jednacina tecnost

7/30/2019 jednacina tecnost

1/18


2/18

U optem

sluaju, termodinamiki

sistem, odnosno

termodinamika

supstanca, moe

da

vri

reverzibilne

razmene

rada

na

razliite

naine; npr. promenom

zapremine,

promenom

elektrinog

ili

magnetnog

potencijala

i sl.

Najee

je

jedna

vrsta

rada

dominantna, tako

da

se drugi

naini

energetskih

radnih

konverzija

mogu

zanemariti. Supstancu, koja

se podvrgava

ovakvim

energetskim

konverzijama

nazivamo .

ISTA KOMPRESIONA SUPSTANCAista

supstanca, tokom

termodinamikih

procesa

i transformacija

ne

menja

hemijski

sastav, niti

koncentracije

(hemijskih) komponenata. Nju

najee

predstavlja

samo

jedan

elemenat

ili

hemijsko

jedinjenje,

a

termodinamiki

proces

se odvija

u opsegu

temperatura

i pritisaka, pri

kojima

ne

dolazi

do hemijske

promene.

1.Element ili jedinjenje (azot, kiseonik, vodonik,ugljenik-diokisd, itd)

2. Smee (vazduh u gasovitom stanju)

azot vazduh

H2O

H2

O

tenos

tgas

vazduhtenos

tgas


3/18

vrsto gasovitoteno

Agregatna stanja


4/18

Komad

leda, u cilindru

s klipom, koji

se

zagreva. Stanja

kroz

koja

prolazi

su

sledea:

1-2 zagrevanje

leda

2-3 topljenje

3-4 zagrevanje

vode

4-5 isparavanje

5-

pregrevanje

pare

izobarno

zagrevanje

Za

proces

promene

faznog

stanja

sistema

pri

dovodjenju

toplote

tipino je

sledee:

1.zagrevanje

jedne

faze (s, l ili

g) praeno

je

promenom temperature i zapremine; tj., brojstepeni slobode

je

dva;

2.promena

faznog

stanja

(topljenje

leda, i

isparavanje

vode) praena

je

promenom

samo zapremine; tj., temperatura

za

sve

vreme faznog prelaza ostaje konstanta;


5/18

Ako

se eksperiment

izvede

sukcesivno

na

nekoliko

pritisaka i dobijene izobare ucrtaju u T-V koordinate,

nastaje

fazni

dijagram

Grafiki prikaz jednaine stanja istekompresione supstance

u T-V koordinatama

Na faznom dijagramu naroito su uoljive dvofazne

oblasti:

1.

s-l

jeziak, l-g

zvono

i s-g

oblast u

korenu

dijagrama.

One razdvajaju

iste

jednofazne

predele:2.s (krajnje

levo), l (izmeu jezika i

zvona) i g (krajnje

desno)

od

kojih

su

odvojene

tzv. linijama

zasienja. Vano je

uoiti

i trojnu

taku

(koja povezuje sve tri faze) i kritinu taku (u kojoj

se gubi

razlika

izmeu

tene i gasne faze.


6/18


7/18

Jednaina

stanja

iste

kompresione

supstance

u p-V-T koordinatama


8/18

Sada

je

mogue prikazati

fazni

dijagram vode

u ostalim

projekcionim

ravnima

Projekcije jednaine stanja u P-T i P-V koordinatama


9/18

Budui da

jedinstvena

jednaina

stanja

vode

(u matematikom

obliku) nije

poznata, konkretni problemi

sa

vodenom

parom

reavaju

se korienjem

tablica

koje

sadre skup

podataka

dobijenih

merenjem.

Postoje

dve

vrste

tablica:

1.z

a

iste

jednofazne

sistem

(vodu

i pregrejanu

paru)

2.za stanja zasienja (kljuala voda i suva para)Dakle, sva

stanja

u faznom

dijagramu

vode

su

pokrivena

tablicama, izuzev

stanja unutar dvofaznog zvona teno-para. Ona se odreuju kao linearna kombinacija stanja

kljuale vode

i suve

pare.


10/18

VELIINE STANJA U OBLASTI PARA-TENO

lg

g

s

g

mm

m

m

mx

Za

definisanje

stanja

unutar

dvofaznog

zvona

uvodi

se pojam

stepena

suvoe pare, koji

predstavlja:

Suvoa

x se kree

u opsegu: 0

x

1.


11/18

xYxYYs 1

xvxvvs 1

vvxvvs

Y

YY

YY

YYx

ss

Kada

je

x-

poznato

primenjuje

se opte

pravilo:


12/18

Umesto

pomou tablica

za

vodu

i vodenu

paru, zadatak

se moe reiti

korienjem

tzv.

Mollierovog

dijagrama

Pravougli

Mollierov

dijagram

za

vodenu

paru


13/18

Jo

ee

od

pravouglog

koristi

se kosougli

dijagram

kao

pogodniji.

Kosougli Mollierov dijagram za vodenu paru


14/18


15/18

(fazni

prelaz

teno-para)

CLAUSIUS-CLAPEYRONOVA JEDNAINA

Jednaina koja povezuje veliine stanja kljuale vode i suve pare.

Za

njeno

izvoenje

potrebno

je

zamisliti

ciklus

koji

povezuje

stanje

kljuale vode

i

suve

pare u p-Vi T-skoordinatama.

wduq

pdVTds

ssdTvvdP

sdTvdP


16/18

v

s

dT

dP

za

p=const

sdTvdP

dh = Tds + vdPvT

h

dT

dP

sat

vT

r

TT

PP

12

12

Toplota

faznog

prelaza


17/18

JEDNAINA STANJA TENOSTI

U pitanju je nestiljiv sistem (v=const).

wduq

duq


18/18

dTcqdu 12

2

1

TTcdTTcu

1. Promena unutranje energije

2. Promena entropije

T

dudsTdsq

1

22

1

ln)(

T

TcdT

T

Tcs

3. Promena entalpije

1212 PPvuuh vdPPdvduPvuddh vdPdudh

1212 PPvTTch

za

v=const

jednacina tecnost

Documents