siqevi}, boravila je u po-

seti Odeqewu za odnose s

javno{}u MUP Republike

Hrvatske, gde je pre-

dstavila novu Strategiju

komunikacije na{eg Mi-

nistarstva od 2010. do

2012. godine.

Ona se u toku posete

upoznala sa radom ovog

odeqewa, aktivnostima i

novinama, kao {to su re-

dizajnirana internet

strana i MUP TV, kao i

„Fejsbuk“ strana za kampa-

wu MUP-a i UN-a „@ivim

`ivot bez nasiqa“. [efu

Biroa za saradwu s medi-

jima MUP Srbije pre-

dstavqena je i Strategija

za odnose s medijima.

Dve slu`be ministar-

stava unutra{wih poslo-

va ve} su nekoliko puta

sara|ivale. U junu ove go-

dine, 12 policijskih por-

tparola iz Srbije u~estvo-

valo je na obuci u Puli, pa

se na sastanku razgovara-

lo i o iskustvima dve

slu`be, saradwi na zajed-

ni~kim slu~ajevima i bu-

du}oj saradwi i obukama.

Neprestano u~ewe kroz razmenu iskustava

Poseta MUP-u Hrvatske

Delegacija {kotske po-

licije, na ~elu sa za-

menikom direktora

centralne policije [kotske

Stivom Alenom boravila je u

Beogradu. Posetu su organi-

zovali Biro za saradwu s me-

dijima i Misija OEBS-a u

Beogradu. U Palati Srbija

odr`ana je prezentacija, ko-

joj su prisustvovali rukovo-

dioci Ministarstva unutra-

{wih poslova Republike Sr-

bije, Direkcije policije i

{efovi svih policijskih

stanica.

Ovo je prvi put da {efovi

policijskih stanica u~estvu-

ju na seminaru za unapre|ewe

komunikacije Ministarstva,

{to je za Ministarstvo veo-

ma va`an segment. Bitno je da

obu~eno rukovodstvo

Ministarstva uspeva da

prenese svoja znawa na

svakog policajca, jer od

wihovog pona{awa i

stava zavisi ugled ove

institucije.

Ministar Ivica Da-

~i} je, u kratkom obra-

}awu u~esnicima seminara,

istakao zna~aj me|unarodne

saradwe i naglasio da je Sr-

bija napravila veliki napre-

dak u regionalnoj saradwi i

saradwi sa ostalim dr`avama

{irom sveta.

Nagla{eno je i da je u jav-

nosti Srbije pove}an stepen

poverewa u policiju i wen

rad.

- Da bi policija bila us-

pe{nija, potrebno je da ima

{to boqi kontakt sa gra|a-

nima, to zna~i {to boqe me-

dijsko predstavqawe, jer bez

dobrog medijskog pre-

dstavqawa na{ rad osta}e sa-

mo na papiru ili }e biti po-

gre{no predstavqen u medi-

jima, rekao je Da~i}.

Ministar je istakao da su

bogata iskustva kolega iz

[kotske za nas veoma bitna.

- Policije sveta imaju

mnogo toga zajedni~kog {to

se ti~e aktivnosti i proble-

ma. Svi mi u svojim profesi-

jama neprestano u~imo, zbog

toga je razmena iskustava iz-

me|u policija veoma zna~ajna

i sigurni smo da }e ona i da-

nas biti od obostrane kori-

sti, rekao je Stiv Alen.

Od kada je Biro za saradwu

s medijima postao deo revidi-

ranog Memoranduma o razume-

vawu, potpisanog u septembru

pro{le godine izme|u

Ministarstva unutra-

{wih poslova i Misije

OEBS-a, ura|eno je

mnogo na poboq{awu

eksterne i interne ko-

munikacije Ministar-

stva.

Za reformu je zna~aj-

na i Strategija komuni-

kacije, koju je Biro za

saradwu s medijima iz-

radio zajedno sa misi-

jom OEBS-a u Beogradu i uz

anga`ovawe stru~waka iz

Francuske i [kotske.

- Mi smo jedino Ministar-

stvo koje je zavr{ilo ovu

Strategiju, koja je va`na i za

novinare i za javnost u Srbi-

ji, ali i za pripadnike MUP-

a, naglasila je Suzana Vasi-

qevi}, {ef Biroa za saradwu

s medijima MUP-a.

Nedavno je zavr{en akcio-

ni plan za ostvarivawe ove

strategije, a u toku je i istra-

`ivawe javnog mwewa o re-

formi policije, koju finan-

sira misija OEBS-a, a spro-

vodi Stratexik marketing.

To je ve} tre}e istra`ivawe

koje se radi uz podr{ku

OEBS-a.

Pored toga, sa OEBS-om je

organizovan niz obuka za na-

~elnike i portparole 27 po-

licijskih uprava u Srbiji,

kao jedan od veoma va`nih

segmenata u procesu unapre-

|ewa komunikacije policij-

skih slu`benika sa medijima

i gra|anima.

U toku ove godine odr`ana

su ~etiri seminara, na kojima

su pored na~elnika policij-

skih uprava i portparola,

u~estvovali i novinari iz

lokalnih medija. U ciqu po-

boq{awa saradwe i razmene

iskustava sa predstavnicima

policija u regionu, realizo-

vane su obuke u Puli i Zagre-

bu, gde su pored predstavnika

Srbije i Hrvatske, u~estvo-

vali i pripadnici MUP-a

Slovenije.

U [kotskoj i Engleskoj

odr`ana je obuka za slu`be-

nike Biroa za saradwu s me-

dijima i portparole policij-

skih uprava u julu ove godine.

Delegacija {kotske poli-

cije posetila je Policijsku

upravu u Novom Sadu, gde se

sastala sa na~elnikom ove

uprave, a odr`ana je i radio-

nica sa Biroom za saradwu s

medijima MUP-a i portparo-

lima policijskih uprava i

sektora. S. K. i M. T. S.

Birou za saradwu s mediji-

ma OEBS je u oktobru uru~io

opremu vrednu dva miliona

dinara (kompjutere za 15 po-

licijskih uprava, laptopove

za Biro za saradwu s mediji-

ma, kao i video kameru), {to

}e umnogome olak{ati komu-

nikaciju s medijima.

OEBS je finansirao izra-

du Strategije komunikacije

koja je prosle|ena svim pri-

padnicima policije.

Zahvaquju}i poboq{anoj

eksternoj komunikaciji Mi-

nistarstva s medijima, u sr-

pskim {tampanim medijima

je u prvih devet meseci ove

godine objavqeno 10.517 ~la-

naka, a u elektronskim 3.705

priloga o aktivnostima Mi-

nistarstva. [to se ti~e mi-

nistra Da~i}a, u {tampanim

medijima objavqeno je 5.563

~lanka, a u elektronskim

emitovano je 3.612 priloga o

wegovim aktivnostima. To je

ukupno 23.395 priloga o radu

ovog Ministarstva.

ME\UNARODNA SARADWA4

Izuzetno uspe{no

zasedawe u Moskvi

Kopredsednici me|uv-

ladinog rusko-srpskog

komiteta za trgovin-

sku, ekonomsku i nau~no-teh-

ni~ku saradwu Sergej [ojgu i

Ivica Da~i}, ocenili su izu-

zetno uspe{nim zasedawe ko-

miteta u Moskvi. Oni su re-

kli da su odnosi dve zemqe u

razvoju i da postoji veliki

potencijal za saradwu u mno-

gim oblastima.

Sergej [ojgu zahvalio se

srpskom rukovodstvu na podr-

{ci i spremnosti da uka`e

pomo} u ga{ewu po`ara na

teritoriji Rusije.

- Mo`emo sa zadovoqstvom

konstatovati da se ispuwava-

ju dogovori postignuti pri-

likom posete predsednika

Ruske Federacije Beogradu,

kao i drugi dogovori sa pro-

{log zasedawa Me|uvladinog

rusko - srpskog komiteta, re-

kao je ministar [ojgu.

Tokom zasedawa je dogovo-

reno da se ubrzaju razgovori o

realizaciji ruskog kredita,

ugovorenog od strane presed-

nika Republike Srbije Bori-

sa Tadi}a i predsednika Ru-

sije Dmitrija Medvedeva, bu-

du}i da je do sada realizovano

200 miliona, od ukupno mili-

jardu dolara.

Da~i} je rekao da je dogovo-

reno da se najkasnije u nare-

dnih nekoliko meseci svi

projekti dovedu do kraja i is-

takao da je Srbija zaintere-

sovana da taj novac bude ulo-

`en u `elezni~ku infra-

strukturu, odnosno u izgra-

dwu `elezni~kog beogra-

dskog ~vora i pruge Vaqevo -

Loznica.

Pri tome je naglasio da je

strate{ki veoma va`no da se

{to pre zavr{e dogovori o

formirawu i osnivawu regi-

onalnog humanitarnog centra

za vanredne situacije, koji bi

trebalo da bude osnovan u Ni-

{u.

Ministar Da~i} je istakao

da Srbija ima potpisan Spo-

razum o slobodnoj trgovini sa

Ruskom Federacijom i da se

svake godine sve vi{e proiz-

voda osloba|a carine. Ove go-

dine postignut je dogovor da

se carine oslobodi trgovina

name{tajem, {to je za na{e

proizvo|a~e od velikog zna-

~aja.

- U me|uvremenu potpisan

je Sporazum o bescarinskoj

uniji izme|u Kazahstana, Be-

lorusije i Ruske Federacije.

To je velika mogu}nost za za-

jedni~ki rad i ruskih i sr-

pskih firmi na tre}em tr-

`i{tu, zakqu~io je Da~i}.

Sa predstavnicima ruske

vlade dogovoreno je i da se

ubrzaju radovi na rekonstru-

kciji hidroelektrane „\er-

dap 1“, u okviru vra}awa sta-

rog klirin{kog duga.

- Od izuzetnog zna~aja za

nas je da se nastavi sa reali-

zacijom energetskog sporazu-

ma. To zna~i da NIS uspe{no

funkcioni{e i da bude li-

der u ovoj oblasti u jugois-

to~noj Evropi, istakao je mi-

nistar Da~i}, pri ~emu je, ka-

da je re~ o skladi{tu u Ba-

natskom Dvoru i drugim pro-

jektima, naglasio da je potre-

bno da se ide u realizaciju

dogovora o izgradwi Ju`nog

toka u zajedni~koj saradwi

„Srbijagasa“ i „Gasproma“.

Nakon sastanka, potpisan

je Protokol IX Me|uvladi-

nog rusko-srpskog komiteta

za trgovinu, ekonomsku i na-

u~no-tehni~ku saradwu.

U sastavu delegacije Srbi-

je bili su i ministar spoq-

nih poslova Vuk Jeremi}, mi-

nistar rudarstva i energeti-

ke Petar [kundri} i minis-

tar za infrastrukturu Milu-

tin Mrkowi}.

M. T. S.

Sastanak

u MinhenuM

inistar unutra{wih poslova Ivica Da~i} sastao se 11.

novembra u Minhenu sa ministrom unutra{wih poslova

Bavarske Joahimom Hermanom.

Da~i} je istakao da Srbija ima veoma dobru saradwu sa po-

licijskim strukturama Savezne Republike Nema~ke, naro~i-

to sa Baden Vitenbergom i Bavarskom.

Bavarska je me|u dve najve}e pokrajine u Nema~koj, u kojoj

`ivi oko 100.000 qudi sa srpskim dr`avqanstvom.

- Drago mi je da bavarska policija sa tim qudima nema ne-

kih ve}ih problema, naglasio je ministar Da~i} nakon sastan-

ka. On je rekao i da je veoma bitna saradwa koju ostvarujemo

preko Hans Zajdel fondacije, a ti~e se razmene policijskih

slu`benika (saobra}ajna, kriminalisti~ka, grani~na polici-

ja).

Dva ministra su razgovarala o problemu „la`nih azilana-

ta“. Da~i} je tokom razgovora istakao da je srpska policija po-

krenula istragu o organizatorima transfera la`nih azilana-

ta ka zemqama Evropske unije, i naglasio da }e kontrola na

granicama ka Ma|arskoj biti poja~ana. M. T. S.

^estitke na uspesima

Na sastanku sa delega-

cijom i predsedni-

kom Parlamenta

Kraqevine Danske Torom

Pedersenom 1. novembra bi-

lo je re~i o evropskim in-

tegracijama i dosada{wim

rezultatima Srbije u borbi

protiv organizovanog kri-

minala i terorizma.

Ministar Ivica Da~i}

obratio je posebnu pa`wu

na izuzetnu saradwu MUP

Republike Srbije sa Dan-

skom, pogotovo sa Danskom

agencijom za vanredne situ-

acije i sa Nordijskom kan-

celarijom.

Da~i} je istakao zna~aj

stabilnosti dr`ava i gra|an-

ske sigurnosti svih zemaqa

Balkana za pribli`avawe ev-

ropskim integracijama, kao i

da je za stabilnost svih zema-

qa na Balkanu neophodno re-

alno sagledavawe situacije i

rukovo|ewe istim principi-

ma u re{avawu otvorenih pi-

tawa.

Tokom sastanka Ivica Da-

~i} podsetio je na strate{ka

opredeqewa Vlade Republi-

ke Srbije i ~iwenicu da nam

evropske integracije nisu

vi{e politi~ko pitawe, ve}

se radi o re{avawu konkre-

tnih pitawa koja vode ka

Evropskoj uniji. Nagla{ena

je izuzetno dobra policij-

ska saradwa sa svim dr`ava-

ma u regionu, ali i da re{a-

vawe realnih problema

kriminala podi`e kvalitet

odnosa me|u ovim dr`avama.

- Srbija je vi{e od deset

godina unazad svesna opas-

nosti od specifi~nog delo-

vawa grupa koje su povezane

sa terorizmom i analiti~ki

prati te aktivnosti na svo-

joj teritoriji, naglasio je

Da~i} i dodao da MUP o

tim saznawima upoznaje od-

govaraju}e slu`be zemaqa

koje su potencijalne mete

napada.

Danska delegacija ~estita-

la je Vladi i ministru na do-

sada{wim uspesima i izrazi-

la spremnost za konstruktiv-

nu saradwu sa Srbijom, kao i

zadovoqstvo zbog otvorene

razmene mi{qewa. S. K.

ME\UNARODNA SARADWA 5

Boqa komunikacija

Na forumu su realizovane dve radionice „Policija u zajed-

nici i spre~avawe huliganizma“ i „Unapre|ewe saradwe po-

licije i romske zajednice“.

Za borbu protiv huliganizma veoma je va`na jasna politi~-

ka voqa i stvarawe dru{tvenog konsenzusa, striktno po{to-

vawe zakonskih odredbi, efikasno vo|ewe postupka i izrica-

we presuda. Potrebno je unapre|ivati saradwu s medijima, ali

i podsticati klubove da unapre|uju odnose sa navija~ima, omo-

gu}iti lokalnim organima i organizacijama da u~estvuju u

kreirawu nacionalnih mera za suzbijawe nasiqa i stalno ra-

diti sa mladima kroz institucionalne okvire.

Postoji veliki broj me|unarodnih i nacionalnih dokume-

nata za unapre|ewe polo`aja Roma, jedan je od zakqu~aka dru-

ge radionice ovog foruma. Su{tinski su partnerski odnosi

policije, predstavnika Roma, romskih nevladinih organiza-

cija i relevantnih subjekata dru{tva i stalno informisawe

Roma o na~inima kako da ostvare svoja prava. Kqu~no pitawe

je za{tita romske dece od zloupotreba i wihovo integrisawe

u {kolski sistem.

Srbija primer napretka

u kontroli HBRN materijala

Na sastanku u Beogradu, odr`anom u oktobru, predstavnici

EU ocenili su da Srbija predstavqa najboqi primer napretka

u koordinaciji i kontrolisawu hemijskog, biolo{kog, radio-

lo{kog i nuklearnog materijala. U projekat „Sistem upra-

vqawa znawem u suzbijawu ilegalne trgovine HBRN materija-

lima u jugoisto~noj Evropi i Kavkazu“, koji je po~eo da se

sprovodi nakon teroristi~kih napada 11. septembra u Wujor-

ku, ulo`eno je vi{e od dve milijarde evra.

Primer dobre prakse

Zna~aj razmene iskusta-

va, rad policije u za-

jednici i sa mawin-

skim grupama nagla{en je na

otvarawu petog regionalnog

foruma o policiji u zajedni-

ci, odr`anog 4. novembra u

Beogradu. Na forumu su u~es-

tvovali zvani~nici policija

Albanije, Bosne i Hercego-

vine, Crne Gore, Hrvatske,

Makedonije, Republike Sr-

pske i Rumunije.

Teme ovog dvodnevnog sku-

pa bile su posebno fokusira-

ne na spre~avawe huliganiz-

ma kroz rad policije u zajed-

nici i unapre|ewe saradwe

policije i romske zajednice.

Direktor policije Minis-

tarstva unutra{wih poslova

Vlade Republike Srbije Mi-

lorad Veqovi} izjavio je da je

regionalna saradwa kqu~na u

borbi protiv kriminala i da

je u toj borbi bitna saradwa

policije sa zajednicom i gra-

|anima. Veqovi} je, otvaraju-

}i forum, istakao da je zada-

tak policije da bude savreme-

na slu`ba i servis za bezbed-

nost gra|ana, a ne snaga sile.

On je naveo da je OEBS ozna-

~io Srbiju kao primer dobre

prakse u policijskoj saradwi

s mawinskim zajednicama.

Prema re~ima Veqovi}a, u

fokusu razvoja policije u za-

jednici i daqe }e biti bez-

bednost gra|ana i same zajed-

nice, kao i nala`ewe adek-

vatnih odgovora na bezbed-

nosne izazove i zahteve koji

se postavqaju pred policiju.

Predstavnici Asocijacije

{efova policije jugoisto~ne

Evrope (SEPCA) i OEBS-a

Stanislav Bezovski i Edvard

Kabina pozvali su u~esnike

ovog regionalnog skupa da ra-

zmenom iskustava i primeri-

ma dobre prakse unaprede rad

policijskih slu`bi u svojim

zemqama.

Poslanik u Skup{tini

Srbije i predstavnik romske

zajednice Jovan Damjanovi}

pozitivno je ocenio odnos

policije prema romskoj popu-

laciji, podsetiv{i da su Ro-

mi prisutni i na rukovode-

}im du`nostima u radu dese-

tak policijskih uprava. On je

rekao da se unapre|uje i

u~e{}e romske zajednice u

obrazovnom sistemu, po{to

na fakultetima u Srbiji sada

ima romskih studenata i na-

veo da samo u Vojvodini ro-

mska populacija ima ~etiri

doktora nauka i dva magistra.

Tako|e, Damjanovi} je dodao

da su se na nedavnom konkursu

za upis na Kriminalisti~ko

policijsku akademiju prija-

vili pripadnici romske na-

cionalne mawine.

Uz daqe unapre|ewe regio-

nalne i me|unarodne poli-

cijske saradwe, ciq skupa je

i kreirawe novih inicijati-

va za rad policije u zemqama

jugoisto~ne Evrope.

M. T. S. i S. K

U borbi protiv ilegalne trgovine

Na 5. seminaru o nedoz-

voqenoj trgovini

nuklearnim i radio-

aktivnim materijalima, koji

je odr`an u Hagu, u~estvovali

su predstavnici zemaqa EU,

Evropola, Interpola, EU or-

gana koji se bave ovom mate-

rijom, kao i Me|unarodne

agencije za atomsku energiju

(IAEA), Ujediwenih nacija,

drugih me|unarodnih organi-

zacija, kao i Australije,

SAD, Hrvatske i Srbije.

Srbija nije u~estvovala na

ranijim seminarima ove vr-

ste, jer nije bio potpisan

sporazum izme|u Evropola i

Srbije.

Na seminaru, ispred Mi-

nistarstva unutra{wih pos-

lova Srbije bio je {ef Odse-

ka za KTC u Novom Sadu i na-

cionalni koordinator u pro-

jektu „Sistem upravqawa

znawem u suzbijawu ilegalne

trgovine hemijskim, biolo{-

kim, radiolo{kim i nuklear-

nim (HBRN) materijalima u

jugoisto~noj Evropi i Kavka-

zu“, policijski savetnik

Marko Milivojevi}.

- Prema podacima IAEA,

sve zemqe Evrope, osim Bos-

ne i Hercegovine, imaju bazu

podataka u vezi sa radioak-

tivnim i nuklearnim mate-

rijalima sa izve{tajima o

transferu, transportu i iz-

gubqenim materijalima ove

vrste ili nedozvoqenim po-

sedovawima, naveo je na{

predstavnik.

U svetu je 2010. godine re-

gistrovano 60 incidenata ma-

we, u odnosu na prethodnu go-

dinu. Kako obja{wava Mili-

vojevi}, {to se ti~e Evrope,

incidenti su podeqeni u tri

grupe - nelegalno posedova-

we, kra|e i izgubqeno, i os-

talo. U prvoj grupi bila su

252 incidenta, gde se 60 pro-

cenata odnosi na nuklearne

materijale, 34 na radioaktiv-

ne, pet na jedne i druge, a u

posledwoj grupi jedan odsto.

U drugoj grupi zabele`eno je

199 incidenata, gde su u pre-

ko 90% ukqu~eni radioak-

tivni materijali. U tre}oj

grupi zabele`eno je 607 in-

cidenata.

Utisak sa seminara je pozi-

tivan. Neke prezentacije

zahtevale su poznavawe nuk-

learne fizike, forenzike i

drugih oblasti.

- Prezentacije su bile in-

teresantne sa policijskog as-

pekta, politi~kog i ekonom-

skog, ali i za „prvu liniju od-

brane“, odnosno policajce i

carinike na grani~nim pre-

lazima - rekao je Milivoje-

vi}.

Radi multidisciplinar-

nosti, na inicijativu na{eg

Ministarstva, kod nas je

formiran nacionalni tim za

HBRN materijale. S. K

ME\UNARODNA SARADWA6

Zajedni~ko

re{avawe

problema

Na teritoriji Kraqevine

[vedske ima oko 5.600 azi-

lanata. Prvi potpredsednik

Vlade - zamenik predsedni-

ka Vlade i ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}

razgovarao je 9. novembra sa

{vedskim ministrom za mi-

gracije i politiku azila To-

bijasom Bilstromom o re-

{avawu ovog problema.

Od po~etka godine, sr-

pski dr`avqani podneli su

vi{e zahteva od dr`avqana

Somalije i Avganistana, a

iskqu~ivo su u pitawu pri-

padnici romske nacional-

nosti.

Bilstrom je naglasio da

[vedska smatra Srbiju za

demokratsku zemqu, te da su

zahtevi za azil neosnovani,

pa }e gra|ani koji su ih po-

neli, po skra}enom postup-

ku biti vra}eni u Srbiju, u

najkra}em roku.

Da~i} je izrazio spre-

mnost o saradwi na osnovu

Sporazuma o readmisiji, ko-

ji su dve dr`ave potpisale,

i naglasio da }e biti poo{-

trene kontrole na grani~-

nom prelazu prema Ma|ar-

skoj. Tako|e, bi}e istra`e-

ne i procesuirane turisti~-

ke agencije i pojedinci koji

se bave prebacivawem la`-

nih azilanata u [vedsku.

Bilstrom je istakao da

Kraqevina [vedska podr-

`ava viznu liberalizaciju

i evropski put Srbije i da

problem la`nih azilanata

ne}e ugroziti stav [vedske

prema ovim pitawima.

Rezultat promena

u regionu

Evropska unija odlu~ila je 8. novembra da ukine vize gra|ani-

ma BiH i Albanije. Odluka }e 14. decembra biti objavqena u

slu`benom listu EU, a gra|ani BiH }e od 15. decembra mo}i slo-

bodno da putuju. Odluka je donesena jednoglasno na sastanku mi-

nistara unutra{wih poslova 27 zemaqa ~lanica EU.

Prvi potpredsednik vlade - zamenik predsednika vlade i minis-

tar unutra{wih poslova Ivica Da~i}, ~estitao je danas svojim

kolegama ministru sigurnosti BiH Sadiku Ahmetovi}u i minis-

tru unutra{wih poslova Albanije Quqzimu Ba{i na ukidawu vi-

za za gra|ane ove dve dr`ave.

Da~i} je naglasio da postoji dobra regionalna saradwa u borbi

protiv kriminala i korupcije i to je razlog {to je Srbija podr-

`ala dono{ewe ovakve odluke, i istakao da pozdravqa odluku Ev-

ropske komisije i da }e to biti dodatni impuls za saradwu i ubr-

zanu integraciju regiona u Uniju. Ta odluka, prema wegovim re~i-

ma, pokazuje da su zemqe u~inile ogroman napor tokom jedne i po

godine te{kog rada na ispuwavawu uslova iz mape puta i ona po-

kazuje da je mesto regiona u EU.

- Ovo je poruka gra|anima BiH i Albanije da Evropa razume na-

{u potrebu da `ivimo, radimo i putujemo kao i svi drugi Evro-

pqani.Tu poruku su gra|ani jo{ davno zaslu`ili. Odluka je rezul-

tat promena u regionu, wegove modernizacije i pribli`avawa ev-

ropskim standardima koje smo zapo~eli jo{ 2000. godine, istakao

je Da~i} na kraju telegrama. M. T. S.

Veliki napredak u borbi

protiv diskriminacije

Konferencija „Anti-

diskriminacija u Sr-

biji: presek i per-

spektive“, na kojoj su pre-

dstavqeni rezultati upored-

nih istra`ivawa o stavovima

gra|ana Srbije o diskrimina-

ciji, odr`ana je u Beogradu,

18. i 19. novembra.

Osim istra`ivawa javnog

mwewa koje je sprovedeno u

februaru 2009. godine i po-

novqeno u oktobru 2010. go-

dine, predstavqene su i ra-

zli~ite publikacije, koje su

rezultat rada na projektu

„Podr{ka sprovo|ewu anti-

diskriminacionog zakono-

davstva i medijacije u Srbi-

ji“ u saradwi sa Ministar-

stvom rada i socijalne poli-

tike, uz finansijsku podr-

{ku EU.

Pru`ena je prilika pre-

dstavnicima dr`avnih i aka-

demskih institucija, nevla-

dinih i me|unarodnih orga-

nizacija i medijskih ku}a da

razgovaraju o pitawima ra-

zvoja zakonodavstva u oblasti

borbe protiv diskriminaci-

je, kao i institucionalnim

mehanizmima za{tite od dis-

kriminacije.

Zamenik predsednika Vla-

de i ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} otvo-

rio je konferenciju i tom

prilikom rekao je da je u pro-

teklih {est godina u Srbiji

znatno smawen broj me|una-

cionalnih incidenata i oni

su svedeni na sporadi~ne slu-

~ajeve za koje su odgovorni

pojedinci.

Po wegovim re~ima, od ja-

nuara do oktobra ove godine

zabele`ena su 173 me|unaci-

onalna i verska incidenta,

dok ih je u istom periodu

pro{le godine bilo 220, a

ovaj broj smawen je i u Vojvo-

dini i u centralnoj Srbiji,

dok je u odnosu na 2004. godi-

nu takvih slu~ajeva mawe za

60 odsto. Za izve{taj ameri~-

kog Stejt departmenta u kome

se ka`e da prava mawinskih

verskih zajednica u Srbiji

nisu u potpunosti za{ti}e-

na, Da~i} je rekao da MUP

Srbije ~ini sve {to je u we-

govoj mo}i da za{titi prava

i bezbednost svih gra|ana.

Prema ispitivawu javnog

mwewa koje je u oktobru orga-

nizovao Program UN za ra-

zvoj (UNDP), svaki peti gra-

|anin u Srbiji bio je `rtva

diskriminacije, a najugro`e-

niji su Romi, nezaposleni,

stari i `ene.

Stalni koordinator UN za

Srbiju Vilijam Infante re-

kao je da je Srbija u~inila

dosta u borbi protiv diskri-

minacije i da su na tom planu

primetna poboq{awa u sva-

kodnevnom `ivotu.

Kao posebno va`no, on je

naveo odr`avawe gej parade u

Beogradu, kao i da je Srbija

pove}ala broj `ena na dr`av-

nim funkcijama, i omogu}i-

la im rad u policiji.

U vezi sa polo`ajem Roma,

Infante je rekao da je za wi-

hovu integraciju u srpsko

dru{tvo jako va`no stvoriti

uslove da romska deca poha|a-

ju {kolu. M. T. S. i S. K.

Podr{ka slova~ke vlade

Ministar unutra{wih

poslova Republike

Slova~ke Danijel Lip{ic i

prvi potpredsednik Vlade -

zamenik predsednika Vlade i

ministar unutra{wih poslo-

va Ivica Da~i} sastali su se

18. novembra u Beogradu. To-

kom razgovora, Lip{ic je re-

kao da u EU ne postoji zajed-

ni~ki stav o Kosovu, ve} pos-

toje stavovi pojedinih ~lani-

ca, i istakao da se, {to se ti-

~e Kosova, stav slova~ke vla-

de i naroda nije promenio.

Slova~ki ministar ocenio je

da je po pitawu Kosova napra-

vqen presedan i dodao da se

stav Bratislave ne}e prome-

niti dok se to ne dogodi i u

Srbiji. Ministar Da~i} je

Lip{icu zahvalio na pri-

ncipijelnoj podr{ci Slo-

va~ke po pitawu Kosova kao i

na podr{ci Srbiji u procesu

evrointegracija.

Nakon sastanka, ministri

su potpisali Sporazum o re-

admisiji. S. K.

Srbija u akcijama Interpola

Ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i}

posetio je 16. novembra gene-

ralni sekretarijat Interpo-

la u Lionu, gde se sastao sa

generalnim sekretarom Ro-

naldom Nobleom.

Tokom sastanka obe strane

su izrazile zadovoqstvo dosa-

da{wom uspe{nom saradwom

u borbi protiv organizovanog

kriminala, u ciqu ja~awa re-

gionalne bezbednosti.

Generalni sekretar Noble

je veoma pozitivno ocenio

na{u saradwu.

- U~e{}e Srbije u akcijama

Interpola, kao {to su „Pink

panter“ i BESA, ima veoma

va`nu ulogu, ne samo u identi-

fikovawu i hap{ewu krimi-

nalnih grupa, ve} i stvarawu

uslova za bezbedniji `ivot

gra|ana u {irem regionu - is-

takao je Noble i izrazio spre-

mnost da pomogne da na{e ak-

cije budu jo{ uspe{nije u na-

rednom periodu. �

ME\UNARODNA SARADWA 7

Ogromna

pomo} kolegaPripadnici srpskog

kontingenta isti~u da bi

ovakve rezultate bilo ve-

oma te{ko posti}i bez og-

romne pomo}i i podr{ke

kolega i zaposlenih u UN

sa prostora biv{e Jugos-

lavije. Naro~ito isti~u

pomo} kolega iz kontin-

genta MUP Republike Hr-

vatske Igora Kruqca,

pripadnika Specijalne je-

dinice i Tihomira Svato-

{a, pripadnika Prometne

policije, zagreba~ke PU.

Pomo} u snala`ewu prvih

dana, u nala`ewu pristoj-

nog sme{taja, u pre-

dstavqawu pripadnika sr-

pskog kontingenta i u

mnogim drugim stvarima u

svakom trenutku bila je

nemerqiva.

- Na{ zadatak u nare-

dnom periodu bi}e odr`a-

vawe tog stepena saradwe

i sa novim kontingentom

MUP Hrvatske, nakon 7.

novembra. Veliku zahval-

nost dugujemo i Blagoju

Gruji}u i Davoru Kasa~u,

ina~e stalno zaposlenima

u UN - isti~u pripadnici

misije.

da{we postignute rezultate

kontingenta pripadnika po-

licije MUP Republike Sr-

bije u MINUSTAH. Do tada,

o~ekuje ih nova obuka za po-

trebe novog zadatka po stan-

dardima UN.

Uz sve ovo treba pomenuti

da je na Haitiju trenutno

ki{na sezona koja je karakte-

risti~na po padavinama izu-

zetno visokog intenziteta,

koje za svega nekoliko minu-

ta naprave ogromne poplave.

Tako|e je i sezona uragana, od

kojih je jedan uragan svojim

obodom, krajem septembra

zahvatio Haiti i tom prili-

kom odneo pet `ivota i po-

vredio 67 lica.

Na Haitiju je tako|e i

odavno nezabele`ena epide-

mija kolere koja je dosada od-

nela 250 `ivota i od koje je

obolelo oko 3.000 qudi. Ceo

MINUSTAH ula`e nadqudske

napore u wenom suzbijawu.

Uprkos svemu, pripadnici

srpskog kontingenta poru~u-

ju da se odli~no ose}aju, da

porodice, prijateqi i kolege

ne brinu, da }e preostalih

osam meseci raditi istim in-

tenzitetom, jer treba jo{ pu-

no toga uraditi za Haiti, po-

liciju i Srbiju. �

Besprekoran rad i odgovornost

Od kada je tre}i kon-

tingent pripadnika

MUP Republike Sr-

bije upu}en na izvr{avawe

zadataka u okviru mirovne

misije Ujediwnih nacija na

Haiti - MINUSTAH, pro{lo

je ne{to mawe od pola godi-

ne.

Mandat UN policije je

za{tita civila od fizi~kog

nasiqa, kao i pru`awe pomo-

}i u razvoju Nacionalne po-

licije Haitija.

Pripadnici kontingenta

MUP-a, komandant kontin-

genta Aleksandar Pavlovi}

iz PU za grad Beograd, zame-

nik komandanta kontingenta

Vojkan Ivanovi} iz Ni{kog

odreda @andarmerije, iz Up-

rave za obezbe|ewe odre|e-

nih li~nosti i objekata \or-

|e Dobra{inovi}, iz PTJ

Mirko Arbutina i iz SAJ-a

Ivan Simonovi}, pred pola-

zak postavili su sebi visoke

ciqeve. Pored zalagawa za

razvoj bezbednosti Haitija,

potrebno je promovisati po-

liciju u pravom svetlu i pro-

movisati Srbiju pred kolega-

ma i gra|anima iz skoro svih

dr`ava sveta, od zemaqa EU,

SAD, Kanade, preko afri-

~kih zemaqa i zemaqa Dale-

kog istoka, Kine, Japana...

„Svi ti policajci }e se

jednoga dana vratiti svojim

ku}ama i svojim redovnim

poslovima. Simpatije i viso-

ko mi{qewe koje o nama po-

nesu sa Haitija, mo`e na{im

gra|anima {irom sveta samo

pomo}i!“, moto je ovog kon-

tingenta.

Zadato se mo`e ostvariti

na jedini na~in, besprekor-

nim radom i odgovorno{}u. A

uslovi nisu nimalo laki. Na-

kon dva dana putovawa, pro-

mewenih nekoliko vremen-

skih zona, sme{teni su u te-

retnoj luci Port o Prensa,

na brodu turisti~ke namene,

neprilago|enom za policij-

ske potrebe, jer turisti~ki

sadr`aji gube na zna~aju, ako

ne mo`ete obezbediti oru`-

je, niti opremu.

Ve} prvog jutra sa~ekalo ih

je hai}anskih 37 stepeni, sa

subjektivnim ose}ajem 43

stepena Celzijusovih. Nare-

dnih dana, tokom uvodnog tre-

ninga, pripadnici kontin-

genta su prionuli na posao.

Rezultati i pohvale nisu

izostali.

Prva testirawa, najpre iz

ga|awa pi{toqem, gde su

pripadnici policije Srbije

ina~e odavno pokazali svoja

ume}a, zatim testirawe iz

engleskog jezika, gde su re-

zultati kontingenta ocewe-

ni kao vrlo visoki, do testi-

rawa u vo`wi. Prvi zadatak

testa je bio vo`wom unazad

parkirati terensko vozilo

‘’NISSAN PATROL’’ na im-

provizovano parking mesto,

ali tako da vam sa bo~nih

strana ostane ta~no po 20

centimetara od markera. Da

tolerancije nema ni za cen-

timetar, shvatilo je oko 70%

kandidata koji toga dana nisu

polo`ili.

Na osnovu rezultata testi-

rawa, intervjua o radnom is-

kustvu, ali i ocenom dota-

da{weg dr`awa, Vojkan Iva-

novi} raspore|en je u kance-

lariju policijskog komesara,

na poslove neposrednog obez-

be|ewa komesara, generala

[amonta. Ostali pripadnici

kontingenta su odmah, dire-

ktno raspore|eni u kancela-

riju zamenika policijskog

komesara, zadu`enog za razvoj

hai}anske nacionalne poli-

cije, na poslovima osmi{qa-

vawa, dono{ewa i realizaci-

je planova razvoja.

Prvobitni zadatak nije du-

go trajao, nakon par nedeqa

policijski slu`benici kon-

tingenta MUP Republike

Srbije dobili su novi zada-

tak, neposredno obezbe|ewe

visokog funkcionera UN.

Zbog svog vi{egodi{weg

iskustva na poslovima obez-

be|ewa li~nosti, za vo|u ti-

ma odre|en je \or|e Dobra-

{inovi}. Timu su se najpre

prikqu~ila dvojica kolega

iz Kolumbije, zatim jedan ko-

lega iz Kanade i dvojica po-

licajaca iz [vedske.

Nakon toga, pre preuzima-

wa zadatka, shodno standardi-

ma UN, izvr{ena je obuka

pripadnika za opisane poslo-

ve. Zbog kratkih rokova, obu-

ka je bila izuzetnog intenzi-

teta, sastojala se iz ga|awa i

uve`bavawa taktike i for-

macija. Tokom tri nedeqe

paklene obuke po paklenom

hai}anskom suncu, ispaqeno

je oko 10.000 komada municije

i bezbroj puta uve`bavani

svi mogu}i scenariji.

Kako se navedeni poslovi

obavqaju u civilnom odelu

bez nacionalnih obele`ja,

oznaka UN niti drugih obe-

le`ja, pripadnici srpskog

kontingenta od strane ‘’UN

Security’’ dobili su na zadu-

`ewe civilnu ode}u, obu}u,

pancirne prsluke, radio ure-

|aje i ostalu opremu potre-

bnu za navedeni zadatak.

Po preuzetom zadatku

obezbe|ewa, po{to je obim

posla izuzetno veliki, na

zahtev Dobra{inovi}a, timu

su naknadno prikqu~eni i

dvojica pripadnika policije

iz [panije i po jedan iz Fra-

ncuske i Litvanije, ~ime je

omogu}ena dobra psihofi-

zi~ka pripremqenost i pre-

ko potrebna koncentracija

svih pripadnika.

Ovih dana, pripadnike

kontingenta MUP Republike

Srbije o~ekuje novi zadatak.

U narednom periodu bi}e ra-

spore|eni u tzv. timove za br-

zo reagovawe ‘’UN Security’’

organizacionu jedinicu UN,

sastavqenu od profesional-

nih pripadnika UN. Kao i na

prethodnom zadatku, bi}e je-

dini pripadnici policije

raspore|eni u tu jedinicu,

{to dovoqno ukazuje na dosa-

AKTUELNO8

Nacrt strategije

razvoja MUP-aMinistarstvo unutra{wih poslova pripremi-

lo je Nacrt strategije razvoja za period od 2011.

do 2014. godine sa kojim `eli da upozna javnost i

dobije podr{ku za wenu implementaciju. Nacrt

strategije }e biti dostupan na sajtu Ministar-

stva, a bi}e organizovane i javne rasprave, na os-

novu kojih }e se daqe razviti strate{ka vizija.

UU oogglleeddaalluu

mmeeddiijjaa

Uperiodu od jula do kraja septembra ove go-

dine, u {tampanim i elektronskim mediji-

ma analizirana je medijska prisutnost Mi-

nistarstva unutra{wih poslova Srbije i minis-

tra Ivice Da~i}a.

Ciq ove analize je da se sagleda na~in na koji su

mediji predstavili Ministarstvo unutra{wih

poslova i ministra Ivicu Da~i}a u posmatranom

periodu.

Prema vrsti medija o MUP-u je bilo 5.300, a o

ministru Da~i}u 3.121 prilog.

Od ukupnog broja objavqenih priloga u {tampa-

nim medijima o MUP-u i ministru Da~i}u najvi-

{e je neutralnih, zatim pozitivnih i najmawe ne-

gativnih. O Ministarstvu unutra{wih poslova je

u tom periodu bilo ukupno 3.750, dok je o ministru

Da~i}u bio objavqen 1.951 prilog.

U elektronskim medijima bilo je 1.550 priloga

o MUP-u, a 1.170 o Ivici Da~i}u.

Prema medijskoj eksponiranosti svih minista-

ra Vlade Srbije, o ministru Ivici Da~i}u ima

najvi{e, 1.678 priloga, zatim Mla|anu Dinki}u

1.277 i 677 priloga o Vuku Jeremi}u. M. T. S.

MUP u periodi~nim medijima

AKTUELNO 9

Postignut dogovor sa policijskim sindikatima

Rukovodioci repre-

zentativnih sindi-

kata Ministarstva

unutra{wih poslova Re-

publike Srbije nakon vi-

{e~asovnog sastanka 11.

novembra, postigli su do-

govor sa ministrom Ivi-

com Da~i}em i odustali

od ranije najavqenog

{trajka za 12. novembar.

Opredeqewe je da se

prilikom razmatrawa i

usvajawa buxeta za slede}u

godinu vodi ra~una o tome

da policijski slu`beni-

ci, odnosno pripadnici

MUP-a budu izjedna~eni u

svom polo`aju u odnosu na

druge dr`avne slu`beni-

ke, izjavio je ministar

Ivica Da~i}, nakon sas-

tanka.

Prema re~ima pre-

dstavnika Nezavisnog sin-

dikata policije Velimira

Barbulova, {trajk poli-

cajaca zamrznut je do usva-

jawa buxeta za 2011. godi-

nu. On je ukazao da je na

sastanku dogovoreno da se

policajcima isplati po-

mo} od 10.000 dinara za no-

vembar i decembar i da od

1. januara po~ne da se pri-

mewuje Zakon o policiji,

prema kome plate polica-

jaca treba da budu ve}e 30

do 50 procenata od

ostalih zaposlenih u

dr`avnoj upravi.

Tako|e, Barbulov

je rekao da su lideri

policijskih sindi-

kata okupqeni oko

Nezavisnog sindika-

ta tra`ili pove}a-

we plata za 40 odsto,

izmene Zakona o po-

liciji i popravqa-

we statusa policaja-

ca, redovnu isplatu

dnevnica, pla}awe

rada za praznike i

tokom vikenda, kao i

zamenu dotrajale op-

reme. V. ].

Seminar disciplinskih stare{ina

Uciqu sprovo|ewa efikasnijeg

disciplinskog postupka, Ode-

qewe za op{te-pravne poslo-

ve Sekretarijata Ministarstva unut-

ra{wih poslova Republike Srbije

organizovalo je jednodnevni seminar

„Edukacija disciplinskih stare{ina

o postupawu u disciplinskim postup-

cima“, 18. oktobra u hotelu „Narcis“

na Zlatiboru.

Seminaru su prisustvovale discip-

linske stare{ine Policijskih upra-

va U`ice, Kraqevo, Vaqevo, [abac,

^a~ak, Prijepoqe i Novi Pazar, i

predstavnik Disciplinske komisije

u Kragujevcu.

Kroz primere iz prakse, na semi-

naru su razmatrani aktuelni proble-

mi sa kojima se susre}u disciplin-

ske stare{ine, a koji se javqaju pri-

likom pokretawa i vo|ewa prvoste-

penog disciplinskog postupka, kao

{to su: celishodnost pokretawa dis-

ciplinskog postupka, pozivawe od-

nosno neodazivawe stranaka i svedo-

ka kao i zastarevawa postupka u tak-

vim slu~ajevima, primena odredbi

krivi~nog postupka u disciplin-

skom postupku, udaqewe sa rada zbog

pokretawa disciplinskog postupka i

drugo.

U~esnici Seminara, razmenom is-

kustava uo~ili su i definisali i

druge probleme sa kojima se susre}u u

vo|ewu disciplinskih postupaka. Ta-

ko|e, ocenili su ovaj susret kao vrlo

koristan za wihov daqi rad i predlo-

`ili odr`avawe novih seminara sa

ciqem ujedna~avawa prakse, kao i

kontakta i koordinacije sa drugoste-

penim organom.

Zakqu~eno je da }e se uo~eni pro-

blemi i nedostaci u postupawu, naj-

boqe prevazi}i zajedni~kim radom,

dogovorima i sugestijama.

Inicijativa za odr`avawe Semina-

ra, potekla je od na~elnika Odeqewa

za op{te-pravne poslove Sekretari-

jata i predsednika Disciplinske ko-

misije Ministarstva (drugostepenog

organa koji re{ava slu~ajeve po pri-

govoru zaposlenih na re{ewa donetih

na osnovu odluka disciplinskih sta-

re{ina) policijskog savetnika Vesne

Nikoli} i na~elnika Policijske up-

rave U`ice glavnog policijskog sa-

vetnika Dragice Jevtovi}.

V. ].

Usali Narodne skup{tine

Republike Srbije, u pri-

sustvu najvi{ih dr`avnih

zvani~nika i oko 170 prvih komu-

nalnih policajaca iz Beograda,

Vaqeva, Novog Sada, Po`arevca,

Zrewanina, Sremske Mitrovice i

[apca, odr`ana je 8. novembra

promocija po~etka rada komunal-

ne policije.

Predsednik Srbije Boris Tadi}

rekao je da svi gra|ani treba da

budu ponosni, jer po~iwe sa radom

nova slu`ba, koja }e lokalnu sa-

moupravu pribli`iti svima.

Predsednik je, obra}aju}i se ko-

munalnim policajcima, istakao

da wihov posao ne}e biti lak, jer

}e se ve} na prvom koraku suo~iti

sa pogre{nim navikama na{ih su-

gra|ana.

Gradona~elnik Beograda Dra-

gan \ilas istakao je da pripadni-

ci nove slu`be treba da podignu

nivo komunalnog reda u prestoni-

ci, kao i da budu na raspolagawu

na{im gra|anima.

Zadatak komunalnih policajaca

je da poku{aju da svojim primerom

mewaju svest nesavesnih gra|ana.

Milan Markovi}, ministar za

dr`avnu upravu i lokalnu samoup-

ravu, precizirao je da je do sada

obu~eno 360 komunalnih polica-

jaca, dok je realizacija obuke ~et-

vrte klase u toku.

Ministar unutra{wih poslova

Ivica Da~i} naveo je da MUP iz-

ra`ava veliko profesionalno za-

dovoqstvo zbog po~etka rada ko-

munalne policije.

- Ovaj doga|aj ima veliki zna~aj

u promociji novog koncepta javne

bezbednosti u Srbiji koji je os-

tvaren, pre svega, dobrom sara-

dwom Ministarstva unutra{wih

poslova i Ministarstva za dr`av-

nu upravu i lokalnu samoupravu sa

lokalnim samoupravama - ukazao

je Da~i}. S. K. i M. T. S.

Po~etak rada komunalne policije

AKTUELNO10

Me|unarodna ve`ba spasavawa iz ru{evina

Pripadnici tima za

spasavawe iz ru{evi-

na iz Sektora za va-

nredne situacije MUP-a Sr-

bije Uprave za vatrogasno

spasila~ke jedinice (wih 13)

u~estvovali su prvi put od

svog osnivawa po~etkom

2009. godine u me|unarodnoj

ve`bi na temu spasavawa iz

ru{evina u Izmiru u Turskoj.

Ve`ba je odr`ana od 18. do 22.

oktobra, u organizaciji me-

|unarodne spasila~ke orga-

nizacije INSARAG (Internati-

onal Search and Advisory Gro-

up) i NATO.

Osim doma}ina Turske u

ve`bi su u~estvovali i spa-

sila~ki timovi iz Bugarske,

Crne Gore i Makedonije.

Svaki tim je imao zadatak da

u razli~itim situacijama, na

poligonu, sopstvenom opre-

mom prika`e svoje mogu}nos-

ti reagovawa u slu~aju zem-

qotresa, odnosno mogu}nosti

spasavawa ugro`enih lica u

urbanim uslovima.

Na{ spasila~ki tim uspeo

je da uspe{no odgovori na sve

postavqene zadatke i da na

taj na~in jedini omogu}i

u~e{}e na zavr{noj ve`bi sa

spasila~kim timom doma}i-

na. O zapa`enom u~e{}u spa-

sila~kog tima govori i to

{to je dobijen poziv za u~e{-

}e na me|unarodnoj ve`bi u

Moldaviji slede}e godine,

kao i poziv za podno{ewe

prijave za u~lawewe u me|u-

narodnu spasila~ku organiza-

ciju koja deluje pod okriqem

UN, a koju ~ini 80 zemaqa iz

celog sveta.

Na tom putu je sa tri vatro-

gasno - spasila~ka vozila

pre|eno oko 2.600 kilometa-

ra. Sva oprema i tehnika su

besprekorno funkcionisali,

tako da se mo`e re}i da bi

ovi timovi mogli da pru`e

pravovremenu pomo} u slu~a-

ju zemqotresa, kako zemqama

u regionu, tako i {ire.

Ovi timovi morali su da

interveni{u ubrzo i na teri-

tiriji svoje zemqe, kada je

sna`an zemqotres pogodio

Kraqevo, tako da su odmah po

prijemu informacije mobi-

lisani i na teren poslati

pripadnici timova za spasa-

vawe iz ru{evina iz Beogra-

da, Ni{a i Kragujevca (ukup-

no 40) da pomognu ugro`enom

stanovni{tvu. �

Osnove GIS tehnologija za Upravu saobra}ajne policije

UNastavnom centru „Ava-

la“ od 27. septembra do 2.

oktobra i od 4. do 9. oktobra

odr`an je kurs „Osnove za ko-

ri{}ewe GIS tehnologija“

za pripadnike Uprave saobra-

}ajne policije. Kurs je orga-

nizovao Sektor za analitiku,

telekomunikacione i infor-

macione tehnologije i Upra-

va za informacione tehnolo-

gije.

Polaznicima su pre-

dstavqene teoretske osnove

GIS tehologija, kao i mogu}-

nost prakti~ne primene GIS

alata, koja je prezentovana na

skupu geotopografskih poda-

taka koji su relevantni za li-

niju rada Uprave saobra}ajne

policije. Kurs su poha|ala

54 polaznika iz 27 policij-

skih uprava u Srbiji, koji su

bili podeqeni u dve grupe.

U realizaciji kursa u~es-

tvovali su iz Uprave za in-

formacione tehnologije Ne-

deqka Martinovi} i Ivan

Kolav~i}, Aleksandar Mari-

nkovi} iz Uprave za vezu i

kriptoza{titu.

Nakon obuke, polaznici su

radili zavr{nu ve`bu u okvi-

ru koje su primenili ste~ena

znawa u kori{}ewu GIS teh-

nologije. Predstavnici Up-

rave saobra}ajne policije po-

kazali su visok stepen inte-

resovawa. Polaznicima su se

prilikom dodele potvrda o

zavr{enom kursu obratili

pomo}nik ministra, na~el-

nik Sektora za analitiku, te-

lekomunikacione i informa-

cione tehnologije Slobodan

Nedeqkovi} i na~elnik Up-

rave za informacione tehno-

logije, Predrag \ikanovi},

koji su istakli ulogu i zna~aj

primene GIS tehnologije u

radu sabra}ajne policije u

ciqu osavremewivawa rada i

pove}awa efikasnosti obav-

qawa poslova iz nadle`nosti

Uprave saobra}ajne policije.

V. ].

AKTUELNO 11

@andarmerija nam je bila jedini spasJezikom brojki

Na sanaciji o{te}enih

objekata i pru`awu pomo}i

ugro`enom stanovni{tvu,

kao i drugim aktivnostima,

u periodu od 3. do 13. novem-

bra, anga`ovano je ukupno

414 policijskih slu`benika

@andarmerije. U ovom peri-

odu, pomo} je pru`ena na sa-

naciji o{te}enih ku}a oko

60 porodica, kao i ~etiri

stambene zgrade. Tako|e,

stavqena su na raspolagawe

vozila sa voza~ima za prevoz

~lanova komisija MUP-a i

Kriznog {taba grada Kra-

qeva za procenu materijalne

{tete.

Organizovane su i patro-

lne delatnosti na podru~ju

Kraqeva u ciqu pomo}i gra-

|anima, regulisawa saobra-

}aja, spre~avawa vr{ewa

krivi~nih dela, prekr{aja i

drugih zakonom zabrawenih

radwi.

Profesionalnost, zrelost,

odva`nost i spretnost

Veoma te{ka situacija zadesila je sve stanovnike Kraqeva i

okolnih sela, pa tako i `andarme koje su kod ku}e ~ekale poro-

dice u o{te}enim domovima, kom{ije i prijateqi koji su ~eka-

li wihovu pomo}, a pored svega su se po prvi put na{li u ulozi

majstora, od srca i slo`no sla`u}i crep po crep na poru{enim

krovovima.

Dok su `andarmi pokazivali solidarnost i humanost poma-

`u}i svima, u drugi plan su stavili o{te}ene prostorije Od-

reda @andarmerije u Kraqevu. Bazu @andarmerije zadesila je

sli~na sudbina, ali pomo} su ukazali prvenstveno onima kojima

je to najpotrebnije. @andarmi su pokazali visoku profesio-

nalnost, zrelost, odva`nost i spretnost.

Nekoliko sekundi kobne

novembarske no}i, iz

korena je promenilo

sudbinu stanovnika Kraqeva i

okolnih sela, ali i wihovih

prijateqa, rodbine... Najja~i

potres zabele`en u Srbiji u

posledwih deset godina, odneo

je dva qudska `ivota, o{tetio

preko 13.000 domova, naneo ve-

liku materijalnu {tetu. Mno-

gi su ostali bez krova nad gla-

vom, koji su godinama u muci i

znoju stvarali. Sa zebwom i

strahom o~ekuju svako novo ju-

tro, i, pogleda uprtog u nebo,

mole se bogu da ne bude ki{e i

da potraje toplo vreme, koje je

ovih dana najve}i saradnik wi-

ma, a i svim qudima iz cele

Srbije, koji su, ne gube}i ni

~as, krenuli u trku s vreme-

nom, da se pomogne i spase ono

{to se spasti mo`e.

Na istom zadatku, me|u pr-

vima kao nebrojeno puta do sa-

da, na{li su se `andarmi, koji

su svojski zasukali rukave i

preko 60 porodica pomogli da

da saniraju o{te}ene ku}e. U

sve ovo uverili smo se na licu

mesta, u razgovoru sa porodica-

ma kojima su, kako su i sami re-

kli, na{i `andarmi bili jedi-

ni spas.

Na posledwem spratu ~etvo-

rospratnice, u ulici Olge Jo-

vi~i} broj 13, `ive Vesna i

Dragan Teofilovi}. Ulazimo

u stan, koji su Teofilovi}i

godinama sa qubavqu oprema-

li. Poku{avamo pogledom da

prona|emo kutak koji nije o{-

te}en, ali uzalud.

- Vidite i sami, {ta da vam

ka`em, do~ekuje nas Vesna na

vratima, sa tugom u o~ima koju

ne mo`e i ne `eli da sakrije.

- U `ivotu smo imali samo

ovaj stan, sada nemamo ni{ta.

Da nije bilo vas, ne znam {ta

bi sada bilo sa wim. Vi ste

nam bili spas i prvi koji su

nam pritekli u pomo}. Sunce

nas je ogrejalo kada su se `an-

darmi pojavili na vratima. Od-

mah su krenuli da rade. Zadiv-

quju}e je bilo gledati kojom

brzinom unose crep na posled-

wi sprat, zgrada se prosto tre-

sla i podrhtavala od wihove

brzine. ^ini nam se da je pro-

{ao tren, a na krovu se ve}

na{lo 3.000 crepova. Va{a

ekipa bila je na visini zadat-

ka, zaslu`uje ~istu desetku.

Radili su bez predaha. Kakva

profesionalnost, svaka ~ast,

ka`u na{i doma}ini.

U nasequ Ribnica, u dvos-

pratnoj ku}i, `ivi {esto~la-

na porodica Kova~ - Neboj{a,

glava porodice, supruga Anica,

troje dece - k}erke, petogo-

di{wa Anastasija, dvogodi{-

wa Jovana i osmomese~ni sin

Aleksa, kao i majka Danica. Na

spratu ku}e velika o{te}ewa,

krov otkriven. Dragan je ve}

pre`iveo veliku tragediju ka-

da mu je na Kosovu poginuo sta-

riji brat Radivoje, ina~e po-

licajac, a majka je te`ak bo-

lesnik. Spasavaju}i decu iz

ru{evina, i sam je povre|en.

Uprkos svemu, optimista je.

Ka`e da je najve}a sre}a da su

svi pre`iveli, sve }e se drugo

nadoknaditi.

- @andarmeriji svaka ~ast,

skidam vam kapu. Da nije bilo

vas, do~ekali bi sneg. Momci

su radili besprekorno, po`r-

tvovano, vi{e nego da su mi

rod. Ledio sam se od straha

gledaju}i ih na krovu starom

vi{e od tri decenije. Molio

sam ih da si|u, imaju i oni po-

rodice koje su ostavili, a do{-

li nas da spasavaju. Oni za moju

porodicu nisu `andarmi, oni

su vi{e od toga: prijateqi ove

ku}e, ~ija su im vrata uvek ot-

vorena, ka`e Neboj{a.

Te{ko je kada ~ovek `ivi

sam. Jo{ te`e kada nema snage

da gleda nesre}u, niti snage da

po~ne ispo~etka. @ivot osam-

desetdevetogodi{we Dobrile

Dimitrijevi}, ispisan je te{-

kom sudbinom. Rano je ostala

bez mu`a, za dve godine je izgu-

bila dva sina, a sada je osu|ena

da `ivi sama u o{te}enoj ku-

}i. Na poziv prvih kom{ije

Neboj{e Kova~a da se pomogne

baki Dobrili, koja sama isto-

vara crep, odmah su upu}eni

`andari da pomognu. Za nepu-

nih desetak minuta, stigli

smo u naseqe Ribnica, gde nas

je na kapiji ve} ~ekala baka

Dobrila, a onda kre}u suze.

Posle kratke ti{ine koje je

izgledala kao ve~nost, pozvala

nas je u dvori{te.

- U|ite deco, sad }u ja, samo

da napravim gibanicu, rekla

je. Tradicionalnu srpsku do-

brodo{licu, baka nije zabora-

vila ni u najte`im trenucima.

Pozdravqamo se sa bakom,

pra}eni pogledima kom{ija,

uz komentar „Niko nema `an-

darmeriju kao {to Srbija

ima“. Dok smo se vra}ali u ba-

zu, sitna ki{a je po~ela da pa-

da. Uprkos ukusu gor~ine zbog

vi|enih slika i sudbina, bila

je primetna doza zadovoqstva

da smo ipak bili br`i u trci

sa nevremenom i na licu mesta

pokazali kako je malo potre-

bno za dobro delo. �

Foto Tanjug

Zemqotres u

Uspe{an odgovorPrvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika

Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} je

na sednici [taba za vanredne situacije, odr`anoj 14.

novembra izme|u ostalog izjavio da su pripadnici Mi-

nistarstva unutra{wih poslova, a samim tim i [tab

koji rukovodi vanrednom situacijom, uspe{no odgovo-

rili ovom poslu.

- Kraqevo je vrlo brzo dobilo neophodne uslove za

`ivot gra|ana: struju, vodu i grejawe, koje na svu sre}u

nije bilo mnogo potrebno ovih dana zbog vremena. Sada

se radi na tome da se polako uspostavi normalni sis-

tem funkcionisawa {kola, a da se vodi ra~una o bez-

bednosti dece koja }e i}i u te {kole. Treba da se vodi

ra~una da se o{te}eni objekti saniraju, da qudi imaju

krov nad glavom i da se iz objekata predvi|enih za ru-

{ewe smeste u institucije kolektivnog sme{taja ili

neke druge. Zahvalan sam svima koji su u~estvovali u ak-

ciji za{tite i spasavawa `ivota qudi i wihove imovi-

ne. [tab je funkcionisao u skladu sa najnovijim zadaci-

ma koje imaju na osnovu Zakona, obavio je veliki posao,

upravo na koordinisawu svih aktivnosti integrisanog

upravqawa u vanrednoj situaciji. Slede}a faza je po-

mo} i izgradwa onoga {to je poru{eno. Tu Srbija treba

da poka`e organizovanost, rekao je Ivica Da~i}.

AKTUELNO12

Zemqotres, ~iji je epi-

centar bio deset kilo-

metara od Kraqeva u

dolini reke Gru`e, dogodio

se 3. novembra u 01,56 ~asova.

Ja~ina u epicentru je bila

5,4 stepeni Rihterove skale,

a magnituda potresa 7,5 ste-

peni Merkalijeve skale.

Epicentar jakog zemqotresa

je bio u selima Vitanovac,

Vitkovac i Stubal, na putu

Kraqevo-Kragujevac.

Povre|eno je oko 180 qudi,

o{te}eno oko 16.000 objeka-

ta, od kojih 1.417 nisu za

upotrebu a 8.381 objekat je za

sanaciju.

Me|utim `ivot ne sme da

stane. Me|u prvima se orga-

nizuje policija i stavqa se u

slu`bu gra|ana, i bez koman-

de pretpostavqenih u mrkloj

no}i pripadnici kraqeva~ke

policije dolaze na svoja ra-

dna mesta, iako su mnogima od

wih o{te}eni domovi.

Potres se osetio i u dru-

gim gradovima u Srbiji.

Zemqotres se osetio u Be-

ogradu i Novom Sadu. Repub-

li~ki seizmolo{ki zavod iz-

neo je podatke da su ti potre-

si bili slabijeg intenzite-

ta, oko 3 stepena Rihterove

skale.

U ^a~ku, Kragujevcu, Gor-

wem Milanovcu i Aran|elov-

cu se tako|e osetio jak po-

tres koji je uznemirio gra|a-

ne.

Potres se osetio i u grado-

vima centralne Srbije - u

Smederevu, Jagodini, U`icu,

Pirotu - kao i u ju`noj Srbi-

ji - u Ni{u i Bujanovcu, kao i

u ostalim delovima regiona.

Ovakav potres izazvao je

o{te}ewa na starijim zgrada-

ma i strukturnim objektima,

a u nekim delovima Kraqeva

nije bilo struje i vode. Iste

no}i, ministar Ivica Da~i}

sa na~elnikom Sektora za va-

nredne situacije Predragom

Mari}em i ostalim saradni-

cima, za nepuna dva sata sti-

gao je u Kraqevo. Posetio je

najugro`enija mesta i objek-

te, kao i Policijsku upravu

Kraqevo, ~ime je policija

dodatno ohrabrena.

Posle ovog potresa danima

je bilo i mawih podrhtavawa

tla. Usledilo je oko 90 ma-

wih potresa, koji su posledi-

ca smirivawa tla.

Jedinice @andarmerije i

Sektora za vanredne situaci-

je od zemqotresa prisutni su

na terenu. Oni u~estvuju na

poslovima evakuacije i ra-

{~i{}avawa, kako bi poja~a-

li neophodnu pomo} na ubla-

`avawu posledica posle ka-

tastrofe koja je zadesila ovo

podru~je.

Pripadnici Sektora za va-

nredne situacije iz Kragujev-

ca, Beograda, Ni{a, Vaqeva,

Novog Sada, Jagodine, ^a~ka,

Kru{evca, Novog Pazara,

U`ica, Smedereva, Pirota i

Pan~eva rade na sanaciji ob-

jekata koji su pretrpeli {te-

tu.

Istog dana kada se dogodio

zemqotres obrazovan je Gra-

dski {tab za vanredne situa-

cije Kraqevo, a na~elnik

Foto Tanjug

Foto Tanjug

Kraqevu

AKTUELNO 13

~i, Ribnici, Vitanovcu, [u-

maricama, Grdici, Jar~ujaku,

^ibukovcu, Kova~ima i @i-

~i u prvoj fazi anga`ovana su

1.632 policijska slu`beni-

ka, koji su sa preko 13.000 ra-

dnih ~asova sanirali 246 ob-

jekata.

Kraqev~anima su pored

kraqeva~ke policije, Sekto-

ra za vanredne situacije i

Odreda `andarmerije u Kra-

qevu, pomagali i pripadnici

policije iz policijskih up-

rava Novi Pazar, Kragujevac,

Vaqevo, U`ice, Prijepoqe,

[abac, Leskovac, Kru{evac,

Jagodina i ^a~ak.

Sa policijskim slu`beni-

cima neposredno su radile i

wihove stare{ine, a od na-

~elnika do sada su ovo podru-

~je posetili na~elnik PU

U`ice Dragica Jevtovi}, na-

~elnik PU ^a~ak Milovan

Petrovi}, PU Kragujevac

Ivan \orovi} i PU Novi Pa-

Odseka za bezbednost Milan-

kom Ko{aninom, tako|e su

pomagali gra|anima Kraqeva.

- Ni{ta mi nije te{ko, kod

ku}e ne radim, ali ovde }u da

radim, re~i su pripadnika

{taba je predstavnik Sekto-

ra za vanredne situacije. Iz

ovog {taba se dogovaraju, ko-

ordiniraju i kre}u sve aktiv-

nosti koje se ti~u zbriwava-

wa ugro`enih, sanacije obje-

kata i ostalih radwi neop-

hodnih za oporavak od vanre-

dne situacije.

Policija na sanaciji

objekata gra|ana

Na sanaciji posledica zem-

qotresa civilnom stanov-

ni{tvu u u`em jezgru grada,

Sija}em poqu, Adranima, Op-

lani}ima, Samailima, Sir-

zar Dragan Terzi}.

Na~elnik Dragica

Jevtovi} u Kraqevo

je dolazila tri puta,

a prvi put sa svojim

radnicima neposre-

dno je i radila na sa-

naciji objekata u

@i~i. Pripadnici

Uprave grani~ne po-

licije i studenti

Kriminalisti~ko -

policijske akademi-

je sa svojim profeso-

rom za vanredne si-

tuacije Draganom

Mla|anom i {efom

Policijske stanice Ra{ka

Gorana Bu|evca.

Milica Ri|e{i}, student

IV godine Kriminalisti~ko -

policijske akademije rekla

da je inicijativa studenata

bila da se pomogne qudima iz

Kraqeva.

- Odazvali smo se u veli-

kom broju i puno mi je srce

zbog toga, rekla je ona.

- Na ovaj na~in, znawa koja

na akademiji izu~avamo, ovde

prakti~no prove`bavamo, jer

je uloga policije u vanre-

dnim situacijama veoma zna-

~ajna, kada je nedovoqan broj

redovnih slu`bi da odgovore

na takvu situaciju. Tada dola-

zi do maksimalne organizaci-

je gra|ana, udru`ewa i svih

struktura dru{tva. Li~nim

primerom `elimo da poka`e-

mo da je KPA zna~ajan deo

za{tite gra|ana Srbije i da

ispoqavamo profesionali-

zam u svemu, pa i u ovim pos-

lovima, ka`e docent Dragan

Mla|an.

- Odmah smo se nesebi~no

odazvali i ako zatreba do}i

}emo ponovo, re~i su Re{ata

Saliagi}a iz PU Prijepoqe.

- Treba maksimalno pomo-

}i stanovni{tvu na ovom

prostoru, a Policijska upra-

va Kraqevo je nosilac svih

aktivnosti, rekao je pomo}-

nik ministra Sr|an Grekulo-

vi} i istakao da ovakvim i

mawe-vi{e sli~nim re~ima,

svi pripadnici policije

opisuju svoje anga`ovawe i

svoju `equ da pomognu gra|a-

nima Kraqeva.

Gra|ani su policiju, koja

se prva odazvala da im pomog-

ne u nevoqi, prihvatili kao

nikada do sada. Milutin Cve-

ti} iz Novog Pazara ka`e da

se iznenadio kada je tog jutra

do{ao jedan od {efova poli-

cije iz Kraqeva i ponudio

pomo}.

- Mogu da vam ka`em da me-

wam mi{qewe o policiji.

Gospodinu Da~i}u i mom zem-

qaku Veqovi}u puno hvala.

Nastavak na 14. strani

Foto Tanjug

Foto Tanjug

AKTUELNO14

Nisam o~ekivao pomo},

ali je stvarno dobro-

do{la. Svaka im ~ast

za ovo {to su uradili,

ka`e Cveti}.

Jovana Miqojkovi}

iz Kovanluka rekla je

da je pomo} policije

neprocewiva, na ~emu

joj je veoma zahvalna.

- Qudi rade zaista

neumorno. Ne treba ni-

ko da ih podse}a na ono

zbog ~ega su do{li. Ka-

da se sa takvom `eqom

do|e i sa takvom soli-

darno{}u, onda nije

potreban nikakav dru-

gi komentar. Zahvaqu-

jem policiji i na~el-

niku Policijske upra-

ve, ka`e Zoran Stani{i},

direktor O[ „Jovo Kursula“,

koja je dosta o{te}ena u zem-

qotresu.

A novinar regionalne te-

levizije Zorica Cerovina

ka`e da je „policija osvetla-

la obraz“.

Ovo su samo neki od ko-

mentara gra|ana koje smo za-

bele`ili, a koji u stvari

oslikavaju wihovo mi{qe-

we o policiji.

dwe i porodi~ne ku}e o{te-

}ene, nije zabele`eno nijed-

no krivi~no delo izvr{eno

na wihovu {tetu.

Osnovni pokazateqi stawa

bezbednosti: krivi~na dela,

prekr{aji po javnom redu i

saobra}ajne nezgode bele`e

pad, a od doga|aja vezanih za

zemqotres podnete su dve

krivi~ne prijave, protiv jed-

ne sugra|anke, zbog osnova

sumwe da je izvr{ila krivi~-

no delo prevare tako {to je

prilikom dodele gra|evin-

skog materijala za popravku

poru{enih objekata iz mesne

zajednice, uzela ve}u koli~i-

nu gra|evinskog materijala

od potrebne i protiv jednog

sugra|anina zbog osnova sum-

we da je izvr{io krivi~no

delo napad na slu`beno lice

u vr{ewu slu`bene du`nos-

ti. Pripadnici policije vr-

{e provere u vezi deset pri-

java gra|ana zbog zloupotreba

sa raspodelom pomo}i.

Registrovano je i 12 ne-

po{tovawa naredbi [taba za

vanredne situacije u vezi ra-

dnog vremena i odr`avawa

javnih skupova.

Broj saobra}ajnih nezgoda

u ovom periodu nalazi se u

nivou dva prose~na dana. Sam

saobra}aj se odvijao nesmeta-

no, izuzev kada je do{lo do

potpune, a zatim i delimi~ne

obustave saobra}aja na Ibar-

skoj magistrali u Magli~u

kod Kraqeva, usled odro-

wavawa stena i zemqe.

Odgovornost gra|ana

- Broj krivi~nih dela i

prekr{aja javnog reda je goto-

vo neznatan, minimalan i ono

{to je prijavqeno nije izaz-

valo ve}e posledice. Ja mo-

ram da istaknem zna~ajnu od-

govornost gra|ana Kraqeva

kako prema svojoj, tako i pre-

ma tu|oj imovini. Oni su se

veoma hrabro pona{ali i ni-

je bilo slu~ajeva posezawa za

tu|om imovinom, iako je ve-

}ina izloga i objekata u cen-

tralnoj i u sporednim ulica-

ma bilo polomqeno. [to se

policije ti~e, pru`ili smo

pomo} civilnom stanovni{-

Na~elnik Policijske up-

rave Kraqevo Bogoqub @iv-

kovi} je pohvalio „udarni~-

ki rad svih pripadnika poli-

cije“ na sanaciji posledica

zemqotresa u Kraqevu i naja-

vio da }e rad trajati sve dok

to ova situacija nala`e.

Stawe bezbednosti

Policijski slu`benici u

potpunosti obavqaju svoje re-

dovne poslove i du`nosti ka-

ko u toku, tako i van radnog

vremena, kada pru`aju bezre-

zervnu pomo} svojim sugra|a-

nima. Zahvaquju}i takvom an-

ga`ovawu, oceweno je da je os-

tvareno izuzetno povoqno sta-

we bezbednosti. Gra|ani Kra-

qeva su pokazali veoma visoku

svest, prisebnost i dostojan-

stvo u nastaloj situaciji.

I pored ~iwenice da su

mnogi izlozi lokala u gradu

bili razbijeni i mnoge ra-

Posao na obnovi tek predstojiU Kraqevo je 11. novembra do{lo 150 predstavnika

Sektora za vanredne situacije, vatrogasaca spasilaca

i pripadnika Civilne za{tite iz cele Srbije, kako bi

poja~ali neophodnu pomo} na ubla`avawu posledica

posle katastrofe koja je zadesila ovaj grad.

Na~elnik Sektora za vanredne situacije Predrag Ma-

ri}, istakao je da je pomo} Kraqev~anima i daqe neop-

hodna, jer posao na obnovi tek predstoji.

Pripadnici ovog sektora pristigli su iz Kragujevca,

Beograda, Ni{a, Vaqeva, Novog Sada, Jagodine, Kru-

{evca, Novog Pazara, U`ica, Smedereva i Pirota. Od-

mah su krenuli na teren, u ra{~i{}avawe na vi{e naju-

gro`enijih lokacija u gradu i okolini. Imaju}i u vidu

da zima tek dolazi, gra|anima regiona Kraqeva najpo-

trebnije su monta`ne ku}e, kontejneri za stanovawe,

topli {atori, poqske kuhiwe, grejna tela i ogrev.

Foto Tanjug

AKTUELNO 15

tvu i organizovali na{u

slu`bu koja je u prvim satima

imala gubitke u sistemima

veze i komunikacijama. Situ-

acija se brzo stabilizovala,

zahvaquju}i dobroj organiza-

ciji rada, rekao je na~elnik

Policijske uprave Kraqevo

Bogoqub @ivkovi}. On je do-

ruke posla. Od prikupqawa

podataka o `rtvama zemqo-

tresa i nastaloj materijalnoj

{teti, obezbe|ewa objekata

od javnog zna~aja, obezbe|ewa

objekata od kra|a, ozna~ava-

wa o{te}enih objekata, pru-

`awa pomo}i gradskim orga-

nima i slu`bama, javnim pre-

dao da }e policija i u nare-

dnom periodu preduzeti sve

da Kraqevo ostane bezbedna

sredina.

U uslovima vanredne situ-

acije, pripadnici policije i

`andarmerije imali su pune

duze}ima, civilnom stanov-

ni{tvu, u sanaciji objekata

do obezbe|ewa distribucije

humanitarne pomo}i, kontro-

le prometa gra|evinskog ma-

terijala, `ivotnih namirni-

ca, kontrole namenskog kori-

{}ewa pomo}i, utvr|ivawa

{tete na objektima MUP-a i

objektima policijskih slu`-

benika.

Pripadnici Sektora za va-

nredne situacije su preko od-

re|enih brojeva telefona

primali i davali informaci-

je gra|anstvu, snabdevali gra-

|ane vodom za pi}e, iseqava-

li porodice iz objekata ozna-

~enih za ru{ewe, uklawali

gra|evinske elemente i dim-

wake, otvarali ulazna vrata,

kao i druge aktivnosti zajed-

no sa pripadnicima policije.

U radu su kori{}ene ~eti-

ri hidrauli~ne zglobne plat-

forme, 68 terenskih tere-

tnih vozila, 12 cisterni, 26

autobusa, 150 putni~kih vo-

zila i {est „marica“.

Solidarnost

pripadnika MUP-a

Na pro{irenom Kolegiju-

mu direktora policije 5. no-

vembra predlo`eno je da se

izdvoji jednodnevna zarada

svih zaposlenih u MUP Sr-

bije, kao solidarna pomo} ko-

legama ugro`enim zemqotre-

som.

Oformqena je Komisija za

procenu {tete na objektima

u vlasni{tvu policijskih

slu`benika koji `ive na po-

dru~ju pogo|enim zemqotre-

som i raspodelu solidarne

pomo}i.

Iz sastava Sektora za fi-

nansije, qudske resurse i

zajedni~ke poslove 32 in-

`iwera gra|evinske, elek-

tro, ma{inske i pravne

struke sa deset potkomisija

je za {est radnih dana sa

ukupno 1.600 radnih ~asova

konstatovalo 558 o{te}ewa

objekata radnika MUP-a, od

kojih su 12 okarakterisani

kao objekte sa totalnom

{tetom, neupotrebqivim za

stanovawe.

Procewena je {teta u iz-

nosu od 51.387.000 dinara.

Na `iro-ra~une o{te}enih

policijskih slu`benika

upla}eno je 28.772.020 dina-

ra.

O{te}ewa na

objektima

Policijske uprave

Kraqevo

Objekti Policijske upra-

ve Kraqevo pretrpeli su

znatna o{te}ewa i neophod-

no je da se uradi projekat sa-

nacije u stati~kom i gra|e-

vinskom smislu. O{te}eno je

i uni{teno 26 komada opreme

za vezu, 62 komada inventara,

49 komada informati~ke op-

reme, 90 kvadratna metra

uni{tenog inventara, 30

kvadratnih metara uni{te-

nog stakla.

Policija je u dosada{wem

anga`ovawu na sanirawu pos-

ledica zemqotresa i pomo}i

civilnom stanovni{tvu dala

ogroman doprinos. I u nare-

dnom periodu predstoji poja-

~ano anga`ovawe.

K. Nikoli}

Foto Tanjug

OBUKE16

Kolega za podr{ku

UNastavnom centru „A-

vala“, od 25. do 29. ok-

tobra, odr`ana je

Obuka kolega za podr{ku -

prva klasa, koju je organizo-

vala Uprava za stru~no obra-

zovawe, osposobqavawe,

usavr{avawe i nauku u sara-

dwi sa Upravom za qudske

resurse, Upravom grani~ne

policije, PU za grad Beog-

rad, PU Sombor, PU Vrawe i

Sektorom za vanredne situa-

cije.

Imaju}i u vidu specifi-

~an posao policijskih slu`-

benika, ~esto izlo`enih

stresnim situacijama, u os-

novi Obuke jeste pretpostav-

ka da }e li~nost koja je sves-

na podr{ke svoje okoline na

radnom mestu i wene siste-

mati~ne brige, biti zdravija

i zadovoqnija, a samim tim i

efikasnija na poslu. Su{-

tinska ideja jeste mogu}nost

iskori{}avawa postoje}ih

resursa, odnosno anga`ovawa

policajaca za potrebe pri-

marne psiholo{ke prevenci-

je u wihovoj radnoj sredini.

Obuku su ~inile dve nas-

tavne celine koje su se odvi-

jale istovremeno - trodnevna

Obuka za koordinatore i

Obuka kolega za podr{ku ko-

ja je izvo|ena pet dana.

Teorijsku i prakti~nu nas-

tavu poha|ao je ~etrdest je-

dan policijski slu`benik

izabran za kolegu za podr{ku

i ~etiri pripadnika stru-

~nih slu`bi - psiholozi, so-

cijalni radnik i medicinski

tehni~ar, a tri policijska

Polaznici Obuke kolega

za podr{ku, izabrani su taj-

nim glasawem od strane svo-

jih saradnika, kao osobe od

poverewa koje ve} doprinose

boqoj radnoj atmosferi u

svojim organizacionim jedi-

nicama - Upravi za vatrogas-

no spasila~ke jedinice u Be-

ogradu, PU za grad Beograd -

Policijskoj brigadi i PS

Rakovica, kao i u policij-

skim upravama u Vrawu i

Uperiodu od 18. do 29.

oktobra u Nastavnom

centru Avala odr`an

je ~etvrti ciklus osnovne

obuke za policijske pregova-

ra~e u organizaciji Pregova-

ra~kog tima MUP-a i Uprave

za stru~no obrazovawe, ospo-

sobqavawe, usavr{avawe i

nauku.

Obuku je zavr{ilo deset

pripadnika policije iz po-

licijskih uprava Prijepoqe,

Leskovac, Vrawe, Novi Pazar

i Uprave grani~ne policije,

kao i dvojica pripadnika slo-

vena~ke i hrvatske policije.

Bo{tjan Mla~nik iz Odse-

ka za borbu protiv organizo-

vanog kriminala u Policij-

skoj upravi Qubqana ka`e da

je kurs odli~no organizovan.

- Saznali smo dosta novog.

Ima sli~nosti sa na{im kur-

sevima, ali nije isto. Iskus-

tva ste~ena na ovom kursu

prene}u mojim kolegama, jer

su i prakti~ni i teorijski

deo su odli~no osmi{qeni.

Ovde sam ~uo da pregovara~ki

tim ima osobu zadu`enu za

odnose s javno{}u, {to je od-

li~na ideja. Tako|e, pohva-

qujem sve predava~e koji su

nam preneli svoja znawa i is-

kustva tokom ovog kursa, re-

kao je Mla~nik .

@eqko Matkovi}, pripad-

nik Specijalne jedinice po-

licije Osijek - Republika

Hrvatska, sa dugim pregova-

ra~kim sta`om, ka`e da su

nova iskustva uvek dobro-

do{la.

- Ovaj kurs je sveobuhvatan

i ste~ena iskustva }e mi do-

bro do}i u radu. Zna~ajno je

~uti kako se to radi kod vas,

odnosno na~in na koji se rea-

guje u razli~itim situacija-

ma. Zahvaqujem se na pozivu i

gostoprimstvu, a posebno mi

je drago {to sam ovde upoznao

slu`benika obu~avala su se

za koordinatora.

nove qude, rekao je Matko-

vi}.

Zavr{nicu ove dvonedeq-

ne obuke obele`ila je i po-

kazna ve`ba koja je trajala

vi{e sati, kako bi polaznici

primenili novoste~ena zna-

wa i iskustva.

Po zavr{etku, polaznici-

ma kursa, sertifikate je uru-

~io zamenik na~elnika Upra-

ve za stru~no obrazovawe, os-

posobqavawe, usvr{avawe i

nauku Bo`idar Ota{evi},

po`elev{i im puno uspeha u

radu.

G. \.

U saradwi sa policijom Kraqevine Norve{ke i

OEBS-om, Ministarstvo unutra{wih poslova Republi-

ke Srbije organizovalo je marta 2005. godine seminar

na kome je pripadnicima Ministarstva prvi put prezen-

tovan program „Podr{ka kolege“. Naredne godine (mart

2006.) u Vrwa~koj Bawi, odr`ana je edukacija kolega za

podr{ku iz pilot jedinica - sekretarijata unutra{wih

Beograda (Policijska brigada), Sombora i Vrawa, koju

su izveli policajci, kolege za podr{ku iz Norve{ke.

Ove godine Ministarstvo prvi put samostalno orga-

nizuje i realizuje Obuku kolege za podr{ku, na osnovu

svog plana i programa edukacije i evaluacije, ~iji su

realizatori wegovi policijski slu`benici.

Zavr{nici Kursa

prisustvovao je i poli-

cijski ata{e u Ambasadi

Slovenije u Beogradu,

Bojan Lune`wik.

- Ovo je nastavak dobre

saradwe. Pripadnik na-

{e policije je zavr{io

ovu obuku koja }e biti

veoma korisna. Razmena

iskustava u ovoj oblasti

je od velike va`nosti

zbog specifi~nosti sva-

ke pregovara~ke situa-

cije, naglasio je Lune`-

wik.

Somboru. Tokom Obuke, oni

su stekli nova saznawa o

stresu, wegovim uzrocima,

reakcijama, kao i na~inima

wegovog prevazila`ewa.

Ciq ove obuke jeste da se

polaznici osposobe kako da

nastupaju u ulozi kolega za

podr{ku, izme|u ostalog, da

prepoznaju psihi~ke tegobe i

anksioznost kao posledice

stresa, kako da pri|u kolega-

ma i obavqaju razgovore po-

dr{ke. Pri tom, kolege za

podr{ku nisu psihoterape-

uti ve} dobri sagovornici

koji najboqe poznaju svoje sa-

radnike i mogu da primete

odstupawa u wihovom pona-

{awu i, koji su, nadasve,

spremni da dobrovoqno obav-

qaju ovu odgovornu i deli-

katnu du`nost.

V. ].

Nova iskustva uvek dobrodo{la

17OBUKE

Stalno usavr{avawe je jedan od imperativa

Formirawe ne samo

tehnolo{ki, ve} i

kadrovski moder-

nog Sektora za vanredne

situacije u okviru Minis-

tarstva unutra{wih pos-

lova doprinosi pravovre-

menoj i efikasnoj inter-

venciji prilikom vanre-

dnih situacija, kao i br-

`em otklawawu posledica,

ali i organizovanom i

sna`nom preventivnom de-

lovawu. Adekvatna obuka

koja prati najsavremenije

svetske trendove i ima za

ciq stalno stru~no usav-

r{avawe jedan je od osnov-

nih imperativa za uspe{no

funkcionisawe Sektora.

Nacionalni trening

centar za vanredne situa-

cije je jedna od organiza-

cionih jedinica Sektora

za vanredne situacije. We-

ga ~ini Odeqewe za spe-

cijalisti~ku obuku i usav-

r{avawe SVS i Odeqewe

za obuku civilne za{tite.

lan prostor, trenutno smo,

zahvaquju}i pomo}i USA-

ID-a, sme{teni u prosto-

rije Crvenog krsta Srbi-

je, obja{wava Lazarevi} i

dodaje da su obi{li poten-

cijalne prostore za stalnu

lokaciju.

Osim prostorija u koji-

ma su sme{teni, za obuke

Centar koristi i prosto-

rije Sektora za

vanredne situa-

cije u Beogradu,

Pan~evu i Rumi,

kao i prostore

Nastavnog cen-

tra za specija-

listi~ku obuku

policije, u koji-

ma se sprovode

sve osnovne obu-

ke zaposlenih,

specijalisti~ke

obuke, obuke ru-

k o v o d i l a c a ,

{tabova za va-

nredne situaci-

je, kao i obuke

trenera.

Osnovne obu-

ke sprovode se

za vatrogasno -

spasila~ke jedi-

nice, inspekto-

re za preventivnu za{titu

i inspektore civilne

za{tite, a specijalisti~-

ke obuke za reagovawe pri-

likom hemijskih udesa,

tehni~kih intervencija u

saobra}aju, spasavawa na

vodi i pod vodom, pretraga

iz ru{evina, nepristu-

pa~nih terena, visina i

dubina, kao i pru`awa pr-

ve pomo}i.

Nacionalni trening

centar prati i primewuje

najsavremenije metodoli-

gije obuka, kroz analizu

planira se obuka i stra-

nih dr`avqana, u skladu

sa propisima, uz odgovara-

ju}u naknadu utvr|enu bi-

lateralnim ili multila-

teralnim ugovorima.

U ciqu edukacije dece

iz oblasti za{tite od po-

`ara i vanrednih situaci-

ja, Nacionalni trening

centar organizuje eduka-

tivne kampove za mlade

(Kova~ica 2009. i Bogova-

|a 2010. godine), pose}uje

{kolske ustanove i vrti-

}e, u~estvuje u osmi{qa-

vawu i izradi plakata i

edukativnih materijala.

Zaposleni u Centru se

permanentno usavr{avaju

i edukuju, a u~estvovali su

i na me|unarodnim semi-

narima iz oblasti upra-

vqawa vanrednim situaci-

jama u Rumuniji, Hrvatskoj

i Turskoj, gde su razmewi-

vali iskustva sa evro-

pskim stru~wacima iz ove

oblasti, kao i sa kolegama

iz regiona.

S. K. i M. T. S

specijalizovane

jedinice civil-

ne za{tite, orga-

ni privrednih

dru{tava i druga

pravna lica od

zna~aja za za{ti-

tu i spasavawe,

rekao je Aleksan-

dar Lazarevi},

na~elnik Nacio-

nalnog trening

centra za vanre-

dne situacije.

Prema wegovim

re~ima, Nacio-

nalni trening

centar za vanre-

dne situacije

edukuje i gra|ane

radi sticawa po-

trebnih znawa iz oblasti

li~ne i kolektivne za{ti-

te u vanrednim situacijama.

Namera je da se formira

moderan evropski trening

centar sa svim potrebnim

kapacitetima za savreme-

nu obuku i stru~no usavr-

- Ciq ovog trening cen-

tra je da standardizuje i po-

digne nivo obuka iz oblas-

ti za{tite i spasavawa u

vi {tabova za vanredne si-

tuacije (Republi~ki, po-

krajinski, okru`ni, gra-

dski i op{tinski), kao i

{avawe struktura sistema

za za{titu i spasavawe u

zemqi i regionu.

- Jo{ uvek nemamo sta-

skladu sa zakonom i evro-

pskim standardima, a wegov

zadatak jeste da obu~i i os-

posobi sve pripadnike sis-

tema za{tite i spasavawa.

Osim zaposlenih u Sektoru

za vanredne situacije, obu-

kom su obuhva}eni i ~lano-

obrazovnih potreba, inte-

raktivno u~ewe, izradu

adekvatnih priru~nika,

kori{}ewem savremenih

nastavnih metoda i sre-

dstava, uz permanentno

pra}ewe svetskih trendo-

va u razvoju obuke.

U Nacionalnom i regio-

nalnim trening centrima

za za{titu i spasavawe

SA SVIH STRANA18

Ambasadori

de~jih prava

Grupu od dvanaestoro de-

ce uzrasta od prvog do

tre}eg razreda osnovne

{kole, iz udru`ewa „Rodi-

teq Novi Sad“, ugostili su

pripadnici odreda `andar-

merije u Novom Sadu.

Deca su u posetu do{la u

pratwi studenata - volontera

sa smera unutra{wih poslova

Pravnog fakulteta u Novom

Sadu. Zahvaquju}i dru-

{tvenim aktivnostima i

u~e{}u u javnim i humanitar-

nim akcijama, deca nose zva-

we Ambasadori de~jih prava.

Decu su do~ekali pripad-

nici ove jedinice, kao i ko-

mandant odreda `andarmerije

u Novom Sadu Radisav Stale-

vi} koji ih je pozdravio i po-

`eleo im da budu dobri |aci,

a kada porastu i dobri qudi.

Objasnio im je da su pripad-

nici `andarmerije obi~ni

qudi, koji brinu o wihovoj

bezbednosti i da }e mo`da i

neko od wih kada poraste, `e-

leti da bude `andarm i na}i

svoje mesto u ovoj jedinici.

Posle kratke smotre na po-

ligonu, de~aci i devoj~ice su

imali priliku da pogledaju

opremu koju `andarmi kori-

ste na terenu, prostoriju sa

naoru`awem, a dru`ili su se

sa psima traga~ima i pri~ali

preko sredstava veze u patro-

lnom vozilu. Ali ipak je naj-

ja~i utisak na mali{ane os-

tavilo izvo|ewe borila~kih

ve{tina. Obu~eni u crne

uniforme, sa kapama na gla-

vi, `andarmi su na struwa~a-

ma demonstrirali kako ve{-

tim zahvatima savla|uju kri-

minalce, dok su deca sve to

odu{evqeno posmatrala, ne

trep}u}i.

Na kraju dru`ewa, koman-

dantu odreda deca su poklo-

nila zahvalnicu sa posvetom

„Hvala zato {to ste tu, {to

se ne bojite, {to ste jaki,

{to vam verujemo“. �

Nesvakida{we

otkri}e forenzi~ara

Radnici Nacional-

nog kriminalis-

ti~ko-tehni~kog

centra u Novom Sadu u

saradwi sa arheolozima

Muzeja Vojvodine utvr-

dili su da su na nekim

od brojnih minijatur-

nih predmeta iz Muzeja

Vojvodine de~ji otisci

prstiju.

Procewuje se da su

predmeti prona|eni kod

Rume i Mo{orina stari

oko 6.500 godina. Da se

radi o praistorijskim

de~jim igra~kama, uka-

zuje istra`ivawe spro-

vedeno u NKTC-u, na

zahtev arheologa Muzeja

Vojvodine, koji su u na-

meri da otkriju o kak-

vim otiscima je re~ i

utvrde wihovu svrhu,

predmete odneli na fore-

nzi~ku analizu u, tada, Poli-

cijsku upravu Novi Sad.

Ovakve zahteve policija je

do sada iskqu~ivo dobijala

od pravosudnih organa. Zah-

tev Muzeja Vojvodine za na{e

kolege bilo je prijatno izne-

na|ewe.

- Kolega Branko Do{en,

koji je sada u penziji i ja smo

brzo do{li do nesvakida{-

weg otkri}a. Igra~ku staru

oko {est i po hiqada godina

napravilo je dete starosti

izme|u deset i 12 godina, re-

kao je {ef odseka NKTC u

Novom Sadu Marko Milivo-

jevi}.

Arheolozi se dugo nisu

slagali oko toga ~emu oni

slu`e, jer male dimenzije i

~iwenica da se radi o kopi-

jama predmeta kori{}enih

u svakodnevnom `ivotu, ni-

su bili dovoqni da doka`u

namenu.

- Bili smo pomalo iznena-

|eni kada su nam arheolozi

doneli eksponate na analizu,

ka`e Milivojevi} i dodaje da

su prihvatili rad na predme-

tima i radili sa wima kao i

sa svakim drugim materija-

lom koji analiziraju.

- Uzeli smo odlivke sa pre-

dmeta na kojima su bili vid-

qivi otisci prstiju, a zatim

izdvojili papilarne linije.

S obzirom da smo ina~e, u to-

ku dana, pregledali i po ne-

koliko hiqada otiska i

odmah prepoznavali `en-

ske i mu{ke i da li su od

starije ili mla|e osobe,

s velikom verovatno}om

utvrdili smo da otisci

koji su prona|eni na jed-

noj figurici pripadaju

osobi mla|eg uzrasta.

Pa`qivim posmatrawem

i upore|ivawem ustano-

vili smo da su pojedine

igra~ke napravila upra-

vo deca iz praistorije.

Prema re~ima na{ih

kolega, ovaj rad se razli-

kovao samo po naro~itoj

pa`wi, jer se radilo o

vrednim muzejskim ek-

sponatima.

Saradwa Muzeja Vojvo-

dine i Nacionalnog kri-

minalisti~ko tehni~kog

centra rezultirala je veoma

pose}enom izlo`bom „Arheo-

log kao detektiv“, na kojoj su

prikazani detaqi nau~nog i

policijskog rada, kao i

metode koje forenzi~ari

koriste u otkrivawu detaqa

na otiscima prstiju. �

Prepodnevnu ti{inu u

sremskomitrova~kom na-

sequ Kamewar, 28. septem-

bra, iznenada je prekinuo

prodoran zvuk policijske si-

rene i {kripa ko~nica. Na

dojavu gra|anke da nepoznati

mu{karac poku{ava da u|e u

wenu ku}u, najbr`e su reago-

vali momci sa linije imo-

vinskih delikata.

Retki prolaznici bili su

svedoci prave filmske akci-

je: jedan mladi policajac je za

nekoliko sekundi, profesio-

nalno i efikasno, razoru`ao

i li{io slobode vi{estru-

kog provalnika, koji je „pao“

u poku{aju pete provale. U

poku{aju bekstva, pro-

valnik je iz xepa jakne

izvukao pi{toq marke

„bereta“ sa pet metaka,

ali na sre}u, nije stigao

da ga upotrebi. U drugom

xepu prona|en mu je

no`.

Policajac hrabrog sr-

ca zove se Vladimir Ne-

deqkovi}. Ima 26 godi-

na, o`ewen je i uskoro

}e postati otac. Zavr-

{io je Sredwu {kolu unutra-

{wih poslova u Sremskoj Ka-

menici i od 2003. godine ra-

di u Policijskoj upravi u

Sremskoj Mitrovici, kao po-

licajac op{te nadle`nosti.

U posledwih godinu dana, kao

sektorski policajac, poma`e

kolegama sa linije imovin-

skih delikata, o~igledno ve-

oma uspe{no.

@. Avri}

Hrabro srce

19SA SVIH STRANA

Policijskoj upravi u [ap-

cu krajem oktobra Grad

[abac poklonio je nov auto-

mobil „{kodu jeti“, a kqu~e-

ve je na~elniku Policijske

uprave u [apcu Slavi{i Spa-

sojevi}u uru~io gradona~el-

nik [apca Milo{ Milo{e-

vi}.

Donacija vredna 15.000 evra,

rezultat je uspe{no obavqenih

poslova policijskog slu`beni-

ka Mili}a Markovi}a, koji je u

protekle tri godine realizo-

vao 25.000 naredbi Prekr{aj-

nog suda, izvr{io dovo|ewe vi-

{e hiqada gra|ana, me|u koji-

ma je bilo i vi{estrukih po-

vratnika u vr{ewu krivi~nih

dela. Zahvaquju}i tome, u bu-

xet Republike Srbije upla}e-

no je nekoliko desetina milio-

na dinara, a vi{e od 350 lica

dovedeno je na izdr`avawe kaz-

ne zatvora.

Pored ove vredne donacije,

nov~anu nagradu za „Policajca

meseca“ koju grad dodequje ve}

{est godina, dobila su tri po-

licijska slu`benika, radnik

kriminalisti~ke policije na

poslovima suzbijawa imovin-

skih delikata Milan Luki},

radnik Policijske ispostave

Mioqub @ivkovi} i saobra-

}ajni policijac Olivera Bo{-

kovi}.

Milan Luki} nagradu je zas-

lu`io tako {to je tokom juna,

zajedno sa svojim kolegama, ra-

svetlio 19 krivi~nih dela

kra|e na podru~ju [apca, a

Mioqub @ivkovi}, kome je

ve} drugi put dodeqena nov~a-

na nagrada, u aprilu se istakao

podno{ewem ve}eg broja ope-

rativnih informacija koje su

rezultirale i podno{ewem

krivi~nih prijava. Olivera

Bo{kovi} je u maju predlo`e-

na za nov~anu nagradu zbog os-

tvarenih rezultata na otkri-

vawu najte`ih prekr{aja.

D. Isailovi}

Re{ewem ministra

unutra{wih pos-

lova Ivice Da~i-

}a, 28. oktobra za na~el-

nika Policijske uprave

u Vrawu, imenovan je

glavni policijski savet-

nik - Sla|an Velinovi}.

Na~elnik Velinovi} je

ro|en 1966. godine u Vra-

wu, gde je zavr{io Osnov-

nu {kolu, a potom Sre-

dwu {kolu unutra{wih

poslova u Sremskoj Kame-

nici i Vi{u {kolu unut-

ra{wih poslova u Zemu-

nu. Diplomirao je na

Pravnom fakultetu.

U Policijskoj upravi u

Vrawu je od 1985 godine, gde

je do 1990. radio na poslovi-

ma policajca op{te nadle`-

nosti, a nakon toga do 2008.

godine na poslovima inspek-

tora za suzbijawe te{kih

kra|a, maloletni~ke delik-

vencije, krijum~arewa i nar-

komanije. U periodu od 2008.

godine, do imenovawa na sa-

da{wu funkciju, na~elnik

Sla|an Velinovi} je obav-

qao poslove {efa Odseka za

suzbijawe op{teg kriminala

u Odeqewu kriminalisti~-

ke policije u Vrawu.

U svom dosada{wem radu

postigao je zapa`ene rezul-

tate u otkrivawu i spre~ava-

wu negativnih kriminogenih

pojava, posebno u oblasti

narkomanije. Zahvaquju}i

profesionalnosti, stru~nos-

ti i doprinosu u spre~avawu

kriminala na podru~ju koje

pokriva Policijska uprava u

Vrawu, na~elniku je 2007. go-

dine ministar unutra{wih

poslova dodelio nagradu.

Tako|e, za postignute re-

zultate u radu dobitnik je

Sedmoseptembarske nagrade

Grada Vrawa za 2009. godinu.

Povodom imenovawa novog

na~elnika u holu Policijske

uprave u Vrawu, 3. novembra

ove godine, odr`ana je konfe-

rencija za novinare, kojoj su

prisustvovali predstavnici

elektronskih i pisanih medi-

ja sa podru~ja P~iwskog okru-

ga. U svom obra}awu, na-

~elnik Sla|an Velino-

vi} izneo je da }e jedan od

glavnih zadataka Poli-

cijske uprave u Vrawu

biti usmeren na poboq-

{awe saradwe izme|u

medija i PU Vrawe, kao i

na kontinuiranom i bla-

govremenom informisa-

wu javnosti o svim va`-

nim de{avawima. Tako-

|e, u narednom periodu,

prioritet u radu bi}e

borba zajedno sa slu`ba-

ma bezbednosti protiv

svih oblika kriminala,

presecawa kanala za ra-

sturawe narkotika i trgovine

qudima, ali i svih drugih ne-

gativnih bezbednosnih pojava.

Policijska uprava u Vrawu

}e kao servis gra|ana ulo`i-

ti maksimalne napore da gra-

|ani svoja prava iz wene nad-

le`nosti ostvaruju u najkra-

}em mogu}em roku. Svoje iz-

lagawe na~elnik Velinovi}

je zavr{io re~ima da }e ruko-

vodstvo MUP-a, na ~elu sa

ministrom Ivicom Da~i}em,

preduzeti mere na poboq{a-

wu materijalnog polo`aja

policijskih slu`benika i

biti podr{ka u spovo|ewu

svih zadataka usmerenih na

o~uvawe stabilnog stawa

bezbednosti.

M. Dimitrijevi}

Imenovawe novog na~elnika u Vrawu

Na 55. sajmu kwiga

Ministarstvo unutra{wih

poslova Republike Srbi-

je, u nastavku reformskih pro-

cesa, jo{ vi{e }e insistirati

na obrazovawu pripadnika po-

licije koja mora da bude servis

gra|ana, izjavio je prvi pot-

predsednik-zamenik predsed-

nika Vlade i ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}

30. oktobra na 55. sajmu kwiga,

prilikom promocije izdawa

Kriminalisti~ko-policijske

akademije.

Naglasiv{i da su i MUP i

dr`ava shvatili zna~aj obra-

zovawa pripadnika policije

koji obavqaju izuzetno te`ak

i odgovoran posao, ministar je

rekao da je kraj pri~ama da je

policija neobrazovana.

Moderna, obrazovana i do-

bro opremqena policija, ~iji

su pripadnici mnogo boqe

pla}eni nego sada, ciq je

MUP-a, istakao je Da~i}.

Tom prilikom, izjavio je da

je zadovoqan odli~nim odzi-

vom kandidata za upis na

KPA, s obzirom na to da je

konkurisalo ~etiri do pet pu-

ta vi{e prijavqenih za upis

na osnovne studije. Prema we-

govim re~ima, to najboqe go-

vori koliko je popularan

MUP i koliko je veliko in-

teresovawe za te`ak policij-

ski posao.

Dekan Kriminalisti~ko

policijske akademije Goran

Milo{evi} rekao je da je ova

visokoobrazovna ustanova

predstavila kwige koje se od-

nose na obrazovawe policaja-

ca i rad policije, kao i dela

sa nau~no-istra`iva~kim te-

mama. Naglasio je da izlo`e-

ni naslovi predstavqaju isto-

vremeno doprinos radu poli-

cije, ali i nau~noj javnosti, s

obzirom na to da su me|u wima

kwige iz oblasti krimina-

listike, bezbednosti i poli-

cijskog rada, kao i op{tih

znawa.

V. ].

Prvi put od ustoli~ewa za poglavara Srpske pravoslavne cr-

kve, a povodom desetogodi{weg jubileja crkve velikomu~e-

nika Georgija, 17. oktobra, Wegova svetost Patrijarh srpski, gos-

podin Irinej, posetio je Vaqevo.

U patrijar{ijskom domu crkve Velikomu~enika Georgija, na-

kon svete arhijerske liturgije, gospodin Irinej sve~ano je uru-

~io svete arhijerejske gramate. Me|u ustanovama koje su posebno

zaslu`ne za `ivot i rad Vaqevske eparhije, gospodin Irinej je

svetu arhirerejsku gramatu uru~io i Policijskoj upravi Vaqevo.

U ime Policijske uprave Vaqevo, ovo veoma zna~ajno prizna-

we primio je na~elnik Predrag \aji}. P. Trnavac

Gramata za Vaqevo

Policija [apca

dobila nov automobil

SPORT20

Preciznost na daqinu

Skromni {ampion

Qubi{a Mom~ilo-

vi}, policijski

slu`benik Jedi-

nice za za{titu MUP Re-

publike Srbije i dr`avni

reprezentativac u prakti~-

nom streqa{tvu (IPSC),

nastavqa da ni`e uspehe na

me|unarodnoj sceni. Posle

osvojene bronzane medaqe

na nedavno odr`anom Evro-

pskom prvenstvu u Beogra-

du, ovaj vi{estruki dr`av-

ni prvak osvojio je i zlatnu

medaqu u diviziji Produk-

cija na otvorenom Prven-

stvu Azije i Australije

(AUSTRALASIA 2010), nivo

IV, koje je odr`ano od 16. do

23. oktobra u gradu Jahor

Bahru u dalekoj Maleziji.

Osvajawem prvog mesta u

veoma jakoj me|unarodnoj

konkurenciji je ubedqivo

potvrdio da je trenutno na-

juspe{niji takmi~ar iz Sr-

bije u ovom atraktivnom

streqa~kom sportu. O tome

govori i ~iwenica da se ve}

izvesno vreme nalazi u timu

~e{ke Zbrojovke, u svetu

renomirane firme za pro-

izvodwu oru`ja i jednog od

lidera u prakti~nom stre-

qa{tvu.

Glavni takmi~arski pro-

gram u Maleziji je trajao

~etiri dana, tokom kojih su

strelci morali da re{e

metne situacije na ukupno

24 poligona i utro{e blizu

500 metaka. O utiscima sa

takmi~ewa Mom~ilovi}

nam je rekao da je ovo bio je-

dan od najboqih me~eva na

kojima je u~estvovao.

- Tu pre svega mislim na

kvalitet stejxeva i na~in na

koji su postavqeni. Dnevno

se pucalo po {est poligona,

od kojih je jedan bio mali (do

devet metaka), tri sredwa (do

19 metaka) i dva velika (do 32

metaka). Ukupno je na takmi-

~ewu bilo 40 pokretnih meta

(klizaju}e, padaju}e-di`u}e,

klik-klak i sli~no), {to je

znatno ote`avalo re{avawe

poligona i istovremeno zada-

valo probleme takmi~arima

da izaberu najboqu taktiku.

Pravilan odabir redosleda

ga|awa meta donosio je par

sekundi prednosti na svakom

poligonu, a upravo tu se odlu-

~ivalo o medaqama

ka`e, Mom~ilovi}.

U~e{}e na

A U S T R A L A S I A

2010 predstavqa

drugo kontinental-

no IPSC prvenstvo

(Nivo IV) na kome je

Mom~ilovi} u~es-

tvovao ove godine i

odmah je osvojio

zlato. Posle „bro-

nze“ na prvenstvu

Evrope, najnoviji

uspeh predstavqa

dodatnu potvrdu da

je na dobrom putu ka

svetskom vrhu.

O daqim planovima, ovaj

skromni ~ovek i uspe{ni

sportista ka`e da slede pri-

preme za prvenstvo sveta

2011. u Gr~koj.

- Planiram da se takmi~im

na 15 jakih me|unarodnih

turnira u Evropi i na par me-

Tradicionalno godi{-

we okupqawe i takmi-

~ewe strelaca u ga|a-

wu iz pu{ke na velikoj uda-

qenosti - Long Range Shoo-

ting odr`ano je 6. novembra na

streli{tu u bazi Specijalne

antiteroristi~ke jedinice u

Batajnici, koja je i ovog puta

bila organizator ovog atra-

ktivnog takmi~ewa.

Po lepom i sun~anom danu

nadmetalo se 46 takmi~ara u

pojedina~noj i osam timova u

ekipnoj konkurenciji. U~es-

nici su do{li iz Republike

Srpske, Crne Gore, Hrvatske

i Srbije. Dve ekipe su ~ini-

li pripadnici SAJ, jednu

pripadnici Specijalne jedi-

nice policije MUP Repub-

like Srpske, a ostale su bile

ekipe sportskih strelaca i

zaqubqenika u disciplinu

Long Range: MU[ Beograd,

„Soko“ Prijedor, „Prvi Par-

tizan“ U`ice (dva tima) i

Grupa gra|ana.

Propozicije takmi~ewa su

bile slede}e: na udaqenosti

od 300 metara ga|ane su stan-

dardne kru`ne mete dimenzi-

ja 50h50 centimetara. Stre-

lci su prvo imali probnu se-

riju za upucavawe pu{ke u

trajawu od pet minuta sa ne-

ograni~enim brojem metaka.

Zatim su u takmi~arskom de-

lu sledile dve serije u traja-

wu od po deset minuta, sa po

deset metaka u svakoj seriji.

Takmi~ari su bili podeqe-

ni u dve discipline TR (Tac-

tical Rifle) i OPEN. U prvoj

disciplini je dozvoqena

upotreba pu{aka u kalibru

.223 (5,56 mm) i .308 (7,62 mm),

uz napomenu da organizator

mo`e da odobri i ostale lo-

va~ke kalibre, koji nisu na-

meweni za Bench Rest i Mag-

num kalibre. Osim ograni~e-

wa te`ine pu{ke na maksi-

mum 8,25 kilograma, dozvoqe-

na je upotreba no`ica pre-

dweg naslona i zadweg mekog

naslona. U disciplini OPEN

mogu se koristiti pu{ke te-

`ine do deset kilograma i u

kalibrima za Bench Rest i

Magnum (6,5h47 mm, 300 Mag-

num, .338 i dr).

Na streli{tu su se mogli

videti veoma kvalitetni pri-

merci fabri~kih snajperskih

pu{aka, ali i zanimqive ino-

vacije ru~ne izrade. Primera

radi, tim SAJ-a je

ga|ao iz slu`benih

pu{aka finske pro-

izvodwe SAKO

TRG-22 u kalibru

.308 Winchester i

TRG-42 u kalibru

.300 Winchester, op-

remqene opti~kim

n i { a n i m a

Schmidt&Bender 3-

12x50 PMII. Wihove

kolege iz SJP iz

Bawa Luke koristi-

li su modele Steyr Tactical Elite

kalibra .308 Win, snabdevene op-

tikom Calles 6x42 ZF.

Na vatrenoj liniji na{li

su se i fabri~ki primerci

Steyr SSG-69 sa optikom

Schmidt&Bender PMII-2 uve-

}awa 5-25h56, zatim SIG 3000

SSG u kalibru 6,5h47 mm La-

pua sa optikom Zeiss Diavari

uve}awa 6-25h56, Colt M-16

kalibra .223 Remington i

druge „dalekometne sprave“

za ga|awe. Posebno je bilo

zanimqivo videti nekoliko

vrhunskih pu{aka ura|enih

posebno za

ovu vrstu

takmi~ewa

baziranih

na sistemu

Mauser u ka-

l i b r i a m a

.308 i 8h57

mm, sa opti-

kama Swaro-

vski Z6I uve-

}awa 8-

30h56 i Vi-

per Optisan

8-32h60.

Na kraju takmi~ewa, u veo-

ma o{troj konkurenciji do-

bro pripremqenih strelaca

i pu{aka, u ekipnoj konkure-

nciji u disciplini TR prva

je bila ekipa SAJ u sastavu:

Dalibor Pjevac, Igor Tasi}

i \uro Rodi}. Druga je bila

ekipa „Prvi partizan 1“:

Predrag Igrutinovi}, Mi-

lan Terzi} i Arnold Kunc.

Tre}e mesto je zauzela Gru-

pa za konstrukciju oru`ja i

municije SAJ-a, koju su ~ini-

li Ivan @ivkov, Dragan No-

vakovi} i Bojan Nenadovi},

koji su se takmi~ili pu{ka-

ma sopstvene izrade.

U pojedina~noj konkure-

nciji u disciplini TR prvo

mesto osvojio je \uro Rodi}

iz SAJ-a sa postignutih 194

krugova (od maksimalnih

200), drugi je wegov kolega

Dalibor Pjevac (192 kruga),

dok se na tre}e mesto plasi-

rao tre}i „sajovac“ Igor Ta-

si} (191 bod).

U disciplini OPEN u poje-

dina~noj konkurenciji prvi

je bio Predrag Igrutinovi}

(192 kruga), drugi Milan Ter-

zi} (190) i tre}i Arnold

Kunc (190), ina~e sva trojica

iz ekipe „Prvi partizan

U`ice 1“.

Posle sve~anosti progla-

{ewa pobednika i uru~ewa

nagrada, dru`ewe je nastav-

qeno uz vojni~ki pasuq.

Mnogi u~esnici uputili su

re~i pohvale organizatoru,

uz ocenu da predstavqa jedno

od najboqe organizovanih

takmi~ewa ovog tipa.

D. Xami}

~eva u SAD (Florida OPEN,

Arizona Championship...) - na-

javio je on.

Poznavaju}i wegove kvali-

tete, ne sumwamo u nove uspe-

he i medaqe. @elimo mu o{-

tro oko i sigurnu ruku.

D. Xami}

21SPORT

Uspeh ekipa PTJ

UProtivteroristi~koj

jedinici od 2003. go-

dine do danas ukupno

54 policijska slu`benika za-

vr{ila su padobrasnku obu-

ku, sa ukupno 4.441 padobra-

nskim skokom. Ove godine,

ekipa „Grifon“ osvojila je

jedanaest zlatnih, sedam sre-

brnih i ~etiri bronzane me-

daqe u ekipnoj i pojedina~-

noj konkurenciji.

Povod da posetimo pado-

bransku ekipu u PTJ-u je ne-

davni zavr{etak padobranske

obuke za 11 policijskih

slu`benika ove elitne jedi-

nice, kao i vrhunski rezula-

ti postignuti u padobra-

nskom sportu u ovoj godini.

Instruktori padobranstva

sa asistentima su, u periodu

od 4. do 15. septembra na

aerodromu u Kikindi, reali-

zovali ovu osnovnu padobra-

nsku obuku.

Rekorderi

Goran Panovi}, Igor @miri} i Radoslav Ko-

ra}, ina~e instruktori padobranstva, aktuelni

su rekorderi u padobranskom skoku sa visine

od 9.300 metara bez dodatne kiseoni~ke opreme

i to je istovremeno jo{ va`e}i rekord u na{oj

zemqi i jugoisto~noj Evropi.

- U slobodnom padu smo proveli 8.621 metar

ili 220 sekundi slobodnog pada, pri spoqnoj

temperaturi vazduha na - 50 stepeni Celzijuso-

vih i brzinom aviona od 500 km/~, prilikom sko-

ka, rekao nam je instruktor Panovi}.

- Ujedno smo zavr{ili ispit zahtevan od naj-

poznatije ameri~ke kompanije za proizvodwu pa-

dobrana „Nord Amerikan Aerodinamiks“ u 2009.

godini i stekli zvawe „Pilot tandem padobrana“ sa

kojim se mo`e izvr{iti transport putnika ili kori-

snog tereta po zadatku.

Uspeh PTJ

u prakti~nom

pucawu

U Jagodini je 25. maja

odr`an 12. Memorijalni

kup „Goran Ostoji}“, koji

se odr`ava u znak se}a-

wa na poginulog zameni-

ka komandanta 63. Pado-

branske brigade, kao i na

sve poginule pripadnike

Vojske tokom ratnih dej-

stava. U~estvovalo je 20

ekipa iz MUP-a, Vojske

Srbije i sportskih dru-

{tava iz Srbije. Takmi-

~ewe se odvijalo u tri

discipline: pi{toq

precizno na 25 metara,

prakti~no pucawe slu`-

benim pi{toqem i bor-

beno pucawe sa~maricom.

Ekipa - Nenad Radisav-

qevi}, Dragan Nikoli} i

@eqko Krkqe{, zauzela

je prvo mesto u discipli-

ni borbenog pucawa pum-

paricom. @arko Babi},

Radovan ]irovi} i Mi-

lan Matijevi} ~inili su

ekipu koja je zauzela dru-

go mesto u disciplini

precizno pucawe pi{to-

qem i ~etvrto mesto u

disciplini takti~ko pu-

cawe iz pi{toqa.

Policijski slu`beni-

ci PTJ takmi~ili su se 8.

avgusta, na IPSC Interna-

cionalnom takmi~ewu

pumparicom u Velikom

Trnovu, na poziv kluba

dinami~kog pucawa „E-

TAR-IPSC“ iz Bugarske.

Nenad Radisavqevi},

Neven Zelenkovi} i Dra-

gan Nikoli} pojedina~no

su zauzeli prvo, peto i

sedmo mesto u pucawu

pumparicom u kategoriji

divizija standard manu-

al. Na takmi~ewu je u~es-

tvovalo 40 ekipa iz ze-

maqa Evropske unije, Sr-

bije i biv{ih jugoslo-

venskih republika.

Ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} uru-

~io je sertifikate polaz-

nicima padobranske obu-

ke u bazi Protivterori-

sti~ke jedinice, u Lipo-

vici, kada su bila prika-

zana sredstva za realiza-

ciju padobranske obuke.

Najuspe{niji trener

Instruktor za fizi~ku obuku policijskih slu`benika

PTJ, Neboj{a Milo{evi} izabran je za najuspe{nijeg tre-

nera sportskog dru{tva „Crvena zvezda“ u 2009. godini.

O uspe{nosti trenerske karijere instruktora Neboj-

{e Milo{evi}a govori i podatak da je i 2001. godine

bio izabran za najuspe{nijeg trenera sportskog dru-

{tva „Crvena zvezda“.

- Tokom obuke, realizova-

no je ukupno 337 skokova sa

visina od 1.200 do 2.000 me-

tara, ka`e instruktor pado-

branstva Goran Panovi}, ko-

ji se padobranstvom bavi od

svoje {esnaeste godine. Na

obuci je iskazana hrabrost,

odlu~nost, posve}enost i

profesionalizam, ka`u ko-

lege koje su pro{le ovu obu-

ku.

- To ne mo`e svako. Potre-

bne su motivacija, voqa, od-

lu~nost i sposobnost da

se reaguje u deli}u se-

kunde. Strah postoji,

ali to se kontroli{e i

uz podr{ku instruktora

vrlo brzo se savlada i ne

razmi{qa o wemu, jed-

noglasne su kolege.

Zna~ajne rezultate u

ovoj godini padobranci

Protivteroristi~ke je-

dinice ostvarile su i u

padobranskom sportu.

Padobranski tim „Gri-

fon“ je u periodu od 12. do 15.

avgusta ove godine, u Suboti-

ci u~estvovao na 56. Pado-

branskom prvenstvu Srbije u

klasi~nim disciplinama -

skok na ciq i figurativni

skok. Tim u ~ijem su sastavu

bili Radoslav Kora}, Igor

@miri}, Slobodan Terzi} i

Slobodan Markovi} osvojio

je ekipno prvo mesto i poje-

dina~no - prvo, drugo i tre}e

mesto. Na takmi~ewu je u~es-

tvovao i Ra{ko Mili}, kao

tehni~ka podr{ka timu i

snimateq. U kategoriji 56.

otvoreno dr`avno padobra-

nsko prvenstvo Srbije u kla-

si~nim disciplinama skok na

ciq i figurativni skok,

u~estvovalo je devet ekipa iz

Srbije, Republike Srpske i

Ma|arske, na kome su u dis-

ciplini figurativni skoko-

vi osvojili ekipno prvo mes-

to i pojedina~no sva tri mes-

ta.

Ina~e, ova padobranska

ekipa u~estvovala je i na 15.

Me|unarodnom petrovdan-

skom padobranskom kupu, koji

se tradicionalno odr`ao u

Prijedoru u Republici Sr-

pskoj, u julu ove godine. Na

Kupu je u~estvovalo 13 ekipa

iz biv{ih republika i zema-

qa u okru`ewu. Ekipa u ~i-

jem sastavu su bili Igor

@miri} i Dejan Nikoli}, za-

uzela je drugo mesto ekipno u

disciplini skok na ciq, dok

su u pojedina~noj konkure-

nciji zauzeli tre}e mesto.

Zna~ajan uspeh ostvarili

su i na 12. Memorijalnom ku-

pu „Goran Ostoji} i svi pali

borci“, koji je odr`an 24. ju-

la u Jagodini. Na takmi~ewu

je u~estvovalo deset ekipa iz

Srbije i zemaqa u okru`ewu.

Igor @miri}, Dejan Niko-

li} i Radoslav Kora} zauzeli

su prvo mesto ekipno u kla-

si~noj disciplini - skok na

ciq, kao i prvo i drugo mesto

u pojedina~noj konkurenciji,

u istoj disciplini.

G. \.

SPORT22

@ivot posve}en sportu

UPan~evu je, u oktobru

2010. godine, odr`ano

Prvenstvo Srbije u

fitnesu i bodi-bildingu.

U~e{}e na ovom prvenstvu

uzelo je oko sto takmi~ara u

15 kategorija. Me|u takmi~a-

rima je bio i Rade Pani} iz

Jagodine, koji je u kategoriji

„bodi klasik-seniori“ pos-

tao vice{ampion dr`ave, ~i-

me je nastavio niz svojih vr-

hunskih rezultata i nadogra-

dio svoju sportsku karijeru,

koja traje ve} 35 godina.

Na Me|unarodnom kupu u

oktobru osvojio je bronzanu

medaqu u bodi-bildingu, u

Beogradu, u kategoriji do 80

kilograma.

Ina~e, osvaja~ je vi{e me-

daqa i priznawa u 2009. godi-

ni u Crvenki, Ba~koj Palan-

ci i [apcu.

- Veliki uspeh je trijumf

upornosti, isti~e ovaj spo-

rtsmen, kako ga je nazvao poz-

nati publicista i novinar

@ivomir @i}a Krsti} u svo-

joj kwizi „Sportsmeni Jago-

dine“ izdatoj 2010. godine.

Pani} radi ve} 18 godina u

Policijskoj upravi Jagodina

na poslovima organizacije i

izvo|ewa fizi~ke obuke.

Ono {to ovog samostalnog

policijskog inspektora is-

ti~e su wegovi izvanredni

rezultati u razli~itim spor-

tovima i sportskim discip-

linama.

Spojio je li~ne afinitete

sa poslom koji obavqa, jer je

majstor (nosilac crnog poja-

sa) u tri borila~ka sporta-

xudo, karate i xiu-xica. ^lan

je kik-boks kluba „Palmini

tigrovi“ od osnivawa 1994.

godine, karate kluba Jagodi-

na i dobitnik plakete Kara-

te saveza Srbije u maju 2009.

godine, za podsticaj, razvoj i

unapre|ewe karate sporta u

{kolama.

Igrao je ko{arku, bavio se

fudbalom, a sada je ~lan vete-

rana FK Jagodina. Bio je vi-

{e puta najboqi igra~ i

strelac. ^lan je atletskog

kluba „Vo`d“ i

u~esnik vi{eboja

i kroseva, a na

Krosu RTS-a na-

gra|en 2007. i

2008. godine od

Ministarstva za

sport i omladinu.

U rukometu je bio

sportski radnik u

@ORK Jagodina,

kada je taj klub u

sezoni 2008/09.

osvojio prvo mes-

to u Prvoj ligi i

u{ao u Super li-

gu. Tako|e je ~lan

streqa~kog kluba

„Jagodina 92“ i

takmi~i se u dis-

ciplinama „pi{-

toq-precizno“ i

„prakti~no stre-

qa{tvo“. U Poli-

cijskoj upravi je instruktor

za pi{toq CZ-99, kao i in-

struktor skijawa i plivawa.

Dobitnik je „Zlatne zna~-

ke“ Skup{tine

op{tine za zaslu-

ge u bezbednosti

saobra}aja. ^lan

je udru`ewa Dru-

{tva dobrovoq-

nih davalaca krvi,

a sam je dao krv

preko 20 puta. Ove

godine je na nivou

PU u saradwi sa

Op{tom bolni-

com i gradskom

o r g a n i z a c i j o m

Crvenog krsta,

organizovao akci-

ju dobrovoqnog

davawa krvi pri-

padnika policije,

kojoj se odazvalo

55 kolega.

Dobitnik je Ok-

tobarske nagrade

grada Jagodine

2009. godine za

zasluge u sportu, a

plaketa mu je do-

deqena na sve~a-

nosti u Skup{tini grada, or-

ganizovanoj povodom godi{-

wice oslobo|ewa.

Jagodinski sportsmen u

petoj deceniji `ivota tre-

nira i ve`ba sa istim `a-

rom kao na po~etku karijere,

jer je ceo svoj `ivot posve-

tio sportu.

- Pored svih nagrada i

priznawa, moj najve}i uspeh

je moja porodica - supruga

Tamara, biv{i golman

@ORK Jagodina, sin Bojan -

skejter i k}erka Elena, puna

energije i radoznalog duha,

ka`u na oca, isti~e spor-

tsmen Jagodine. �

Nikad bez medaqe

Bra}a Dra{kovi}, Dani-

lo i \or|e, policijski

slu`benici @andar-

merije, svima su poznati kao

takmi~ari koji ponesu bar

jednu medaqu sa takmi~ewa.

Tako su se na Otvorenom pr-

venstvu Srbije i Prvenstvu

vojnih ekipa zemaqa u regio-

nu, takozvanom 15. dunavskom

polumaratonu, odr`anom 24.

oktobra u Apatinu, okitili

medaqama. Me|u 250 takmi~a-

ra iz Ma|arske, Rumunije,

Slovenije, BiH, Srbije i dru-

gih zemaqa, Danilo je osvojio

dve zlatne i dve bronzane me-

daqe - zlatnu medaqu u poje-

dina~nom plasmanu u katego-

riji vojske i policije i, u po-

jedina~noj konkurenciji tak-

mi~ara preko 25 godina, a bro-

nze za ukupan plasman. Kako je

ova trka bila i otvoreno pr-

venstvo Srbije, Danilo je i u

toj trci osvojio tre}e mesto i

bronzanu medaqu.

Drugo mesto u pojedina~-

nom plasmanu u kategoriji

vojske i policije osvojio je

Ivan Ogwanovi}, a tre}e De-

jan Pe{i}.

@andarmerija ima dosta

spremnih i sposobnih poli-

cijskih slu`benika, koji se

re|e pojavquju na trkama, ali

kada se pojave, tako|e osvajaju

medaqe.

Policijski slu`benici

@andarmerije u~estvovali su

i na Memorijalnoj trci „Ge-

neral Svetozar \uki} 2010“

odr`anoj u Vaqevu 28. okto-

bra. Na trci Vojske i polici-

je, du`ine 10 km, na stazi

„Platani - Jovawa - Plata-

ni“, tr~alo je u uniformama

i ~izmama preko sto takmi~a-

ra iz Vojske Srbije i MUP-a.

Na ovoj trci, takmi~ari

@andarmerije osvojili su pr-

va tri mesta. Darko Anti} iz

odreda u Novom Sadu osvojio

je prvo mesto, Nikola Mihaj-

lovi} iz Ni{kog odreda bio

je drugi, a tre}e mesto je pri-

palo Igoru Peri{i}u iz Be-

ogradskog odreda. �

23SPORT

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije. Biro za saradwu s medijima. Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 2,

11000 Beograd. Telefon: 011/3008205, faks: 011/3139782. E-mail: policijadanas@mup.gov.rs.

Priprema i {tampa: „[tamparija Borba“, Beograd, Kosovska 26. Tira`: 6.500, CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd.

POLICIJA danas, ISSN 1821 - 1879 - Policija danas, COBISS.SR-ID 16766444. Naslovna strana: Foto Tanjug

Uspeh zavisi od trenera

Turnir u znak se}awa

Uznak se}awa na sve pri-

padnike MUP-a koji su

izgubili `ivot vr{e}i po-

sebne bezbedonosne zadatke,

u Sokobawi je 11. septembra

odr`an jubilarni deseti me-

morijalni turnir u malom

fudbalu „Bora Stankovi}-

Sokobawa 2010“, u organiza-

ciji porodice Stefanovi},

lokalne samouprave i Poli-

cijske uprave Zaje~ar.

Takmi~ewe se odigralo na

sportskim terenima osnovne

{kole „Mitropolit Mihai-

lo“ i hotela „Bawica“,

„Zdravqak“ i „Moravica“, a

u~estvovalo je 25 ekipa

MUP-a, i to: U`ice, @an-

darmerija, Uro{evac, Pan~e-

vo, PTJ, Ni{, Kraqevo, Pri-

zren, Obave{tajna slu`ba,

Vlasotince, Po`arevac, No-

vi Sad, Gwilane, [abac, PU

za grad Beograd, Sektor za va-

nredne situacije Beograd,

Kragujevac, Uprava za obez-

be|ewe, Bor, Sokobawa, Jago-

dina, Leskovac, Kikinda,

Prokupqe i Pirot.

Vest da je takmi~arka

Xudo kluba „@andar-

merija“ Julijana Savi}

osvojila zlatnu medaqu u ka-

tegoriji juniora na Evro-

pskom prvenstvu odr`anom u

Bugarskoj od 17. do 19. septem-

bra, obradovala je sve qubite-

qe sporta. Osim upornosti,

discipline i talenta sedam-

naestogodi{we Julijane, sto-

ji i jedanaest godina trenira-

wa sa istim trenerom - poli-

cijskim narednikom Brankom

Nikitovi}em, instruktorom

za fizi~ku obuku u Odseku za

obuku Odeqewa za organiza-

ciju, pra}ewe i planirawe

popune i opremawe Uprave za

obezbe|ewe odre|enih li~-

nosti i objekata MUP-a Re-

publike Srbije.

nagla{ava Branko i

dodaje da je ova tinej-

xerka te{ka samo 44

kilograma, veliki bo-

rac koji sa lako}om

savladava svoje pro-

tivnice. Dodaje da je

ove godine Julijana

osvojila zlato na

„Prvenstvu Balkana

za kadete i juniore

2010“ odr`anom od 13.

do 15. avgusta u Ki-

kindi i sedmo mesto

na Svetskom {ampio-

natu za juniore i juni-

orke, odr`anom od 21.

do 24. oktobra u Aga-

diru, u Maroku - na kome je me-

|u 599 takmi~ara iz 78 dr`a-

va, 353 mu{karca i 246 `ena,

u~estvovalo i na{ih {est re-

prezentativaca. Prva

je bila i na Prven-

stvu Srbije u Ni{u

aprila ove godine,

kao i na Me|unaro-

dnom turniru u Samo-

boru, u Hrvatskoj, sre-

bro je osvojila na Me-

|unarodnom A turniru

u Gr~koj. Pro{le go-

dine, bila je tre}a na

Evropskom prvenstvu

za kadete odr`anom u

Sloveniji, nabraja

Branko samo neke od

mnogobrojnih Julija-

ninih uspeha.

Ovo nije jedini us-

peh u dugogodi{woj trener-

skoj karijeri Branka Nikito-

vi}a. Nema takmi~ewa u zem-

qi ili inostranstvu, da se xu-

disti koje trenira nisu oki-

tili nekom od medaqa. Ove go-

- Na takmi~ewima, na koji-

ma je do sada nastupala ove go-

dine, a bilo ih je dosta i dr-

`avnih i me|unarodnih, Juli-

janu je samo jedna takmi~arka

uspela da baci na struwa~u,

dine zlatnu (B turnir u Ita-

liji) i srebrnu medaqu (Pr-

venstvo Srbije) u kategoriji

kadeta, osvojio je Nenad Bog-

danovi}, Ivan \ukanovi},

Nemawa Pej~inovi} i Tamara

Popovi} osvojili su bronze

na Me|unarodnom turniru u

Hrvatskoj, a u kategoriji sta-

rijih pionira Ivan \ukano-

vi} okitio se sa tri zlatne i

jednom srebrnom medaqe (na

tri Me|unarodna turnira i

Prvenstvu Srbije).

Mnogobrojne medaqe, xu-

disti su osvajali i prethod-

nih godina, {to je zna~ajno

uticalo i na rejting XK

„@andarmerija“ u Srbiji.

Branko je nosilac je crnog

pojasa drugi dan. Od 2007. godi-

ne, trener je junirske i seni-

orske ekipe koje kontinuirano

posti`u zapa`ene rezultate.

Xudo je po~eo da trenira sa

dvanaest godina. Prvih {est

godina bio je ~lan Xudo kluba

„^ukari~ki“, a od 1993. godi-

ne je u XK „@an-

darmerija“ (tada{-

wi „Milicionar“)

u kome je zapo~eo

trenersku karije-

ru, rade}i prvo sa

po~etnicima, za-

tim pionirima,

kadetima, a potom

sa juniorima i se-

niorima.

U MUP-u radi

od 1996. godine,

kada je zavr{io

Kurs za policajce

u Klisi. Prvo je

radio u Interven-

tnoj jedinici 92

de`urne slu`be

PU za grad Beog-

rad do 2002. godi-

ne, kada prelazi u

Komandu beogra-

dskog odreda @andarmerije.

Od 2008. godine je u Upravi za

obezbe|ewe odre|enih li~-

nosti i objekata. Branko nag-

la{ava da je prezadovoqan od-

nosom i razumevawem kolega,

bez ~ije podr{ke verovatno

ne bi postigao ovakve uspehe.

Nagla{ava, da trenerski po-

sao zahteva mnogo strpqewa,

razumevawa, ali i odricawa i

navodi primer da samo sa Ju-

lijanom radi svaki dan i oba-

vezno vikendom, a tu su i osta-

li xudisti koje priprema i

prati na takmi~ewa. Obja{-

wava da wegove stare{ine

imaju veliko razumevawe up-

ravo zbog toga {to su i sami

bili aktivni sportisti i zah-

vaquje se svim kolegama na

podr{ci.

Ina~e, Branko svakodnevno

trenira svoje kolege i brine

da uvek budu u najboqoj fi-

zi~koj formi, spremni za zah-

tevne radne zadatke i neo~e-

kivane situacije u kojima mo-

gu da se na|u. Wegovo dugogo-

di{we iskustvo xudo terene-

ra, obrazovawe - diplomirao

je prvo na Vi{oj {koli za

sportske trenere u Beogradu,

a zatim i na Fakultetu sporta

i fizi~kog vaspitawa u Ni-

{u, kao i velika qubav prema

sportu, nesporno uti~u i na

visok kvalitet rada.

Prema wegovim re~ima,

postignuti rezultati i osvo-

jene medaqe dobijaju jo{ vi-

{e na zna~aju, s obzirom da na

to Xudo klub „@andarmeri-

ja“ posledwe dve godine nema

svoju salu niti prostor za

trenirawe, zbog ~ega je mnogo

mladih talentovanih xudista

oti{lo u druge klubove. Bra-

nko se sa ostalim xudo trene-

rima snalazi, obezbe|uju}i

prostor u drugim klubovima,

a najvi{e se raduju lepom

vremenu, jer tada mogu da tre-

niraju napoqu. V. ].

Odeqewa kriminalisti~ke

policije Bori Stefanovi}u

na gradskom grobqu i otkrio

wegovo spomen-obele`je is-

pred policijske stanice u

Sokobawi. On je tom prili-

kom istakao da je obaveza Mi-

nistarstva da ~uva uspomenu

na one koji su dali `ivote za

svoju zemqu, tako da oni, kao

ni wihove porodice, nikada

ne budu zaboravqeni. �

U o{troj konkurenciji tre-

}e mesto pripalo je ekipi iz

[apca, dok su se u finalu sas-

tale ekipe iz PU Po`arevac

i PU Ni{a, pri ~emu je prvo

mesto osvojila PU Ni{ izvo-

|ewem penala, a za najboqeg

igra~a progla{en je @ivica

Gojkovi} iz PU Po`arevac.

Pobednicima je pehar uru~io

ministar Da~i}, koji je tom

prilikom podsetio da je za

posledwih 20 godina skoro

1.000 policajaca izgubilo `i-

vot na razli~itim zadacima.

U oviru memorijala minis-

tar je polo`io venac tragi~-

no nastradalom inspektoru

Fo

to

T

an

jug

Velika Britanija, London, 16. novembar - Naslovna

strana novina posve}ena princu Vilijamu i wegovoj

verenici Kejt Midlton.

Bugarska, Sofija, 13. novembar, pre-

mijer Rusije Vladimir Putin sa bu-

garskim „Karaka~anka“ ov~arom, ko-

ga je dobio na poklon prilikom pose-

te ovoj zemqi.

[panija, Madrid, 6. novembar, {panska kra-

qica Sofija hrani mlekom bebu pande u ma-

dridskom zoolo{kom vrtu.

Irska, Dablin, 19. novembar, prosjak koji se

sklonio u hodnik u opusteloj ulici.

Velika Britanija, London, 28. oktobar -

Automobil „aston martin DB5“ legendar-

nog filmskog tajnog agenta 007 prodat je

na aukciji u Londonu za 2,9 miliona fun-

ti. Novi vlasnik automobila koji je u ulo-

zi Xejmsa Bonda vozio [on Koneri u fil-

movima „Goldfinger“ i „Operacija grom“

je ameri~ki biznismen iz Ohaja.

Drezden, Nema~ka, 12. no-

vembar, na 14. me|unaro-

dnom festivalu umetnos-

ti potpomognute kompju-

terima „CYNETART“ ,

posetioci postavqaju

ruke da vide {ta }e se

desiti sa telom posle

smrti, uz pomo} intera-

ktivne instalacije „Post

Mortem“ nema~kog umet-

nika Janisa Krefta.

Sjediwene Ameri~ke

Dr`ave, Wujork, 10. no-

vembar - Devoj~ica se

ogleda u „~arobnom“ og-

ledalu.

U Wujorku je ju~e na Taj-

ms skveru otvorena

dvospratna prodavni-

ca, posve}ena Voltu

Dizniju i wegovom sve-

tu animacije.

Velika Britanija, London, 11. novembar, Britanski

glumac Danijel Redklif u dru{tvu maskiranih glu-

maca na premijeri najnovijeg filma o Hariju Poteru.

Izrael, Meka, 15. novembra, Skoro tri

miliona hodo~asnika okupilo se u pod-

no`ju brda Arafat, koje zovu i Planina

milosti, gde su ritualima obele`ili

po~etak godi{weg haxiluka u Meki.

Novi Zeland, rudnik Pajk River, 19. novembar,

Slika iz vazduha najve}eg rudnika ugqa u No-

vom Zelandu, gde se dogodila eksplozija dok je

oko 30 qudi bilo pod zemqom.