DEFINITIVNI RADNI MODEL

Kriticka vrednost modela

Veljko Filipaj

Dobijanje def. radnog modela

Definitivni radni model se dobija izlivanjem funkcionalnog otiska. Kvalitet radnog modela zavisi od kvaliteta uzetog otiska. Takodje, vrlo je bitno kako smo izlili taj otisak.

Uslovi za dobar definitivni radni model

Da je dobijena reprodukcija reljefa sluzokoze i drugih delova tacno u onoj velicini i obliku kakav imaju u ustima.

Da nema poroznih mesta ili viska gipsa. Da ne postoje vece skrivene supljine od

vazdusnih mehurica. Da je baza definitvnog radnog modela debljine

oko 15mm jer nam omogucava lakse unosenje u artikulator a kasnije i u kivetu.

Da postoji ocuvan gipsani zid (4-6mm) za negativ cirkularnog ventilnog ruba funkcionalnog otiska.

Retencija i stabilizacija totalne proteze

Ako na protezu deluju sile i ako treba zadovoljiti zahtev da se proteza ne pomera u svom lezistu u ustima, onda treba ostvariti dobru retenciju i stabilizaciju.

Retencija totalne proteze je otpor silama pomeranja baze proteze iz njenog lezista u vertikalnom pravcu.

Stabilizacija totalne proteze je otpor horizontalnim i rotacionim silama koje teze da pomere protezu iz lezista.

Dobra retencija osigurava psihicku i funkcionalnu sigurnost i lakse i brze prihvatanje proteze. Nestabilnost totalne proteze stetno deluje na njeno leziste (tkiva) i retenciju.

Faktori koji pozitivno uticu na retenciju

Fizicki faktori: sluzokoza, pljuvacka, adhezija i kohezija.

Bioloski faktori: kvalitet i kolicina pljuvacke, oblik bezube vilice i snaga misica obraza,usana i jezika.

Protetski faktori: okluzija i okluzioni odnosi.

Faktori koji pozitivno uticu na stabilizaciju

Okluzione povrsine vestackih zuba- okluzioni odnosi izmedju zuba.

Misici usta i okoline.

Spoljasnje (polirane) povrsine.

Unutrasnje (tkivne) povrsine.

Totalne proteze se stabilizuju u ustima pomocu prisnog kontakta plasticne baze proteze sa mekim tkivima. Ovaj intimni kontakt se postiže kombinacijom mišićne kontrole i vakuma koji nastaje zbog tankog sloja pljuvačke ispod. Donja proteza ima manje stabilno tkivo na kome treba da leži, ona u dobroj meri stoji na mestu jer je pacijent koji je nosi razvio sposobnost da je pridržava jezikom dok priča i žvaće.

Neki pacijenti se nikad nisu adaptirali poptuno na njihove totalne proteze. Mnogi od njih nemaju dovoljno vilične kosti potrebne za stabilizaciju proteze ili nisu naučili da koordinišu mišiće žvakanja sa totalnim protezama. Mnogo godina stomatologija nije imala da ponudi nista više od adheziva(lepka) za totalne proreze.

Danas se takvi problemi rešavaju upotrebom mini implantata, proteze se bolje stabilizuju a efikasnost žvakanja se vraća u proseku na 70 posto od njihovog prvobitnog žvakanja kada su imali sopstvene zube. Kao krajni rezultat dobijamo pacijenta koji je povratio samopouzdanje kada se nalazi u društvu jer njegove proteze neće ispasti iz ležišta za vreme govora i žvakanja kada su stabilizovane sa mini implantatima.

INACE…

Veljko Filipaj3-3

2014/15