/ GODINA XV - BROJ 86 www.monopollist.com

ASOPIS STUDENATA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, maj 2013.

Za MonopolList govore:Kenet Erou

Miroslav Lazanski Sava Stojkov

Biljana Chroneos KrasavacBranko Milutinovi

CEO kompanije Nordeus

Neka ova briga ostane naim potomcima Vergilije, I vek pre n. e.

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Stefan ERA SIMOVIFAKULTET: Igor IVAKOVIEKONOMIJA: Veljko BOJOVI, Ivana TODOROVIDRUTVO: Bojana ANDRIMOZAIK: Tamara BEOANIN, Mira OBRENIPR TIM: Ivana MANDI, Milica JOVANOVI FOTOGRA FIJA: Svetozar KA RA DIN, Iva TOJI

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBRILAVladan MILOSAVLJEVItriD studio, Beogradwww.studiotrid.net

LANOVI REDAKCIJE: Ivana VUKOVI, Duan VOJNOVI, Katarina ILI, Katarina SAVI, Bojana MARKOVINOVI, Nenad KRSTI, Nenad RUI, Andrea KRIZMANI, Sandra BALI, Jelena MALETI, Ana PEI, Ivana KOVAEVI, Tatjana JERINI, Nevena DELJANIN, Nena BEKI, Marta LUTOVAC, Sran MILI, Marija TOMI, Alan KOVAEVI, Marija PANTOVI, Marko KOVAEVI, Nikola NIKITOVI, Sofi ja UROVI, Luka MILADINOVI, Marko ENADI, Katarina KOVI, Filip LUKI.

LEKTORI: Maja ILI, Milica PROEVSKIILUSTRA CIJE: Danica RA NATOVI, Branka VOROVI

MonopolList asopis studenata Ekonomskog fakultetaKamenika 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.com

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Stefan ERA SIMOVITelefon: +381(0)65 2200 424 stefan.djer@gmail.com

MENADER:Duan VOJNOVI Telefon: +381(0)63 7329 829dusanvoj@gmail.com

UVODNIKm

embe

r of:

SADRAJ

CIP - KA TALOGIZACIJA U PUBLIKA CIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenika 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

FAKU

LTET

EkON

OMIJA

DRU

TVO

MOZA

IK

4. UREDNIkA STRANA6. ISTRAIVANJE MARkETING RADIONICE7. UpIS BRUCOA NA EKOF8. INTERVJU SA PROFESORkOM BILJANOM ChRONEOS kRASAVAC10. MASTER STUDIJE NA EkONOMSkOM FAkULTETU11. NA kOLEGA PESNIk12. BUDI U TOKU

14. UREDNIkA STRANA15. INTERVJU SA kENETOM EROUOM16. INTERVJU SA MIROSLAVOM LAzANSkIM18. NOBELOVAC GARI BEkER19. ASOPIS EkONOMSkA POLITIkA20. BRETONVUDSKI SpORAZUM21. BOLESNIK NA DUNAVU22. MARGARET TAER23. NORDEUS SRPSkI GOOGLE

24. UREDNIkA STRANA25. LIDERI MILJENJA U SRBIJI26. EKO KUTAK27. MILANSKI EDIKT28. PO DELU SE DRAVA POzNAJE29. LAzA LAzAREVI30. Iz UGLA JEDNE BEOGRAANkE31. pRAVDA I NEpRAVDA32. MEUNARODNI PRAzNIk RADA

33. UREDNIkA STRANA34. INTERVJU SA SAVOM STOJkOVIM 36. DINASTIJA TJUDOR37. POREMEAJI LINOSTI38. COOLTURA39. UPOREIVANJE LJUDI I IVOTINJA40. UMETNOST ORIGAMIJA41. ATELJE 212 I kRITIkA DANANJE OMLADINE42. ZABAVNA STRANA

Veliko nam je zadovoljstvo da vam u ovom broju predstavimo intervju sa uvenim ekonomistom i Nobelovcem Kenetom Erouom. Osim njega, za MonopolList govore i jedan od sto najveih ivih slikara na svetu Sava Stojkov, kao i cenjeni vojno-politiki komentator Miroslav Lazanski. Uskoro kree ispitni rok i nadam se da e vam na asopis bar malo olakati teke dane koji dolaze. :) Pozdravljam vas do septembra i obeavam vam da emo vredno raditi na odravanju ugleda i statusa najboljeg studentskog asopisa u zemlji!

ASOPIS MONOPOLLIST JE OSNOVAN OD STRA NE STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA

Stefan ERASIMOVI

4FAKULTET Studentska razmena u Sloveniji

Zahvaljujui posredovanju Centra za meunarodnu saradnju i programu CEEPUS, stekao sam priliku da pro-vedem nekoliko divnih meseci u Ma-riboru. Moja poruka?I......gore, moe li, molim te, iskljuiti taj alarm na mobilnom? Zvonio je ve pet puta. ivot u domu, posebno sa strancima, po-drazumeva prilagodljivost, kompromis i meusobne ustupke. Vidite, na CEEPUS-u dobijate cimera/ku po automatizmu, a meni je zapao izvestan momak iz eke Neko je eleo da primeni socijalnu teoriju u praksi, a ja sam jedan od zamoraca. Zato? esi se znatno razlikuju, u poreenju s nama. Re-zervisani su, hladni i pomalo krti. Znam da zvui kao uoptavanje, ali razgo-vor sa tipinim ehom podsea na vonju motornim amcem nekim jezerom. Mirno je i predvidivo, ali ako elite da zaronite u jezero, shvatiete da je plitko i, ponekad,...mutno. Pored toga, moe se desiti da osta-nete bez goriva, pa morate veslati. Dakle, postaje zamorno. S......lovenci? Vredni, prijatni i ljubazni. Rado e vam izai u susret. Neretko mi se deava-lo da mi Slovenci iz doma pomognu, bilo da se radi o nekoj informaciji ili pozajmljivanju stvari. Meutim, to je samo na povrini. esto mi zasmeta nedostatak otvorenosti, oputenosti, srdanosti i spontanosti. Pro-fesionalno i formalno dranje preovlauje. Obostrano savladavanje jezikih barijera vas moe donekle zbliiti.K......ada smo ve kod jezika, uenje slovenakog moe biti izazov. Postoje mnoge zamke, s ob-zirom da su neke rei iste ali imaju razliito znaenje (drago=skupo, ali=ili, itd) a neke jezike i gramatike konstrukcije su nama to-talna nepoznanica. A tu je i uvena dvojina. Vidite, pored mnoine (mi, vi, oni), Slovenci e za dvoje ljude rei midva, vidva, midve i onidve. Deluje lako? ekajte samo padee. A da stvar bude jo gora, Slovenci imaju jedno 60-ak dijalekata, to je potpuno neverovatno, s obzirom na veliinu zemlje. ta tek rei na veliki broj rei iz nemakog (folk-narod, zajt-vreme, faracajg-upalja, fertih-gotovo) koji su deo slenga. Tipian razgovor sa Slovenci-ma? Veslanje Bledskim jezerom. Oputajue i mirno, ali se vrtite u krug. Stiete do ostrvca na sred jezera. Zatim pokuavate da priate na slovenakom. Jezero se odjednom zaledi, a razgovor se pretvara u hod po tankom ledu.

O...rganizovanost studenata je na zavid-nom nivou. Zahvaljujui studentskom servisu, mnogi studenti, shodno svojim mogunostima i afinitetima, pronalaze posao koji im odgovara. Naravno, preo-vlauju honorarni poslovi konobarisa-nje (nadnica po satu 4-6 EUR), fiziki poslovi, turizam, ak i poduavanja i prevoenje. U zavisnosti od posla, flek-sibilnosti i zalaganja, moete zaraditi i 400-650 evra meseno. Da tu ne bude kraj, potrudili su se .O.U.M. (tudentska organizacija Univerze v Mariboru) i ESN (Erazmus studentska mrea). Poseban kuriozitet predstavlja sajt www.prevoz.org. Preduzimljivi Slovenci su se dosetili platforme koja omoguava prevoz u Slo-veniji autom, po nioj ceni u odnosu na

voz i autobus, s obzirom da se dele troko-vi. Ova prosta zamisao je zasluna za viak novca u studentskom novaniku. R......azlike u mentalitetu izmeu nas, Balka-naca, i veine ostalih stranaca su uoljive. Emocije su mnogima redak resurs, koji se ne troi bespotrebno Iako mi ponekad ta ravnodunost i zatvorenost smetaju, strplje-nje mi je omoguilo da izgradim stabilna prijateljstva. Naravno, rakija, palinka i votka su tu pomogle, s obzirom na ulogu alkohola u modifikacijii drutvenih obrazaca.I...tako dolazimo do Turaka, koji su nam jako slini po mentalitetu. Gostoljubivi i otvore-ni, rado e vas pozvati da probate neko jelo ili pijete aj. Razgovor s njima me asocira na krstarenje Egejom. Uivate u suncu i prona-lazite skrivene plae. Meutim, ubrzo shva-tate da sve te plae nalikuju jedne drugima, pa se krstarenje zavrava na polaznoj taki. Poljaci su pak, mistini poput Mazurskih je-zera. panci, temperamentan i veseo narod sa juga, predstavljaju jednu od najbrojnijih Erazmus populacija u Mariboru, u rangu sa Francuzima. panci su u neku ruku slini nama, moete s njima razgovarati na sijaset tema i lepo se zabaviti. Opet krstarimo, sada Mediteranom. Avaj, trudite se da mudro iz-begnete raspravu oko banalnosti, naroito kada uporno tvrde da balkanska hrana i mu-zika nisu ni do kolena njihovoj. Inae, oluja se sprema, munje prte, bura divlja. Igrajte mudro i upotrebite neku duhovitu opasku. Da se vidi da imamo stila.S...tudentski domovi su relativno dobro ureeni. S obzirom da jedan sprat deli ku-hinju, nekad se budim uz miris panskog omleta, turskih specijaliteta i poljskih piro-ga. Ukoliko vam kuvanje predstavlja muku, uvek moete jesti u nekom od restorana. Zahvaljujui vladinim subvencijama, stu-denti su u mogunosti da, po izuzetno po-voljnim cenama, koristei kupone, jedu u 80 % restorana u Mariboru. Izbor je zapa-njujue veliki, s obzirom na veliinu mesta. Od kineskih restorana, srpskih i bosanskih evabdinica, picerija, kubanskih i mek-sikih restorana, ak i Mekdonaldsa. Cena obroka varira, od 1,5 do 3,3 evra. Imajte na umu da bi taj obrok po trinoj ceni ko-tao tri puta vie. Par restorana brze hrane, poput EatSmart-a i Kanapea, nude hranu besplatno. Dakle, raznovrsnost ponude + niske cene + kvalitet = hedonizam.

Pie: Igor IVAKOVI

MED DRAVOM I MED SNOM

Maribor je idealna polazna taka za

putovanja. Udaljenost odreenih bitnijih

gradova (km): Ljubljana(126), Koper

(234), Grac (67), Be (257), Zagreb (119), Minhen (453), Venecija (373), Trst (222),

Budimpeta (340)

5FAKULTET

T......ireva 23 predstavlja adresu mog doma. Izuzetno dobro pozicionirana. Blizu Glav-nog trga, najbitnijih ulica, okruen parkom. Idealno, Ako izuzmemo neposrednu bli-zinu muzike kole i neke uenike koji se svojski trude da pogode notu, ali nesvesno, proizvode eksternalije, na nau tetu. Okru-enost strancima iz itave Evrope je dosta uticalo na moju svest o sebi, njima, svom poreklu, znanju i kulturi. Koliko kod mislili da ste uspeni i napredni u neemu, uvek e tu biti neko da vam dokae da ima jo puno toga da se ui, poput kuvanja, planiranja putovanja i budeta, rada na raunaru, itd. Ukoliko vi nekom pomognete, oseaete se ispunjenije. Studentska razmena doprinosi boljem poimanju procesa uenja, sazreva-nja i stvaranja predstave o tome ko smo i ta smo.I...zlasci su neizbean deo agende prose-nog Erazmus studenata. Maribor i tu ima ta da ponudi. Za ljubitelje latino muzike i plesa, Fuego je pravo odredite. Sluate rok i metal, imate visok nivo tolerancije i avanturizma? Pekarna i Rokaj su vai fa-voriti. Kaos se visoko kotira meu onima koji vole bilijar, pikado i stoni fudbal. kao i zvuke Nirvane, Metalike i Divljih jagoda. Ukoliko pak imate sofisticiran ukus i volite dez, moete uvek otii u Samo. Naravno, ne moete izbei najpopularnija mejnstrim mesta KM (Klub mariborskih tuden-tov) i PlusMinus, njegovu luksuzniju vari-jantu (neuspeni plagijat Teatra i Plastika, dodue). Odlazak u Podrum preporuujem ljubiteljima (najgorih) narodnjaka. Ali, Slo-venci prosto uivaju u naoj muzici. Inae, treba rei da su glavni dani za izlaske utorak i sreda.

......oping? Trni centar Europark, koji se nalazi na junoj obali Drave, predstavlja osu oko koje se okree novac grada. To je svojevrsni hram, ka kojem hodoasnici (potroai) hrle, to iz zadovoljstva, to iz potrebe, da sprovedu svoju potroako-ku-poholiarsku funkciju, zarad dobiti privre-de i na optu radost vrhovnog boanstva Kapitalizma. Austrijski Interpar pred-stavlja istilite (depa, odnosno kartice) u kome moete nai robu jeftiniju no u Sr-biji. Malo skuplji od njega je Tu, za kojim sledi Merkator, pa Lidl. Ove kompanije se estoko bore za trino uee i mora se

priznati da su jako kreativni. Naime, vau lojalnost kupuju karticama, na kojima se skuplja popust, i raznim kuponima. Otku-pljujui celokupnu proizvodnju od malih proizvoaa i stavljajui nie mare, ovi trgovinski lanci stvaraju svoje trgovake brendove i marke, pogodne za cenovne orijentisane kupce. A, gle uda, studenti i penzioneri, koji imaju znatan ponder u populaciji, spadaju upravo u tu kategoriju.A......ko elite da se bavite sportom, Maribor je mesto gde ete to raditi sa uivanjem. Skijanje na Pohorju (najvia planina u okruenju), dogiranje u Mesnom parku, vonja biciklom, tenis, fudbal i planina-renje, ak i jahanje. S obzirom da je ivot u studentskom domu privilegija, moete rezervisati sportske sale, odlaziti besplatno u teretanu, ak i otii na bazen Pristan, po beneficiranoj ceni od 2 evra. Da dodam i sve vazduh, mariborsko ostrvo i rotilja-nje. Idila!N......a brdo Piramida se penjem u potrazi za inspiracijom. Okruen vinogradima, sa vrha posmatram grad. Industrijski deo, hidroelektrane na dravi, Francikansku crkvu sa dva tornja i crvenom fasadom, Gradski zamak i katedralu. Ovo je grad koji definitivno poseduje neku magiju i arm, koji vas osvajaju. S...ubota i nedelja pretvaraju Maribor u grad duhova. Puls grada se jedva uje a le-targino raspoloenje lebdi. Iako se esto iznerviram injenicom da postoji samo jedan market koji radi nakon 15h, zadovo-ljan sam i ispunjen mirom koji me okruu-je. U...prkos arima plovidbe po raznim kra-jevima sveta, uvek je lepo spustiti se niz Dravu do Dunava, pa onda do mesta gde se Sava uliva. Dotad, vreme leti, Erazmus i CEEPUS aplikacije se pribliavaju a redovi se piu sami od sebe.

Maribor se prvi put spominje 1254. kada dobija status grada. Polovinom 19. veka kree ubrzani privredni napredak, s obzirom da postaje deo eleznike pruge Be-Trst. General Rudolf Maister,

koji je ujedno bio i pesnik, zasluan je za njegovo pripajanje Kraljevini SHS. Inae, ovaj grad, koji danas broji oko 100.000

stanovnika (od toga, 16.000 studenata), je svojevremeno bio drugi po znaaju industrijski centar u SFRJ. Grad je poznat po vinarstvu

(najstarija vinova loza na svetu 400 g.), brojnim festivalima i skijakom centru.

Erazmus stipendija 1000 EUR meseno; CEEPUS

- 286 EUR + plaen dom. Cene studentskih domova se kreu od 90

(Tyreva) do 140 EUR (Kvadro) meseno.

6Marketing radionica je sprovela istraivanje o nainima polaganja ispita na Ekonomskom fakultetu. Cilj istraivanja bio je da se utvrde stavovi studenata o poslovnom i akademskom okruenju, o nainima na koje studenti polau ispite, kao i njihova lina uverenja o prepisivanju.

Marketing radionica je studentska organizacija koja se bavi istraiva-kim projektima, marketingom i pri-menom steenih znanja iz oblasti ekonomije i marketinga u praksi. Svrha po-stojanja Marketing radionice jeste pruanje mogunosti studentima ekonomije da proi-re i usavre svoja znanja, teorijski i praktino.Anketiranje je izvreno u periodu od 6. do 16. marta. Anketu je popunilo 455 studenata svih godina osnovnih studija. Na osnovu rezulta-

ta istraivanja moemo uvideti da ak 74,3% studenata misli da je poslovno okruenje u Srbiji veoma ili donekle nemoralno i nee-tiko. Pored toga, savremeno univerzitetsko okruenje, koje obuhvata privatne i dravne fakultete, 57,4% studenata smatra za veo-ma ili donekle nemoralno i neetiko, dok za Ekonomski fakultet isto miljenje deli svega 29,7% ukupno ispitanih studenata. Na pitanje koliko esto studenti prepisuju 71,4% je izjavilo da veina studenata nikada ili je svega nekoliko puta prepisivala u toku svojih studija, dok ostali smatraju da studenti ee prepisuju.Kako bismo dobili to pouzdanije podatke pi-tali smo studente da ocene koliko esto kole-ginice i kolege, koje oni najbolje poznaju, pre-pisuju na ispitima ili predaju tue seminarske radove kao svoje. Od ukupno anketiranih studenata 64,4% je odgovorilo da od 10 kole-ginica i kolega sa Ekonomskog fakulteta koje najbolje poznaju redovno niko ne prepisuje, dok 30,1% smatra da prepisuje od 1-3 oso-be. Na pitanje o povremenom prepisivanju 69,2% je izjavilo da od 10 koleginica i kolega koje najbolje poznaju svega od 1-3 osobe pre-

pisuju redovno na ispitima. Posmatrajui 10 koleginica i kolega koje najbolje znaju, 77,1% njih je mislilo da niko ili da su 1-2 osobe pre-dale tui seminarski rad kao svoj, a 62,6% je izjavilo da je niko ili da su 1-2 osobe veim delom prepisale seminarski rad i predale ga kao svoj. Studenti su kao najei razlog za prepisivanje naveli preobimno gradivo koje je teko savla-dati (47%), a kao drugi razlog navodi se nedo-statak motiva da se gradivo savlada (30,3%), trei razlog za prepisivanje je nelagodnost da se odbije kolega koji pita za pomo (15,4%).Po pitanju stava o prepisivanju veina stu-denata (58%) je izjavila da ima veoma ili re-lativno negativan stav prema prepisivanju, a 35,4% nema definisan stav prema prepisiva-nju. Dok na pitanje o spreavanju prepisiva-nja 72,7% smatra da je prepisivanje negativno i da ele da se ono to pre spei.Meutim, iako studenti imaju negativan stav prema prepisivanju i ele da se sprei, ak 92,1% ispitanih definitivno ili verovatno ne bi prijavilo kolegu koji prepisuje, ak i kada bi imali odgovarajui podsticaj. Na pitanje o nainima prepisivanja, kao naj-ei se navode prepisivanje i doaptavanje sa najbliim kolegom i korienje pukica (84,4%), koji se mogu smatrati klasinim na-inima prepisivanja. U ovoj anketi pitali smo koleginice i kolege da li znaju osobu koja je kupila ispit. 89% is-pitanika odgovorilo je da od 10 kolega koje najbolje poznaju niko nije kupio ispit. A na pitanje kako se vri kupovina ispita 81,3% je izjavilo da ne zna koji su naini.

Sneana UGRINOVlan Marketing radionice

OD EGA SE SASTOJI PITA? ZAVIRITE

FAKULTET Rezultati ankete o polaganju ispita

7FAKULTETUpis na EKOF

Kao i proteklih 76 godina, uskoro e novi studenti, nade srpske ekonomije, zakoraiti na Ekonomski fakultet. Ako ste odluili da upiete na fakultet, pola posla je gotovo! Sad kree druga polovina, uenje za prijemni. A tek onda urka poinje.

NOVE GENERACIJEPripreme za upis na Ekonomski fakultet su uveliko u toku. Kao ustanova sa dugom tradicijom i istaknutim uspesima, Ekonomski fakultet i ove godine upisuje 1350 novih brucoa na osnovne studije, od ega 570 u vidu finansiranja iz budeta, a ostatak od 780 na reimu samofinansiranja. U skladu sa trendovima u razvijenom svetu, brucoi imaju mogunost sami da izaberu predmete koje e sluati, kako u prvoj godini, tako i u narednim. Takoe, kolarina se formira u skladu sa izabranim predmetima, a svaki izabran ESPB bod ima svoju cenu. Prijemni ispit za Ekonomski fakultet se sastoji iz dva testa, svaki iz posebne korpe predmeta. Budui brucoi mogu da izaberu po jedan ispit iz svake korpe, gde se prva korpa odnosi na ekonomske predmete i ine je Osnovi ekonomije, Poslovna ekonomija, Informatika i raunarstvo i Matematika. Druga korpa predmeta odnosi se na testove iz Istorije, Sociologije, Geografije i Testa opte

informisanosti. Svi testovi se spremaju po srednjokolskom gradivu, koje su uenici ve bili u prilici da vide i da se s njim upoznaju. Fakultet takoe organizuje i pripremnu nastavu, gde budui brucoi imaju mogunost da na kratko zavire u studentski ivot i nain predavanja, a opet i da uju vitalne informacije o testu upravo od profesora koji testove sastavljaju.Imajui u vidu injenicu da ste, kao to smo i mi bili, sigurno zbunjeni, Ekonomski fakultet, kao i Studentski parlament Ekonomskog fakulteta, su prisutni na drutvenim mreama, gde moete u svako vreme poslati pitanje ili nedoumicu, a vae kolege e u najskorije vreme da vam odgovore. Takoe, ne treba zaboraviti da Centar za marketing i odnose s javnou organizuje posete naem fakultetu, pa tako u odreenim terminima moete doi i videti zgradu, upoznati se sa studentskim organizacijama i buduim kolegama i profesorima i osetiti jo malo tog studentskog ivota. Termine ovih poseta moete videti na naem sajtu posveenom buduim brucoima janaekofu.rs.

BUDI DEO EKIPECentar za marketing i odnose s javnou na Ekonomskom fakultetu radi na osmiljavanju i sprovoenju upisne kampanje, sa ciljem da se na na fakultet upiu najbolji maturanti iz Srbije i okruenja. Napravljena je posebna veb stranica posveena upisu, koja sadri sve informacije neophodne maturantima koji ele da se upiu na Ekonomski fakultet (janaekofu.rs), gde su predstavljeni i nai studenti koji putem mejla odgovaraju

na pitanja srednjokolaca kao njihovi savetnici. Do sada su nae aktivnosti bile usmerene na posete srednjim kolama i nastupe na sajmovima obrazovanja. Ove godine, posetili smo sajmove obrazovanja u nekoliko gradova i obili oko trideset srednjih kola koje nam tradicionalno daju najvie brucoa. Sa ovim aktivnostima planiramo da nastavimo i u budunosti, u jo veem obimu. Meutim, iako je promocija Ekonomskog fakulteta osnovna aktivnost ovog Centra, ove godine pokuali smo da se ukljuimo i u projekte koji se tiu studentskog ivota jer jedini pravi marketing je onaj koji u svoj fokus stavlja svog potroaa i njegovo iskustvo. Na stav je: ako studenti nezadovoljni odlaze sa naeg fakulteta, nikakvi marketinki napori na drugoj strani nisu dovoljni za uspeh. Kao da pritisnete gas dok drite konicu. Stoga, proirili smo nae aktivnosti i na organizovanje gostovanja, poseta srednjokolaca fakultetu i druenja sa naim studentima, upravljanje upisnim sajtom i facebook/twitter stranama fakulteta, pisanje saoptenja za javnost i poslovno komuniciranje sa bivim studentima koji su sada uspeni poslovni ljudi (projekat Ekofbook), istraivanje stavova srednjokolaca, organizovanje predstavljanja smerova mlaim kolegama, snimanje videoklipova sa naim studentima nakon ispita, pruanje podrke kolegama koji se spremaju za razliita takmienja ... i jo mnogo toga...U aktivnosti Centra za marketing, ove godine se ukljuilo vie od 60 studenata sa svih smerova. Cilj nam je da taj broj bude daleko vei. Naa elja je da Centar za marketing bude mesto otvorenih vrata za sve studente koji ele da postanu deo naeg tima.

Alan KOVAEVI

Centar za marketing i odnose s javnou

BRUCOI NAM STIUAko ima ideju, ako misli

svojom glavom, ako si kreativan i ako eli da se bavi marketingom, naa vrata su ti irom otvorena

FAKULTET

8

Intervju sa profesorkom dr Biljana Chroneos Krasavac

Neposredno po povratku iz Vaingtona, gde je obavljala funkciju predstavnika Srbije u Svetskoj Banci, profesorkaBiljana Chroneos Krasavac, pristala je da ba za Monopolist otkrije koliki je izazov raditi na jednom tako odgovornom mestu i kako je ovo iskustvo delovalo na nju lino. Dobili smo i odgovor na pitanje koliko se znanje danas isplati i ta je njen savet mladim obrazovanim ljudima koje situacija na tritu rada obeshrabruje. Pored toga saznali smo ta je to to joj je najvie nedostajalo iz Srbije i pitali smo je gde je najlepe prolee u Novom Sadu, Beogradu ili Vaingtonu.

ML: Roeni ste i osnovne studije zavr-ili ste u Novom Sadu, magistrirali ste u Beogradu a upravo dolazite iz Vaingto-na. Kaite nam gde je najlepe prolee?Hvala na ovako lepom pitanju. Za svaki od ovih gradova vezuje se je-dan veliki deo moga zivota. Novi Sad je deo mog detinjstva i moje mlado-sti, Beograd je deo mog odrastanja i profesionalnog uoblicavanja, dok je Vasington deo mog profesionalnog sazrevanja. Prolee u svakom od ovih gradova je obojeno i protkano razli-citim oseanjima, lepo i bogato na svoj nain. Iako sam, moram prizna-ti, emotivno veoma vezana za Vasin-gton, to je moj drugi dom, Beograd-sko prolee ipak za mene ima neko posebno znaenje - pregrt divnih druenja, velikih ljubavi i neraskidi-vih prijateljstava.

ML: Od 2006-te godine ste bili pred-stavnik Srbije u Svetskoj Banci. ta je zapravio bio va posao i kakva su isku-stva koja nosite za Zapada?Bila mi je ast da predstavljam svoju ze-mlju u instituciji kao sto je Svetska Ban-ka, centru ekonomske moci, gde se ui-te ekonomskoj diplomatiji na najviem nivou. Posao je izuzetno zahtevan to je zahtevalo iitavanje veoma obimnih i struno veoma komplikovanih materi-jala, pripreme izjava i komunikaciju sa ostalim savetnicima u Banci, to je samo jedna strana posla. Druga strana se odno-si na praenje projekata u Srbiji i stalnu koordinaciju izmedju Vlade, tima koji radi na Srbiji, kao i Direktora za zemlju i region kako bi se obezbedila to vea efikasnost. Veoma znaajan deo posla jeste unapredjenje imida zemlje i stalni netvorking koji u zapadnom svetu ima neprocenjivu vrednost i jedan je od naj-znaajnijih sredstva u ostvarivanju eko-nomsko-politikih ciljeva zemlje. Moda je ovo poslednje bio i najtei deo moga posla s obzirom da je u vreme moga do-laska u Banku, reputacija Srbije jo uvek bila veoma diskutabilna. Trudila sam se da svojom kulturom, znanjem, vaspita-njem, pojavom i ponasanjem pokaem da Srbija ima svoje vrednosti i da smo mi narod koji je, i pored trauma i tekog ivota kome je bio izloen u jednom du-gom periodu, uspeo da zadri dostojan-stvo i osmeh na licu, sa eljom i voljom

da ivi drugaije i normalnije. Smatram da sam u tome u potpunosti uspela, a u prilog tome govori i izjava Izvrnog di-rektora Nemake koji mi je po saznanju da mi istice mandat napisao da sam bila neoekivano i izuzetno visoko respekto-van predstavnik Srbije u Bordu direktora Banke.

ML: ta je za Vas bio najvei izazov u Vaingtonu? Koliko se mentalitet i rad-ne navike ljudi ovde razlikuju u odno-su na Zapad?Najvei izazov bio je stalno balansiranje interesa zemlje sa interesima Svetske Banke i nastojanje da se ta ravnotea ni-im ne narui. Pored toga bilo je mnogo izazova i veoma delikatnih situacija meu kojima i prenos dela duga sa Srbije na Ko-sovo. Sto se tie radnih navika i razlika u mentalitetu, velike su, i jasno je da je Sr-bija u velikom zaostajanju u odnosu na Ameriku u pogledu etike rada i u pogledu sistema vrednovanja i orijentacije na re-zultate. Jos jedna stvar je u Srbiji stavljena u drugi plan, a to je ono sto Amerikanci zovu meritocracy, ili kako bi mi to preveli - prema zaslugama. Najuspenije su da-nas upravo one kompanije koje potuju navedeno pravilo i zapoljavaju ljude pre-ma zaslugama. Radna i socijalna kultura su takoe u Americi na visokom nivou. Nama sve to prilino nedostaje. Zato je vano da to vie stranih kompanija doe u Srbiju i zaposli nae mlade ljude jer oni

ANSA JE U MLADIM LJUDIMA DA LI STE DOVOLJNO LUDI DA VERUJETE DA MOETE PROMENITI SVET?

9FAKULTET

sa sobom donose upravo ono to nama nedostaje, jedan za nas novi odnos prema radu i kompaniji.

ML: A znanje? Koliko se danas nain i sistem uenja u Srbiji razlikuje od onog naina na koji ue nase kolege u inostranstvu?Naravno da je znanje presudno i da je nje-gova vrednost neprocenjiva, ali ne samo struno znanje ve i znanje jezika, zatim fleksibilnost i prilagodljivost, kao i visok stepen socijalne kulture. Ova kriza nam je jo jednom potvrdila da je ulaganje u zna-nje neto to niko ne moze da nam oduzme i da se vrednost znanja stalno uveava. Zato je vano kontinuelno ulaganje u znanje i to kako na nivou pojedinca tako i na nivou dr-ave. Jasno je da bez zdravih i obrazovanih ljudi nema napretka nacije. Sistem uenja se kod nas polako unapreuje, ali je jos uvek lo. Moramo da radimo na razvijanju samopouzdanja kroz sistem obrazovanja. Da studentima pruimo fleksibilnost i da uvodimo debate na razlicite teme, da ih motiviemo da budu kreativni i inovativni. Takoe, moramo da ih nauimo da kada pogree i padnu, moraju brzo da se dignu i nastave dalje i da je to jedini put ka pravom uspehu. Savrenstvo ne postoji. Imala sam prilike da primetim koliko nesigurnosti postoji kod naih ljudi prilikom razliitih prezentacija i simpozijuma. Razlog tome je to ih kroz sistem obrazovanja nedovoljno motiviemo da vie rade na prezentacijama na odredjenu temu, da se bave konstruktiv-nom kritikom i da misle svojom glavom. Mislim da kod nasih ljudi ima dosta znanja ali ga oni ne koriste na pravi nain.

ML: Kako ocenjujete makroekonom-sku situaciju u Srbiji danas? Makroekonomska situacija je veoma te-ska. Deficit je visok i pored svih napora Vlade i uvoenja mera fiskalne konso-lidacije. Prihodi su u padu, a kako sada stoje stvari rashode bi trebalo umanjiti za 1 do 1,5 posto BDP-a, ublaiti fiskal-nu decentralizaciju i smanjiti subvencije. Takoe je neophodan nastavak penzione reforme na kojoj insistira i MMF kao i reforme dravnih i drutvenih preduzea koja nam prave ogromne gubitke. Posto-ji jedinstven stav Vlade da se te reforme moraju sprovesti do kraja jer nas, u pro-tivnom, oekuje Grki scenario.

ML: Koliko je kriza u Evropi uticala na nas i koliko smo i da li smo i pored velike zaduenosti u boljoj situacji u odnosu na zemlje u regionu?

ezdeset posto naeg izvoza je usmereno na Evropsko triste, te ako Evropa ima nisku stopu rasta, nemogue je u Srbiji oekivati rast vei od 2 posto. to se tie zemalja u regionu, one su takoe u ne-zavidnom poloaju. Re je o regionu u kome tranzicija nije dovedena do kraja, nisu sprovedene kljune reforme, a usle-dila je finansijska kriza koja je stvari jos vie usporila, a ije su posledice dugo-ronog karaktera. Sve zemlje u regionu, sem Hrvatske, moraju biti svesne da ne mogu raunati na Evropsku podrku u sluaju da brod krene da tone, jer Evro-pa ima ozbiljne probleme. Dakle, tednja na svim nivoima je neophodna mera ne bili se ostvario viak u budetu, iz koga bi se moglo finansirati smanjivanje jav-nog duga.

ML: Kakvi su Vai planovi sada kada ste se vratili u Beograd? Trenutno sam angaovana kao Specijal-ni savetnik Ministra finansija za meu-narodne finansijske institucije, i ono sto sam radila iz Vaingtona sada radim iz Beograda, pri emu je opseg posla daleko vei jer su tu pored Svetske Banke i pro-jekti Evropske Banke, USAID-a i drugih institucija koje finansiraju razvoj Srbije. S obzirom da je Ministar finansija jedan od retkih ljudi u Srbiji ko ume da prepo-zna dobru ideju i da je na vreme podrzi, pokuavam da mu pomognem u pronala-enju grantova kao i fondova za finansira-nje takvih ideja, u elji da to vise mladih ljudi ostane u Srbiji i tu se profesionalno ostvari. To nam svima mora biti krajnji cilj.

ML: Moram da vas pitam da li Vam je nedostajao rad sa studentima? Koliko

Vas uopte ispunjava profesorski po-ziv?Studenti su uvek bili moja velika inspi-racija. Uvek sam razmiljala ta im rei na poetku kolske godine, to e im se urezati u seanje i po emu e me spomi-njati. Profesura je utoliko lepo zanimanje jer vam omoguava da utiete na neije sazrevanje, da usmeravate ali i vaspitavate mlade narataje i da ih obogaujete sop-stvenim iskustvom. Moja elja je da ih obogatim znanjem i iskustvom koje sam stekla u Americi ali i da im ukaem na prave vrednosti i principe i pokuam da ih nauim da ih potuju i da ih se pridra-vaju, jer na dugi rok to jedino ima smisla, gde god se nali. To treba da bude misija svakog od nas profesora koji zaista voli i potuje svoj poziv.

ML: I na kraju, da li se znanje ispla-ti? Koja su sve iskuenja koja oekuju mladog oveka na tristu rada, da li je presudan visok prosek ili..?Znanje je pokreta sveta, naravno da se ono uvek isplati. Moji ideali su Stiv Dobs, osniva Apple-a i na Nikola Tesla. Ljudi koji su se nesebino davali, stalno teei novim otkriima i savreni-jim reenjima. Pitali ste me da li je prosek bitan, rekla bih da jeste, ali samo ako nije sam sebi svrha. Ja dok sam bila student nikada nisam razmiljala o proseku, cilj mi je bio da dobro savladam materiju, da je razumem do detalja, a ocene su samo bile ogledalo toga. Naravno, sve se isplatilo. Danas u Srbiji, gde je sistem vrednost potpuno naopako postavljen, kada imate krizu morala, onaj ko se ru-kovodi ispravnim ivotnim principima, nije uvek najbolje shvaen. Ali ja sam ne-popravljivi optimista i ostajem pri tome da na dugi rok samo takav pristup daje veliki rezultat. Mlad ovek mora da ima nadu i veru u bolje, ali ne u smislu da mu to neko drugi obezbedi, ve u tom proce-su mora aktivno i sam uestvovati. Svet od mladog oveka zahteva da stalno radi na svom unapreenju, da je fleksibilan i da se lako prilagodjava, da ima samopo-uzdanje, da govori najmanje dva jezika i da ima oseaj za okruenje i njegove po-trebe. U svemu tome potrebno je i malo sree ali Amerikanci kazu da je luck crossroad of preparedness and opportu-nity pa treba i to imati na umu. I da se na kraju vratim na Stiva Dobsa, koji je rekao da samo onaj koji je dovoljno lud da veruje da moe da promeni svet, na kraju ga zaista i promeni.

Nenad KRSTI

10

FAKULTET Master studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Od kolske 2006-2007. godine na naem fakultetu postoje diplomske akademske studije master. Traju dva semestra i nose 60 ESPB bodova 45 bodova nose ispiti, a 15 zavrni master rad. U narednim redovima pribliiemo vam master studije naeg fakulteta.

DOK SE SRBI UKLOPE U EVROPSKE STANDARDE...Nakon nekoliko tekih godina tranzicije ka bolonjskom sistemu visokog obrazova-nja, tokom kojih su trajale polemike oko prave prirode master studija (da li su one nastavljai magistarskih studija na niem nivou, ili su kompatibilne sa statusom di-plomiranih ekonomista koji su kolovanje zavrili po starom programu), odlueno je da studenti koji osnovne studije zavravaju po programima u trajanju od etiri godine nose naziv diplomirani, dok se onima koji zavre i petu godinu master studija, prizna-je struni naziv diplomirani master. To vai i za na fakultet, koji je usvojio model visokog obrazovanja po sistemu 4+1. Na taj nain, master studijama je implicitno pri-znat status koji realno gledajui i zasluuju status polumagistarskih studija.

KAKO MASTER STUDIJE IZGLEDAJU KOD NAS?Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu moete upisati osam domaih studijskih programa, koji su uglavnom kompatibilni sa programima na osnovnim studijama, kao i etiri programa koji se zajedniki re-alizuju sa eminentnim univerzitetima u inostranstvu. Tu spadaju IMQF - Internati-onal Masters in Quantitative Finance (tre-ba pomenuti da je rangiran meu prva tri master programa iz oblasti finansija u Evro-pi), Poslovna ekonomija i menadment u saradnji sa pariskim HEC-om, Makroeko-nomija privreda u tranziciji u saradnji sa

Univerzitetom u Nici i MBA program, koji se realizuje zajedno sa Texas A&M Univer-zitetom iz SAD.kolarina za nae programe iznosi 120.000 dinara i u njenu cenu nisu ukljueni udbe-nici. Predavanja i vebe se organizuju po klasinom sistemu ex catedra uz uee u diskusijama, izlaganje prezentacija na zada-tu temu, pisanje eseja i seminarskih radova. Zaposlenim studentima se maksimalno izlazi u susret time da se predavanja odr-avaju najee od 17 asova, a ponekad i vikendom. Tema master rada moe se uzeti nakon sticanja najmanje 25 ESPB bodova, i to samo iz nekog od poloenih predmeta. Master rad je dosta ozbiljniji od diplom-skog i obima je 50-120 stranica.

PREDNOSTI NAIH STUDIJAOno to moemo visoko oceniti kod naih master studija jeste izuzetno korektan od-nos profesora prema studentima. Iz mno-gih predmeta moete se osloboditi jednog ispitnog pitanja izradom pristupnog rada (otprilike u rangu seminarskog), a u mno-gim sluajevima ceo ispit se polae na taj nain. Grupe na predavanjima su manje i stoga mnogo kompaktnije za voenje dis-kusija, podsticanje na kritiko miljenje, a i ocenjivanje je u takvim grupama olakano. Iako je nedostatak literature esto problem, profesori imaju spremne materijale i knji-ge u elektronskom obliku koje dostavljaju studentima. Za razliku od drugih fakulteta, kod nas su master studije temeljnije i kva-litetnije po znanju koje pruaju (na veini

fakulteta master studije imaju do tri pred-meta, dok ih kod nas ima devet). Takoe, za pohvalu je i to to master studije kod nas upisuje minimalan broj studenata sa pri-vatnih fakulteta, za razliku od nekih drugih fakulteta, na kojima je rairena praksa iro-kogrudog primanja takvih studenata, koji na dotinim dravnim fakultetima peru diplomu.

ALI, IMA I MANANaim master studijama se pre svega moe zameriti preobiman nastavni program (to je cena kvalitetnijeg obrazovanja koje se sti-e), to dovodi do toga da veina studena-ta ne zavri master studije na vreme. Osim toga, za studente koji upiu isti smer kao na osnovnim studijama moe biti zamorno to to e uiti iste stvari iz istih udbenika. Trebalo bi se pozabaviti uvoenjem nove, dodatne literature koja obrauje specifine aspekte predmeta, koji nisu razraeni na osnovnim studijama (najbolje reenje bi bila strana literatura). Problem sa predava-njima je i taj to fond asova nije dovoljan za ozbiljniju obradu predmetne materije na samim predavanjima, tako da ste upu-eni na samostalno prouavanje literature. Dodatni problem predstavljaju i finansijska sredstva koja ete morati da izdvojite to-kom procesa odbrane master rada i izrade diplome ukupno 43.500 dinara.

TA REI NA KRAJU?Sve u svemu, trite rada je neumoljivo. Ve za par godina master diploma e postati neto to se podrazumeva, a mnoga javna preduzea, pa ak i srednje kole, sada bira-ju samo osobe sa diplomom mastera. Zato razmislite dobro o svojoj budunosti i po-kuajte da uloite i taj dodatni napor u tra-janju od jedne godine, kako bi vam se ulog vraao tokom celog ivota. Obrazovanje se uvek isplati.

Stefan ERASIMOVI

RASTUI PRINOSI: ULOI JEDNU GODINU, DOBIJE LAGODNIJI IVOT

11

EKONOMIJAFAKULTET

11

Vrisak leptira

Student etvrte godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Branislav Kuzmanovi, ovih dana je obajvio svoju prvu zbirku pesama. Odakle pesnik meu krivama ponude i tranje, odakle crpi inspiraciju i koliko je teko danas biti i student i pesnik, samo su neke od tema o kojima smo razgovarali sa naim savremenim Bajronom

ML: Bane, zbirka nosi naziv Vrisak leptira. Odakle ti ideja? Da li je to tvoj vrisak i neki vid tvog bunta na ono to te okruuje?Zbirka nosi naziv po poslednjoj pesmi u njoj. Naziv je potekao od stihova iz pesme When The Musics Over od grupe The Doors! Vrisak leptira nije samo bunt! On predstavlja sva ona oseanja duboko poti-snuta u meni koja ne mogu da kaem, ali zato mogu da ih napiem.ML: Tvoja zbirka zapoinje stihovima Mike Antia, kome si posvetio i jednu svoju pesmu. Kai nam koliko je njego-va poezija uticala na tvoje stvaralatvo.Svi pesnici koje itam utiu na mene u sva-kom pogledu. Stihovi Mike Antia su pravo savrenstvo! Sa njima se radujem, tugujem, samujem, motiviem... Mika jednostavno svojom poezijom tera oveka da osea, a to je sutina svakog napisanog stiha.ML: Ono to e verovatno najvie in-teresovati tvoje kolege jeste - odakle pesnik meu ekonomistima? Koliko ti uopte fakultet ostavlja vremena za pi-sanje?Pravo da vam kaem, to ni meni nije pot-puno jasno! Da nisam krenuo putem eko-nomiste, moda nikada ne bih upoznao pesnika u meni. Poezija ne bira vreme, ona se javi i tada realan svet nestane. Ona ne pita da li imate vremena, ona ga bez pitanja uzme.

ML: U tvojoj pesmi Na Tv-u, dao si jedan sjajni prikaz medijske i kulturne scene u Srbiji? Kako se ti titi od radioaktivnih uticaja Farme, Velikog Brata, starleta...?Da se dovoljno dobro titim, ta pesma ve-rovatno nikada ne bi ni nastala. Samo se ne bih sloio da je to medijska i kulturna sce-na samo u Srbiji. Tako je na itavoj Planeti. ML: Tvoja zbirka je izala kao samoizdanje, pa me interesuje koliko je teko mladim i neafirmisanim autorima da se probiju?Iako su postojale odreene mogunosti da imam izdavaa, odluio sam se za sa-moizdanje jer je ovo moja prva zbirka ije primerke pre svega poklanjam prijateljima. Mladim ljudima koji se bave bilo ime kre-ativnim je teko jer nailaze na nerazumeva-nje! Uspeh mnogo vie zavisi od marketin-ga nego od kvaliteta autora. ML: Ko ti je najvei kritiar i ta za tebe znai pisanje?Najvei kritiar mojih stihova je moj tata. Da nije njega, ova zbirka verovatno ne bi videla svetlost dana. A ta za mene znai pisanje opisuju stihovi jedne moje pesme: Piem, piem, piem zastanem da diem,pa ponovo piem. Piem, dugo piemPo-eem nos,obuem arape da ne budem bos, onda gledam da nastavim. Kada se sastavim, piem, piem, piemSvata napiemMa ne verujem, sada ve prete-rujem, treba da prekinem. Duks skinemPiem, piem, piemDobro, znam da po-novo piem! Evo sada u samo da diem! Diem, diem, diemBoe, pa ja i disanje piem!ML: Stihovi koje bi posvetio svojim ko-legamaKvailo slabo radi! Ne znam da li se sada koi, da li naglo treba stati ili ko rekom ivota vozi, ne sme da pomisli da se vrati! Moda odgovore u jurnjavi naem i svoje more bez tebe pronaem. Ali bar ponekad priaj o ludom pesniku koji automobil vozi rekom.ML: Planovi za budunost?Planova nemam! Piem jer je to neto samo doe! Ako se opet pojavi solidan broj pesama moda izae neka nova zbirka.

Nenad KRSTI

IzMEU MIkE ANTIA I DONA MEJNARD kEJNSA

DRHTAJI MODANE TIINE

Klikeri od kristalasamo su pretnja sitna,

da puknu na milione komadakada luta po sopstvenom umu.

Svata jo moe da strada.upaj se, drhtaje smiri,

poreaj vaze lepojer lako e razbiti sve,dok bude etao slepo.

Prozore oblepi lepljivom trakom,jer u gadnom mrakuvritae za lampom,

za jednim sunevim zrakom.Visokim tonom naprsnu lako,spolja se krvave brazde vide,

okvir pocrni sav.Fasada se naguva poput plastelina.

Soba moe lako da pukne,bez najave bitne

pa es se pitati brateto nisi uvao vaze

i pazio na klikere sitne. Shvatice i drugi onda,

za neke moda bie i kasno, kako drhtaji modane tiine

ubiju bolno i glasno.

FAKULTET

FREE MARkET ROAD ShOw U SRBIJI!U Libertarijanski klub Libek, Austrian Economics Center i Hayek Institute, u saradnji sa Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Beogradu ove godine organizuju Free Market Road Show u Beogradu.Free Market Road Show, serija dogaaja posveenih ekonomskim problemima koji se ana-liziraju sa stanovita liberalizma, ove godine e biti organizovan 6. put u izvedbi Centra za austrijsku ekonomiju i 40 drugih partnerskih organizacija u 25 gradova u Evropi. Ove godine centralna tema FMRS-a bie Da li politika tednje moe da izbavi Evropu iz krize?

BUDI U TOKUCENTAR zA kARIJERNO VOENJE I SAVETOVANJE I ove godine Centar organizuje radionice pod nazivom Kako upravljati svojom karije-rom?. U okviru projekta studenti su do sada prisustvovali sledeim treninzima: Komu-nikacione i prezentacione vetine, kao i Asertivnost. Radionica pod nazivom: Traenje posla i selekcija bie organizovan 24.5. od 12h-18h. Oblasti koje trening pokriva su: kako doi do informacija o slobodnim radnim mestima i poslodavcima, kako proceniti poslodavca, kakve selekcije mogu biti, kako se pripremiti za selekciju. Zatim, 14.06. odr-ae se radionica: Priprema CV-ja, motivacionog pisma i simulacija razgovora za posao. Trajanje radionice je 3 sata (12h-15h) i 30 minuta individualnog intervjua u drugom terminu. Takoe, Centar organizuje karijerno savetovanje u terminima od 18.5. i 8.6. (subota) u trajanju od 3 sata (10h-13h) testiranje i 45 minuta individualnog intervjua u drugom terminu. Prijave kandidata su najkasnije 5 dana pre poetka treninga.Zainteresovani kandidati prijavljuju se za navedene treninge prema utvrenim termi-nima preko veb sajta Centra za karijerno voenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, www.ekofkarijera.com, kojem mogu pristupiti samo ako su registrovani korisnici. Zainteresovani kandidati, koji nisu registrovani, mogu se prijaviti za navedene treninge prema utvrenim terminima u Centru za karijerno voenje i save-tovanje, soba 149 (I sprat), radnim danom u terminu od 8-16h.

NA EKONOMSKOM FAKULTETU ODRAE SE TRI pANELA:Vie ili manje Evrope Koliko Evrope ekonomski moemo da priutimo? na kom e uvodnu re dati Gordon Ker iz kompanije Cobden Partners, a panelisti biti ekonomski analitiar Pavle Mihaj-lovi i Marko Malovi sa Univerzi-teta u Istonom Sarajevu;

Deregulacija ili regulacija eko-nomije ta e podii ekono-miju na noge? na kom uvodnu re daje Ben Pauel direktor Free Market Institute-a na Texas Tech University, a panelisti su Teri An-ker predsednik Legacy Fund, Duan Miljevi iz izdavake kue Global book i Don Fand, kolu-mnista Wall Street Journal-a;

Blagostanje ili pruanje ansi Da li se nezaposlenost mladih lei veom dravnom interven-cijom ili smanjenjem interven-cije? na kom uvodnu re daje Edvard Stringam, profesor na Fayetteville State University, a na panelu uesvuju Petar ekerevac, izvrni direktor Libeka, Jovan Zu-bovi sa Ekonomskog instituta u Beogradu i Don isholm, direk-tor John Chisholm Venture.Dogaaj e se odrati 28. maja u profesorskoj sali Ekonomskog fa-kulteta, sa poetkom u 12h. Vie informacija o dogaaju, kao i agendu dogaaja, moete pronai na zvaninom sajtu Free Market Road Show 2013: http://www.austriancenter.com/fmrs2013/ci-ties/belgrade/

LETNJA kOLA EkONOMIJE 2013!Institut ekonomskih nauka organizovae, od 15. do 19. jula ove godine, 16. Letnju kolu ekonomije. Tema ovogodinje kole glasi: Economic Development - What are the Alternatives for the Western Balkan Region? Letnja kola je namenjena studentima ekonomije i drugih srodnih drutvenih nauka (pravo, politike nauke, organizacione nauke, sociologija i sl.) koji su mlai od 30 go-dina. Uee na koli je besplatno za studente. Takoe, pokriveni su trokovi smetaja (za studente koji nisu iz Beograda) i ishrane. Predavanja je do sada drao niz stranih i domaih strunjaka, a od 2001. godine, polaznici uvek imaju priliku da uju i kreatore ekonomske politike u Srbiji. Osim prilike da uju odlina predavanja, polaznici imaju mogunost i da upoznaju svoje kolege iz okolnih zemalja, poto Letnja kola okuplja studente iz itavog regiona Zapadnog Balkana. Na taj nain, studenti stiu poznan-stva i prijateljstva koja e im biti bitna u buduem profesionalnom ivotu.Za vie informacija o ovoj Letnjoj koli, nainu prijavljivanja, kao i drugim aktivno-stima Instituta ekonomskih nauka, moete posetiti i sajt: http://www.ien.bg.ac.rs/, ili dobiti informacije putem telefona 011/26 23 578, 011/26 23 055, 063/508-133 ili mail-a summerschool@ien.bg.ac.rs.

12Bojana MARKOVINOVI

Andrea KRIzMANITatjana JERINI

FAKULTET

ISTRAIVANJE STAVOVA STUDENATA BUMarketing radionica je po deseti put sprovela istraivanje stavova studenata beogradskih fakulteta kako bi saznala na koji nain razmiljaju mladi, ali i podstakla njihovo reavanje. Javnosti je ukazano na mnogobroj-ne probleme sa kojima se studenti susreu prilikom studiranja. U istraivanju je uestvovalo 1500 studena-ta, koji su odgovarali na pitanja o uslovima studiranja, drutvenim, politikim i drugim aktuelnim temama.Vie od 38 odsto studenata kae da je samo delimino upoznato sa principima Bolonjske deklaracije, a svaki peti ne zna koje su to odredbe. Oko 42 odsto misli da se ona nedovoljno primenjuje na fakultetima, a dve treine anketiranih smatra da njena primena olakava studije. Rezultati istraivanja pokazali su da su studenti Ekonomskog fakulteta najmanje zadovoljni primenom Bolonjske deklaracije, slede ih budui matematiari i graevinski inenjeri. Da se novac od kolarina nedovoljno koristi za poboljanje uslova studiranja smatra 47 odsto ispitanih, dok veina njih (78,6%) nije upoznata sa korupcijom na svojim fakultetima. Studenti Beogradskog univerziteta najzadovoljniji su svojim profesorima, a najvie primedbi imaju na funkcionisanje studentskih slubi. Ipak, da ove slube rade dobro, misle studenti Hemijskog fakulteta, dok najvie zamerki imaju na Filolokom fakultetu. Pozitivan utisak ovogodinjeg istraivanja je podatak da vie od polovine anketiranih ne upotre-bljava nedozvoljena sredstva prilikom polaganja ispita, dok oni koji to ine, najvie se koriste prepisivanjem.Razoaravajui je podatak da najvei broj ispitanika smatra da je presudni faktor prilikom zapoljavanja veza, na drugom mestu je lina sposobnost, zatim diploma, iza koje sledi preporuka. Trend da studente iz-dravaju roditelji nastavlja se godinama, dok polovina anketiranih sa njima i ivi, 30 odsto stanuje privatno, a 14 odsto u domu.Po obraenim podacima ustanovljeno je da se tendencija odlaska iz zemlje nastavlja i da polovina razmilja o odlasku iz zemlje ukoliko im se za to ukae prilika, dok njih 25,6% ne planira odlazak iz zemlje. Najei razlog za to jeste nemogunost zaposlenja.Zabrinjavajue je da 71 odsto anketiranih nema poverenja ni u jednu instituciju, to je za skoro 10 procen-tnih poena vie nego prethodne godine. Odgovor SPC zaokruilo je 12 odsto ispitanih, to je za 5 procentih poena manje nego lane.

GRUPA zA SPEkOF U SpEKOF-uIzbori za Studentski parlament Eko-nomskog fakulteta, odrani su 17. i 18. aprila. Oni koji su izali na izbore, svojim glasom su pruili podrku kandidatskoj listi, u ovom sluaju Grupi za Spekof.Re izbori nas asocira na mogunost odlu-ke, da meu razliitim opcijama biramo onu koja nam najvie odgovara. Ovim izborima se odreivalo lanstvo u Studentskom par-lamentu Ekonomskog fakulteta (SPEKOF-u). Kao predstavniko telo studenata, on ima znaajan uticaj u donoenju odluka i reavanju raznih pitanja vezanih za brojne probleme sa kojima se susreu studenti. Ono to je mnoge zbunilo, jeste da se ove godine na izborima pojavila samo jedna kandidatska lista (Grupa za Spekof). Veinu je interesovalo zato su onda izbori i organizovani, kada se nije moglo birati. Da pojasnimo, da bi SPEKOF uopte mogao da funkcionie neophodna mu je podrka studenata. Kandidaturu je mogla da podnese bilo koja lista kandidata koja je ispunjavala odreene uslove, kao to su potpisi podrke studenata fakulteta, fotokopija indeksa i line karte, kao i potvrda da kandidat nije disciplinski kanjavan. Lista moe biti kompletna, ona obuhvata sve godine i ukoliko se podnosi, potrebno je sakupiti 500 potpisa studenata fakulteta, a za nekompletnu listu potrebno je prikupiti 100 potpisa i ona ne obuhvata sve godine studija. Izbornu komisiju su inila tri lana, jedan predstavnik iz nastave, Mladen Stamenkovi, dva predstavnika SPEKOF-a: Nenad Ili i Ivan ai. Oni su po zavretku glasanja prebrojali glasove i objavili konane rezultate izbora. Od ukupno 1290 listia, 38 je bilo nevaeih, dok je preostalih 1252 bilo validno. to znai da je Grupa za Spekof uspela da se izbori za lanstvo u SPEKOF-u i time sebi obezbedi svih 23 mandata. Prva godina e imati 4 predstavnika u Parlamen-tu, druga 5, dok e trea i etvrta imati po 6 predstavnika, a studenti sa mastera inie 2 lana. U oktobru, mesto studenta pro-dekana, Ivan ai ustupie svojoj mlaoj koleginici Tijani Vukievi. Dok e na me-sto predsednika SPEKOF-a stupiti Sofija Mladenovi, iju je funkciju obavljao Niko-la Bioanin. Nadamo se da e Parlament, u novom sastavu, nastaviti da se bori za prava studenata kao i do sada, da e organizovati humanitarne akcije, konferencije i druge aktivnosti vezane za struno usavravanje.

Sanja VUKMIROVIIva TOJI

MLADI SU ZAKON kONkURS zA FINANSIRANJE OMLADINSkIh VOLONTERSkIh AkCIJA Ako ste kretivni, hrbri, humni, ko elite d omoguite kvlitetniji ivot vrnjcim, li i dru-gim sugrnim u svojoj loklnoj zjednici i imte izmeu 15 i 30 godin, uestvujte u progrmu koji im z cilj d podstie ktivizm i volonterizm mldih irom Srbije!D bi se stvorili uslovi d se podre ktivni mldi ljudi koji ele d doprinesu boljem ivotu u mestu u kome ive, Ministrstvo omldine i sport etvrtu godinu z redom u srdnji s Resurs centrim irom Srbije relizuje progrm Mladi su zakon. N konkurs mogu d se prijve udruenj mldih i neformlne omldinske grupe sstvljene od njmnje pet lnov, ko to su ki ili studentski prlmenti, rzne omldinske sekcije i druge grupe mldih iz beogrdskog okrug.Predloeni omldinski volonterski projekti bi treblo d budu sprovedeni u periodu od 1. vgusta do 1. novembr 2013. godine, dok vrednost jednog omldinskog volonterskog projekt moe iznositi izmeu 40.000 i 100.000 dinr.Konkurs je otvoren do 15. juna ove godine. Za vie informacija o nainu prijavljivanja moete se obrtiti Resurs centru z beogrdski okrug Grnske inicijtive Beogrd putem elektronske pote n email: bojanaj@gradjanske.org ili telefonom n broj: 011/ 3284-179.

STRUNA PRAkSA U CARLSBERG SRBIJAKompanija Carlsberg Srbija objavila je konkurs za izbor najboljih studenata Univerziteta u Beo-gradu, kojima e biti omogueno da uestvuju u programu prakse u trajanju od godinu dana i tako steknu praktina iskustva i mogunost zaposlenja u ovoj kompaniji.Program eli da privue ambiciozne i uspene studente, apsolvente osnovnih ili master studija iz oblasti ekonomije, informatike, finansijske matematike, programiranja i menadmenta informacio-nih sistema, i to sa prosenom ocenom iznad 8,5 i dobrim poznavanjem engleskog jezika.Ove godine bie dva pobednika konkursa, koji e moi da se usavravaju kroz angaovanje u razli-itim sektorima kompanije.Tokom programa oni e imati priliku da se kroz uestvovanje u zna-ajnim projektima, i ak voenje istih, uz saradnju zaposlenih u razliitim sektorima upoznaju sa kompletnim poslovanjem ove uspene meunarodne kompanije.Zainteresovani studenti mogu se prijaviti do 2. juna na internet adresiwww.carlsberg.rs, kao i na Carlsberg Srbija Facebook stranici. Selekcija kandidata obavie se u nekoliko faza i trajae od juna do septembra, a program e zapoeti 1. oktobra.

14

EkONOMIJA

KIpARSKA KRIZARUSI, NEMCI I OSTALA EkIPA

Urednika strana

Samo se mora umreti i platiti porez, kae jedna stara amerika izreka. Izgleda da su Kiprani to najbolje iskusili na sopstvenoj koi. Ali ne samo oni. Prema proceni rej-ting agencije Mudis, na raunima kipar-skih banaka nalazi se 31 milijarda dolara poreklom iz Rusije, od ega 12 milijardi pripada ruskim bankama, a 19 milijardi kompanijama i privatnim licima. Ali da krenemo redom. Kipar je godina-ma, da ne kaemo decenijama, vaio za ofor zonu, tj. predstavljao je poreski raj, to znai da nije bilo kontrole ulaska novca, a samim tim ni kontrole njegovog porekla. To je dovelo do velikih rizika u poslovanju banaka, a dravu na ivicu ban-krota. Naime, fi nansijski sistem postao je preveliki u odnosu na veliinu zemlje merenu BDP-om. Zemlja sa 850 hiljada stanovnika, a ima tednju od oko 70 mi-lijardi evra, to je preko 80 hiljada evra po stanovniku ( u Nemakoj i Belgiji je, na primer, taj prosek oko 40 hiljada po sta-novniku). Pritom, kiparski BDP per capi-ta iznosi 28 hiljada dolara, a nemaki oko 40 hiljada. Tu ogromnu koliinu novca banke su morale negde da plasiraju. Re-zultat - svaki Kipranin u proseku duguje 31 hiljadu evra, dok je prosek u Evropskoj uniji 12,5 hiljada. Takoe, Kipar je eko-nomski tesno povezan sa Grkom, u kojoj ve nekoliko godina vlada kriza, na ta si-gurno nije mogao da ostane imun.Jedino to je preostalo jeste da zatrai pomo sa strane. Na poetku je jedno-glasno odbacio ponueni sporazum od strane meunarodne Trojke (EU MMF - ECB), ili bolje reeno ultimatum, nadajui se ruskoj pomoi. Ali ona je, na njihovu veliku alost, izostala. Kiprani su se iz Rusije vratili praznih ruku. Nita im drugo nije preostalo nego da ponovo pre-govaraju sa meunarodnom Trojkom, ili moda bolje reeno, sa Nemcima.Posle dugih razgovora, sporazum je ko-nano postignut, a Kipar je izbegao ban-

krot i izlazak iz evrozone, ukoliko je uopte ta mogunost i postojala. Prema uslovima pomoi, najvea kiparska banka, Narodna banka (Laiki), bie ugaena, to e doneti utedu od 4,2 milijarde evra. Uz to treba naglasiti da e male tedie biti zatiene. Banka Kipra e preiveti, ali e njeni de-poziti vei od 100.000 evra biti oporezo-vani. Sa bankomata kiparskih banaka sad je mogue podii samo 100 evra dnevno i to je jedna od mera kontrole kapitala koja je deo postignutog sporazuma u Briselu. Meutim, zanimljiva je injenica da ruske dravne institucije dre sredstva u banci koja nije pogoena ovim dogovorom. Interesantna su i reagovanja na postignuti dogovor. Dok predsednik kiparskog par-lamenta smatra da je odluka bolna za na-rod, nemaki ministar fi nansija Volfgang ojble, inae najblii saradnik Angele Merkel, izjavio je da je plan za spasavanje Kipra pravedan za sve zainteresovane strane dodavi Gorka odluka za Kipar, ali sada imamo rezultat koji je nemaka

vlada oduvek traila. U tom pogledu mi smo zadovoljni. Sa druge strane, ruski premijer Dmitrij Medvedev ocenio je da je Evropska unija na Kipru pokazala naj-gori primer voenja politike konfi skacije, dok je predsednik Vladimir Putin naloio restrukturiranje ranije odobrenog kredi-ta Kipru u iznosu od 2,5 milijardi evra. Takoe, kao posledica kiparske krize, u Rusiji je poela detaljna kontrola imovine dravnih slubenika. Moe se postaviti pitanje i zbog ega su Nemci toliko insistirali na ovakvom spo-razumu (mislim da nama ovo zvui po-znato). Naime, u Nemakoj su ove godine parlamentarni izbori, a predizborna kam-panja je u toku. Kancelarka Angela Mer-kel konstantno je pod optubom od stra-ne opozicione Socijaldemokratske partije da ne radi u interesu graana Nemake dozvoljavajui da Nemci plaaju za greke koji su drugi poinili. Naravno, ona je to morala da demantuje, a bolji nain od i-anja ruskih tajkuna nije mogla da nae. To svakako nije jedini razlog, ali je, kako je lepo primetila jedna naa profesorka, kristalno jasan.Da li e se ova kriza nekako odraziti na Srbiju? Da li e graani koji su tedeli na Kipru vratiti svoj novac u Srbiju? Prema reima sekretara Udruenja banaka, teko, jer da su hteli da taj novac ovde dre, dr-ali bi ga i sada, jer su ovde kamatne stope i do 2-3 puta vee. Oni su imali jake razlo-ge zbog kojih su te pare drali tamo. Pre-ma tome, ako ne mogu taj novac da dre na Kipru, oni e nai neke druge destina-cije, Kajmane, Sejele i tako dalje.Na kraju, ta je pouka cele prie? Moda to da i dalje vai princip da morate da vo-dite rauna gde stavljate svoj novac. Ako vam je negde ponueno neto to je izu-zetno povoljno, uvek se zapitajte da li je to i rizino. A kada govorimo o sporazumu, moemo samo da se zapitamo otimanje kapitala ili pravedan kompromis?

Pie: Veljko BOJOVI

15

EkONOMIJAIntervju sa nobelovcem

Tokom studija, i kasnije u karijeri, sreemo se sa radovima uticajnih ekonomista koji ostavljaju peat ne samo na nae znanje, ve i na na budui poziv. Jedan od njih je upravo nobelovac Kenet Erou, koji je nam je uinio ast i odgovorio na nekoliko pitanja za MonopolList.

KRATKA BIOGRAFIJAPre nego to se posvetimo samom inter-vjuu, osvrnuemo se na vanije biografske podatke. Kenet Dozef Erou (Kenneth Joseph Arrow) jedan je od najznaajnijih ekonomista nove klasike. Roen je 23. avgusta 1921. u Americi, gde je studirao i gde i danas ivi. Diplomirao je matemati-ku 1940. u Njujorku, a master i doktorsku titulu stekao je na Univerzitetu Kolumbija. U svojoj akademskoj karijeri radio je na vie uglednih univerziteta. Neko vreme je bio prisutan kao istraiva i vanredni pro-fesor na ikakom Univerzitetu, a radio je i na Univerzitetu Harvard. Trenutno dri poziciju profesora u penziji na prestinom Univerzitetu Stanford. Poznat je po svojoj teoremi nemogunosti, a bavio se i drugim kljunim ekonomskim pitanjima, poput problema opte ravnotee, endogenog ra-

sta, informacione ekonomije i slino. Kao kruna izuzetnog rada i dostignua dolazi Nobelova nagrada za ekonomiju, 1972. godine. Podelio ju je sa Donom Hiksom, jo jednom legendom u ekonomskoj nauci, i, primivi je u 51. godini ivota, postao je najmlai nobelovac.

INTERVJUKada sam zamolio profesora Eroua da nam odgovori na par pitanja, on je rado pri-hvatio, uz malu molbu da pitanja ne budu previe duga i da ih ne bude mnogo. Zbog toga, naalost, nisam imao priliku da ga pi-tam sve to bi moglo da bude zanimljivo, jer toga je mnogo, ve samo nekoliko op-tijih pitanja.

ML: Kada ste shvatili da elite da se bavi-te ekonomijom i zato?KE: Prvenstveno sam bio zainteresovan za studije matematike i statistike. U vreme mog studiranja, statistika nije bila posebna disciplina, ve deo druge katedre. Na Uni-verzitetu Kolumbija ona se nalazila u okviru katedre za ekonomiju. Tako sam polako, to-kom studija, svoje interesovanje preusme-rio ka ekonomskoj teoriji.

ML: Kakav je oseaj biti ugledan i utica-jan ekonomista danas? Koje su predno-sti, a koje mane?KE: Na slavu gledam kao na obavezu da uinim sve to je u mojoj moi kako bih do-prineo svom polju izuavanja i svetu uopte.

ML: Da li i dalje postoje ljudi kojima se divite? Ko je najvie uticao na Vas, lino i profesionalno, u toku studija, ali i danas?KE: Najvei uticaj na moj razvoj imali su statistiar i ekonomista Harold Hoteling, kao i logiar Alfred Tarski.

ML: Tokom prologodinjeg Svetskog Ekonomskog Foruma, mogli smo uti od velikog broja svetski uglednih ekono-mista i politiara da kapitalizam vie ne valja. Da li se slaete sa ovom konstataci-jom? Ukoliko se slaete, ta smatrate da je sledei korak u ekonomskoj evoluciji?KE: Kapitalizam, bez obzira da li ga neko voli ili ne, trenutno je jedini nain da se iz ljudi izvue dovoljno motivacije i dovoljna disperzija znanja potrebna za ekonomski uspeh. Svakako je potrebna regulacija, po-sebno u oblasti trita kapitala, bilo doma-ih ili meunarodnih, a postoji potreba i za dopunjavanjem sistema preko penzijskih i zdravstvenih fondova. Primeri Kine, Japana i Republike Koreje, kao i Poljske i eke, potpuno su odgovarajui.

ML: Kako moe mala zemlja poput Srbi-je, u tranziciji od komunizma/socijaliz-ma ka slobodnom tritu, poveati svoju kompetitivnost na svetskom tritu?KE: Veliki broj ekonomista, mnogo stru-nijih od mene, bavio se ovom temom. Sva-kako, u kratkom roku, relativno mala zemlja mora pokazati uspehe u meunarodnoj raz-meni. To e zahtevati sagledavanje potreba inostranog trita i prikupljanje potrebnog tehniko-tehnolokog znanja za proizvod-nju konkurentnih proizvoda. U dugom roku, progres e zahtevati vei broj eduko-vanih ljudi. Meutim, u kratkom roku e, naalost, plate radnika morati da ostanu prilino niske kako bi se konkurentnost iskazala.

Alan KOVAEVI

IPAk JE (NE)MOGUEKenet Erou je svojom

teoremom nemogunosti dokazao jednu nesrenu

injenicu - savrena demokratija ne postoji

16

EkONOMIJA

Vojna industrija Srbije izvozi 78% proizvodnje, u prosenoj vrednosti od 250 miliona dolara godinje. Poslednjih godina ove cifre se rapidno uveavaju, pa je i britanski Ekonomist pisao o njenom zadivljujuem uzdizanju iz pepela u odnosu na period sankcija i devastiranje pogona tokom bombardovanja 1999.

Izgradnja tri fabrike oruja u Aliru vrednih 400 miliona dolara, vojne bolnice u Libiji vredne 500 miliona dolara, prodaja 20 tre-nanih aviona Lasta Iraku za 235 miliona dolara, ulaganje investitora iz UAE od 220 mi-liona dolara u raketni si stem ALAS i rekon-strukcija vojne baze (koju je svojevremeno izgradio Planum), izgradnja vojne bolnice i fabrike lekova u vrednosti od oko milijardu dolara u Angoli, samo su neki od poslova ve-like vrednosti sklopljenih tokom poslednjih godina. O potencijalima domae odbram-bene industrije razgovarali smo sa cenjenim strunjakom iz ove oblasti, vojno-politikim komentatorom dnevnog lista Politika, Miro-slavom Lazanskim.ML: Kakvo je Vae miljenje o potencija-lima nedavno otvorene fabrike sloenih borbenih sistema u Velikoj Plani? Da li ova fabrika ima kapaciteta da postane ozbi-ljan konkurent hrvatskom uri akoviu?M. Lazanski: uro akovi je bila ogromna fabrika po ka-pacitetima i sloenosti jer je proizvodila tenkove. Fabrika u Velikoj Plani montira borbena vozila BOV M10, M11, Lazar i samohodnu haubicu Nora, ali ona ne moe imati takve linije za sklapanje kakve je imao uro akovi, koji je godinje proizvodio negde oko 120-130 tenkova, pa moda ak i 150.ML: Poznato je da je haubica Nora B52 izvezena u Mijanmar, Keniju i Banglade. Mislite li da e ovako sloeno orue, ka-kvo se proizvodi u samo nekoliko zemalja u svetu, biti atraktivno i drugim zemljama Treeg sveta?

M. Lazanski: Na svetskoj pijaci je u tom segmentu, osim nas, sada prisutan vedski Bofors (njega je preuzeo British Aeros-pace), francuske, izraelske i junoafrike haubice. Mi smo po ceni najpovoljniji, a po dometu i kvalitetu smo tu negde kao Junoa-frikanci, a jeft iniji smo od njih. ML: Nedavno je potpisan sporazum Yugo-importa - SDPR i dravne kompanije iz UAE o ulaganju u proizvodnju raketnog sistema ALAS. U emu je prednost ovog naeg sistema u odnosu na njemu sline i koliko e ovakav ugovor doprineti daljem unapreenju domae raketne tehnologije, koja je u proteklim decenijama ostvarila impresivan napredak?M. Lazanski: On e u svakom sluaju pota-knuti fabriku Kruik, ali, naravno, Emirati imaju interesa u svemu tome, ne samo da do-biju gotovu raketu ALAS, nego da dobiju i znanje, to zapravo znai prenos tehnologije. Mi emo im prodati svoju novu tehnologiju, poto su oni svesni da nee imati naft e za vek vekova i ele da postave temelje svoje vojne industrije. Ta raketa ima optiki kabl kao si-stem navoenja, koji je dobar ba za pustinju i za mete na moru. Verovatno e biti korien na lakim brodovima (kao sistem more-mo-re) za gaanje ciljeva poput patrolnih ama-ca i drugih lakih, borbenih plovnih objekata, ali i kao sistem poletanja sa obale na more. Dakle, u tom kontekstu je perspektivan. Na-ravno, ovaj raketni sistem ima sjajan turbo-

mlazni mo-tor koji smo mi napravili i mislim da je zajedni-

ko ulaganje sa Emiratima dobar potez.ML: Prialo se i o ulaganju investitora iz UAE u proizvodnju protivoklopnog siste-ma Bumbar. Iako je njegov razvoj dugo trajao, u pitanju je sistem sposoban da uni-ti skoro sve savremene tenkove sveta. U isto vreme je i tri puta jeft iniji od svog fran-cuskog pandana, sistema Eryx. Kako oce-njujete njegovu komercijalnu budunost?M. Lazanski: Jeste, dugo je trajao razvoj zato to su kooperanti na privatnom nivou (oko dvadeset privatnih fi rmi) i im su kooperanti na privatnom, a ne na dravnom nivou, tu uvek neto ne tima. Neko nema ovaj deo, neko nema onaj deo i to dugo traje, ali evo otkriu, da kaem, tajnu. Ove godine, negde oko septembra, kree prva predserijska proi-zvodnja od sto raketa. Prvo e se proizvoditi za nas, ali kasnije e verovatno i Emirati je-dan deo otkupiti.ML: Kapitalni izvozni posao bive SFRJ bila je prodaja tenkova M84 Kuvajtu. Pro-jekat modernizacije rezultirao je verzijom M84AB1, koja se sada nudi Kuvajtu kao paket modernizacije njihovih tenkova. Po-stoje li proizvodni kapaciteti za moderni-zaciju ovih tenkova u naoj zemlji, budui da je fi nalni proizvoa M84 u SFRJ bila hrvatska fabrika uro akovi?M. Lazanski: Trebalo je da Kuvajt tih svojih 150 tenkova natovari na brodove i doveze ih do Bara, pa posle eleznicom do aka i da se tamo, u Tehnikom remontnom zavodu aak, oni modernizuju na nivo AB1, koji bi bio nivo ruskog tenka T90S. Meutim, ja ne znam zato je to stalo.ML: Prialo se da su prednost dali hrvat-skom tenku Degman?

Intervju sa Miroslavom Lazanskim o potencijalima vojne industrije

OD pUKE DO AVIONA

Srbija se nalazi na 19. mestu u svetu

po vrednosti izvoza naoruanja i vojne

opreme.

17

EkONOMIJA

M. Lazanski: Ma ne. Degman su Hrvati napravili na osnovu jugoslovenskog projekta tenka Vihor. Nakon raspada Jugoslavije, u fabrici u Hrvatskoj ostalo je par prototipova koje su oni malo nadogradili i nazvali De-gman. Tako da to nije nikakav novi koncept i novi tenk.ML: Za vrlo kratko vreme klipni avion La-sta, namenjen za osnovnu obuku pilota, u dogovoru sa irakim partnerima dobio je naoruanje, a sada se razvija i laki borbeni avion Kobac. Da li e u kraem periodu Utva biti sposobna da ponovo osvoji pro-izvodnju sloenijih borbenih aviona?M. Lazanski: Daj Boe da to pre napravimo taj Kobac, jer bi to bio veliki korak napred, sjajan korak napred. A za posle emo videti.

Mi sad idemo na modernizaciju. Sledee go-dine treba da krene, moda ak i ove, moder-nizacija aviona G4. Tender je ve raspisan. Da li e to raditi Izraelci, Italijani, videemo, ali taj G4 bi trebalo da bude odlian kolsko-borbeni avion. E sad, da li bismo ponovo mo-gli da radimo neto slino kao G4? U ovom asu teko. Prvo, mi nemamo kadar. Sama fabrika Utva penzionisala je mnoge majsto-re, VKV radnike, kvalifi kovanu radnu snagu, u vremenima od pre deset godina kada im to nije trebalo. Drugo, u Vojnotehnikom in-stitutu u arkovu, u tom vazduhoplovnom delu instituta, sve su gurnuli u penziju i oterali ljude u najboljim godinama, ljude od znanja i pune radne energije. Tako da mi u ovom asu nemamo nauni potencijal, niti imamo kvalifi kovane radne snage da pravimo borbeni mlazni avion. Ono to moemo je, eventualno, da uz pomo stranaca taj proje-kat nadzvunog aviona NA (Novi avion, jugoslovenski projekat supersoninog lovca, zaustavljen raspadom SFRJ, prim. aut.) prila-godimo na neki nivo malo manje brzine, da bude kolsko-borbeni avion, ali i za to nam treba uasno puno ulaganja u kapacitete i fabriku. Utva je 1999. bombardovana i po-ruena stravino. Sad su tri manje hale dove-dene u red i tu se sklapaju te Laste.ML: Bitno je da je oprema sauvana. Gra-evinski objekti manje-vie? M. Lazanski: Tako nekako. Mi smo jo uvek, i to treba naglasiti, pod tzv. fi nim sank-cijama NATO-a za izvoz savremene vojne tehnologije u Srbiju. Recimo, Nemci nee da nam prodaju jednu mainu za buenje, za topovske cevi. Ni po koju cenu nee da je prodaju. Sad kad je Vui bio kod njih, mo-lio ih je, ali oni kau: Vi moete s njima da pravite topove, a onda da pucate po naim vojnicima na Kosovu. Recimo, zato vedski avion Gripen nije doao da se predstavi na aeromitingu u Batajnici? Meni je jedan ved-ski pukovnik, koga sam upoznao napolju,

rekao: Gospodine Lazanski, pa vi ste i dalje pod sankcijama NATO-a, samo vaa javnost to ne zna. Dae oni tebi dip Hummer, njega moe voziti i privatno. Dae ti i neku vrstu jednostavne radio opreme, ali kada je u pita-nju sloena, fi na vojna tehnologija, to ti nee dati.ML: Projekat Yu Supersonic, nastao pred raspad SFRJ, odmakao je ak toliko da je izraena kabina i izvrena su prva ispitivanja u aerodinaminim tunelima. U medijima se pominjalo i to da su investi-tori iz UAE zainteresovani za proizvodnju kolsko-borbene verzije naeg projekta nadzvunog aviona. Da li bi, osim kapita-la koji bi obezbedili partneri iz UAE, pro-blem mogao da predstavlja i nedostatak kooperanata?M. Lazanski: Sada se Yu Supersonic ne moe proizvesti. Nema vie fabrike Soko u Mostaru, koja je imala i proizvodnju kom-pozita, materijala, sve. Drugo, problem su neki bitni delovi. Jugoturbina Karlovac proizvodila je turbine za mlazne motore. Sad nema niega. Tree, trebalo je da taj Yu Su-personic radimo s Francuzima. On po svom obliku i dizajnu lii na francuskog Rafala. Motor je trebalo da uzmemo ili od njih, ili od Amerikanaca. E sad, jedino ako bi Emira-ti uloili neke pare u to. Ali, pitanje je ta e im taj projekat. Oni mogu da kupe i Rafal i Tajfun i ta god hoe. ML: Da li je realno oekivati, imajui u vidu problem fi nansija, da Vojska Srbije u skorijem periodu narui neki od gore po-menutih sistema?M. Lazanski: Bumbar e nabaviti, to da, ALAS, naravno, jo nije razvijen, a Lastu ve nabavlja, dosta Lasta ve ide u eskadri-le. Ostalo e ii teko.ML: Kako bi trebalo da se strateki pozici-onira naa vojna industrija? Da li da se fo-kusiramo na zemlje u razvoju?M. Lazanski: Svakako, i to na zemlje u ra-zvoju koje ne ele da imaju politika uslov-ljavanja. Drugo, mi imamo vrlo dobru proi-zvodnju municije. Nau municiju, i lovaku i vojnu, kupuju zemlje NATO-a. Recimo, naa municija fabrike Prvi partizan iz Ui-ca strahovito je kvalitetna. Sportski i lovaki karabini Zastave idu za Ameriku. Prodali smo jedan broj puaka M21 Makedoncima, sad se ugovaraju veliki poslovi sa Libijom, prodali smo samohodnu haubicu Nora Keniji, Mijanmaru i Bangladeu. Iraku smo prodali avione Lasta. Vojna industrija se die. Ona je vrlo propulzivna. Drugo, tu je brz obrt kapitala. A ipak je gro vojne indu-strije SFRJ bio u Srbiji i Bosni.

Stefan ERA SIMOVIFoto: Svetozar KA RA DIN

Bili smo jedna od 11 zemalja sveta koje su

samostalno proizvodile podmornice. Naa

podmornica Sava 831 ila je na operativnu dubinu plovljenja od

370 metara. Italijanska podmornica Sauro i

poboljani Sauro iao je do nekih 280 metara.

Amerike Los Aneles idu na 600 metara, ali to

su nuklearne podmornice (vie klase, gabarita i drugaije strateke

namene, prim. aut.) ak mi je komandant rekao da je jednom prilikom

propala na dubinu od 390 metara. Svi su se kladili da li e biti pucketanja

metala, ali nije bilo nita. Spoljni trup je bio

neoteen.

18

Svestrani naunik koji je uspeo da pojave u svakodnevnom ivotu objasni putem ekonomskih mehanizama na lak, svima razumljiv nain.

Gari Stenli Beker roen je 1930. u Potsvilu, u Pensilvaniji, a detinj-stvo je proveo u Njujorku. Do esnaeste godine zanemarivao je kolu zbog sporta. Sa ekonomijom se prvi put susreo itajui ekonomske vesti iz no-vina ocu, koji je izgubio vid. U njegovoj kui esto su se vodile rasprave o politici i pravdi. Tako su nastali koreni njegovog interesovanja za socijalne probleme. Stu-dirao je na Prinstonu, a neophodno zna-nje iz matematike dobio je pohaajui dva kursa. Pred kraj kolovanja, njegovo zanimanje za ekonomiju opada. Posve-uje se sociologiji, ali je ubrzo naputa jer je smatra pretekom. Odluuje da radi diplomski iz ekonomije na ikakom univerzitetu, gde upoznaje Miltona Frid-mana koji mu je drao kurs iz mikroeko-nomije. Kasnije e u svojoj autobiografi ji, napisanoj za potrebe Nobelovog komite-ta, naznaiti da je Fridman uspeo da kod njega ponovo probudi interesovanje za ekonomiju, pokazavi mu da ekonomska teorija nije igra koju igraju pametni aka-demici, ve moan alat za analizu stvar-nog sveta.Nakon zavrenog doktorata, odlazi da pre-daje u Kolumbiji i radi u Nacionalnom bi-rou za ekonomska istraivanja. Ti radovi kasnije ine okosnicu njegovog najpoznati-jeg dela Ljudski kapital. U ikago se vraa 1970, gde susree Donsona i Stiglera. Na njegov intelektualni razvoj Stigler je imao velikog uticaja. Od 1985. pie kolumnu za Business Week. Mnoge istaknute kolege nisu ga smatrale ozbiljnim ekonomskim naunikom. Uprkos tome, primio je mnoga priznanja, a 1992. i Nobelovu nagradu za irenje mikroekonomske analize na irok spektar ljudskog ponaanja, ukljuujui i netrino ponaanje.

PRETPOSTAVKE KOJE VODE REENJUNa ekonomski nain pristupio je ljudskom ponaanju sa eljom da nerazumljive po-stupke ljudi koji se pripisuju egzogenim faktorima objasni promenama ekonomskih varijabli. Beker smatra da ekonomiju od drutvenih nauka razlikuje pristup kojim ona prilazi fenomenima, a ne sam sadraj. Sva svoja razmatranja temeljio je na tri pret-postavke: racionalno ponaanje, stabilne preferencije privrednih subjekata i mogu-nost uspostavljanja privredne ravnotee.

KAKO FUNKCIONIE ZAJEDNICA?Pre Bekera, u ekonomiji je svaki pojedinac posmatran kao racionalno bie koje nastoji da maksimizira korisnost. On je pokazao da, kada je porodica u pitanju, ovaj princip moe drugaije da funkcionie, reivi problem agregacije preferencija u porodici. U okviru zajednice mora postojati glava porodice, koja u svojoj funkciji korisnosti kao argu-ment ima funkcije korisnosti ostalih lanova. Tada se moe javiti altruizam, neki lanovi donosie odluke kojima nee maksimizirati svoje funkcije korisnosti, ali e zato doprine-ti maksimizaciji korisnosti glave porodice (teorema kvarnog deteta). To se objanjava postojanjem transfera u porodici koji do-prinose poveanju blagostanja i tih lanova. Beker je istakao i da je vreme kljuni resurs domainstva. Ono ima dve upotrebe: tri-nu, kojom se poveava dohodak porodice i mogua koliina trinih dobara i internu, kada se troi na proizvodnju osnovnih doba-ra (domainstvo ih interno proizvodi). Tako

je pokazao da je dokolica vreme koje je retki resurs i ima svoju cenu. Zato se domainstvo suoava sa punim dohotkom kao ogranie-njem (dohodak koji bi pojedinac zaradio da sve vreme provede na tritu).

DA LI DISKRIMINACIJA KOTA POSLODAVCA?U svojoj doktorskoj tezi Beker je obradio diskriminaciju, nekonvencionalnu oblast ekonomije. Za njega je ona specifi nost pre-ferencija tj. egzogeno dat argument funk-cije korisnosti i zato e rei da ne postoje ekonomski uzroci, ve samo posledice dis-kriminacije. U svom modelu razmatrao je belog poslodavca koji zapoljava crne i bele radnike. Uoio je da dolazi do modifi kacije funkcije cilja, poslodavac koji diskrimini-e ne maksimizira profi t ve korisnost - on trai da pri istom nivou nadnica crnci budu produktivniji od belaca. To dovodi do ogra-niene supstitucije faktora proizvodnje (rad-nici), to sigurno vodi smanjenju drutvenog blagostanja. Ovakvo ponaanje je u interesu belih radnika, ali je u suprotnosti sa ekonom-ski racionalnim poslodavcem. U zbiru, pod odreenim uslovima, dobit svih belaca ma-nja je od gubitka pri diskriminaciji, a gubitak manjine (crnci) je vei od dobitka veine (belci). U ivotu sve ima svoju cenu.

Milica TRIVI

EkONOMIJA Gari Beker

DIRNUTI U TVRDO JEzGRO EkONOMSkE TEORIJE MOE zNAITI NAPREDAk

Razmatrajui optimalne forme dananjeg braka u

korist poligamije, Beker je citirao Dorda Bernarda oa: Materijalni instinkt navodi enu da joj vie

odgovara deseti deo prvorazrednog oveka u odnosu na iskljuivo

posedovanje jednog treerazrednog.

19

EkONOMIJAasopis Ekonomska politika, prema knjizi Mijata Lakievia "Ispred vremena", Fond za otvoreno drutvo, Srbija, 2011.

Ekonomska politika - jeziki besprekoran, logiki konzistentan i matematiki precizan, asopis koji je grmeo kada su svi ostali utali. Nedeljnik iji korpus ideja i danas, posle pola veka, u Srbiji teko prolazi.

Ideja za osnivanje asopisa rodila se, prema svedoenjima, na sastancima ta-danjeg dravnog (ujedno i partijskog) vrha, u razgovorima sa Josipom Bro-zom Titom. Te 1952. godine, posleratna euforija poela je da opada, radne akcije vie nisu bile opcija, donacije koje su stiza-le od velikih sila smanjivale su se. Primee-no je da poneke nesavrenosti socijalizma mogu biti prevaziene pomou probranih kapitalistikih mehanizama, te da se oni liberalniji mogu okupiti oko jednog lista kako bi ukazivali na ekonomske probleme, iznalazili nove metode rukovoenja i pro-nalazili reenja koja bi na kraju, eventualno, bila inkorporirana u sistem. Njihove ideje (nipoto) nije trebalo da dovedu do tranzi-cije iz dogovorne u trinu privredu, ve da omogue siguran prosperitet i bolju sarad-nju sa zapadnim svetom.Vremenom, nedeljnik se sve vie osamo-staljivao i udaljavao od socijalistikih ide-ja. Govorili su o konvertibilnosti dinara, veoj slobodi preduzetnika, diskrimina-ciji privatnog sektora, pravu studenata da trajkuju (podrali su ih 1968, iako se nisu slagali sa leviarskim idejama koje su stu-denti proklamovali). Verujui da trin(ij)a privreda moe voditi nestanku jednopar-tijskog reima, jasno su se zalagali za pri-vrednu reformu, o emu svedoe i naslovi malerovsko bunih uvodnika poput: Ci-ljevi i uslovi reforme, Reforma u rukama privrede, Vratimo se reformi.Odrekavi se budetskih dotacija, Ekonom-ska Politika (EP) je pokazala da trini me-hanizam funkcionie, ugrozivi tako i fi nan-siranje ostalih asopisa koji nisu eleli da se upuste u konkurentsku utakmicu. Kako bi privukao potencijalne oglaivae, nedeljnik je, prvi u SFRJ, preao na mali magazinski format i tampu u boji, dodue samo za re-klame.

Sedamdesetih godina drava upada u kri-zu, raste spoljni dug, opada stopa rasta. U strahu od gubitka moi, dravno ru-kovodstvo odluuje da pritisne i potisne sve uticajnije liberale. Ekonomska politi-ka kao medijski predvodnik oekivano je stradala kada su smenjeni, oterani u pen-ziju ili prognani elni ljudi magazina, kao i vei broj stalnih i povremenih saradnika. Nedeljnik je, iako se teko oporavljao od gubitaka, nastavio sa radom i proklamo-vanjem liberalizma. Ekonomska politika je, dakle, imala ideju. tavie, moe se rei da je i sama bila to ideja (M.Lakievi Ispred vremena). Osamdesetih je ve go-vorila o skorom uruavanju socijalizma, a u vreme smutnog vremena devedesetih, ovaj magazin je glasno kritikovao Milo-eviev nacionalistiki reim. Obraun sa redakcijom kulminirao je pred samo bombardovanje 1999. godine, kada je ve-ina novinara, zajedno sa glavnim uredni-kom i direktorom dobila otkaz. Tako je, de facto, prestao da postoji.

SRBIJA JE (BILA) SVETUkoliko bismo vrednovali jainu novi-na prema tirau (kao to je to danas neret-ko sluaj), EP nikada nije i ne bi bila meu prvima sa svojih 12 15 hiljada primera-ka odtampanih nedeljno. Meutim, ona se izdvajala i rangirala na elne pozicije

prema nekim drugim kriterijumima: 99% njenog tiraa bilo je u pretplati; njeni ita-oci bili su visoki funkcioneri, menaderi uspenih preduzea, univerzitetski pro-fesori; bila je najliberalniji asopis toga vremena i pruala je pravu, ogoljenu sliku jugoslovenske privrede i sveta, prethod-no neproputenu kroz obojene naoari.

DAN OTVORENIH VRATAPonedeljkom je redakcija bila otvorena za posete. Dolazili su direktori velikih pre-duzea kako bi se konsultovali i uli naj-novije informacije i prognoze vezane za dravu i za svet uopte. Oni nisu sumnjali u strunost novinara analitiara, koji su bili, to je danas skoro nepojmljivo, speci-jalizovani za pojedine oblasti. EP je gajila kult prave, proverene i pravovremene in-formacije. Mijat Lakievi je u svojoj knji-zi jednom reenicom dao objanjenje: Ekonomska politika je bila institucija. Institucija sa velikim I.

ESTO JEDNA INJENICA GOVORI VIE OD HILJADU IZGOVORENIH REINedeljnik je, za vreme studentskih de-monstracija, prepoznao potencijal, pre-veo i objavio jedan od, pokazae se tokom vremena, najuticajnijih lanaka 20. veka pod nazivom Uloga monetarne politi-ke Miltona Fridmana. Pet godina nakon toga, 1973, pred sam okraj sa liberalima, Fridman je posetio Beograd. Odravi predavanje na Fakultetu politikih nauka (na Ekonomskom nije bio dobrodoao), dao je i intervju za Ekonomsku politiku.

Ivana TODOROVI

GLASILO UMNIh ILI LIBERALI U DOBA SOCIJALIzMA

Ekonomska politika 1990. godine dobija

nagradu Najbolji nedeljnik u Jugoslaviji,

uz obrazloenje: jugoslovenski The

Economist

EkONOMIJA

Iako Drugi svetski rat nije bio zavren, ve 1942. javila se potreba za kreiranjem novih meunarodnih institucija za ije je stvaranje najvie zasluga prikupio Don Mejnard Kejnz.

U leto 1944. godine, predstavnici etrdeset etiri zemlje sastali su se kako bi kreirali novi svetski fi nan-sijski sistem. Samo mesto sastanka bilo je poprilino izolovano, u planinama Nju Hemira, tako da kongresmeni i ostali lobisti nisu mogli da utiu na delegate u formiranju njihovog miljenja. Sastanak su inicirali ameriki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston er-il kako bi obezbedili posleratni prospe-ritet putem ekonomske saradnje. Glavni pregovarai na sastanku bili su Hari Dek-ster Vajt, ispred Sjedinjenih Amerikih Drava i Don Mejnard Kejnz, koji je, uprkos loem zdravlju, zastupao Veliku Britaniju. Sastanak je bio deo procesa koje su vodile SAD u elji za kreiranjem novog svetskog poretka, baziranog na pravilima i zakonima. To je bio i uvod za nastanak Ujedinjenih nacija i jo nekih meunarod-nih organizacija.Uesnici su bili fokusirani na dva kljuna pitanja: kako uspostaviti stabilan sistem deviznih kurseva i kako platiti obnovu ratom razorene ekonomije Evrope. Iz tih ciljeva, nastale su dve organizacije.Meunarodni monetarni fond je osnovan da ojaa set fi ksnih deviznih kurseva koji e biti vezani za dolar. Zemlje u platnobi-lansnim problemima mogle bi da dobiju kratkoronu pomo MMF-a kako bi iz-begle devalvaciju, a u tekim situacijama izbegle bi promene kursa.Svetska banka (prvobitno Meunarodna banka za obnovu i razvoj) osnovana je da bi davala dugorone kredite namenjene za investiranje u produktivne delatnosti, kao i obnavljanje ratom unitenih evrop-skih privreda.

PORAZ KEJNZADon Mejnard Kejnz imao je, po miljenju mnogih strunjaka, veoma ambiciozan i mnogo korisniji plan za svetsku ekonomi-ju nego to je bio ameriki. On je predlo-io osnivanje svetske centralne banke koja bi mogla da izda sopstvenu valutu koju je nazvao bankor. Kejnz se nadao da e uspeti da pokrene svetsku ekonomiju veom koli-inom novca u opticaju. Ipak, njegov plan nije usvojen, prednost je data amerikom planu. U govoru koji je odrao u martu 2009. godine na temu reforme MMF-a, gu-verner Narodne Republike Kine izrazio je aljenje zbog odbijanja Kejnzovog zahteva za zajednikom svetskom valutom. Prema amerikom planu, za meunarodnu valutu odreen je dolar, koji je vezan za zlato po stopi od 35 dolara za uncu zlata. Strane vla-de i centralne banke su tako lako mogle da zamene dolar za zlato. One su, takoe, bile u obavezi da dre rezerve dolara i da inter-veniu radi odravanja pariteta valute. Kako se Evropa posle Drugog svetskog rata nala u ruevinama, bila joj je neop-hodna pomo u hrani, sirovinama, leko-vima i drugim stvarima. Uz Rusiju pored sebe, ovakav teren je bio vie nego pogo-dan za nastajanje komunizma. ak je i Kejnz uputio otvoreno pismo amerikom predsedniku Frenklinu Ruzveltu, podse-ajui ga da je njegova odgovornost da se izbori sa nadolazeim komunizmom.

MARALOV PLANDravni sekretar SAD, Dord Maral,

juna 1947. godine objavio je Plan za ekonomski oporavak, kasnije nazvan Maralov plan. On je imao za cilj vraa-nje poverenja u kapitalistiki sistem, kao i da svetska privreda krene u normalnom pravcu ne bi li se obezbedila politika stabilnost i osigurao mir. Maralov plan je podrazumevao izdvajanje oko 13 mili-jardi dolara, to je iznosilo 4,4 % BDP-a SAD iz 1950. Ovakva fi nansijska pomo pruala se do 1952. godine, to je Evropi dosta pomoglo da obnovi ratom razru-eni ekonomski sistem. Nemaka je na najbolji mogui nain iskoristila pomo koju je dobila i ve 1973. godine, s pro-senom stopom rasta od 5 %, dostigla nivo BDP-a po glavi stanovnika drugi u svetu. U Velikoj Britaniji situacija je bila dosta usporena, prvenstveno zbog pora-za erila na izborima i pogrene politi-ke koju su vodili laburisti.

ODUSTAJANJE OD SPORAZUMA Sedamdesetih godina dvadesetog veka, ameriki dolar je bio pod pritiskom iz nekoliko razloga, meu kojima su i tro-ak rata u Vijetnamu i rastui trgovinski defi cit. Predsednik SAD, Riard Nikson, 1971. je jednostrano ukinuo Bretonvud-ski sporazum i odustao od zlatnog stan-darda, to je dovelo do devalvacije dola-ra. Tako je dolar 1971. godine sa 35 opao na 38 dolara za uncu, da bi osamdesetih cena bila i 800 dolara za uncu. Ukidanje zlatnog standarda dovelo je do naputa-nja reima fi ksnog deviznog kursa, daju-i prednost plivajuem, ija se vrednost odreuje na tritu. Pokuaji za uspostavljanje novog Bre-tonvudskog sporazuma sedamdesetih godina su propali, ali je MMF zadrao svoju ulogu u pomaganju zemljama da se izbore sa krizom, ba kao to su po-mogli Velikoj Britaniji 1976. godine.

Nikola NIKITOVI

20

Potreba za novim finansijskim sistemom

BRETONVUDSKI SpORAZUM

21

EkONOMIJAelezara Smederevo

Usled nemogunosti da pronae stratekog partnera za smederevsku elezaru, drava je odluila da sama pokrene proizvodnju. Mudar poslovni potez ili kupovina socijalnog mira? Vreme e pokazati.

PLAN BPosle jednogodinjeg traenja stratekog par-tnera za smederevsku elezaru drava je odluila da realizuje takozvani plan B, koji podrazumeva obnavljanje proizvodnje, tj. paljenje jedne visoke pei, koja je na tihom hodu ve devet meseci i vraanje na posao svih radnika, uz dodatno zapoljavanje 250 novih. Planirane su i mnoge utede. Oekuje se da EPS i Srbijagas snize trokove ener-gije, dok su sindikati prihvatili redukciju go-dinjih primanja u iznosu od 20%. Sirovine koje e se nabavljati imae prolongiran rok plaanja, a novodospele obaveze bie regu-lisane delom od prodaje proizvoda, a delom

iz kredita fi nansiranog od strane drave pod garancijom Fonda za razvoj.

IZVODLJIVOSTIako ovaj plan lepo izgleda na papiru, po-stavljaju se mnoga pitanja vezana za njegovu izvodljivost, prvenstveno ko e i u kojoj koli-ini kupiti na elik. Ove sumnje nisu bez os-nova, pogotovu imajui u vidu neobeavajue stanje na svetskom tritu elika. Planirana je proizvodnja od 70 hiljada tona meseno, dok je maksimalni kapacitet dva miliona tona. Samo 20% od ukupne proizvodnje bie na-menjeno domaem tritu, a ostatak e biti upuen na italijansko trite, mada je u planu da i Nemaka, Francuska, Turska i panija ne ostanu uskraene za srpski elik. Naravno, pitanje cene naeg budueg brend makera jo uvek predstavlja enigmu za nau javnost, a jedini podatak je da e prodaja biti po cenama predvienim biznis planom.

STRATEGIJSKI MENADMENT ZA POETNIKEBiznis plan koji projektuje gubitak od 20 mi-liona evra, i to samo ako se ostvare potencijal-ne utede, bez sumnje je intrigantan produkt modernog menadmenta i strategijske misli, ali na nau alost nije i novitet na ovim pro-storima. Ako bismo pokuali da naemo neke pozitivne aspekte ovakvog poteza, jo uvek dominantno socijalistiko razmiljanje do-velo bi nas do pet hiljada ljudi koji bi zadrali svoje poslove. Pod parolom da bi Smederevo bilo ugaeno zajedno sa elezarom, drava onemoguava bilo kakve inicijative i prolon-gira antagonijsku egzistenciju nekadanjeg giganta, sadanjeg bolesnika na Dunavu. Mnogi pripadnici vladajueg tabora nagla-avaju strateki karakter proizvodnje elika i

njenu vitalnu ulogu u reindustrijalizaciji Srbi-je, kao i blage znakove popravljanja stanja na tritu elika oliene u stabilizaciji cena siro-vina. Postoji mogunost da se otvori novi po-gon za galvanizaciju, koji bi moda omoguio partnerstvo sa Fijatom, to bi predstavljalo potencijalno profi tabilan poduhvat, ali drava zbog nedostatka sredstava nije trenutno zain-teresovana za njegovo fi nansiranje, ve trai stratekog partnera.

REALNOST ILI BAJKANezainteresovanost za sve mogue alter-native pokazuje da politiku elitu zanimaju mnogo vaniji i kompleksniji problemi po-put - ta e da radi toliki narod praznog de-pa i slomljenog duha i kako e tako labilni glasai drhtave ruke zaokruiti broj 1 kada to bude trebalo. Da je Vlada Srbije organizo-vala povremene ekskurzije u Kameniku 6, moda bi krojaima smederevskog odela bila poznata injenica da bi Smederevo bilo jako plodno tle za privatne biznise, kao to je to bio sluaj sa akom. Naalost, inspiracija se prevashodno trai u debatnom klubu Dra-vo, pomozi!. Sve ovo opravdava i tera na ra-zumevanje sveprisutnog skepticizma vezanog za ovaj odvani poduhvat, pogotovu kada se prisetimo dravne umenosti u voenju fi rmi iz javnog sektora. NIS je nakon privatizacije postala jedna od najprofi tabilnijih kompanija na ovim prostorima, ali je to verovatno slu-ajnost. Gde US steal stade, Srbija e poi. Ovo na alost nije uvod u bilo kakvu pesmu, ve najverovatnije u tragediju. Da li Ministar-stvo fi nansija i privrede ima neke informacije koje niko drugi nema? Iskreno se nadamo potvrdnom odgovoru, jer ako ovo bude jo jedna u nizu fi nansijskih katastrofa, staza kroz umu, koja vodi ka privrednom oporavku nae zemlje, moe ostati u magli, jedino to u naoj prii ne postoji samo jedan vuk.

Aleksa DOKI Nikola MARKOVI

BOLESNIK NA DUNAVUProlog meseca

kompanija ArcelorMittal, jedan od najveih

svetskih proizvoaa elika, ugasila je dve

visoke