univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet decembar 2001 boj 18

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet decembar 2001 boj 18

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-decembar-2001-boj-18 1/36

izdaje slsdentska unija ekonomskog fakulteta beograd, decembar 2001. godina V broj 18



17. novembarMedunarodni dan

studenata

I 7. novembra 1 939. godine nacisti su prekinuli demon-

stracije ie5kih studenata na Univerzitetu u Pragu protiv

nemadke okupacije. ViSe od 20 studenata je ubijeno na li-

cu mesta, preko 1200 studenata je odvedeno u koncent-

racione logore a zgrade univerziteta pretvorene su u ka-

sarne SS trupa.

17. novembra 1963. godine studenti u Crckoj su takode

protestovali protiv diktatorskog reZima. Policija je ugu5ila

pobunu studenata, a tadan broj ubijenih studenata ni da-

nas nije poznat.

17. novembra 1989. godine studenti u Ce5koj su opet

iza5li na ulice ovog puta protestujuii protiv komunistickog

reZima. Ovaj dogadaj oznadava i poietak demokratskih

promena u istodnoj Evropi.

Studenti svih kontinenata vei dugi niz godina slave 17.

novembar kao dan borbe za studentska prava. Studentske

organizacije iz Evrope (ESIB - The National Unions of Stu-

dents in Europe), Azije (ASA - Asian Student Association),

Afr.ike (AASU - All African Student Union) i Latinske Ame-

rike (OCLAE) podnele su zahtev Ujedinjenim nacijama da

se 17 . novembar usvoji kao zvaniian Medunarodni dan

studenata.



ilIonopolList

"*'-'-^;*i****u

BE'"ADU

, *unlu;fi*'-''-l-

,,

,,

- t-";,,**i';i**"0'n

, % n:ru ffi ll,il i;,lliT illTfi,lii'[4iioi Radivojevid, Mirjana Pantorif , Vladimir Paviovjc,

;il#ilffiil:d'fiili;fi',;::'

, ,AORESARIDAKCIJE,, :

Kamenidka O, tfOOOSrogr.rdi,

iry ouliol ros _ 1

e'maili [email protected] :

GEN.TMLNI POKROVIIETJ

Iond ia oWoreno druiwo i llil

Zahvaljujemo se rukovodstvu

Ekonomskog fakulteta

na pomodi u realizaciji ovog broja

,, t ',,1, ,. , ,

11, IMonopoll.l$ t *n, ',' ''.

TEIGIOVI $J AUTORSKI, NISU CTNZURISANI

'INE PRDSIAVUAIU ZVll,llCrN

$AV S]UD${TSKT UNUE EKONOMSJOG FAKUIIETA

, il;1l,llil,'r trr,*ro,jii ','', ,

r Konca unuttaSnja 1/1 (k0l0r) ''''' . ''.i,Koncaunruasnja.l/2{koror) :,'

". Xortca unuriainja 1f1,(cmobeta)

. Koricn unutrasnja V?(cmolela]'

,

, iei 5 dlnara

. -zoooM

.150DM

., 80.DM"" ', B0 DM

: , 400M

I iAkoi*litu du ru nu*u'rerirrn,g u ,* un,..

,:-fr'JT',,' n"o';xi;;:ruf

y;1rui'*f-t,'t.

-na email Monololllsta monopblf lrtyuOyuhoo ro,n

ffiftqfHt

Studentska unija Srbije Ce od 14. do 76. decembra 2001, todine organizlvati prvi seminar o

uce5iu studenata u reformi visokoE obrazovanja.

Cilj seminara je da studenti u Srbiji daju svoje miiljenje o tome sta sve treba reformisati u visokom

obrazovanju, na koji naein i koja je uloga studenata u tom procesu.

Seminaru 6e prisustvovati preko 200 studenata sa svth fakulteta u Srbiji. Prijavljivanje ud,esnika

se odvija na fakultetima itraje od 19. do 30, novembra.

0d pozvanih predavaca izdvajamo:

. Flora Dubosc, Evropska komisija, TEMPUS protram, ltaliia

. KzystofOstrowsky,SavetEvrope,l{omitetzavisokoobrazovanjeinauku,Poljska

. MadsAspelin,Evropskastudentskaunija(ESIB-TheNationalUnionsofSfudentsinEurope),

radna lrupa za Bolonjski proces, Danska

. SrbijankaTurajli',Ministarslvoprosveteisporta,pomoinikzaviSelvlsokoobrazovanie

. Fuada Stankovi1, rektor Univerziteta u Novom Sadu

. Vojin Raki( Center for Higher Education Policy Studies, Holandiia

. Refik Sedibovie t Ratko lankov, )brazovni forum, Beograd

Na seminaru ee biti red,i o postoje(,em stanju na untverzitetima, korupciji, kontroli kvaliteta i nai-

vainijim evropskim trendovima r programima iz oblasti visokot obrazovanja (Bolonjska deklaraci-

ja, Lisabonska konvencija, protrami razmene studenata itd.)

1sim predavanja biie organizovano i 7 radionrca na sledee.e rcmu

Upisna politika i SkolarineNastava i nauka - bubanje ili kritidko miSlienie

)cenjivanje i ispitivanje - koje su neophodne promene u konceptu ispitivania

Borba protiv korupcije u praksi

Uiesie studenata u kontroli kvaliteta

Up ravlj a nj e v r soko iko skin i n stitu cij a m a

Alternativno obrazovanje i njrhov odnos sa tradicionalnim obrazovaniem

Zakljuici seminara biie Stampani u posebnoj publikaciii uviSe od 50 hiliada primeraka, koja ee

biti podeljena svtm nastavnicrma i veeini studenata u Srbiii.

Studentska unija Srbije ortanizuje ovaj seminar uz podrSku: Ministarstva prosvete i sporta RS,

Obrazovnogforuma, Saveta Evrope, Evropske komisiie, Fonda za otvoreno druitvo, Grupe eksper-

ata za prosperitet Srb,e, Studentskol centra Beograd, Pravnogfakulteta Univerziteta u Beogra-

du, Be0gradske otvorene Skole, Alternativne akademske obrazovne mrele i ESIB-a (Evropske stu-

dentske unije).

Martina VI.JKASjVtC

Naredne godine manje brucoia i',;,:?,

Dobrodo3-liuSUEF . ..i.;.4Sandude - VaSi predlozi i,,5TTnisaFrr nraznrr ...........,.6Izmedu tii zakona l:;,8

:.4Hiljadui jedankostur. .......,,.vSuntana strana Alpa . ;=,10

Mrtvodrvo '.'iltKo prodaje ribu Studentskom centru .

lta,St*il Da'bir^o videli gde smo . .. t;ll4Ombudsman ......., ........:,1$Ewopskaunija- Iavirint institucija ..'.... . ;:16.

Jugoistoinoodraja. . .i,I?'lo"zaravqenlvMerkator ' .. ii$Desetgodinaprivatizacije .'.'......;:?0,Vizuelni atributi proizvoda ..... .... .i22Sindikati rr Srhiii ............23 erlrjr .

Makro-ekonomika stabilnost i tranzicija t:t,

Free market center . . .. ' i.26

Strahinjegovsluga .. '. ,11!

Srpskaprdilosto-kojojsemalo z a..,. ..'....;:?8Hororsliop ...... .. ... i29Avganistan - zemlja ratnika . ii30

A"fo-rizam za optimizam t.11.

Grivalj ......... i'31

Psiho iest . . .....ti?|Z

Pandur kviz ' ' ..... ji3?



Prof. Branko Medojevi6, dekan Ekonomskog fakulteta

NaFedne godinerTlanie bn|'rcosaTradicionaln0, u prvom broju Monopollista na podetku Skolske godine,

pokuSavamo da saznamo Sta nas ocekuje na fakultetu u narednih godinudana. Koliko ie nas koStati prijava ispita u praznoj godini, da li ce se produZiti

radno vreme studentske sluZbe, ko je ubio Kenedija, i puno drugih stvari, saz-

najte od dekana?

0svrnimo se na proteklu godinu. Koliko je ona bila uspe5na za EF?

. Skolska godina je bila veoma uspe5na, imajuii u vidu odak-

le je EF startovao u oktobru pro5le godine. Sto se tide kvalite-

ta studija, uspeli smo da za sve predmete, za sve ietiri godine,

donesemo nove nastavne programe po standardima najpoz-

natijih evropskih i svetskih fakulteta. Sada su u obavezi nas-

tavnici da napi5u odgovarajuce udZbenike. EF je bio organiza-

tor niza uspe5nih savetovanja. To je ona tradicija od ranije ko-

ju samo nastavili, sa brojnim zbornicima koji se Stampaju i koji

prezentuju rad naiih nastavnika i svih zainteresovanih na takvim

skupovima i savetovanjima. Sada nas, polovinom decembra

odekuje tradicionalno savetovanje o ekonomskoj politici za

2002. god. i nadam se da ie ono dati znadajan doprinos da-

Ijem razvoju trZi5ne privrede u Jugoslaviju. U materijalnom i

drugom pogledu fakultet je uspeino poslovao, znadajna sred-

stva su uloiena za pobolj5anje nastavnog i naudnog rada. Sto

se tiie nastave, kupljeno je dosta radunara, obnovljena je ta

infrastruktura. UloZili smo znadajna sredstva za otvaranje nove

udionice u ERC-u, sa najnovijom generacijom radunara. Nada-

mo se da ie to dosta podi6i kvalitet nastave, kako na osnov-

nim, tako i na postdiplomskim studijama i drugim kursevima

za brokere isl., koji podinju ovih dana da se drZe. lsto tako,

biblioteka je znadajno ojadana, fond bibliotedki, sa najnovijim

izdanjima svetske literature i odekujemo da 6emo u narednoj

godini jo5 vi5e moii da izdvojimo sredstava za tu namenu, kako

bi i studenti, postdiplomci i nastavnici mogli da koriste najnovi-

ja izdanja na svim jezicima. Obnovili smo i pretplatu za stranedasopise u biblioteci, tako da se sada svi najpoznatiji svetski

dasopisi od 1996. na ovamo nalaze na CD romu. Studenti,

postdiplomci i nastavnici mogu da koriste te iasopise, kao i

preko 2000 dasopisa koji su elektronskom po5tom i razmenom

pristupadni u biblioteci. Studentski klub smo otvorili, aktivirali,

i uloZili znadajna sredstva u saradnji sa gtudentskim organizaci-

jama. Nadam se da su studenti zadovoljni radom kluba, kao i

radom studentske biblioteke gde je pojadana grejna mre2a, ras-

hladni uredaji i sl., da bi se stvorili optimalni uslovi za rad stu-

denata.

Kakve probleme ste nasledili od prelhodnog rukovodslva i da li su

oni uspeSno re5eni?

. Problema je bilo pre svega u poslovanju fakulteta, materi-

jalnom, finansijskom i sl. Formirana je odgovarajuia radna gru-

pa koja je sa svojim nalazima izaSla na Veie. Veie je usvojilo

taj materijal i on je prosleden nadleZnim drZavnim organima

koji ie u daljem postupku oceniti 5ta treba preduzeti. Kolektiv

je jednoglasno podrZao ovo novo rukovodstvo i u tom pogle-

du, poito smo mi 97198. godine vodili ovaj fakultet, smatramo

da smo uz podr5ku kolektiva uspeli da se vratimo na onaj nadin

rada koji je vaZio i pre dono5enje Zakona o univerzitetu. Znadi

sve odluke koje se donose prolaze odgovarajuiu proceduru,

preko katedri, preko komisija, na Veiu se usvajaju, tako da je

to jedna velika novina u radu fakulteta. Na Ve6u prisustvuju i

predstavnici studenata. Smatramo da ie nova re5enja u Zakonuo univerzitetu i u Zakonu o studentskom organizovanju omo-

guiiti da se studenti aktivnije ukljuie iu rad Veia iu rad

Upravnog odbora, gde sada imamo dva predstavnika studena-

ta, dok se ne donese novi zakon. To je jedan veliki zaokret u

odnosu na ono Sto je nosio zakon iz 1 998. godine i zahvaljuju-

6i toj dinjenici fakultet moie daleko uspe5nije da funkcioniSe i

da neke krupne projekte koji su pred nama uspeSno realizuje.

Stariji studenti, a posebno ilanovi SUEF-a, koji su puno ruinih

slvari pretrpeli od strane biv5eg dekana, prof. Pelkovida i biv5eg

prodekana za nastavu, prof. Zivkovica smatraiu da bi oni morali

bili krividno gonieni, bar zbog zloupotrebe poloiaja?

. Ja sam vei napomenuo da je naia radna grupa uradila taj

materijal koji je sada dostavl.jen Ministarstvu prosvete, budZet-

skoj inspekciji i finansijskoj policiji, i na nadleZnim drZavnim

organima je da odlude ko.ii je stepen te odgovornosti i kako da

se ona dalje utvrdi.

Da li ie broj upisanih bruco5a optimalan?

. Broy nije optimalan. Mi smo imali veliki pritisak roditelja.

Ovde su neprestano, pa i dan danas, iako je kraj novembra,

MonopolList fakultet



intervju

bile delegacije roditelja, koji piSu peticije da se onaj deo stu-

cienata koji se nije upisao ovde, nego se upisao na drugim fa-

kultetima, upi5e na EF u Beogradu. Mi smo smanjiliza 1000

broj upisanih u odnosu na prethodnu Skolsku godinu, a name-

ravamo u sledeioj 5kolskoj godini da taj broj jo5 sman.jimo,

najmanje za 500. Time bi se za godinu-dve vratili na neku nor-

malu, i kvalitet studija digli na maksimalno mogui nivo. lmaju6i

u vidu da smo napravili novi nastavni plan, da obezbedujemo

punu moguinost saradnie sa inostranstvom, i profesorima i

studentima, kroz literaturu i sve ostalo, hoiemo da diplomaEF bude ravnopravna sa diplomom bilo kog fakulteta u svetu.

Kako ce fakultet re5iti problem finansiranja u situaciii kada le veci-

na sludenala upisala praznu godinu?

. Vidite, to je jedno Sire pitanje i na Univerzitetu i u Repub-

lici. Mi smo zahvaljujudi naiim sredstvima ditavu ovu godinu,

do oktobra meseca, pokrivali materijalne tro5kove. U budZetu

nile bilo sredstava za te namene i nadamo se da ie nova bu-

dZetska godina na bazi pokretanja proizvodnje i svega 5to sle-

di, u narednoj godini omoguiiti da se po tom osnovu za Uni-

verzitet izdvoje znatno veia sredstva, i da se na taj natin preva-zide ovaj manjak koji je nastao upisivanjem prazne godine.

Ali u svakom sludaju to je samo jedna godina, i naravno sledeie

godine ti ie se studenti, nadamo se, vratiti u normalne tokove

studiranja, tako da se taj problem neie osetiti. S druge strane

fakultet ima 5iroku aktivnost na trZi5tu usluga, rade se brojni

proyekti za potrebe Savezne i Republiike vlade, za potrebe

preduzeia, i mi 6emo nastojati da preko tih projekata i slidnih

aktivnosti kompenziramo ovaj nedostatak.

Da li ie lakultet vec sada planirao povecanje cena priiave ispita i

ostalih usluga koje su studenti obavezni da placaju?

.NiSta nismo planirali, mi smo ditavu pro5lu godinu te cene

drZali nepromenjene. Verovatno 6e se ne5to morati menjati,

u skladu sa porastom inflacije, ali to ie biti u nekim normal-

nim okvirima, jer ponovo ponavljam da fakultet znadajna sred-

stva moZe i treba da ostvaruje i po drugim osnovama, a ne da

ostvaruje iskljudivo na bazi cena usluga za svoje studente.

Da li mislile da lakullel ove velicine moie normalno da funkcioni5e

sa sludenlskom sluibom koia ima radno vreme 0d 10-'12 dasova?

. Mi smo poku5ali da reorganizujemo studentsku sluZbu, na-

pravljeni su Salteri ispred A-1 , da bi se izbegle velike guZve.

Medutim ma koliko mi 5altera da imamo, ako na primer 6000

studenata upiie godinu mirovanja u petnaestak dana, onda suto neopisive guive i odigledno je da se ta sluZba mora ojadati.

Dodatne prostorije na fakultetu je teSko na6i, i neko re5enje

u perspektivi je ukoliko uspemo da iselimo geologe, koji su

ovde na5i gosti vei toliko godina, i da onda imamo sasvim do-voljno prostorija i za studentske sluZbe, biblioteku, iitaonicu i

za nove udionice, ali to je jedan dugorodan proces. Projekatkoji je napravljen, da bi se oni iselili, da se napravi nova zgra-

da za njih u krugu Rudarsko-geolo5kog fakulteta i dalje stojijer Vlada nema para da to finansira, tako da je to jedan krug

iz kojeg za sada ne moZemo iza1i. U svakom sludaiu, u okviru

postojedih mogudnosti, maksimalno iemo nastojati, posle ovog

iskustva sa upisima, da postojeiu sluZbu stavimo u funkcijustudenata i da se to radno vreme poveia. Oni i sada ne rade

samo od 10-12 nego ostaju ciuZe, ali iemo morati poveiati tovreme pruZanja usluga studentima, da bude znatno duZe.

Da lile moguce obezbeditibar dodatnibrojstolica u amliteatri-ma i slu5aonicama, ier iedan broi sludenala hvata bele5ke sto-

ieti?

. To je stari problem. Jedan deo stolica se moZe nabaviti, da

bi se to re5ilo. Ja mogu da istaknem, sa zadovoljstvom, da smo

ove godine kod organizacije nastave na prvoj godini pomeiali

redovne i samofinansirajuie studente po smenama, tako daje poseienost izuzetna, iznad svih odekivanja, 5to znati da je

uvodenje ovih 5kolarina malo uozbiljilo studente i ja se nadam

da ie i uspeh biti znatno veii. MoZemo nabaviti tih stolica,nije to nikakav problem, da barem koliko toliko ublaZimo taj

nedostatak prostora.

Da li 6e lakullet naslavili praksu organizovania strucnih preda-

vanja i tribina, u saradnii sa sludenlskim 0rganizaciiama, i unarednoi godini?

. Mislim da je to dobra orjentacija, i studentske organizacije

bi treba da budu ne5to aktivnije u tom pogledu. Odgovarajuie

tribine bile bi sigurno atraktivne i poseiene. Evo imaiemo za

par dana jedno predavanje profesora iz Nemadke, posveieno

evru i problemima njegovog uvodenja u Evropskoj uniji. Na-

dam se da takvih tribina, rasprava iseminara moZe biti vi5e,

gde bi se i studenti mogli ukljuditi.

Kakva ie po va5em mi5ljenju saradnia rukovodstva lakultela i stu-

dentskih organizaciia, i kako 6e ona biti nastavliena?

. Sa studentskim organizacijama smo imali dobru saradnju.

Citav niz manifestacija je tu, na obostrano zadovoljstvo, od

ekonomijade do aktiviranja Monopollista i sliinih akcija, koje

su na5i studenti vodili, kako na fakultetu tako i na Beogradskom

Univerzitetu. lfakultet istudenti vratili su se u neku normalu,

normalan rad i delovanje, i ja oiekujem da iemo u narednoj

godini modi da uradimo mnogo kvalitetnijih stvari u interesu

studenata i poboljianja kvaliteta studija.

Kada moiemo da oiekujemo konadno dono5enje n0v0g Zakona 0

Univerzitetu?

. Mi se nadamo da ie to biti do kraja ove godine. Dekani,zajedno sa rektorom i prorektorima, su uputili jedan apel Vladi

Srbije da se po hitnom postupku taj zakon usvoji. Pre jedno

dvadesetak dana je bila poslednja sednica na Veiu Univerzi-

teta, kada su na postojeii tekst date neke primedbe i sugesti-

je za njegovo poboljSanje, i ne postoji nikakav razlog da se taj

tekst, tako pobolj5an, ne nade u skup5tinskoj proceduri veo-

ma orzo.

Intervju vodio Zeljko Novakovii

fa kUltet MonopolList



Studentska uniia Ekonomskog fakulteta

ktuelno

Arhlva

fokult"t

e"t"l6

gjstlpl&a

MondpolList

Sfudentska unija Ekonomskog fakulteta - SUEF ie nevladina, neprofitna, sindikalna,

sfudenfska organizaciia sa demokratskim naiinom funkcionisanla, ciii ie iedan od

najvaZnijih ci|eva poboliianje uslova studirania. Pored toga, cilieviSUEF-a su i

zaitita interesa studenata, razvijanje demokratskih institucija, negovanie toleranciie

medu ljudima, promovisanje ekonomske profesiie, ostvarivanie medunarodne

saradnje itd.

dbiroU ,$lil...

NASTANAK: SUEF je osnovan u jeku studentskog protesta, de'

cembra 1996/97.Osnovni razloziza nastanak SUEF-a bili su Zelja da

pocnu radikalno da se menjaju uslovi studiranja i to Sto je, tada jedi'

na organizacija na fakultetu - Savez studenata, radila iskljucivo po

direktivi reZima i niSta nije preduzimala kako bi pomogla studentima.

0d samog nastanka SUEF se suocavao sa velikim problemima, pocev

od zabrane odrZavanja zborova, preko zaplene pisanih materijala, pa

sve do direktnih pretnji upuienih aktivistima od strane tada5njeg

rukovodstva fakulteta.

ORGANIZACIJA: Unutra5nja organizacija SUEF-a je zasnovana

na savremenim demokratskim principima. Najvi5i organ SUEF'a je

skup5tina koju cine svi clanovi organizacije i koja ima redovno

zasedanje jednom godiSnje. SkupStina bira Glavni odbor, koji bira

predsednicu/ka SUEF-a, kao i lzvrSni odbor i Nadzorni odbor. Rad

svih organa SUEF-a je javan, Sto znaci da svi clanovi mogu dobiti

uvid u sve stvari vezane za rad organizacije.

AKTIVNOSTI: Do sada je SUEF uradio mnogo toga. Smanjen je

uslov 1997. godine, organizovane su dve berze knjiga, mnoStvo tribi'

na, udestvovali smo u velikoj Antiratnoj kampanii, u protestu protiv

usvajania Zakona o Univerzitetu, izborili dodatni ispitni rok 1998. go-

dine. Prodavali smo strucne knjige i casopise po povla5ienim cena-

ma, sprovodili ankete, protestvovall protiv prebijania profesora

MadZara i Miliievica, otpuStanja profesora Arandarenka, Seiiboviia,

pretnji profesorima Miliieviiu, Dinkiiu i Boriciiu. SUEF je u januaru

1997.ucestvovao u organizovanju prvog predstavljanja radikalnih

ekonomskih re{ormi G17, a aktivisti SUEF-a su i medu pokretacima

0TP0R a. Aktivisti SUEF-a su, takode bili jednl od pokretaca internet

magazina FreeSerbija i radio emisije MonopolLlst plus. Tu je i priku-

pljanje humanitarne pomo6i za izbeglice sa Kosova, organizovanje

humanitarnih 2urki na fakultetu, akcija "Bojkotujmo semafor", turnir

u malom fudbalu "Udahni fudbal - oduvaj represiju". Postigli dogovor

o uvodenju novembarskog i decembarskog roka 2000. godine, sa

upisom godine u januaru 2001, Reaktivirali smo rad kluba, izdejstvo-

vali uvodenje vecere u studentskoj menzi "3K", nabavku klima ure-

daja i pobolj5anje grelanja u fakultetskoj citaonici. SUEF je izdejstvo-

vao i zabranjivanje pecatiranja knjiga, kao i postavljanje joS jedne ha-

Io govornice na fakultetu. Postavili smo i svoje sanduce u koje moZte

ubaciti sve vaSe primedbe na rad fakulteta, a mi 6emo ih objaviti i

ootruditi se da ih re5imo.

Tokom ove godine SUEF je organizovao niz tribina, a narocito je

znadajna anketa "Evaluacija rada profesora" koju smo sproveli i ob-

javili u maju i junu ove godine. SUEF udestvuje u radu Upravnog

0dbora i Nastavno-naucnog veia fakulteta, gde se bori da se, pri

dono5enju vaZnih odluka, 6uje i uvaZi miSljenje studenata. Ovo je

posebno bilo vaZno pri utvrdivanju Skolarina i uslova za upis u nared-

nu godinu studija,tj. pri usvajanju odluke o "praznoj" godini i sman-

jenju uslova.

SUEF je oraganizovao i duvene Zurke na fakultetu, ekskurzi.iu u

Grcku, humanitarnu akciju za pomoi deci u bolnici u Tir5ovoj. Clanovi

SUEF-a su, kao predstavnici studenata, udestvovali na mno5tvu do-

maiih i inostranih seminara i konferencija i bili polaznici besplatnih

radunarskih kurseva koji se odrZavaju u Racunskom centru SUS u

Beogradanki. Zajedno sa Evropskim pokretom, SUEF osniva Forum

mladih ekonomista, sa ciljem da okupi najbolje mlade ekonomiste,

koj ie biti nosioci buduieg ekonomskog i druStvenog razvoja u zemlji

MONOPOLLIST: Jedna od najznacajnijih akcija SUEF-a je iz-

davanje casopisa "MonopolList". Ubrzo nut on naitanka, casopis

le preraslao zamrst1enu torrnu internog inlormitora i sa dve strane

nlia:130.na sadainjih 34 Zahvaljuluii aktivjstlla koji su poslali

zaljubljenici u novinarslvo, ali i odLidnom marketingu, doZiveli Smo

brojni piiznanja. NaSa novinaist<a" sujeta bila jeri p0tpun0sli

zadovoljena kada smo doiiveli da nas citiraju Na5a borba, Glasjavnosti Vreme, Dan11, BUM, splitski Feral Tribune i, verovali ili

ne, New York Times. Biv5e rukovodstvo {akulteta je u.viSe navra'

tu pirniio NoropoiL,tt . u tim akciiama su udestuovali i pripadni-

ci DB-a. To nam je samo potvrdjlo ia radimo przuu slvar.0.razvo-

ju MonopolLisfa Video Nedeljnik (VlN)je snimio prilog, koji je emi-

iouun nu 20 neiavisnirr TV stantca srrom bror1e,

Svi zainteresovani koji Zele da

pomognu stvaranju Monopollista mogu

da se jave u prostorije SIJEF:a.

MonopolList fa ku ltet



Porelia Sf EF'a

Sloboda je od svega najpreda.

Ona pretpostavlja mogucnost da se 6ini sve

ono Sto ne Skodi drugome. Sirenje i ostvarivanje

osnovnih nadela demokratskog uredenjapretpostavka je slobode 6oveka i gradanina.

Autonomija Beogradskog Univerziteta je garan-

cijaza slobodan naudni rad profesora i studenata.

Skolovanje treba da bude usmereno ka potpunom

razvitku ljudske lidnosti i udvr56ivanju op5tih prava i

sloboda doveka. Ono treba da omogu6i razumeva-

nje, trpeljivost i prijateljstvo medu svim ljudima,

bez obzira na rasne, nacionalne i verske razlike.

Svako ima pravo da slobodno udestvuje u kultur-

nom Zivotu zajednice, da uZiva u umetnosti, da ude-

stvuje u naudnom napretku i dobrobiti koja otuda

proistide.

Osnovni ciljevi Studentske unije Ekonomskogfakulteta su:. Za5tita prava studenata na slobodno udruZiva-

nje i organizovanje.. ZaStita studentskog Zivota i rada.. Za5tita studentskih interesa i unapredenje

kvaliteta nastave.. Promovisanjeekonomskeprofesije.. Razvijanjedemokratskihinstitucija.. Stalna kontrola po5tovanja op5tih prava doveka

i gradanina, a posebno njihovih ekonomskih

orava i sloboda.. Razvijanje tolerancije medu ljudima.

Bez po5tovanja prava nema dobre ekonomije.Po5tovanje prava dini osnovu za kreativni rad,

stvaranje novog, boljeg ekonomskog sistema i afir-

maciju ekonomske profesije.

STUDENTSKA UNIJA SRBIJE: SUEF je zajedno sa unijama

drugih fakulteta i iz drugih univerzitetskih centara osnivad Studentske

unije Srbije-najvece nezavisne studentske organizacije u zemlji. SUS

je maja 2000. primljen u ESIB, evropsku konferenciju nacionalnih stu-

dentskih unija, koja pred znacajnim evropskim institucijama predstav-

lja oko 10 miliona studenata. Clanica Studenske unije Matematidkog

fakulteta, Martina Vukasovii je dlan lzvr5nog odbora ESIB-a, a od ja-

nuara 2002. predsednica ove najveie evropske studentske organiza-

cije.

SUEF nudi joS mnogo viSe znanja i iskustva, seminara, druZe-

nja... nego Sto moZe stati na ovu bro5uru, ali da biste to saznali treba

da dodete kod nas da se bolje upoznamo. Nakon toga iete moZda po-

stati i nai dlan. D0BROD05Ll !

sandu6e

VaSi predlozi

Sandute koje je Studentska unija Ekonomskog fakuheta(SUEF) postavila ispred A1 je opet bilo puno Vaiih pkama

u kojim uglavnom izraiavate bes zbog deiavanja na fakuhe-tu, mada iesto ima veoma dobrih i konstruktivnih predloga.

Nadamo se da fu ih rukovodstvo fakulteta I NNy uzeti u

obzir, narotito kada se budu troiile pare od ikolarina.

6otpuno odekivano, najveii broj pisama se odnosio na pitanje uslo-

f va za upis u narednu godinu studija. Bilo je dosta razlicitih zahte-

va. 0d onih da se odobre dodatni ispltni rokovi u novembru i decem-

bru i upis u januaru, do izriditih zahteva koji glase, ,Uslov mora biti

smanjenu. Neki od predloga vezanih za uslov su bili specificni, a medu

njima su naj2e5ci bili, da se smanji uslov za upis u treiu godinu na

pet poloZenih ispita iz druge i da se dozvoli upis u cetvrtu godinu sa

prenetim jednim ispitom iz druge godine (citaj Upravljadko radunovod-

stvo ili Strategijski menadZment), a da se ima poloZenih 5est iz treie.

Ovi predlozi svakako ukazuju na neke permanentne probleme koji pos-toje na na5em fakultetu i koji se moraju re5avati.

Opet je bilo Zalbi na organizaciju ispita fier se termini desto prekla-

paju) ina organizaciju nastave (jer u slu5aonicama nema gde da se

sedne), kao i na preskupe udZbenike i prijave za ispit. I dalje postoji

niz primedbi na nekorektno pona5anje pojedinih profesora prema stu-

dentima, a prvi put se medu tako okarakterisanima na5la i prof. Sila5ki.

lma i niz interesantnih predloga medu kojima su najie5ii, da se po

stavi joS Halo govornica i da se u hodnicima i amfiteatrima postave sa-

tovi. Bilo je i zahteva da se napravi jo5 neka od cuvenih Zurki SUEF-a

na fakultetu.

Milo5 Milovanovii

Da bi sve ove VaSe sugestije i primedbe bile oz-

biljnije shvacene odluiili smo da objavimo delove

iz jednog urednog i lepo srocenog pisma.

Drage moje kolege,

Ovaj fakultet je noina mora! Zaito utimo

ovolike knjiiurine? Kome sve ovo treba i ko sve

ovomoie da zadrLi u glavi duie od jednog

semestra!? Da Ii postoji neka mogutnost za reor-

ganizaciju ovog gradiva? ...

... Da li je moguie da pismeni deo ispita vaii

makar dva usmena. U januaru dq vaii i za feb-ruar, u junu i za jul, a u septembru i za

oktobsr...

... Bilo bi pametno i iini mi se jako korisno

kada bi u svakom amfiteatru i po hodnicima

fakulteta postojali satovi.

fakultet

MiloS Milovanovii

ll[onopolList



USlovilia:Upi5

Ovejeseni se, pri upisu u narednu godinu studija, pojavio pojam "pranne,, ili"zamrznrtte" godine studiia, Ovaj fenomen predstavljajednu kratkorohru olakiicus reiimrr sttrdija, ali i poslednju iansu mnogima da se vrate na fakultete i posveteuienju ili te, ubudu& plahn visoke Skolarine. lpak, sprovode4ie ove idejeje bilo

veoma te5lco iizamalo je mnogo problema na syim univerzitetfina u Srbiji,posebnojer je pra(eno i smanjivanjem uslova na skoro svim fakultetima,

Pregovori: Pocelo je sredinom septembra, pregovorima

izmedu Studentske unije Srbije i Ministarstva prosvete i

sporta u kojima je Studeniska unija traZila da se u nared-

nom, prelaznom periodu utvrdi i prelazni reZim studija, dok

se ne usvo,ji novi Zakon o Univerzitetu. Osnovni argument

je bio da su, u proteklih pet godina, zbog ratova i protes-

ta, skoro sve godine studija bile neregularne i da su zato

mnogim studentima ostali nagomilani nepoloZeni ispiti. U

takvim uslovima se ne moZe odekivati da oni nastave nor-

malno studiranje i to uz poo5tren reZim i poveiane iznose

Skolarina, ve6 im se mora dati dovoljno vremena da uh-

vate korak i da se vrate na nastavu.

Prazna godina: Tako se rodila ideja o tzv. praznoj ili

zamrznutoj godini studija koju moZe da upiSe svaki stu-

dent, izuzev pro5logodiSnjih brucoSa (jer je njima protekla

godina studija bila regularna, ako se zanemari podetak ok-

tobra). U toj praznoj godini studentima ce mirovati obaveze

na fakultetu, a imace pravo da polaZu sve zaostale ispite

u cetiri zakonska i dva dodatna ispitna roka koja 6e fakul-

teti organizovati. Pri tome zadriauaju status studenta i sve

Sto iz toga proistide (odlaganje vojske, neophodne potvrde,

mogucnost da se konkuriSe za dom i sl.), a ne placaju

obnovu godine, vec samo prijavu ispita i to po ceni po ko-

joj pladaju i obnovci. Posebno vaZan dogovor je da stu-

denti koji upiSu praznu godinu u statusu sufinansirajudeg,

ako daju uslov za narednu godinu studiia prelaze na

budZet, a ako padnu onda prelaze na samofinansiranje.

Time se od oktobra 2002. ukida kategorija sufinansirajucih

studija, Sto je predvideno i nacrtom novog Zakona o Uni-

verzitetu. Takode je dogovoreno da se studentima koji s-,padanjem jedne godine (po zakonu iz 98.) gubili status,

taj prethodni status retroaktivno vrati. I da student koji je

prvi put upisao neku godinu studija, kao samo ili sufinansi-

rajuci i vei tokom te godine da uslov, narednu godinu strr-

dija upisuje kao budZetski student. Razlog za nalaZenje

ovakvog reSenja je tada5nii dvrst stav Ministarstva da se

ne smanjuje uslov za upis u narednu godinu studija, jer je

to medveda usluga studentima i jer se sa takvom prak-

som jednom mora prekinuti. Takode, svi ovi zakljucci pred-

stavljaju pribliZavanje odredbama novog Zakona o Univer-

zitetu, ali poSto zakon nije doneSen, oni su prosledeni uni-

verzitetima i fakultetima u vidu preporuka.

Problemi: PoSto su studenti, osim ovoga, traZili i sma-

njenje uslova, narocito za zavrSne godine studija, raspo-

ve godineje pri upisu u narednu godinu mnogo toga promen-

jeno, ali je, naZalost, vraieno i neSto iz stare prakse Sto je bi-

lo karakteristidno za vreme Milo5evi6a. Konkretno. red ie o

prinudnom napladivanju 6lanarine u Zdravstveno-potporno udru-

Zenje studenata, Ovo udruZenje je godinama sluZilo za finansiranjereZimskog Saveza studenata i za finansiranje letovanja i zimovanja

za politidki podobne studente i sl. To su, naravno, pladali svi studen-

tijerse bezte uplate nisu mogli upisati u narednu godinu. U medu-

vremenu su se desile demokratske promene i ovakvo uzimanje para

od studenataje ukinuto. Medutim, ove godineje ova praksa vrace-

na ito uvijena odlukom Veia Univerziteta, koje o ovome nije ni

raspravljalo, a verovatno nije ni imalo u vidu da se radi o cifri od

oko 200 000 dm. Pri tome je ova odluka potpuno neustavna jer

se, po Ustavu, niko ne moZe primoravati da bude dlan nekog

udruZenja ako to sam ne Zeli, a narodito mu se ne sme naplaiivatiprinudna dlanarina. MoZda bi bilo dobro da se traZi ocena us-

tavnosti ovakvog nadina rada i sticanja sredstava. Argumenti, kao

Sto su da ovo udrruZenje treba da postoji, jer ima preko sto godina

dugu tradiciju i da treba nekeko da se finansira ne stoje. ovoudruZenje su osnovali i finansirali bogati donatorijo5 u 19. veku i

to govori o njihovoj svesti, a prebacivanje tereta finansiranja na

studente govori o sadadnjoj svesti ljudi koji to vode. Takode, prida

da ovo udruZenje finansira siroma5ne i bolesne studente je u re-

du, ali se postavlja pitanje koji su to studenti i po kojim kriterijuml-

ma doblli ova sredstva i gde su ti podaci objavljeni i ko kontroliSe

trosenje tih, ne tako malih, sredstava....??? odgovor da je sve tootvoreno, samo niko nije pitao je nedovoljan. Zato je hitno neop-

hodno da se ovo udruZenje reformiSe i da se njegov rad uvede u

ustavne i zakonske okvire, pre svega da bi ono opstalo i da bi zais-

ta sluiilo svrsi zbog koje je i izmiSljeno, a to je podr5ka siromaSnim

i bolesnim studentima. Medutim, bojimo se da 6emo umesto to-ga,0petimati zimovanja iletovanja na koja ie iii onaj ko ima daplati cenu, niSta manju nego u bilo kojoj drugoj turistidkoj agenciji

i moZdajo5

neko ili nekakve sumnjive programe, kao Sto su Zurke,proslave, ko zna kakve -ijade i sl. Jo5 je veoma vaZno obaveStenje

za sve studente, da i ako su ove godine platili ZPU znaju da nisu

morali, jer su mogli to da izbegnu, ako su bili dovoljno uporni da

se svadaju sa sluZbama i studentskim organizacijama koje su ovaj

harad naplafivale i koje su u tim svadama bile uporne jerje od 100

dinara njima direktno ostajalo 7 dinara. Lepo bi bilo kada bi se

utvrdilo da je ovo sve bilo protivzakonito ikada bi sete parevratile

studentima, a na5li nacini za drugacije finansiranje i kontrolisanje

rada ovog udruZenja. D0 tada moramo da priznamo da nam je ova

demokratija j05 uvek maloletna i neozbiljna i da se nadamo da de

se Sto pre uozbiljiti.

ilIonopoIList fa ku ltet



OYru, JAFRlfnvli,ltllAl,l SvEjUUrARF...

d'6

#nt/.

/1,t

,.* l-I

0Hl\

loZenje fakultetskih i univerzitetskih vlasti prema ovim preporukama

je bilo veoma negativno. Tako su na prvom Vecu Univerziteta u

Beogradu prihvaiene preporuke vezane ta praznu godinu, a sman-jivanje uslova je jednoglasno odbijeno za sve fakultete. Medutim do

slede6eg Ve0a neki dekani su shvatili da ako ne smanje uslov nece

imati koga da upiSu, posebno na viSe godine studija. Sada se

postavlja pitanje, kako to da pojedini dekani, pocetkom oktobra ne

znaju koliko studenata mogu da upiSu u narednu godinu, ali na naSim

univerzitetima se i to de5ava. Zbog toga je na sledeiem Vecu

Univerziteta, na kojem je prisustvovao i Ministar prosvete prof. dr

GaSo KneZevic, odluceno da se utvrdivanje uslova i eventualno

smanjivanje, prepusti fakultetima, koji ie to uraditi u skladu sa svo-jim specificnostima. Medutim, tada su pojedini fakulteti i njihovi

dekani odludili da ne sprovode odluke koje su na Vecu Univerziteta

sami sebi preporucili, Sto prilicno govori o njihovoj ozbiljnosti i stan-ju na Univerzitetu. Tako su na nekim fakultetima odbili ida smanje

uslov i da uvedu praznu godinu. To je izazvalo proteste i blokade

nastave i ispita na mnogim fakultetima, a Univerzitet je doZiveo pot-

puno rasulo. Zavladao je potpuni haos jer su studenti na razlicitim

fakultetima od studentskih sluZbi i rukovodstava dobijali razlicite i

netacne informacije. Na svim fakultetima, pa i na naSem su odrZavani

zborovi studenata na kojima su studenti traZili da im se objasne

uslovi za upis u narednu godinu studija. Tada je Studentska unija

Srbije objavila letak na kojem su bili objaSnjeni svi ovi uslovi i otvo-

rila telefone u svojoj kancelariji za pozive studenata. Telefoni su dve

nedelje bukvaln0 non stop zvonili, a javljali su se zbunjeni i rezigni-

rani studenti sa svih fakulteta u zemlii. Studentske sluZbe na fakul-

tetima su proizvoljno tumacile brojne i nejasne dopise pristigle iz

Ministarstva, pa je delegacijaStudentske unije

iSlaod fakulteta dofakulteta i objaSnjavala sta je idela ovih preporuka i zaSto bi 0ne tre-

balo da se ispune.

Ekonomski fakultet: Situacija na na5em fakultetu je bila mnogo

bolja. Rukovodstvo fakulteta nije donosilo ishitrene odluke i bez kon-

sultacija sa studentskim organizacijama, zbog dega su izbegnutipotresi koje su mnogi drugi fakulteti imali. Nakon prvog VeiaUniverziteta odrZan je zbor, na kojem je uodeno raspolozenje stude-

nata i vec tada su prihvadene sve preporuke Ministarstva. Kada je

utvrdeno da o smanjenju uslova mogu da odluduju sami fakulteti,

vec je na prvom razgovoru odluceno da naS fakultet neie svoje stu-

dente stavljati u nepovoljniji poloZaj u odnosu na studente drugih

fakulteta, pa je u skladu sa tim smanjen uslov za treiu i cetvrtu god-

inu za po jedan ispit. Pri tome je dozvoljeno svim studentima (izuzev

brucoSima) da biraju da li ce upisati narednu godinu po smanjenomuslovu ili ie upisati praznu godinu studija, uz jasno upozorenje da

ce sledeie godine uslov biti onakav kakvim ga propiSe novi Zakon

o Univerzitetu. U razgovorima sa rukovodstvom fakulteta, a po Zelji

studenata je utvrdeno i to da ce na nov nastavni plan predi svi stu-

denti prve i druge godine, bez obzira da li su je upisali redovno ili

kao praznu godinu. Za VaSu informaciju raspored smerova i ispitapo smerovima i opcionim grupama je istaknut pored vrata SUEF-a

na ll spratu.

MiloS Milovanovi6

$feR

fakultet MonopolList



I lr onoPoilist je joi pre Sest meseci kritikovao predugu

I\ / I procedum za donodenje Zakona o Univerzitu i neke

I V Inedostatke tadadnjeg nacrta. Sada je pred nama jo$

jedan, prifa se, poslednji nacrt Zakona o lJniverzitetu, za

koji se odekuje da uskoro ude u skupdtinsku proceduru. I(ao

i za prethodne nacrte ni za ovaj se ne moie reii da predstav-

lja pravi reformski zakon, vei je to vi3e ukidanje katastrofal-

nog i naZalost jo5 uvek vai.e&g zakona iz 1998. i uz neke

manje izmene vraianje na zakon iz 1992. Sigumo je da za

tako malo promena (u odnosu na zakon iz 92.) nije bilo po-trebno toliko vremena. Ipak, to je vreme pro5lo, a 5to zbog

ne postojanja zakona, 5to zbog ljudske i profesorske sujete,

najvile su propatili upravo studenti. Naime, u odsustr,rr za-

kona, Zivot na Univerzitetu je regulisan preporukama i ured-

bama, 5to se pokazalo posebno dramatidnim po pitanju Iko-

larina (o demu smo govorili u junu i julu) i upisa u narednu

godinu studija (5to je na nekim fakultetima u Srbiji joi uvek

alctuelan problem). U obe situacije fakulteti su se ponaialipo onom zakonu koji im u tom trenutku najvi5e odgovara,

a mogli su da biraju izmedu tri varijante. Tako su neki fakui-

teti u datoj situaciji postupali po zakonu iz 1998. neki poonom iz 1992. a neki po nacrtu zakona koji tek treba da se

usvoji. Ovakvo ponalanje je studente na Univerzitetu stavi-lo u neravnopravan poloZaj, 5to je dovelo do izliva njihovognezadovoljswa i biokiranja nastave na nekim fakultetima.

U odnosu na prethodne nacrte zakona, ovaj je, za stu-

dente, povoljniji utoliko 5to su usvojeni neki amandmani ko-je je Studentska unija Srbije uputila radnoj grupiza izraduzakona. Konkretno uneien je dlan 67. po kojem studenti mo-

gu podneti prigovor dekanu fakulteta u slutaju neprimere-nog ponaianja zaposlenih na fakultetu u roku od 15 dana

od nastupanja slufaja. Posebno znafajni dlanovi, naroditoprilikom upisa, bili su 146. i I47. Po dianu 146. student ko-

,,O nroblemu Zakona o, Univerzitetu smo raz-

govaraf if .sa,dlanom

iadne gr:upe,za izradu ovog

zakona i, predSednikom,ObrglgVnog foruma,

prof. Dr lvanom lvicem, koji je rekao:

1ia,leizija',2ako ,,kdla syo popravlla stvari i pribliiava

.s.e,;liakonu,iz,1992.'id mogla da.se

napravi i'u maiu i da se

iklone sui,oini'boruni tlanavi iz zakona,iz 1998.' i da nova

SkolikA gldile p.otne. sa time:.,Splriie se rad!loier ie

bila

ideja da se pravi jedan prelazni zakon, ne potpunl reform-

ski, vet kao jedan korak ka reformama. }vaj zakon je da-

kle korektivni u smislu da koilguje probleme nastale 1998.

lJnivenitetu se vraia autonotiiia u upravtjanju, izboru

,kAidla.yi:',,pipitl'iiO,,.'.7,1'.4tpio,1n,an!e,;tinansiiski:.U omosu

na zakon iz 1992. pobotjianie je ito driava ne inenuje

1/2 ,upravnih tela, Ved samo 1/3. lstato je sve isto, kon-

zervativno i ne tini nikakav iskorak u smrislu da daje mo-

gu1n,ryt,za poboljSanje sta.nja,h U erzitetu i,da nas pri.

bliiava Evropi i Bolonjskom procesu. Ne postoji nezavisno

i struino telo za akreditaciju lJniverzlteta i ilto je joi vainiie

za evaluaciju rada lJniverziteta i profesora. Ini se joi uvek

jako dobro Stite otd toga da budu ocenjiuani, a narotito daih ocenjuju studenti. lJ odnosu studenata i profesora kada

god dode do neravnotele, uvek prevagne interes nastavni-

ka, dok studenata nema ni u organima upravljanja, ny utemiiaiffi ,i:'i'iq6di{o'in'4iini'i,ias;taino,m,,irotc;d,siJos

uvek vlada zastareo princip predavania i veibi, a nema ak-

tivnog u1e56a studenata u nauinam i istraiivaikom proce-

'si i',sio"hi',liibii"a"a ii.'iieattilyijittpiii, ouilsi i o rai a: s i e u

svimu moiemo reCi la ovde 1oS uvek nema ni traga od

sru0lranp.



Studentski standard

ji je na dan stupanja na snagu ovogzakona u statusu sufinansirajuieg,ako da uslov za narednu sodinu stu-dija prclazi na bud2et, a alio nc da us-

lov prelazi na samofinansiranje, dime

ie kategorija sufinansirajuiih stEde-

nata od I .I0.2002. biri ukinutr. Clan

147. daje moguinost studentima ko-ji su, primenom zakona iz 1998.,zbog padanja jedne godine gubili sta-

tus, da irn se taj status retroaktivnovrati.

Ipak, i ovaj nacrt zakona, sa sta-noviita studenata ima niz nedostata-ka. Tako je udeiie studenata u organ-ima upravljanja na Univerzitetu is-pod 10 % (dok je to u Evropi do30%o), dirne se studenti onemoguia-vaju da institucionalno utidu na odlu-ke na Univerzitetu, dak ni na one ko-

je se odnose na njihov materijalni po-loZaj. Ne postoji ni jedan dlan koji se

fokusira na reiavanje problema ko-rupcije na lJniverzitetu. Nije defini-sana moguinost uezavisnog ocenji-vanja kvaliteta rada fakulteta i profe-sora naroiito ne od strane studenataitd.

Medutim, ovim zakonom se po

prvi pur uvodi instirucija Studcrrr-skog parlamenta (dlan 64.) , koja iese boriti za prava i interese studena-ta. Ova institucija postoji u mnogim

evropsi<im zemljama i treba da se us-postavi i kod nas, a njeno funkcioni-sanje bi trebalo da se reguli3e poseb-nim Zakonom o studentskom orga-nizovanju. U izradi nacrta za Zal<on

o studentskom organizovanju, to-kom avgusta i septembra uieswovalisu i predstavnici SUEF-a. Ovaj za-

kon bi trebalo da ureduje poloZaj, de-

latnost i organizaciju Siudentskogparlamenta, njegov pravni srarus i na-

din finansiranja, udeiie studenata uorganima upravljanja na lJniverzite-

tu i poloZaj i delatnost studentskihorganizacija. Kada mate rij al za izraduovog zakona bude konadan Mono-pollist ie ga objaviti u celini.

Za sada se deka usvajanje Zakonao Univerzitetu, a kad iemo to dode-

kati io5 uvek ne znamo.

[l[hADil l\/ K0t1fl[

a 0biliievom ven-

cu se nalazi jedna

zgraoa sa ve0ma

zanimljivom istorijom.

Naime, za vreme Drugog

Svetskog rata u njoj su

bile smeitene prostorije

tajne srpske policije, ko-

ja je, kao Sto znamo, sa-

radivala sa nemadkom

okupacionom silom. U

njoj su ljudi bili mudeni

(izvor-serija "0tpisani")na razlidite nacine, pa i

izgladnjivanjem. Kada se

vratimo u sadasnjost sh-

vatamo da ovo zanimlji-

vo zdanje na sve nacine

pokuSava da ocuva tra-

diciju. JER, K0 UDE U

TRI KOSTURA, TAJ SIT

NECE lZACl. Ako vam se

kojim slucajem desi da

se Skolovanje oduZi, postoji m0guinost da se ovaj restoran nazove npr. "Cetiri kos-tura". Sledeii ovu l0giku dolazimo do zakljudka da se prvi deo naziva ove menze (s

0bzir0m na broj studenata koji je poseiuju) moZe pr0gresivn0 povedavati, a koj0mprogresijom, jo5 nije utvrdeno. Komparacija sa bilo kojom menzom je totalni apsurd.U svakoj drugoj menzi se sluZi hrana. Kada se student ekonomije zaputi preko Zelenog

venca do restorana '0bilic", ubrzo shvati da je nadinio p0greSan izbor, jer da je os-

tao na faksu sigurno bi u5tedeo vi5e kalorija, pa makar i gladovao. Na samom ulazu

u menzu vas zapljusne karakteristican ostar miris kiselog kupusa koji nije za upotre-

bu. Tako da, ako se ovde hranite, sigurn0 6ete do kraja Zivota izbegavati kiseli ku-pus. Sto je previ5e, previ5e jel Redovi za dekanje nisu preveliki, Sto je mo2da i pred-

nost nad ostalim menzama. Ali, kada se pride Svedskom stolu, (zbog ovoga bi nas

Svedani mogli tuZiti), shvatite za5to se ne ceka mn0g0. 0no Sto se n;lazi u porcija-

ma je obidno neobjaSnjena masa sa veoma interesantnim mirisom i ukusom. Pasulj

i ona sivo-maslinasta sme5a koja bi trebalo da predstavlja gra5ak je u standardnojprvoj postavi. lzbor je zaista ograniden, tako da se de5ava da studenti i po pet dana

jedu pasulj za rucak. Hleb je redovno bajat, a komadi mesa izgledaju, kao da su ih

le5inari zaobi5li. Nekada nas cak i "prijatno" iznenade crviiima. U ovom studentskom

restoranu vam se pruZa i prilika da udestvujete u nagradnoj igri "Pronadimo rezanac

u supi". J0S NlK0 NIJE P0BEDl0l Sto se tice osoblja, odnosno tetkica, na njih se

ne moZemo pojaliti. Jedino obezbedenje malo preteruje sa svojom revno5iu traZeiinam indekse. Salu na stranu, moZda bi ljudi iz Studenskog Centra, pored svih ostal-

ih poslova, trebalo da obrate paZnju I na ovaj restoran. Ne postoji ni jedan objekti-van razlog za5to bi se pravnici, gradevinari i ostali hranili bolje od ekonomista i filo-

zola.

fakultet

Miloi Milovanovii

MonopolList

GOXY



Letnja Skole u Uubljani

MonopolList fakultet



Marketing radionica

mrtvo drvo-\ vogodiSnja Letnja Skola odrZana je u Ljubljani u pe-

I I riodu od 2-14.jula. 0d oko 40 udesnika, Sest je bi-

Vf lo iz Srbije, koja je prvi put ove godine dobila pri-

liku da bude predstavljena u ovoj medunarodnoj Skoli

Naravno predstavili smo je na pravi naiin i ostavili dobar

utisak. Boravak u Sloveniji je protekao u atmosferi nez-

aboravnog druZenja.

Studenti iz inostranstva su bili iznenadeni naSomprisnodcu, spontano$iu i smislom za humor i provod To

se nije uklapalo u sliku koju su im njihovi mediji formirali

0 nama. 0 prijateljstvu koje je sklopljeno sa ucesnicima

izzemalja ex-YU dovoljno govori cinjenica da se svakod-

nevno u autobusu iula pesma 1'0d Vardara pa do

Triglava,.." Svi smo imali bolne usp0mene iz proSlosti ko-

je su nas zbli2iie od prvog dana. Pomalo crno-humorni

su bili "savetj'r upucivani Makedoncima, a kojima smo se

do suza smejali. NaSi domacini su se trudili da nam ni u

jednom momentu ne bude dosadno ili naporno.

Smenjivala su se predavanja, posete firmama, izleti..

Ekonomski fakultet, sa svojim savremen0 opremljenim

slu5aonicamaje

bilo mesto gde su se odrZavala preda-vanja poznatih ekonomskih struinjaka, rektora i profeso-

ra Ljubljanskog Univerziteta, predstavnlka EU.," Tema su

obuhvatale predstavljanje Slovenije, njene ekonomske

situacije, tranzicije i internacionalizacije, pogled na Jugo-

istocnu Evropu iz perspektive SAD i Velike Britanije, kao i

analizu mogucnosti integracije Jugo-istocne Evrope u EU.

lmali smo priliku i da se "suocimo"sa ambasadorima SAD

i Vellke Britanije (te susrete je teSk0 prepricati jer je to bi-

la Zestoka rasprava). Susret sa "non5alantnimu predsed-

nikom "Merkatora", teorijski prikaz funkcionisanja slove-

nacke berze kao i izuzetna prezenlacija firme "Hermes-

Softlab" od strane njihovog PR menadZera su nam

omogucili da dodemo do niza interesantnih informacila.0bilazak Novog Mesta, poseta starom zamku na obali

Krke, rudak u restoranu usred vinograda iz kojih potidu

njihova kvalitetna vina, su propratili naSu posetu fabrici

l'Krka". U "Savi",' u Kranju smo imali priliku da razgo-

varamo sa predsednikom i menad2erima kompanile.

Poseta rodnoj kuii Franca PreSerna i obilazak prelepog

Bledskog jezera su upotpunili ovaj izlet. Ne manje intere-

santno je bilo putovanje do primorja prilikom koga smo

obiSli "Tomos", gde smo duli pridu o nasianku i prome-

nama koje su izvr5ene, proSetali kroz pogone i "isprobali"

njihove motore. To popodne smo proveli kupaiuci se i 5e-

tajuci kroz Piran, gradi6 sa uskim ulidicama i kamenim

kuiama i tvrdavom sa koje se, sa jedne strane vidi ltalija,a sa druge Hrvatska. 0bilazak Postojinske jame, odlazak

na koncert Simfonijskog orkestra iz Litvanije, Zurke, kok-

teli... naSi doma6ini su vodili racuna o svakom detalju.

Prijavite sel MoZda se ba5 Vama ukaZe prilika da

provedete nezaboravne dve nedelje u Sloveniji; "zemlji

suncane strane Alpa".

>>Posecite lume nekoftt narodui vi ste uniitili taj narod.<

(Iosif Pantii)

Srbiii se svoke godine posede oko dvo milionomlodih detinoro, pre svego smreko, ielo i Pondi-

ievih omoriko. Od nekodoSnlih 85% povriine Sr-

biie pod 5umomo, donos ie ostolo somo dvodesetok.

Dq bi se spredilo sedo lelki, koio ie norodito izroZenopred dodek Nove godine, Mlodi istrqZivodi Srbiie i Mor-keting rodionico Ekonomskog fokulteto u Beogrodu or-gonizovoii su komponiu zo zoStitu zimzelenog drvedo pod

nozivom MRTVO DRVO .

Mlodi istroiivodi Srbije su nevlodino orgonizocilo, ko-jo okuplio mlqde, prvenstveno studenle i udenike oko rqz-

liditih vidovo istroiivodkih oktivnosti.

Morketing rodionicq Ekonomskog fokulteio u Beogro-

du je studiisko grupo, sostovlieno od mlodih eniuziiosto,siudenolo ovog fokultelo, posvedeno proktidnim i ieorii-skim rodovimq iz oblosii morkelingo.

Glovni cili ove komponie je do se spredi sedo zimzele-

nog drveio koie se koristi koo ukros zo vreme novogodi-5niih prozniko, do bi kosnije poslole ,ukrosu prenotrponih

kontejnero. Red ie o dugorodnom ciliu, ier ie komponjousmereno ko kupcimo novogodiSniih ielki, 5io indirektnodovodi do smonienio sede zimzelenih stobslo. Prodovci

koii budu ostvorili monli promei ove godine, noredne 6ezimzeieno sloblo seii u moniem obimu. Ostoli cilievi su:

kupovino ieiki so busenom, koie imoiu odgovoroiuiu eti-

kelu i edukocijo sionovniStvo o korisnosti detinorskih 5u-

mo, ier ie niihov znodoj viSestruk. Noime, one predstovlio-

iu dom zo mnoge iivotinie koie nesionkom ovih Sumo gu-

be svojo stoni5lo, proizvode mnogo kiseoniko itd.

Kqko efekti iedne komponie nisu merodovni nomeronom je do komponju MRTVO DRVO, koio je proile godi-ne prvi pul sprovedeno, udinimo trodicionolnom.

Ca xatbelbeM Bac o6aeeuragamo

4a je oao

MPTBO g'PBO

y Cp6{jr c€ roAUUb€ noele 2 MrnfoHajenKtr. Aa 6x Aocilina 2M MMOJ jenx.l€ norpe6Ho10rcAuAa. OBa ApBaia

yMPrO.Aa nh i6re Ao3Bcnf& Aa oB€ roArH€ yMpo tou 2 MsnHoHa?

HEMOJTE YqECTBOBATh Y YSUClBY HAUIX UYMAI KYN'TE 3ACAEEHY JUKY.

^[email protected] ryka hbtuu Btp.Ay a Bn cte yHrurhrt n) HapaA'

uoc'a nasesh)

0livera Radovanovic



Poslovanje Studentskog centra

ko prodaq5t, derSsko rn

centru ?irma 'oNea" ciji je jedan od

vlasnika Nova demokratija

od sredine 1997. godine

prodaje osli6 Studentskom

centru Beograd. Direktor firme"Nea" ie Tahir Hasanovic

inaie ilan Upravnog odbora

Studentskog centra.

tudentski centar je jedna od najekskluzivnijih"firmi" za one koji su zaposleni u njoj zbog togaito je jedna od retkih koja samo nabavlja robu,

a ne mora da brine o trZiitu i kako ie robu prodati,a takode ima neiscrpan izvor finansiranja. Tako supojedini driavni sluibenici izdvajali iz budZeta pareza SC, a iste te pare prelivali u svoje privatne firmeprodajuci robu SC, to im je polaziio za rukom, jer su

imali svesrdnu saradnju u rukovodstvu SC i njihovogdirektora Milana I(uiiade.

Podetkom godine izvrSena je smena na delu Stu-

dentskog centra umesto Milana Kuljade, poznatogpo glasinama o velikim finansijskim maiverzacija-ma, postavljena je Branka Dukanovii koja je na tomesto postavljena kao kandidat Otpora. GospodaDukanovic je inade bivSi dlan Demokratske strankeSrbije koja je iz ove partije iskljudena zbog organi-zovanja kriznog Staba u Studentskom centru. Sa

promenom direktora postavljen je i novi Upravniodbor u koji su od poznatih lidnosti sa naie politidke scene uili Goran Vesic, savetnik saveznogministra za unutraSnje poslove iz DS i manje poz-

nat u javnosti Tahir Hasanovii, generalni sekretarNove demokratije, dok Ministar prosvete GaSo

Kneieviipovremeno prisustvuje

sednicama.Slidnost i za prvu i za drugu postavu je Sto je

imala jako dobru saradnju sa preduzeiem za un-utrainju i spoljnu trgovinu "Nea" d.o.o. sa

sediitem Proieterskih brigada 76 (inade u zgradigde je i sediSte Nove demokratije). Jedan od ra-zloga Sto pominjem ovu firmu jeste Sto je jedanod njenih vlasnika Nova demokratija, a generalnidirektor sa neogranidenim ovlaiienjima TahirHasanovic (clan Upravnog odbora Studentskog centra).

Ovo preduzeie je podelo saradnju sa Studentskim

3s7l

ll23J I

141.s1 j

;iiiiJjl

,1,-zo por_qz nr proi/vo,jr . I . ,..ro/o tav.F6rez r ---

\ :.]1i22rr,\r.0[.3J

uKl.fl\o:r

4u.lt-t.J74 1

UKl.l\o: ,qu.lr.r.J7:

SLovlMA:ailrd6rl,/rjaor,irriri,rurintrri I 5 s

N.{POMENA; naesrdiorra iftT/touI h/l1lllrl

otn*m"i". r- o. ..- r t ' I 14' :tpruenic!br-86,r7I J

l

ii

i1rljjliI

MonopolList druStvo



u

i:$

centromjo3 sredinom 1997. godine i do danas, kako ne-

zvanidno saznajemo, ostvarilo je slededi promet:. u 1997. godini ostvareni promet je 237.000 dinara;. u 1998. godini ostvareni promet je 786.000 dinara;. u 1999. godini ostvareni promet je I.763.000 dinara;. u 2000. godini ostvareni promet je 7.340.000 dinara;. u 2001. godini do 30. septembra ostvareni promet

je 6.755.000 dinara;

Samo u poslednjoj godini do podetka oktobra ost-varen je promet od 225.182 nemadke marke.

U prvoj polovini ove godine firma "Nea" (kada ka-

Zem "Nea" mislim Nova demokratija) je prodavala kon-

*.o.amj&[email protected]&,@u l-::--ffiI@ui^b idia.a-adr

stantno ribu Studentskom centru, a najviSe oslii po ceniod I8I dinar po kilogramu (cena je sa porezom, a bezporeza je 150,83 dinara). Zanimljivo je da je "Nea" ovu

cenu pravdala time ito je navodno potrainja za ribomna svetskom trZiStu porasla zbog ludih krava, Bapa i sli-

navke. Navodno ova firma izlazi u susret Studentskomcentru tako Sto smanjuje svoju marZu uprkos neprome-njenom zdravstvenom stanju krava u svetu i nudi osli6

od kraja avgusta po ceni od 173,45 dinara po kilogra-mu (cena bez poreza 144,54 dinara). Ovo smanjenje je

usledilo nakon reagovanja dela rukovodstva Student-skog centra, a ne zbog dobre volje Nove demokratije.

Da je i nova niia cena bila previsoka, a da ne gov-

orimo o staroj ceni od I81 dinar pokazuje dlanak u Ve-

dernjim novostima od 26. oktobra 200I. godine, gde do-

slovno stoji da se cena oslida na naBem trZi3tu u proda-vnicama kreie od 160 do I80 dinara i da se nije menja-

la godinu dana. Koliko je neprilagodena cena koju je"Nea" zaradunavala govori i to da je Studentski centarjedan od najveiih potroiada u zemlji i da konstantnonabavlja velike kolidine ribe, a da se u prodavnicama

prodaje po najvi3e nekoliko kilograma.Prema naSim najnovijim istraZivanjima sindikati

radnicima u Srbiji prodaju oslii po ceni od 145 dinarapo kilogramu u koju je uradunata cena osliia na svet-

skom trZi6tu zarada uvoznika, porez i zarada sindika-ta, a koja je daleko ispod cene koju zaradunava firma"Nea" prilikom prodaje Studentskom centru od I73,45

dinara po kilogramu.Svi smo se nadali da ie se dovesti u red Studentski

centar i da neie viSe biti kolizije interesa i da neie viiebiti onih koji sede u Upravnim odborima a da tim us-

tanovama prodaju svoju robu. Pored gospodina TahiraHasanovica ogromnu odgovornost snosi i Goran Vesii

koji sedi u Upravnom odboru, Gaio Kneievic i koji niB-ta ne preduzima, kao i Vlada Srbije koja je postavilaovaj Upravni odbor.

Da bi se ovo izbegio Studentski centar, a i drugeslidne ustanove treba javno da pribavljaju ponude kakobi smo izbegli ovakve situacije koje isuvi5e mnogo lidena ranija renoviranja menzi i studentkih domova odstrane "odabranih izvodada radova".

I zbog svega ovoga nadleZni organi ne bi trebaloda spavaju ili su i oni u vlasniitvu Nove demokratije?l

Nedeljko Tomii

[email protected]

T-.|IIIR IIASANO\IC

ceneeloi sekrctat Nove demakntlie

Rodeu 9, aprila 1960, gDdme u Beogladu. Diplomirao

fizilqr na Univerzi tetu u Beo-qradu Predseddk Ouladius[eorgadzacije Beoqadskog Lldlerziteta Predseduik Saveza

omladile Beoerada. Clar pred*edd*fva Se,ezarocijalistiike ourladirre Jugoslavije zadt2eu zturethura-odur suaduju- Clan posleclqleg Predsedlish'a

Ceutralro-g koritet^ Sm.ea horuurixta Slbije. Od 1990. d(1992, godme bro je oxnfuai r dileLlor nevladirrog Biroa za

saradniu Omladirre Sibiie- Gererahi selgeta'

199J, godiileJe generalni drellorN{ailoll iurrju dl'e derte

Biografija preuzeta sa sajta Nove demokratije

q

r



Politiika scena Srbije

slfa

I

Iismo uideli sm0de

olitidka scena Srbije i Jugosia-vije, ranijih godina, biia je pre-poznatijiva po vruiim politidkim

jesenima, kada su obidno otpo6injateakcije protiv reZima, odrZavani izbori,mitinzi... Ni sada, posle godinu i vi5edana od famoznogT 5. oktobra, nije ni5-ta nezanimljivija. Naprotiv, moZe sereii da je dak i zanimljivija jer su se

napokon iskristalisale politidke i dru-ge grupacije koje su nekada vodile Sr-biju i one koje je sada vode. Da bismoshvatili kako izgleda sadainja politid-ka scena, moramo pomenuti stvari ko-je su ostavile i ostavljaju najjadi uti-sak na obidne gradane, posmatradesa strane, kao ito ie:

SKUPSTINA REPUBLIKE SRBIJE,

telo u kojem sede ljudi koji i datje us-pevaju da prave najbolju humoristi-dku emisiju na programima novogRTS-a. Od novih ljudi, izabranih uz ve-liku halabuku i borbu proSIe godine,

odekivalo se neEto novo. Ne5to mno-go bolje i ozbiljnije no 5to je to bilo zavreme njihovih prethodnika u proSlojvlasti, ali je na Zalost ostalo sve posrarom.

Bife iliti kafana u Narodnoj Skup-Stini RS 6e na kraju do6i glave narod-nim poslanicima, a bogami i celoj Sr-biji. Zbog njega desto nema kvoruma,poslanici se u njemu truju, bilo od hra-ne, biio od alkohola. Suprotno tome,osedam da se u njemu donose znadaj-

nije odluke nego za pravom skup6tin-skom govornicom. Bife doprinosi to-me da je u Skup5tini prava idila i danikad ne bude dosadno. desto se zato pobrinu i srpski radikali sa svojim"vojvodom" Vojom.

Se5elj je "prskao" sa govornicesve dok mu demokratski nisu zabra-

nili i "oiinuli" ga po dZepu. Sad skup-Stinsko obezbedenje nema dime da se

zabavlja (nema 3ta da nosi), pa i onisigurno "ubijaju" vreme u bifeu. Kadostanu bez druga SeBeIja, radikalibezpogrovorno nastavljaju njegovimputem, strogo pazeii da sa njega "neskrenu".

Kako nastaviti pridu a ne pome-nuti DOS koji je kao viadaju6a koali-cija u prethodnih godinu dana, ve6odavno podeo da ka5ljuca, Stuca i za-

stajkuje. "Slavna" koalicija predvode-na dvojicom "slavnih" voda Vojisla-vom Koitunicom i Zoranom Dindicem,pocela je osetnije da se kruni letos,tadnije posle "sludaja Gavrilovi6". Ta-da je svima ved bilo jasno da je vragodneo SaIu i da je svada donela prob-Ieme. Veruju6i u tradicionalno opre-deljenje srpskog naroda da se on uvek

"ve|e" za svogf predsednikat a ne mo-gavBi vi5e da gleda Dikijeve malver-zacije, Ko5tunova Demokratska Stran-ka Srbije pojadana prilivom novog-starog dlanstva, odluduje da formirasamostalni poslanidki klub. Kasnije suto uradile i joS neke stranke iz DOS-a.

Strankama okupljenim oko Demo-kratske Stranke i g. Eindiia preosta-Io je jedino da se grdevito drL,e za ve-likog Zuto-plavog brata jer vrlo dobroznaju Sta bi se desilo ako bi podigligiasid protiv njega. Proili bi ko Soci-jaldemokratija Vuka Obradovi6a. DSS

i DS su odavno merkali pritiku da iz-mere svoju snagu i izvr5e probu zas-kakanja jedni drugima za vrat. Naj-bolja Sansa za to bi.Ii su

PONOVLJENI LOKALNI IZBORIodrZani 4, novembra u 18. op5tina gdeje na pro5lim izborima Socijalistidkapartija Srbije dobila lokalnu vlast, akasnije bila uvedena prinudna upra-va. No, izgleda da su i jednima i drugi-ma za vrat zaskodili socijalisti, koje susvi smatrali mrtvima i davno otpisan-

$uise Iomalo [itamo da li $uielino ofeliuane 010mene, do lroiih

ie do5lo uc ui5o od godinu dana,

doncls ono ua Sta su se na5i

graflani borili tin dana. Utisci su

railieiti, Iomentarisu

su[lotstaulieni a lrauin odg0u01a

nema niotkuda. P0[usaim0 mal0

da "stanemo na lo0tu" isuedimo

1a6un za ll0teldipeliod.l(0me

6emo ga is[ostauiti, videfemo za

Iroiu godlnu... ili moida raniie.

MonopolList diustvo



im. Na uzorku od 5% biradkog tela, re-zultati su pokazali veliku ujednaden-ost izmedu dve vladajuie skupine(DSS-a i DOS-a) koja iznosi oko 2O%"

Evidentan je bio i znadajan porast re-jtinga Srpskog Pokreta Obnove u od-nosu na izbore odrZane decembra2000-te, kao i debakl Srpske RadikalneStranke. Pogledajmo procentuaino iz-ra2ene rezultate za svih 1B op5tina ukojima su ponovljeni izbori: (SpS-

22,1,7%; DSS-19,9%; DOS-19,4%; SpO-i1,B%; SRS-5,73%; OSTALT-2L%) - iz-vor: list "Blic" od 6, novembra. Situa-cija bi se dodatno izmenila ako bi naneke sledede izbore izaEIi "Otpor" i"G-17" samostaino iii u koaliciji, 3tose u poslednje vreme desto pominjekao moguda opcija. Da dve zavadenestrane mog'lr saradivati kad treba, naj-bolje pokazuje primer VOJVODINE.Zajednidki pokuiaj dveju partija dasmene predsednika SkupStine Vojvo-

dine g. Nenada Canka nije uspeo. Ti-me su mu umesto Staka data krila. Po-vod za smenu bile su ishitrene Can-kove izjave (ditaj psovke) povodomimenovanja novog direklora RTS-NoviSad s dijim imenovanjem se nije sla-gao. DOS-ovci kao da prvi put dujuNenadov nadin govora, pa ne mogucudom da se nadude njegovom redni-ku. Istina je da on drugadije i ne umeda govori. Kad god mu neito nije povolji, on se prvo dobro izvide, popsujesve oko sebe i da primer kako treba daizgleda i govori pravi evropski Vojvo-

danin kome godinama stremi. Sve usvemu ne smemo preterano zatezatisituaciju sa Vojvodinom pre no Sto na-pravimo "zavr5ni radun" sa CRNOMGOROM. (o Kosovu ne smem ni da raz-mi5ljam). Nazire se kraj i ovom "prob-lemdiiu" koji nas optereiuje skoro g:o-

dinu dana. Posle neuspelih pregovorao redefinisanju SRJ sa zvanidnicimaSrbije, traZe6i samo nezavisnos' i ne-zavisnos', deti6i nam odlaze na dugo-odekivani referendum. PoBteno, nema5ta, a tako je i najbolje. iojstvo i ju-na5tvo 6e ponovo trijumfovati. I mi se

upotpunosti

slaZemo mada se ni zaSta ne pitamo. Kad malo bolje razmis-lim i ja sam se uZeleo nekog glasanja,listiia i zaokruZivanja. Zaito samo de-tiii da zaokruZuju pa umemo i mi valj-da neSto da zaokruZimo? Niie to nekipos'o.

Mirko Mijailovi6 - MANDRAKVadimir Petronijevid

Sta je i iemu luii ombudsman

i!:.i;l

l'lt

i iill

N

I'T

rH

il1Nrti!-:,!i5

I; lsklopu reforme naseg pravnog sistema,(Jsve viSe se pominje i uvodenje, jedne, za naspotpuno nepoznate

insititucije - ombudsmana.lzvorno, je nastala u Sveoskoj, kao plod poli-

tickih borbi, tadasnjeg Svedskog apsolutistidkog

monanha i panlamenta.

Bio je to, pocetak XIX veka, a vec snedinom

XX veka, gotovo da nema zemlje u Evr-opi, koja

ne poznaje neki oblik ombudsmana. U tom kon-

tekstu Jugoslavija je znacajan izuzetak.

Pa, 6ta je zapravo ombudsman?

To je povenenik par.lamenta, kojr je zaduZen

da pnati pnimenjivanje zakona od stnane izvrino-upravne vlasti, a denas sve viSe postaje i zaitit-nik onava gradana, posebno od nezakonitog i

nepravilnog rada upnave. Stoga, duZnost pov-

enenika parlamenta, svakako mora obavljati

lidnost visokih moralnih kvaliteta.Kao najveia prednost ove institucije, najiei-

ce sa navodi jednostvnost njenog funkcionisa-nja, kao i cinjenica, da ona nije skupa, a po pnavi-

lu je vrlo efikasna.

UnutnaSnja kontrola upr.ave, najce5ie sesvodi na preisprtivanje uprave, zatim na pneispi-

trvan1e upnavne odluke od strane vi5e upravneinstance, a to ne dovodi do sagledavanja ditav-og pnocesa i problema, pa dak, i specijalizova-

ne upravnosudske instance, to ne omoguiava-ju. Gradani zahtevaju efikasnost i brze, konkr-et-

ne nezultate, To im ombudsman uvek omoguia-va.

U demu je tajna njegove efikasnosti?

On prosto, svojim nastupom razbija uiau-rene birokratske krugove, administr-ativne sis-teme iini transpanentnim tj. dostupnim i panla-

mentu i ditavoj javnosti. Stoga, njegovo najjaieoruZije je mogucnost da pokrene postupak.

Podnoseii izveStal panlamentu sknece paZniu

javnosti i poslanika na Zalbe gnadana. Njegovajavna istraga, konkr.etnih nezakonitosti i nepra-vilnosti u nadu upr.avnih ongana, moZe dovesti i

do ostavke "nedodirljivih" nadelnika, upnavnika,

pa i resonnog minrstr.a.

Dakle, ombudsman je savniena, kombinaci-ja pravne fpokretanje postupka] i politlike kont-

role uprave [otvaranje panlamentafne naspraveo odgovonnosti ministr.a].

Treba li Srbiji ombudsman?Piscu ovog teksta dini se, da ovom pitanju

jod uvek nije posveiena dovoljna paZnja. lpak,Kfoz Javne nastupe nadjh politidara i naucnihradnika, profilisala su se dva stava.

PHVI koji iznaZava ozbiljne sumnje u mogu6-nost funkcionisanja ove institucije. NajdeSce seistide odsustvo pravne tradicije, kao i nemogui-nost da se "odjednom" sve u Srbiji potpuno iz-

meni, vei to treba ciniti postepeno, u jednom

kontinuiranom procesu.

DFUGI stav izr.2ava kr.alnju neophodnost re-fonme nade uprave kao i uvodenje i ove institu-cije. Naime, Srbiji je potrebna bnza i uspesnarefonma drZavne uprave, a refofmu reba spno-

vesti do kraja. Jedini koji treba da strahuju odove institucije jesu nesposobne, udaurene bjro-knate, koii se godinama igraju i sa ugledom dr.-

Zave, ali i sa na6im gr.adanskim pravima.

Pisac ovog teksta je pnistalica uvodenja ove

institucije i na lokalnom nivou, gde je "zacara-

nost" binokratskih krugova, u ovom trenutku na

vrhuncu.

Kako 6e se u Srbiji ombudsman a/ati?Red "ombudsman" je skandinavskog por.ek-

Ia, ali je postala deo na5eg svakidadnjeg govo-

na, lpak, trebalo bi pronaii prikladniju nec iz srp-skog jezika. Moida bi tr.ebalo razmislrti o nazivu"narodni advokat".

U Britaniji ombudsman se naziva poverenik

panlamenta, medijatof u Francuskoj, nanodnizastupnik u Austdji itd.

Sva uponedna iskustva, ukazuju na potnebu

uvodenja "ledinstvenih i jewinih" instnumenatakonlnole upnave. Ne postoje valjani afgumenti,zbog kojih bi Snbija bila izuzerak. U kr-ajnjem slu-

caju, bez uvodenja ombudsmana, kao instituci-

Je zastitrnika sloboda i pnava gradana, kao i kont-nole upfave, nema uspeSne nefofme postoje-

ceg upravnog sistema.



tlv5lpslr:rItllU:l !fixlrlillii.'

iriiiiitiliLr

Upoznajmo EU

vropa je presla dug put od EEZ (Rimski ugovor 1957.) do Ugovora iz

Mastrihta ( 1993.), kada je uspostavljena EU. Tokom tog vremena

dogradivane su i institucije ove zajednlce i nadleZnosti koje su im

davane.

stupanjem na snagu "Jedinstvenog evropskog akta", 1987. god.

postavljeni su temelji u oblasti nadle7nosti i ovlaS6enja institucija EU.

Ugovorom iz Mastrihta 1991. godine.

Najvainije institucije EU su: Evropska komisija, Veie ministara, Evrop-

sko veie, Evropski parlament, Ekonomski i socijalni odbor i Sud pravde.

EVROPSIq KOMISUA - KidMCNiStUb EU

Evropskoj komisijije namenjena funkcija evropskog izvrSnog tela,

sa pravom da predlaZe, izvrSava i upravlja.

Komisiju sadinjava 20 ministara, tj. "poverenika", koje imenuju vlade

zemalja dlanica na 5 godina, a ovlaSiuje je Evropski parlament. Clanovi

povereniStva su strudnjaci i nezavisni su od vlada koje ih 5alju.0ni su za-

duZeni za pripremanje tema o kojima ie Komisija raspravljati.

Takode, Komisija ima itehnidko - administrativna ovla56enja, tako

da 20 poverenstava i njihovi predsednici u svojoj nadleZnosti imaju 23

glavne uprave koje obuhvataju niz ekonomskih oblasti, zdravstvo, pravo-

sude, razvoj, zapoSljavanje ...

NajvaZnija ovla56enja Komisije su predlaganje, izvrSna ovlaS6enja,

pregovaranje i upravljanje.

Komisija predlaZe, dokVeie ministara odluduje o sprovodenju pred-

loga. Takode, Veie ministara i Evropski parlament mogu podsticati

Komisiju da preduzme sva istraZivanja koja se odnose na zadatu prob-

lematiku i dana

osnovu togapodnese odgovarajuce predloge.

lzvr5no ovlaiienje se manifestuje kroz obavezu da se odluke Veda

sprovode u delo od strane Komisije.

Komislja, takode, ima ulogu glavnog pregovarada ispred EU u vezi

sa trgovinskim pregovorima, pregovorima o pridruZivanju (Maroko, Tunis)

i daje svoje miSljenje Vedu prilikom odludivanja o pristupanju u dlanstvo

E.U.

0vla56enja upravljanja su vaZan segment duZnosti Komlsije. Komi-

sija prikuplja sopstvena sredstva, upravlja sredstvima Zajednice i odlucu-

je o zastitnim merama. U te aktivnosti spada prikupljanje sredstava p0

razliditim osnovama, upravljanje budZetom EU i specijalnim fondovlma,

kao i donoSenje privremenih mera radi uspeSnogsavladavanja ozbiljnih

poteskoia (neravnoteza platnog bilansa neke zemlje dlanice ,..).

vEeE MINISTAM - donosilac odlika

Vede ministara (petnaestorica)je politicki organ Unije. Biraju ga

zemlje dlanice. Ve6e l\4inlstara usvaja i dopunjuje predloge Evropske ko-

misije na koju prenosi i ovladienje primene svojih odluka.

Stnrkturu Veia ministara sadinjavaju: specijalizovana veca (u koja

svaka vlada delegira po jednog dlana tj. nadleZnog ministra), zatim pred-

sedniStvo koje se bira svakih 6 meseci (odreduje prioritete i predlaZe

kompromise) i najzad, glavni sekretarijat (priprema rad ve6a i ministara).

Za donosenje odluka Ve6a ministara veoma je bitan sistem glasan-

ja. Najsiru upotrebu ima glasanje kvalifikovan0m vecinom, dok se jed-

nostavna veiina i jednoglasnost retko koristi. Kod glasanja kvalifikova-

nom veiinom svaka zemlja raspolaie odredenim brojem glasova u sraz-

meri sa svojim znadajem i veli6inom, tako da ukupno postoje 87 glaso-

va, od kojihje neophodno 62 glasa da bi odluka bila prihvacena.

Veie ministara sa Evropskom komisijom predstavlja osnovni tan-

dem EU koji obezbeduje njeno funkcionisanje.

U procesu odludivanja Veie se oslanja na osam specijalizovanlh

odbora i jedan odbor stalnih predstavnika ddava dlanlca koji je odgovo-

ran za pitanja politidke i tehnidke prirode (C0REPER). 0dluke koje CORE-

PER donese konsenzusom, dolaze prve na dnevni red Veca Ministara.

0ne se usvajaju bez rasprave dime olakSavaju rad Veia.

EVROPSKO VEEE

Evropsko Veee je ustanovljeno 1987. godine Jedinstvenim aktom.

Sacinjavaju ga Sefovi drZava i vlada, ministri spoljnih poslova, za-

jedno sa predsednikom 0 potpredsednikom Evropske komisije.

Evropsko Ve6eje najvi5a politicka institucija EU, koja ima zadatak

da: podstide izgradnju Evrope na najviSem nivou, da uklanja prepreke i

kodnlce i da defini5e opSte smernice za privrednu i politicku saradnju u

Evropi. VeCe je glavno sredstvo politldkih podsticaja i nezamenljivo je u

sadasnjem stanju institucija.

EVROPSKI PARt-AMENI - zakonodavna ovla56enja

Evropski Parlamentje u proteklih nekoliko godina pre5ao put od

savetodavnog organa, preko organaza saradnju do tela koje udestvuje u

donoSenju odluka. Bira se direktnim 0pstim izborima i daje demokratsku

legltimnost EU.

VlonopolList druStvo



Veie l\,4inistara

(15 zemalja) -tEvropsko Vece

(predsednici drZava i vlada

i predsednik Komisije)

Odluka

Polititki uticaj

Komisija evropskih

zajednica(20 poverenika)

Predlog i izvrienje

Evropski parlamenl

(262 dlana)

Ekonomski i

socijalnj odbor(222 ilana)

Cine ga 626 dlanova parlamenta gruplsanih u B politidkih

grupa koje odslikavaju politiaki i nacionalni spektar politidkih

stranaka. Takode postoji 17 parlamentarnih odbora koji se bave

razliditim pitanjlma (spoljni poslovi, sigurnost, odbrana, poljo-

privreda, pravna pitanja...). Za nesmetano funkcionisanje parla-

menta 0dgovorne su administrativne sluzbe i parlamentarni sekre-

tarljat.

U osnovna ovlaScenja Evropskog parlamenta spadaju:

ovlas6enje izglasava nja nepoverenja Komisiji, ovlaSienje saveto-

vanja saradnje i zajednickog 0dlucivanja, pravo veta u prOcedurl

prlhvatanja novih dlanova, ovlasienje izglasavanja budZeta uz

Vede minlstara iovla5ienje ispitivanja Veia i Komislja u vezi sa

svim pitanjima koja se ticu EU i njenih clanica.

Procedura prihvatanja odluka obuhvata predaju odluke

Parlamentu na usvajanje od strane Ve6a, koji na osnovu mlSlje-

nja nadleZnog parlamentarnog odbora glasa na plenarnoj sednici

gde se odluka prihvata apsolutnom vedinom ili se vra6a Veiu ko-

je odluku revidira i opet 5alje Parlamentu. Nakon usvajanja odlu-

ke od strane Parlamenta, Vece Salje odluku na izvr5enje Komisiji.

Pored ovih institucija koje dine okosnicu funkcionisanja EU

postoje i institucije ciji znacaj nije zanemarljiv, a koje obezbeduju

adekvatno i pravedno funkcionisanje EU u skladu sa stanjem i

potrebama koje karakteri5u zemlje dlanice.

U takve instltucije ubrajamo: Ekonomsko - socijalni 0dbor,

0dbor regija, Sud pravde, Revizorski sud ...

Ekonomsko - socijalni odborje savetodavno telo u donoSe-

nju odluka, ali nema pravnu mogucnost uticaja na odluku (ali se

mora konsultovati).

0dbor reglja udestvujeu procesu

odlucivanjakao jedlnstve-

no telo koje osigurava zastupljenost regionalnih i lokalnih tela u

procesu odlucivanja EU.

Sud pravde obezbeduje da se u interpretaciji i primeni ov-

Ia56enja poStuju propisi i predstavlja najvi5u sudsku instancu u

EU.

Revizorski sud je organ koji vrSi nadzor nad flnansijama EU.

Sistem donoSenja odluka i struktura institucija pokazuju da

je funkcionisanje EU specifidno i da zahteva posebnu paZnju - 5to

ponekad moze ostavitl utisak da se radi 0 pravom lavirintu.

Milo5 Radivojevi6

Osvrt na de5avanja u biv5im jugoslovenskim republikamat

-

Jugoistodnood raiaHrvatska se praktiino oporavlja od "domovinskog" i "otadLbinskog"

rata. U Bosni i Hercegovini i pored kompleksne politiike situacije i

nedostatka infrastrukture veliki problem je i korupcija koja je

zastupljena u savakom segmentu 2,ivota. Osnovna kotnica

makedonskog razvoja je oruiani sukob sa pripadnicima albanske

nacinalne manjine (ONA). Popularna de\ela ima koliko-toliko

stabilnu privredu, koja se odlikuje ekspanzijom na triiita bivle SFRJ i

ostalih susednih zemalj a.

$

g.

ako se SFRJ skoro viSe i ne pominje, medu njenim bivdim dlanica-

ma joS postoje neraskidive veze. Pri tome se, naravno, ne misli na

tople prijateljske odnose nego na stvarnost koja okruZuje svakogdoveka koji Tivi u ovom delu Balkana. Naime, iako bi svet bio jo5

dareZljiviji, odnosno kada bi nam oprostili sve dugove ikada bi naszasuli

sa raznim kreditima idonacijama, nama bi 0petostali neki naSi interni

problemi sa kojima se moramo suociti. Nestabilnost regiona (stalne pret-

nje nekim novim ratom), moralno i psihicko posrnuie skoro svakog drugog

pojedinca, odsustvo inicijative, masovna depresija, realnost je sa kojom

se susre6e skoro svaka drZava koja je bila u sastavu nekadaSnje SFRJ.

Jedino je, moZda, Slovenija izuzetak. Sa obzirom da smo svi upoznati sa

problemima u SRJ, napravi6emo mali osvrt na ono Sto se deSava u sused-

nim drZavama.



Hrvatska se prakticno

oporavlja od "domovinskog" i

"otadZbinskog" rata. Posle

dolaska Stipe Mesiia na vlast

postojali su izgledi da ce se

ne5to bitnije promeniti i da ce

se nacionalne strasti umiriti.

Medutim u poslednje vreme,

prema istraZivanju raznih

agencija dolazi se do zakljuc-

ka da se HDZ ponovo vra6a na

politidku scenu Hrvatske. Ova

drZava bi zasigurno time bila

usporena u svom razvoju, jer

tada bi se dovela u pitanje sa-

radnja sa Hagom kao i povra-

tak Srba koji su Ziveli u Krajini

i koji se sada u malom broju

vraiaju. Razloziza to su broj-

ni. 0d sve duZih i duZih optuZnica do problema stambenog pita-

nja i same egzistenc|e. A kada bi HDZponovo preuzela

vlastiono

malo nade za povratak bi bilo sruSeno. A pri tome ne smemo zabo-

raviti da je i Hrvatska pod stalnim nadzorom medunarodne zajed-

nice. Sto se tide razuojnih projekata u Hrvatskoj oni su usko pove-

zani sa politikom. To znadi da je svaki projekat uslovljen lobira-

njem hrvatskih funkcionera. Podetkom 2001. godine bio je aktue-

lan problem oko HrvatskogTelekoma. PreSovori Vlade Hrvatske

sa Deutche Telecom-om su zapali u Skripac oko prodaje HT-a. Sa

ovom kolidinom akcija D.T. ne bi postao veiinski vlasnik cime bi

bili zamrznuti raduni u vrednosti od 42 miliona maraka, koje je

Hrvatska vlada trebalo da pobne da koristi nakon zavr5etka ove

transakcije. Poku5aj nemadkih firmi da preuzmu obnovu hrvatskih

Teleznica su shva6eni kao "novi kolonijalni inZinjering". Logican

zakljucak je da koliko god Hrvati imaju visoko miSljenje o sebizaNemce oni su samo jeftina radna snaga.

BIH vei duZe vreme stoji na istom mestu. Privatizacija je na-

glo usporena i praktidno vegetira. lzvr5ni dirktor Svetske banke

Peter Stek je izjavio da je BIH u periodu od 1996. do 1999. go-

dine imala u proseku 4,7 miliona maraka direktnih investcija. Sa

obzirom da je Albanija u istom periodu imala 43 miliona to i nije

neka suma. Strane investitore je veoma teSko nagovoriti da inve-

stiraju u Bosnu i Hercegovinu. Razlozi za to su brojni. Naime i pored

kompleksne politicke situacije i nedostatka infrastrukture veliki

problem je i korupcija koja je zastupljena u savakom segmentu

iivota u BlH. Vlada Republike Srpske je poku5ala sa programom

iskorenjivanja korupcije (sudije imaju platu oko 2000 maraka),

ali t0 za sad ne daje Zeljene efekte. Sto se tide politidkog Zivota u

BiH, stide se utisak da su osnovni ciljevi svake stranke sprovoden-

je kadrovske politike (postavljanje svojih ljudi na rukovodeca mes-

ta), tako i da kad dodu strani investitori oni vec na prvi pogled gu-

be volju za ulaganjem.

Republika Srpska ima oko 40% nezaposlenih koji su uglav-

nom naSli spas u sivoj ekonomiji, Sto dovodi do odliva novdane

mase izzemlje. Veliki broj izbeglica, stalne deloZacije iz privreme-

n0 zauzete imovone, beda i nema5tina predstavljaju dodatni priti-

sak na ionako izmuden narod. I pored brojnih akcija raznih orga-

nizacija dijije cilj ukljucivanje

lokalnog stanovniStva u druSt-

veno politidki 7ivot, rezultatje

pasivnost na sve ono Sto se

deSava oko njih. Time ostav-

lja mnogo viSe prostora razn-

im 5pekulantima i njihovim pr-

ljavim rabotama. 0d razuojnih

projekata bi trebalo izdvojiti

Masterplan transporta u BiH

koji bi trebalo biti zavr5en do

2020. godine, kao i osnivan-

je Sarajevske berze. Sredinom

ove godine je postojala inicija-

tiva za uvodenje joi jednog

operatera mobilne telefonije.

Medutim na kraju se isposta-

vilo da je red o malverzaciji ko-

ja doseZe do vrha 0HR-a

(medunarodna organizacija u BiH). Prava za rad su trebala bitl us-

tupljenaza

smeinihmilion maraka. Predstavnici sva tri naroda

su digli glas protv ovog projekta. lzgleda da Bosanci i nisu ba5 to-

liko ludi!

Osnovna kodnica makedonskog razvoja je oruZani sukob sa

pripadnicima albanske nacinalne manjine (ONA). Sigurno je da

ratno okruZenje ne donosi prosperitet nijednoj zemlji pa ni Make-

doniji. U periodu od 1996. d01999. godine Makedonija je imala

56 miliona maraka direktnih investicija. Ova drTava se nije kvalifi-

kovala za novu tranSu kredita MMF-a, jer nije poStovala dogovor o

dinamici otpuStanja dzavnih sluZbenika i zatvara nja gubitaSkih

preduze6a. 0cigledno je da je socijalni mir na prvom mestu i u

Makedoniji. 0d projekata bi mogli izdvojiti izgradnju hidrocentrale

MATM 2 snage 28MW.

lz ditavog 0v0g sivila jedino se izdvaja Slovenija. PopularnadeZela ima k0liko-t0liko stabilnu privredu, koja se odlikuje eks-

panzijom na trzista sRJ, Bosne, Hrvatske, Makedonije i ostalih su-

sednih zemalja. Primer MERKATORA i njegovlh predstavniStava je

suviSe odigledan da bi ga isticali. 0bnova hidrocentrale Perucica

u Crnoj Gori koju izvodi slovenadka firma RuduS izTrbovlja, zatim

ulazak ERE u upravni odbor skopskog sajma, kupovina akcija Sa-

rajevske pivare od strane slovenadke pivare Union, ulazak slove-

nackih banaka na bankarska trZi5ta ovih zemalja su dokazi koji

idu u prilog gore navednom.

Sta 6emo sad? Ko zna,znal

Kada se sve sagleda mi se ne razlikujemo pun0 od osta-

lih.Vreme koje je ostalo iza nas je udinilo svoje. MoZda ie nas po-

datak da je nemadki proizvodad automobila BMW u proSloj godi-

ni imao ukupan prihod od 35,36 milijardi EVRA i neto profit od

oko 640 miliona EVRA bar na trenutak osvestiti ili moZda rastuZiti.

Ali ne treba gubiti nadu. Treba nadi volje i energije da se vratimo

na pravi kolosek, i da se izdignemo iznad 0noga u demu smo sa-

da. A to u demu smo sada i nije ba5 pristojna red.

Goran Javorac

[email protected]

MonopolList dru5tVo



*

i,$Poslovanje na sloyena6ki naiin... portret jedneuspe5ne frime

Trao polaznik letnje Skole odrZane u Ljubljani

l( dobiia sam priliku da posetim nekoliko uspe5-I \ nih slovenadkih firmi i da se na licu mesta uve-rim koliko je daleko u odnosu na nas, odnosno blizuzemljama EU dogurala Slovenija. Tekst koji sledi nijereklama za Merkator, ved prikaz nastao sumiranjem

sjajnih utisaka koje je na mene ostavila poseta jed-noj od najuglednijih slovenadkihfirmi, kao i susret sa gospodinomZoranom Jankovicem, direktoromMercator grupacije koji je progla-

5en za najuspeinijeg slovenad-kog pri.vrednika u 2000-toj godini.Poslovni sistem Merkator je sio-

venadki sinonim za uspeh. Izkompanije kojojje pre cetiri godi-

ne pretio potpuni poslovni krahnastao je mo6an trgovinski lanackoji se Siri i van Slovenije poste-

peno osvajaju6i ex Yu trZiBta. Toje prvenstveno trgovinsko predu-

zeCe sa oko 1"3 000 prodajnih ob-

iekata (u kojima bukvaino nema dega nema), ali usvom sastaavu ima i mlekaru, proizvodnju peciva,

sveZeg i konzervisanog povr6a, mesa kafe, pa dak icve6a.Merkator je pro5ao kroz proces privatizacije '89. go-

dine, kaZu da je to bila najveda privatizacija jednogposlovnog subjekta u Evropi. Danas je ovaj poslovnisistem u vlasni5tvu 22 600 deonidara, od kojih "de-

id

set velidanstvenih" poseduje preko 50% akcionar-skog kapitala. Najvedi udeo imaju fondovi i firme, ajedino fizidko lice u pomenutoj grupi je sam direktorkoji poseduje 7,46% akcija dija je trZiSna vrednost"svega" 5,6 miliona DM. Konstantno investiraju i ii-re se kroz merdZere (u sastavu grupe je deset kom-

panija) i akvizicije (imaju vlasnidki udeo u sedamnovih trgovinskih preduzeia).Ako je verovati proilogodiSnjemposlovnom izveStaju, ukupnaprodaja iznosila je 2,192 mili-jarde, a neto profit 38 miliona DM(oba parametra su zabeleZila rastod preko 30% u odnosu na pred-hodnu godinu). Merkator je i naj-bolje kotirana firma na Ljubljan-skoj berzi u 2000-toj.Tokom proteklih godina veliki na-pori su uloZeni u pozicioniranje i

stvaranje imidZa firme. Ttgovin-ski i proizvodni brand Mercator je

duboko urezan u svest potro5ada.

a orijentacija na konstantno poboljianje kvaliteta je

dovela do visokog nivoa satisfakcije i lojalnosti. Is-traZivanja slovenadkog trZi5ta pokazuju da 80% po-

tro5ada kupuje u Merkatoru duZe od godinu dana,od toga polovina svakodnevno. Znadajna sredstvase izdvajaju za promotivne kampanje koje forsirajusniZenja, cenovnu prednost, dobru uslugu, pogod-nosti pri plaianju... Pogonsku snagu kompanije dini

oi

19

ilJlt :Iiil$d,iiltilU$ififiiillilli

s

h6



\t 700 zaposlenih u diji se razvoj i per-manentno obrazovanje i te kako ulaZe.Gospodin Jankovii nagla5ava da su munajbitniji dobri, wedni i zadovoljni zapo-sleni jer je to osnovni uslov za dalji rasti ravoj. Organizuju se zajednidki izleti,vedere, kulturna i sportska de5avanja.

Susret sa gospodinom Jankoviiem jeprica za sebe. Direktorska kancelarija je

ukusno opremljena, a deo za sastankesa rukovodstvom i kiijentima podse6a

na malu foto galeriju. Na zidovima se

nalaze fotografije znadajnih politidarakoji su posetili Merkator, a medu kojima(ne mogu a da ne primetim) nema nijednog iz biv5eg srpskog politidkog es-

tabliimenta; tu su i snimci "rukovanja"direktora sa aktuelnim menadZerima(jedno mesto je upraZnjeno?! Neko je

dobio otkaz...); na vidnom mestu je i fo-

tografija tima ienskog rukometnog pr-vaka Slovenije ciji je generalni sponzor -

pogodite ko?!

Dire}<lor Merkatora ostavlja utisak ve-oma sarnouverenog i sigurnog dovekakoji tadno zna 5ta ho6e i kako to da po-

stigne. Vrlo srdadan i prijatan u razgo-voru, istide da ima obidaj da svakogadana bez najave uieta u neki od objeka-ta i lldno se uveri kako stvari funkcio-ni5u. Do detalja poznaje robu koja se na-lazi na rafovima, kdtetrijumi za ulazaksu vrlo visoki. Za sebe kaZe da je o\e-

njen Merkatorom.Nadam se da sam kroz igru redi i broje-va makar do nekle uspela da vam do-

daram kako izgleda i posluje "slovenad-ki ponos". Ono Sto je zanimljivo i za nas

bitno jeste da nakon otvaranja velikihtrgovinskih kompleksa u Puli i Sarajevu,Merkator stiZe i kod nas. U Beogradu je

u toku izgradnja trgovadkog centra ukoji 6e biti investirano 65 miliona DM.Na povr5ini od 23 000 metara kvadrat-nih bi6e sme5ten hipermarket sa Siro-

kim asortimanom od 30 000 artikala

(40% slovenadke, 40% domaie i 20% robeiz uvoza).Mlslim da prisustvo ovakve firme na na-Sem trii6tu treba iskoristiti kao dobarprimer i podsticaj privrednicima da ula-2u u razvoj poslovanja kako bi se Sto us-peinije nosili sa konkurencijom koja 6e

u budu6nosti (nadam se) biti sve veia.

Miijana Pantovid

Nakon deset godina privatizacije ponovo ze nalazimo na podetku

Deset godina privatizacij e

Sa ekonomskog stanovi5ia poslednji Zakon o privatizaciji umrtvljuje

privredu i smanjuje efikasnost, jer neko ko ima 30% ili 40% akcija u

nekom preduzeiu nije zainteresovan da sa tim akcijama trguje na trZi5tu

kapitala, vec je iskljudivo zainteresovan da upravlja takvim preduzeiem.

.1l ;.lada trZi5ta i trZiSta u tranziciji u koje spada i na5e ima

l\/l problema zbog nerazvijenog trZi5ta kapitala, a preko ko-I Y lga privreda postaje efikasnija. Istorija je pokazala da sukapitalistidke privrede bile efikasnije od socijalistidkih privredaba5 zbog kvalitetnije alokacije kapitala.

Da bi privreda zasnovana na privatnoj svojini bila efikasnaona mora biti zasnovana na instrumentima za5ti.te imovine i ugov-ora, a pri.vatizaclja u privredama gde takve zaitite nema postajesredstvo otimadine, prevare i korupcije... U procesu privatizacije

treba voditi raduna da ne dode do koncetraciie kapitala kod mal-og broja porodica u zemlji.

Privatizacija u naSem okruZenju je davala razli6ite rezultateod zemlje do zemlje, ali je sigurno da je ona davala mnogo boljerezultate onde gde se drZava stavila kao bolji zaititnik pravnogporetka.

5t""e

do sada uradilo?

U na5oj zemlji sa privatizacijom je zapodeto joB krajem 80-tihkada se u srediite koncepta preduze6a stavlja kapital umesto dotada5njeg koncepta koji se zasnivao na udruienom radu. U tomperiodu je donet ditav niz zakona kao 5to su: Zakon o preduze6i-

ma (pandam Zakonu o udruZenom radu), Zakon o bankama (ban-ka postaje samostalna finansijska ustanova) , Zakon o hartijamaod vrednosti dime se uvodi akcijski kapital. Ovim zakonima je

obezbedena pravna osnova za donoBenje Zakona o privatizacijipo kome je privatizacija imala interni karakter (gde je dovoljnobilo akcije samo podeliti radnicima).

Ovim je stvorena osnova za sprovodenje privatizacije, a

Jugoslaviji je trasiran put za ukljudivanje u Evropsku zajednicu.Jugoslavija je bila najbliZa od svih socijalistidkih zemalja prikljudi-vanju EEZ. Medutim, dim je do5lo do liberalizacije trZi5ta kapita-la, do ozbiljnih privatizacija, zatim do pokuiaja liberalizacije poli-

tidkih odnosa, reforma je zaustavljena i sru5ena. Svi pokuSaji

tada5nje Savezne vlade na delu sa Antom Markoviiem da zemlju

wate na kurs reformi ostali su bezuspeini.Republika Srbja avgusta 1991. godine donosi Zakon o uslovi-

ma i postupku pretvaranja druitvene svojine u druge oblike svo-jine. Ovim zakonom je odobrena svojevrsna "nacionalizacija" dru-Stvenog kapitala, odnosno stav da imovinu prvo treba podrZavitipa tek onda prodati. U Srbiji je 1991. godine 37% dru5tvenog kapi-tala pretvoreno u drZavni. PodrZavljenje imovine je imalo nega-tivne posledice na na5u privredu, jer je do5lo do daljeg pada eko-

nomske efikasnosti (privatni preduzetnik je daleko produktivnijiod drZave), drZava je na ovaj nadin intezivirala dominaciju poli-tike nad ekonomiiom.

MonopolList ekonomija



ifiil

!

Ceo zakon umesto pobolj5anja pred_stavlja restiktivniji pristup privatizaciji iznadi njeno usporavanje. pralrtidno je do_5lo do zaustavljanja procesa privatizaci_je, 5to se odnosi na legaine tokove pri_vatizacije, dok je istovremeno tekla nele_nutna privatizacija koja je uni6tila naia

Ot.duze6a, a u isto vreme donela veiikoboSatstvo pojedincima.Odlukom Skup6tine Srbije L993. go-

dine izvrSena je revalorizacije privatizo_vane imovine, zbog visoke inflacije, dimesu kaZnjeni oni koji su za inflaciju bili na_jmanje krivi, a to su akcionari, a nisu bilikaZnjeni oni koji su prodavali tu imovinuu bescenje. Ovim potezom je znatno un_azadena privatizacija i deo privatizova_nog kapitala u ukupnom znatno smanjen.Ovome je znatno doprineo sada5nji pre_mijer Zoran Dindi6 koji sa svojom stran_

Scl*itte;' & &]uche

11::i

i' ir"rfi-,*r *,*u.'.1;

futo: S. Popadid

kom pomogao socijalistima d.a u tadainjem srpskomparlamentu izgiasaju ovaj zakon.Nakon ovoga ni5ta se nije radilo u vezi privati_

zacije sve do 1997. godine kada je donet novi zakonkoji je bio privladan za gradane, ali je biv5a vlastubrzo shvatila da je zakon isuvise pri.vladan pa jenajvi5e politikom niskog deviznog kursa usporavaiaprivatizaciju. Po tom zakonu svaki zaposleni je imaopravo na sticanje akcija dija je nominalna vrednost400 DEM za svaku godinu radnog stala, dok u tomperiodu niko nije Zeleo da ulazi u privatizaciju, jerje vrednost akcije obradunavana po kursu 6 din.:1dm.

Poslednjim zakonom iz 200I. godine praktidnoje druStvena imovina podrZavljena, tako d.a ne pos_toje prave dru5tvene firme, jer drlava ima pravo daodluduje o prodaji preduzeia. Ovim Zakonom o pri_vatizaciji predvida se da se preduzeia prodaju nadva nadina: prvi je putem aukcijske prodaje, a dru_gi uz pomo6 tenderske prodaje. I za prvi i za drugimetod mora da se nade kupac, a ukoliko se on nenade sredstva preduzeia idu u akcijski fond. sa di_jom se prodajom ponovo poku5ava nakon odredenogwemenskog perioda.

Putem aukcijske prodaje 70% kapitala se prod.a_je dok se 30% besplatno deli zaposlenima. Tender_

skim metodom najviSe se 70% kapitala preduzeiaprodaje dok se 1.5% besplatno deli gradanima, a naj_vi5e 35% se besplatno deli gradanima.

Prednosti i mane poslednjeg Zakona

Prednosti poslednjeg Zakona o privatizacijia je_su u tome Sto je privatizacija obavezna i orodena iSto vlasnici akcija mogu sa njima slobodno da raspo_IaZu na trZiStu kapitala, Sto je poboljianje u odnosuna Zakon iz 7997. godine. Takode je prednost Bto

ovaj zakon forsira strate5ke kupce koji su kompe_tentni da preduzede osposobi za rad. u novim uslovi_ma kao i da pro5ire kapacitete kao i da zbrinu vi5akradne snage.

Mane ovog Zakona su u tome Sto zaposleni upreduzeiima i gradani ne dobijaju ni5ta ili sasvimmalo, a i to 5to dobijaju ne deli se uvek jednako.Takode, ovaj Zakon planira da ie se na6i strate5kipartneri za sva preduzeia, a i strate5ki partneri kojise nadu mogu biti i nekompetentni kupci, a bilo jesludajeva u naSem okruienju da su preduzeda kupo_vana samo zato da bi se preuzelo domade trZi5te.

Sa ekonomskog stanovi5ta ovaj model umrtvlju_

je privredu i smanjuje efikasnost, jer neko ko ima30% ili 40% akcija u nekom preduze6u nije zaintere_sovan da sa tim akcijama trguje na trZi6tu kapitala,vei je iskljudivo zainteresovan da upravlja takvimnrodrrzo6a-4v\4uovvvrrr.

Po ovom Zakonu privatizacija ie uspeti ako Mi_nrstarstvo za privredu i privatizaciju uspe da prodapreko 100 velikih preduzeda po tenderskom metodui oko 1000 preduzeia na aukcijama. Ukoliko kupcine dodu i ukoliko ta preduzeia ne prod.amo Mini_starstvo ie morati da spuita cene Sto 6e dovesti domnogih anomalija kao 5to su korupcija i socijalni ne_miri, pa 6emo imati poniStavanje privatizacije zbogfinansij skih malverzacij a.

Ukoliko ne bude bilo dovoljno strate3kih part_nera trebalo bi zakon prilagoditi time ito bi se d.oz_volila kupovina akcija obveznicama stare devizneStednje bez obzira na njihovu dospelost.

Ostaje nam samo da se nadamo da 6e Vlada odr_Zati obe6anje i da ie se kao prvog principa privati_zacije dr2,ati transparentnosti, ali koji je u naiim us-lovima u praksi te5ko primenljiv.

Nedeljko Tomi6



Liberalno

Slndikotl u Srbll I

1) Sindikati su u vreme vladavine komunizma bili podvrgnuti komunistickoj partiji, ali suistovremeno imali veoma znadajnu sistemsku ulogu. Danasnji sindikati bi hteli da udruie pogod-

nosti koje su nekada imali pod komunizmom sa pogodnostima koje je donela sloboda tr2isnede mokratije.

2) Notorne pogodnosti za radnike dosle su sa Zapada, a do njih bi doslo i bez postojanjasindikata (kraii radni dan, plaien godi5nji odmor..). Ako duZi radni dan od 10 ili 12 sati dnevno,rad subotom i slidno, uzmemo kao neSto Sto je svojstveno i prlrodno u situaciji kada neka popu-

lacija hoie da pobegne od siroma5tva, onda je takode prirodno da se rastom blagostanja rastui zahtevi da se kraie radi, kako bi viSe preostajalo za odmor, rekreaciju ili prosto dokolicu. Dru-gim recima, sa porastom nivoa blagostanja dalji rast blagostanja uz dug radni dan postaje svemanje privlacan u poredenju sa kolicinom i kvalitetom slobodnog vremena, kgji p6staju sve

privlacniji. Do promene ie ffilrtlsda "median voter" (srednji glasad) zauzme tu poziciju.Sindikati svojim aktivizmorn nuidnrrqrCa budu katalizator te promene raspoloZenja "sred-

njeg glasaca", ali promenu n0 tfluze da nastr:pl I da 00 duze odrii bez ispunjavanja pgmenurgg

uslova.

3) Dolazak trii5ne demokratije je doneo jetlnu at&flnAku promenu akcenta, radnici su izgu-

bili auru privilegovanog poloiaja (kakvo su uiivali ne samo u komunizmu nego i u fasistidkomreZimu) i postali su gradani, pojedinci. Traiiti ponovo takvo privilegovano (monopolisticko) me-

sto je nemoguie ako trZi5na demokratija treba da bude funkcionalna i da se odrZi. Kriterij njiho-vog organizovanja i delokruga aktivnosti je da takvo organizovanje ne sme narudavati pravadrugih da se takode - koristeii prava slobodnih gradana - organizuju na nacin kako mlsle da ienajbolje.

4) Ako post-komunisticke zemlje danas iele da se nadu na putu ekonomskog prosperiteta- a imajuii u vidu razloge propasti komunizma - onda one moraju da uzmu ekonomski kurs koji

je sasvim suprotan od onoga koji ih je doveo do propasti. Sada potrebna nesputana sloboda tr-ii5ta (ukljucujuii slobodne cene roba, radne snage i kapitala), sankrosanktnost privatne svoji-ne, liberalizacija razmene sa svetom, stabilna monetarna politika i stabilna valuta, niski porezi,

mali i uravnoteZen budiet, itd.

5) Sindikati mogu izabrati dva pravca delovanja. Prvo, oni mogu ignorisati prilike za karte-lizaciju, ogranidavajuii se na klasicne sindikalne aktivnosti, dopuStajuii trZistima da funkcioniduplema s0pstvenoj dinamici. Drugo, radnici i sindikati mogu iskoristiti prilike za organizovanje i

ispoljavanje politidkog ilegislativnog uticaja, te svojom aktivnijom politikom m0gu nametnutiniz ogranicenja trii5tima, a preko toga usporiti ili zaustaviti reforme i naruSiti prava drugih poje-

dinaca i grupa. Ako bi nastupil0 prvop0menuto - a pri tome nije samo od znacaja kako bi sepona5alisindikati(nego ikako bise pona5ala driavai preduzetnici), rezultat bibio maksimizi-ranje stope ekonomskog rasta pod datim uslovima. Pogodnost koja odatle sledi za zaposlenebi bila u kori5ienju prednosti stabilnog dugorodnog prosperiteta. Nedostatak koji bi usledio za

deo zaposlenih koji bi se organizovali u sindikate koji lice na kartele, bi se sastojao u tome dabi oni izgubili neke kratkorodne pogodnosti koje bi svojim organizovanjem eventualno mogli daosiguraju. 0dricanje od ovog kratkorodnog dobitka je ocito glavna nepogodnost permisivnijeg i

tolerantnijeg stanovi5ta zaposlenih i sindikata prema trZistima.

ukoliko bi se, pak, dogodilo drugonavedeno, rezultat bi u najboljem sludaju mogao biti vr-lo skroman ili umeren ekonomski napredak - dak nazadna (engl. backward) ekonomija. Ako bi

sindikati ili deo njih imali uspeha u nekom trenutku da legislativu okrenu u svoju korist, to bineminovno moralo da izazove reakciju drugih druStvenih slojeva i grupa. Po5to je kolicina doba-ra (dohotka) u datom trenutku limitirana, oni ne bi mogli dobiti viSe, a da neko drugi ne dobijemanje. Glavni kandidat od koga bi se uzelo da bi neko mogao viSe dobije je onaj ko je u prethod-

noj rundi bio dobitnik, a t0 su prema ovoj artificijelnoj pretpostavci razne interesne grupe, uk"

s

iis

t:

::i.

&i

;

1O

at,

€

DfononolList



ljuduju6i sindikate, tj. radnike koji su u njima

organizovani. Naravno, ako bi se to desilo,

onda bi to bio snaZan motiv za sindikate da

krenu u novu akciju, kako bi ponovo stekli

neku pogodnost za sebe. Dobitnici od danas

su gubitnici od sutra, i tako bez kraja.

Generalna nestabilnost je - kako je op5te poz-

nato - uvod u siromaStvo. Razlog za ovo je

ocit. Poslodavci i menadZeri ce na ovu insti-tucionalnu borbu reagovati izvozom kapitala

i drugih resursa, u potrazi za mestom koje je

povoljniji milje za biznis i preduzetniStvo. Da

bi se izbegli problemi stalne promene pravila

i nestabilnosti, neophodno je da se ogranici

delatnost grupa (ukljucujuci sindikate) kako

preko legislative i drZave ne bi stalno remetili

funkcionisanje tr2iSta, time Sto bi iznudivali

preraspodele koje im odgovaraju, nezavisno

da li se ovo dogada preko kontrole cena, min-

imalne nadnice, kvota i tarifa, racionisanja,

regulacije ulazai izlaza iz biznisa ili na neki

cetvrti nadin. Bilo bi, medutim, pogre5no ako

bi se ovo ogranicavanje uvelo administrativn-

im sredstvima, tako 5to bi se recimo ogranici-

lo delovanje sindikata ili bilo koje politidke

slobode. U ta prava se uop5te ne sme dirati,

ako se Zeli politidki reZim sa uobicajenim poli-

tickim slobodama. Lek bi se sastojao u tome

Sto bi se za krucijalna pravila, znadi kljudne

legislativne odluke, traZilo da iza njih ne stoji

prosta veiina, ve6 velika veiina ili supraveii-

na (recimo, 3/4 i vi5e). Ako se pravila (ustav,

zakoni, ugovori, administrativna regulacija)

ne mogu lako menjati pojedincima 6e t0 biti

p0tsticaj da dobit traie na trZiStu. Pored to-ga, istraZivanja druStvenih troSkova kartela

radnika i farmera su pokazala, da su oni znat-

no veii od slidnih troSkova koje bi imali

proizvodadi pri kartelizaciji.

6) Kome bi zapravo sindikalizacija naj-

vi5e pogodovala, a ko bi bio na gubitku? Pre

svega, od sindikalnog organizovanja ne profi-

tiraju svi radnici, iako se desto misli da je to

sludaj. U ovom pogledu je ilustrativna situaci-

ja u SAD gde danas samo jedan od sedam

radnika pripada nekom sindikatu. To Sto je

manjina radnika u sindikatu govori da veiina

smatra kako im nije u interesu da se sindikal-

no organizuju. Radnici (koji su takode potro-

Sadi dobara i usluga) su uvideli da mnogo vi-

5e mogu da profitiraju iz generalnog pada ce-

na izazvanog nesputanom konkurencijom i

cvetajuiom trZi5nom ekonomijom, nego Sto

ie licno izgubiti zbog pada cena u svojoj bra-

nSi ili firmi, ako bi se sindikati smanjili nivo

zahteva i aktivnosti ili ako bi dak bili raspuS-

teni.

Jedan od standardnih zahteva sindikai-

no organizovanih radnika je i zahtev za onim

Sto se kod nas zove minimalna cena rada u

na Zapadu minimal wage legislation. Podi2udi

cenu rada iznad one koja bi postojala na os-

novu trZi5ne ravnoteZe uspostavljene ponu-

dom i traZnjom, rad postaje skupljni za onoli-

ko vi5e za koliko je t0 vi5e 0d trZiSne ravno-

teZe. Ako radna snaga postane skuplja, vlas-

nici firmi i menadZeri 6e zaposliti manji brojradnika.

LoSije plaieni radnici zapravo ostaju

utoliko vi5e bez posla Sto su sindikalno orga-

nizovanje i aktivnost sindikata intenzivniji.

Sem toga, g0t0v0 sva istraiivanja kaZu, da

neto-profit od sindikalnog organizovanja i legi-

slative koja se donosi u korist sindikata ima-

ju sindikalni funkcioneri. Tako se smatra da

jaki sindikati profitiraju na racun onih koji su

slabi. Do toga dolazi usled toga Sto su snaZni

sindikati superiorni u odnosu na slabe da pri-

svoje veci deo kratkorocnog profita koji se

osigurava op5tom sindikalnom aktivno5iu.Na osnovu ovog sledi, da iskustvo govori u

prilog konkurenciji, a ne solidarnosti medu

sindikatima. Drugim recima, sindikati i njihovi

clanovi teZe za profitom, a ne za solidarno5cu,

kako se to verovalo u klasidnoj sindikalis-

tidkoj llteraturi.

7) Mnogi kod nas seju iluziju da je

moguie da sindikat igra neku vaZnu ulogu pri

stopi nezaposlenosti od skoro 50%, a moZda

i viSe. Prosto, i pri mnogo niZim stopama ne-

zaooslenosti ooslodavac moZe da nade re-

zervnu ekipu za one koji trenutn0 Strajkuju ili

prosto neie da radi pri datim uslovima. Pri

stopi nezaposlenosti od 50% svako je zame-

njiv. Pri tome, naS problem je joS kompoliko-

vaniji. Ne samo da je stopa nezaposlenosti

izuzetno visoka, nego je i ono Sto ekonomisi-

ti zovu "opportunity cost" vrlo nizak. U prevo-

du, svejedno je Sta radite, razlika izmedu naj'

boljeg posle koji moZete da d0bijete i slede-

ieg najboljeg nije velika. Nekada se za t0 g0-

voriolo da je isto, jer "Radio, ne radio, svira

ti radio". Osim toga je ono Sto mo2ete da dobi-

jete relativno niska nadnica. Sasvim je razum-

ljivo Sto se radnici u toj situaciji vraiaju sa

ulica, gde su krenuli na protest, ako cuju da

ie im neko isplatiti dva topla obroka od po

30 DEM.

B) Sta onda sindikati kod nas treba

da rade? Umesto da deznu za nekom mono-

polskom ulogom sa monopson0m moii, oni

treba da rade ono Sto im je primereno u trZiS-

noj demokratiji u okviru vladavine prava. To

znadi, da 5tite zaposlene od Sikaniranja vlas-

nika, da organizuju kurseve za prosvedivanje,

da organizuju stvari koje bi bile u interesu za-

poslenih, ali koje ne spadaju ni u kakva'svet-

ska pitanja'.

Primera radi, polovina nemadkog kapi-

iala se danas plasira van granica Nemacke,

usled toga Sto su sindikati jaki, radna snaga

skupa a porezi visoki. Tako pokuSaji sindi-

kalno organizovanih radnika da sindikalnom

ili politickom akcijom podignu svoje nadnice

- i to je glediSte koje je dominantno u ekonom-skoj literaturi - uglavnom rezultiraju u bekstvu

kapitala i drugih resursa u nesindikalizovane

delove zemlje, nesindikalizovane sektore eko-

nomije ili van zemlje. Svi oni koii se zalaZu

za aktivniju ulogu sindikata u osiguravanju

privilegija na racun drugih druStvenlh slojeva

treba da imaju u vidu da je kapital znatno p0-

kretljiviji nego Sto je rad.

Ameridki i drugi radnici u zapadno-evrop-

skim zemljama koji teZe sindikalnom organi-

zovanju su uocili, da nije sasvim izvesno da

im sindikalno organizovanje donosi prednostkada je u pitanju zakon o minimalnoj nadni-

ci. Kada god bi se usvojila regulativa koja bi

nadnice usoostavila znatno iznad tr2i5ne rav-

noteZe, takva regulativa je izazivala snaino

poveianje stopa nezaposlenosti. Jedan od

dokazaza to je i trenutna situacija na ovom

polju u SAD, gde relativno liberalna regulati-

va minimalne nadnice odgovara stopi neza-

poslenosti od 4.7 o/0, koja je jedna od najniZih

u SAD u poslednjih 40-ak godina. Takode se

vidi da je stopa nezaposlenosti viSestruko ni-

2a u zemljama EU sa liberalnom regulacijom

trZi5ta radne snage (Britanija, Holandija, lr-ska), u odnosu na zemlje sa neliberalnim re-

Zimima, kao Sto su Nemacka, ltalija ili Fran-

cuska. StaviSe, u ove tri zemlje stopa nezapo-

slenosti se nalazi u stalnom p0rastu, kako ka-

da su u pitanju desetogodiSnji periodi, tako i

kada su u pitanju podaci iz godine u godinu.

Trenutni nivo (godina 1998) nezaposlenosti

u Nemadkoj je cak vi5i i od vremena pocef

kom 30-ih godina ovog veka, kada je Hitler

preuzeo vlast,

Deo njih zastupajuci sindikalne interese

dolazi do lak5ih i bolje plaienih poslova nego

Sto su bili oni koji predstavljaju njihovu stvar-

nu profesiju, deo profitira time Sto se imenu-

je u razne parlamentarne i vladine komisije,

koje takode donose beneficije, a deo dospe-

va u razne odbore i komisije firmi, Sto je ta-

kode vrlo orofitabilno.

Dr Miroslav Prokopijevic

MonopolList e,konomtja



Kriti6ni faktori za uspeh tranzicije

Latent Entrepreneurship: An International League Table

Suppose you were working and could choose between different kinds ofjobs. Which would you prefer: being an employee or being self-employed?

N is the number of people interviewed in each nation. A sample of the whole adult

population is interviewed.

Source; 7997/8 /SSP Module on Work Orientations/ US Genera/ Social Survey.

1

2

3

Whence Reform? A Critique of the Stlglitz Perspective, Journal ol Economic Literature. By Marek Dabrowski, Stanislaw Gomulka and Jacek Rostowski

DruStvena i driavna oreduzeia.

Videti tabelu.

l1|laffio-ekoltotn$ka $tahililo$t i tra ttziciia

a t ao primer neuspeSne tranzici-

lA j" cesto se navodi slucaj Rusi-

I \je. Da bi do5li do zakljucka ko-

jisu to kriticni faktori za uspeh tranzi-cije, moZemo sagledati Sta je RusUa

propustila da ucini, a Sto je ucinilajedna uspe5na zemlja u tranziciji,kao Sto je Poljska.

Poljski model tranzicije se moZe

opisati u nekoliko kljudnih tadakal:. potpuno slobodan ulazak novo-

stvorenih firmi u gotovo sva pod-

rudja ekonomske aktivnostio hrza lih'or=lizaoita rona lr r 'RQ -nivrJu vvl

je procenat cena koje se formi-

raju slobodno porastao sa 25%

na 90%). uvodenje tvrdog budZetskog og-

ranidenja za DDPz i makroeko-nomska stabilizacija kroz restrik-

tivnu fiskalnu, monetarnu ipoli-tiku nadnica

. konvertibilnost nacionalne va-

lute i gotovo potpuna liberalizaci-

Ja uvoza

Kao rezultat, cene su vrlo brzopodele da se formiraju na trZisnimosnovama, finansijski pritisak na

DDP kroz tvrdo budZetsko ograni6en-

je ih je primorao da se oslobode viS-ka radnika i aktive (tzv. privatizacija

aktive), a novoformirani privatni sek-

tor je podeo vrlo brzo da se razvija.

Sta viSe, u ranim fazama tranzicijeon je bio glavni nosilac rasta, a ne

restrukturirana DDP ili strane firme(za prvih pet godina prosedan godi-

Snji rast novoformiranog privatnog

sektora ie bio 25%). Razvio se pre-

duzetnidki duh po kome Poljska ne

zaostaje ni za zrelim kapitalistidkimzemljama, Sta viSe, prednjadi:.

Ovakvi rezultati se ne mogu ob-jasniti samo kulturnim predispozici-jama pripadnika jednog naroda, veS

i privrednim uslovima koji vladaju u

datoj zemlji.

Sa druge strane, podetkom deve-

desetih, u Rusiji se vodila debata iz-

medu zastuonika dva modela tranzt-

cije. Na jednoj strani su bile reformi-

stidke snage koje su zagovarale tvr-

do budZetsko ogranidenje, liberaliza-crlu (cena, uvoza i ulaska u privredne

delatnosti) i monetarnu stabilizaciju,

dok sa druge strane je bila Ruska ko-

munistidka partija koja je tvrdila da

DDP ne mogu da se prilagode takvimuslovima, pa privatizacija treba da

bude prvi korak reformi (usput, na-dali su se da ce privatizacija ici veo-

ma te5ko i sporo). Na Zalost, 1992.godine, preovladala je ova druga op-

Poland 700

Portugal 73.3 1616

USA 70.8 1071

Switzerland 64.5 2216

New Zealand 64.2 1046

W. Germany 64,0 957

Italy 63.3 973

Slovenia o /.at 820

Canada 857

East Germany 56.6 eqo

Bulgaria 55.4 900

Hungary 49.8 141 Ilsrael 49.7 972

Great Britain 45.1 oRe

France 41.8 918

Japan 40.9 1065

Spain 38.9 1138

Sweden 3B.B 1129

Czech Rep 36.8 961

Netherlands *to.u 2013

Russia 33.2 1409

Denmark 29.7 992

Norway 26.9 2021



Liberalno

cija. Preduze6a nisu imala finansijski pritisak koji biih primorao da se oslobode viska aktive i radnika,Sto je bitna osnova za nastanak novih privatnih pre-duzeca. lnflatorno stanje nije omogu6ilo da se dobi-ju jasne cenovne informacije koje su potrebne za re_

strukturiranje starih i nastanak novih preduzeia. U

takvom okruZenju Ruska vlada nije uspela da ,,ube_

di" svoje gradane i strane investitore da je Rusr.la na-jbolje mesto za investiranje, ito je rezultiralo velikimkapitalnim odlivom.

Ovakvo stanje je najvi5e pogodovalo ruskim oli_garsima kojisu imali preferencijalni pristup krediti_ma Centralne banke Rusije (koje je inflacrla perma_nentno obezvredivala), i koji su monopolizovali pre_

duzeca koja su se bavila eksploatacuom prirodnihresursa, Sto im je omogu6ilo da se za kratko vremeenormno obogate.

Na primeru Poljske i Rusije mogli su se uvidetikritidni faktori za uspeh tranzicije, mada i na drugimprimerima koji nisu ovde razmatrani moZe se do6ido veoma slidnog zakljudka.

Uspe5nost tranzicije najviSe zavisiod brzog stva-ranja uslova - institucionalnih, legalnih, makroeko_

nomskih i mikroekonomskih - koji pogoduju razvojui brzom rastu novog privatnog sektora (koji moZe bitii domaci i strani). Tvrdo budZetsko ogranidenje ceprisiliti loSa DDP da se oslobode viska faktora oroiz-vodnje koje ne mogu efikasno da uposle (privatizaci-ja aktive),Sto ce biti osnova za nastajanje novih pre-duze6a. Vlade zemalja u tranziciji ne poseduju ,,da-

robni Stapii" koji bi udinio da sve potesko6e rranzi_cionog perioda nestanu. Sustinski problem leZi namikronivou, u firmama i radnicima. I jedni i drugi cemorati da se odreknu raznih subvencija koje su plodrent-seeking-a, i da svoju zaradu

steknu u okviru tr-Zi5ne utakmice.

Ovo objaSnjava zaSto model privatizacije nijekljudan za uspeh tranzicije. Gotovo u svim zemlja-ma, preduzeca koja su dobro poslovala ili su imalaperspektivu, bila su predmet prodaje i lako su na5lasvog kupca (u eeSkoj se nije "delila" St<oOa, vei suje prodali). Preduzeca koja nisu imala perspektivu,bila su problematidna za privalizaciju, i zapravo u ve-zi sa tim preduzecima se vodi polemika oko modelaprivatizacije. Medutim, ako su bili zadovoljeni pret-hodno pomenuti uslovi, ova preduzeda su posluZilakao osnov za nastanak novoformiranog privatnogsektora (koji se

znatno razlikuje od privatnog sek_tora u "burazerskom kapitalizmu", a Sto je sludaj kodnas). Zbog toga model privatizacije nije imao kljud-nu ulogu, jer mnogo je manje vaZno pitanje kako pri_

vatizovati preduzeia koja propadaju, od pitanja ka-ko stvoriti preduzeca koja ce biti zamajac privrednograzvola.

f r e em ar

ketcenter; ako su ekonomski "eksperti" kojl su kreirali ekonomski program D0S-a

I u predizbornoj kampanji obeiavali reforme usmerene ka triisnoj privre_

I di, one nisu u znadajnoj meri ugredare svetrost dana. u nekim srucajevi-ma se cak otiSlo i u pogre5nom pravcu (drZavni monopol na uvoz nafte,nastavak birokratskog upravljanja privredom...).

U ielji da afirmi5u principe jedne otresitije trZisne privrede, grupa lib_

eralno orijentisanih profesora, preduzetnika i studenata AA0M_a i B0S aoformila je FREE MARKET CENTER (Centar za stobodno rrZiste). FMC jeprva, i za sada jedina interesna grupa koja se istinski zalaie zaslobodnutrzi5nu utakmicu sa jasno definisanim pravilima igre, individualnu slobodui konstitucionalno ogranidenu vladu. Glavni cilj FMC je da predstavi sirojjavnosti postulate liberalne ekonomske doktrine kako bi ta ista javnost mo-gla da stekne ispravno mi5ljenje o njoj. Ovo je vaino istaii iz nekoilko ra_

zloga:

Prvo, neki pojedinci ili interesne grupe su se laZno predstavljali u jav-

nosti kao zagovornici trii5ne privrede (sto se pokazalo kada su dosli navlast jer nisu sproveli reforme koje su obeiali) i na taj nacin dovode u pita-

nje ditav proces tranzicije.

Drugo, Ekonomski fakultet je za vreme komunizma sistematski gu5io

i pogreSno interpretirao liberalnu ekonomsku misao, Sto i sada radi. presvega, studenti nemaju moguinost da ditaju originalna naucna dela ekono_

mista sa Zapada ler ih profesori optereiuju svojim knjigama koje su napisalipre deset i vi5e godina, i uz izmene od par recenica izdaju ih jo5 uvek (cast

izuzecima). U tim zastarelim knjigama iznose se zablucle i neistine, pa ne

samo da posle zavrSenog Ekonomskog fakulteta studenti nemaju nikakvaprakticna znanja, vei i ono Sto znaju, desto je pogre5no.

Free Market Center prikuplja, obraduje, prevodi i izdaje naucnu i struc_

nu literaturu u oblasti protriiSne i Sire liberalne misli. Jedan od osnivadaFMC, vlasnik izdavacke kuce GLOBAL 800K, predstavio je domaioj javnos_

ti znacajan deo literature iz oblasti liberalne misli. Zainteresovanim studen-tima Ekonomskog fakulteta FMC ie omoguiiti da se upoznaju sa ovim deli-ma.

Pored toga, FMC ie organizovati strudne skupove, javne tribine, sa_vetovanja, seminare i kurseve na koje su studenti Ekonomskog fakultetaunapred pozvani. Sto veii broj ekonomista koji poznaju mehanizme funk-cionisanja liberalne trZi5ne privrede (kao Sto je npr. ameridka privreda) da-je Sansu na5oj zemlji da se u Sto kraiem roku prikljuci razvijenim zemlja-ma i da na globalnom trZi5tu postanemo njihovi konkurenti, a ne da molimoi cekamo njihovu pomoi (kao Sto to neki zagovaraju).

U nadi da ce libertarijanski duh nadvladati autoritarno balkansko na_

slede, posetite www.fmc.org.yu ili piSite na [email protected]

MonopolList

Vladimir Pavlovi6 Vladimir Pavlovii, Free Market Center



Snn/' ' I

vtuwwLw

igurna sam da veiini studenata

ovog fakulteta (ono bar govorim u

svoje ime i ime svojih prijatelja)

smeta nekakvo uvreZeno miSlien-

je populacije drugih fakulteta (naglasak je na

Filozofskom, arhitekturi npr.) da su ekonom-

ci prilidno jednostran, nekreativan narod, ne

previSe zainteresovan za kulturu, literaturu

sem ekonomske i sl. Naravno, ne tvrdim ovde

da je to neko pravilo ili cinjenica, moZda se

nekima od vas takav komentar nikada nije

desio, i dobro je da je tako ... moZda opet ne-

ke i nije mnogo briga za stavove studentskog

ili bilo kog drugog javnog mnjenja u tom smis-

lu (opet, mislim da je to malo autisticno, ali

ok {ilozofija - i sama sam je zastupala dugi

vremenski period ...)

Dakle, ako sam ovim uvodom izazvala

par prezrivo-kiselih osmeha citaoca, u stilu

"kakva glupost, nema Sanse - ja se ne ose-

iam tako", to me raduje, ali moje sumnje u

pogledu va5e reakcije idu u pravcu situacije

tipa "da, tadno, i to me stvarno ponekadnervira i umara".

Elem, ne nameravam, ovde i sada, dalje

tro5iti reci i stupce na slidne pipave polemike

"jeste/nije/ba5 tako" ... umesto toga, popula-

ciji ekonomaca (i svih ostalih, zaSto ne) Zelim

predstaviti iivi primer svestrane i talentova-

ne licnosti na5e branie, po zanimanju ekono-

miste, ali i strasnog ditaoca i joS boljeg pis-

ca - pred vama je knjiga "Strah i njegov slu-

ga", sada vec nagradenog pisca (nagrada

"lsidora Sekulii", finalista Nin-ove nagrade

2000{e) - Mirjane Novakovii.

Naravno, iako jedan od presudnih, moj

osnovni motiv zaizbor baS ove knjige za rub-

riku nije bilo osnovno Mirjanino zanimanje

ve6 dinjenica da me je knjiga potpuno osvoji-

la (Sto se meni ne de5ava previ5e desto sa

domaiim piscima mlade generacije) po vi5e

Osnova ...

Radi se, dini mi se, o prvom srpskom is-

torijsko-mitskom trileru, sa, ni manje ni viSe,

davolom kao glavnim likom i vampirima, Tur-

cima i Austrijancima (u borbi za prevlast u

tada5njoj okupiranoj Srbiji), hajducima svuda

unaokolo ... Tu je misterija, strah i iScekivan-

je, neodekivani i zanimljivi obrti - stari d0bri

sastojci dobrog trilera ... Ali, na5a je kolegini-

ca tu oti5la i dalje, ditav roman provejava pa-

susima diste Stendalovske filozofije, pravom

merom o5trih i bistrih opaski na temu veditih

covekovih preokupacija i dilema - Zivotu, lju-

bavi, prijateljstvu, ljudskoj prirodi i iudi ... sve

to, naravn0, kroz usta i misli likova, ne man-je zanimljivih karaktera i usuda od vei pome-

nutog glavnog lika - davola itself. Dakle, tu

su zadovoljeni i oni zahtevniji ditaoci, skloni

klasicnim i "teZim" delima, kojima je smisao

i mudrost knijge ispred dobre zabave.

Kad smo vei kod glavnog lika (to sigur-

no odmah intrigira), posebno interesantan

eksperiment je to 5t0 on nije predstavljen kao

nekakvo svemoino, apsolutno zlo biie od ko-

ga svi strahuju dok on pravi dar-mar sa du5a-

ma greSnika naokolo (kako smo vei u litera-

turi navikli), on je ovde, prosto redeno - obi-

can dovek, ali sa svojim specifidnostima, na-

ravno. 0n zapravo strahuje od mita vampira,

glasine o tim biiima su do5le do njega i on

(kao misteriozni i naociti austrijski grof) kreie

na dalek put u nesigurnu i mradnu Srbiju da

proveri o demu se tu zapravo radi - da li je

dobio za konkurenciju ta nova i straina biia

od kojih ni sam nije siguran i bezbedan (u ro-

manu 0n ispuSta miris sumpora oko sebe sva-

ki put kada se uplaSi i to jedino odmah pri-

meiuje njegov sluga Mladen, Srbin, inade (5to

nije bez dubljeg smisla u istom)). NaS davo

je ovde voden pre licnim, sitnim ljudskim inte-

resima nego sveopStom i apsolutnom zlobom,

um0ran od stoleia i vremena ciji je svedok

bio, ogorcen i iskompleksiran u odnosu na

"Krezubog" (kako u romanu on zove svog pro-

tivnika i opozita - boga).

Sa sobom vodi slugu, vec pomenutog

Mladena, nekada obrazovanog i naoditog sina

iz bogate srpske trgovadke porodice, sada

propalicu i boema razocaranog u Ijubav i ljude

- koji pristaje da sluZi davola kao odraz svog

poslednjeg i krajnjeg odaja, ali ne preza da,

Naravno, iako jedan od pre-

sudnih, moj osnovni motiv za

izbor bai ove knjige za

rubriku nije bilo osnovno

Mirjanino zanimanje ve( tin-

jenica da me je knjigapotpuno osvojila.

svojim duhovitim i oStrim opaskama ljuti i za-

dirkuje svoga gospodara. Vrlo zanimljiva kom-

binacija, nimalo slucajna, dini mi se.

Posebna pohvala ide piscu za poznavan-

je istorije Beograda i kalemegdanske tvrdave.

Puno dobrih opisa i prida vezanih za gradevi-

ne koje vi5e ne postoje - ili postoje, ali malo

ljudi zna za njihove zanimljive storije, sudbine

ljudi koji su ih projektovali i gradili. Ako ste

miSljenja da znate dosta o Kalemegdanu i npr.

Rimskom bunaru, pored koga svi nehajno i

naivno prolazimo pri svakoj Setnji parkom,

ova knjiga ima jo5 mnogo toga da vam kaze,

sigurna sam ... ja sam licno bila zapanjena

salvama istorije i ljudskih sudbina koje su

vezane za te zidine i moram priznati da se od

citanja ove knjige, pre par meseci, oseiam

drugacije, nekako svecanije i upuienije kada

odSetam lagano do tamo, sve do "mesta za

razmi5ljanje" (hej, dak i Bajaga zna koje je to

mesto na Kalemegdanu!)

Na kraju, moram da kaZem da licno mis-

lim da nije fer Sto Mirjana za ovaj roman nije

dobila Nin-ovu nagradu, proditala sam i po-

bednicki roman "Sitnidarnica kod sreine ru-

ke" Gorana Petroviia, udinio mi se, iako jako

dobar, naravno - ioak dosta bledi i razudeni-

ji, manje koncizan od r0mana cija je pozitiv-

na kritika pred vama. Mislim da se tu moZe

primenti ono cuveno nepisano pravilo da je

"prva pratilja uvek najlep5a", iiri je verovat-

n0 uzeo u obzir cinjenicu da je ovo ipak prvi

roman 0v0g pisca i da treba "jo5 da se doka-

Ze" u tom smislu. Meni je to pravilo bezvezno

i dosadno, ali Sta se tu moZe ... moj glas je

samo jedan.

Cujem da je u pripremi novi roman i da,

za potrebe pisanja istog, Miryana isditava Ajn-

Stajnovu teoriju relativnosti ... ne znam kakav

ie kreativni urnebes ispasti od svega toga,

ali vam mogu reii da jedva cekam da i to Sti-

v0 uzmem u ruKe.

ii!attu

'9'

Knjiga Mirjane Novakovi6

t!

il

&

Zorana 0urdevii

MonopolList



lstoriiska ditanka ML-a

Mrpska proilost o kojoj se malo zna

Sta se deiavalo iokom titavih

XIX iekd, jako malo se zna,

ada se govori o srpskoj istoriji, uglavnom se mis-

li na vreme od XII-XV veka, i na doba od 1804.

godine na ovamo. Sta se de5avalo tokom ditavih

350-400 godina (vreme od polovine XV do potetka XIX veka),

jako malo se zna i tu postoje mnoge pogreine i iskrivljene pred-

stave.

"Turski period" srpske istorije uglavno se povrino svodi na

istoriju sukoba, ratova, ustanaka i seoba, a ovo doba se tretira kao

doba materijaine i duhovne staganacije i opadanja. Sve ovo je uve-

liko osporeno u nauinoj istoriografiji.

"Tursko doba" srpske istorije, podinje sa padom Desptovine

1459, god., kada je prestala da postoji srpska srednjovekovna

dri.ava i kada se preteZan deo srpskog naroda naiao u sklopu

Osmanskog carstva. Potinje doba znadajnih isku5enja za srpski

narod, kada je bilo potrebno prilagoditi se Osmanskom drZavnom

organizmu, ideologiji i natinu razmiSljanja.

Ovakovo stanje bilo je dodatno zakomplikovano dinjenicom

da je srpski narod Ziveo na rubovima Osmanskog Carstva, koje je

bilo u ekspanziji, i u stalnom sukobu sa susednom Ugarskom. Tako

je srpski etnidki prostor, krajem XV i poietkom XVI veka, bio po-

zornica stalnih bitaka i pustolenja, i Osmanskih i Ugarskih odre-

da bez izuzetka. Istovremeno sa osmanskih osvajanjima, Peikapatrijariijaje podretlena Ohridskoj arhiepiskopiji, tako da i uver-

skom pogledu Srbi trpe pritiske, pre svega od grikog sveitenstva'

Na episkopske stolice dolaze Grci, koji kao stranci nisu imali do-

voljno kontakta, niti razumevanja sa svojom pastvom. U takvim

okolnostima crkva gubi ulogu duvara vere, sve5tenstvo se jednos-

tavno ne razume sa narodom (govore razliiit jezik), a crkva se sve

vi5e udaljava od naroda. Na taj naiin, hriSianska pravoslavna dog-

ma postaje manje bliska ljudima, ljudi sve manje znaju 5ta je to

pravoslavlje, a sve su bliZi pagansfvu i prirodnoj religioznosti, ko-

ja je bliska primitivnom doveku. Dolazi do svojevrsne obnove pa-

ganstva i prastarih kultura u srpskom narodu. Na taj nadin, poru-

ka propovednika islama izgledala je logidna i prihvatljiva (Islam-

sko versko utenje nije tako teoloiki zamrieno, kao hri5iansko,tako da je ono lako svarljivo za Siroke mase). Ako se tome doda i

mogufnost lak5eg dru5tvenog napredovanja za pripadnike is-

lamske vere u Osmanskom carstvu, jasno je zaito je najveii deo

muslimana slovenskog porekla to postao upravo u periodu od

polovine XV do kraja XVI veka. Na taj nadin, srpski narod se

podetkom XVI veka, na5ao u prilidno nezavidnoj situaciji. Pretilo

mu je fizidko uni5tenje, zbog stalnih ratova, ali i duhovno, zbog

procesa dehristijanizacije i islamizacije.

Meclutim, ubrzo se situacija izmenila, u politidkom, eko-

nomskom ikulturnom pogledu. Pobedom na Mohadu 1526.god,'

3i50-400 godina (vreme od polovine XV do pofutka

i tu postoje mnlge pogrAine i iskrivljene predstave'

i osvajanjem Budima 1541. god., Osmanlije su osvojile najveii deo

Ugarske kraljevine, i prodrli duboko u Srednju Evropu. RatiSte se

prenelo daleko van srpskog etnidkog prostora, tako da su se stvo-

rili uslovi za relativno miran iivot srpskog naroda i njegov

ekonomski i demografski oporavak.

Upravo u ovo vreme, tokom XVI i XVII veka, srpski etnidki

prostor je dosegao najveie razmere u ditavoj istoriji srpskog nar-

oda. Uzrok ovome je prvenstveno ekonomske prirode. Oblasti

Banata, juine i srednje Ugarske (sve do Budima i severno od nje-

ga) skoro potpuno su zapusteli, jer se Madarsko stanovnoitvo

iselilo, ili je bilo uniSten o. Zato ie glavni cilj Osmanskih vlasti bio

naseljavanje ovog prostora, kako bi ga ekonomski iskoriSiavali i

uspeino branili (vojne posade ne mogu opstati u pustim oblasti-ma, gde nema lokalnog stanovni5tva da ih snabdeva). Naseljavanje

Ugarske, Osmalije su sprovele tako 5to su naseljenicima davali

mnoge povlastice (oslobadali ih od plaianja poreza). To je znat-

no uticalo na sus,;dno srpsko stanovniStvo Zvornidkog i

Smederevskog sandZaka, koje se u velikim masama preseljava u

juZnu i srednju Ugarsku. Na taj nadin, Srbi postaju jedan od na-

jznadajnijih fakotora u Ugarskoj pod Turskom vla5iu, i njeno na-

jbrojnije stanovniStvo.

Tek tokom Bedkog rata 1683.-1701., kada se Osmanlije po-

vlade iz Ugarske, povlade se i Srbi, pod pritiskom Ugarske i Aust-

MonopolList salata



-i:i .::iii:.'r:ri i:i:.ri r:

HORORCkop

irl

:t

$

rijske vojske, a na njihovo mesto dolazi Mailarsko

stanovniStvo. Granica je ponovo postala Sava i Dunav.

Tokom XVI i XVII veka Osmansko carstvo je na

vrhuncu moii, i predstavlja jednu od najveiih sila

tada5njeg sveta. Napredak carstva kao celine, znadio

je napredak i njegovih sastavnih delova. Razvija se tr-

govina i zanatstvo, narodito dolinom Morave i

Vardara, odnosno putem Beograd-Carigrad, koji je

bio glavna veza izmedu jugoistodne i srednje Evrope.U ovim okolnostima i Srbi nalaze svoj interes.

Obnavljaju se stara rudarska itrgovadka mesta u Srbiji

i nidu nova, a narodito je znatajan Beograd, koji sredi-

nom XVII veka broji prekoi00 000 stanovnika (tu

brojku je ponovo dostigao tek posle i svetskog rata),

Polovinom XVI veka dolazi i do velikih prome-

na u kulturnom i duhovnom iivotu srpskog naroda,

uzrokovanih obnovom Peike patrijariije 1557. go-

dine. Obnova rada Patrijariije poklapa se sa vre-

menorn veieg uticaja vezira srpskog porekla na

Osmanskom dvoru, Mehmed-pa5e Sokoloviia, medu-

tim glavni razlog sultanove odluke o obnovi

Patrijarlije jeste politidka potreba i interes Osmanskihvlasti.Srbi u ovo vreme iine glavninu Osrnanskih po-

moinih vojnih odreda - duvari mostova, puteva i

klanaca, snabdevadi vojske raznim potrepStinama, a

narotito su znaiajni kao pripadnici vojnidkih posa-

da. Podrika Srba bila je neophodna za dalji uspe5an

prodor u srednju Evropu, pa su Osmanlije bile

spremne na ustupke. Jedan od rezultata tih ustupaka

je i obnova rada PatrijarSije. Ona je obuhvatila skoro

titav prostor gde su tada Ziveli Srbi - od doline Drima,

Velesa i Stipa na jugu, pa sve do gornje Ugarske, sev-

erno od Budima. Na istoku se njena jurisdikcija pro-

stirala do doline Timoka) a na zapadu do granica

slovenadkih zemalja. Tako je Peika patrijarSija obuh-vatala veliko podrudije, najveie u svojoj istoriji.

Obnova Patrijariije znadila je i kulturni preokret

kod Srba. Crkva se pribliZava narodu, i uspeva da

suzbije paganske kultove i ponovo uivrsti plavoslavi-

je u srpskom narodu. Srbi su definitivno udvr5ieni u

pravoslavnoj veri, a kako kaZe istoridar Radovan

SamardZii:"tada je izvriena druga hristijantzactja

Srba'1

Dolazi i do izvesnog poleta u umetnosti. Doduie,

tada nema originalnosti u izrazu, umetnici ponavlja-

ju srednjevekovne uzore, i dolazi do povratka u sred-

nji vek u knjiZevnosti, slikarstvu... Medutim i ovakva

kretanja omoguiila su odrianje kulturne svesti.Upravo ovaj "povratak" u srednji vek, omoguiio je

udvrifenje istorijske svesti, odnosno svesti o slavnoj

proilosti, i tradicijama drlave Nemanjiia, koji je

postao osnovlli zajednidki sadrlalac etniike svesti

Srba, na svim prostorima gde su liveli. Obnova drZave

Nemanjiia postaje ideolo5ka osnova srpske revolucije

1804. god., i kao takva, osnova stvaranja nacionalne

svesti srpskog naroda u XIX i XX veku.

tFtrFt TOPIABRAcA2I.V-2o.viF T t VaSe krdanje creva, podinje da ometa predavanja. Poku5ajte

I tl I sa "stomaklijom". Dokrajdite dedu, izgleda da jo5 uvek

mrda.

BRAV 21.ilt - 20. tV

Crno da crnje ne moZe biti! Partner Vam je na umoru. Ruka

Vam polagano truli ali sre6om, leva. Jednostavno kolaps

sistema.

KRAVA 21.w -20.V

Na6i cete se u izlogu obliZnje mesare. Po5to nemate

porodice, sre6om, nemate ni porodidnih problema. Bicete

razdraZliivi i okati.

TUMOR 21.Vt-22.VtlKonstantno opadanje kose i noktiju, znate gde vas vodi.

Svoj radni vek ubrzano privodite kraju. Partner dolazi da vas

prekolje reckastim noZicem.

ZurA DocA 23.vt - 22.vtlSanduk je skovan, a vi ste irtva! Sprem'te se, sprem'te za

ispra6aj. Ne brinite, imaeete zavidnu pratniu. Skori povratak

u vidu duha.

NETAKNUTA 23.V III . 22.1X

U menzi novo iznenadenje - umesto Spageti milaneze - crvidi

ala 3K, u tanjiru. Sa partnerom nikako da postignete radnu

temperaturu. PokuSajte sa "Manastirkom" ili vinjakom.

Nesre6a!

KANTAR 23.1X-22-X

ViSe droge pojadaie va5u koncentraciju na predavanjima.

Partnera vam je sve gori i gori, ubrzo ee da sagori. U strahujesu velike odi, ali vi baS izgledate buljavo. Probajte vadenje.

ROBIN HUD 23.XI - 21.XII

Rodendan vam je, dobicete leukemiju! Samo polako, pa nije

5e6er u vodu. VaSa smohrana majka grca u dugovima. Napij

te se!

BRADONJA 22.Xr - 19.1

Ljudi kao vi ne zaslu2uju da Zive! VaSu nogu tra2i6ete po

kafileriji. Vreme je da krenete po "Zute dunje iz Stambola".

vt-AGUUtCA 20.r- 18.ilAko mislite: jeste da mi je mali, ali je tehnidar - dZaba i da je

inZenjer, kad je mali. Osta6ete bez omiljenog profesora.

Novogodi5nju prove5iete u kapeli.

cuRE 1g.il - 20.il1

Baba za dedu, deda za vas, vi za strinu, a strina nije nizaSta.

Cene insulina u stalnom su porastu - podnite da radite u

5e6erani. Krpi rupu dok je manja.

U zvezde kroz dno fla5e gledalir

Mandrak, Grdilo, Nede, Boto, Aiimendon iSpunky.

19

e

[r,)l\\J

$

*l

t^l?eJ

tNKLESTA 23.x-22.x1

t ! lgre na sreiu vam nisu naklonjene, ali zato dobijate pun(g) pansion na VMA. Buduii da cete sresti lvana Stamboliia,

oorudite mu da ne 2uri kuci. Sulievil

mffi

@\N

ffi

ffiVladimir Jevtii



flugattlstan rzeml

re pocetka americko-avganistanskog rata, odlazak u Avganistanje bio mogui samo preko nekoliko ambasada u svetu. Talibani

su priznati kao legitimna vlast Avganistana od strane Saudijske

Putopis

Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Pakistana, i jedino avgan.

isianske ambasade u ovim zemljama mogu da izdaju vizu zaulazak

na teritoriju koju drZe Talibani. 0ni su drZali pod svojcm komandom

oko 90 % teritorije, dok je ostatak bio pod kontrolom vojske biv5e

vlade, a to su uglavnom viSi delovi Avganistana, gde dak ni Talibani

ne Zele da Zive.

Najsigurniji put do avganistanske vize je konzulat u Pe5evaru

(Pakistan), gradu koji je poznat po t0me Sto je nekada bio najzapad-

niji grad britanske imperije u Indiji. U PeSevaru je uticaj zapada

odigledan. Prodavci noZeva nose turbane i farmerke, biv5i mudZahe-

dini sede u kafanama i razgovaraju mobilnim telefonima, zvuci pak-

istanske rok muzike se me5aju sa zvucima poziva na molitvu iz dZami-

ja, a devojke iz liberalnih porodica, obucene u pantalone i kratke ma-

jice, Setaju sa svojim potpuno zabradenim prijateljicama iz konzerva-

tivnih porodica, Talibanski konzul bez ikakvih pitanja izdaje turisticku

uizu, za sada vei tradicionalnim znacima cudenja na licu, jer skoro

niko ne putuje u Avganistan kao turista.

Pedesetak kilometara od PeSevara, uz avganistansku granicu,

nalazi se tzv. Plemenska teritorija, koja je zvanicno deo Pakistana,

ali ne potpada pod pakistansku vlast, i zakoni Pakistana u njoj ne

vaZe. Centar ovog mega free shop-a je pijaca u Landi Kotalu. Trgovina

u Landi Kotalu je na visoko profesionalnom nivou. 0pijum i ha5i5 se

prodaju na veliko (m. j. diak), dok se pre kupovine KalaSnjikova

obicno pu5ta koko5ka da trci po pustinji kako bi uvaZeni kupac mo-

gao da proba oruZje. Pri kupovini minobacada za probu se koristi

ponekad i krava, ali poSto je kokoSka gratis, za koriSienje krave u

ove svrhe trgovci uzimaju depozit.

Po ulasku u Avganistan pejzaZi su srednjevekovni. Na putu se

mogu sresti tek poneki noviji dZip, a pustinjske dine ukra5avaju

olupine ruskih tenkova i helikoptera. Najbolji pokazatelj zaostalosti

Avganistana su zabrane raznoraznih aktivnosti. Naime, ako se

muSkarac i Zena nadu zajedno u istom prostoru (npr. taksiju), a nisu

vendani ili u najdirektnijem krvnom srodstvu, nad oboje se izvrSava

smrtna kazna, Sto je moguce videti svakog petka na kabulskom fud-

balskom stadionu. Zabranjeno je i obrazovanje devojcica, zapo5lja-

vanje Zena, filmovi, muzika i TV, f otoaparati ... Ako turista-sludajni

prolaznik kojim sludajem bude uhvaien pri slikanju, brzinom svet-

losti, dZipom, biva deportovan u centralu Talibana na informativni raz-

govor. Uz mnogo sreie moZe se dobiti dozvola za slikanje, ali samo

ne Zive prirode, uz napomenu da ako turista Zeli da slika nekog dove-

ka mora prvo da ga ubije. Ako turista nema srece ...

Prica kako su Talibani nastali i doSli na vlast je vrlo interesant-

na. Kada su se ruske trupe povukle iz zemlje, Avganistan je pao u

krvavi gradanski rat i cela zemlja je podeljena na pokrajine pod kon-

trolom razlicitih mudZahedinskih komandanata. Kandaharski

mudZahedinski komandant je oteo dve sestre i silovao ih, a njihov

otac se Zallo islamskim stre5inama u lokalnoj Skoli. Stare5ine su

okupile decake iz Skole i poslale ih da kazne komandanta. Decaci su

napali Stab mudZahedina inekim dudom sve ih poubijali,a

koman-

danta su obesili u centru Kandahara. Vei za nekoliko dana, po

Avganistanu je kruZila prica o grupi decaka i mladiia, verskih stude-

nata koji su vodeni Alahom pobedili mudZahedine i zaveli red i mir u

Kandaharu. Na taj nadin roden pokret koji je dobio ime Taliban (Sto

je mnoZina od Talib Sto zna6i verski student) i za nekoliko meseci se

pro5irio na veliki deo Avganistana, razoruiao narod i doneo mir. Tek

kasnije su Talibani prerasli u vojsku, razvili svoju birokratiju i stvorili

totalitarnu drZavu kakav je danas Avganistan.

Turisticka ponuda Avganistana je siromaSna, ali obeiava. Ukoljko

vlasti izadu u susret i ukinu neke od zabrana, Avganistanci bi mogli

da, uz odgovarajuiu promotivnu kampanju, lansiraju ditav niz nordi-

jskih disciplina na pustinjskom pesku. Zatim, ne m0gu se zanemariti

blage padine HindukuSa koje imaju potencijaladaki za Olimpijskeigre.0sim izgradnje staza iiicara, treba samo dopremiti kiseonik u

te delove zemlje, obzirom da se HindukuS prostire na nadmorskoj visi-

ni od 4 do 6 hiljada metara i eto profita od zimskog turizma.

Ako imamo u vidu da je Avganistan pre podetka rata imao

Zeleznidke pruge onoliko koliko Kusturica razvuce tokom snimanja

polovine filma, teSko da ie Avganistanci napredovati. 0ni ce i po za-

vrSetku ovog rata sami stvoriti neki novi rat, ako uopSte neSto i os-

tane od njih kad se ovaj koji traje zavrSi.

MonopolList

Nikola Colovic



Oduvaiemo TuqoslaviiuNije to IoS hotel.

xuoveK Je naslao o(r ma]muna.

Sta ie od doveka postati ne smem ni:::j:

da pomislim.:

I I r ,,

u ratu smo golorul<I,

u miru smo gologuzi.

Od side je, pi5u novine, umrlo 22 mil-

-...^rona uudr.--.;Komunizam je ipak pogubniji.

srDua Je brla velil< tajna.

Sada je samo tajna.'

Jeste da nam prodaju muda za

bubrege, ali ima puno kupaca.

'

:' ::

: .' ', . : ::':, : ,: ,::::

Nevina prostitutka isto je 1. , ',, , , :,.

ito,i:pbstenpolitidar.,,:,.,,',', .'

Ko strpa ruku u tudi dZep, Iopov je.

Ko gurne ruku u dZepove milionaIjudi, ministar finaniijaje, ,,,,,, .,, ,,

: ': ri: :':li

'

Kaorucl su stuprlr u generalru stra]K.

Ali t6,se'ni hajmanje hijb odrazilo n;

prorzvoonJu u nasoj zemul.: ,'.:: .' : : " ::' : t:: i I :i

':: t t:

Imam dubok novdanik.r ', ,

:

Toliko dubok da iz njega,hi3ta ne :

mogu da izvadim.

Pripremio: MANDRAK

Mala bioloSka iitanka

Moida ga prepoznaiete

Gntvlu - osoBA NAKARADNoG TZGLEDA r NEoDREDENoG KARAKTERA

Pno"lvt cRryAu JE NERETKo osoBA KoJA sE DrRA NA pnunv NldtN, IKASNTJE zlvnSlvl u zATVoRU zgoo poruSnJA stLovANJA MLADE MAro-

LETNTcE. Nte oovl pRGAVosT, poNEKAD pRERAsTA u pEGAvosr, I oN TA-

DA oDtAzr NA sELo DA sE BAVI HoRoM u KULTURNo-uMrrNrdroM

onu 5rvu.

Bt-lot ortv,\u - osoBA NAKARADNoG rzcLEDA I BLAGE NARAVT. Oo ueL-

rH NoGU pooLoZlN MALTRETTRANJU oD sTRANE NnjgLrirH. Uror-rropneZrvr SroLovnNJe, oerdNo rzvnSlvn sAMouBtsTVo pnopnnirNo

p,a,rrrdNota poRUKoM upuieNota RoDtTEUtMA tLt NeuzvnaieNol

U U BAVI.

Gntvlu plCeNtr - svoJrM psrHorrzrdrrM osoBrNAMA N.l.lvrie JE NALrK

BTAGOM GRTVAUU, S TOM RAzUKOtrl 5rO OVA VRSTA ZrVr NrSrO oUZE,

zBoG uRoDENoG NAGoN.q zl p,lirNJru (rlirNte - sTANJE DUHA sAKOJTM SE GRIVAU RADAI I tZUZETNtM TRUDOM/ VREMENOM SAM pOMERA

GRANTcE sopsrvENoc e,lirNrSrv.r). ZrvorNr vEK GRtvAUA pairurxL

ooseZe NEVERovATNTH 2B ooolNl. Po r,qzrvA,NJtMA, JEDAN GRtvAU

ovE vRSTE ooirvro.tr ilr 34.Gnrvlu MrIlNlc - rr,rE5evrN,a, pRETHoDNE TRr vRSTE GRTvAUA,

NAKARADNoG rzcLEDA, BEz NARAVT tKAUAVTH opANAKA. Me5aNiev

irvorNr vrr Jr ouZr oD osrALrH GRtvAUA, 5ro NnuiNlct pRtptsuJU NES-

posogNoiiu FUNKcToNTsANJA pERcEpTlvNtH DELovA NJEGovTH GAN-

GLIJA.

Buouir DA JE GRTvAU ue6lNlc NAJRASpRosTRANJENtJA vRSTA GRTvAUA,

posvETrMo Mu MALo vr5e plZu:r. NludNo os.JnSNJeN.Je vrLrdrNe N:e-

GovoG uosn (clerN) NE posroJt, ALr sE vERUJE DAJE u prrANJU CRNA

MAGTJA. Dnuoa KARAKTERTsIKAJE DA rMA pENrs (erurs - rsro KAo K....,

sAMo MANJE r t',te15e). Z,qrrtr oA, NApoMENEMo DA sE KAUAvt opANcl

MoGU oTKLONrr, ALI uz NADUUDSKT NApoR r Nn rnnil vREMENSKt pE-

RIOD.

U sLe orirta BRoJU: MANGIS - srosrt MANGUp, I sRoDNA vnsm, orLroS.

on Perln ALrrsrcpnor. N eoru ro Tou,q5evri



P$ihote,5t.'.,,,:.,,,, ,,,t 1,, , ,

DA H IilATE il0ZAK?

Da li imate mozak?

a) Da, jer mogu da stojim na zadnjim nogama

b) Sigurno, jer mi je glava teii viSe od 500 gr.

c) Verovatno, jer me nikad ne boli glava.

lftd Vam kazu da nemate mozga, odgovarate sa:

a) Jebem li te u mozakl

bj Cukni me macotom pa proveri.

c) Ko nema mozgal?

Voljena osoba Vam najde5de ovako tepa:

a) Kederu moj

b) Stiroporu beli, Skripavi

c) Supljoglavce - praznoglavi

Promaju prvo osetite:

^\ l^^^,..t ^^-,,h^) r)puu pdruildh\ I\ il^,.+,, ^^^^-^) rvrEuu iluvdr ild

c) U glavi

Za Vas mozak predstavlja:

^\ n^h,^ ^^,x^ ,n^^^a) u00r0 parce mesa

h\ Qictpm nnmnnt, lznnr nodrio icnitou) urrrurr VUrruuU l\UUd pdudttr lJplttr

c) Glavicu kupusa

ReSenje: Za svaki odgovor pod (a) 1 poen; pod (b) 3 poena; pod (c) 5 poena.

PANDUR.DULE DUDIJLE GACE TI

1) Dule voli da nosi:

a) Crvenu beretku

b) Titovku

c) Pune gaie - Oindovke

Dulov omiljeni hobi je:

a) Ronjenje Dunavom

b) Kopkanje po Batajnici

c) LUTRAnje

Omiljena Dulova pevaljka je:

a) Dragana KarleuSa

b) 1on1t,'r*i .c) Kere0eKa brOln0vrc

Dule se najvi5e plaii:a) Kule u mraku

b) Majora Batiia na vratuc) Sloba u Hagu

Dule voli da odsedne :

a) Kod "0rlovskog nosa"

b) U kafani "Tri pendreka"

c) U kafeu "Magnum 357':

KVIZSE NADULE'

Mandrak & Nece

0d 20 do 25 poena

Vi nemate mozga ali zato ste imali jaja da reSite ovaj psiho-test. Sta re0i, sve vam je vec jasno, iako nemate mozak.

Sudbina se na tako 0krutan nacin poigrala sa vama. MoZda je genetski? Nedostatak mozga moZe imati neke negativne

posledice p0 vaS psihofizicki razvoj, alito joS nije naucno dokazano. To ima inekih svojih prednosti. Npr. Vama je mnogo

lakSe da nosite glavu na ramenima u 0dnosu na ostale vaSe kolege. Ne posustajte i... glavu gore.

0d 15 do 20 poena

0soba kao Sto ste vi, pod stalnim je stresom. Vi se plaSite da ne izgubite I ovo malo mozga Sto vam se meSkolji u glavi.

Testjasno pokazuje naznake mozga, ali ne i pameti. VaS mozak deluje istroSeno, smeZurano i Supljikasto. Prosto vas vara.

Viverujete da ga imate a u stvari kao da ga nemate, Samo vam oteZava kretanje od kuie do fakulteta. Prijateljski savet:

olakSajte se.

lspod 15 poena

M0ZG0NJ0 MOJl VaS mozak kipi na sve strane. Ako tako nastavi i Vi cete brzo ostati bez njega. Brzo, Serpu u ruke pa ga

skupljajte. Ne dozvoli te da dragocena surutka ispari tek tako. MoZete je prodati 0s0bama koje je uopSte ne poseduju i

profitirati na njima. Samo oprez. Tako ste ivi na sigurnom putu da izgubite svog vern0g prijatelja kojivas cini glavatim i

najdosadnijim likom u druStvu. Daj, pustite malo mozak na paSu.

testirao: MANDRAK

MonopolList ^^ l^+^)d ld Ld



0oo

#^: €i

5li7"-.-,



at ra

F IiEI

lvi.E

Fi=P

=f,;c;

^:a.9 ji ti-!n-:L; b€.->-

- ooa.. N

in0OoNXr;"

- -;j-^,U9E

N 6ii-60qJ ->?:!q)o

-o O-

-:=';-Gb x,Nu !i:

ouu.g=P:: G:a- cet- A

;!+

:>oE iicFO 6dn;>- -

N9:-

O-tl

==g=

= =

r=a=

EE*EE=E+;EEE

t.

aaa'at _'

:'.:'.." ' )::: ,4.

,:.,,,,,,,,,,,,.,rirrr:tut,rr,r:.jriiiul:iiiatt:tii:tllllltillii :itltl:llal

E

*

-='aa<*

Za

<=

@e

=S(J

<=

==z ig I =l-=4

I ZiE<= Nd

=.j

===E+

==E

=F=

AE.==e

EE=H==EEEEE frJ

=d,= <l -i uJ E <

o,- z.-CLAZ.=ZcLN

ri.

!",..,,,,.....", aaa<tataa

H

3Ee|aqrI

-D

-0F=rla=FUI

.H.

tlltJla-

^l

* **-W*

ryk"

ffiq'-Tte**!&b

f&\"-"*d

**J8ffi.k-/r 3

6 ,di'iii;'d;.,4A

flT\\$.*r'

6 e* !;;;{;';i;d;&;;i;8

dee%ET\,* *

qr ed6*rd&.'

\F_*w*

k_**\

k&-Jry-\

*

{ftfu**/ #

=3tr,oltzoHF9P

36ojru6o--{ r-E=iH€oo3L323oN

g,ao

fu---

ffitr%

@

ffi*ps%w

Pz=

EUE.oz.o<oE-{o.

=,6E

822NHP5sEEl-=aoafi5-aGz..i=>

=kFt2z.Ez

Ei=*=frfr

E<o()(,c<o<

HINt!

Bi***E=B=H-FEE

Eu=e=EH=HE

univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet decembar 2001 boj 18

Documents