KAKO RAZUMEVATI MEUNARODNE SUKOBE

- UVOD U TEORIJU I ISTORIJU

DOZEF S. NAJ, JR. HARVARD UNIVERZITET

POSVETA - ZA MHN, KAO UVEK, I NAE UNUIE

SADRAJ:

PREDGOVOR RE UNAPRED-

POGLAVLjE 1 POSTOJI LI TRAJNA LOGIKA SUKOBA U SVETSKOJ POLITICITA JE MEUNARODNA POLITIKA? Dva vienja anarhine politike Gradivni blokovi PELOPONESKI RAT KRATKA VERZIJA DUGE PRIE UZROCI I TEORIJE NEIZBENOST I SENKA BUDUNOSTI ETIKA PITANjA I MEUNARODNA POLITIKA OGRANIENjA ETIKE U MEUNARODNOJ POLITICI TRI VIENJA ULOGE MORALA HRONOLOGIJA: PELOPONESKI RATOVI PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 2 POREKLO VELIKIH SUKOBA U DVADESETOM VEKUMEUNARODNI SISTEMI I NIVOI UZRONOSTI NIVOI ANALIZE SISTEMI: STRUKTURE I PROCESI REVOLUCIONARNI I UMERENI CILjEVI I SREDSTVA STRUKTURA I PROCES MEUNARODNOG SISTEMA DEVETNAESTOG VEKA MODERNI NASTAVAK UNUTRANjA POLITIKA I SPOLjNA POLITIKA OIVLJENI LIBERALIZAM LIBERALNA DEMOKRATIJA I RAT DEFINICIJA NACIONALNOG INTERESA VARIJACIJE U SPOLjNOJ POLITICI METOD IZVRTANJA INJENICA UVERLJIVOST

BLIZINA U VREMENU ODNOS PREMA TEORIJI INjENICE HRONOLOGIJA: EVROPA PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 3 RAVNOTEA SNAGA I PRVI SVETSKI RATRAVNOTEA SNAGA MO RAVNOTEE KAO RASPODELE MOI RAVNOTEA SNAGA KAO POLITIKA RAVNOTEA SNAGA KAO MULTIPOLARNI SISTEM SAVEZI POREKLO PRVOG SVETSKOG RATA TRI NIVOA ANALIZE DA LI JE RAT BIO NEIZBEAN? KOJA VRSTA RATA? LEVAK IZBORA PONOVO LEKCIJE ISTORIJE HRONOLOGIJA: PUT KA PRVOM SVETSKOM RATU PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 4 NEUSPEH KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI I DRUGI SVETSKI RATUSPON I PAD KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI DRUTVO NARODA SJEDINJENE AMERIKE DRAVE I DRUTVO NARODA RANI DANI DRUTVA NARODA MANDURIJSKI NEUSPEH ETIOPSKI DEBAKL POREKLO DRUGOG SVETSKOG RATA HITLEROV RAT? HITLEROVA STRATEGIJA ULOGA POJEDINCA SISTEMSKI I UNTRANJI UZROCI DA LI JE RAT BIO NEIZBEAN? RAT NA PACIFIKU POLITIKA POPUTANJA I DVA TIPA RATA HRONOLOGIJA: IZMEU SVETSKIH RATOVA

PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 5 HLADNI RATODVRAANJE (DETERRENCE) I ZAPREAVANJE (CONTAINMENT) TRI PRISTUPA HLADNOM RATU RUZVELTOVA POLITIKA STALjINOVA POLITIKA FAZE SUKOBA NEIZBENOST? NIVOI ANALIZE CILjEVI SJEDINjENIH AMERIKIH DRAVA I SOVJETSKOG SAVEZA U HLADNOM RATU KONTEJNMENT - POLITIKA ZAPREAVANJA OSTATAK HLADNOG RATA KRAJ HLADNOG RATA ULOGA NUKLERNOG ORUJA FIZIKA I POLITIKA RAVNOTEA STRAHA PROBLEMI NUKLERNOG ODVRAANjA KUBANSKA RAKETNA KRIZA MORALNA PITANjA HRONOLOGIJA: GODINE HLADNOG RATA PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 6 INTERVENCIJE, INSTITUCIJE I REGIONALNI I ETNIKI SUKOBIETNIKI SUKOBI INTERVENCIJA I SUVERENOST DEFINISANjE INTERVENCIJE SUVERENOST OCENJIVANJE INTERVENCIJA IZUZECI OD PRAVILA PROBLEMI SAMOOPREDELJENJA MOTIVI, SREDSTVA I POSLEDICE MEUNARODNO PRAVO I MEUNARODNE ORGANIZACIJE UNUTRANJE ANALOGIJE PREDVIDLJIVOST I LEGITIMNOST

SUECKA KRIZA OPERACIJE UJEDINJENIH NACIJA ZA UVANJE MIRA I KOLEKTIVNA BEZBEDNOST SUKOBI NA SREDNjEM ISTOKU PITANjA NACIONALIZMA ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOBI RAT U ZALIVU 1991. GODINE I NJEGOVE POSLEDICE HRONOLOGIJA: ARAPSKO-IZRAELSKI SUKOB PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 7 GLOBALIZACIJA I MEUZAVISNOSTDIMENZIJE GLOBALIZACIJE TA JE NOVO U GLOBALIZACIJI DVADESET PRVOG VEKA? POLITIKE REAKCIJE NA GLOBALIZACIJU EKONOMSKA MEUZAVISNOST I SUKOBI KONCEPT MEUZAVISNOSTI IZVORI MEUZAVISNOSTI DOBICI MEUZAVISNOSTI TROKOVI MEUZAVISNOSTI SIMETRIJA MEUZAVISNOSTI VOSTVO U SVETSKOJ EKONOMIJI REALIZAM I SLOENA MEUZAVISNOST NAFTNA POLITIKA NAFTA KAO IZVOR MOI PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 8 INFORMATIKA REVOLCIJA, TRANSNACIONALNI AKTERI I RASPRIVANJE MOIMO I INFORMATIKA REVOLUCIJA LEKCIJE IZ PROLOSTI NOVA SVETSKA POLITIKA? SUVERENOST I KONTROLA

TRANSNACIONALNI AKTERI NEVLADINE ORGANIZACIJE (NGO) TRANSNACIONALNI TERORIZAM INFORMACIJE I MO MEU DRAVAMA INFORMATIKA REVOLUCIJA I SLOENA MEUZAVISNOST INFROMATIKA REVOLUCIJA I DEMOKRATIZACIJA PITANJA ZA RAZMILjANJE PREPORUENA LITERATURA DODATNA LITERATURA

POGLAVLjE 9 NOVI SVETSKI POREDAK?RAZLIITA PROMILJANJA BUDUNOSTI KRAJ ISTORIJE ILI SUKOB CIVILIZACIJA TEHNOLOGIJA I RASPRIVANJE MOI IRENjE ORUJA ZA MASOVNO UNITAVANjE TANSNACIONALNE PRETNjE I ZAMISAO BEZBEDNOSTI NOVI SVETSKI POREDAK? BUDUI RASPORED MOI TAMNICA STARIH ZAMISLI EVOLUCIJA HIBRIDNOG SVETSKOG PORETKA RAZMILjATI O BUDUNOSTI PITANJA ZA RAZMILJANJE PREPORUENA LITERATURA DODTNA LITERATURA POJMOVNIK IZRAZI ZAHVALNOSTI

PREDGOVORProfesor Naj je ovek sa mnogo darova. On je pisao sa jasnoom, elegancijom i erudicijom o mnogim temama koje su, takoe, predmeti i mog velikog interesovanja: o meunarodnim i regionalnim organizacijama, o meuigri izmeu meuzavisnosti i tradicionalnog meudravnog nadmetanja, politikoj i moralnoj ulozi nuklearnog oruja, amerikoj spoljnoj politici tokom i posle Hladnog rata, o ogranienjima i mogunostima meunarodnog upravljanja, itd. On sa zahvalnou istie da je bio moj student, i mi smo zajedno vodili Harvardski kurs koji je posluio kao osnova za ovu knjigu. Ja sam, meutim, u najmanju ruku, nauio od njega onoliko koliko on misli da je nauio od mene - ne samo zbog njegove izuzetne strunosti u oblasti meunarodne ekonomije, nego takoe i zato to je u svoje razumevanje meunarodne politike uneo dragoceno praktino politiko iskustvo koje je stekao kao visoki zvaninik u Karterovoj i Klintonovoj administraciji. On je uneo svojim izuavanjem meunarodnih sukoba spokojstvo miljenja velikih amerikih dravnika sa kraja osamnaestog i poetka devetnaestog vekaspokojstvo sainjeno od dara da se izdigne visoko iznad dnevnih dogaaja, i radoznalosti za i znanja o politikoj filozofiji koja mu pomau da postavlja pitanja od trajne vanosti i da dogaaje posmatra u iroj perspektivi, od dara da razume kako teorija moe da neguje prouavanje istorije, i kako to prouavanje moe neizbeno da dovede do filozofskih i etikih zakljuaka. To su vetine takvih autora poput Tokvila, Maksa Vebera i Rejmona Arona. Osobito vredno u ovim danima metodolokih bitaka je njegovo razumevanje ogranienja metoda generalizacije i mnogih drugih naina tumaenja dogaaja. Njegov oseaj za realnost nikada nije, ak ni u prouavanju drava, tih hladnih monstruma, doveo do cininog negiranja morala, pa nije iznenaujue to je u prouavanju moi pripisao veliku vanost neemu to je nazivao meka mo: moi koja nije zasnovana na prinudi, nasilnikom ponaanju, zastraivanju, podmiivanju, nego na moi da se privue, ubedi, utie mudrou, davanjem primera... Ovo su kvaliteti iji je znaaj u svetskim poslovima esto potcenjen, a koji su potrebniji nego ikada u amerikoj spoljnoj politici. Sposobnost da odvoji vano od nevanog kao i produbljeno miljenje, odvele su njegovu panju ka znaajnim novinama, uvedenim u meunarodne odnose u XX stoleu pitanjima strategije i ekonomije, ali su ga i sauvale od prolaznih poleta i pomodnih slogana. On je ovek dubokih vrednosti i plemenitih ubeenja, ali takoe i velike otroumnosti, nepristrasnosti, i posveenosti. Sve ove vrline prisutne su u ovoj knjizi. Po mom miljenju, ovo je najbolji udbenik koji daroviti studenti svetske politike mogu pronai. On na savren nain spaja istoriju, politiku filosofiju, politiku teoriju i analizu. Sklon je da objanjava dogaaje tako to usmerava panju italaca na izraene detalje. Naj ini sve ono to bilo koji dobar naunik u oblasti drutvenih nauka treba da radi: objanjava (pokazuje uzroke), tumai (otkriva nam znaenje), procenjuje (sa politikog i moralnog gledita). Odvaja svet meudravnih sukoba od sveta "sloene meuzavisnosti", pojma koji su skovali Naj i njegov i moj prijatelj, Robert Kiohejn. On ukazuje na napetost izmeu potrebe za borbom protiv terorizma, spreavanja irenja nuklearnog oruja, podrke demokratijama u borbi protiv teorizma, kao i neophodnosti da se ouvaju pravila meunarodnog prava i meunarodne legitimnosti. Pokazuje originalnost i ogranienja globalizacije i informatike revolucije. Iznad svega, ovo je jedna pouna knjiga - pouna zbog Najeve sposobnosti da sagleda sve strane nekog

pitanja i sve rasprave koje neki dogaaj moe da izazove; pouna zbog skoro samo njemu svojstvenog nepoverenja u preterivanja (u sluaju amerike spoljne politike, i kole "deklinizma"1 koja je napredovala - i protiv koje je on2 upozoravao pre nekoliko godina, i one (kole-prim.prev.) unilateralizma koji je hibris dananjice, a koji njegova poslednja knjiga na reit nain pobija)3. Ona je takoe pouna i zbog savrenog spoja humanosti, oseaja za opte dobro, znanja i integriteta koji odlikuju linosti tako svestrano uspene u pisanju, predavanjima i razmiljanju o razliitim ljudskim iskustvima, kao i zbog delovanja na nain matovitog, dalekovidog i dinaminog akademskog delatnika. Oboavam njegovu uravnoteenost i njegove talente, i volim ga kao uspenog i dobrog oveka ije prijateljstvo duboko potujem. Stenli Hofman, Batenvajzer profesor univerziteta Harvard Univerzitet RE UNAPRED1

Re je pre svega o knjizi Pola Kenedija koja je pod naslovom Uspon i pad velikih sila u Sjedinjenim Amerikim Dravama objavljena 1987. godine. Videti srpsko izdanje ove knjige: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, Slubeni List SRJ, Beograd, CID, Podgorica, 1999 U ovoj knjizi Kenedi upozorava SAD da mogu doi u opasnost od imperijalnog preprotezanja (Imperial Overstretch) u koju su dolazile sve velike sile pre nje. Drugaije reeno, ...bogatstvo je obino nuno da bi se poduprla vojna mo, a vojna mo je obino nuna da se bogatstvo stekne i zatiti. Ako se meutim, suvie veliki deo dravnih resursa odvrati od stvaranja bogatstva i umesto toga preusmeri u vojne svrhe, onda to na dui rok verovatno vodi slabljenju snage drave. Isto tako, ako drava suvie strateki rastegne svoje snage, recimo osvajanjem prostranih teritorija, ili voenjem skupih ratova ona rizikuje da potencijalne koristi od spoljne ekspanzije budu nadmaene velikom cenom svega toga to predstavlja dilemu koja postaje akutna ako je dotina drava ula u period relativnog ekonomskog opadanja. (Videti: Pol Kenedi, Uspon i pad velikih sila, str. 11 12.) Na drugom mestu, Kenedi je jo eksplicitniji kad je u pitanju opasnost od imperijalnog preprotezanja i kae: Iako ima tvrdnji da trokovi odbrane mogu imati izvesne komercijalne ekonomske nusproizvode, ipak je veoma teko nai argumente protiv stava da preterani trokovi za oruje tete ekonomskom napretku. Tekoe koje proivljavaju savremena drutva koj su vojno najopremljenija, samo su ponavljanja onih koje su, svojevremeno, pogaale paniju Filipa II, Rusiju Nikole II I Hitlerovu Nemaku. Velike vojne sile mogu, poput velikog spomenika, delovati impozantno oduevljenom posmatrau; ali ako se ne zasnivaju na vrstoj osnovi (u ovom sluaju, na produktivnoj nacionalnoj ekonomiji), rizikuju kolaps u budunosti... istorijski podaci sugeriu da ako jedna konkretna nacija odvaja tokom dueg vremenskog perioda vie od 10 % (a u nekim sluajevima, kada je strukturalno slaba, vie od 5 %) nacionalnog dohotka na naoruavanje, to najverovatnije ograniava njegovu stopu rasta. Isto, op. cit. str. 495. (prim. Prev.)2

Profesor Naj je na ovu Kenedijevu tezu odgovorio lansirajui priu o tzv. novim izvorima moi, to jest smiljajui pojam tzv. meke moi. Po njemu, SAD su moda u procesu relativnog opadanja to se tie vojne ili ekonomske moi (tzv. tvrda mo), ali su u pogledu novih izvora moi (meka mo), kao to su privlanost kulturnih dobara, diplomatska vetina, uticaj u meunarodnim organizacijama itd. neprikosnovene. Po njemu, iz svega toga moe se zakljuiti da e SAD ostati najmonija zemlja sveta i u budunosti. Videti: Joseph S. Nye, Jr, Understanding U. S. Strenth, Foreign Policy, Fall 1988; Joseph S. Nye, Jr., Soft Power, Foreign Policy, Fall, 1990; Joseph S. Nye, Jr., Bound to Lead The Changing Nature of American Power, Basic Books, New York, 1990 (prim. Prev.) 3 Re je o knjizi Paradoks amerike moi, koja je u SAD objavljena 2002. godine a kod nas prevedena 2004. Videti srpsko izdanje ove knjige: Dozef Naj, Jr., Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004 (prim. Prev.)

Ovaj rukopis je nastao iz kursa o meunarodnim sukobima u savremenom svetu koji sam drao kao deo obaveznog Harvardskog kurikuluma tokom vie od jedne decenije. Na njega je takoe uticalo i pet godina iskustva koje sam stekao kao pomonik sekretara u tri velike birokratije u Vaingtonu. Njen cilj je da uvede studente u sloenosti meunarodne politike dajui im dobru osnovu iz tradiocionalne realistike teorije, pre nego to se okrenu liberalnom i konstruktivistikom pristupu koji su postali mnogo poznatiji posle Hladnog rata. Pokuau da prikaem razliite koncepte jasnim jezikom sa istorijskim primerima, tako da e studenti stei praktino razumevanje osnovnih pojmova meunarodne politike. Dva puta u prvoj polovini dvadesetog veka velike sile su uestvovale u razarajuim svetskim ratovima, koji su odneli priblino 50 miliona ljudskih ivota. Drugom polovinom dvadesetog veka protutnjali su Hladni rat, regionalni ratovi i pretnja nuklearnog oruja. Zato su se ovi sukobi dogodili? Mogu li se dogoditi ponovo u dvadeset prvom veku? Ili e rastua ekonomska i ekoloka meuzavisnost, porast broja transnacionalnih i meunarodnih institucija i irenje demokratskih vrednosti, doneti jedan novi svetski poredak? Kako e globalizacija i informatika revolucija uticati na meunarodnu politiku u ovom novom veku? Nema dobrog predavaa koji poteno moe odgovoriti na sva ova pitanja sa sigurnou, ali moemo nae studente da opremimo konceptualnim alatkama koje e im pomoi u oblikovanju njihovih vlastitih odgovora kako se budunost bude odvijala. To je svrha ove knjige. Ovo nije kompletan udbenik sa svim konceptima ili istorijom koja e studentu trebati. Umesto toga, ovo je primer kako misliti o jednom sloenom i zbunjujuem polju kakva je meunarodna politika. Ona ne treba da bude itana kao udbenik koji sadri sve injenice, nego zbog naina na koji pristupa meuigri teorije i istorije. Ni teorija niti istorija same po sebi nisu dovoljne. Istoriari koji veruju da razumevanje proistie iz jednostavnog obradjivanja injenica, ne uspevaju da otkriju skrivena pravila na osnovu kojih su pojedine injenice odabrali i dali im prednost u odnosu na neke druge. Podjednako gree i politikolozi koji bivaju izolovani i upetljani u bunilo apstraktne teorije, tako da zamenjuju vlastite mentalne konstrukcije za stvarnost. Takve pogreke mogue je izbei samo kreui se putem izmeu istorije i teorije. Ovaj tekst je primer jednog takvog dijaloga izmedju teorije i istorije. Kada se kombinuje sa preporuenom literaturom i pitanjima za razmiljanje, to moe da bude put za jedan uvodni kurs ili za itaoca da sam, individualno, istrauje kao da je bio na kursu. Sa druge strane, on se moe koristiti kao dodatni tekst na kursu, kao primer za pristup prouavanju predmeta. Pitanja etike obraivana su kroz tekst, osobito u poglavljima 1, 5, 6. Peto izdanje ove knjige, drugo kao deo u seriji Longmanovih klasika u politikim naukama, dopunjeni su novim materijalima o konstruktivistikim teorijama i mekoj moi (poglavlja 1, 3 i drugde); o sukobima na Bliskom Istoku (poglavlja 6 i 9); uticaju globalizacije (poglavlja 7 i 8); transnacionalnim pretnjama globalnoj bezbednosti, kao to je terorizam (poglavlja 8 i 9); moi i medjuzavisnosti u meunarodnoj politikoj ekonomiji (poglavlja 7 i 8); i intervencijama i Amerikoj moi(poglavlja 6 i 9) . Tekst je dopunjavan i osavremenjivan kako bi osvetlio skoranja kretanja na meunarodnoj sceni kao to su ratovi u Avganistanu i Iraku, uspon Kine kao svetske sile, rastuu ulogu nevladinih organizacija, transnacionalnih korporacija, teroristikih mrea, i drugih nedravnih aktera u

medjunarodnim poslovima. Kao dodatak svemu ovome, svako poglavlje je doivelo neke promene, a preporuena literatura dopunjena je novim izdanjima i savremenim tekstovima koji mogu posluiti za dalje prouavanje. Najposle, dodat je i novi pojmovnik. Tokom godina ponekad sam vodio ovaj kurs sa mlaim kolegama Stivenom Hagardom i Juen Kongom, Majklom Maldenbaumom i M. D. Pitersonom. Od svih njih sam nauio i siguran sam da sam nesvesno pozajmio njihove brojne ideje. Tako je i sa Stenlijem Hofmanom koji me je poduavao jo od vremena mojih postdiplomskih studija, i bio trajni izvor nadahnua. Zahvalan sam njemu i Robertu Kiohejnu to su mi dali tako mnogo ideja i poklonili jedno divno prijateljstvo. Dejvid Dresler, arls Majer i Ernst Mej pomogli su komentariui rukopis. Drugi koji su pregledali rukopis i ponudili konstruktivne komentare su: Djun Tojfel Drajer, Univerzitet Majami; Keti Stromajl Golden, Univerzitet Kolorado - Kolorado Springs; D. Daglas Nelson sa Anderson Univerziteta; Dord ambog, Dordtaun Univerzitet; Edvard S. Majnalkanin, sa Jugozapadnog teksakog dravnog unirveziteta; Majkl Barnet, sa Univerziteta ViskonsinMedison; Kelei Kalu, sa Unirveziteta Severnog Kolorada; Hauard Leman, sa Univerziteta Juta; Den Rajter Emori Unirvezitet; Piter D.Fiber, Djuk Univerzitet; Riard. A.Melanson, Braun Univerzitet i Don Vilijams sa Univerziteta Istone Karoline. Takodje bih eleo da se zahvalim glavnim asistentima na kursu: Vin Ogeru, Piteru Fiveru, Meril Kesler, on Lin Dons, Pam Mec, Donu Ovenu, Gideonu Rozu i Gordenu Silverstajnu. Veronika MekKlur bila je divan kolega u ispravljanju i prepisivanju mog rukopisa. Riard Vud, Den Filpot Zakari Karabel, Karl Nejgin, Nil Rozerdonf i Aleks Skakov pomagali su u ranijem izdanju. Mart Kohut pruio je neprocenjivu pomo, kolosalnu energiju i izuzetno dobre savete u pripremi ovog izdanja. Srean sam to sam imao pomo svih njih. Tokom godina veoma sam mnogo nauio od mojih studenata. Svima njima sam duboko zahvalan. Dozef S. Naj, JR.

Poglavlje I

Postoji li trajna logika sukoba u svetskoj politici? Svet se skuplja. Brodu Mejflauer je trebalo tri meseca da pree Atlantik. Let arlsa Lindberga iz 1924. godine trajao je 24 asa. Pedeset godina kasnije, Konkord je to mogao da uradi za tri sata. Balistike rakete mogu da to urade za 30 minuta. Na poetku novog veka, let preko Atlantika kota jednu treinu cene iz 1950-te godine, a telefonski poziv iz Njujorka za London kota samo mali procenat onoga koliko je kotao sredinom veka. Globalne komunikacije putem interneta su skoro trenutne, a trokovi prenosa su zanemarljivi. Nekom ekologu u Aziji ili aktivisti za zatitu ljudskih prava u Africi, danas su na raspolaganju komunikacijska sredstva koja su nekada mogle da imaju samo velike organizacije kao to su vlade ili transnacionalne korporacije. U jednom dramatinijem smislu, nuklearno oruje je dodalo novu dimenziju ratu koju jedan pisac naziva duplom smru, to znai da ne samo da ljudi kao pojedinci mogu umreti, nego pod odreenim okolnostima itava ljudska vrsta moe biti ugroena. I kao to su teroristiki napadi na Njujork i Vaington iz septembra 2001. godine pokazali, tehnologija u ruke nedravnih subjekata meunarodnih odnosa stavlja destruktivnu mo koja je nekada bila iskljuivo rezervisana za vlade. Kako se uticaj udeljenosti smanjuje, prilike koje vladaju u dalekim, siromanim zemljama kao to je Avganistan iznenada postaju veoma znaajne za Ameriku i Evropu. Ipak, neke stvari u meunarodnoj politici ostale su iste u svim dobima. Tukididovi opisi borbi izmeu Sparte i Atine u Peloponeskom ratu pre 2500 godina lie na arapsko izraelski sukob posle 1947. godine. Svet na poetku 21. veka je jedan udan koktel kontinuiteta i promene. Neki aspekti meunarodne politike se nisu promenili jo od vremena Tukidida. Postoji odreena logika neprijateljstva, dilema povodom bezbednosti koja ide zajedno sa meudravnom politikom. Savezi, ravnotea snaga i izbori u politici izmeu rata i kompromisa, ostali su slini kroz milenijume. Sa druge strane, Tukidid nikad nije morao da brine o nuklearnom oruju, o ozonskoj rupi ili o globalnom zagrevanju. Pred studentima Meunarodnih odnosa stoji zadatak da istrauju na osnovu prolosti, ali da ne budu zarobljeni u njoj, da razumeju stalnosti kao i promene. Mi moramo da nauimo tradicionalne teorije, a onda da ih prilagodimo sadanjim okolnostima. Poetna poglavlja ove knjige pruie vam istorijski i teoretski kontekst u koji e biti smeteni fenomeni informatike revolucije, globalizacije, meuzavisnosti i transnacionalnih aktera koji se raspravljaju u kasnijim poglavljima. Meunarodna politika bi se transformisala ukoliko bi suverene drave bile ukinute, ali svetska vlada nije na vidiku. I dok nedravni akteri kao to su transnacionalne korporacije, nevladine organizacije, i teroristike grupe predstavljaju nove izazove za vlade drava, one ne zamenjuju drave. Ljudi koji ive u priblino 200 drava irom sveta hoe svoju nezavisnost, posebne kulture i sopstvene jezike. U stvari, umesto da ieznu, nacionalizam i tenje za stvaranjem novih, nezavisnih drava su se uveali. Umesto da se smanji, broj drava u ovom novom veku e se poveati. Svetska vlada nee moi automatski da rei problem rata. Veina ratova danas su graanski ili etniki. Od kraja hladnog rata 1989. godine pa do kraja dvadesetog veka, bilo je 111 oruanih sukoba koji su izbili u 74 podruja sveta. Sedam od njih su bili meudravni

ratovi a devet su bili unutardravni ratovi sa spoljnom intervencijom.4 U stvari, najkrvaviji ratovi devetnaestog veka nisu se bili sukobi izmeu zavaenih drava Evrope, nego ustanak Tajpinga u Kini i Ameriki graanski rat. Nastaviemo da ivimo u svetu nezavisnih drava jo dovoljno dugo vremena, i vano je da razumemo kakve nam to izglede donosi. TA JE MEUNARODNA POLITIKA? Svet nije uvek bio podeljen u sistem posebnih drava. Tokom vekova postojala su tri osnovna oblika svetske politike. U svetskom imperijalnom sistemu jedna vlada kontrolie najvei deo sveta sa kojim ima dodira. Najznaajniji primer takvog sistema u Zapadnom svetu bilo je Rimsko carstvo. panija u esnaestom veku, i Francuska u poznom sedamnaestom veku su pokuale da dostignu slinu prevlast, ali nisu uspele. U devetnaestom veku, britanska imperija prekrivala je svet, ali su ak i Britanci bili prinueni da dele svet sa drugim jakim dravama. Imperije starog sveta - Sumerska, Persijska i Kineska - su zapravo bile regionalne imperije. One su mislile da vladaju svetom, ali su izbegle meusobne sukobe zahvaljujui nepostojanju komunikacija. Njihove borbe sa varvarima na periferiji carstava ne mogu se uporediti sa ratovima izmeu drava ija je mo priblino jednaka. Druga osnovni oblik meunarodne politike je feudalni sistem, u kome ljudska lojalnost i politike obaveze nisu prvenstveno vezane za teritorijalne granice. Feudalizam je bio zajedniki oblik drutvenog ureenja u Evropi posle pada Rimskog carstva. Pojedinac je imao obaveze prema lokalnom gospodaru, ali je takoe imao da obavlja dunosti i prema nekom udaljenom plemiu, biskupu ili papi u Rimu. Politike obaveze bile su odreene u ogromnoj meri na osnovu toga ta se dogaalo onome kome su bili podreeni. Ako bi se vladar venao, neko podruje i njegov narod mogli bi promeniti gospodara kao deo miraza. Tako je stanovnitvo nekih gradova koje je bilo francuskog porekla, iznenada moglo da promeni naciju i da postane Flamancima ili Englezima. Gradovi i savezi gradova ponekad su imali specijalan polunezavisan status. Ratovi koji su pratili feudalne odnose nisu bili ono to mi podrazumevamo pod modernim teritorijalnim ratovima. Oni su se mogli pojaviti kako unutar tako i preko granica teritorija, i bili su povezani sa tim presecajuim, neteritorijalnim lojalnostima i sukobima. Trei oblik koji svetska politika moe imati jeste anarhini sistem drava, koji je sastavljen od drava koje su relativno kohezivne jedinice u sistemu, ali nemaju vrhovnu vlast nad njima. Primeri ukljuuju gradove - drave gradove stare Grke ili Makijavelijevu petnaestovekovnu Italiju. Drugi primer anarhinog sistema drava je dinastika teritorijalna drava ija koherentnost proizilazi iz kontrole koju vri vladajua porodica. Primeri se mogu pronai u Indiji ili Kini u petom veku pre Hrista. Velike teritorijalne dinastije ponovo su se javile u Evropi oko 1500. godine, dok su se drugi oblici meunarodne politike kao to su gradovi - drave ili decentralizovani savezi izmeu razliitih teritorija, poeli da iezavaju. Vestfalski mir iz 1648. godine, okonao4

Peter Wallensteen and Margareta Sollenberg, "Armed Conflict, 1989-2000, in Sollenberg (ed) States in Armed Conflict 2000, (Uppsala University, Department of Peace and Conflict Research, Report No. 60, 2001), p. 10.

je Tridesetogodinji rat, koji se ponekad naziva i najduim od velikih religijskih ratova i prvim ratom modernih drava. U retrospektivi, ovaj ugovor je uveo suverene teritorijalne drave kao dominantan oblik meunarodnog organizovanja. Stoga, kada danas govorimo o meunarodnoj politici, uobiajeno podrazumevamo sistem teritorijalnih drava, i definiemo meunarodnu politiku kao politiku u odsustvu zajednikog suverena, politiku meu entitetima bez vladara nad njima. Meunarodna politika se esto naziva anarhinom. Kao to monarhija znai jedan vladar, anarhija-"anarchy" - znai odsustvo bilo kog vladara. Meunarodna politika je sistem koji poiva na naelu samopomoi. Tomas Hobs, engleski filozof iz sedamnaestog veka, nazvao je takav anarhini sistem "prirodnim stanjem". Po nekima, rei prirodno stanje opisuju sliku stada krava koje mirno pasu na farmi, ali to nije ono to je Hobs pod tim mislio. Zamislite gradi u Teksasu bez erifa u vreme Divljeg Zapada, ili Liban posle sloma vlade u 1970im, ili Somaliju u 1990-im. Hobsovo prirodno stanje nije dobroudno; to je rat sviju protiv svih zbog toga to nema vieg autoriteta da nametne red. Kao to o tome kae poznata Hobsova izreka, ivot u jednom takvom svetu je neprijatan, brutalan i kratak. Rezultat svega ovoga jeste postojanje zakonskih, politikih i drutvenih razlika izmeu unutranje i meunarodne politike. Unutranje pravo se uopteno posmatrano potuje, a ako to nije sluaj, policija i sudovi nameu kazne protiv prekrioca. Meunarodno pravo, sa druge strane, poiva na kompetitivnim pravnim sistemima, i nema zajednikog organa koji bi nametao njegovo sprovoenje. Ne postoje meunarodne policijske snage da nametnu pravo. Sila igra razliitu ulogu u unutranjoj i meunarodnoj politici. U dobro ureenom unutranjem politikom sistemu, vlada ima monopol na legitimnu upotrebu sile. U meunarodnoj politici, niko nema monopol na upotrebu sile. Poto je meunarodna politika podruje samopomoi, a obzirom da su neke drave jae od drugih, uvek postoji opasnost da drave u poslednjoj instanci upotrebe silu. Kada sila ne moe biti izbaena iz igre, rezultat su nepoverenje i sumnja. Unutranja i meunarodna politika se takoe razlikuju u njihovom temeljnom oseanju zajednice. U dobro ureenom drutvu, postoji iroko raireni oseaj zajednitva koji podstie razvoj lojalnosti, standarda pravde, i gledita o tome ta je legitimna vlast. U meunarodnoj politici, ljudi podeljeni na razliite nacije ili razliite drave, ne dele iste lojalnosti. Bilo kakvo oseanje pripadnosti globalnoj zajednici je slabo. Ljudi se esto ne slau ta za koga izgleda pravedno i legitimno. Kao ishod javlja se veliki jaz izmeu dvaju osnovnih politikih vrednosti: poretka i pravde. U takvom svetu, najvei broj ljudi stavlja pravdu u unutranoj politici iznad meunarodne pravde. Pravo i moral igraju ulogu u meunarodnoj politici, ali u odsustvu oseaja zajednice, oni nisu tako povezani kao to je to sluaj u unutranjoj politici. Od tri osnovna sistema - svetskog imperijalnog, feudalnog i anarhinog sistema drava - poslednji je najrelevantniji za meunarodnu politiku u savremenom svetu, iako, kao to emo videti u poslednjim poglavljima, neki ljudi spekuliu kako e dvadeset prvi vek biti svedok postepene evolucije novog feudalizma, ili to je manje verovatno, Amerike svetske imperije.

DVA VIENJA ANARHINE POLITIKE

Meunarodna politika je anarhina u smislu da u njoj ne postoji vrhovna vlast, ali ak i u politikoj filozofiji su postojala dva gledita o tome koliko okrutno treba da bude prirodno stanje. Hobs, koji je pisao u sedamnaestovekovnoj Engleskoj pogoenoj graanskim ratom, naglaavao je nebezbednost, silu i opstanak. On je to podveo pod stanje rata. Pola stolea kasnije, Don Lok, piui u mnogo stabilnijoj Engleskoj, smatrao je da premda u prirodnom stanju nema zajednikog suverena, ljudi mogu da razvijaju veze i prave ugovore, te je prema tome anarhija manje pretea. Ova dva vienja prirodnog stanja su filozofske pretee dva sadanja pogleda na svetsku politiku, jednog vie pesimistinog, i jednog vie optimistikog: realistikog i liberalnog pristupa meunarodnoj politici. Realizam je bio dominantna tradicija u promiljanju meunarodne politike. Za realiste, sredinji problem meunarodne politike je rat i upotreba sile, a glavni akteri su drave. Meu novijim generacijama Amerikanaca, realizam ima svoj primer u onom to su napisali i to su uradili u praktinoj politici, Predsednik Riard Nikson i njegov dravni sekretar, Henri Kisinder. Realisti polaze od pretpostavke o anarhinom sistemu drava. Kisinder i Nikson, na primer, su teili da maksimiziraju mo Sjedinjenih Drava i da minimiziraju sposobnost drugih drava da ugroze bezbednost Sjedinjenih Drava. U skladu sa shvatanjima realista, na poetku i kraju meunarodne politike nalazi se pojedinana drava u meudejstvu sa drugim dravama. Druga tradicija se zove liberalizam, i moe se pratiti unazad u zapadnoj politikoj folozofiji do Barona de Monteskjea i Imanuela Kanta u osamnaestovekovnoj Francuskoj i Nemakoj, i u istom redu do devetnaestovekovnih britanskih filozofa kao to su Deremi Bentam i Don Stjuart Mil. Primer liberala meu Amerikancima novijeg doba moe se nai u pisanjima i praktinom politikom delovanju politikologa i predsednika, Vudro Vilsona. Liberali vide globalno drutvo kako funkcionie uporedo sa postojanjem drava i predstavlja deo konteksta u kome one deluju. Trgovina prelazi granice, ljudi imaju meusobne kontakte (npr. kao to su studenti koji studiraju u stranim zemljama), i meunarodne organizacije kao to su Ujedinjene Nacije stvaraju okvir u kome je realistiko vienje iste anarhije kao jedinog faktora nedovoljno. Liberali se ale na realistiko slikanje drava, kao tvrdih bilijarskih kugli koje udaraju jedna drugu u pokuaju da se izgradi ravnotea snaga, kao nedostatno zbog toga to ljudi dolaze u meusobne kontakte i zbog toga to postoji meunarodno drutvo. Realisti, tvrde liberali, prenaglaavaju razliku izmedju unutranje i meunarodne politike. Zbog toga to se realistika slika anarhije kao hobsovskog "stanja rata" usredsreuje samo na ekstremne situacije, po liberalnom gleditu, ona gubi iz vida rast ekonomske meuzavisnosti i evoluciju transnacionalnog globalnog drutva. Realisti odgovaraju navodei Hobsa: "Kao to olujno vreme ne znai stalnu kiu, tako ni stanje rata ne znai stalni rat".5 Poput stanovnika Londona koji nose kiobrane u sunanim aprilskim danima, izgledi za rat u anarhinom sistemu primoravaju drave da dre armije ak i u vremenima mira. Realisti upozoravaju na prethodna predvianja liberala koja su bila pogrena. Na primer, 1910. godine predsednik Stenfordskog Univerziteta rekao je kako je rat u budunosti nemogu zbog toga to drave ne mogu da ga priute sebi. Knjige su proglasile rat zastarelim; civilizacijski napredak je prevaziao rat. Po njima, ekonomska meuzavisnost, veze izmeu sindikata i intelektualaca i5

Thomas Hobbes, Leviathan, ed. C. B. Macpherson (London: Penguin, 1981), p. 186.

kretanje kapitala uinili su rat nemoguim. Naravno, ova predvianja su katastrofalno pala na ispitu 1914. godine, a realisti su dobili opravdanje za svoje stavove. Ni istorija ni rasprave se nisu zaustavili 1914. godine. Hiljadu devetsto sedamdesete su bile svedok oivljavanja liberalnih tvrdnji da je rastua ekonomska i drutvena meuzavisnost izmenila prirodu meunarodne politike. Hiljadu devetsto osamdesetih, Riard Rouzkrens, profesor iz Kalifornije, pisao je da drave mogu da uveaju vlastitu mo na dva naina, bilo na agresivan nain putem teritorijalnih osvajanja ili miroljubivo pomou trgovine. U tom smislu, koristio je iskustvo Japana kao primer: u hiljadu devetsto tridesetim, Japan je pokuao osvajanjem teritorija i pretrpeo katastrofu u Drugom svetskom ratu. Od tada, meutim, Japan je koristio trgovinu i investicije da postane druga najvea ekonomija sveta i znaajna sila u istonoj Aziji.

1910: NEVIDLJIVI VAMPIR RATA "AKO NIJE POSTOJAO DRUGI RAZLOG DA SE UINI KRAJ RATU, FINANSIJSKO UNITENJE KOJE ON PODRAZUMEVA MORAE PRE ILI KASNIJE DA DOVEDE CIVILIZOVANE DRAVE SVETA U SITUACIJU DA RAZMISLE O NJEGOVOM SMISLU. KAO TO JE PREDSEDNIK LELAND STENFORD UNIVERZITETA DEJVID STAR DORDAN REKAO NA TAFTS KOLEDU, "RAT U BUDUNOSTI JE NEMOGU JER GA DRAVE SEBI NE MOGU PRIUTITI." U EVROPI, KAE ON, RATNI DUG IZNOSI 26 MILIJARDI DOLARA, "SVI DUGUJU NEVIDLJIVOM VAMPIRU, KOJEM DRAVE NIKADA NEE PLATITI A KOJI OPOREZUJE OSIROMAENE NARODE SA 95 MILIONA DOLARA GODINJE." TERET MILITARIZMA U VREME MIRA ISCRPLJUJE SNAGU VODEIH DRAVA, IONAKO PREOPTEREENIH DUGOVIMA. SIGURNI REZULTAT VELIKOG RATA BIO BI SVEOPTE BANKROTSTVO. " THE NEW YORK WORLD6 Japan je uspeo bez velike vojne sile. Iz tih razloga Rouzkrens i savremeni liberali tvrde da postoje promene koje su se desile u prirodi meunarodne politike. Neki novi liberali gledaju ak i dalje u budunost i veruju da e dramatini porast ekoloke meuzavisnosti do te mere uiniti maglovitom razliku izmeu unutranje i meunarodne politike da e oveanstvo evoluirati prema svetu u kojem nee postojati dravne granice. Primera radi, svi e biti pogoeni bez obzira na granice ukoliko smanjivanje ozonskog omotaa u gornjim slojevima atmosfere prouzrokuje rak koe. Ako akumulacija ugljen dioksida podie temperaturu vazduha i ubrzava otapanje lednika, porast nivoa mora uticae na sve priobalne drave. Neki problemi kao to su AIDS i droga prelaze granice sa takvom lakoom da nas to moe odvesti u jedan drukiji svet. Profesor Riard Folk sa Prinston Univerziteta, smatra da e ovi transnacionalni problemi i vrednosti proizvesti nove lojalnosti zasnovane na neteritorijalnom naelu, to e izmeniti sistem drava koji je bio dominantan u poslenjih 400 godina. Transnacionalne sile ponitavaju Vestfalski mir a oveanstvo evoluira ka novoj formi meunarodne politike.6

"From Our Dec. 13 pages, 75 Years Ago", International Herald Tribune, December 13, 1985

Hiljadu devetsto devedesete, realisti su odgovarali, "recite to Sadamu Huseinu"! Irak je kada je izvrio invaziju na svog malog suseda, Kuvajt, pokazao da su sila i rat uvek prisutne opasnosti Liberali su im uzvratili kako je politika na Srednjem Istoku izuzetak. Tokom vremena, kau, svet prevazilazi anarhiju sistema suverenih drava. Ova razliita gledita na prirodu meunarodne politike, kao i na to kako se menja, nee skoro biti pomirena. Realisti naglaavaju kontinuitet; liberali u prvi plan istiu promenu. Oba pristupa smatraju sebe realnijim od onog drugog. Liberali vide realiste kao cinike ija fascinacija prolou ih zaslepljuje da vide promenu. Realisti, zauzvrat, zovu liberale utopistikim sanjarima i nazivaju njihovo miljene kao globaliziranje (globaloney). Ko je u pravu? Oba su u pravu; i oba gree. Dati jasan i odsean odgovor na ovo pitanje bi bilo lepo, ali bi takav odgovor bio manje taan i manje interesantan. Meavina kontinuiteta i promene koja odlikuje svet na ulasku u dvadeset prvi vek ini jedno lako, sintetiko, objanjenje nemoguim. Zato to ukljuuje promenljivo ljudsko ponaanje, meunarodna politika nikada nee biti kao fizika: ona nema snanu deterministiku teoriju. tavie, realizam i liberalizam nisu jedini pristupi njenom prouavanju. Tokom veeg dela prolog veka marksizam je, sa njegovim predvianjem klasnih sukoba i ratova prouzrokovanih problemima izmeu kapitalistikih drava, bio kredibilna alternativa za veliki broj ljudi. ak i pre kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine, meutim, neuspeh marksistike teorije da objasni mir izmeu velikih kapitalistikih drava, kao i ratne sukobe izmeu pojedinih komunistikih zemalja, bacio ih je u zaostajanje u ovom teorijskom nadmetanju. U hiljadu devetsto ezdesetim i hiljadu devetsto sedamdesetim, teorija zavisnosti (dependency theory) je bila popularna. Ona je predviala da e bogate zemlje koje se nalaze "u centru" globalnog trita kontrolisati i zadravati u stanju siromatva nerazvijene zemlje "na periferiji" sistema. Premda je teorija zavisnosti pomogla da se osvetle neki strukturalni uzroci ekonomske nejednakosti, izgubila je uverljivost onda kada nije mogla da objasni zato su 1980-ih i 1990-ih periferne zemlje u Istonoj Aziji kao to su Juna Koreja, Singapur i Malezija, doivele bri rast nego "sredinje" zemlje kao to su Sjedinjene Drave i Evropa. Ovaj gubitak kredibiliteta dodatno je bio ojaan kada je Fernando Enrike Kardoso, akademski lider meu teoretiarima zavisnosti 1970-ih, napravio zaokret ka liberalnoj politici uveanja zavisnosti na globalnom tritu, poto je bio postao izabrani predsednik Brazila 1990-ih. 1980-ih, analitiari sa obe strane realistiko - liberalne linije podele pokuali su da uvedu teorije sa razraenijom dedukcijom, sline onima iz mikroekonomije. "Neorealisti" kao to je Kenet Volc i "neoliberali" kao to je Robert Kiohejn, razvili su strukturalne modele drava kao racionalnih aktera koje su u svom delovanju ograniene meunarodnim sistemom. Neorealisti i neoliberali uveavaju jednostavnost i eleganciju teorija, ali oni to rade na utrb bogate sloenosti klasinih realistikih i liberalnih teorija. "Do kraja 1980-ih, teorijski okvir meunarodnih odnosa bio je suen i sveden na realtivno usko neslaganje unutar jednog dravocentrinog racionalistikog modela meunarodnih odnosa."77

Miles Kahler, "Inventing International Relations: International Relations Theory after 1945," in Michael W. Doyle and G. John Ikenberry, Eds., New Thinking in International Relations Theory, Westview Press Boulder, CO, 1977, p- 38.

U skorije vreme, jedna posebna grupa teoretiara nazvana konstruktivistima, ustvrdila je da realizam i liberalizam nisu uspeli da objasne na odgovarajui nain dugorone promene u svetskoj politici. Konstruktivisti naglaavaju vanost ideja i kulture u oblikovanju kako stvarnosti tako i govora meunarodne politike. Oni istiu subjektivnost interesa u krajnjoj instanci i njihovu povezanost sa promenjenim identitetima. Postoji mnogo vrsta konstruktivista, ali su svi oni saglasni da su dve velike teorije (realizam i liberalizam prim. prev.) daleko od toga da daju istinitu sliku sveta, kao i da nama nije potrebno samo objanjenje kako stvari izgledaju, nego objanjenja o tome kako je svet postao takav kakav jeste. Konstruktivisti se usredsreuju na vana pitanja poput identiteta, normi, kulture, nacionalnog interesa i meunarodnog upravljanja (governance).8 Oni istiu da su dravnici i drugi ljudi motivisani ne samo materijalnim interesima, nego takoe i njihovim oseanjem identiteta, moralnosti i onoga to bi se moglo oznaiti drutvom ili kulturom. Ipak, i takve norme se menjaju vremenom. Neorealisti i neoliberali uzimaju kao dato kako su se ciljevi kojima su drave teile promenili tokom vremena. Konstruktivisti pozajmljujui iz razliitih polja i naunih disciplina, ispituju procese putem kojih lideri, narodi i kulture menjaju svoje preferencije, oblikuju vlastite identitete i ue novo ponaanje. Na primer, i ropstvo u devetnaestom veku i rasni aparthejd u Junoj Africi bili su nekad prihvaeni od strane veine drava, ali su im se kasnije svet iroko suprotstavljao. Konstruktivisti se pitaju zato se to promenilo? Kakvu ulogu su igrale ideje? Hoe li praksa rata krenuti istim putem jednog dana? ta sa konceptom suverenih nacionalnih drava? Svet je pun politikih entiteta kao to su plemena, nacije, i nevladine organizacije. Samo je u poslednjih nekoliko vekova suverena dava postala dominantan koncept. Konstruktivisti istiu da su koncepti poput nacije i suvereniteta, koji daju znaenje naim ivotima kao i naim teorijama, socijalno konstruisani, i ne postoje izvan nas, kao neka stalna realnost. Feministkinje koje pripadaju grupi konstruktivista dodaju da su jezik i predstave rata, kao sredinji instrumenti svetske politike, pod velikim uticajem roda. Konstruktivizam je pre pristup nego teorija, ali on obezbeuje istovremeno korisnu kritiku i vaan dodatak glavnim teoorijama realizma i liberalizma. Premda ponekad labavo formulisani i sa nedostatkom moi predvianja, konstruktivistiki pristupi nas podseaju na ono to dve glavne teorije esto proputaju. Kao to emo videti u narednom poglavlju, vano je uzeti u obzir i ono to se deava izvan instrumentalne racionalnosti ostvarivanja sadanjih ciljeva i pitati kako menjanje identiteta i interesa moe ponekad da vodi suptilnim pomeranjima u dravnim politikama, a ponekad prema dubinskim promenama u meunarodnm poslovima. Konstruktivisti nam pomau da razumemo kako se formiraju preferencije, kao i kako se stvara znanje koje prethodi ispoljavanju instrumentalne racionalnosti. U tom smislu, njihov pristup je pre komplementaran, nego to je u suprotnosti sa dvema glavnim teorijama. Ilustrovaemo pitanja razumevanja dugoronih promena u sledeem poglavlju i vratiemo se tome u poslednjem poglavlju knjige. Dok sam radio u Vaingtonu i pomagao u formulisanju amerike spoljne politike kao pomonik sekretara u Stejt Dipartmentu i Pentagonu, nalazio sam sebe kako pozajmljujem elemente iz sva tri tipa miljenja: realizma, liberalizma i konstruktivizma.8

Emanuel Adler: "Constructivism in International Relations: Sources, Contributions, Debates and Future Directions", in Walter Carlsnaes, Thomas Risse and Beth Simons, eds., Handbook of International Relations, Sage Publications, Thousand Oaks, CA, 2003

Otkrivao sam da su svi oni od pomoi, iako na razliite naine i u razliitim okolnostima. Ponekad se ljudi i ene koji se bave praktinim poslovima pitaju, zato treba da se dosaujemo sa teorijama. Odgovor je da su teorije mape koje nam pomau da se snalazimo na nepoznatom terenu. Izgubljeni smo bez njih. ak i kada mislimo da koristimo zdrav razum, postoji obino implicitna teorija koja vodi nae akcije. Jednostavno ne znamo ili smo zaboravili ta je to. to smo svesniji teorija koje nas vode, sposobniji smo da razumemo njihove vrline i slabosti i kada da ih najbolje primenimo. Britanski ekonomista Don Majnard Kejnz je jednom rekao da, ljudi iz prakse koji sebe vide kao da su iznad teorija, obino sluaju rei nekog mrtvog piskarala iz prolosti ije su ime davno zaboravili. 9 Gradivni blokovi Subjekti, ciljevi i sredstva su tri osnovna koncepta za teorijsko promiljanje meunarodne politike, ali svaki od njih je promenjljiv. U tradicionalnom realistikom vienju meunarodne politike, jedini znaajni subjekti su drave, a samo velike drave su zaista vane. Ovo se, meutim, menja. Broj drava je izuzetno porastao u poslednjih pola veka: 1945. godine bilo je oko 50 drava u svetu; do poetka dvadeset prvog veka bilo je etiri puta vie sa mnogo onih koje jo dolaze. Mnogo vanije od porasta broja drava je uspon nedravnih aktera. Na primer, velike multinacionalne korporacije prekorauju dravne granice i ponekad upravljaju sa vie ekonomskih bogatstava nego nacionalne drave. Najmanje 12 multunacionalnih korporacija ima godinju prodaju koja je vea nego bruto nacionalni proizvod (GDP) vie od polovine zemalja sveta.10 Godinji obrt kompanija kao to su el, IBM, ili Deneral Motors su vei nego bruto nacionalni proizvod (GDP) drava kao to su Maarska, Ekvador ili Senegal. Iako ove multinacionalne korporacije nemaju neke vrste moi kao to je vojna sila, one su veoma relevantne za ekonomske ciljeve drave. U ekonomskom smislu, IBM je mnogo vaniji za Belgiju nego to je to Burundi, njena biva kolonija. Slika Srednjeg Istoka bez zaraenih drava i spoljnih sila bila bi veoma besmislena, ali bi takoe bila potpuno neadekvatna stvarnosti ako ne bi ukljuila najraznovrsnije nedrave aktere. Multinacionalne naftne kompanije kao to su el, Briti Pitrolium, Ekson-Mobil su jedna vrsta nedravnih aktera, ali ima i drugih. Postoje velike meuvladine organizacije kao to su Ujedinjene Nacije, i manje poput Arapske lige i Organizacije Zemalja izvoznica nafte (OPEC). Postoje i nevladine organizacije (NGO), koje ukljuuju Crveni krst i Amnesty International. Tu je takoe grupa raznorodnih transnacionalnih etnikih grupa, kao to su Kurdi koji ive u Turskoj, Siriji, Iranu i Iraku, ili Jermeni koji su rasuti du Srednjeg Istoka i Kavkaza. Teroristike grupe, narko karteli i mafijake organizacije prelaze nacionalne granice i esto dele svoje resurse izmeu nekoliko drava. Meunarodni verski pokreti, posebno politiki islam na Srednjem istoku i u Severnoj Africi daju jo jednu dimenziju rasponu moguih nedravnih aktera. Nije pitanje o tome da li su drave ili nedravne grupe vanije - uobiajeno je da su to drave - nego kako ova nova sloena koalicija utie na politiku u regionu na nain9

John Maynard Keynes, The General Theory of Employment, Interest and Money, Macmillan, London, 1936, p. 383. 10 Sales and GNP su razliite mere, ali to je neto to preuveliava ulogu korporacija. U svakom sluaju poreenje je interesantno.

koji tradicionalno realistiko vienje ne uspeva da razotkrije. Drave su najvei subjekti u savremenoj meunarodnoj politici, ali scena ne pripada samo njima. Drugo, ta u vezi sa ciljevima? Tradicionalno preovlaujui cilj drava u jednom anarhinom sistemu je vojna bezbednost. Danas zemlje oigledno brinu o vlastitoj vojnoj bezbednosti, ali one takoe isto toliko, ako ne i vie, vode rauna o njihovom ekonomskom bogatstvu, o drutvenim problemima kao to su trgovina drogom ili irenje SIDE ili o ekolokim kretanjima. tavie, kako se menjaju pretnje tako se menja i odreenje bezbednosti; vojna bezbednost nije jedini cilj koji drave nastoje da ostvare. Gledajui odnos izmeu Sjedinjenih Drava i Kanade, gde su izgledi za rat gotovo nikakvi, jedan kanadski diplomata je rekao kako se ne plai da e Sjedinjene Drave sa svojim trupama umarirati u Kanadu i zauzeti Toronto kao to su to uradile 1813. godine, nego da Toronto ne bude stavljen van programa nekog kompjutera u Teksasu, kao nerelevantan - to je sasvim drugaija dilema od onih tradicionalnih koje su stajale pred dravama u jednom anarhinom sistemu. Ekonomska mo nije zamenila vojnu bezbednost (to je Kuvajt otkrio kada je Irak izvrio invaziju na njega u avgustu 1990. godine), ali je dnevni red meunarodne politike postao sloeniji budui da drave sada nastoje da ostvare znatno iri raspon ciljeva. Tree, sredstva meunarodne politike se menjaju. Tradicionalno gledite je da vojna sila ima sutinski znaaj. Opisujui svet pre 1914. godine, britanski istoriar A. D. P. Tejlor, definisao je velike silu kao onu dravu koja je u stanju da prevlada u ratu. Drave oigledno koriste vojnu silu i danas, ali je u proteklih pola veka bilo promena u njenoj ulozi. Mnoge drave, posebno one velike, smatraju da je mnogo skuplje da koriste vojnu silu u ostvarenju vlastitih ciljeva, nego to je to bio sluaj ranije. Kao to je istakao profesor Stenli Hofman sa Harvardskog univerziteta, veza izmeu vojne snage i pozitivnog uinka se razlabavila. ta su razlozi za to? Jedan od razloga jeste da je poslednje sredstvo vojne sile, nukelarno oruje, postalo uzaludno jaanje miia. Premda smo prebacili brojku od 50. 000 komada, nuklearno oruje nije bilo upotrebljeno u ratu od 1945. godine. Nesrazmera izmeu ogromnog razaranja koje nuklearno oruje moe da prouzrokuje i bilo kojih razumnih politikih ciljeva, uinila je razumljivo nevoljnim politike voe da ih upotrebe. Tako je poslednji oblik vojne sile, iz svih ovih praktinih razloga, postao previe skup da bi ga nacionalne voe koristile u ratu. BRUTO DOMAI PROIZVOD (GDP) NEKIH ZEMALJA U AMERIKIM DOLARIMA (PROCENA ZA 2002. GODINU)11 Sjedinjene Amerike Drave Kina Japan Indija11

10. 4 triliona 5. 7 triliona 3. 55 triliona 2. 66 triliona

Videti, CIA Worldfactbook 2003; Ipak treba naglasiti da je profesor Naj prilikom izrade ove tabele koristio tzv. rangiranje GDP- a drava, prema Purchasing Power Parity (PPP), to jest prema onome ta se za odreenu svotu novca moe kupiti u nekoj zemlji. To znai da nije isto zaraditi dolar u Indiji ili u SAD, jer se za jedan dolar u Indiji moe kupiti vie istih stvari, to jest tamo je jeftinije. Kad se zemlje ne bi rangirale na osnovu kupovne moi, nego samo prema GDP-u koji imaju, ova tabela bi izgledala unekolio drugaije, to jest Japan i Nemaka bi sigurno bili rangirani iznad Kine. (Prim. Prev.)

Nemaka Rusija Brazil Indonezija Argentina Vijetnam Sirija Gvatemala Albanija Jamajka Eritreja

2. 18 triliona 1. 35 triliona 1. 34 triliona 663 milijarde 391 milijarda 183 milijarde 59. 4 milijardi 48 milijardi 14 milijardi 10 milijardi 3. 3. milijarde

ak je i konvencionalno oruje postalo mnogo skuplje, u sluajevima kada se koristi u svrhu vladanja stanovnitvom sa izraenim nacionalnim oseanjima. U devetnaestom veku, evropske zemlje su osvojile druge delove sveta sa aicom vojnika naoruanih modernim naoruanjem, a onda upravljali njihovim kolonijalnim posedima sa malobrojnim garnizonima. U doba velike pokretljivosti stanovnitva, meutim, teko je vladati jednom okupiranom zemljom iji stanovnici snano oseaju nacionalni identitet. Amerikanci su ovo shvatili u Vijetnamu 1960-ih i 1970-ih, Sovjeti u Avganistanu 1980ih. Vijetnam i Avganistan nisu bili postali moniji od nuklearnih supersila, ali je pokuaj da se vlada stanovnitvom koje je imalo jaku nacionalnu svest bilo previe skupo, i za SAD i za Sovjetski Savez. Trea promena u ulozi vojne sile odnosi se na unutranja ogranienja. Tokom vremena dolo je do rasta etike antimilitarizma, osobito u demokratskim zemljama. Takva gledita ne spreavaju upotrebe sile, ali je ine politiki veoma rizinim izborom za voe, posebno kada je njena upotreba irokog obima ili produenog trajanja. Ponekad se kae kako drave sa demokratskim ureenjem nee prihvatiti eventualne rtve u moguim vojnim akcijama, ali to je veliko pojednostavljivanje. Sjedinjene Drave su, na primer, oekivale nekih 10 000 rtava kada su planirale da uu u Zalivski rat 1990. godine, ali su bile nevoljne da prihvate rtve u Somaliji ili na Kosovu i Metohiji gde su nacionalni interesi bili mnogo manji. Sila nije zastarela, a teroristiki nedravni akteri su manje od drava ogranieni moralnim obzirima, ali upotreba sile je postala mnogo skuplja i veini drava je sada tee da je koriste nego u prolosti. OBIM PRODAJE NEKIH MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U AMERIKIM DOLARIMA12 Wolmart supermarketi (SAD13) Deneral Motors (SAD) Dajmler -Krajsler (Nemaka, SAD) Tojota Motor Corp. (Japan) Micubii (Japan) Rojal Da el (Velika Britanija, Holandija)12 13

219. 8 milijardi 177. 2 milijarde 136. 9 milijardi 120. 8 milijardi 105. 8 milijardi 135. 3 milijardi

Videti: The Fortune Global 500 in: Hoovers Handbook of World Business, 2001 U zagradi je napisan naziv zemlje u kojoj ta multinacionalna kompanija ima sedite. (prim. prev.)

IBM (SAD) 85. 7 milijardi Siemens AG (Nemaka) 77. 3. milijardi Phillip Morris (SAD) 72. 9 milijardi Sony (Japan) 60. 6 milijardi Nestle Ltd. (vajcarska) 50. 2 milijarde Unilever (Velika Britanija, Holandija) 46. 1 milardi Total Elf Fina (Francuska) 94. 3 milijarde PepsiCo (SAD) 26. 9 milijardi Konano, brojni problemi koji postoje jednostavno ne mogu biti reeni nasilnim putem. Uzmimo na primer, ekonomske odnose izmeu Sjedinjenih Drava i Japana. 1853. godine Komodor Peri uplovio je u jednu japansku luku i zapretio bombardovanjem ukoliko Japan ne otvori svoje luke za trgovinu. Ovo ne bi bio koristan ili politiki prihvatljiv nain da se ree trenutni trgovinski sporovi izmeu Sjedinjenih Drava i Japana. Iz tih razloga moe se zakljuiti da iako sila ostaje presudno sredstvo u meunarodnoj politici, ona nije i jedini instrument. Korienje ekonomske meuzavisnosti, sredstava komunikacije, meunarodnih institucija i transnacionalnih subjekata ponekad igra veu ulogu nego sila. Vojna sila nije zastarela kao sredstvo - o emu svedoi rat u Avganistanu gde je talibanska vlada pruala utoite teroristikoj mrei koja je izvela napade na SAD septembra 2001. godine, ili upotreba vojne sile od strane Amerikanaca i Britanaca u svrgavanju reima Sadama Huseina 2003. godine. Sama vojna sila, meutim, nije dovoljna da zatiti od terorizma. Premda vojna sila ostaje sredstvo koje se koristi u krajnjem sluaju, promene u ceni njene upotrebe i njenoj delotvornosti ine dananju meunarodnu politiku mnogo sloenijom. Osnovna igra bezbednosti se nastavlja. Neki politikolozi smatraju da je ravnotea snaga obino odreena od strane vodee, hegemone drave - kao to su bile panija u esnaestom veku, Francuska pod Lujem XIV, Britanija u veem delu devetnaestog i Sjedinjene Drave u veem delu dvadesetog veka. Na kraju e vodea zemlja biti izazvana, a takva vrsta izazova e dovesti do sukoba irokog obima koje zovemo hegemonistikim ili svetskim ratovima. Posle svetskih ratova, neki novi ugovor uspostavlja okvir novog poretka: Ugovor iz Utrehta 1713. godine, Beki kongres 1815. godine, sistem Ujedinjenih Nacija posle 1945. Ukoliko se nita temeljno nije promenilo u meunarodnoj politici od vremena borbe za prevlast izmeu Sparte i Atine, postavlja se onda pitanje hoe li biti novih izazova koji vode nekom drugom svetskom ratu, ili je krug ratova za hegemoniju zatvoren? Da li je nuklearna tehbologija uinila rat bude previe razoran? Da li ga je ekonomska meuzavisnost uinila isuvie skupim? Hoe li nedravni subjekti kao to su teroristike organizacije primorati vlade drava na saradnju? Da li je pojava globalnog drutva uinila rat drutveno i moralno neprihvatljivim? Treba tako da se nadamo, zato to bi sledei rat za hegemoniju mogao da bude poslednji rat na Zemlji. Ali prvo, vano je razumeti sluaj kontinuiteta. USPON KINE JO OD VREMENA TUKIDIDOVOG OBJANJENJA PELOPONESKOG RATA, ISTORIARI SU ZNALI DA JE USPON NEKE NOVE SILE PRAEN NESIGURNOU I STRAHOM. ESTO, IAKO NE UVEK, IZ TOGA SU SLEDILI NASILNI SUKOBI. USPON EKONOMSKE I VOJNE MOI KINE, ZEMLJE SA

NAJBROJNIJIM STANOVNITVOM NA PLANETI, BIE SREDINJE PITANJE ZA AZIJU I AMERIKU SPOLJNU POLITIKU NA POETKU NOVOG VEKA. OBJANJAVAJUI ZATO JE DEMOKRATSKA ATINA ODLUILA DA PREKRI SpORAZUM A TO JE VODILO U RAT, TUKIDID ISTIE UTICAJ OEKIVANJA NEIZBENOSTI SUKOBA. OPTE UVERENJE JE BILO DA BEZ OBZIRA TA SE DESILO, RAT SA SPARTOM E OBAVEZNO DOI, PIE ON. VEROVANJE U NEIZBENOST SUKOBA SA KINOM MOE IMATI SLINE POSLEDICE. Clinton in China, The Economist, June 27, 1998 PELOPONESKI RAT Tukidid je otac realizma, teorije koju veina ljudi koristi kada razmilja o meunarodnoj politici ak i kada ne znaju da koriste teoriju. Teorije su nezamenljiva orua koja koristimo da organizujemo injenice. Mnogi dananji dravnici i kolumnisti koriste realistike teorije ak iako nisu ni uli za Tukidida. Tukidid, pripadnik atinske elite koji je iveo u vreme zlatnog doba Atine, i sam je uestvovao u nekim od dogaaja koji su opisani u njegovoj Istoriji peloponeskog rata. Robert Gilpin, teoretiar realizma, tvrdi da poteno govorei, neko mora da istrai da li ili ne studenti meunarodnih odnosa koji ive u XX veku, znaju bilo ta to Tukidid i njegovi zemljaci iz vremena petog veka pre Hristovog roenja, nisu znali o ponaanju drava. Dajui sam odgovor na ovo pitanje, on kae da: u poslednjoj instanci meunarodna politika jo uvek moe da bude okarakterisana na nain kako je to bio uinio Tukidid..14 O Gilpinovom predlogu se moe raspravljati, ali da bismo raspravljali moramo znati Tukididove argumente. A kakav bolji uvod u realistiku teoriju postoji, od jedne od najveih pria u istoriji? Ipak, kao i veina velikih pria, ona ima svoja ogranienja. Jedna od pouka koju smo nauili iz Peloponeskog rata jeste kako izbei suvie pojednostavljeno itanje istorije. Kratka verzija dugake prie U ranom petom veku, Atina i Sparta su bile saveznice koje su saraivale kako bi porazile Persijsku imperiju (480. godina p. n. e.). Sparta je bila konzervativna kopnena sila, okrenuta sebi posle pobede nad Persijom; Atina je, pak, bila trgovaka drava orijentisana ka moru, okrenuta prema spoljanjem svetu. Sredinom veka, Atina je imala iza sebe 50 godina uspona koji su doveli do razvoja Atinske imperije. Atina je stvorila Delski savez, savez drava oko Egejskog mora, u cilju uzajamne zatite od Persijanaca. Sparta je, nasuprot tome, organizovala svoje susede na Peolopenskom poluostrvu u jedan defanzivni savez. Drave koje su se svojom voljom pridruile Atini u cilju zatite od Persijanaca, uskoro su morali da plaaju poreze Atinjanima. Zbog rastue moi Atine i otpora nekih ovoj imperiji u usponu izbio je 461. godine p. n. e. rat, dvadeset godina poto su Grci porazili Persijance. Do 445. godine p.n.e. zavren je Prvi Peloponeski rat i

14

Robert Gilpin, War and Change in World Politics, Cambridge University Press, Cambridge, 1981, pp. 227-228.

bio je praen ugovorom koji je obeao tridesetogodinji mir. Tako je Grka uivala razdoblje stabilnog mira pre drugog, ili velikog, Peloponeskog rata. 434. godine p.n.e. izbio je graanski rat u malom, perifernom grkom gradu dravi Epidamnu. Poput oblutaka kojim zapoinje stvaranje velikih gromada, ovaj dogaaj je bio okida za seriju reakcija koje su na kraju dovele do Peloponeskog rata. Veliki sukobi su esto bili zapoinjani relativno beznaajnim krizama u zabaenim mestima, kao to emo videti kada budemo diskutovali o Prvom svetskom ratu. U Epidamnu, pristalice demokratije borili su se protiv oligarha zbog naina na koji treba upravljati dravom. Pristalice demokratskih snaga obratili su se za pomo gradu-dravi Korkiri, koja je bila pomogla da se Epidamn osnuje, ali su odbijeni. Tada su se okrenuli drugom gradu - dravi, Korintu, i Korinani su odluili da pomognu. Ovakva reakcija razgnevila je Korkirane koji su poslali flotu da bi ponovo zauzeli Epidamn, njihovu bivu koloniju. U borbi, Korkirani su porazili korintsku flotu. Korint je bio pobesneo i objavio je rat Korkiri. Korkira, plaei se napada Korinta, obratila se Atini za pomo. I Korkira i Korint su poslali svoje predstavnike u Atinu. Poto su sasluali obe strane, Atinjani su bili u dilemi. Nisu hteli da prekinu primirje koje je bilo potrajalo deceniju, ali ako stanovnici Korinta (koji su bili bliski sa Peloponeanima) osvoje Korkiru i preuzmu kontrolu nad njenom velikom mornaricom, ravnotea snaga meu grkim dravama bi se pomerila na tetu Atine. Atinjani su oseali da ne smeju da rizikuju i dopuste padanje korkiranske flote u ruke Korinana, tako da su odluili da se malo umeaju. Preduzeli su jedan mali poduhvat kako bi zaplaili Korinane, aljui deset brodova ije su posade dobile instrukcije da se ne bore osim u sluaju da budu napadnuti. Ali strategija odvraanja nije uspela; Korint je napao i kada su Korkirani poeli da gube bitku, atinski brodovi bili su uvueni u bitku i vie nego to su im to bile poetne namere. Ukljuivaje Atine u rat razbesnelo je Korint, to je kao reakciju izazvalo zabrinutost u Atini. Atinjani su se posebno brinuli da Korint ne uzburka strasti u Potideji, koja je, iako saveznica Atine, imala istorijske veze s Korintom. Sparta je obeala da e pomoi Korintu u sluaju da Atina napadne Potideju. Kada su izbili nemiri u Potideji, Atinjani su poslali vojne snage da ih ugue. Povodom toga voena je velika rasprava u Sparti. Atinjani su apelovali na Spartu da ostane neutralna. Korinani su sa svoje strane pozivali Spartu da ue u rat, upozoravajui je na posledice ukoliko ne uspe da uravnotei rastuu mo Atine. Megara, drugi vaan grad, saglasila se sa Korintom, zato to su suprotno ugovoru, Atinjani zabranili njenu trgovinu. Sparta je bila pocepana, ali su Spartanci glasali za rat zbog toga to su se plaili da, ukoliko atinska mo ne bude bila uravnoteena, Atina e moi da kontrolie itavu Grku. Sparta je ula u rat da bi odrala ravnoteu snaga izmeu grkih gradova drava. Atina je odbacila spartanski ultimatum i rat je izbio 431. godine p. n. e. Atinjani su imali oseaj imperijalne veliine, praen ponosom i patriotizmom o ulozi njihovog grada i drutvenog sistema, kao i optimizam povodom toga ko e pobediti u ratu. Rana faza rata je dovela do pat - pozicije. Posle deset godina ratovanja bilo je proglaeno primirje (421. g. p. n. e.), ali je ono bilo krhko i rat je ponovo izbio. 413. godine p.n.e., Atinjani su preduzeli jednu veoma rizinu avanturu. Poslali su dve flote i peadiju u cilju osvajanja Sicilije, velikog ostrva na jugu Italije na kome su se nalazile mnogobrojne grke kolonije, saveznice Sparte. Ishod je bio straan poraz za Atinjane. Istovremeno, Sparta je dobila dodatan novac od Persijanaca, koji bi bili veoma sreni da vide potpuno

poraenu Atinu. Posle poraza na Siciliji, Atina je bila podeljena iznutra. Konano, 411. godine oligarsi su svrgli demokrate, i 400 oligarha je pokualo da vlada Atinom. Ovi dogaaji nisu bili njen kraj, ali Atina se nikada stvarno nije oporavila. Jedna pobeda Atine u pomorskoj bici 410. godine, bila je praena pet godina kasnije spartanskom pomorskom pobedom, i 404. godine Atina je bila prisiljena da zatrai mir. Sparta je zahtevala da Atina srui dugake zidove koji su je titili od napada kopnenih sila. Atinska mo je bila skrena. Uzroci i teorije Ovo je dramatina i upeatljiva pria. ta je bio uzrok rata? Tukidid je veoma jasan. Poto je uzeo u obzir razliita deavanja u vezi sa Epidamnom, Korkirom i tako dalje, kazao je da to nisu bili pravi uzroci. Ono to je uinilo rat neizbenim bio je rast atinske moi i strah koji je to prouzrokovalo u Sparti. Da li su Atinjani imali izbora? Jesu li su mogli da izbegnu ovu katastrofu, da su bolje predviali? Perikle, atinski voa u ranim danima rata, imao je zanimljiv odgovor za njegove sugraane: Pravo je i prikladno za vas da podrite imperijalno dostojanstvo Atine. Vaa imperija je danas kao tiranija: moe biti pogreno da je zadrite, ali je svakako opasno da dignete ruke od nje.15 Drugim reima, Perikle je saoptio Atinjanima da nemaju izbora. Moda nisu ni trebali da budu gde su sada, ali kad ve imaju imperiju, nije bilo mnogo toga to se moe uiniti bez velikih rizika. Tako je Perikle davao prednost ratu. U Atini su se, meutim, mogli uti i drugaiji glasovi, poput onih koji su izneli atinski delegati, uesnici rasprave u Sparti koji su kazali Spartancima, Razmislite takoe, na veliku ulogu koju u ratu igra ono to je nepredvidivo: razmislite o tome sada, pre nego to stvarno uete u rat. to due rat bude trajao, sve vie stvari e zavisiti od sluajnosti.16 To se pokazalo kao dobar savet; zato Atinjani nisu obratili panju na vlastiti savet? Moda zbog toga to su bili voeni emocionalnim patriotizmom ili je bes pomraio njihov razum. Postoji, meutim, zanimljivija mogunost: moda su Atinjani delovali racionalno, ali su bili uhvaeni u bezbednosnu dilemu. Bezbednosna dilema je u vezi sa sutinskom odlikom meunarodne politike: njenom anarhinom organizacijom, to jest odsustvom vrhovne vlasti. U uslovima anarhije, nezavisna akcija koju neka drava preduzme u cilju poveanja vlastite bezbednosti moe uiniti sve druge drave manje bezbednim. Ako jedna drava poveava svoju mo da bi se osigurala od neije pretnje, neka druga, videvi da ova prva postaje jaa, moe takoe nastojati da povea svoju mo kako bi se zatitila od prve. Rezultat svega ovoga je da odvojeni napori, kojima se pokuava uveanje vlastite moi i bezbednosti, ine obe strane manje bezbednim. To je ironian ishod, premda nijedna od njih dve nije delovala iracionalno. Ni jedna od njih nije delovala zbog besa ili zbog ponosa, nego iz straha prouzrokovanog opaanjem pretnje u rastuoj moi druge strane. Na kraju, jaanje odrambenih snaga je racionalan odgovor na opaenu pretnju. Drave mogu da sarauju da bi izbegle bezbednosnu dilemu; to jest, mogu da se saglase da

15

Thucydides, History of the Peloponnesian War, trans. Rex Warner, ed. M. K. Finley, London, Penguin, 1972, p. 161. 16 Ibid, pp. 82-83.

nijedna ne treba da pojaava sopstvenu odbranu i sve e krenuti bolje. Ako izgleda tako oigledno da drave treba da sarauju, zato to onda ne ine? Odgovor se moe pronai u igri nazvanoj Zatvorenikova dilema (bezbednosna dilema je jedna posebna vrsta zatvorenikove dileme). Scenario igre zatvorenikova dilema se odvija na sledei nain: zamislite situaciju u kojoj policija negde uhapsi dva oveka koji poseduju male koliine droge, to je dovoljno za kaznu od jedne godine zatvora. Policija ima dobar razlog da veruje da su ova dvojica zaista dileri droge, ali nemaju dovoljno dokaza za presudu. Kao dileri, njih dvojica bi vrlo lako mogli dobiti kaznu od 25 godina zatvora. Policija zna da bi svedoenje jednog od njih protiv onog drugog, bilo dovoljno da se taj drugi osudi na puno trajanje kazne. U tom cilju policija svakom od njih nudi slobodu, ukoliko optui onog drugog da je diler droge. Rekli su im, takoe, da ako obojica budu svedoila, dobie po 10 godina zatvora. To bi znailo da nee preprodavati drogu u narednih deset godina; na drugi nain u zatvoru su samo godinu dana i budui da e uskoro biti na slobodi ponovo e prodavati drogu. Osumnjieni su smeteni u odvojene elije i nije im dozvoljeno da meusobno komuniciraju. Oba zatvorenika imaju istu dilemu: mogu da svedoe protiv onog drugog, poslavi ga pritom na dvadesetpetogodinju robiju, pri tome oslobodivi sebe potpuno, ili da se uti i provede jedna godina u zatvoru. Ali ako obojica progovore, onda e i jedan i drugi dobiti po deset godina zatvora. Svaki od njih razmilja: bolje e biti za mene ako progovorim. Ako on bude drao jezik za zubima i ako je ne budem progovorio, proveu u zatvoru godinu dana. Ali ta ako onaj drugi momak progovori? Ako ja progovorim takoe, dobiu deset godina, ali ako budem drao jezik za zubima, proveu sledeih 25 godina u zatvoru, a on e biti slobodan; biu pravi gubitnik. Sa druge strane, ako mu pomognem i ne progovorim, kako mogu biti siguran da me on nee izdati? Ovo je osnovna struktura dileme jedne racionalne akcije. Najbolji ishod kojem se pojedinac i uesnik u jednoj ovakvoj akciji moe nadati, jeste da prevari onog drugog i da bude slobodan. Drugi najbolji ishod dobija se kada obojica ute, to jest ne svedoe jedan protiv drugog, i zauzvrat dobiju kaznu od po godinu dana zatvora. Najgori ishod za obojicu je da obojica propevaju, i da provedu po deset godina u zatvoru. Pojedinano posmatrano najgore reenje jeste da se dri jezik za zubima, a da drugi progovori to bi za ovog prvog znailo 25 godina zatvora. Ako svako od njih uradi ono to je za njega najbolje, onda e njih dvojica zajedno doiveti najgori mogui ishod. Biranje najboljeg ishoda, slobode, izraz je opredeljenja zasnovanog na razumu, ali ako obojica bez saradnje sa onim drugim izaberu svoj vlastiti najbolji izbor, zajedno e imati najgori mogui rezultat. U odsustvu komunikacije saradnju je veoma teko ostvariti. Kada bi njih dvojica mogli da razgovaraju jedan s drugim, lake bi se dogovorili da ute, i samim tim proveli bi samo po godinu dana u zatvoru. Ali ak i u sitiacijama u kojima je mogua komunikacija izmeu aktera, postoji jo jedan veliki problem koji oteava saradnju, a to su poverenje i kredibilitet. Nastavljujui sa metaforom zatvorenike dileme, svaki od osumnjienih moe sebi rei: Obojica smo dileri droge. Video sam nain na koji onaj drugi radi. Kako mogu da znam da on nee poto se mi dogovorimo, kazati: Sjajno, ubedio sam ga da dri jezik za zubima. E, sad imam najbolji mogui ishod za mene, bez opasnosti da ispadnem gubitnik. Slino, u meunarodnoj politici odsustvo komunikacije i poverenja ohrabruje drave da se same staraju o vlastitoj bezbednosti, uprkos tome to to moe dovesti sve

drave zajedno do zajednike nebezbednosti. Drugim reima, jedna drava moe rei drugoj, Nemoj se naoruavati, pa se neu ni ja naoruavati, i svi emo iveti sreno. Druga drava se, meutim, moe pitati da li moe verovati prvoj dravi. Poloaj Atine godine 432 godine p.n.e., izgleda veoma slino tzv. Zatvorenikoj dilemi. Sredinom veka, Atinjani i Spartanci su se dogovorili o tome da bi za obe strane bilo najbolje da imaju primirje. ak i posle dogaaja u Epidamnu i sukoba izmeu Korkire i Korinta, Atinjani nisu bili voljni da prekre primirje. Korkirani su konano ubedili Atinjane sledeim argumentima: postoje tri znaajne pomorske sile u Heladi: Atina, Korkira i Korint. Ako Korint zadobije kontrolu nad Korkirom, a vi dozvolite da naa mornarica bude ujedinjena sa njihovom, moraete da se borite protiv kombinovane flote Korkire i Peloponeana. Ali ako nas primite u savez, onda ete u rat ui i sa vaim i sa naim brodovima.17 Da li su Atinjani trebali da sarauju sa Peloponeanima, uvajui na taj nain sporazum i tako drali Korkiru pod kontrolom? Da su to uradili, ta bi se desilo u sluaju da su Peloponeani bili varali i zarobili korkiransku flotu? Onda bi pomorska ravnotea bila dva prema jedan na tetu Atine. Da li je Atina trebala da veruje Peloponeanima i odri svoja obeanja? Atinjani su se odluili na raskid sporazuma, to je bilo ravno kao da je jedan zatvorenik izdao drugog zatvorenika. Tukidid objanjava zato: Opte uverenje je bilo da bez obzira ta god se desilo, rat sa Peloponezom je neminovnost. 18 Ako je bilo tako, Atina nije mogla da rizikuje i dopusti da jaka korkiranska flota padne u ruke Korinta. Neizbenost i senka budunosti Ironino, verovanje da je rat bio neizbean odigralo je veliku ulogu u njegovom izbijanju. Atinjani su smatrali da ukoliko je neminovno da e doi do rata, bolje je imati pomorsku superiornost u odnosu 2:1, nego obrnuto. Uverenje da je rat neposredno pretio i da se nije mogao izbei, bilo je presudno za donoenje odluke. Zato je trebalo da bude tako? Pogledajmo ponovo u Zatvoreniku dilemu. Na prvi pogled, najbolje je za svakog zatvorenika da vara i da pusti da onaj drugi bude gubitnik, ali poto svako od njih zna kakva je sitiacija, oni takoe znaju i da kad bi mogli da veruju jedan drugom, obojica bi trebali da izaberu drugo najbolje reenje i sarauju tako to bi utali. Teko je razvijati saradnju kada igrate igru samo jedanput. Igrajui odreenu igru s vremena na vreme, ljudi mogu nauiti da sarauju, ali ako je u pitanju igra koja se igra samo jedanput, u tom sluaju onaj koji se slui varanjem moe biti ak i nagraen, a onaj koji veruje nekom moe postati gubitnik. Politikolog Robert Ekselrod je na raunaru igrao ovu igru, koristei razliite strategije. Zakljuio je da posle mnogo igara, u proseku posmatrano, najbolji rezultat smo dobijali kada smo koristili strategiju koju on zove milo za drago, tj., ja u uraditi vama ono to vi uradite meni. Ako na prvi potez varate, i ja treba da varam. Ako opet varate, i ja treba opet da varam. Ukoliko saraujete, i ja treba da saraujem. Ako opet saraujete, saraivau ponovo. Na kraju, igrai zakljuuju da je ukupna korist iz igre vea, ukoliko se naue da sarauju. Dodue, Ekselrod upozorava da je milo za drago dobra strategija, samo u sluaju kada postoji ansa da se igra odvija u

17 18

Ibid, p. 57 Ibid, p. 62

dugom razdoblju, tj., kada postoji duga senka budunosti. Kada znate da ete saraivati sa istim ljudima dugo vremena, moete nauiti da saraujete. To je razlog zato verovanje da je rat neizbean, ima tako korozivno dejstvo u meunarodnoj politici. Kada verujete da je rat neizbean, veoma ste blizu krajnjem potezu. A kada se nalazite u jednoj takvoj situaciji (u kojoj moe biti doveden u pitanje va opstanak- drugim reima, pitanje je da li ete ponovo imati priliku da igrate jednu ovakvu igru), onda zaista imate razloga da se zamislite da li jo moete verovati vaem protivniku. Ako sumnjate da e vas protivnik varati, onda je bolje da se oslonite na sebe i prihvatite pre rizik da budete poraeni, nego rizik saradnje. Ovo je ono to su Atinjani uradili. Suoeni sa uverenjem da e doi do rata, odluili su da ne mogu da veruju ni Korinanima, niti Spartancima. Bilo je bolje imati korkiransku mornaricu na svojoj strani, nego protiv sebe, kad je ionako uinjen poslednji korak u igri i poto je rat neizbean. Da li je Peloponeski rat bio zaista neizbean? Tukidid je imao pesimistiko vienje ljudske prirode; on je tvrdio, moj rad nije pisanije zamiljeno da izae u susret ukusu publike, nego je uraeno da traje zauvek.19 Njegova istorija pokazuje ljudsku prirodu zarobljenu okolnostima Zatvorenike dileme tada, i u svim vremenima. Tukidid je, kao svi istoriari, morao da prenaglaava odreene stvari, a ne neke druge. Tukidid je zakljuio da je uzrok rata bio rast moi Atine i strah koji je to prouzrokovalo u Sparti. Klasicista sa Jela, Donald Kejgan, meutim, smatra da upravo pre 431. godine p. n. e. kada je izbio rat, atinska mo nije rasla - ak je u nekom smislu dolo do njene stabilizacije. tavie, kae Kejgan, Sparta nije bila uplaena od Atine, koliko se plaila samog rata. Naime, i Atina i Sparta su bile robovlasnike drave i obe su se plaile da bi ulazak u rat dao priliku robovima za pobunu. Razlika je bila u tome da su robovi, odnosno Heloti, u Sparti inili 90% stanovnitva, daleko vie nego to je bio procenat robova u Atini, a povrh svega Spartanci su bili iskusili pobunu Helota, 464. godine p.n.e. Prema Kejganu, Spartanci jesu bili zabrinuti porastom atinske moi, ali je Sparta imala vei strah od pobune robova. Tako su neposredni uzroci rata, prema Kejganu, bili vaniji nego to Tukididiova teorija neizbenosti priznaje. Korint je, na primer, mislio da Atina nee ui u rat; pogreno je prosudio odgovor Atine, delom zato to je bio jako ljut na Korkiru. Perikle je preterano reagovao; napravio je greku dajui ultimatum Potideji, i kanjavajui Megaru presecanjem njene trgovine. Ovakve politike greke uinile su da Spartanci pomisle da je rat vredan rizika. Kejgan smatra da je uspon atinske moi uzrok prvog Peloponeskog rata, ali da je tridesetogodinje primirje ugasilo tu vatru. Tako je, da bi poeo Drugi Peloponeski rat, varnica problema sa Epidamnom morala da padne na jedan od retkih ostataka zapaljivog materijala koji nije bio u potpunosti ugaen. Iz tih razloga bilo je potrebno kontinuirano i snano potpirivanje od strane Korintijanaca, uskoro pomagano od strane Megarana, Potidejaca, Eginetijanca i spartanske stranke koja se zalagala za rat. ak i tada varnica je mogla da bude uguena, da Atinjani nisu dolili ulje na vatru u kljunom trenutku.20 Drugim reima, rat nije uzrokovan bezlinim silama, nego loim odlukama u tekim okolnostima.19 20

Ibid, p. 48. Donald Kagan, The Outbreak of Peloponnesian War, Cornell University Pres, Ithaca, 1969, p. 354. Za neto drugaije vienje realnosti atinske ekspanzije videti: G. E. M. de Ste. Croix, The Origins of the Peloponesian War, Cornell University Press, Ithaca, 1972, pp. 60, 201 203.

Moda je nepristojno dovoditi u pitanje Tukidida, oca istorijske nauke, ali zaista je malo stvari koje su istinski neizbene u istoriji. Ljudsko ponaanje odlikuje se slobodom volje, premda uvek postoje spoljna ogranienja. Karl Marks je primetio da ljudi stvaraju istoriju, ali ne biraju uslove u kojima to rade. Antiki Grci su pravili pogrene izbore jer su bili uhvaeni u situaciju koja je dobro opisana kod Tukidida i u Zatvorenikoj dilemi. Bezbednosna dilema je uinila rat vie verovatnim, ali vie verovatno nije isto to i neizbeno. Neogranieni tridesetogodinji rat koji je razorio Atinu, nije bio neizbean. Odluke koje ljudi donose, izbori koje ljudi prave, igraju ulogu u svemu tome. Sluajevi i linosti prave razliku ak i kada deluju unutar ogranienja koja je postavila ira struktura, kao to je to bio sluaj nesigurnosti koji podsea na Zatvorenikovu dilemu. Kakve savremene pouke moemo da izvuemo iz drevne istorije? Treba da budemo svesni istovremenog postojanja kontinuiteta i promena. Neke strukturalne odlike meunarodne politike predodreuju da dogaaji krenu pre u jednom pravcu, nego u drugom. To je razlog zbog ega je neophodno razumeti bezbednosne dileme i Zatvorenikovu dilemu. Sa druge strane, takve situacije ne dokazuju da je rat neizbean. Postoje stepeni slobode, a odluke koje donose ljudi ponekad mogu da spree najgore ishode. Saradnja se dogaa u meunarodnim odnosima, uprkos tome to opta struktura anarhije naginje da je obeshrabri. Neophodno je, takoe, biti svestan plitikih i neodrivih istorijskih analogija. Tokom trajanja Hladnog rata esto se moglo uti da zbog toga to su Sjedinjene Drave drava sa demokratskim ureenjem i pomorska sila, a Sovjetski Savez kopnena sila na ijoj su teritoriji postojali radni logori, da je Amerika bila Atina a Sovjetski Savez Sparta, obe osuene na ponavljanje ovog velikog istorijskog sukoba. Ovakve plitke analogije, meutim, ne uzimaju u obzir injenicu da je antika Atina takoe bila robovlasnika drava rastrzana unutranjim meteom, i da demokrate nisu uvek bile na vlasti. tavie, za razliku od Hladnog rata, Sparta je pobedila. Druga pouka koju treba uzeti u obzir jeste selektivnost istoriara. Niko ne moe ispriati potpunu priu o bilo emu. Zamislite kako pokuavate da objasnite sve to se dogodilo u poslednjih sat vremena, manje vie vau ivotnu priu, ili neki rat u celosti. Previe stvari se desilo. Pokuaji da se iz drugog puta uzme u obzir sve to se dogaalo, ili da se tako neto ponovi, uzelo bi nam gotovo isto toliko vremena koliko je tim dogaajima trebalo da se dese prvi put. Zbog toga se istoriari uvek slue apstrakcijama. Napisati istoriju, ak i istoriju proteklog asa ili poslednjeg dana, zahteva pojednostavljivanje. Moramo da biramo. Ono to izaberemo oigledno je pod uticajem vrednosti, namera, usvojenih teorijskih stavova, svejedno da li su izriiti ili neizgovoreni. Istoriari su pod uticajem njihovih trenutnih preokupacija. Tukidid je bio zabrinut kako su Atinjani nauili lekcije rata, krivei Perikla i demokrate za pogrenu raunicu. Stoga je u prvi plan isticao aspekte koje smo opisali kao Zatvorenikovu dilemu. Ipak, iako su oba aspekta rata bila vana, oni nisu cela pria. Tukidid nije mnogo pisao o odnosima Atine sa Persijom, ili o dekretima kojima je srezana trgovina Megare, ili o poveanju iznosa danka koji su lanovi Delskog saveza morali da plaaju Atini. Tukididova istorija nije namerno odvodila pogrenim pravcem, ili bila voena

predrasudama, nego je primer kako svako doba naginje da iznova napie istoriju jer se pitanja obremenjena velikom koliinom injenica menjaju tokom vremena. Potreba za selekcijom ne znai da je sve relativno ili da je istorija uska. Takav jedan zakljuak je neutemeljen. Dobri istoriari i ljudi iz sveta drutvenih nauka ine najbolje to mogu da poteno postavljaju pitanja, objektivno prikupljajui injenice za teme kojie istrauju. Oni i njihovi studenti, meutim, treba da budu svesni da ono to je odabrano jeste samo deo prie. Uvek pitajte koja pitanja je pisac postavio, a takoe i da li je on ili ona paljivo i objektivno propitao injenice. Imajte na umu da ljudi imaju predubeenja. Izbor je veoma vaan deo istorije, a takoe i pisanja o njoj. Lek za pogreno razumevanje istorije je itati vie, ne manje. ETIKA PITANJA I MEUNARODNA POLITIKA Uzimajui u obzir prirodu bezbednosne dileme, neki realisti veruju da brige o moralu ne igraju ulogu u meunarodnim sukobima. Moral, meutim, igra ulogu u meunarodnim odnosima, iako ne istu ulogu kao u unutranjoj politici. Moralni razlozi se koriste jo od Tukididovih dana. Kada su Korkirani doli kod Atinjana da trae pomo protiv Korinta, sluili su se jezikom etike: pre svega, neete pomagati agresorima, nego ljudima koji su rtve agresije. Drugo, vi ete na taj nain zadobiti nau venu zahvalnost.21 Zamenite Korkira sa Bosna, i Korint sa Srbija, pa ove rei mogu da zvue ubedljivo i u modernim vremenima. Moralni argumentu pokreu i ograniavaju ljude. U tom smislu moralnost je mona stvarnost. Moralni razlozi, meutim, mogu takoe biti upotebljeni kao propaganda da sakriju prave motive, te oni moniji su esto u stanju da prenebregavaju moralne obzire. Za vreme Peloponeskog rata, Atinjani su otplovili na ostrvo Melos da bi uguili pobunu. 416. godine p. n. ere, a oni koji su govorili u ime Atinjana, kazali su Meljanima da imaju izbor pred sobom, da se mogu boriti i poginuti, ili se mogu predati. Kada su se Meljani pobunili da se oni bore za svoju slobodu, Atinjani su odgovorili da, jaki ine ono to mo mora da ini, a slabi trpe ono to moraju.22 U sutini, Atinski stav je bio da u svetu realizma, za moralnost ima malo mesta. Kada je Irak izvrio invaziju na Kuvajt, ili kada su Sjedinjene Drave to isto uinile u Grenadi, ili kada su Indoneani uguili pobubu na Istonom Timoru, svi oni su u izvesnoj meri upotrebili slinu logiku. U savremenom svetu, meutim, mnogo je manje prihvatljivo za drave da ispoljavaju svoje prave motive kao to su, po Tukididovim reima, Atinjani radili na Melosu. Da li to znai da moral danas zauzima istaknutije mesto u meunarodnim odnosima nego to je to bio sluaj u prolosti? Ili su jednostavno drave postale mnogo vetije u svojim propagandnim aktivnostima? Da li je dolo do dramatinih promena u meunarodnoj politici, sa dravama koje su mnogo vie zaokupljene moralnim obzirima, ili postoji jasan kontinuitet izmeu delovanja Atinjana od pre 2500 godina i akcija koje su preduzimali Irak ili Srbija u kasnom dvadesetom stoleu? Nisu svi moralni argumenti isti. Pojedini su upeatljiviji od drugih. Pitamo se i kada su logini i dosledni. Na primer, kada je aktivista po imenu Filis lafli tvrdio kako21 22

Thucydides, History of the Peloponnesian War, p. 55. Ibid., p. 402.

je nuklearno oruje dobra stvar jer ga je Bog dao slobodnom svetu, treba da se zapitamo zato ga je Bog takoe dao Staljinovom Sovjetskom Savezu i Maovoj Kini. Nisu svi moralni argumenti jednaki. Osnovno merilo za prosuivanje moralnosti jeste nepristrasnost - gledite po kome se svi interesi prosuuju pomou istih kriterijuma. Vai interesi zasluuju istu panju kao i moji. Unutar ovog okvira nepristrasnosti, meutim, postoje dve razliite tradicije u zapadnoj politikoj kulturi o tome kako prosuivati moralne razloge. Jedna potie od Imanuela Kanta, nemakog filozofa iz osamnaestog veka, a druga od britanskih utilitarista iz ranog devetnaestog veka, kao to je bio Deremi Bentam. Kao ilustracija dva pristupa, zamislimo da smo uetali i neko siromano selo i da smo tamo zatekli oficira kako je postrojio tri oveka uza zid za streljanje. Vi pitate: "Zato pucate u te seljake? Oni izgledaju sasvim bezopasno." Oficir kae: "Prole noi je neko iz ovog sela pucao na jednog mog oveka. Znam da je neko iz ovog sela kriv, tako da u da ubijem ovu trojicu za primer." Vi kaete: "Ne moete to da uradite! Ubiete nevinu osobu. Ako je samo jedan metak bio ispaljen na vaeg oveka onda su najmanje dva od ova tri oveka nevini, moda ak i sva trojica. Vi jednostavno ne moete da uradite tako neto." Oficir uzima puku od jednog od njegovih ljudi, stavlja vam je u ruke i kae: "Pucajte vi na jednog od njih umesto mene, a ja u drugu dvojicu pustiti da odu. Moete da spasite dva ivota ukoliko ubijete jednog od njih. Hou da vas nauim da u graanskom ratu ne moete imati takve moralizatorske stavove. ta ete uraditi? Moete pokuati da, poput Rambo filmova, izigrate sve njegove trupe, ali oficir ima vojnika koji vas dri na nianu. Va izbor je da ubijete jednu nevinu osobu s ciljem da spasite dve, ili da bacite oruje i imate iste ruke." Kantovska tradicija po kojoj inite neke stvari samo onda kada su ispravne, zahtevala bi u ovom sluaju da odbijete da pourujete avolji posao. Utilitaristika tradicija vam moe sugerisati, da ukoliko moete da spasite dva ivota, onda treba to i da uinite. Ako se opredelite za Kantovsko reenje, zamislite da se broj poveao. Zamislite da je ispred tog zida bilo sto lljudi. Ili zamislite da moete da spasite pun grad ljudi od bombe koju su podmetnuli teroristi. Treba li da odbijete da spasite ivote milion ljudi da bi sauvali iste ruke i istu savest? Na nekoj taki, vane su posledice. Moralni razlozi mogu biti prosuivani na tri naina: u odnosu na motive ili namere; prema sredstvima koja su upotrebljena, i prema posledicama ili mrenim efektima. Premda nije lako pomiriti ove dimenzije, valjan moralni argument nastoji da ih sva tri uzme u obzir. Ogranienja morala u meunarodnim odnosima Moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici nego u unutranjoj iz etiri razloga. Prvi je slaba meunarodna saglasnost o vrednostima. Postoje kulturne i religijske razlike u pogledu prosuivanja opravdanosti pojedinih postupaka. Drugo, drave su drugaije od pojedinaca. Drave su apstrakcije, pa iako su njihove voe pojedinci, delatnost dravnika se ocenjuje na drugaiji nain, nego kada deluju samo kao pojedinci. Na primer, kada birate cimera veina ljudi eli osobu koja veruje u zapovest "ne ubij." Isti ljudi, meutim, mogu glasati protiv onog predsednikog kandidata koji je u predizbornoj kampanji rekao, "Nema tih okolnosti pod kojima bih ja ikada preduzeo neku akciju koja bi dovela do bilo ije smrti". Predsednik uiva poverenje graana u smislu zatite njihovih interesa, a pod

nekim okolnostima to moe da zahteva upotrebu sile. Predsednici koji sauvaju vlastite due, ali ne uspeju da zatite svoj narod nee uivati poverenje. Kod morala pojedinca, rtva moe biti najvii dokaz moralnog delovanja, ali treba li lideri da rtvuju itav svoj narod? Tokom Peloponeskog rata, Atinjani su kazali stanovnicima ostrva Melos, da ukoliko pruaju otpor, Atina e ih sve pobiti. Meljanske voe su se oduprle, i njihov narod je poklan. Da li su trebali da popuste atinskim zahtevima? Da li je Predsednik Kenedi, 1962. godine, trebao da preuzme rizik nuklearnog rata kako bi primorao Sovjete da uklone rakete sa Kube, kada su Sjedinjene Drave imale sline rakete u Turskoj? Razliiti ljudi mogu da odgovore na ova pitanja na razliit nain. Poenta je da kada pojedinci deluju kao lideri drava, o njihovim akcijama se sudi neto drugaije. Trei razlog zbog kojeg moral igra manju ulogu u meunarodnoj politici je njena sloenost uzrono-posledinih odnosa. Dovoljno je teko znati posledice delovanja u unutranjim poslovima, u meunarodnim odnosima postoji jo jedan sloj sloenosti: meudejstvo drava. Ova dodatna dimenzija oteava pravljenje tanih predvianja posledica. Poznati primer za ovo je debata koja se 1933. godine vodila meu studentima Oksfordskog saveza, debatnog drutva Oksfordskog Univerziteta. Svesni da je 20 miliona ljudi poginulo u Prvom svetskom ratu, veina studenata je glasala za rezoluciju po kojoj se oni vie nikada ne bi borili za kralja i otadbinu. Neko drugi je, meutim, sluao sve to: Adolf Hitler. Zakljuio je da su demokratije mekane, te da ih mogao pritiskati toliko snano koliko je eleo, jer mu ne bi uzvratile. Na kraju, pritisnuo je previe, i rezultat je bio II svetski rat, posledica koju niko od tih studenata koji su glasali da se vie nikada nee boriti za kralja i zemlju, nije ni eleo niti oekivao. Mnogi su to kasnije uinili, i mnogi su umrli. Trivijalniji primer je "argument hamburgera" iz ranih sedamdesetih godina prolog veka, kada su ljudi bili zabrinuti zbog nestaice hrane u svetu. Jedan broj studenata sa amerikih univerziteta je govorio, "Kad god odemo u menzu, odbijamo da jedemo meso, jer pola kilograma juneeg mesa vredi koliko etiri kilograma itarica koji se mogu iskoristiti da nahrane siromane ljude irom sveta". Mnogi studenti su prestali da jedu hamburger i oseali su se dobro zbog toga, ali na taj nain nisu nimalo pomogli gladnim ljudima u Indiji ili Bagladeu. Zato ne? itarice koje su ostale nepotroene zato to neko nije jeo hamburger u Americi, nisu stizale do gladnih ljudi u Bangladeu jer oni nisu imali novca da ih kupe. itarice su bile viak samo na amerikom tritu, to znai da su amerike cene pale, a farmeri su proizvodili manje. Pomaganje seljacima u Bangladeu podrazumeva da im damo novac kojim bi kupili itarice preostale zato to nismo jeli hamburger. Zapoinjui kampanju protiv korienja hamburgera u ishrani i, pri tome, ne uspevajui da shvate sloenost uzronog lanca koji bi povezao njihove dobre namere i krajnje posledice, studenti nisu uspeli. Konano, postoji argument koji kae da su ustanove meunarodnog drutva naroito slabe, te da je razilaenje izmeu pravde i poretka vee u meunarodnoj nego u unutranjoj politici. I poredak i pravda su vani. U unutranjoj politici naginjemo da uzimamo poredak kao neto to je dato. U stvari, ponekad demonstranti ciljno uzdrmavaju poredak u ime promocije njihovog vienja pravde. Ukoliko, meutim, postoji potpuni besporedak, teko je imati bilo kakvu pravdu; o tome svedoe kidnapovanja, bombardovanja i ubijanja sa svih strana u Libanu osamdesetih godina, ili u Somaliji tokom devedesetih. Odreeni stepen poretka je preduslov za postojanje pravde.

U meunarodnoj politici, odsustvo zajednikih zakonodavnih organa, sredinje izvrne vlasti ili jakog pravosua, ini ouvanje poretka koji prethodi pravdi, mnogo teim.

Tri vienja uloge morala Postoje bar tri razliita vienja etike u meunarodnim odnosima: skeptici, dravni moralisti i kosmopolite. Premda nema logike veze, realisti u njihovim opisnim analizama svetske politike esto naginju ka skeptikom ili pristupu ocenjivanju dravnih moralista, dok oni koji naglaavaju liberalnu analizu, zastupaju moralna gledita dravnih moralista ili kosmopolita. Skeptici. Skeptici kau da moralne kategorije nemaju znaaja u meunarodnim odnosima, jer nema institucija koje bi obezbedile poredak. Pored toga, ne postoji oseaj zajednitva, pa stoga ne moe biti ni moralnih prava i dunosti. Klasini stav o etici u meunarodnoj politici, za skeptike, bio je odgovor Atinjana Meljanima: jaki ine ono to mo mora da ini, a slabi prihvataju ono to moraju. Mo stvara pravo. Za skeptike, to je sve to se ima rei na ovu temu. Filozofi esto kau da moralna obaveza podrazumeva sposobnost da se deluje. Moralnost zahteva izbor. Ukoliko je neto nemogue, ne moemo imati obavezu da to uradimo. Ako se u meunarodnim odnosima izbor jednostavno svodi na ubiti ili biti ubijen, onda po pretpostavci nema izbora, to bi opravdalo skeptiku poziciju. Meunarodna politika je ipak neto vie od pukog opstanka. Ako postoje izbori u meunarodnoj politici, praviti se da nema izbora, jeste samo prikriveni oblik izbora. Razmiljati samo u kategorijama suenih nacionalnih interesa je jednostavno krijumarenje vrednosti bez da se to priznaje. Francuski diplomata koji mi je jednom rekao moralno je sve ono to je dobro za Francusku, predstavljalo je izbegavanje tekih izbora o tome zato samo francuski interesi treba da budu uzeti u obzir. Dravnik koji kae da nije imao izbora, najee jeste imao izbor, iako neprijatan. Ukoliko postoji neki stepen poretka i zajednice u meunarodnim odnosima, ako nije stalno prisutno ubiti ili biti ubijen, tada tamo ima prostora za izbor. Anrhija znai bezvlae, ali ne nuno i haos i potpuni besporedak. Postoje rudimentarni postupci i institucije koji obezbeuju dovoljan stepen poretka da omogue neke vane izbore: ravnotea snaga, meunarodno pravo, meunarodne organizacije. Svaki od navedenih primera je dovoljan dokaz da argument ske