KOMPARATIVNA BIOLOGIJA SPORTA DECE I ODRASLIH

Prof.dr B. Vitošević

Jeukendrup, 2016

FIZIČKA AKTIVNOST

Definicija: Svaka forma mišićne aktivnosti koja dovodi do trošenja energijeiznad nivoa u miru

Ako je fizička aktivnost koja je dovela do utroška energije proporcionalnamišićnom radu, onda se radi o fizičkoj kondiciji. To je sposobnost da se obavljajudnevni zadaci, bez zamora i napora i ona se razvija do nivoa izvođenja fizičke akt.

Fizičko vežbanje predstavlja planiranu fizičku aktivnost sa ciljem da se popraviili održi fizička kondicija

Svako vežbanje se karakteriše intenzitetom, frekvencijom, trajanjem i tipom Aktivnosti

Odgovor ili efekat vežbanja je individualan i uključuje različite fiziol. promene

FIZIOLOGIJA VEŽBANJA KOD DECE:

CILJEVI ISTRAŽIVANJA:

Preventivno zdravlje (fizička aktivnost smanjuje rizik od bolesti) Sportska sposobnost (Preporuke za vežbanje) Rehabilitacija (na primer: kardiopulmonalni tretman)

PROBLEMI ISTRAŽIVANJA

Etičko pitanje Stalne promene (biološke i fiziološke, kognitivne, psihosocijalne)

FIZIOLOGIJA DECE JE DINAMIČKA

DECA NISU MINIJATURE ODRASLIH

PROCENA FIZIOLOŠKIH ODGOVORA NA VEŽBANJE KOD DECEI ADOLESCENATA MORA DA BUDE U SKLADU SA PROMENAMA

RAST, RAZVOJ I SAZREVANJE

Rast je kompleksni proces koji se karakteriše predvidljivim razvojnim stepenicamai događajima. Nemaju sva deca istog godišta isti fizički razvoj, motorne sposobn. ifizički kapacitet.

RAST- Promena veličine ćelija (hipertrofija), umnožavanje br. ćelija(hiperplazija) i povećanje međućelijske supstance. RAZVOJ- složenija kategorija i podrazumeva:

- rast- proces diferenciranja različitih tkiva- proces funkcionalnog sazrevanja

SAZREVANJE- tajming i tempo napredovanja u skladu sa stepenom zrelosti

KAKO SE DEFINIŠE STANJE DEČJE ILI ADOLESCENTNE ZRELOSTI ?

Hronološka ili kalendarska starost Stepen okoštavanja skeleta Razvijenost sekundarnih polnih karakteristika

4 modela rasta po Scammon-u, 1930

Porast visine (Malina et al 2004.)

Porast težine (Malina et al 2004.)

Promene u mišićnoj masi tokom rasta (Malina & Bouchard 1991).

EFEKTI VEŽBANJA NA RAST I RAZVOJ

KAKO FIZIČKA AKTIVNOST UTIČE NA FIZIČKI RAST I RAZVOJ?

MOŽE LI STRES INTENZIVNE FIZIČKE AKTIVNOSTI DA NARUŠI

LINEARNI I VISCERALNI RAST I RAZVOJ?

Fizički aktivna i neaktivna deca prolaze kroz iste stadijume razvoja i fiz.

aktivnost ne utiče na rast i biološko sazrevanje, ali utiče na: unapređenje rasta,

bolji razvoj koštanomišićnog sistema, bolju strukturu kostiju, razvoj motornih

sposobnosti, bolji socijalni i kognitivni razvoj (Kohl, 2013).

Postoje podaci da redovna fizička aktivnost odlaže pojavu menarhe kod devojč.

ali nije pronađena uzročna veza.

Akutno i hronično vežbanje stimulišu faktore rasta, vezujuće proteine i recept.

mesta.

Theintz et al. 1993-Intenzivno vežbanje može da odloži linearni rast kod

mladih gimnastičarki

ZAKLJUČAK: Intenzivna vežbanja ne menjaju normalne faktore rasta, sa nekim

izuzecima usporavanja linearnog rasta udruženim sa genetskom predisp., stresom i

nedovoljnim kalorijskim unosom (primer gimnastičarke)

• Razlike u mišićno-skeletnom sastavu

• Dečja kost ima veći sadržaj vode a manje mineralnih materija

u odnosu na odrasle

• Manje su lomljive u odnosu na odrasle kosti

• Debeo periost kod dece

• Bogata prokrvljenost dečje kosti

• Hrskavičava struktura tanja od kosti

• Predispozicija za povrede

Ligamenti su funkcionalno čvršći od kosti; zato se kod

dece češće javljaju prelomi nego uganuća

FUDBAL

• Uganuće skočnog zgloba

• Modrice

• Povreda prednje ukrštene veze• Mehanizam povredjivanja je uvrtanje kolena i pad

• Obično nije kontaktna povreda

• Češce kod devojčica

• Uvek postoji otok kolena

FUDBAL

• Povrede prednjeg ukrštenog

ligamenta(ACL)

• Konsultovati dečjeg ortopeda

• MR se uoče udružene povrede

kao što je rascep meniskusa

KOŠARKA

• Povrede prednje ukrštene veze

• Patelarni tendonitis

•Uganuće skočnog zgloba• Najčešće povredjivani zglobovi

• Uganuće lateralnog dela skočnog zgloba

• Kod dece sa otvorenom fizom u slučaju bolne osetljivosti iznad lat. maleolusa postaviti imobilizaciju u poslati dečjem ortopedu

KOŠARKA

• ”Visoko uganuće skočnog zgloba”

• Povrede Sindesmoze

• Ligamenti izmedju tibije i fibule su pokidani

• Mehanizam uvrtanje gležnja ka vani

GIMNASTIKA

• Povrede ledja• Spondiloliza stres fraktura ilidefekt interartikularnog dela pršljena

• usled ponavljane povećane sile smicanja u lumbalnom delu kičme

• Spondilolisteza pokreti ekstenzije i rotacije • Skliznuće svih delova pršljenova napred • Skliznuće se dešava kao rezultat ponavljanih

hiperekstenzija koji prouzrokuju smicanje intraartikularnog dela.

GIMNASTIKA

• Simptomi:

• Podmukao početak

• Bol prilikom hiperekstenzije

• U početku bol pri sportu, posle progresija bola i u miru, a potom i

u toku spavanja

• Hiperlordoza donjeg dela ledja

• Relativna napetost mišića zadnje lože (hamstring)

GIMNASTIKA

• Dijagnoza

• RTG: AP, Profil i Kosi

• CT ili MR

• Lečenje

• Pošteda, analgezija

• Upućivanje dečjem

ortopedu

Bol u ledjima kod dece ispod 18 g. je uvek patološki dok se ne dokaže suprotno

TENIS

• Teniski lakat-lateralni epikondilitis

• Ponavljani pokreti, udarac- tendonitis

• Simptomi:

-bol, otežano držanje predmeta, ponekad bol iradira niz ruku

TENIS

• Lečenje

• RICE metode (Rest - odmor; Ice - led, Compression - kompresija, pritisak; Elevation

- elevacija, podizanje)

• Ortoza

• Analgetici i kortikosteroidi

PEDIJATRIJSKE SPORTSKE POVREDE:

Opšti principi lečenja sportskih povreda:

• Led je lek izbora u sportskoj medicini

• Kada postoji nedoumica, imobilizacija, konsultacija

• Pošteda fizičke aktivnosti do smirivanja tegoba

• Upućivanje pacijenta specijalistima dečje ortopedije i sportske

medicine

PUBERTET

Intenzivan razvojni period koji predstavlja početak polnog sazrevanja

Morfološke promene, sekundarne polne karakteristike, psihološke promene

Hipotalamus – hipofiza – gonadotropna osa

Vežbanje ima pozitivan uticaj u ovom dobu, sa smanjenjem rizika pojave kardiovask.

problema i gojaznosti, a sa druge strane postoje individualni primeri inhibicije HHG ose,

uglavnom kod devojčica, ali udruženi sa promenama u nutritivnom statusu.

Fizički aktivna deca imaju niži % masti u ovom periodu, manju incidencu pojave dijabetesa

OPREZ: kompeticija nutritivnih materija za rast i razvoj i fizičko vežbanje.

Unositi dovoljno kalorija koje će održavati nesmetan rast i razvoj i pružiti

energiju za obavljanje fizičkog rada

PUBERTET

RAZVOJ DIKTIRA FIZIOLOŠKE KAPACITETE I PERFORMANSE

VISINA tela- u prvih 2 god. iznosi oko 50% visine odraslih

KOŠTANI SISTEM- Fiz. aktivnost u periodu rasta predstavlja glavnimehanički faktor za razvoj kostiju kroz kombinaciju rasta, modelinga i rimodelinga.

Vežbanje ima malo uticaja na dužinu kostiju, ali može da povećaširinu, gustinu i da poveća depozit minerala u koštanom matriksu, čime se povećava snaga kostiju

Vežbanje utiče na skelet putem mehanoreceptora na osteocitima koji prevode mehan.signale u biološke koji utiču na akt. osteobl.

Vežbanje utiče i na nivo cirkulišućih hormona rasta i IGF1 koji zatim utiču na kosti i mišiće

Tokom puberteta je smanjena čvrstina kostiju u zonama rasta i okolnimmetafizealnim strukturama

Postoji neusklađenost između rasta kostiju i razvijenosti mišića, tako da je rizik od povređivanja u ovom periodu veći

(metafizealni prelomi, prelomi u zonama rasta kostiju i avulzione frakture u predelu apofiza, osteohondroze itd.) pa i trening snage mora biti programiran u skladu sa ovim rizikom.

OSETLJIVE STRUKTURE KOD MLADIH SPORTISTA

Zone rasta predstavljaju delove kosti u kojimaje proces rasta aktivan i na kojima kost raste u dužinu. One su otvorene i aktivne tokom perodarasta organizma i zarastaju sa završetkomperioda telesnog rasta. Zone rasta mogu biti namestima epifizne ploče i apofiza.

Epifizna ploča je hrskavica u zoni rasta namestu prelaska tela kosti (dijafiza) u okrajakkosti (epifiza). Apofize se nalaze na mestimapripoja tetiva velikih mišića na kostima ipredstavljaju ispupčenja na kostima. Na ovommestu je u periodu puberteta intenzivan rastkosti u dužinu.

Najučestaliji sindrom prenaprezanja kod dece u periodu intenzivnog rasta predstavlja trakcijskiapofizitis u predelu kolena

U periodu naglog rasta od 12-15te godineživota rast kosti je brži odrasta mišića injihovih tetiva. Kao posledica toga nastajezategnutost mišića i nastaje pojačanopražnjenje mehaničkog stresa na mestimaapofiza. Kod povećanog fizičkog opterećenjaovih mišića nastaju apofizitisi.

Trakcijski apofizitis ligamenta patele(Sindrom Osgood Schlatter) predstavljairitaciju zone rasta na pripoju tetive mišića kvadricepsa na kosti potkolenice (tuberozitastibije). Ova promena se javlja u perioduintenzivnog rasta kada dolazi do povećanogopterećenja biomehaničke sile na pripojutetive kvadricepsa

https://www.pansport.rs

Simptomi

-bol sa prednje strane kolena, ispod čašice

-otok ispod čašice kolena

-bolna osetljivost na dodir

Tretman

Trakcijski apofizitis patelarne tetive prolazi spontanokada se završi period intenzivnog rasta. Nije potrebanprekid sportskih aktivnosti, već se one dozvoljavajudo granice bola. Savetuje se dopunsko bavljenjesportskim aktivnostima koje rasterećuju apofizutetive, kao što su plivanje i vožnja bicikla. Takodje, savetuje se istezanje mišića kvadricepsa.Kod upornih slučajeva sa izraženijim tegobama, potreban je prekid sportskih aktivnosti do smirenjategoba.

0

100

200

300

400

500

Peak Total

Bone Mass

Accrual

Velocity

(g/yr)

Girls Boys

Total body

and femoral

neck peak

bone mineral

accrual

velocity

(g/yr) by

inactive,

average, and

active

physical

activity

groups for

girls and

boys.

From Bailey

et al., J Bone

Miner Res

1999; 15:1672-

0,0

0,1

0,2

0,3

0,4

0,5

0,6

0,7

0,8

0,9Peak

Femoral

Neck Bone

Mass

Accrual

Velocity

(g/yr)

Girls Boys

Inactive Average Active

MIŠIĆNA MASA- se ravnomerno povećava sa godinama u prepubertetskimgod. sa malo većom srednjom vrednošću kod dečaka. Od 25% na rođenju do40-45% kod odraslih muškaraca, a kod žena do 30-35%.

U pubertetu naglo povećanje testoster.(i do 20 puta) dovodi do povećanjamiš. mase uglavnom kao rezultat hipertrofije sa malo ili bez hiperplazije.Povećanje broja miofibrila, miofilamenata i sarkomera dovodi do elongacijemišića. Fiz. aktivnost može da dovede do bolje metaboličke sposobnostimišića usled veće enzimske aktivnosti oksidativnih enzima.

U pubertetu skeletni mišići sazrevaju i dolazi do promene iz sporih u brzavlakna čime može da se objasni razlika u metaboličkom odgovoru na vežb.kod dece i odraslih

Mišićna biopsija je pokazala da se procenat sporih vlakana smanjuje sagodinama, Pcr i glikogen depoi se povećavaju sa godinama, a TCA cikluskao f-ja glikolize je na većem nivou kod dece i adolescenata u odnosu naodrasle (Lexell et al., 1992)

Iako se snaga vezuje za veličinu mišića (posle puberteta), podaci izliterature navode da je kvalitet mišića (arhitektura mišićnih vlakana,brzina provodljivosti, razvoj motornih ploča) bolja kod dece kojavežbaju (Rowland, 2005).

Mladi akumuliraju manje laktata u krvi u odnosu na odrasle pri submax i max vežbanju, što je u skladu sa nižim nivoom LDH (Berg & Keul 1988,

Kaczor et al 2005).

Intenzivno vežbanje koje prouzrokuje mikroskopska oštećenja pucanjemvlakana i inflamacijom (meri se prisustvom kreatin-kinaze u krvi), manjeje prisutno kod dece u odnosu na odrasle i oporavak je znatno brži.

ADIPOCITI (masne ćelije) se povećavaju od oko 5 biliona na rođenju do oko 30-50 biliona kod negojaznih odraslih osoba sa povećanjem dijametra od 30-40nm na rodjenju do 80-100 nm kod odraslih.

Oblik masnih ćelija i depozicija masti počinju rano u fetalnom razvoju, pa zato postoji naučno gledište da mali sadržaj fetalnih masti može da minimizira ukupan broj masnih ćelija koje se razvijaju kasnije.

Na rodjenju na masti otpada 10-12%, a tokom fizičke zrelosti sadržaj kod muškaraca je oko 15% akod žena oko 25%. Ove razlike su rezultat hormonskih razlika, jer nivo estrogena povećava depoziciju tel. masti.

Polne razlike u distribuciji masti javljaju se tek u pubertetu.

U detinjstvu je moguća hiperplazija pored hipertrofije adipocita

KARDIORESPIRATORNI SISTEM

Kardiorespiratorni sistem je od 2 god. potpuno funkcionalan iako nema kapacitetkao kod starije dece i odraslih.

Aerobni kapacitet se povećava kako deca rastu

Maksimalna aerobna snaga se povećava linearno kod dečaka do njihove 16 god.,dok kod devojčica do njihove 13 i onda nastupa plato tokom adolescencije. Razlikeu detinjstvu su male (oko 10%), ali su zato kasnije posle puberteta veće i kod devojčica iznosi oko 70% u odnosu na dečake.

Povećanje veličine srca ide zajedno sa povećanjem udarnog i minutnog volumena.

Od 6 godine do odraslog doba maksimalna ventilacija pluca se udvostručuje.

Maksimalna aerobna snaga se povećava povećanjem veličine tela.

Poboljšanja u kardiorespiratornoj f-ji i adaptaciji dešava se saredovnim umeren. i jakim fizičkim vežbanjem.

Niži sistolni krvni pritisak

Bolje prilagođavanje perifernog krvnog protoka vežbanju

KARDIORESPIRATORNI SISTEM

FUNKCIONALNE RAZLIKE

1. Aerobni kapacitet kod dece• VO2max (L/min) dostiže maksimum oko 17 to 21g

kod dečaka, pa se smanjuje linearno sa godinama

• VO2max (L/min) dostiže vrhunac oko 12 to 15gkod devojčica, a smanjenje posle 15 g je verovatno zbog tendencije smanjivanja fizičke aktivnosti

• Apsolutni VO2max (L/min) je niži kod dece u odnosu na odrasle sličnog trenažnog nivoa.

• Kada se VO2max izražava u odnosu na tel.tež., postoji mala razlika u aerobnom kapacitetu između odraslih i dece, tako da dodatna mišićna masa povećava maks. potrošnju kiseonika

• Performansa dece kod npr. trčanja na duge staze je daleko inferiornija u odnosu na odrasle (manje srce, manji udarni volumen)

• Deca su manje ekonomični trkači

PROMENE U VO2max SA GODINAMA

Absolute (e.g. L/min)Relative to body weight (e.g. ml/kg/min)

45Moch.Yunus / Exercise Physiology

RAZLIKE U MIŠIĆNOM RADU

Niži sadržaj glikogena u mišićima kod dece, što vodi ranijem i bržem utrošku

Glikogen je u mišićima 50-60% niži kod dece, a povećava se sa sazrevanjem

Brži utrošak glikogena vezan je za povećanje potreba mozga za glukozom

Potencijalno veća utilizacija masti kod mladih sportista

Veća utilizacija masti nadoknađuje smanjeni glikolitički kapacitet

Deca uzrasta od 7 do 13-15 godina imaju manju sposobnost refosforilacije ATP

u anaerobnom metabolizmu tokom vežbanja visokog intenziteta u odnosu na odrasle.

Ta razlika nestaje oko 13-15 g.

Kod dece je prisutna veća sposobnost za oksidaciju piruvata, odn. veće je učešće

aerobnog obezbeđenja E iz uglj. hidrata

Nema razlike u vrednostima ATP i K-fosfata, nije im smanjen kapacitet za vežb.,

kratkog intenziteta, ali postoje teškoće da se održi visok nivo treninga duže vreme.

Anaerobna snaga niža kod dece

OPTIMALNA ANAEROBNA SNAGA

47Moch.Yunus / Exercise Physiology

AEROBNI I ANAEROBNI KAPACITETKAO % KOD ODRASLIH

Adult level

48Moch.Yunus / Exercise Physiology

FREKVENCA I UDARNI VOLUMEN KAO F-JA PREUZIMANJA O2

49Moch.Yunus / Exercise Physiology

SNAGA KOD DECE

Snaga se kod dece povećava linearno, sa malom prednošću dečaka, koja je posle puberteta znatno veća

Snaga dosta zavisi od maturacije nervnog sistema. Potpuna mijelinizacijanervnih vlakana završava se tokom puberteta, pa je razvoj snage u prepubertetu vezan za poboljšanje koordinacije pri izvođenju motoričkih zadataka i bržoj aktivaciji motornih jedinica, odn. vezuje se za sazrevanje nervnog sistema.

Znači, do puberteta razvoj snage se ne vezuje za povećanje veličine mišića, dok se u adolescenciji snaga povećava i na račun uvećane mišićne mase i na račun nervnih adaptacija organizma.

Trening snage preporučuje se i tokom rasta i razvoja.

Već od 7 god deca mogu izvoditi neke vežbe snage. Preporučuju se

kalisteničke vežbe, odn.vežbe bez dodatnog tereta, samo sopstvenim telom

(sklekovi, trbušnjaci, zgibovi, čučnjevi i iskoraci bez tereta).

Važna je pravilna tehnika izvođenja vežbi, dok su intenzitet i obim

treninga niski

Kako napreduju rast i razvoj, broj vežbi se povećava, sa postepenimuvođenjem otpora i boljom tehnikom izvođenja vežbi uz korišćenje slobodnih tegova i na spravama.

Od 16 god adolescenti mogu sprovoditi trening snage kao odrasle osobe

U ovom periodu može se očekivati da će trening snage dovesti i do povećanja mišićne mase.

Anabolički efekat testosterona je uzrok veće snage dečaka posle puberteta

Trening sa otporom kod mladih osoba nosi sa sobom rizik od muskuloskeletnih povreda, pa je preporuka odgovarajući intenzitet i adekvatan nadgledani trening

Fleksibilnost kod dece - Devojčice pokazuju veću fleksibilnost u svim godištima, a posle 17 god. ona opada i kod devojčica i kod dečaka, s tim da odgovarajuće vežbe istezanja mogu da je povećaju

Aerobna sposobnost - Kada tokom rasta i razvoja dođe do funkcionalnijeg KVS i respiratornog sistema, kao i povećanja telesne mase, tada dolazi i do povećanja aerobne sposobnosti.

Anaerobna sposobnost – Limitirana je smanjenim glikolitičkim kapacitetom. Depoi glikogena su manji kod dece, međutim depoi ATP a i fosfokreatina slični su depoima kod odraslih, tako da u aktivnostima kraćim od 15 sekundi, anaerobni kapacitet nije limitiran.

Na pitanje kolika je to fizička aktivnost potrebna za normalan rast i sazrevanje i održavanje zdravlja dece i adolescenata, odgovor je da je potrebno da se deca školskog uzrasta bave dnevno 60 minuta ili više umerenom do jačom fizičkom aktivnošću koja je odgovarajuća razvojnom dobu i uključuje različite aktivnosti (Strong et al, 2005, WHO, 2010).

Te fizičke aktivnosti uključuju sport, igru, rekreaciju, šetnju, trčanje ili neke programe planiranog fizičkog vežbanja.

Kao najbolji period za poboljšanje motoričkih sposobnosti navodi se predškolski period i mlađi školski uzrast. Ovaj period se označava i kao „prozor otvorenih mogućnosti“ jer su brzina i lakoća učenja novih sposobnosti u ovom periodu maksimalna (Gallahue & Donnely, 2003).

56

POČETAK TRENINGASENZITIVNI PERIOD

• Max strength : 12-14(f) 14-16(m)

• explosive strength : 10-12(f) 12-14(m)

• Strength Endurance : 12-14(f) 14-16(m)

• Aerobic Endurance : 8-10 (f & m)

• Anaerobic Endurance : 12-14(f) 14-16(m)

• Speed of Reaction : 8-10 (f & m)

• Maximal Speed : 10-12(f) 12-14(m)

• Coordination : 5-8 (f & m)

Moch.Yunus / Exercise Physiology

• UZRAST I SPORTSKA AKTIVNOST

• 7-8 plivanje, sportska gimnastika, umetničko plivanje

• 8-9 umetničko klizanje

• 7-10 stoni tenis i tenis

• 9-10 skokovi u vodi, skijanje, skijaški skokovi

• 9-12 nordijske discipline (trčanje)

• 10-11 sportsko-ritmička gimnastika

• 10-12 brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing

• 11-12 akrobatika, košarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo

• 12-13 rvanje, konjički sport

• 12-13 veslanje, streljaštvo, mačevanje

• 12-14 boks

• 13-14 biciklizam

• 14-15 dizanje tegova i body building

ASPEKTI RANE SELEKCIJE U SPORTU

Najvažnija osobina u procesu selekcije je talenat kao skup endogenih

Sposobnosti sportiste, ali su vrlo važni i egzogeni faktori, treninzi, trener,

materijalni status, motivacija itd.

Za selekciju su potrebni testovi psihofizičke sposobnosti i antropometrijskih

karakteristika

Usmeravanje

Kontrola

Praćenje

Korekcija

Akceleranti su mlade osobe koje mnogo brže biološki sazrevaju u odnosu na svoje vršnjake (biološke godine ovih sportista nadmašuju njihov hronološki uzrast). Često se dešava da akcelerante pogrešno proglasimo velikim talentima i forsiramo u mlađim kategorijama

Retardanti su mlade osobe sa sporijim biološkim razvojem, što znači da su njihove biološke godine manje u odnosu na hronološku dob.

Rana specijalizacija je često problem, postižu se trenutni rezultati, ali kasnije na višem nivou ti rezultati izostaju. Povrede?

Takmičarski rezultat u mlađim kategorijama nikada ne sme da bude važniji od pravilnog trenažnog razvoja mladog sportiste.

FIZIČKE PERFORMANSE

Brzina, mišićna snaga, agilnost i balans (statički i dinamički) su aspekti performanse koji su vezani za razvoj i zavise od punog razvoja neuromišićnog sistema. Posle puberteta muškarci su značajno bolji, dok devojčice svoj plato dostižu za vreme adolescentnih godina Mijelinacija miš. vlakana je važna za kondukciju nervnih signala (oko pubert.) Balans se popravlja od 3-18 godine Promene u veličini tela, fizici i kompoziciji tela, zajedno sa rastom i sazrevanjem su važni faktori koji utiču na snagu i motornu sposobnost

BODY MASS INDEX (BMI)

BMI kod dečaka i devojčica opada u detinjstvu i svoj najniži nivo ima oko 5-6 g.a onda se povećava kroz adolescenciju

Srednje detinjstvo i pubertet su doba rizika povećane gojaznosti

Fizička aktivnost i BMI su obrnuto proporcionalni kod dece i adolescenata, iako su te korelacije umerene zbog teškoća u merenju fizičke aktivnosti istalnim promenama u kompoziciji tela.

Noviji radovi ukazuju na adekvatniji pristup merenja debljine kožnog nabora i%BF.

Procenti masti od 20-25% za dečake i 30% za devojčice mogu da imaju rizik oddislipidemije i hipertenzije

TERMOREGULACIJA KOD DECE

Deca imaju veći odnos površine tela i mase i različiti sastav tela Deca imaju niži minutni volumen, veću metaboličku produkciju topote po kgtel. mase za vreme rada i manje efikasan mehanizam znojenja Brzina znojenja je oko 40% veća kod odraslog čoveka nego kod dečakapre puberteta. Devojčice se generalno znoje manje nego dečaci i polne razlike postajuizraženije tek u pubertetu Znojenje može biti efektivan mehanizam gubitka toplote kod dece u uslovimaumerene izloženosti toploti, ali je manje efektivan pri kombinaciji vrućine i vežbanja kada se upoređuje sa odraslim osobama. Brzina aklimatizacije kod dece je sporija u odnosu na odrasle Zbog većeg odnosa površine tela i mase, deca gube više toplote putemkondukcije i time su u većem riziku od hipotermije.

TERMOREGULACIJA KOD DECE

MENTALNI RAZVOJ

Redovna fizička aktivnost smanjuje stres, strah i popravlja samopouzdanje Redovna fizička aktivnost utiče pozitivno na učenje, pamćenje i kognitivnesposobnosti, spavanje, raspoloženje, poboljšava protok krvi u mozgu, a samim timdotok kiseonika i hranljivih materija je bolji, pa je mentalni fokus bolji Istraživanja pokazuju da 9 god i 10god deca koja vežbaju imaju veći hipokampusi imaju bolje rezultate na testu memorije od dece koja ne vežbaju Vežbanje povećava sinaptičku transmisiju monoamina, efekat sličan antidepr. Stimuliše otpuštanje endorfina koji popravlja raspoloženje Vežbanje smanjuje insulinsku rezistenciju, smanjuje inflamaciju, stimulišeotpuštanje faktora rasta, što utiče na ćelije mozga i na rast novih krvnih sudova umozgu Pozitivan uticaj vežbanja kod dece na mozak traje duže, jer je mozak u razvoju iutiče i na stanje moždanih f-ja u odraslom dobu(Brocki & Bohlin, 2004, Hallal et al., 2006).

VEŽBANJE I MENTALNI RAZVOJ

UTICAJ VEŽBANJA NA MOZAK

UTICAJ VEŽBANJA NA KOGNITIVNO POBOLJŠANJE KOD STUDENATA

Donelly J.E. and Lambourne K. (2011)

MENTALNA PRIPREMA

SPORTISTATrema

Vizualizacija

Samopouzdanje

Motivacija

Ulazak u FLOW

Nesvesne porukeSinergija svesnog i nesvesnog

Konflikti

Team building

Unutrašnje i spoljne preprekeMentalni stav

Razmišljanje pobednika

ANDRIJA GERIĆ

SPORT MENTAL COACHING

PIRAMIDE FIZIČKE AKTIVNOSTI KOD DECE

PSIHOLOŠKA RAZMATRANJA

Dečja igra važna za sport (prvih 7 godina života) Razvoj balansa i koordinacije Propriocepcija- sposobnost prepoznavanja položaja sopstvenog tela u

prostoru. Posle 6 godine- igra u grupi, pravila igre, pripremanje i osećaj za sportske

igre

SPORTSKE POVREDE KOD DECE I ADOLESCENATA

Deformacije koštano mišićnog sistema Stres frakture, uganuća gležnja Severovo oboljenje (bol u peti) Dislokacija peronealnih tetiva Medijalni tibijalni stres sindrom Povrede kolena, ruku

IZBOR VEŽBI U PREDŠKOLSKOM DOBU

Osobine organizma koji se razvijaju:

• kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim deformacijama jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva;

• zglobovi i vezivno tkivo su slabi, rastegljivi i povodljivi, zbog toga dolazi do iskrivljenja, asimetrije i ulegnuća u rasporedu osnovnih delova kostura;

• količina mišićnog tkiva je mala u poređenju sa opštom težinom tela, a posebno sa masom unutrašnjih organa;

• mišićna vlakna su tanka, a postotak vode u njima većinego u odraslih;

• odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih, kosti nogu kraći su u odnosu na kosturtrupa;

• nije završen razvitak nervnog sistema, diferencijacijastanica moždane kore, ni psihomotorni centri ...

• Neophodno je izbegavati vežbe:

• koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statičke vežbe);

• za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima;

• što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i nedeljivije pa netreba vežbati pojedinim delovima tela, npr. prstima, glavom, stopalom, šakom i sl;

• vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncentraciju pažnje;

• preteške vežbe od kojih se deca brzo zamaraju.

• Vežbe moraju biti dinamične;

• da obuhvataju više mišićnih grupa, a u njima obavezno zaposleni veliki mišići(krupna motorika);

• deci razumljive, češće menjane

• izvodive u određenom ritmu, ne prebrzo, tako da deca nauče pravilno i lepo da vežbaju

• Artikulacija usmerene aktivnosti sadrži:

• UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti organizam za opterecenja koja slede, uticajem na kardiovaskularni i respiratorni sistem,

• PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežbama oblikovanja pripremi organizam za opterecenja u daljem toku aktivnosti.

• OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje što povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih programskih zadataka.

• ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje organizma i razvijanje smisla za red.

VEŽBE SA REKVIZITIMA

• ● za uzrast od tri do šest godina - od 5 do 10 minuta

• ● za uzrast od sedam do deset godina - od 10 do 15 minuta

• ● za uzrast od 11 do 14 godina - od 15 do 20 minuta

• Deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta treba pomoći u organizovanjuvremena koje provode u kući. U skladu sa uzrastom sva deca mogu da učestvuju u redovnim kućnim poslovima. Neke aktivnosti kao što je hodanjestepenicama umesto vožnje liftom treba da postanu rutinske.

• Dobro je da postoji i redovna fizička aktivnost, po nekim preporukama to je sat i po za malu decu, od toga 30 minuta planirane i 60 minuta spontaneigre.

• Deca predškolskog uzrasta trebalo bi da vežbaju 60 minuta i da se istotoliko slobodno igraju, a deca školskog uzrasta bi trebalo da budu fizičkiaktivna više od 1 sata sa po 15 minuta aktivnosti između ostalih obaveza.

• Da deca ne bi bila neaktivna dobro je ograničiti im vreme koje provodesedeći ispred TV-a i kompjutera. Čak i kada nema odgovarajućih rekvizitauz malo mašte i postojeće dečje igračke mogu da se osmisle korisne vežbekojima će deca ispuniti vreme a krajnji rezultat će biti njihova boljaspretnost, koordinacija, preciznost, jači mišići.

PREPORUKE

• Rowland, Thomas, W., Children's Exercise Physiology, (2005). Human Kinetics,

Champaign IL.

• Kenney, W., Wilmore, J, Costill, D., 2012, Physiology of Sport and Exercise, 5th ed.,

2012, Human Kinetics, Champaign, IL.

• http://www.cis.edu.rs

• Powers, S. and Howley, E. Exercise Physiology, 2009, McGraw –Hill, New York, NY.

• JakovljevićV, Dikić N. i sar. Sportska medicina, Inter print, Kragujevac, 2016.

LITERATURA