- 1 -

Osnovna škola “Miroslav Antić” Miroslav Antić Általános Iskola Trogirska 20 / Trogir utca, 20 24413 Palić / Palics tel/fax: 024/753-028 tel. direktor / igazgató: 024/753-188 e-mail : skopalic@palic.net www.skopalic.edu.yu Del.br.: 696/01-2 Dana:28.11.2008. Na osnovu člana 47. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glsnik RS“ br. 62/03, 64/03 i 58/04) Školski odbor OŠ „Miroslav Antić“ sa Palića, na sednici održanoj 12.10.2007. godine doneo je Statut OŠ“Miroslav Antić“ Palić, a na svojoj sednici 19.11.2008. godine su usvojene Izmene i dopune Statuta OŠ „Miroslav Antić“ Palić:

IZMENJEN I DOPUNJEN TEKST STATUTA Osnovne škole „Miroslav Antić“ sa Palića

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1. Ovim Statutom uređuje se pravni položaj, delatnost, organizacija, način rada, upravljanje, rukovođenje, organi škole i druga pitanja od značaja u skladu sa zakonom za Osnovnu školu „Miroslav Antić“ sa Palića (u daljem tekstu: Škola)

Član 2.

Škola je ustanova koja obavlja obrazovno- vaspitnu delatnost u oblasti osnovnog obrazovanja i vaspitanja kojom se ostvaruju prava građana u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakonom o osnovnoj školi i ovim Statutom.

Član 3.

Škola obavlja obrazovno- vaspitnu delatnost ostvarivanjem odgovarajućeg školskog, odnosno nastavnog plana i programa za osnovne škole u trajanju propisanom zakonom.

- 2 -

Član 4.

U ostvarivanju delatnosti obrazovanja i vaspitanja, Škola je nosilac prava, obaveza i odgovornosti, u skladu sa zakonom i ovim Statutom.

Član 5.

U Školi su zabranjene aktivnosti kojima se ugrožavaju i omalovažaju ili diskriminišu grupe i pojedinci po osnovu rasne, nacionalne, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičke ili psihičke konstitucije, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno političkog opredeljenja, kao i podsticanje takvih aktivnosti.U Školi je zabranjeno fizičko nasilje i vređanje ličnosti učenika i zaposlenih.

Član 6.

Statusne promene Škole (pripajanje, izdvajanje, promena naziva ili sedišta, otvaranje izdvojenih odeljenja i sl.) mogu se vršiti u skladu sa mrežom Škole, na način i po postupku utvrđenim Zakonom i ovim Statutom, uz saglasnost osnivača. Naziv i sedište Škole i druge statusne promene ne mogu se vršiti u toku nastavne godine.

II. PRAVNI POLOŽAJ ŠKOLE

1. Naziv i sedište

Član 7.

Naziv Škole je: Osnovna škola „Miroslav Antić“; „Miroslav Antić“ Általános Iskola. Sedište Škole je: Palić, Trogirska br. 20 Škola ima izdvojeno odeljenje sa sedištem na Šupljaku. Škola je upisana u sudski registar koji se vodi kod Trgovinskog suda u Subotici, broj registarskog uloška: 5-111.

Član 8.

Škola je pravno lice sa pravima i obavezama koje proističu iz Ustava, zakona i ovog Statuta.

Član 9.

U pravnom prometu sa trećim licima Škola istupa u svoje ime i za svoj račun, a za svoje obaveze odgovara sredstvima i imovinom kojima raspolaže.

- 3 -

2. Pečat i štambilj

Član 10.

Škola ima pečat okruglog oblika, prečnika 45 mm, sa grbom Republike Srbije u sredini (u daljem tekstu: veliki pečat) Tekst pečata ispisuje se na srpskom jeziku- ćiriličnim pismom, na hrvatskom jeziku- latiničnim pismom, te na mađarskom jeziku. Tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije. U spoljašnjem krugu ispisuje se tekst: Republika Srbija, u sledećem AP Vojvodina, a u unutrašnjem naziv i sedište Škole. Tekst pečata glasi: Република Србија АП Војводина Основна школа „Мирослав Антић“, Палић Republika Srbija AP Vojvodina Osnovna škola „Miroslav Antić“, Palić Szerb Köztársaság Vajdaság AT Miroslav Antić Általános Iskola, Palics Velikim pečatom overava se verodostojnost javne isprave koji izdaje Škola (svedočanstvo o završenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju, svedočanstvo o završenom pojedinačnom razredu, đačka knjižica, prevodnica, uverenje o položenom stranom jeziku i druge javne isprave). Škola ima manji pečat, prečnika 38 mm (u daljem tekstu: mali pečat), koji sadrži sledeći tekst: Основна школа „Мирослав Антић“ п.о., Osnovna škola „Miroslav Antić“, Miroslav Antić Általános Iskola t.f., ispisan u tri koncentrična kruga oko centralnog dela pečata gde stoji tekst: Палић, Palić. Ovaj pečat se koristi za overu uverenja i drugih pojedinačnih akata koje Škola izdaje radnicima i učenicima Škole. Škola ima štambilj koji se koristi za evidenciju prijema i slanja akata, pravougaonog oblika, veličine 50x 25 mm, sa tekstom: Osnovna škola „Miroslav Antić“, p.o., Általános Iskola, t.f., Broj:___________, szám_________, god./év, Palić. Škola ima i mali štambilj, dimenzija 30 x 10 mm, na kom je tekst: Osnovna škola „Miroslav Antić“, p.o., Általános Iskola, t.f., Palics

Član 10/a

Škola ima jedan veliki pečat okruglog oblika, prečnika 45 mm, dva manja pečata, prečnika 38 mm, dva štambilja koji se koristi za evidenciju prijema i slanja akata, pravougaonog oblika veličine 50x 25 mm i jedan mali štambilj, dimenzija 30 x 10 mm.

- 4 -

Član 11.

Upotreba i čuvanje pečata poverava se sekretaru Škole. Pečat i štambilj čuvaju se posle upotrebe zaključani.

3. Zastupanje i predstavljanje

Član 12.

Školu zastupa i predstavlja direktor. Direktor može u okviru svojih ovlašćenja da ovlasti drugo lice da zastupa Školu u određenim pravnim poslovima, odnosno da ga zamenjuje u poslovima iz delokruga njegovog rada u slučaju sprečenosti ili u njegovom odsustvu. Punomoćje se izdaje u pismenom obliku, koje se može u svako doba opozvati.

4. Evidencija, javne i druge isprave

U vršenju javnih ovlašćenja Škola vodi evidenciju i izdaje javne isprave u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.

III. Delatnost Škole

Član 13.

Delatnost Škole je: 80101- osnovno obrazovanje opšteg tipa Osnovna delatnost Škole je obrazovanje i vaspitanje učenika za sticanje obrazovanja u trajanju od 8 (osam) godina.

Član 14.

Škola može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost), pod uslovom da se učenici angažuju u okviru praktične nastave, i da se radom nastavnika ne ometa ostvarivanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. Proširena delatnost Škole može da bude davanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga delatnost kojom se unapređuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja. Odluku o proširenju delatnosti donosi Školski odbor uz saglasnost Pokrajinskog sekretara za obrazovanje.

- 5 -

Član 14/a

Škola ne obavlja proširenu delatnost.

Član 15.

Osnovno obrazovanje i vaspitanje u Školi se ostvaruje kroz: 1. razrednu, razredno- predmetnu i predmetnu nastavu, zavisno od uzrasta učenika i od

ciklusa obrazovanja; 2. dopunsku i dodatnu nastavu; 3. izbornu i fakultativnu nastavu; 4. vannastavne aktivnosti; 5. slobodne aktivnosti; 6. nastavu u prirodi, izlete i ekskurzije; 7. kulturnu i javnu delatnost i druge društvene aktivnosti;

IV. ORGANI ŠKOLE

Član 16.

Organ upravljanja u Školi je Školski odbor. Organ rukovođenja u Školi je direktor. Pored organa upravljanja i rukovođenja, Škola ima i stručne i savetodavne organe, u skladu sa zakonom, osnivačkim aktom i Statutom.

1. Školski odbor

Član 17.

Školski odbor je organ upravljanja u Školi.

Član 18.

Školski odbor ima devet članova, uključujući u taj broj i predsednika. Članove Školskog odbora imenuje i razrešava Skupština Opštine Subotica, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova Školskog odbora. Školski odbor čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja učenika i Opštine Subotica. Članove Školskog odbora iz reda zaposlenih predlaže nastavničko veće, a iz reda roditelja – Savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem. O predlogu ovlašćenog predlagača odlučuje Skupština Opštine Subotica. Ako ovčašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ili predloži kandidate suprotno njegovim odradbama, Skupština Opština Subotice određuje rok za usklađivanje s tim zakonom.

- 6 -

Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Skupština Opštine Subotica imenovaće članove Školskog odbora bez predloga ovlašćenog predlagača. Za člana Školskog odbora ne može da bude predloženo ni imenovano lice koje bi moglo da zastupa interese više struktura, lice čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u tom organu, kao i lice koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove za obrazovanje i vaspitanje.

Član 19.

Članovi Školskog odbora imenuju se na četiri godine. Postupak za imenovanje članova Školskog odbora pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima Školskog odbora. Skupština Opštine Subotica razrešiće pre isteka mandata pojedine članove, uključujući i predsednika ili ceo Školski odbor, na lični zahtev člana ako:

1. Školski odbor donosi nezakonite odluke; 2. član Školskog odbora neopravdanim odsustvovanjem ili nesavesnim radom

onemogućava rad tog organa; 3. u postupku preispitivanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti; 4. ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana Školskog odbora zbog

prestanka osnova po kojem je imenovan u taj organ; 5. nastupi uslov u vezi sa mogućnošću zastupanja više struktura, u vezi sa nespojivošću

poslova, dužnosti ili funkcije člana Školskog odbora i članstva u tom organu, kao i u vezi sa imenovanjem u organ upravljanja druge ustanove za obrazovanje i vaspitanje.

Član 20.

Školski odbor: 1. donosi Statut, Pravila ponašanja u Školi, poslovnik o svom radu i druge opšte akte; 2. donosi program obrazovanja i vaspitanja, razvojni plan i godišnji program rada i

usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju; 3. utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike; 4. donosi finansijski plan Škole; 5. odlučuje o poslovanju Škole i korišćenju njenih sredstava; 6. odlučuje o davanju na korišćenje, odnosno u zakup školskog prostora; 7. odlučuje o proširenoj delatnosti Škole; 8. usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija,

odnosno nastave u prirodi; 9. odlučuje o statusnoj promeni i o promeni naziva i sedišta Škole; 10. raspisuje konkurs i bira direktora; 11. razmatra zadatke obrazovanja i vaspitanja i preduzima mere za poboljšanje uslova

rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada; 12. odlučuje po žalbi, odnosno prigovoru na rešenje direktora; 13. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima direktora; 14. zaključuje sa direktorom ugovor o radu i anekse tog ugovora 15. obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i Statutom.

Školski odbor donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Školski odbor odgovara organu koji ga zamenjuje i osnivaču Škole.

- 7 -

Član 21.

Školski odbor donosi poslovnik o svom radu, kojim se bliže uređuju njegov rad i odlučivanje.

2. Direktor

1. Nadležnosti i odgovornosti direktora

Član 22.

Direktor rukovodi radom Škole. Direktor:

1. zastupa i predstavlja Školu; 2. daje punomoćje za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti; 3. planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; 4. stara se o osiguranju kvaliteta i unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada; 5. stara se o ostvarivanju razvojnog plana Škole; 6. organizuje pedagoško-instruktivni uvid i nadzor i preduzima mere za unapređivanje i

usavršavanje rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika; 7. planira stručno usavršavanje zaposlenih; 8. preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika,

kao i u slučaju nedoličnog ponašanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na učenike;

9. stara se o blagovremenom obaveštavanju zaposlenih, stručnih organa i Školskog odbora o svim pitanjima od interesa za rad Škole i ovih organa;

10. saziva i rukovodi sednicama nastavničkog veća, bez prava odlučivanja; 11. usmerava i usklađuje rad stručnih organa u Školi 12. sarađuje sa roditeljima učenika i sa drugim organizacijama; 13. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima učenika; 14. redovno podnosi izveštajeo svom radu Školskom odboru; 15. odlučuje o pravima obavezama i odgovornostima zaposlenih i obavlja ostale poslove u

oblasti radnih odnosa; 16. ostvaruje saradnju sa republičkim, pokrajinskim i lokalnim organima vlasti; 17. obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom. 18. izricanje vaspitno disciplinske mere ukor direktora za težu povredu obaveza učenika

Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti Škole. Direktor za svoj rad odgovara Školskom odboru i Pokrajinskom sekretaru za obrazovanje.

- 8 -

2. Uslovi za izbor direktora

Član 23.

Za direktora može da bude izabrano lice koje ima visoko orazovanje, licencu za nastavnika, pedagoga ili psihologa, položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Direktor mora da poseduje psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa učenicima. Direktor ne sme biti osuđivan pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci, niti za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala. Direktoru prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz st. 3. i 4. ovog člana ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev Školskog odbora.

Član 24.

Direktor se bira na period od četiri godine. Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost. O pravima obavezama i odgovornostima direktora odlučuje Školski odbor.

3. Postupak za izbor direktora

Član 25.

Direktora bira Školski odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća. Konkurs za izbor direktora rapisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora. Konkurs se objavljuje u dnevnom ili nedeljnom listu ili u službenom glasilu, koji su dostupni čitaocima najmanje na teritoriji centralne Srbije i autonomne pokrajine Vojvodine. Pripremne radnje u postupku izbora direktora obavlja komisija za izbor direktora (u daljem tekstu: Komisija)

Član 26.

Predsednika i članove Komisije, kao i njihove zamenike, bira Školski odbor. Komisiju čine sekretar Škole i dva nastavnika ili stručna saradnika. Zamenici predsednika i članova Komisije biraju se iz redova nastavnika i stručnih saradnika. Zamenik predsednika i zamenici članova Komisije učestvuju u radu Komisije u slučaju sprečenosti predsednika, odnosno članova. Komisija radi u punom sastavu. Na pitanja u vezi sa radom Komisije koja nisu uređena Statutom shodno se primenjuju odredbe Poslovnika o radu Školskog odbora.

- 9 -

Član 27.

Komisija: - sastavlja tekst konkursa za izbor direktora i priprema ga za objavljivanje; - utvrđuje blagovremenost i potpunost prijava na konkurs; - odvaja neblagovremene i/ili nepotpune prijave; - utvrđuje koji učesnici konkursa ispunjavaju uslove za izbor; - sastavlja informaciju o učesnicima konkursa i dostavlja je direktoru i Školskom

odboru; - predsedniku Školskog odbora dostavlja informaciju o učesnicima konkursa i mišljenje

nastavničkog veća.

Član 28.

Konkurs za izbor direktora sadrži informaciju: 1. o nazivu i adresi Škole; 2. o načinu podnošenja prijava na konkurs; 3. o uslovima za izbor 4. o dokazima za ispunjenost uslova za izbor koje treba podneti; 5. o roku za podnošenje prijave na konkurs; 6. o roku o kojem će odluka o izboru biti doneta; 7. o licu kod kojeg učesnik konkursa može dobiti dodatne informacije o konkursu; 8. o tome da neblagovremene ili nepotpune prijave neće biti uzete u razmatranje.

Rok za podnošenje prijave na konkurs je 15 dana od dana objavljivanja konkursa.

Član 29.

Uz prijavu na konkurs učesnik treba da podnese: 1. dokaz o državljanstvu Republike Srbije 2. overen prepis ili overenu fotokopiju diplome o stečenom obrazovanju; 3. overen prepis ili overenu fotokopiju uverenja o položenom stručnom ispitu, odnosno

ispitu za licencu; 4. potvrdu o radnom stažu u oblasti obrazovanja i vaspitanja; 5. dokaz o neosuđivanosti na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest

meseci niti za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala; 6. uverenje o posedovanju psihičke, fizičke i zdravstvene sposobnosti za rad sa

učenicima; 7. radnu biografiju; 8. okvirni plan rada za vreme mandata.

- 10 -

Član 30.

Blagovremenom prijavom na konkurs smatra se prijava koja je neposredno predata Školi pre isteka roka utvrđenog u konkursu ili je pre isteka tog roka predata pošti u obliku preporučene pošiljke. Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad Škola ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

Član 31.

Potpunom prijavom smatra se prijava koja sadrži i dokaze o ispunjenosti uslova za izbor. Učesnik konkursa može dokaze o ispunjenosti uslova za izbor dostaviti posle isteka roka za dostavljanje prijava na konkurs, ali samo ako učini verovatnim da te dokaze nije mogao da blagovremeno pribavi iz opravdanih razloga. Dokaze o opravdanosti razloga za propuštanje roka učesnik konkursa je obavezan da dostavi zajedno sa naknadno podnetim dokazima za izbor. Naknadno dostavljanje dokaza za izbor može se prihvatiti samo ako ih je Škola primila pre nego što je Komisija počela da razmatra konkursni materijal.

Član 32.

Komisija počinje razmatranje konkursnog materijala po isteku 3 dana od dana isteka roka za prijem prijava na konkurs. Komisija je obavezna da u roku od 2 dana od dana početka rada pripremi informacije o učesnicima konkursa i da ih bez odlaganja dostavi direktoru.

Član 33.

Po prijemu akta Komisije, direktor je obavezan da bez odlaganja zakaže sednicu nastavničkog veća koja će se održati u roku od 3 dana od dana kada je direktor primio akt Komisije.

Član 34.

Nastavničko veće se o kandidatima za direktora izjašnjava tajnim glasanjem, u skladu sa odredbama Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja nastavničkog veća. Mišljenje se u roku od 2 dana od dana održavanja sednice na kojoj je dato dostavlja Komisiji.

Član 35.

Komisija bez odlaganja prosleđuje predsedniku Školskog odbora mišljenje nastavničkog veća i informaciju o učesnicima konkursa.

- 11 -

Član 36.

Predsednik Školskog odbora po prijemu mišljenja i informacija od Komisije bez odlaganja zakazuje sednicu Školskog odbora, koja treba da se održi u roku od 4 dana od dana kada je predsednik Školskog odbora primio mišljenje nastavničkog veća i informacije o učesnicima konkursa.

Član 37.

Školski odbor donosi odluku o izboru direktora po pribavkjenom mišljenju nastavničkog veća. Odluka se donosi u roku od 15 dana od dana isteka roka za prijem prijava na konkurs za izbor direktora. Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se Pokrajinskom sekretaru za obrazovanje na saglasnost. Pokrajinski sekretar daje saglasnost na izbor direktora škole u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Odluka o izboru direktora smatra se donetom, odnosno smatra se da je Pokrajinski sekretar za obrazovanje dao na nju saglasnost, ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost. Učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu. Akt o odbijanju saglasnosti Pokrajinski sekretar za obrazovanje donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti Škole. Ako Pokrajinski sekretar za obrazovanje donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora, raspisuje se novi konkurs.

4. Prestanak dužnosti direktora

Član 38.

Dužnost direktora prestaje: istekom mandata, na lični zahtev, sticanjem uslova za mirovanje, odnosno prestanak radnog odnosa i razrešenjem. Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi Školski odbor. Školski odbor može da razreši dužnosti direktora pre isteka mandata:

1. ako je Škola, odnosno direktor odgovoran za prekršaj iz Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti;

2. ako je nadležni organ utvrdio da Škola ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja; 3. ako je nadležni organ utvrdio da direktor ne preduzima mere za ostvarivanje ciljeva

obrazovanja i vaspitanja; 4. ako direktor ne postupi po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanjae

utvrđenih nedostataka i nepravilnosti; 5. ako nadležni organ utvrdi da direktor raspolaže sredstvima Škole, školskim prostorom,

opremom i imovinom na nezakonit način; 6. ako direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i

netačnim obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad Školskog odbora i zaposlenih;

- 12 -

7. ako direktor ne preduzima odgovarajuće mere prema nastavniku ili stručnom saradniku koji ne izvršava svoje redovne radne obaveze, fizički kažnjava ili vređa ličnost učenika;

8. ako se u Školi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;

9. ako Škola ne obezbedi čuvanje propisane evidencije i dokumentacije; 10. ako Škola zasnuje radni odnos sa nastavnikom ili stručnim saradnikom suprotno

zakonu; 11. ako Škola ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu učenika; 12. ako se u toku mandata utvrdi da direktorne ispunjava uslove utvrđene u članu 58.

Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja; 13. ako Školski odbor ne prihvati godišnji izveštaj o radu Škole; 14. u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.

Smatra se da je odluka Školskog odbora o razrešenju direktora doneta, odnosno da je Pokrajinski sekretar za obrazovanje dao na nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost. Akt o odbijanju saglasnosti Pokrajinski sekretar za obrazovanje donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti Škole.

5. Prava direktora po prestanku dužnosti

Član 39.

Direktor kojem je prestala dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev raspoređuje se na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. Ako nema slobodnog radnog mesta u Školi ili u drugoj ustanovi za obrazovanje i vaspitanje, lice iz stava 1. ovog člana ostaje neraspoređeno i ostvaruje pravo na platu u visini koju je ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu je prestala dužnost, a najduže šest meseci. Direktoru kojem je dužnost prestala razrešenjem, a koji ne može da se rasporedi na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.

3. Vršilac dužnosti direktora

Član 40.

Vršilac dužnosti direktora postavlja Školski odbor do izbora direktora ako direktoru prestane dužnost, a nije raspisan konkurs ili Školski odbor nije doneo odluku o izboru ili je Pokrajinski sekretar za obrazovanje doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku školskog odbora. Vršilac dužnosti direktora postavlja Pokrajinski sekretar za obrazovanje ako školski odbor ne postavi vršioca dužnosti direktora u slučajevima iz stava 1. ovog člana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno Pokrajinski sekretar za obrazovanje ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu, u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje.

- 13 -

Za vršioca dužnosti direktora ne može biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost. Za vršioca dužnosti direktora može da bude postavljen nastavnik ili stručni saradnik u najvišem zvanju, najduže šest meseci. Ukoliko u Školi nema lica sa stečenim zvanjem, za vršioca dužnosti direktora može biti postavljen i nastavnik ili stručni saradnik bez stečenog zvanja. Vršiocu dužnosti direktora miruje radni odnos na radnom mestu sa koga je postavljen, za vreme dok obavlja tu dužnost. Prava, obaveze i odgovornosti direktora odnose se i na vršioca dužnosti direktora.

4. Pomoćnik direktora

Član 41.

Škola može da ima pomoćnika direktora, u skladu sa normativom kojim se utvrđuju kriterijumi i standardi za finansiranje Škole. Rešenjem direktora na poslove pomoćnika direktora raspoređuje se nastavnik ili stručni saradnik, za svaku školsku godinu. Pomoćnik direktora:

1. obavlja poslove iz nadležnosti direktora Škole u njegovom odsustvu, osim poslova za čije je obavljanje direktor ovlastio drugo lice;

2. organizuje, rukovodi i odgovoran je za pedagoški rad Škole; 3. koordinira rad stručnih aktiva i drugih stručnih organa Škole; 4. obavlja poslove nastavnika ili stručnog saradnika, u skladu sa rešenjem direktora.

Član 41/a Škola ima pomoćnika direktora sa 20% radnog vremena.

5. Savet roditelja

Član 42.

Savet roditelja Škole čini po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja. Članovi saveta roditelja biraju se na početku svake školske godine, na prvom roditeljskom sastanku, najkasnije do 15. septembra. Izbor se vrši javnim glasanjem, na osnovu predloga koji može da podnese svaki roditelj učenika određenog odeljenja.

- 14 -

Član 43.

Savet roditelja: 1. predlaže predstavnike roditelja učenika u Školski odbor; 2. predlaže mere za osiguranje kvaliteta i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada; 3. učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta; 4. razmatra namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge, od

proširene delatnosti Škole, od donacija i sredstava roditelja; 5. razmatra uslove za rad Škole; 6. učestvuje u postupku propisivanja mera, načina i postupka zaštite i bezbednosti

učenika za vreme ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada i drugih aktivnosti koje organizuje Škola;

7. daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;

8. upućuje predloge, pitanja i stavove drugim organima Škole.

Član 44.

Organi Škole obavezni su da se izjasne o predlozima, pitanjima ili stavovima saveta roditelja i da o tome u pismenom obliku obaveste Savet roditelja. O aktima iz stava 1. ovog člana organi Škole obavezni su da se izjasne što pre, a u svakom slučaju u roku koji po prirodi stvari proizlazi iz tih akata.

Član 45.

Rad i odlučivanje Saveta roditelja uređuje se poslovnikom.

6.Sekretar

Član 46.

Sekretar obavlja upravne, normativno-pravne i druge pravne poslove u Školi. Radni odnos za obavljanje poslova sekretara može da se zasnuje s licem koje je diplomirani pravnik. Lice iz stava 2. ovog člana dužno je da u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa položi stručni ispit za sekretara. Licu koje ne položi stručni ispit u roku iz stava 3. ovog člana prestaje radni odnos. Lice koje ima položen pravosudni ili stručni ispit za zaposlene u organima državne uprave ne polaže stručni ispit za sekretara. Program, sadržinu, način i rokove za polaganje stručnog ispita, organ uprave pred kojim se polaže stručni ispit i obrazac uverenja koji izdaje, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem stručnog ispita za sekretara- propisuje ministar prosvete i sporta.

- 15 -

7. Stručni organi

Član 47.

Stručni organi Škole su: 1. nastavničko veće, 2. odeljensko veće, 3. stručni aktiv za razvojno planiranje, 4. stručni aktiv za razvoj školskog programa, 5. stručno veće mlađih razreda; 6. stručno veće za pojedine predmete ili grupe predmeta;

Član 48.

Stručni organi: 1. staraju se o osiguranju i unapređivanju kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada Škole; 2. prate ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja; 3. staraju se o ostvarivanju ciljeva i zadataka obrazovanja i vaspitanja; 4. vrednuju rezultate rada nastavnika i stručnih saradnika; 5. prate i utvrđuju rezultate rada učenika; 6. preduzimaju mere za jedinstven i usklađen rad sa učenicima u procesu obrazovanja i

vaspitanja; 7. rešavaju druga stručna pitanja obrazovno-vaspitnog rada.

1. Nastavničko veće

Član 49.

Nastavničko veće čine nastavnici i stručni saradnici. Nastavnici angažovani na osnovu ugovora o izvođenju nastave učestvuju u radu nastavničkog veća, bez prava odlučivanja.

Član 50.

Nastavničko veće: 1. odlučuje o ostvarivanju školskog programa; 2. analizuje izvršavanje zadataka obrazovanja i vaspitanja u Školi; 3. planira i organizuje oblike vannastavnih aktivnosti učenika; 4. odlučuje o podeli razreda na odeljenja i o broju učenika u odeljenjima; 5. utvrđuje sastav stručnih veća za oblasti predmeta; 6. priprema kalendar takmičenja učenika i obezbeđuje uslove za njihovo pripremanje; 7. vrši nadzor nad radom drugih stručnih organa Škole; 8. razmatra izveštaje direktora, odeljenskih starešina i drugih stručnih organa; 9. daje mišljenja i predloge o pitanjima iz nadležnosti stručnih organa Škole;

- 16 -

10. donosi odluku o pohvaljivanju i nagrađivanju učenika; 11. izriče učenicima vaspitno-disciplinsku meru „strogi ukor nastavničkog veća“; 12. donosi odluku o premeštanju učenika koji je učinio težu povredu obaveza učenika u

drugu školu; 13. imenuje članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa; 14. predlaže članove Školskog odbora iz reda zaposlenih; 15. predlaže članove stručnog aktiva za razvojno planiranje iz redova nastavnika i stručnih

saradnika; 16. daje mišljenje Školskom odboru za izbor direktora;

Član 51.

Za svoj rad nastavničko veće odgovara direktoru.

Način rada nastavničkog veća

Član 52.

Nastavničko veće radi na sednicama koje se održavaju u Školi, u prostoriji koja je za to pogodna, po odluci direktora. Radom nastavničkog veća predsedava direktor, bez prava odlučivanja. Sednice nastavničkog veća su javne. Sa cele sednice ili dela sednice može biti isključena javnost, iz razloga i po postupku utvrđenim u Statutu (član 186.)

Član 53.

U obavljanju poslova predsedavanja radom nastavničkog veća direktor: 1. obavlja poslove pripremanja sednice; 2. saziva sednice nastavničkog veća; 3. utvrđuje ispunjenost uslova za održavanje sednice i otvara sednicu nastavničkog veća; 4. donosi odluku o odlaganju ili prekidu sednice; 5. predlaže usvajanje dnevnog reda; 6. predlaže donošenje odluka, zaključaka, zauzimanje stavova i slično; 7. utvrđuje da je odluka, zaključak i sl. doneta; 8. daje i oduzima reč i stara se o nesmetanom odvijanju toka sednice; 9. preduzima mere u slučaju narušavanja reda na sednici; 10. preduzima mere za izvršavanje odluka nastavničkog veća; 11. prati izvršavanje odluka nastavničkog veća; 12. zaključuje sednicu; 13. obavlja i druge poslove u vezi sa rukovođenjem i radom na sednici.

- 17 -

Član 54.

Sednica nastavničkog veća može da se održi ako je prisutno više od polovine od ukupnog broja nastavnika i stručnih saradnika koji su u radnom odnosu u Školi na neodređeno ili na određeno vreme.

Član 55.

Sednica nastavničkog veća saziva se isticanjem obaveštenja na oglasnu tablu Škole, najmanje 2 dana pre dana održavanja sednice. Rok iz stava 1. ovog člana ne mora se poštovati ako za to postoje važni razlozi, koji treba da budu navedeni u obaveštenju o sazivanju sednice. Obaveštenje o sazivanju sednice treba da sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice, kao i predlog dnevnog reda. Sednice nastavničkog veća sazivaju se po potrebi, a obavezno na kraju tromesečja, na kraju prvog i drugog polugodišta, kao i na početku i pred kraj školske godine. Direktor je obavezan da zakaže sednicu na zahtev najmanje trećine članova nastavničkog veća, kao i na zahtev školskog odbora saveta roditelja ili učeničkog parlamenta.

Član 56.

Direktor otvara sednicu pošto utvrdi da je prisutno više od polovine članova nastavničkog veća.

Član 57.

Posle otvaranja sednice, direktor poziva članove nastavničkog veća da predlože izmene i/ili dopune predloga dnevnog reda i o njihovim predlozima će se posebno glasati. Posle utvrđivanja konačnog predloga dnevnog reda, donosi se odluka o usvajanju dnevnog reda.

Član 58.

Posle usvajanja dnevnog reda, direktor otvara diskusiju po svakoj tački dnevnog reda pojedinačno.

Član 59.

Pravo da učestvuju u diskusiji imaju direktor i svi članovi nastavničkog veća. Pravo da učestvuju u diskusiji, po odobrenju predsednika, imaju i druga lica koja su pozvana na sednicu. Diskutanti su obavezni da prilikom diskusija raspravljaju , po pravilu samo o pitanjima koja su od neposrednog značaja za donošenje odluke po tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja.

- 18 -

Član 60.

Pored pitanja u vezi sa tačkama dnevnog reda, diskutant može da govori i o povredi odredaba Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja nastavničkog veća.

Član 61.

Diskusije treba da budu što kraće i jasnije. Diskutant ima pravo da u diskusiji izrazi svoje mišljenje, stav i/ili uverenje, ali je obavezan da to učini u pristojnom obliku.

Član 62.

Nastavničko veće može odlučiti da se ograniči broj diskusija jednog diskutanta po jednoj tački dnevnog reda i/ili da se ograniči trajanje diskusija.

Član 63.

Svaki diskutant ima pravo na repliku, ako je u nečijoj diskusiji pomenut, a smatra da tvrdnje u toj diskusiji treba ispraviti ili dopuniti. Replika može trajati naduže pet minuta.

Član 64.

Direktor daje i oduzima reč diskutantima, vodeći računa o redosledu prijavljivanja, a posle diskusija predlaže donošenje odluke po toj tački.

Član 65.

O održavanju reda na sednici stara se direktor.

Član 66.

Direktor će opomenuti člana nastavničkog veća ili drugo prisutno lice koje i posle oduzimanja reči nastavlja da govori, kao i lice koje se nepristojno ponaša i/ili na drugi način ometa rad na sednici.

- 19 -

Član 67.

Ako opomenuto lice i dalje nastavlja da ometa rad na sednici, na predlog direktora ili člana nastavničkog veća nastavničko veće će doneti odluku o njegovom udaljenju sa sednice. Lice na koje se odluka o udaljenju odnosi obavezno je da odmah po izricanju mere udaljenja napusti prostoriju u kojoj se sednica održava. Mera udaljenja odnosi se samo na sednicu na kojoj je izrečena.

Član 68.

Ako se merama iz čl. 67. i 66. Statuta ne može održati red na sednici, direktor će doneti odluku da se sednica prekine i utvrditi vreme njenog nastavka. Istu odluku direktor će doneti i ako u toku sednice prestane da postoji neki drugi uslov za njeno održavanje.

Član 69.

Ako na sednici nastavničkog veća ne dođe dovoljan broj nastavnika i stručnih saradnika, direktor će doneti odluku o odlaganju sednice i istovremeno u okviru roka od 2 dana utvrđuje dan kada će se sednica održati, sa istim ili dopunjenim dnevnim redom. Istu odluku direktor će doneti i ako nije ispunjen neki drugi uslov za održavanje sednice.

Odlučivanje nastavničkog veća

Član 70.

Nastavničko veće donosi dve vrste odluka: 1. odluke po tačkama dnevnog reda; 2. zaključke.

Član 71.

Odluka po tački dnevnog reda treba da sadrži: 1. jasan i potpun odgovor na pitanje koje sadrži tačka dnevnog reda po kojoj je doneta; 2. ime i prezime, odnosno funkciju lica odgovornog za izvršenje odluke; 3. način izvršenja odluke; 4. način praćenja izvršenja odluke.

- 20 -

Član 72.

Ako iz bilo kog razloga nisu ispunjene sve pretpostavke za donošenje odluke po nekoj tački dnevnog reda, direktor će predložiti da se donošenje odluke po toj tački dnevnog reda odloži za neku od sledećih sednica.

Član 73.

Kada odlučuje o proceduralnim pitanjima, a ne donosi odluku po tački dnevnog reda, nastavničko veće donosi zaključke. Zaključak ima iste sastavne delove kao i odluka po tački dnevnog reda.

Član 74.

Nastavničko veće donosi odluke većinom od ukupnog broja članova, pri čemu se ne računaju nastavnici angažovani na osnovu ugovora o izvođenju nastave. Odluke se donose na predlog direktora.

Član 75.

Član nastavničkog veća može glasati za ili protiv donošenja odluke, a može ostati i uzdržan. Posle glasanja, direktor prebrojavanjem glasova utvrđuje da li je odluka doneta.

Član 76.

Odluke se, po pravilu, donose glasanjem o jednom predlogu direktora. Ako se tokom diskusije po nekoj tački dnevnog reda uobliči više predloga, direktor će staviti sve predloge na glasanje, redom kojim su izloženi.

Član 77.

Odluke se, po pravilu, donose javnim glasanjem, podizanjem ruku na poziv direktora. Odluke se donose tajnim glasanjem u sledećim slučajevima:

1. davanje mišljenja o učesnicima konkursa za izbor direktora; 2. predlaganje članova školskog odbora iz reda zaposlenih.

Predlog članova školskog odbora ima pravo da podnese svaki član nastavničkog veća.

Član 78.

Za tajno glasanje koriste se glasački listići koje potpisuje direktor i koji su overeni malim pečatom Škole.

- 21 -

Član 79.

Glasački listić za davanje mišljenja o kandidatu za direktora ima sledeći tekst: „Nastavničko veće Osnovne škole Miroslav Antić Broj:_________ Datum:___________ Mesto:___________ Glasčki listić za davanje mišljenja nastavničkog veća o kandidatima za izbor direktora Škole, po konkursu raspisanom u _____________, od________________.godine Pozitivno mišljenje član nastavničkog veća daje za kandidata čiji je redni broj zaokružen: 1.______________________________ 2.______________________________ 3.______________________________ Treba zaokružiti samo jedan redni broj. Direktor škole ____________ „

Član 80.

Kandidati se u glasački listić upisuju onim redosledom kojim su dati u informaciji komisije za izbor direktora.

Član 81.

Glasanje sprovodi komisija koja se sastoji od predsednika i dva člana, a koji iz svog sastava imenuje nastavničko veće na sednici na kojoj se daje mišljenje o kandidatima za direktora. Pravo da predloži člana komisije ima svaki član nastavničkog veća. Komisija pre glasanja prebrojava glasačke listiće i deli ih članovima nastavničkog veća. Članovi nastavničkog veća glasaju iza paravana, zaokruživanjem hemijskom olovkom redni broj ispred imena i prezimena kandidata za kojeg se daje pozitivno mišljenje, i listiće ubacuju u glasačku kutiju koja se nalazi ispred komisije. Odmah posle glasanja, komisija javno prebrojava glasove i objavljuje rezultat glasanja.

Član 82.

Pozitivno mišljenje je dato za kandidata koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja članova nastavničkog veća. U slučaju da dva ili više kandidata imaju jednak najveći broj glasova, Školskom odboru se dostavlja odluka o davanju pozitivnog mišljenja za sve te kandidate.

- 22 -

Član 83.

Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi ima sledeći tekst: „Nastavničko veće Osnovne škole Miroslav Antić Broj:________ Datum:__________ Mesto:_________

Glasački listić za utvrđivanje predloga članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi

Za članove Školskog odbora član nastavničkog veća predlaže zaposlene čiji je redni broj zaokružen: 1.____________________ 2.___________________ 3.___________________ 4.______________________ 5.______________________ 6.__________________ Treba zaokružiti samo tri redna broja. Direktor škole _______________________ „

Član 84.

Kandidati se u glasački listić upisuju onim redosledom kojim su predlagani na sednici nastavničkog veća.

Član 85.

Na ostala pitanja postupka tajnog glasanja o predlogu za članove Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi shodno se primenjuju pravila o tajnom glasanju za davanje mišljenja nastavničkog veća o kandidatima za direktora Škole, osim pravila o postupanju u slučaju jednakog broja glasova dva ili više kandidata. U slučaju jednakog broja glasova koji onemogućava utvrđivanje predloga, glasanje će se ponavljati sve dok na osnovu rezultata glasanja ne bude bilo moguće utvrditi predlog članova Školskog odbora.

- 23 -

Član 86.

Odluka nastavničkog veća kojom je utvrđen predlog članova Školskog odbora iz reda zaposlenih u Školi bez odlaganja se dostavlja Skupštini Opštine Subotica, radi blagovremenog imenovanja Školskog odbora.

Zapisnik

Član 87.

O toku sednice nastavničkog veća vodi se zapisnik. Za zapisničara direktor određuje sekretara škole. Zapisnik se vodi u svesci zapisnika, za čije čuvanje je odgovoran sekretar. Kada se sveska zapisnika potroši, odnosno ispuni, trajno se čuva u arhivi Škole. Zapisnik potpisuju direktor i zapisničar.

Član 88.

Prva tačka dnevnog reda svake sednice nastavničkog veća je usvajanje zapisnika sa prethodne sednice. Odlukom kojom se usvaja zapisnik sa prethodne sednice može sadržati i ispravke i dopune koje treba uneti u taj zapisnik.

Član 89.

Zapisnik sadrži podatke o: 1. danu, času i mestu održavanja sednice; 2. broju prisutnih članova; 3. dnevnom redu; 4. podatke o odlaganju ili prekidu sednice; 5. diskutantima i diskusijama (u sažetom obliku); 6. izjave koje su unete na insistiranje pojedinih diskutanata; 7. izdvojena mišljenja članova nastavničkog veća povodom odluka po pojedinim

tačkama dnevnog reda; 8. donetim aktima; 9. merama koje su izrečene u cilju održavanja reda na sednici i o licima kojima su

izrečene; 10. drugim značajnim pitanjima u vezi sa sednicom.

Član 90.

Direktor odlučuje o tome šta će se uneti u zapisnik i zapisničaru diktira tekst koji treba uneti. Na zahtev člana nastavničkog veća, u zapisnik se unosi i sadržaj koji se inače ne bi uneo u zapisnik, pod uslovom da je to u vezi sa nekom od tačaka dnevnog reda.

- 24 -

Član 91.

Zapisnik sa Nastavničkog veća objavljuje se na oglasnoj tabli Škole u roku od 3 dana od dana održavanja sednice.

2. Odeljensko veće

Član 92.

Odeljensko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju.

Član 93.

Odeljensko veće: 1. analizuje rezultate rada nastavnika; 2. analizuje uspeh i vladanje učenika na kraju tromesečja, polugodišta i na kraju školske

godine; 3. utvrđuje raspored pismenih zadataka; 4. usklađuje rad nastavnika u odeljenju; 5. usklađuje rad učenika u odeljenju; 6. na predlog predmetnog nastavnika, utvrđuje zaključne ocene iz nastavnih predmeta

učenika od V do VIII razreda; 7. na predlog odeljenskog starešine, utvrđuje ocene iz vladanja učenika; 8. pohvaljuje učenike; 9. predlaže dodeljivanje pohvale „Učenik generacije“ i nagrađivanje učenika; 10. izriče učenicima vaspitno-disciplinsku meru „ukor odeljenskog veća“; 11. na predlog predmetnog nastavnika, bira učenike koji će učestvovati na takmičenjima; 12. na predlog predmetnog nastavnika, utvrđuje učenike za koje treba organizovati

dodatnu i dopunsku nastavu; 13. predlaže nastavničkom veću plan usavršavanja nastavnika, program ekskurzija,

nastave u prirodi i kalendar takmičenja.

Član 94.

Sednicu odeljenskog veća saziva i njome rukovodi odeljenski starešina odeljenja u kojem članovi tog organa izvode nastavu. U slučaju sprečenosti odeljenskog starešine, sednicu saziva direktor. Na ostala pitanja u vezi sa radom odeljenskog veća shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja nastavničkog veća.

- 25 -

Član 95.

Za svoj rad odeljensko veće odgovara nastavničkom veću.

3. Stručni aktiv za razvoj školskog programa

Član 96.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine nastavnici i stručni saradnici koje imenuje nastavničko veće. Stručni aktiv za razvoj školskog programa se sastoji od ukupno 5 članova koje čine: predsednik aktiva nižih razreda, predsenik aktiva društvenih nauka, predsednik aktiva prirodnih nauka, prdesednik aktiva veština i pedagog škole. Stručni aktiv za razvoj školskog programa:

1. donosi program rada i podnosi izveštaje o njegovoj realizaciji; 2. izrađuje nacrt školskog programa; 3. izrađuje projekte koji su u vezi sa školskim programom; 4. prati realizaciju školskog programa.

Član 97.

Sednice stručnog aktiva za razvoj školskog programa saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa. Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika. Na ostala pitanja u vezi sa radom stručnog aktiva za razvoj školskog programa shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja nastavničkog veća.

Član 98.

Za svoj rad stručni aktiv za razvoj školskog programa odgovara nastavničkom veću.

- 26 -

4. Stručno veće mlađih razreda

Član 99.

Stručno veće mlađih razreda čine nastavnici koji izvode nastavu od I do IV razreda. Stručno veće mlađih razreda:

1. donosi program rada; 2. podnosi izveštaje o svom radu; 3. analizuje rezultate obrazovno-vaspitnog rada u mlađim razredima; 4. predlaže mere za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada.

Član 100.

Sednice stručnog veća mlađih razreda saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa. Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika. Na ostala pitanja u vezi sa radom stručnog veća mlađih razreda shodno se primenjuju odredbe Statuta o radu Nastavničkog veća Škole.

Član 101.

Za svoj rad stručno veće mlađih razreda odgovara nastavničkom veću.

5. Stručno veće za pojedine predmete ili grupe predmeta

Član 102.

Stručna veća za pojedine predmete ili grupe predmeta čine nastavnici predmetne nastave koji izvode nastavu iz istog ili srodnih predmeta. Stručo veće za pojedini predmet ili grupe predmeta:

1. donosi program rada; 2. podnosi izveštaje o svom radu; 3. analizuje rezultate obrazovno-vaspitnog rada iz predmeta ili grupe predmeta; 4. predlaže mere za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada iz predmeta ili grupe

predmeta.

Član 103.

U Školi se organizuju sledeća stručna veća za pojedine predmete ili grupe predmeta: 1. veće društvenih nauka 2. veće prirodnih nauka 3. veće veština

- 27 -

Član 104.

Sednice stručnih veća za pojedine predmete ili grupu predmeta saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tih organa. Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika. Na ostala pitanja u vezi sa radom stručnog veća za pojedine predmete ili grupu predmeta shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja nastavničkog veća.

Član 105.

Za svoj rad stručna veća za pojedine predmete ili grupe predmeta odgovaraju nastavničkom veću.

8. Odeljenski starešina

Član 106.

Svako odeljenje ima odeljenskog starešinu. Odeljenski starešina odeljenja od I do IV razreda jeste nastavnik razredne nastave koji izvodi nastavu u odeljenju kojem će biti odeljenski starešina, a odeljenskog starešinu odeljenja od V do VIII razreda pre početka svake školske godine određuje direktor Škole iz reda nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju kojem će biti odeljenski starešina, po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća.

Član 107.

Odeljenski starešina obavlja sledeće poslove: 1. izrađuje godišnji i mesečni plan rada; 2. pronalazi najpogodnije oblike vaspitnog rada sa ciljem formiranja odeljenskog

kolektiva i unapređivanja odnosa u njemu; 3. redovno prati pohađanje nastave, učenje i vladanje učenika iz odeljenja; 4. odobrava odsustvovanje učenicima i odlučuje o opravdanosti njihovog odsustvovanja

sa nastave; 5. upoznaje učenike sa odredbama opštih akata Škole koje se odnose na učenike i daje

učenicima druge informacije koje su u vezi sa njihovim pravima, obavezama i odgovornostima;

6. ostvaruje uvid u porodične, socijalne, materijalne i druge uslove života učenika; 7. redovno drži roditeljske sastanke i na druge načine sarađuje sa roditeljima učenika; 8. redovno prati rad nastavnika koji izvode nastavu u odeljenju; 9. pohvaljuje učenike; 10. predlaže dodeljivanje pohvala i nagrada učenicima; 11. izriče vaspitno-disciplinske mere „opomena odeljenskog starešine“ i „ukor

odeljenskog starešine“; 12. sarađuje sa direktorom, pomoćnikom direktora i ostalim zaposlenima u Školi radi

obavljanja svojih poslova; 13. vodi školsku evidenciju.

- 28 -

V. UČENICI

1. Prava , obaveze i odgovornosti učenika

1. Prava učenika

Član 108.

Prava učenika ostvaruju se u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonom, a Škola je obavezna da obezbedi njihovo ostvarivanje, a naročito pravo na:

1. kvalitetan obrazovno-vaspitni rad; 2. uvažavanje ličnosti; 3. svestrani razvoj ličnosti; 4. zaštitu od diskriminacije i nasilja; 5. blagovremenu i potpunu informaciju o pitanjima od značaja za njegovo školovanje; 6. informacije o njegovim pravima i obavezama; 7. podnošenje prigovora i žalbe na ocenu i na ostvarivanje drugih prava po osnovu

obrazovanja; 8. slobodu udruživanja u različite grupe i klubove i organizovanje učeničkog parlamenta; 9. učestvovanje u radu organa Škole; 10. pokretanje inicijative za preispitivanje odgovornosti učesnika u obrazovno-vaspitnom

procesu ukoliko prava iz tačke 1. do 9. ovog člana nisu ostvarena; 11. izostajanje iz Škole u opravdanim slučajevima, pored slučajeva sprečenosti za

pohađanje nastave zbog povrede ili bolesti.

Član 109.

O zahtevu roditelja učenika da izostane sa nastave do 5 nastavnih dana odlučuje odeljenski starešina odmah po postavljanju tog zahteva. Ako je pre donošenja odluke potrebno da se provere neke činjenice, odluka će se doneti što je moguće pre, ali tek nakon provere. Ako roditelj učenika nije zadovoljan odlukom odeljenskog starešine, s istim zahtevom može se obratiti direktoru, koji o njemu rešava u istom roku kao i odeljenski strešina i ta odluka je konačna. O zahtevu roditelja učenika da izostane sa nastave preko 5 nastavnih dana odlučuje direktor i ta odluka je konačna.

- 29 -

2. Učenički parlament

Član 110.

U poslednja dva razreda školovanja, odnosno u sedmom i osmom razredu, u Školi može da se organizuje učenički parlament. Učenički parlament Škole može da se udruži sa učeničkim parlamentima drugih škola u zajednicu učeničkih parlamenta.

Član 111.

Učenički parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja sedmog i osmog razreda u Školi, koje učenici biraju na sastanku odeljenske zajednice. Učenički parlament se bira na početku svake školske godine.

Član 112.

Učenički parlament se organizuje radi: 1. davanja mišljenja i predloga stučnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i

direktoru o Pravilima ponašanja u Školi, godišnjem programu rada, školskom razvojnom planu, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u Školi i van nje;

2. razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika ili stručnog saradnika; 3. obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje. Program rada učeničkog parlamenta sastavni je deo godišnjeg programa rada Škole.

Član 113.

Sednice učeničkog parlamenta saziva i njima rukovodi predsednik, kojeg između sebe, javnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova, biraju članovi tog organa. Na isti način bira se i zamenik predsednika, koji saziva sednice i njima rukovodi u slučaju sprečenosti predsednika. Na ostala pitanja u vezi sa radom učeničkog parlamenta shodno se primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja nastavničkog veća.

3. Ocenjivanje i napredovanje učenika

Ocenjivanje

Član 114.

Učenici se ocenjuju, prelaze u sledeći razred ili ponavljaju razred u skladu sa zakonom i podzakonskim aktom.

- 30 -

Ispiti učenika

Član 115.

Učenici se ocenjuju i na ispitima, u skladu sa zakonom, podzakonskim aktom i Statutom.

Član 116.

Popravni razredni i drugi ispiti u Školi polažu se pred komisijom koju imenuje direktor (u daljem tekstu: Komisija). Komisija zajedno sa predsednikom ima tri člana, kao i zamenika predsednika i zamenike članova. Komisija radi u punom sastavu i prisustvuje čitavom toku ispita. Komisija za učenike mlađih razreda čine odeljenski starešina učenika koji polaže ispit (predsednik Komisije) i dva nastavnika razredne nastave, od kojih je jedan ispitivač. Ako učenik polaže ispit iz nastavnog predmeta iz kojeg nastavu ne izvodi nastavnik razredne nastave, umesto jednog nastavnika razredne nastave za člana Komisije imenuje se nastavnik koji izvodi nastavu iz tog nastavnog predmeta i tada je taj nastavnik ispitivač. Komisiju za učenike starijih razreda čine odeljenski starešina učenika koji polaže ispit (predsednik komisije) i dva nastavnika predmetne nastave, od kojih je jedan ispitivač. Najmanje dva člana Komisije za učenike starijih razreda moraju biti stručni za predmet iz kojeg se polaže ispit. Ukoliko u Školi ne postoje dva nastavnika za isti nastavni predmet, član Komisije može da bude nastavnik iz druge škole. Ako se radi o popravnom ispitu ili po ispitu po prigovoru na ocenu dobijenu u toku školske godine, odnosno po žalbi na zaključnu ocenu, član komisije ne može biti nastavnik koji je dao osporenu ocenu, odnosno nastavnik na čiji je predlog učeniku ocena zaključena. Ako je taj nastavnik istovremeno odeljenski starešina učenika koji polaže ispit, direktor umesto njega za predsednika Komisije imenuje drugog nastavnika.

Član 117.

Komisija je obavezna da utvrdi savladanost programskih sadržaja za predmet iz kojeg se ispit polaže.

Član 118.

O toku i rezultatu polaganja ispita Komisija vodi zapisnik na propisanom obrascu za svakog učenika posebno. Jedan obrazac može se upotrebiti za polaganje ispita iz više predmeta. Zapisnik potpisuju svi članovi Komisije.

- 31 -

Član 119.

Učenici ispite polažu u rokovima utvrđenim Statutom. Ispiti u ispitnom roku održavaju se po pravilu poslednje nedelje u mesecu avgustu tekuće školske godine, a ako je to u interesu učenika i ako je moguće, i van tog intervala, ali u mesecu po kojem je nazvan rok, u skaldu sa odlukom direktora. Ispiti se mogu održavati i u dane u koje Škola inače ne radi.

Član 120.

Popravni ispit učenik V, Vi ili VII razreda polaže u avgustovskom ispitnom roku, a učenik VIII razreda taj ispit polaže u junskom ispitnom roku. Učenik VIII razreda koji nije položio popravni ispit može da završi započeto obrazovanje u Školi i polaganjem ispita, učenik može da ponavlja VIII razred.

Član 121.

Pre polaganja popravnog ispita, za učenike koji polažu popravni ispit obrazuje se pripremna nastava, koja traje najmanje pet dana, sa po dva časa nastave u toku dana po predmetu. Učenik nije obavezan da pohađa pripremnu nastavu.

Član 122.

Raspored pohađanja pripremne nastave utvrđuje direktor. Raspored se objavljuje na oglasnoj tabli Škole najkasnije 2 dana pre početka pripremne nastave.

Član 123.

Razredni ispit učenik polaže u junskom i avgustovskom ispitnom roku.

Član 124.

Ispit iz stranog jezika koji učenik nije izučavao u Školi polaže se u junskom i avgustovskom ispitnom roku. Na molbu učenika, direktor će dozvoliti polaganje ovog ispita i van navedenih rokova.

Član 125.

Učenici se na propisanom obrascu prijavljuju za polaganje ispita.

- 32 -

Član 126.

Dan i čas polaganja ispita u okviru ispitnog roka određuje direktor, na predlog Komisije. Dan i čas polaganja ispita određuje se tako da učenik istog dana ne polaže ispit iz više od jednog predmeta, ako je to izvodljivo. Obaveštenje o danu i času polaganja ispita ističe se na oglasnu tablu Škole najranije 3 dana pre dana određenog za polaganje ispita.

Član 127.

Učenik može iz opravdanih razloga zahtevati odlaganje polaganja ispita, a može i opravdati izostanak sa ispita ili dela ispita i zahtevati da ispit polaže naknadno. Zahtev za odlaganje ispita razmatra direktor. U slučajevima iz stava 1. ovog člana ispit može da se polaže najkasnije do kraja ispitnog roka.

Član 128.

Pre početka polaganja ispita, predsednik Komisije upoznaje kandidata s njegovim pravima i obavezama za vreme polaganja.

Član 129.

Kandidat ima pravo: 1. da po izvlačenju pitanja, odnosno tema, postavlja pitanja radi tačnog i potpunog

razumevanja onoga što se od njega traži; 2. da napravi koncept za davanje odgovora; 3. da odgovori na sva izvučena pitanja.

Član 130.

Kandidat ima obavezu: 1. da na vreme pristupi polaganju ispita; 2. da postupa po nalozima Komisije; 3. da za vreme ispita ne napušta prostoriju u kojoj se ispit održava, osim po odobrenju

Komisije; 4. da se za vreme ispita ne služi preispitivanjem niti drugim nedozvoljenim sredstvima.

Član 131.

Kandidat ispit polaže usmeno, osim iz predmeta za koje nastavni program utvrđuje obavezu izrade pismenih zadataka, u kom slučaju ispit polaže prvo pismeno, pa zatim usmeno.

- 33 -

Član 132.

Iz predmeta za koje nastavni program utvrđuje obavezu izrade praktičnih radova ili izvođenje nekih drugih praktičnih aktivnosti, kandidat najpre izvodi praktične aktivnosti, a zatim polaže usmeni deo ispita.

Član 133.

Izrada pismenog zadatka traje jedan školski čas. Izrada praktičnog rada može trajati jedan ili dva školska časa, u zavisnosti od njegove složenosti. Teme pismenih zadataka, odnosno praktičnih aktivnosti, utvrđuje ispitivač i ispisuje ih na ispitne listiće, kojih treba da bude najmanje za pet više od broja učenika koji polažu ispit iz određenog predmeta. Teme iz stava 3. ovog člana ispitivač utvrđuje tako da njima u najvećoj mogućoj meri budu pokriveni programski sadržaji predmeta iz kojeg se polaže ispit.

Član 134.

Po izvlačenju ispitnog listića, a pre nego što počne izradu pismenog zadatka ili izvođenje praktičnih aktivnosti, kandidat može da zameni izvučeni ispitni listić, ali samo jednom u toku polaganja ovog dela ispita iz jednog predmeta. Ocena na ovom delu ispita koji je položen posle zamene ispitnog listića ne može biti veća od ocene dovoljan (2)

Član 135.

Usmeni deo ispita traje jedan školski čas. Kombinacije sa pet ispitnih pitanja utvrđuje ispitivač i ispisuje ih na ispitne listiće, kojih treba da bude najmanje za pet više od broja učenika koji polažu ispit iz određenog predmeta. Kombinacija iz stava 2. ovog člana ispitivač utvrđuje tako da njima u najvećoj mogućoj meri budu pokriveni programski sadržaji predmeta iz kojeg se polaže ispit.

Član 136.

Po izvalčenju ispitnog listića, kandidat ima pravo da na čistom listu papira sačini koncept odgovora na postavljena pitanja, koji će mu poslužiti prilikom davanja odgovora. Vreme za pravljenje koncepta može da traje najviše 15 minuta, osim ako više kandidata izvlači ispitne listiće, u kom slučaju kandidat može da se za odgovaranje priprema i duže od 15 minuta- sve dok na njega ne dođe red.

- 34 -

Član 137.

Pre nego što započne odgovaranje, kandidat može da zameni izvučeni ispitni listić, ali samo jednom u toku polaganja usmenog dela ispita iz jednog predmeta. Ocena na usmenom delu ispita koji je položen posle zamene ispitnog listića ne može biti veća od ocene dovoljan (2).

Član 138.

Ako kandidat ima veće smetnje u govoru ili druge smetnje koje ga ometaju u davanju usmenih odgovora na postavljena pitanja, Komisija može da mu dozvoli da ispit u celini polaže pismeno. Komisija će način polaganj bilo kog dela ispita prilagoditi i kandidatu koji ima smetnje koje ga ometaju da ispit polaže na jedan ili drugi način.

Član 139.

Ocenu na delu ispita, kao i na ispitu u celini, utvrđuje Komisija većinom glasova, na predlog ispitivača. Ocena na ispitu u celini treba da se izvede uzimajući u obzir ocene dobijene na oba dela ispita. Ocenu sa kraćim obrazloženjem kandidatu saopštava predsednik Komisije.

Član 140.

Ispit je položio kandidat koji je dobio ocenu od „dovoljan (2)“ do „odličan (5)“, a kandidat koji je dobio ocenu „nedovoljan(1)“, nije položio ispit. Ocena „nedovoljan (1)“ upisaće se u zapisnik o polaganju ispita u slučaju da kandidat ne poseduje potrebna znanja, odnosno veštine na zadovoljavajućem nivou. Kandidat nije položio ispit i ako:

1. nije pristupio polaganju ispita ili dela ispita; 2. odustane od polaganja ispita ili dela ispita posle izvlačenja

ispitnih listića i napusti prostoriju u kojoj se ispit održava; 3. bude udaljen sa ispita ili dela ispita zbog nepoštovanja

obaveza u vezi sa postupkom polaganja ispita.

Član 141.

Na predlog predsednika ili člana Komisje, direktor će poništiti ispit ako je tokom njegovog polaganja povređen Statutom propisan postupak polaganja.

Ubrzano napredovanje učenika

- 35 -

Član 142.

Učenici mogu da ubrzano napreduju u skladu sa zakonom, podzakonskim aktom i Statutom. Učenik koji se ističe znanjem i sposobnostima može da završi školu u roku kraćem od osam, ali ne kraćem od šest godina, pod uslovima i po postupku koje je propisao ministar prosvete. U toku jedne školske godine učenik može da završi dva razreda. Ispite iz nastavnih predmeta narednog razreda učenik iz stava 1. ovog člana može da polaže u januarskom junskom i avgustovskom roku.

4. Obaveze i odgovornosti učenika

Član 143.

U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava.

Član 144.

Učenici su obavezni: 1. da se pridržavaju Pravila ponašanja i drugih opštih akata Škole u prostorijama Škole i

školskom dvorištu, na drugom mestu na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad, kao i na putu od kuće do Škole;

2. Da se pridržavaju odluka organa Škole; 3. da postupaju po nalogu direktora, pomoćnika direktora, nastavnika i stručnih

saradnika; 4. da redovno pohađaju nastavu i izvršavaju druge školske obaveze; 5. da savesno rade na usvajanju znanja, veština i vrednosti propisanih školskim

programom; 6. da ne ometaju izvođenje nastave i ne napuštaju čas bez prethodnog odobrenja

nastavnika; 7. da poštuju ličnost drugih učenika i zaposlenih; 8. da se uljudno ponašaju prema drugim učenicima, zaposlenima i trećim licima; 9. da blagovremeno podnose dokaze o opravdanosti izostajanja iz Škole; 10. da čuvaju imovinu Škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija i školskog

dvorišta;

Član 145.

Izostajanje učenika do 5 dana zbog bolesti ili povrede može se pravdati izjavom roditelja. Izostajanje učenika više od 5 dana zbog bolesti ili povrede može se pravdati samo lekarskim uverenjem. O opravdanosti izostajanja učenika iz drugih razloga odlučuju odeljenski starešina (ako je učenik izostao do 5 dana) ili direktor (ako je učenik izostao više od 5 dana). Učenik ili njegov roditelj, odnosno staratelj obavezan je da izostajanje sa nastave opravda u roku od 7 dana od dana prestanka razloga za izostajanje.

- 36 -

Po isteku roka iz prethodnog stava ovog člana, smatraće se da je izostajanje učenika bilo neopravdano i to će se evidentirati. Izostanci koji su evidentirani kao neopravdani mogu se naknadno opravdati ako učenik ili njegov roditelj, odnosno staratelj, učini verovatnim da je rok za pravdanje izostanaka propušten iz opravdanog razloga. Odredbe ovog člana Statuta shodno se primenjuju i ako se radi o izostajanju učenika sa drugih obaveznih oblika obrazovno-vaspitnog rada, kao i ako se radi o zakašnjavanju učenika na nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada.

Član 146.

Škola je obavezna da obaveštava Opštinu Subotica o: 1. deci koja se nisu upisala u prvi razred; 2. učenicima koji neredovno pohađaju nastavu; 3. učenicima koji su prestali da pohađaju nastavu. Rok za dostavljanje obaveštenja je 15 dana od dana isteka roka za upis, odnosno od dana prestanka redovnog pohađanja nastave.

Član 147.

Učenik može da odgovara samo za povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana posebnim zakonom ili Statutom. Za povredu obaveze učeniku se izriče vaspitno-disciplinska mera u skladu sa zakonom i Statutom.

Član 148.

Lakše povrede obaveza učenika su: 1. neopravdano zakašnjenje na nastavu; 2. napuštanje časa ili drugog oblika obrazovno-vaspitnog rada, bez odobrenja nastavnika

ili stručnog saradnika; 3. neopravdano izostajanje iz Škole do 24 časova; 4. nedolično ponašanje prem drugim učenicima, zaposlenima u Školi ili trećim licima u

prostorijama Škole ili školskom dvorištu, ili za vreme izvođenja obrazovno-vaspitnog rada koji se izvodi van njih;

5. ometanje izvođenja nastave ili drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada; 6. neblagovremeno pravdanje izostanaka; 7. oštećenje školske imovine, imovine zaposlenih ili trećih lica, u prostorijama Škole ili

školskom dvorištu, ili za vreme izvođenja obrazovno-vaspitnog rada koji se izvodi van njih;

8. narušavanje estetskog izgleda prostorija Škole i/ili školskog dvorišta.

- 37 -

Član 149.

Teže povrede obaveza učenika su: 1. prepravka podataka u svedočanstvu, đačkoj knjižici i drugim javnim ispravama; 2. prepravka ili dopisivanje u školskoj evidenciji; 3. krađa školske imovine ili imovine učenika; 4. upotreba ili podstrekavanje učenika na upotrebu alkohola ili narkotičkog sredstva; 5. izazivanje tuče ili učestvovanje u tuči; 6. izražavanje nacionalne i/ili verske netrepeljivosti; 7. političko organizovanje i delovanje; 8. neopravdano izostajanje iz Škole više od 25 časova.

Član 150.

Za lakše povrede obaveza učenika mogu se izreći sledeće vaspitno-disciplinske mere: 1. opomena odeljenskog starešine; 2. ukor odeljenskog starešine; 3. ukor odeljenskog veća.

Član 151.

Za teže povrede obaveze učenika mogu se izreći sledeće vaspitno-disciplinske mere: 1. ukor direktora; 2. strogi ukor nastavničkog veća.

Član 152.

Vaspitno-disciplinska mera izriče se za školsku godinu u kojoj je učinjena povreda obaveza učenika. Disciplinski postupak protiv učenika ne može se pokrenuti ni voditi po isteku 60 dana od dana učinjene povrede obaveze.

Član 153.

Učenik ne može biti isključen iz Škole, ali učenik od V do VIII razreda može da bude premešten u drugu školu ako učini težu povredu obaveza učenika. Odluku o premeštanju učenika donosi nastavničko veće.

Član 154.

Učenik kojem je zbog navršenih godina života prestala obaveza pohađanja Škole, a odobreno mu je da nastavi školovanje, udaljava se iz Škole ako učini težu povredu obaveza učenika.

- 38 -

Član 155.

Učenik, odnosno njegov roditelj ili staratelj odgovara za materijalnu štetu koju učenik pričini Školi namerno ili krajnjaom nepažnjom, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima

2.Odeljenska zajednica

Član 156.

Odeljensku zajednicu čine svi učenici istog odeljenja. Odeljenska zajednica ima rukovodstvo koje se sastoji od predsednika i blagajnika (u odeljenjima od I do IV razreda) ili od predsednika, sekretara i blagajnika (u odeljenjima od V do VIII razreda). Rukovodstvo odeljenske zajednice bira se za svaku školsku godinu, na prvom sastanku odeljenske zajednice. Na istom sastanku biraju se i zamenici članova rukovodstva. Izbor se vrši javnim glasanjem o predlozima za članove rukovodstva koje može da podnese svaki učenik.

Član 157.

Predsednik rukovodi radom na sastanku odeljenske zajednice. Sekretar vodi zapisnik sa sastanka odeljenske zajednice. Blagajnik od članova odeljenske zajednice prikuplja novac, u skladu s odlukom organa Škole, nastavnika ili odeljenske zajednice. Članovima rukovodstva odeljenske zajednice u radu pomaže odeljenski starešina. Članovi rukovodstva odeljenske zajednice za svoj rad su odgovorni odeljenskoj zajednici i odeljenskom starešini.

Član 158.

Odeljenska zajednica ima sledeće zadatke: - razmatranje i rešavanje problema u odnosima između učenika ili između učenika i

nastavnika; - razmatranje i rešavanje problema u učenju i vladanju učenika; - navikavanje učenika na poštovanje pravila bezbednog ponašanja; - navikavanje učenika na poštovanje pravila lepog ponašanja; - stvaranje i razvijanje pozitivne atmosfere u odeljenju, u kojoj vladaju drugarstvo i

međusobno razumevanje i uvažavanje učenika; - izbor članova učeničkog parlamenta.

- 39 -

Član 159.

Na rad odeljenske zajednice shodno se, u pojednostavljenom obliku, primenjuju odredbe Statuta koje uređuju način rada i odlučivanja nastavničkog veća.

3. Pohvaljivanje i nagrađivanje

Član 160.

U toku školovanja učenik može da dobije: 1. diplomu za izuzetan opšti uspeh; Diplomu za izuzetan uspeh u savlađivanju nastavnog plana i programa iz pojedinih nastavnih oblasti ili predmeta. Učeniku se diploma iz stava 1. ovog člana dodeljuje u skladu sa aktom ministra prosvete o vrsti diploma, načinu i uslovima za njihovo dodeljivanje.

Član 161.

Učenik koji se ističe u učenju i vladanju pohvaljuje se ili nagrađuje.

Član 162.

Pohvale mogu biti usmene i pismene. Usmenu pohvalu učenik dobija na kraju prvog i/ili trećeg tromesečja za postignute rezultate u učenju i vladanju u toku tromesečja koju odeljenski starešina saopštava pred odeljenjem i na roditeljskom sastanku. Pismenu pohvalu učenik dobija:

- za postignut odličan opšti uspeh na kraju prvog polugodišta; - za osvojeno jedno od tri prva mesta na takmičenjima iz nastavnog predmeta. Spisak pismeno pohvaljenih učenika objavljuje se na oglasnoj tabli Škole i na njoj ostaje najmanje 15 dana. Pohvalu ne može dobiti učenik koji nema primerno vladanje.

- 40 -

Član 163.

Učenik može dobiti sledeće nagrade: - knjigu za završen prvi ciklus osnovnog obrazovanja (dobijaju svi učenici završenog

četvrtog razreda); - knjigu na kraju nastavne godine za postignut odličan opšti uspeh (za učenike VIII

razreda); - knjigu za osvojeno jedno od prva tri mesta na takmičenju višeg ranga od školskog

takmičenja iz nastavnog predmeta.

Učenik koji osvoji jedno od tri prva mesta na takmičenju višeg ranga od školskog takmičenja iz nastavnog predmeta, pored nagrađivanja knjigom može biti nagrađen i :

- besplatnim udžbenicima; - besplatnom ekskurzijom, letovanjem, zimovanjem i sl. - drugim primerenim poklonom.

Nagrada iz prethodnog stava dodeljuje se u skladu sa mogućnostima Škole, donatora ili sponzora, a na osnovu odluke nastavničkog veća. Spisak nagrađenih učenika objavljuje se na oglasnoj tabli Škole i na njoj ostaje najmanje 15 dana. Nagradu ne može dobiti učenik koji nema primerno vladanje.

Član 164.

Usmenu pohvalu učeniku dodeljuje odeljenski starešina, po sopstvenoj inicijativi ili na obrazloženi usmeni predlog predmetnog nastavnika. Pismenu pohvalu učeniku dodeljuje odeljensko veće, na obrazloženi usmeni predlog odeljenskog starešine ili predmetnog nastavnika. Nagrade učenicima dodeljuje nastavničko veće, na obrazloženi pismeni predlog odeljenskogstarešine, odeljenskog veća ili predmetnog nastavnika.

Član 165.

U Školi se na kraju svake nastavne godine može da se dodeljuje posebna pohvala „Učenik generacije“. Pohvala se dodeljuje učeniku završnog razreda koji se u svojoj generaciji najviše istakao u učenju i vladanju.

Čla 166.

Pohvala „Učenik generacije“ dodeljuje se učeniku dobitniku diplome „Vuk Karadžić“ sa najviše bodova u odnosu na ostale dobitnike te diplome, dodeljenih prema kriterijumima utvrđenim Statutom.

- 41 -

Član 167.

Primerno vladanje kandidat za dodelu pohvale „Učenik generacije“ mora imati i posle zaključivanja ocene iz vladanja, najmanje do donošenja odluke o dodeli te pohvale.

Član 168.

Kandidatu za učenika generacije pripadaju bodovi po osnovu uspeha na takmičenjima iz nastavnih predmeta u organizaciji Ministarstva prosvete ili priznatih od strane tog ministarstva.

Za uspeh na opštinskom takmičenju učeniku pripada: - za osvojeno prvo mesto- 3 bodova; - za osvojeno drugo mesto – 2 boda; - za osvojeno treće mesto – 1 boda. Za uspeh na okružnom takmičenju učeniku pripada: - za osvojeno prvo mesto- 5 bodova; - za osvojeno drugo mesto- 4 bodova; - za osvojeno treće mesto- 3 bodova. Za uspeh na republičkom takmičenju učeniku pripada: - za osvojeno prvo mesto – 10 bodova; - za osvojeno drugo mesto- 8 bodova; - za osvojeno treće mesto- 6 bodova. Za uspeh na takmičenju višeg ranga učeniku pripada; - za osvojeno prvo mesto- 20 bodova; - za osvojeno drugo mesto- 18 bodova; - za osvojeno treće mesto- 15 bodova.

Član 169.

Odredbe prethodnog člana shodno se primenjuju i na učenike koji su postigli uspeh na takmičenjima, prvenstvima, izložbama, smotrama i sličnim manifestacijama u oblasti fizičkog vaspitanja, likovne kulture, muzičke kulture i tehničkog obrazovanja.

Član 170.

U slučaju da je rezultat učenika postignut u paru ili timskim radom odnosno ekipno, učenicima koji su učestvovali u postizanju rezultata priznaje se srazmerno broju članova tima odn. ekipe od bodova utvrđenih u članu 178. Statuta.

Član 171.

Predlog za izbor učenika generacije utvrđuje odeljenski starešina učenika ili nadležno odeljensko veće najkasnije na sednici na kojoj se utvrđuju uspeh i vladanje učenika na kraju nastavne godine. Predlog se podnosi u pismenom obliku i treba da bude obrazložen, uz navođenje podataka o uspehu i vladanju učenika.

- 42 -

Član 172.

Predlog se podnosi direktoru, odmah posle sednice odeljenskog veća na kojoj su utvrđeni uspeh i vladanje učenika na kraju nastavne godine. Po isticanju roka za dostavljanje inicijative direktor imenuje tročlanu komisiju,u čijem sastavu su, pored njega, i dva nastavnika (jedan iz starijih, a drugi iz mlađih razreda). Zadatak komisije je da proveri podatke o uspehu i vladanju učenika, da na osnovu tako proverenih podataka svakom kandidatu utvrdi bodove po osnovu uspeha na takmičenjima i da na osnovu tako utvrđenih bodova sačini rang listu i kandidata sa najvišim brojem bodova predloži nastavničkom veću za dodelu pohvale „Učenik generacije“. U slučaju da najveći broj bodova imaju dva ili više učenika, komisija će nastavničkom veću predložiti da se pohvala „Učenik generacije“ dodeli svim takvim učenicima. U sastav komisije ne može ući nastavnik koji predaje ili je predavao nekom od predloženih kandidata, niti nastavnik kod kojeg postoje razlozi koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost prilikom bodovanja.

Član 173.

Nastavničko veće donosi odluku o dodeli pohvale „Učenik generacije“, kao i o nagradi za izabranog učenika. Nastavničko veće odluku donosi večinom glasova od ukupnog broja članova i ta odluka je konačna.

Član 174.

Učenik generacije nagrađuje se knjigom. Učenik generacije, pored nagrade u obliku knjige, može dobiti i nagradu u obliku besplatne ekskurzije, letovanja, zimovanja ili u obliku drugog primernog poklona, u skladu sa mogućnostima Škole, donatora ili sponzora.

4. Zaštita prava učenika

Član 175.

Učenik ima pravo na prigovor, žalbu i druga sredstva za zaštitu svojih prava u skladu sa zakonom. Ostvarivanje i zaštita prava učenika bliže se uređuju zakonom.

Član 176.

Zaposleni u Školi dužan je da prijavi direktoru ili školskom odboru svaki slučaj kršenja prava učenika.

- 43 -

VI POSLOVNA I DRUGA TAJNA

Član 177.

Poslovnu tajnu predstavljaju podaci čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo štetiti poslovanju Škole i/ili njenim zakonom zaštićenim interesima.

Član 178.

Organi Škole i zaposleni obavezni su da čuvaju poslovnu tajnu. Obaveza čuvanja poslovne tajne ne prestaje prestankom članstva u organu Škole niti prestankom radnog odnosa u Školi.

Član 179.

Organi Škole i zaposleni obavezni su da preduzimaju mere koje proizlaze iz njihove nadležnosti, odnosno opisa poslova, sa ciljem zaštite podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu.

Član 180.

Podaci koji čine poslovnu tajnu utvrđeni su zakonom, opštim aktom Škole i odlukom Školskog odbora. To su, pre svega, podaci:

1. u vezi sa obezbeđenjem školske imovine i objekata; 2. o platama, naknadama platai drugim primanjima zaposlenih; 3. o ponudama za zaključenje ugovora i o zaključenju ugovora.

O tome koji će se konkretni podaci od gore navedenih smatrati poslovnom tajnom odlučuje školski odbor.

Član 181.

Obaveze organa Škole i zaposlenih u odnosu na podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu ispunjavaju se i kada je reč o drugoj vrsti tajne čije je čuvanje obavezno.

- 44 -

VII OBAVEŠTAVANJE UČENIKA; RODITELJA UČENIKA I ZAPOSLENIH

Član 182.

Učenici, roditelji učenika i zaposleni imaju pravo na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o svim pitanjima važnim za rad Škole i za ostvarivanje njihovih prava, obaveza i odgovornosti.

Član 183.

Po dva primerka Statuta i ostalih opštih akata Škole čuvaju se u školskoj biblioteci i dostupni su učenicima, roditeljima učenika i zaposlenima za čitanje u prostorijama biblioteke i/ili za fotokopiranje.

Član 184.

Rad organa Škole je javan. Javnosti nisu dostupni podaci čijim bi se otkrivanjem povredila obaveza čuvanja tajne. Javnost u radu organa Škole može se isključiti u slučajevima utvrđenim Zakonom o opštem upravnom postupku. Odluku o isključenju javnosti donosi organ Škole o čijem radu je reč, na predlog člana tog organa ili na predlog lica koje ima pravni interes za isključenje javnosti. O isključenju javnosti donosi se zaključak, koji mora biti obrazložen.

Član 185.

Radi potpunog i blagovremenog obaveštavanja učenika, njihovih roditelja i zaposlenih, svi akti Školskog odbora, direktora, nastavničkog veća, saveta roditelja i učenilkog parlamenta objavljuju se na oglasnoj tabli Škole u roku od 3 dana od dana održane sednice, ako iz prirode tih akata ne proizilazi da je to potrebno učiniti u kraćem roku Akti iz stava 1. ovog člana treba da stoje na oglasnoj tabli Škole najmanje 15 dana. O ostalim oblicima obaveštavanja učenika, njihovih roditelja i zaposlenih odlučuje direktor, u skladu sa svojom procenom.

- 45 -

VIII OPŠTI AKTI ŠKOLE

Član 186. Opšte akte Škole (u daljem tekstu: opšti akti) donosi Školski odbor, osim opštih akata čije je donošenje zakonom ili Statutom stavljeno u nadležnost drugih organa.

Član 187.

O blagovremenom donošenju opšteg akta vodi računa sekretar i sa tim ciljem se obrazloženom pismenom inicijativom obraća organu nadležnom za donošenje opšteg akta. Organ nadležan za donošenje opšteg akta može pokrenuti postupak donošenja takvog akta i po sopstvenoj inicijativi. Inicijativu iz stava 1. ovog člana mogu da pokrenu i:

1. direktor 2. sindikat 3. predsednik ili član Školskog odbora 4. nastavničko veće

Član 188.

Organ nadležan za donošenje opšteg akta obavezan je da u najkraćem mogućem roku razmotri inicijativu i o svom stavu, bez odlaganja, u pismenom obliku obavesti pokretača.

Član 189.

Ako inicijativa za donošenje opšteg akta bude prihvaćena, sekretar izrađuje nacrt opšteg akta u roku koji mu odredi organ nadležan za donošenje tog akta. Nacrt razvojnog plana Škole izrađuje stručni aktiv za razvojno planiranje, a nacrt Školskog programa izrađuje stručni aktiv za razvoj Školskog programa. Na osnovu dostavljenog nacrta, organ nadležan za donošenje opšteg akta utvrđuje predlog tog akta i o tom predlogu donosi odluku.

Član 190.

Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije je donošenje u nadležnosti Školskog odbora sprovodi se po postupku za donošenje odluka tog organa, utvrđenom u Poslovniku o radu Školskog odbora. Utvrđivanje predloga i donošenje odluke o predlogu opšteg akta čije donošenje je u nadležnosti drugog organa Škole sprovodi se po postupku utvrđenom odredbama opšteg akta koje uređuju donošenje odluka tog organa.

- 46 -

Član 191.

Postupak donošenja opšteg akta primenjuje se i na donošenje izmena i/ili dopuna opšteg akta.

Član 192.

Opšti akti Škole ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom, zakonom, podzakonskim aktom, Kolektivnim ugovorom niti sa Statutom.

Član 193.

Autentično tumačenje opštih akata daje organ koji ih je doneo i takvo tumačenje je sastavni deo opšteg akta na koji se odnosi.

IX SREDSTVA ŠKOLE

Član 194.

Zemljište, zgrade i druga sredstva koja su stečena, odnosno koja stekne Škola, u državnoj su svojini i koriste se za obavljanje njene delatnosti.

Član 195.

Sredstva za rad Škole obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije i iz budžeta Opštine Subotica, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Član 196.

Radi ostavrivanja višeg standarda od utvrđenog pedagoškog standarda u oblasti osnovnog obrazovanja, Škola može da stiče sredstva:

1. učešćem roditelja učenika; 2. učešćem Opštine Subotica; 3. učešćem sponzora ili donatora; 4. od proširene delatnosti. Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za poboljšanje standarda obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostavrivanje programa koji nisu delatnost Škole, za ishranu i pomoć učenicima.

- 47 -

Član 197.

Škola je u raspolaganju sredstvima koja koristi ograničena posebnim zakonskim odredbama.

X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 198.

Škola je obavezna da svoje opšte akte donete pre stupanja na snagu Statuta usaglasi sa Statutom u roku od šest meseci od njegovog stupanja na snagu. Do stupanja na snagu opštih akata usaglašenih sa Statutom, a najkasnije do isteka roka iz stava 1. ovog člana, primenjivaće se opšti akti doneti pre stupanja na snagu Statuta, ako nisu u suprotnosti sa njegovim odredbama.

Član 199.

Po isteku roka iz prethodnog člana, opšti akti doneti pre stupanja na snagu Statuta prestaju da važe.

Član 200.

Danom stupanja na snagu Statuta prestaje da važi Statut Škole zaveden pod brojem 01-2/258 od 01.12.2004. godine.

Član 201.

Statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli Škole. Predsednik školskog odbora _______________________ Biači Marija Statut je zaveden pod delovodnim brojem 01-2/822, od 12.10.2007. godine, objavljen je na oglasnoj tabli Škole dana 15.10.2007. godine, a stupio je na snagu dana 24.10.2007.godine. Izmene i dopune Statuta su izglasane na sednici Školskog odbora 19.11.2008. godine, objavljene na oglasnoj tabli Škole 20.11.2008. godine a stupile na snagu 28.11.2008. godine. Sekretar __________________ Fuleki Gabriela