04 ISTINE I ZABLUDE 06 I NAŠ FAKULTET JE SVET09 DA LI STE SPREMNI ZA PETU

REKLAMIJADU?!10 JOBFAIR 07 –KREIRAJ SVOJU

BUDUĆNOST12 ARE YOU READY? JESTE LI

SPREMNI?15 GRAD BUDUĆNOSTI19 VAPAJI IZ PROŠLOSTI20 OD PREDUZIMLJIVOG

DETETADO MILIJARDERA22 ISTOK I ZAPADNA ISTOM

PLATNU25 MENSA SRBIJE

28 BUĐENJE ĐAVOLJE VAROŠI30 SAJAM KNJIGA U BEOGRADU

- PROMOCIJA ČEGA ZAPRAVO?32 CITIZEN ČANAK33 ZAVRTANJ ČUDNOG NAVOJA34 DELOVI KOJI NEDOSTAJU34 JOŠ JEDNA PRAZNIČNA35 STIŽU BOLJI DANI36 12 + ČAROBNI OSMEH =

OLIMPIJSKE IGRE38 UĐEŠ, IZAĐEŠ I GOTOVO!41 MONT EVEREST - OSTVARENI

CILJ SRPSKIH ALPINISTA43 AMANSIO ORTEGA

Posle dugo iščekivanja, poslanici Narodne skupštine Srbije konačno su našli vremena i doneli odluku kojom izjednačavaju prava mastera i diplomiranih studenata. I pored ove odluke, fa-kulteti se još uvek nalaze u nedoumici, a jedine žrtve ove ujdurme smo, naravno, mi studenti. Zakon o visokom obrazovanju predviđa mogućnost zamene diploma, međutim ne i pod kojim

uslovima. To su neki fakulteti iskoristili da diplomiranim studentima omoguće zamenu za master diplo-mu, tek ukoliko plate astronomske cifre ili polože određene ispite. Ovakvo ponašanje fakulteta navodi na zaključak da oni još uvek nisu shvatili ili prihvatili činjenicu da su masteri i diplomirani jednaki.Često se među studentima čuje da njihove kolege nisu zainteresovane za bilo kakvo društveno anga-žovanje. Zbog toga me je prijatno iznenadio broj studenata koji je prisustvovao javnoj redakciji našeg časopisa, pa se postavlja pitanje da li su studenti zaista inertni ili ne postoje kvalitetni projekti koji bi ih motivisali?U prošlom broju osnovali smo rubriku «Preko ramena», u kojoj će pisati poznate ličnosti javne, privred-ne, sportske i političke scene Srbije. Mišljenje o trenutnom stanju monetarne politike i kritika na njen račun iznosi guverner Narodne banke Srbije gospodin Radovan Jelašić. Ovim putem želimo da se za-hvalimo guverneru i njegovim saradnicima na odličnoj saradnji koju smo ostvarili do sada i velikoj volji da se pomogne studentskim projektima.

Nikola ĆirkovićGlavni i odgovorni urednik

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKNIKOLA ĆIRKOVIĆPOMOĆNIK UREDNIKAIVANA BOJANOVIĆ

FAKULTET: Ivana BOJANOVIĆEKONOMIJA: Milica BOŽANIĆDRUŠTVO: Jelena LJUBIŠIĆMOZAIK: Neva BOJOVIĆ

DIZAJN & PrePress: Dejan CvetkovićBranislav NinkovićDamjan Dobrila

triD studio, Beogradwww.trid.co.yu

LEKTURA: Ivana MARKOVIĆMENADŽER: Vladimir GOJKOVIĆNASLONA STRANA: Zoran JOVANOVIĆKREATIVNI UREDNIK: Neva BOJOVIĆ

ČLANOVI REDAKCIJE: Adrian Stojanović, Milen Kakuća, Marija Nenadović, Mladen Stevanović, Slobo-dan Britvec, Vladimir Gojković, Milica La-zarević, Dragana Aleksić, Branko Krstić, Ivana Marković, Dejan Zec, Marko Trifko-

vić, Branko Kubat, Anđela Dukovski, Mili-ca Nikolić, Ana Šantak, Mile Bijelić, Milan Savić, Bojana Džepina, Marija Starčević, Branko Skoković, Jovana Martinović, Du-šan Tončić, Davor Mihailović

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

Uvodnikm

embe

r of:

Sadržaj

4

FAKULTET

Pre nego što čovek poč-ne i da razmišlja da li su ova zvanja zapravo ista samo različiteI vokacije, mora da zna šta zapravo znači biti Master, a šta

biti Diplomirani. Usvajanjem novog Zakona o visokom obrazovanju Sr-bija je svoj visokobrazovni sistem uskladila sa sistemom koji zahteva Bolonjska deklaracija i na taj način počela da postaje deo bolonjske porodice (Evropskog prostora viso-kog obrazovanja). Novi sistem po-drazumeva nova pravila, nov način rada, a i nova zvanja. Tako u Srbiji za nekoliko godina sa visokoškol-skih institucija neće više izlaziti Ekonomisti, Diplomirani ekonomi-sti, Inžinjeri, Diplomirani inžinjeri, Magistri, Doktori nauka već Bache-lori, Masteri i Doktori nauka (Phd). Međutim, šta će biti sa onima koji su završili po starom zakonu i kako će oni biti prepoznati na tržištu rad-ne snage, kakve će uslove imati ako budu želeli da nastave svoje školovanje, trebalo je da reši fa-

mozni član 127. Zakona o visokom obrazovanju.

ŠTA ZNAČI DOBITI ZVANJE DIPLOMIRANI?Zvanje Diplomiranog dobijalo se za-vršetkom ranijih diplomskih studija koje su trajale četiri, pet a negde i više godina studija. Sticanjem ovog zvanja imalac diplome je dobio najviše aka-demsko zvanje u zemlji i stekao pravo da konkuriše na najzahtevnije poslo-ve iz struke u kojoj je diplomirao i da konkuriše za dalje usavršavanje (stu-diranje) kako bi dobio zvanje naučnog karaktera (Magistar, Doktor nauka).

ŠTA ZNAČI DOBITI ZVANJE MASTER?Zvanje Master se stiče završetkom petogodišnjih studija, a master studije traju jednu ili dve godine u zavisnosti da li vam dodiplom-ske studije traju tri ili četiri godi-ne. Sticanjem ovog zvanja imalac diplome je dobio takođe najviše akademsko zvanje u zemlji i ste-kao pravo da konkuriše na najzah-tevnije poslove iz struke u kojoj je diplomirao, kao i da konkuriše za dalje usavršavanje kako bi dobio zvanje naučnog karaktera (Doktor nauka Phd).

ISTINE I ZABLUDE

Pre nekoliko dana u Narodnoj Skupštini Srbije izglasano je Autentično tumačenje famoznog člana 127. Zakona o visokom obrazovanju, koje je nadamo se rešilo problem aktuelan u srpskoj akademskoj zajednici zadnjih godinu dana, problem Diplomirani=Master.

Diplomirani=Master

FAKULTET Nemanja STAMENČIĆ,Studentska unija Srbije

5

FAKULTETZAŠTO SU DIPLOMIRANI = MASTERIMA?Imajući u vidu osnovne karakteri-stike ranijih diplomskih i sadašnjih master studija, kao i prava koja se dobijaju sticanjem jednog od ovih zvanja, možemo izvući sledeće za-ključke:•Ako govorimo o dužini trajanja stu-dija ranije diplomske studije su na većini fakulteta trajale četiri godine plus apsolventski staž (godinu dana) koji je imao iste pravne posledice kao upis bilo koje druge godine stu-dija, te se tako dužina trajanja ma-ster studija svela na dužinu trajanja ranijih diplomskih studija. Sa druge strane petogodošnje master studije su definisane i ograničenjem opeter-ćenja od 300 ECTS bodova (jedna godina 60 ECTS) kojim se ograni-čavaju obimi nastavnih planova i programa tako da prosečan student uz osmočasovno dnevno angažova-nje može i mora te studije da završi za tačno pet godina (godina za go-dinom). Međutim, ranije diplomske studije nisu imale instrumente mere-nja opterećenja i ograničavanja obi-ma gradiva, tako da se usled veoma obimnih programa prosečno trajanje studija svelo na više od sedam godi-na što bi reklo da je za savladavanje programa kojima se dobijalo zvanje Diplomirani bilo potrebno najmanje dve godine više nego što je potreb-no za savladavanje programa da bi se dobilo zvanje Master.•I ranije diplomske i sadašnje ma-ster studije vode zvanjima koja pred-stavljaju najviša akademska zvanja . Takođe, obe vrste studija (ranije diplomske, sadašnje master) vode sticanju titule Diplomirani, te nove osnovne studije prvog stepena (Ba-chelor) ne sadrže ovu odrednicu.

ZAŠTO SU MASTERI ≠ MAGISTRIMA?•Zakonom je rešeno da su stara i nova titula Doktora nauka jednake, a da Magistri nemaju ekvivalenta u novoj nomenklaturi. Naziv Magistra nauka ne može se poistovećivati sa zvanjem Diplomiranog-Mastera, pre svega zbog razlike u opterećenju nastavnim sadržajem i trajanju studija, ali i zbog samog karaktera studija – Magistar

nauka je naučni naziv (kao i Doktor nauka), dok je Master akademski na-ziv (kao „Diplomirani“ po ranijim propi-sima). Upravo iz tog razloga Zakon o visokom obrazovanju i štiti Magistre, odnosno priznaje njihovu prednost u odnosu na Diplomirane-Mastere u da-ljem sticanju obrazovanja.•Magistri u skladu sa zakonom imaju pravo da „preskoče“ pohađanje dok-torskih studija i da do 2012. godine direktno pristupe izradi i odbrani di-sertacije. Posle isteka ovog zakon-skog roka Magistri će moći da upi-suju doktorske studije, ali će im biti priznate godine magistarskih studija, tako da će im i tada realno preostati još samo izrada disertacije. S druge

strane, Diplomirani-Masteri će biti u obavezi da pohađaju ove izuzetno zahtevne trogodišnje doktorske stu-dije da bi stekli titulu doktora nauka. •Pored toga, Magistri nauka ni na tržištu rada neće biti oštećeni izjed-načavanjem prava diplomaca sa Diplomiranim-Masterima, jer za-državaju zaseban stepen stručne spreme (VII-2) koji je za klasu viši od „diplomskog“ stepena stručne spre-me (VII-1).

ŠTA POSLE ODLUKE NARODNE SKUPŠTINE SRBIJE?I nakon odluke Skupštine Srbije u javnosti su se sukobila mišljenja dve strane, zapravo i studenti i profeso-ri su dali sebi za pravo da tumače tumačenje Skupštine i na taj način teraju vodu na svoju stranu. Fakul-teti tvrde da je to samo izjednačava-nje prava i da izjednačavanje zvanja nije moguće, da će izdavanja novih diploma biti samo uz doškolovava-nje koje podrazumeva plaćanje ve-

likih školarina i gubljenje vremena. Studenti tvrde da izdavanje novih diploma može biti ili po automatizmu ili ga uopšte ne treba vršiti, smatraju da je svako doškolovavanje u ovom momentu kršenje zakona i prebacu-ju fakultetima da na taj način žele samo da zarade na studentima.Studenti su predložili kompromisno rešenje sa izdavanjem besplatnog uverenja na kome bi pisalo da su oni izjednačeni i čime bi se zamena diploma potpuno obesmislila. Pred-ložili su da se studentima koji su na ovogodišnjem konkursu upisali ma-ster studije da mogućnost da se pre-bace na doktorske studije ili da im se omogući odustajanje i vraćanje nov-

ca. Takođe, studentima koji su prošle godine upisali master studije i završili ih trebalo bi im te studije priznati kao deo doktorskih studija. Ove student-ske predloge podržao je Predsed-nik Konferencije Univerziteta Srbije (KONUS) prof. dr Branko Kovačević, a očekuje se i podrška Ministarstva prosvete čime bi se na ovu jednogo-dišnju dramu spustila zavesa.Ono što bi svaki čtalac ovog tek-sta trebao da zna je činjenica da su ovom odlukom Skupštine Srbije Di-plomirani i Masteri postali apsolut-no jednaki i na tržištu radne snage i u daljem školovanju i da ni na koji način ne smeju biti različito tretirani u bilo kom procesu koji podrazu-meva valorizaciju zvanja. Diploma na kojoj piše da ste Diplomirani i diploma na kojoj piše da ste Master su sada apsolutno ekvivlentni papi-ri i svaka potreba za zamenom di-ploma nema nikakav smisao osim lečenja kompleksa da se zovete MASTEROM.

Sticanjem zvanja MASTER dobija se najviše akademsko zvanje u

zemlji i pravo da se konkuriše za najzahtevnije poslove iz struke u

kojoj je diplomirao

FAKULTET

6

FAKULTET

Tema konferencije je bila „Sa-vremeni izazovi ekonomske teorije i prakse”, a odvijala se u šest sekcija u okviru ko-jih su učesnici izlagali svoje radove. Sekcije su izabrane

tako da odražavaju oblasti koje se već godinama izučavaju na Fakultetu u okviru različitih katedri i to su: Izazovi globalizacije i tranzicije, Ekonomska politika i razvoj Srbije, Kvantitativna ekonomija i finansije, Izazovi među-narodnog ekonomskog integrisanja, Menadžment i marketing u uslovima globalizacije i sekcija Računovodstvo i poslovne finansije i razvoj finansij-skog tržišta. Da bi se svaka sekcija sastojala od validnih i kvalitetnih radova ofor-mljen je naučni komitet koji se sa-stojao od preko 50 profesora našeg Fakulteta i profesora sa raznih svet-skih fakulteta. Samo neka od imena koja se izdvajaju su: Bertomju Klod sa Univerziteta u Nici, Džon Doson sa Univerziteta Edinburg, Bent Nil-sen sa Univerziteta Oksford, Edu-ard Mambu ma Kenzu sa Univerzi-teta Grinič, Ksavije Riše sa Sorbone i mnogi drugi. Konferencija je bila organizovana tako da se svaki dan odvijala po jedna plenarna sednica kojoj su prisustvovali svi učesnici a na kojoj

Međunarodna naučna konferencija Ekonomskog fakulteta u Beogradu

I NAŠ FAKULTET JE SVET

FAKULTET Ivana BOJANOVIĆ

7

FAKULTET

su izlagali radove eminentni struč-njaci iz sveta poput Jagija Kičira sa Univerziteta Kjoto u Japanu, Ašoka Bardana sa Berklija i Ričarda Bar-tona sa Djuk Univerziteta iz SAD-a, Domenika Nutija sa La Sapience iz Italije i sl. Pre ili posle plenarnih sed-nica u slušaonicama i amfiteatrima našeg Fakulteta ostali učesnici su izlagali svoje radove po sekcijama.U sekcijama su pored naših profe-sora i stručnjaka iz raznih instituci-ja izlagali brojni profesori sa drugih fakulteta iz Beograda kao i iz regi-ona – iz Novog Sada, Kragujevca, Kosovske Mitrovice, Podgorice, Sarajeva, Mostara, Zagreba, Spli-ta, Prilepa, Ljubljane i Maribora. Međunarodnom tonu konferencije doprinela su brojna zvučna imena

iz Italije, Grčke, Francuske, Velike Britanije, Slovačke, Češke, Estonije, Nemačke, SAD itd. Radovi po sekcijama izlagani su dva dana, a poslednjeg dana konferen-cije održana je godišnja sednica iz-vršnog odbora CEEUNA (Central and Eastern European University Network ), akademske mreže ko-joj pripada i Ekonomski fakultet. Poslednjeg dana je održana i za-vršna plenarna sednica na kojoj je specijalni koordinator Pakta za sta-bilnost jugoistočne evrope Erhard Busek izložio rezultate i zaključke svih sekcija. Proslavu jubileja, međutim, nije obele-žila samo konferencija već i svečana akademija koja je održana u Narod-nom pozorištu 27. septembra. Na op-

šte iznenađenje prisutnih izbegnut je kliše koji prati sve jubileje – program se nije sastojao od beskonačnih go-vora i izlaganja suvoparnih činjeni-ca o Fakultetu već je održana prava pozorišna predstava koju je režirala i za koju je scenario napisala Ivana Vu-jić, profesorka sa Fakulteta dramskih umetnosti. U predstavi je učestvovala naša poznata operska pevačica Ja-dranka Jovanović kao i gudački or-kestar, baletski igrači, glumci pa čak i friklajmeri. Svečanoj akademiji pri-sustvovali su sadašnji i bivši profesori Ekonomskog fakulteta, dekani i profe-sori velikog broja fakulteta iz Srbije i regiona, učesnici konferencije, pred-stavnici raznih institucija i eminentnih kompanija iz naše zemlje kao i pred-stavnici studentskih organizacija.

Povodom obeležavanja 70 godina postojanja Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u periodu od 26. do 29. septembra, održana je velika međunarodna naučna konferencija na našem Fakultetu kojoj je prisustvovao veliki broj domaćih i inostranih učesnika.

FAKULTET

8

Na poziv nemačke Agencije za tehničku saradnju, poznatiju pod skraćenicom GTZ, grupa studena-ta Ekonomskog fakulteta sa smera turizam učestvovala je na Dunav-skoj konferenciji. Konferencija je održana u nemačkom gradu Ulmu od 7. do 9. novembra sa ciljem una-pređenja saradnje između zemalja dunavskog regiona. Na sekciji koja se bavila pitanjima vezanim za turizam našu zemlju su pred-stavljali državni sekretar za tu-rizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja doktor Goran Petković, zamenik gradonačelnika Radmila Hrustanović i Ružica Đinđić ispred fondacije „dr Zoran Đinđić“.

Tribina Globalizacija minus-plus, sad i ovde održava se 21. novem-bra, sa početkom u 19h u maloj sali Studetnskog kulturnog centra.Tema meseca: Rusuja i globaliza-cija Učestvuje: prof. dr Miodrag Jovanović, istoričar; moderator: Vesna Kapor. U realizaciji uče-stvuje Studentska unija Ekonom-skog fakulteta u Beogradu i časo-pis MonopolList.Šta je globalizacija? Neminovnost ili projekat kapitala? Kako se re-fl ektuje na naš socijalno-politički milje? Kako na individuaciju lič-nosti? Gde počinje ideja, a gde an-tiideja o globalnoj povezanosti kao bezuslovnom boljitku? Dehumani-zacija odnosa ili ostvarenje civili-zacijskih snova o jedinstvu sveta? Tehnomanija kao odraz kolektivne histerije ili mogućnosti neograni-čene komunikacije?... Tranzicija i globalizacija, rodno pitanje... i još mnogo toga biće teme ciklusa koji je podržala Skupština grada Beo-grada. Učestvujte u moderiranju programa, postavljajte pitanja na mail skctribine@gmail.com i dodi-te da polemišete.

Međunarodni dan studenata obele-žen je 17. novembra. Na ovaj dan, 1939. godine Nacisti su ubili više od 20 čehoslovačkih studenata koji su protestvovali protiv okupacije, zatvorili su u koncentracione logo-re preko 1200 studenata, a domo-ve i Univerzitet pretvorili u svoje kasarne. Studenti širom Evrope okupili su se u Londonu gde je Me-đunarodno veće studenata progla-silo 17. novembar za Međunarodni dan studenata. Studentska unija Srbije 17. novembar tradicionalno obeležava kao Dan studenata i raznim aktivnostima pridružuje se svojim kolegama iz celog sveta. Tim povodom je u Immo centru, na Novom Beogradu, organizovana promocija studentskih organizaci-ja Srbije, gde je učestvovao i časo-pis MonopolList.

Održana je javna redakcija ča-sopisa MonopolList na kojoj su prezentovani naš način rada i ostvareni rezultati u prethodnom periodu. Na redakciji su primljeni i novi članovi, ali time nisu zatvo-rena vrata i drugima koji žele da nam se pridruže. Bilo da želite da pišete za MonopolList ili nemate odgovore na neka pitanja u vezi sa dešavanjima na fakultetu i uni-verzitetu, javite nam se na info@monopollist.org.

U periodu od 1. do 4. novembra u Bečeju je održan seminar Catalyst, u organizaciji Studentske unije Srbije. Seminar je bio posvećen pri-meni tekovina Bolonjskog procesa u Srbiji, Hrvatskoj i Rumuniji, a učešće su uzeli i predstavnici Stu-dentske unije Ekonomskog fakul-teta. U narednom periodu planira-mo da upotrebimo stečeno znanje i izvršimo analizu i vrednovanje re-formi na Ekonomskom fakultetu.

Crna maskaVeć izvesno vreme uočavaju se određene ne-logičnosti u organizaciji nastave na Ekonom-skom fakultetu. Tako je, na primer, primećeno da neke vežbe postaju predavanja, a neka predavanja gube svoju svrhu. Naime, moguće su različite tehnike: na predava-njima i vežbama se predaje sadržina iste knjige, počevši od suprotnih krajeva ili različitih segmenata udžbenika, zatim, na vežbama se nastavlja gde se na predavanjima stalo, i najzad kao vrhunac nelogičnosti, jedino se na vež-bama, ali ne i na predavanjima, radi ono što je potrebno za ispit. I pored toga, profesori često ne uspeju da ispredaju gradivo obuhvaćeno udžbenikom, što samo govori o njiho-voj preobimnosti.Takođe je primećeno da postoje predmeti koji na različitim smerovima nose različit broj ESPB bodova. Među njima su, na primer, Poslovne fi nansije, Engleski jezik III i Teorija i politika bilansa (Bilansi preduzeća i banaka). Ova razlika je nastala kao posledica različitog fonda časova predava-nja i vežbi, međutim, student na ispitu polaže identično gradivo, ma sa kog smera dolazio. Predmeti nose manje bo-dova zbog manjeg broja časova vežbi, iako je upravo tim studentima teže da savladaju ispit, jer ga uče samostalno.Prošlosemestralna bela maska ovog meseca promenila je boju i tako na specifi čan način dokazala Ajnštanovu teo-riju relativnosti. I pored uveravanja uprave fakulteta da će od studentskog kluba napraviti internet kafe, od ideje se nije dalje odmaklo. Apelujemo da se studentima Eko-nomskog fakulteta što pre omogući pristojan i prihvatljiv pristup svetskoj mreži, s obzirom na tužno stanje račun-skog centra.

Bela maskaOdlukom skupštine, 5. novembra, doneta je odluka o izjednačavanju prava diplomiranih i mastera. Nakon više od godinu dana razgovora, ubeđiva-nja, protesta i razvlačenja po Skupštini, najzad je i zakonski potvrđeno da diplomirani mogu da konkurišu na iste poslove kao i masteri i da mogu da upisuju doktorske studije. U subotu 9. novembra je održano predavanje na Ekonom-skom fakultetu na temu mobilnosti studenata i moguć-nosti nastavka studija u inostranstvu u okviru Erasmus studentske mreže. Predavanje je bilo izuzetno posećeno, pa ćemo u decembarskom broju MonopolLista, u našoj novoj rubrici Forza Bologna obraditi temu mobilnosti studenata.

Fakultetske vesti

9

ŠTA JE REKLAMIJADA?Reklamijada je već tradicionalni projekat koji se održava u decem-bru na Ekonomskom fakultetu već četiri godine, a čija je svrha da za-ljubljenicima u reklame prikaže one koje su najzanimljivije, najsmešnije, originalne i zadivljujuće. I sve to za samo dva sata programa. Nevero-vatno, zar ne?!Kao dodatna motivacija za pose-ćivanje ovog događaja je svakako njen humanitarni karakter. Već četiri puta su studenti kupovinom karata za Reklamijadu davali svoj doprinos simboličnoj pomoći koju je Marke-ting Radionica davala najrazličitijim ustanovama. Na primer, prošle godi-ne je sav novac koji je prikupljen od prodaje ulaznica iskorišćen da bi se kupile neophodne stvari za Prihvati-lište za decu zlostavljanu u porodici.

Projekat se organizuje uz pomoć i podršku domaćih i inostranih adver-tajzing agencija i kompanija.Prošlogodišnja Reklamijada je tra-jala dve večeri iz dva razloga: prvo, radi prikupljanja što veće sume nov-ca kako bi se na najbolji mogući na-čin pomoglo onima kojima je pomoć potrebna i drugo, zbog velike zain-teresovanosti gledelaca.Tako ćete i ove godine imati priliku da odabe-rete jednu od dve večeri (ili možda obe?!).

PETA REKLAMIJADACena karte ostaje simboličnih sto di-nara, a karte ćete moći da razgrabite na međuspratu preko puta amfi tea-tra 1 čak nedelju dana pre održava-nja celog događaja.Okvirno vreme održavanja je 13. i 14. decembar, mada može doći do manjih prome-

na u datumu.Razlog više da posetite Reklamijadu je svakako njen huma-nitarni karakter.Ove godine potru-dićemo se da sakupljenim novcem pomognemo Udruženju studenata sa hendikepom. Studenti sa hendi-kepom se nalaze u izuzetno teškoj situaciji i neravnopravnom položaju pa smatramo da bi bilo veoma važ-no pomoći onima koji su toliko slični nama.\Važno je napomenuti da Marketing radionica ove godine slavi deseto-godišnjicu postojanja, i peti jubilarni put na našem Fakultetu privlači sve ljubitelje dobrih reklama. Nadamo se da ćete svojim prisustvom kru-nisati naša zalaganja na organizo-vanju ovog projekta, jer je baš vaša ulaznica karta za pomoć nekome a ujedno i za fenomenalnu dvočasov-nu zabavu.

Prep

un A

1 p

rilik

om

pro

šlogodiš

nje

Rek

lam

ijad

e

Marketing Radionica je ponovo u akciji - ovoga puta radi se o petoj po redu Reklamijadi na našem Fakultetu

FAKULTET

Humanitarna akcija studenti-studentima

Marketing RadionicaBranka PRIŠUNJAK

10

FAKULTET

Sajam poslova za studente i diplomce tehničko–tehnoloških fakulteta

JOBFAIR 07 –

Katarina RADULAŠKIPR koordinator

KREIRAJ SVOJU BUDUĆNOST

11

FAKULTET

Treći sajam poslova za studente i diplomce tehničko-tehnoloških fakulteta “JobFair 07 - Kreiraj svoju budućnost” održao se 5-6. novembra 2007. godine u zgradi tehničkih fakulteta, Bulevar kra-

lja Aleksandra 73. Organizatori su Udru-ženje studenata elektrotehnike Evrope – EESTEC Beograd i Udruženje studenata tehnike Evrope - BEST Beograd.Otvaranje je bilo 5. novembra u Sve-čanoj sali Građevinskog fakulteta u 9h. Prisutnima su se obratili gospodin Dejan Cvetković, generalni direktor Microsoft-a, gospođa Olja Stojanović, menadžer za telekomunikacije kompanije Coca-Cola HBC, Mrs Kerstin Thulin kao predstavnik Telenor-a, generalni direktor ABS Hol-dings-a gospodin Zoran Radosavljević, direktor marketinga Esmart Systems-a gospodin Goran Veljović, direktor Sek-tora za zapošljavanje NSZ-a gospodin Dragan Đukić, a rektor Univerziteta u Beogradu prog. dr Branko Kovačević je i zvanično otvorio Sajam poslova.Cilj događaja je da pomogne studentima i diplomcima da dođu do željenog posla ili prilike za stručno usavršavanje u ne-koj od kompanija koje uspešno posluju u Srbiji. Studenti su imali prilike da ostave svoje podatke direktno predstavnicima kompanija na Sajmu ili u CV elektronskoj bazi koja će biti dostupna na sajtu www.jobfair.org.yu do 15. novembra. Sajam poslova za kompanije predstavlja jedin-stvenu priliku da dođu do najkvalitetnijeg kadra koji naša zemlja može da ponudi, kao i da se promovišu široj javnosti.Povezujući studente sa kompanijama u Srbiji, “JobFair 07 – Kreiraj svoju buduć-nost” aktivno pomaže u sprečavanju „od-liva mozgova” i direktno doprinosi sma-njenju nezaposlenosti među mladima. Godine 2005. učestvovalo je 12 kompa-nija, prošle godine broj se povećao na 22, a ove godine na Sajmu poslova 42 kompanije su imale svoje predstavnike. Među njima su se našli Microsoft kao glo-balni partner JobFair-a, Coca-Cola HBC kao generalni pokrovitelj, ABS Holdings, E-Smart, Mozzart i Pexim Solutions kao pokrovitelji. Ovogodišnji Sajam je imao oko 4000 posetilaca, a elektronska on-line baza broji oko 2000 CV-jeva. Nakon 15. novembra baza će biti dostupna svim zainteresovanim kompanijama. Očekuje-mo da veliki broj studenata dobije priliku

za svoj prvi posao ili stručno usavršava-nje.Posetioci Sajma imali su mogućnost da unaprede lične veštine kroz predavanja konsultantskih kuća ConsulTeam i Bovan na teme: „Kako napisati dobar CV“, „Pri-prema za razgovor za posao“ i „Neuro-lingvističko programiranje“. Sale su bile pune, što ukazuje na potrebu za održa-vanjem sličnih predavanja. Nakon otvaranja Sajma održana je tribi-na na temu: “Šta kada diplomiram? Viso-ko obrazovanje i tržište rada”. Na tribini su učestvovali rektor BU prof. dr Branko Kovačević, kao i predstavnici Nacional-

ne službe za zapošljavanje, kompanije Pexim Solutions i Centra za obrazovne politike i studenata. Učesnici su pokušati da dođu do odgovora na pitanje koja je poželjna veza između visokog obrazova-nja i tržišta rada, odnosno čime se odli-kuje kompatibilnost ova dva segmenta i koje korake bi trebalo preduzeti kako bi se ubrzalo rešavanje problema nezapo-slenosti i usklađivanje sistema visokog školstva sa potrebama firmi.Mozzart nagradni literarni konkurs na temu “Zašto, ipak, tražim posao u Srbiji?” predstavlja deo Sajma poslova u kome su studenti tehničko-tehnoloških i prirod-no-matematičkih fakulteta imali prilike da osvoje vredne nagrade. Studenti su slali

eseje do 3. novembra, a proglašenje po-bednika konkursa je bilo 6. novembra u terminu prezentacije kompanije Mozzart. Nagrade su osvojili Ana Pešić (PDA ure-đaj), Nikola Sologub (Apple Ipod plejer) i Zdravko Nedić (MP3 plejer). Na ovogodišnjem sajmu studenti su mo-gli da učestvuju i na Coca-Cola radionici sa temom “Znanje za samopouzdanje“. Ideja programa je da se učesnicima po-mogne da prepoznaju sopstvene resurse i prevaziđu različite emocionalne prepre-ke pri traženju posla. Povezivanje poslodavaca i kadrova kroz sajmove poslova u inostranstvu je veo-

ma zastupljeno. Značaj organizovanja “JobFair 07 - Kreiraj svoju budućnost” su prepoznali i podržali Ministarstvo ekono-mije i regionalnog razvoja, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko druš-tvo, rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević, kao i dekani svih tehničko-tehnoloških fakulteta BU.Svake godine je sve više zainteresovanih kompanija, sve više realizovanih praksi i primljenih novih kadrova. Veliko je inte-resovanje za prezenatcije kompanija i edukativni program za studente. Okolina prepoznaje JobFair kao mesto koje bi tre-balo posetiti! Za više informacija posetite www.jobfair.org.yu.

Malo statistike:Broj posetilaca sajma poslova „JobFair 07 - Kreiraj svoju budućnost“ se kreće oko 4.000 (znamo na osnovu broja

podeljenih brošura). Broj CV-jeva u bazi oko 2.000 (baza se zatvara 15. novembra).

Oko 60% posetilaca nikada tokom svog školovanja nije bilo na praksi u nekoj kompaniji.

Posetioci su bili najzainteresovaniji za kompanije Coca

Cola HBC, Microsoft, British American Tobacco, ABS Holdings, Kompgrap, ComTrade Computers, PEXIM Solutions,

Proctor&Gamble...

Oko 75% posetilaca je bilo zainteresovano da poseti edukativna predavanja i prezentacije kompanija na JobFair-u 07, sto se i primetilo jer su sale bile pune u skoro svim terminima, na

pojedinim prezentacijama se čak i stajalo.

12

Posmtrano na globalnom nivou četiri najveće revi-zorske kuće su: Deloitte, KPMG, Ernst & Young i Pricewatershouse Coo-pers, takozvani „big four“.

Nekada je uz ova četiri giganta postojala i peta - Arthur Andersen, koja je sa napred navedene četiri činila „big five“, ali je nakon čuve-ne afere „Enron“, koja je uzdrmala čitavo američko finansijsko tržište, i izgubljenog sudskog spora u vezi sa tim, morala da „stavi katanac na bravu“. Brojni su slični skanada-li u vezi sa AOL Time Warner-om, Parmalatom, Xeroxom, Simensom, Bristol Majerom, Lucentom, Merrill Lynch-om i mnogim drugim. Zaklju-čak je da se visok nivo stručnosti i etike, koji revizori moraju pose-dovati, javlja kao imperativ, jer slu-čajna ili namerna greška može da ugrozi ugled firme i dovede je u nezgodnu situaciju, a u ekstremnim slučajevima poput prethodnog, i do

gašenja same kompanije. Sve ove kuće posluju u preko stotinu zema-lja i ostvaruju godišnje prihode od 16 do 20 milijardi dolara na global-nom nivou. Poslovna praksa poslednjih nekoli-ko godina dodatno ističe značaj re-

vizije i revizorskih izveštaja. Oni su odraz verodostojnosti i sigurnosti za potencijalne i postojeće investitiore,

kreditore, dobavljače i ostale partne-re kompanije. Posao revizora se ne završava samo na pregledu izvešta-ja i davanju mišljenja. Pored toga, oni daju preporuke za unapređenje računovodstvenog sistema u predu-zećima, savetuju klijente i predlažu određena rešenja.Ove firme posluju i u Srbiji. Najpre je na tržište Srbije stigao Deloitte još 1991. godine. U avgustu 1996. go-dine svoju kancelariju u Beogradu otvara KPMG. Ernst&Young se na srpskom tržištu pojavljuje, takođe, 1996., da bi 2001. godine stigao i Pricewaterhouse Coopers. Pored njih, od većih revizorskih kuća na tržištu revizorskih usluga u Srbiji egzistiraju i BDO BC Excel, takođe deo međunarodne mreže, MGI Re-vizija i mnoge druge. One međusob-no konkurišu renomeom, kvalitetom usluga, ali i cenom svojih usluga. Ove usluge prilično koštaju, pa su i dostupne, a i finansijski opravdane samo preduzećima veće finansijske

ARE YOU READY? JESTE LI SPREMNI?

Karijera u reviziji

Bitnu ulogu u kreiranju zdravog i funkcionalnog finansijskog tržišta svakako imaju i revizori. Privredni rast, izlazak na berzu sve većeg broja preduzeća, prisustvo sve većeg broja stranih kompanija na našem tržištu dovodi do rasta zahteva za verodostojnim i objektivnim finansijskim izveštajima. Finansijski izveštaji već stotinama godina predstavljaju odraz uspešnosti poslovanja preduzeća, njegovog „zdravlja“ i situacije u kojoj se neko preduzeće nalazi. Da li je „to“ zaista tako kao što „tamo“ piše utvrđuju upravo revizori i na osnovu svog utiska daju svoje profesionalno mišljenje.

Prema istraživanju Forbsa, jednog od

najuglednijih biznis časopisa na svetu, sve

četiri najveće revizorske kuće se nalaze na top

listi 100 najpoželjnijih poslodavaca u

Sjedinjenim Američkim Državama.

Branko SKOKOVIĆbranko.skokovic@gmail.comEKONOMIJA

13

snage. Iz ugla klijenata, angažova-nje neke od četiri najveće revizorske kuće je stvar renomea i prestiža, ali pre svega garancije da je revizija obavljena po najvišim standardima.

POSLODAVCI I TALENTIRevizorske kuće se poslednjih go-dina izdvajaju kao veoma tražen poslodavac. Bavljenje ovim poslom omogućava ljudima da zaista shva-te kako preduzeće funkcioniše i da veoma brzo postanu kvalitetni i tra-ženi finansijski stručnjaci. U fokusu revizorskih kuća su mladi, talentova-ni, inteligentni ljudi koji su spremni da zaista puno rade. U njima postoji jasna hijerarhija, a napredovanje u njoj je uslovljeno zalaganjem, pre-danošću samom poslu i ostvarenim

rezultatima i vremenu provedenom u samoj firmi. Najveći stepen saradnje sa Eko-nomskim fakultetom ostavrio je KPMG. Ova revizorska kuća, u sa-radnji sa Savezom studenata Beo-grada, već drugu godinu uzastopno organizuje radionice, na kojima je studentima prezentirana sama kompanija i gde je studentima omo-gućeno da interaktivno učestvuju u predavanjima na temu revizije, finansijskog i poreskog konsaltin-ga. Takođe, druge vidove saradnje čine i prakse koje KPMG organizu-je za studente završnih godina koje su, svakako, dragoceno iskustvo za mladog čoveka i veliki korak ka eventualnom zaposlenju u ovoj kući. O perspektivama vezanim za

KPMG i drugim interesantnim pita-njima imali smo čast da razgovara-mo sa g-đicom Julijanom Zubić, HR Senior Assistant KPMG-a.Monopollist: Kakvi ljudi su poželjni, sa kakvim sposobnostima i znanji-

ma?Julijana Zubić: Poželjni su mladi ljudi koji su ambiciozni i koji su sve-sni da se proces učenja i usavrša-vanja ne završava nakon završetka fakulteta. Do sada smo zapošljavali samo ljude sa fakulteta ekonom-skog usmerenja. Najveći broj naših revizora je sa Ekonomskog fakulte-ta, ali imamo i kolege sa FON-a, kao i sa nekih privatnih i stranih fakul-teta. Ono što se očekuje od počet-nika jeste dobro osnovno znanje iz računovodstva, odlično znanje en-gleskog jezika kao i rada na računa-ru. Kandidati takođe prolaze i kroz razgovor sa našim menadžerima iz odeljenja revizije i HR menadžerom. Svrha ovih razgovora (intervjua) je bolje upoznavanje sa kandidatom kao i njegovim ambicijama. Takođe je bitno da je osoba timski igrač, jer je revizija „timska igra“. Mi smo u KPMG-u jako ponosni na međuljud-ske odnose u firmi i bitno nam je da se novi ljudi dobro uklope i ne naru-še tu pozitivnu atmosferu.ML: Na koji način bi mlad čovek već tokom studija trebalo da se usmerava kako bi jednog dana postao „kvalitetan“ revizor?JZ: Mladi moraju da budu svesni da moraju stalno da rade na sebi. Svi znamo da je znanje koje stičemo na fakultetima uglavnom teorijsko i da smo prilično nepripremljeni za

Mladi moraju da budu svesni da moraju stalno da rade na

sebi. Svi znamo da je znanje koje stičemo na fakultetima uglavnom

teorijsko i da smo prilično nepripremljeni za poslovni svet nakon

diplomiranja.

EKONOMIJA

14

poslovni svet nakon diplomiranja. Ali to ne sme da obeshrabri mlade ljude, oni moraju da pronalaze na-čine kako da dođu do prakse, bilo u nekoj od firmi ili uključivanjem u različite studentske ili neke druge organizacije. Na ovaj način, po-red toga što stiču značajno znanje i iskustvo, mogu da saznaju šta je to što njima najviše „leži“ i čime bi hteli da se bave u budućnosti. Jako je važno da radite ono što volite, jer je to jedini način da izgradite uspeš-nu karijeru. I mi, kad biramo mlade revizore, biramo one koji žele da se bave revizijom a nisu tu samo jer im

je potreban posao. Mnogi od njih su prošli kroz praksu kod nas i za to vreme shvatili da je revizija posao kojim žele da se bave, a ujedno su dokazali da mogu da budu dobar član našeg tima. ML: Šta se studentima nudi u okviru prakse koju organizuje KPMG? JZ: Studenti koji dođu kod nas na praksu postaju članovi revizorskih timova i na taj način se upoznaju sa revizorskim poslom. Oni se od prvog dana tretiraju kao i ostali zaposleni pripravnici (juniori) u pogledu rad-nog vremena, obaveza, odgovorno-

sti... Odlaze na terene kod klijenata i tamo stiču dragoceno praktično iskustvo. Svako od njih od početka ima svog „blizanca“, malo starijeg kolegu koji vodi računa o praktikantu i koji je dužan da prenese svoja zna-nja i uputi ga u sve što se od njega očekuje na poslu.ML: Odgovornost i etika se navo-de kao jako bitan faktor u reviziji. Zašto? JZ: Revizija je odgovoran posao. Revizor mora da bude objektivan i nezavisan. Tokom obavljanja revi-zije, dolazi se u kontakt sa veoma poverljivim podacima klijenata, i to se ne sme zloupotrebiti ni u jednom trenutku. Svi naši zaposleni potpisu-ju izjavu o čuvanju poverljivosti po-dataka, kao i izjavu u kojoj garantuju da će se ponašati u skladu sa politi-kom KPMG-a koja je vrlo jasno de-finisana, i odnosi se kako na vreme rada u KPMG-u tako i na određen period nakon napuštanja KPMG-a. Svako treba da bira svoju karijeru u skladu sa svojim aspiracijama i ambicijama. Ovaj spoj, praćen na-pornim radom, sigurna je formula uspeha. Jer, kao što reče jedan naš uspešan biznismen: „Vodio sam se onim što volim i to je pobedilo!“

Enron je bio lider u oblasti električne energije, prirodnog gasa i papirne industrije i zapošljavao 21.000 ljudi, sa prihodima

od 111 milijardi dolara u 2000. godini. Magazin Fortune je, čak šest godina uzastopno, proglašavao Enron za najinovativniju

kompaniju. Krajem 2001. otkrilo se da su za takav «uspeh» zaslužne institucionalno, sistematično i planski kreirane

računovodstvene prevare i obmane. Likvidacija Enrona dovela je do gašenja i nekoliko penzionih fondova koji su znatan deo

svojih sredstava investirali u ovu kompaniju. Pored njih, ostali akcionari, dobavljači i drugi klijenti Enrona ostali su bez svojih

sredstava. Posledice ove afere imale su svoj epilog čak i u Beloj Kući.

EKONOMIJA

15

Verovatno ćemo se svi slo-žiti da ovih dana ne mo-žemo napraviti jednu lepu šetnju po bilo kom delu grada, a da naše cipele barem malo ne budu upr-

ljane zemljom, peskom ili cementom sa nekog od mnogobrojnih gradili-šta. Nakon burnih devedesetih go-dina, postepeno razvijanje Srbije na ekonomskom i političkom planu sa sobom donosi mogućnosti pruža-nja zaslužene obnove i ulepšavanja prestonice. O njenom značaju jasno govori činjenica da je, mereno pro-centom investicija na nivou države kao celine, jedna trećina koncetrisa-

na samo na Beograd. Na tržište Srbije je poslednjih godina ušao značajan broj stranih investi-tora, a prema rečima gradskog ar-hitekte Đorđa Bobića, koji je na ne-davno održanom sajmu nekretnina u Atini predstavio razvojne projekte Beograda, strani investitori najavili su još veća ulaganja u srpsku pre-stonicu narednih godina. „Do sada su u Beograd ulagali uglavnom Izraelci, Grci i Slovenci, ali od kako je proglašen za grad budućnosti južne Evrope, za ulaga-nje su zainteresovani i investitori iz Nemačke, Francuske i Rusije“, kaže gradski arhitekta.

EKONOMIJA

GRAD BUDUĆNOSTI

Na takmičenju za evropske gradove i regione budućnosti jednog od najpoznatijih ekonomskih časopisa na svetu „Fajnenšel tajmsa”, Beograd je izabran za grad budućnosti južne Evrope. Naša prestonica je uz London, Baku, Pariz i Brno uvršćena u prvih pet evropskih gradova koji pružaju najbolje uslove za direktna strana ulaganja. Da je to stvarno tako, svedoči činjenica da je Beograd u poslednjih par godina postao jedno veliko gradillište.

Građevinski poduhvati diljem Beograda

Jovana MARTINOVIĆM

ost

pre

ko A

de

16

NAJPOZNATIJE SLOVO GRČKOG ALFABETAJedan od najvećih domaćih investi-tora je svakako Delta Holding. Pro-jekti kao što su šoping centar Delta City u bloku 67, Delta toranj i novi Interkontinental hotel, zatim Delta stambeni kompleks i projekat Delta Planet na Autokomandi, samo su neki od objekata, iza kojih stoji ova kompanija. Međutim, projekat ove kompanije, kome se pridaje nekako najviše pažnje je buduće univerzi-tetsko selo „Belville“, koje bi trebalo da bude izgrađeno za predstojeću Univerzijadu, čiji će domaćin Beo-grad biti 2009. godine. Kompanija Mace d.o.o Beograd, ispred interna-cionalne kompanije Mace Internati-onal, uzela je učešće u projektu kao firma zadužena za kompletan nad-zor u fazi projektovanja i izvođenja građevinskih radova. Ukupna vred-nost investicije je 200 miliona evra,

a investitor je kompanija „Blok 67 Associates „, zajednička kompanija austrijske firme „CEE Investment“ i kompanije „Delta M“. Kompleks obuhvata 2.100 stanova za 4.200 sportista i 22.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. Nakon Univer-zijade, univerzitetsko selo će postati novi atraktivni stambeni kompleks sa dodatnim jedinstvenim objektima.

GRAD NA REKAMAPoslednjih godina razvila se svest o tome da se za Beograd mora stvoriti određena strategija širenja. Krajnji cilj je sprečavanje sve više stihijskog rasta grada, kao i puno korišćenje potencijala dveju reka na kojima on leži. U skladu sa tim, razvijeni su novi projekti, koji će znatno doprineti korišćenju rečnih obala i u novom i u starom delu grada. Na novobeo-gradskoj strani biće izgrađeni tako-zvani „Savograd“, kao i zgrada bli-

U broju odobrenih i projekata u

izgradnji ubedljivo prednjači opština

Novi Beograd, koja je, zbog velike površine slobodnog zemljišta, rešenih imovinskih

odnosa, dobrog urbanističkog uređenja i infrastrukture, budući

glavni poslovno-finansijski centar grada.

Samo na području ove opštine trenutno se

gradi milion kvadrata stambenog i poslovnog

prostora.

EKONOMIJA

Marina Dorćol

17

znakinja poslovnog centra „Ušće“.U kompleks „Ušće“ biće uloženo oko 160 miliona evra i nakon izgradnje biće jedan od najmodernijih i najelit-nijih poslovnih centara na Balkanu. Sastojaće se od dve zgrade sa po 25 spratova i od poslovno-prodajno-sportskog centra, koji će se prostira-ti na 180.000 kvadratnih metara. „Sava city“ iliti „Savograd”, stambe-

no-poslovni kompleks u izgradnji konzorcijuma ’’Neimar-V’’, ’’Kemoim-peks’’ i ’’Irva’’, nalaziće se u novobe-ogradskom bloku 20, u blizini hotela „Hajat“, 700 metara od same reke Save i jedan kilometar od centra gra-da. Uposlen je veliki broj arhitekata, inženjera i urbanista da bi se došlo do odgovarajućih urbanističko-arhi-tektonskih rešenja, i kako bi ovaj novi prostor mogao postati još jedno od reprezentativnih zdanja prestonice.Sa druge strane reke, stari deo Beo-grada dobiće potpuno novo obeležje - „Marinu Dorćol“. Investitor je kom-panija „Engel marina Dorćol”- zajed-ništvo izraelske firme „Engel East Europe” i „Capital investment and consultancy“. „Marina Dorćol“ je pri-marno stambeni kompleks sa preko 140.000 metara kvadratnih koji će uključivati i poslovni prostor, hotel, zelene površine, pešačke staze i

parking prostor. Sama marina bi tre-balo da ima 150 raspoloživih vezo-va. Svaki vez će imati priključak za vodu, struju i telefon. Osim prodavni-ca, u kojima će vlasnici plovila moći da se snabdevaju, biće sagrađeni servis za remont, benzinska pumpa za čamce i jahte i nautički klub. Nizvodno od marine Dorćol, na me-stu sadašnje „Luke Beograd”, koja je

od nedavno u vlasništvu kompanije „Delta”, trebalo bi da bude podignut još jedan luksuzni poslovno-stam-beni kompleks.

SPAS ZA GRADSKI SAOBRAĆAJKada bismo rangirali investicione projekte u Beogradu po važnosti i prioritetu, na vrhu liste bi se najve-rovatnije nalazila, oko milijardu evra vredna, izgradnja unutrašnjeg magi-stralnog prstena, kao rešenja kon-stantno haotičnog stanja saobraćaja na beogradskim ulicama. Urbanisti i gradske vlasti smatraju da će izgrad-nja prstena znatno doprineti sma-njenju saobraćajnih gužvi. Ukupna dužina će iznositi oko 17 kilometara, od čega će 3,1 km biti tuneli, a 5,5 mostovi. Povezivaće delove opština Novi Beograd, Čukarica, Rakovica, Savski venac i Voždovac.

U osnovi ovog projekta nalazi se novi most preko Ade, koji bi, spaja-jući Novi Beograd i Čukaricu, znat-no rasteretio Gazelu kojom dnevno prođe više od sto hiljada vozila. Po-činjaće kod brodogradilišta u Bloku 70, biće širok 45 metara, imaće po tri saobraćajne trake u oba pravca, biciklističke i pešačke staze. Između automobilskih traka biće ostavljeno

mesta za laki šinski metro. Most će izlaziti na Radničku ulicu gde će biti izgrađena saobraćajna petlja. Akademik Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetno-sti, ocenio je da pripreme za gradnju mosta relativno dobro napreduju i da bi krajem godine mogla da počne izgradnja. ”Ako sve bude bilo po pla-nu, mi bismo već krajem ove godine počeli da radimo, i to prvo pripremne radove na terenu. Za tri i po do četi-ri godine most, jedan od najvećih u Evropi, mogao bi da bude završen.”Prema rečima gradskog arhitekte Đorđa Bobića, za saobraćaj u Beo-gradu jednako je važan i budući most preko Dunava kod Ade Huje. Izgrad-nja bi trebalo da počne iduće godine, a most će u tom slučaju biti završen 2009. godine. Izgradnja mosta košta-la bi oko 90 miliona evra. Celokupnu sumu izdvojila bi japanska vlada, a Grad bi izgradio sve pristupnice mo-

Kada bismo rangirali investicione projekte u Beogradu po važnosti i prioritetu, na vrhu liste

bi se najverovatnije nalazila, oko

milijardu evra vredna, izgradnja unutrašnjeg

magistralnog prstena, kao rešenja

konstantno haotičnog stanja saobraćaja na

beogradskim ulicama.

EKONOMIJA

Belville

stu. Bobić kaže da je posebno bitna činjenica da je japanska vlada odo-brila Gradu kredit sa izuzetno dugim periodom počeka, što će omogućiti paralelnu izgradnju oba mosta.

PROKOP ČEKA TRIDESET GODINAPre 30 godina Beograd je trebalo da dobije novu železničku stanicu - Pro-kop, iliti, zvanično - Beograd Centar. Stara stanica iz XIX veka, trebalo je da nestane, i da se na njenom me-stu napravi projekat koji su nazivali “Europolis“. Plan je bio da postane glavna železnička stanica, sa velikim multifunkcionalnim stambeno-poslov-nim kompleksom iznad sebe. Prokop

je i počeo da se gradi, ali od osamde-setih godina veći pomak nije naprav-ljen. Vremenom su se menjale firme izvođači radova, davane su pare za stanicu, nasut je beton, ostavljen pra-zan prostor za kolosek i tako ostav-ljen da stoji. Projekat za dovršenje rada Prokopa, vredan oko 170 mili-ona evra, postoji i dan danas. Među-tim, izjava gradskog arhitekte Đorđa Bobića da je Prokop nefunkcionalno mesto i da bi glavnu železničku sta-nicu trebalo graditi na NBG-u, kao i raskidanje ugovora sa izvođačem ra-dova, firmom „Trigranit“, naveli su na mišljenje da definitivno za izgradnju stanice nema realnih izgleda. Ipak je novi izvođač, domaći „Energopro-

jekt“, izabran. Po poslednjim informa-cijama, radovi će biti nastavljeni čim se završi administrativni proces, što se očekuje na proleće 2008. Pored navedenih projekata, koji naj-jasnije određuju glavne pravce ra-zvoja Beograda, u planu su i mnogi drugi projekti izgradnje, ali i rekon-strukcije. Pre svega se misli na iz-gradnju lakog metroa, novog tornja na Avali, novog stadiona FK Parti-zan, rekonstrukciju Slavije, Kalenić pijace, BIP-ove pivnice u Skadarliji, i mnoge nove projekte na Novom Be-ogradu. Međutim, iako ih ima puno, investicije u Beogradu i Srbiji čine ipak samo 20% trenutnog ulaganja stranih investitora u regionu. Najveće i najjače investitorske firme još uvek zvanično nisu počele da investira-ju u Beograd i Srbiju. Neke od njih u poslednje vreme često prednost daju Bukureštu ili Sofiji. Jedan od razloga je što Rumunija i Bugarska, kao članice EU, imaju veću pravnu sigurnost i manje ekonomske i ad-ministrativne barijere. Zbog toga će, u cilju privlačenja još više stranih in-vesticija, u narednim godinama naša zemlja imati imperativ povećanja konkurentnosti i otklanjanja uočenih nedostataka u poslovanju.

U okviru kompleksa marine Dorćol biće sagrađeno pet pojedinačnih stambenih zgrada, kao i dve zgrade, u kojima

će biti smešteni poslovni prostor i hotel. Osnovna ideja ovog projekta je poboljšanje kvaliteta života, kao i stvaranje drugačijeg koncepta življenja u centru grada uopšte. Može

se očekivati da će, kada bude završen, ovaj kvart na Dorćolu predstavljati pravu turističku atrakciju, a živeti i raditi u njemu

biće sigurno stvar prestiža.

EKONOMIJA

18

U kojoj meri je prošlost još uvek prisutna u Srbiji po-tvrđuje i Prvi samit srpskih izvoznika, održan pre ne-koliko dana u Beogradu. Iz rečenog na ovom skupu

moglo bi se zaključiti da je devizni kurs jedina kategorija koja utiče na konku-rentnost domaćih izvoznika i kada bi on bio „po meri“ određenih privrednih su-bjekata - a i ta mera je za svakoga razli-čita - i njihove poslovne knjige i ukupni bilans razmene sa svetom izgledao bi mnogo bolje.Ako se zna da su 50 najvećih srpskih izvoznika istovremeno i neto uvoznici, ja postavljam pitanje šta uopšte znači kate-gorija izvoznik i koliko vredi teza da ta-kvim izvoznicima politika kursa ruši kon-kurentsku poziciju na inostranom tržištu. Nijedan od pomenutih izvoznika nije se žalio na kurs od, naprimer, 77 dinara za evro kada je bio u pitanju uvoz, ali kada su govorili o izvozu - koji, da ponovim, ne pokriva ni uvozne potrebe ovih izvoznih perjanica srpske privrede – e onda je kurs neodgovarajući, a NBS krivac za „uništa-vanje najboljeg dela naše privrede“.Na istom skupu mogli su se čuti i drugi interesantni predlozi iz prošlih vremena, poput zahteva za raznim subvencijama države ili da država otpiše i preuzme dugovanja firmi prema PIO fondu, oslo-bodi ih jednogodišnjeg plaćanja popre-za i slično. Jedan od iskrenijih izvoznika je čak potrebu za ovakvim podrškama povećanju izvoza obrazložio konstata-

cijom da sada, sve što izgubi prodajom na inostranom tržištu, mnogo teže na-doknađuje kroz više cene na domaćem tržištu. Drugim rečima, umesto poveća-nja konkurentnosti i produktivnosti, re-strukturiranja i specijalizacije koja bi im omogućila postizanje viših cena napolju, izvoznici su ranije na taj način „rešavali“ probleme, a sada ni to više nije moguće, izumeđu ostalog, jer je centralna banka i tu nemilosrdna, ciljajući i ostvarujući nisku (baznu) inflaciju, objasnio je ovaj izvoznik svoju opštu ugroženost.Prošlost je, očito, i danas među nama i ljudi i dalje ne shvataju tržišne zakone 21. veka, a pre svega to da tržište niko-me nije garancija, već samo šansa da nešto zaradi.Na istom skupu predstavnici vlade i dr-žave, umesto da govore o tome šta oni mogu da urade, uglavnom su analizirali šta je to što bi monetarnu politiku usme-rilo ka podršci izvoznom sektoru. Nisam mogao da se otmem podsećanju na vre-me od pre tridesetak godina, kada smo imali „monetarnu politiku udruženog rada“, i da ne pomislim da neki smatraju da bi danas trebalo da imamo „monetar-nu politiku izvoznika“. U 21. veku!!Monetarna politika ne može i ne sme, a i neće, da se koristi kao glavni instru-ment za podsticanje izvoza. O tome nas uči upravo sopstveno bogato iskustvo iz prošlosti, kada se vrednost novca dnev-no smanjivala, inflacija automatski rasla, a izvoz se postepeno i sigurno smanji-vao. Monetarna politika i kurs moraju da

budu isti za sve, a dodatno fino „štelova-nje“ može se uraditi, ne od strane cen-tralne banke, nego države koja će u na-rednoj godini iz budžeta rasporediti 650 milijardi dinara. Ako bih se šalio, mogao bih da kažem da NBS ne želi da uzme ministrima hleb iz ruku, a ako sam ozbi-ljan, onda moram da kažem - ako vlada smatra da je nešto izuzetno važno, kao što izvoz svakako jeste, onda treba da usmeri podsticajna sredstva iz budžet-ske kase za te namene i da nađe što tržišnije mehanizme za to.Danas, kada se vrednost dinara određu-je na tržištu, tražiti od NBS da depresira domaću valutu u ime povećanja izvoza, znači tražiti od nje da napusti svoju pri-vrženost ciljanoj inflaciji i da odustane od svog osnovnog cilja - održavanja stabilnosti cena i niske stope inflacije. Narodna banka, naravno, to ne može da učini, ali kada bi, hipotetički, to i uči-nila, moramo se zapitati da li bi se au-tomatski povećao izvoz i njegova profi-tabilnost. Ne bi, jer depresijacija valute povećava prihod izvoznika samo ukoliko sve drugo, svi imputi, od cene energe-nata, repromaterjala, kredita do zarada, ostanu nepromenjeni. A to naravno nije moguće! Ono za šta će se NBS zalagati je stva-ranje makroekonomskog okruženja koje pogoduje izvoznicima, a ono podrazu-meva nisku inflaciju, postepeni pad re-alne kamatne stope i odgovornu fiskalnu politiku. Ostale izazove će morati da sa-vladaju sami izvoznici.

VAPAJI IZ PROŠLOSTI Piše: Radovan Jelašić,

guverner Narodne banke Srbije

19

2020

Ingvar Kamprad rođen je 30.3.1926. godine na farmi Elmtarid blizu gradića Aguna-rid na jugu Švedske. “Karije-ru” je počeo veoma rano kada je kao dete, vozeći bicikl,

prodavao šibice i ostale “sitnice” na ulicama Agunarida. Za svoj 17. rođendan od roditelja dobija veoma neuobičajen poklon – firmu, koju je nazvao IKEA, po svojim inicijalima i početnim slovom mesta i farme na kojoj je rođen (Ingvar Kampard Elmtarid Agunarid). Nastavio je da se bavi trgovinom kojom se i pre toga bavio, prodajući komšiluku ši-bice, olovke, ukrase i razne druge stvari. U posao sa nameštajem ula-zi par godina kasnije – 1947., da bi

se u sledećih par godina posvetio samo prodaji nameštaja.Jedno od prvih “poslovnih čuda” sa-moukog genija za marketing je to što je prvi došao na ideju kako da sma-nji troškove proizvodnje – prebacio je svoju proizvodnju u Poljsku gde je radna snaga bila neuporedivo jeftinija nego u Švedskoj. Sledeća genijalna ideja je smanjenje troškova prouzro-kovanih oštećenjem nameštaja u tran-sportu. O njenoj genijalnosti svedoči i to da je danas najnormalnija pojava koju su usvojili svi proizvođači na-meštaja – nameštaj je transportovan i isporučivan kupcu u rasklopljenom stanju, a kupci bi ga sami veoma lako sklapali kod kuće. To je ujedno značilo olakšanje i za kupce koji su svoj novi

Ko je ko? Upoznajte Ingvara Kamprada

Nije uobičajena situacija da roditelji sinu za 17. rođendan poklone firmu, a to se baš desilo jednom mladom Šveđaninu 1943. godine. Ingvar Kamprad je od preduzimljivog klinca, koji je patio od disleksije (otežanog čitanja) i koji je snabdevao sugrađane svim i svačim, dospeo u vrh Forbsove liste najbogatijih ljudi. On nema univerzitetsku diplomu niti je ikada studirao, ali je zato predmet izučavanja na mnogim poslovnim školama koje se bave marketingom i menadžmentom. Neverovatno je to da su se njegovim primerom poveli mnogi uspešni i školovani menadžeri multinacionalnih kompanija.

Dušan TONČIĆ

OD PREDUZIMLJIVOG DETETA

DO MILIJARDERA

EKONOMIJA

21

nameštaj vrlo lako mogli da prevezu. Zamislite samo koliki bi to posao bio prevesti kompletan nameštaj jedne “normalne” dnevne sobe – sklopljen!

DIOGEN U SVETU BIZNISAIako je teško poverovati u to, Ingvar Kamprad je jedan “normalan” i skro-man čovek, zbog čega ga mnogi smatraju i čudakom. Teško je zami-sliti čoveka koji poseduje kompaniju koja zapošljava više od sto hiljada ljudi kako vozi automobil stariji od prosečnog srpskog automobila, a koji bi se i u Srbiji okarakterisao kao “mator” i “neinteresantan” – u pita-nju je Volvo 240GL iz 1993. u „ka-ravan“ izvedbi. Kamprad ide i dalje u svojoj “normalnosti “, a mnogi bi rekli cicijašluku. Veoma je često viđen u javnom prevozu gde bez ustezanja koristi popust za penzio-nere. Kamprad ovo objašnjava na svoj način. Kaže da ljudi IKEA-e ne treba da se „razbacuju” i svojim po-našanjem daje primer zaposlenima kako da se odreknu luksuza. On sam, kada putuje avionom, uvek

putuje ekonomskom klasom.Neko bi pomislio da je Ingvar “pravi anđeo” koji je celog života marljivo radio i tako stekao svoje bogatstvo, ali to nije baš potpuno tačno. Pokaza-lo se da je Ingvar Kamprad, sem što je dokazani genije za menadžment i marketing, vičan i u finansijskim ma-hinacijama. Zvanični vlasnik IKEA-e je neprofitna organizacija (tačnije hu-manitarni fond) INGKA registrovana u Holandiji i koja je pod potpunom kontrolom porodice Kamprad. Na taj način porodica Kamprad veoma lako “mućka u skladu sa propisima” odno-sno izbegava porez jer su humantar-ne organizacije oslobođene poreza.

GREŠKE IZ MLADOSTIZa Kampradovo ime vezana je još jed-na velika kontroverza – 1994. je otkri-veno, a to je i sam potvrdio, da je 1942. pristupio pro-nacističkoj grupi Petera Engdala (Peter Engdhal). Mag mar-ketinga i PR-a je u toj situaciji veoma dobro odigrao potvrđujući sve izrečeno i izjavivši da je to bila njegova najveća greška, pri čemu je uputio javno izvi-

njenje Jevrejima, a naročito svojim rad-nicima Jevrejima. Za divno čudo IKEA se i dalje jako dobro prodaje u Izraelu, tržištu koje je veoma osetljivo na reč nacizam (kao ilustracija može posluži-ti i kompletna afera vezana za odluku Vlade Izraela da svoje tradicionalne Volvoe zameni vozilima marke Audi).Kamprad sa svojom porodicom sada živi u Švajcarskoj blizu Lozane. Ra-zlog tome se ne mora nagađati jer Kamprad ne deluje kao osoba koju fasciniraju prelepi planinski lanci i jezera, čega i u rodnoj Švedskoj ima u izobilju, već mu najviše godi miris poreske tolerancije u vazduhu, po čemu je Švajcarska poznata.Švedski “Baja Patak” ipak nije omra-žena ličnost u Švedskoj, mada bi u Srbiji itetako bio kako zbog bogat-stva tako i zbog “škrtosti”. To se vidi iz mišljenja koje Šveđani imaju o njemu: “Gospodin Albin Hanson (Al-bin Hansson), bivši premijer Šved-ske, inače veoma omiljen u narodu, sagradio je našu nacionalnu kuću, a Ingvar Kampard je dizajnirao njen enterijer”.

EKONOMIJA

22

VAŠKE IZ HOTELA “PARK”U prošlosti je bilo više pokušaja da se objedine pojedini elemen-ti našeg i holivudskog filma. Neki pokušaji su bili uspešni, a iz nekih su se rodile zanimljive anegdote. Šezdesetih godina prošlog veka Beograd je okupljao filmske ekipe iz celog sveta, koje su radile kopro-dukcije sa našim producentima i

time najavljivale blistavu budućnost socijalističkog filma. O tom vreme-nu se često govori kao o periodu blagostanja naše kinematografije. Nagli prestanak interesovanja za Beograd kao filmsku destinaciju vezuje se za snimanje poznatog filma Dejvida Lina “Doktor Živago”. Verovali ili ne, ovaj svetski hit bio bi sniman u tadašnjoj Jugoslaviji

da poznatog reditelja nisu napale vaške u hotelu “Park” u Vrnjačkoj banji. Priče o nepreglednim rav-nicama i šumama bile su dovol-jne da već poznati reditelj svojim rols-rojsom krene put Beograda. Iako sve deluje kao dobra šala, o ovim događajima svedoči Dragan Babić, novinar, pisac, prevodilac, koji je radio za Bi-Bi-Si i Televiziju

Srbija i sedma umetnost

ISTOK I ZAPADNA ISTOM PLATNU

Da bi se jedno delo smatralo umetničkim ne sme biti ograničeno prostorom i mora biti bezvremeno, aktuelno danas isto kao što je bilo pre više decenija. Umetnost ruši granice između zemalja, spaja različitosti i stapa ih u savršenstvo. Za film ne važe uvek takva pravila, jer je često u igri ogroman profit, pa rukovođeni njim i režiseri i producenti i glumci zaboravljaju na nematerijalnu suštinu svake umetnosti pa i ove.

Bojana DŽEPINADRUŠTVO

23

Beograd. On je na ovom putovan-ju Linu bio prevodilac.

Priča da su prvog dana obišli Kostolac, Frušku goru, Šabac i da je poznati redi-telj bio oduševljen prirodnim le-potama Srbije. Producent Džon Boks je predložio da prenoće u Vrnjačkoj Banji, u pansionu “Mon Re-pos”, ali kad su sti-gli tamo dočekao ih je objekat potpuno drugačiji od prika-

zanog pod istim imenom u turističkom vodiču „Blu gajd“

i obaveštenje da je to od 1945. odmaralište za penzionere.

Posledice posleratnog raza-ranja i eksproprijacije naterale

su filmsku ekipu da se zapute u obližnji hotel „Park“. Sobe koje su

neosnovano nazivane apartmani-ma bile su slobodne za deo ekipe, dok su ostali morali da se za-dovolje komforom sale za kon-ferenci-j e .

Os-v a -n u o je di-van dan za planirani put u Bos-nu koja je po rečima Babića bila savršena za Streljnikova, ali put se morao zauvek odložiti. Pozna-tog Dejvida Lina napale su vaške iz „apartmana“ hotela „Park“ i on se u cik zore nečujno i polako uputio svojim „Rols- r o j -som“ ka izlazu iz Vrnjačke Banje, zaboravivši lako na sve prirodne lepote naše zemlje.

GOLUŽDRAVI PLAVUŠANJedan od najpopularnijih holivu-dskih glumaca, čiji lik ne možete

zaobići ma koje novine da uzmete

u ruke, svoju karijeru je otpočeo u Budvi. Verovali ili ne, reč je o Bred Pitu i njegovoj prvoj glavnoj ulozi. Nai-me, 1988. godine snimljen je film „Tamna strana sunca“ koji je režirao Božidar Nikolić.

Nikolić je trebalo da odabere jednog od više s t o -tina američkih glumaca k o j i su bili na kastingu održanom u Holivudu u studiju „Metro Golden Majer“. Izbor je pao na nepozna-tog plavušana, iako su mu direktori kastinga savetovali da uzme nekog iskusnijeg glumca. Nakon dodatne

audicije Boža Nikolić je bio odlučan: „Uzimam anonimca!“, uzvi-knuo je, a zatim rekao Pitu da pakuje kofere jer ga vodi u Jugoslaviju. Nikolić je kasnije često opisivao reak-ciju tada nepoznatog glum-ca na reči da je on izabran za ulogu u filmu, kaže da je otrčao do prvog travnjaka i počeo da skače od sreće i pravi kolutove preko glave ne obraćajući pažnju na po-glede gostiju restorana na Beverli Hilsu. U ovoj drami Bred Pit je igrao mladog Amerikanca koji je obo-leo od retke kožne bolesti,

pa je sa roditeljima došao u Crnu Goru na lečenje. Iz današnje pers-

pektive morate priznati to zvuči dosta čudno. Njegovu majku

igrala je Milena Dravić, oca Gaj Bojd, a Sonja

Savić devojku u koju se Pit ludo zaljublju-

je. Za svoj prvi film poznati glumac je

bio plaćen 1.523 dolara za ne-delju dana, a snimanje je trajalo sedam nedelja. U filmu je glu-mila i Gorica Popović koja navodi da se

seća „mladog i goluždravog“

Pita, koga su po crnogorskom pri-

morju i tada jurile turistkinje iz Nemačke.

Nažalost, film „Tamna

strana sunca“ nikada nije bio prikazivan u bioskopima jer je deo materijala izgubljen za vre-me ratova na području bivše Ju-goslavije. Tek 1997. je jedan deo filma pronađen i poslat producentu Anđelu Aranđeloviću da bi mu on udahnuo život godinu dana kasni-je.

Reditelj Nikolić i Bred Pit

DRUŠTVO

24

ISTOK – ZAPADTokovi globalizacije ulili su se i u oblast sedme umetnosti. Globalizacija filmske kulture podrazumeva međunarodnu podelu rada u produkciji, ali i transnacionalno tržite, dis-tribuciju i emitovanje. Ovaj fenomen znači i sučeljavanje različitosti, kulturoloških, estetskih i verskih, pa sve popularniji postaju filmovi o Turcima u Nemačkoj, Indi-jancima u Velikoj Britaniji, Amerikancima u Japanu, Srbima u SAD-u... Do pre tri-deset godina glumci iz Srbije nisu ni pomišljali da odu i os-tvare karijeru negde u inos-transtvu, ali danas mnoge od njih pre možemo videti u ho-livudskom nego u srpskom filmu. Naš najbolje plaćen glu-mac u inostranstvu je Rade Šerbedžija. Miki Manojlović neumorno snima po Evro-pi i skuplja filmske nagrade na prestižnim festivalima. Zapažene uloge su imali i Sergej Trifunović, Branko Tomović, Predrag Bjelac, Suzana Drobnjaković. Lazar Ris-tovski se pojavio u filmu “Kazino Rojal”, nastavku filmova o Džejms Bondu, Branka Katić je igrala u drami “Brejking end Entering“

oskarovca Antoni Mingela, a Anica Dobra je glumila u više nemačkih fil-mova i serija.

OŽILJCI OVDE I TAMONi previsoke julske temperature, ni vreo beogradski asfalt nije mogao spreči-ti američko-srpsku ekipu filma “Serbijan skars“ (Srpski ožilj-ci) da svaku scenu izgrade do savršen-stva. Američki deo ekipe predvodi veli-

ka filmska zvezda Majkl Medsen, koji u filmu igra negativca.U filmu igraju i Mark Dekaskos, Džo Estevez i Klaudija Kriščjan. Srpski deo ekipe predvode Dragan Nikolić, Sergej Trifunović, Nikola Kojo, Jana Milić...Ulogu producenta, scenariste i glavnog glumca nosi Vladimir

Rajčić, koji je rođen u Peći, ali je poslednjih 17 godina života pro-veo u Americi. On kaže da mu je glavna namera bila da kroz film u pozitivnom svetlu prikaže srpski narod. Priča je simbolična. Dvo-jica braće Obilić, Aleksa i Petar (Mark Dekaskos), jedan u Srbiji, drugi u Americi, Aleksa zaljubljen u Albanku Suzanu (Jana Milić), ona u njega, pate zbog zabranjene lju-bavi… Film je okarakterisan kao dinamičan, mnogo jurnjave, puc-njave, strasti…Budžet je pre holi-vudski nego srpski, cifra se tačno ne navodi, ali su honorari za četiri glavna glumca jednaki sumi novca kojim se može finansirati snimanje desetak srpskih filmova. Poslednje

klape „pašće“ u Čikagu, a onda „Srpski ožiljci“ poči-nju festivalski i bioskopski život. U decembru se oče-kuje glamurozna premijera u Beogradu, a tek posle projekcije u Londonu film će ući u američke biosko-pe.O sreći koju je jedan Ame-rikanac našao u Beogradu, a ne u Njujorku, gde je svi traže, govori film „Ovde i tamo“ beogradskog redite-lja Darka Lungalova. Film govori o mladiću iz Beo-grada koji odlazi u Njujork da radi. On dobija vizu, ali ne i njegova devojka i je-dino rešenje je takozvana verenička viza. On nudi saksofonisti (Tom Vejts) koga slučajno upoznaje, novac da dođe u Beograd i oženi se njegovom de-vojkom kako bi ona otišla u Njujork. Muzičar pristaje na tu ideju, jer je bez nov-ca. I posle niza peripetija,

saksofonista stiže u Srbiju o kojoj ne zna gotovo ništa. Za vreme bo-ravka u Beogradu smešten je kod majke pomenutog mladića, koju igra Mirjana Karanović u koju se zaljubljuje do besvesti… A šta je onda bilo saznaćemo već počet-kom naredne godine kada se oče-kuje premijera.

Poznati muzičar Tom Veits u filmu „Ovde i tamo“

DRUŠTVO

25

Mensa je osnovana 1946. godine u Ok-sfordu od strane Ro-landa Berila i Lanse-lota Vara. Zamišljena kao organizacija čiji

je jedini uslov za članstvo položen test, veoma brzo se širila po Bri-taniji, a zatim i po Evropi. Mensa je međunarodna organizacija koja okuplja visoko nadprosečno inte-ligentne ljude. Uslov za članstvo u Mensi je položen test, to jest ostva-rivanje rezultata koji vas svrstava u gornjih 2% populacije.

PROCEDURA ZA MENSA TESTIRANJE Imate pravo da budete testirani samo ako niste pristupali Mensa testiranju u poslednjih 12 meseci, a test možete da polažete najviše tri puta. Sve testove pregleda isključivo jedna ličnost - psiholog Mense Srbije. Na ovaj način je obezbeđena potpuna tajnost

testiranja - vaše rezultate znate samo vi i psiholog. Donja starosna granica za polaganje testa iznosi 17 godina. Testiranja se vrše tokom prolećne i jesenje sezone. Početkom svake sezone informacije

će biti postavljene na forumu Mense Srbije i na stranici testiranje na sajtu www.mensa.org.yu.

TEST REZONOVANJA FIGURAOd 01.07.2006. godine MENSA pri-menjuje novi test, tzv. Test Rezono-vanja Figura. Autor je J.C.Daniels, a J.F.Booth i R.Horn su test prila-godili Mensinim potrebama. Ovaj test pripada grupi klasičnih never-

balnih testova široke primene, za-jedno sa Ravenovim Progresivnim Matricama koje je Mensa koristila do sada, a sa kojim visoko koreli-ra. Dizajniran je da meri opšti (G) faktor inteligencije, a u skladu je

sa Spirmanovom (1927) dvofaktor-skom teorijom inteligencije i Kate-lovom (1963) teorijom po kojoj se razlikuju kristalizovana i fluidna inteligencija. Poseduje dobru pre-diktivnu validnost za uspešnost u poslu i edukaciji. Visoko razvijeni G-faktor ukazuje na izraženu spo-sobnost snalaženja u novim situa-cijama. Cilj je pronalaženje adekvatnog rešenja koje bi kompletiralo logiku matrice, time što se umesto praznog polja bira jedno od 6 ponuđenih od-govora (A-F). Kod jednostavnijih problem-zadataka samo jedan para-metar igra ulogu (npr. forma figure), kod složenijih dva (npr. forma i osen-čenost) ili tri (npr. forma, osenčenost i broj). Test je konstruisan tako da je prisutna rastuća kompleksnost problema, od jednostavnijih ka slo-ženijim. Svaki zadatak nosi podjed-nak broj poena. Tačan odgovor se iskazuje precrtavanjem jednog od 6 ponuđenih odgovora.

POTREBA ZA NOVIM TESTOM INTELIGENCIJE Posle višegodišnje veoma uspeš-ne primene Ravenovih Progresiv-nih Matrica ukazala se potreba za primenom novog testa inteligen-cije iz više razloga. Najznačajniji razlog je postojanje tzv. Flinovog efekta, tj. činjenice da sa pojavom nove generacije dolazi do porasta postignuća na testovima, te usled toga potrebe za novim normama. Da bi postojao kontinuitet između ra-nijeg i novijeg iskazivanja postignu-ća ono se izražava u vidu dva skora: po sadašnjoj i prethodnoj Mensinoj skali. Tako npr. IQ-131 po sadašnjoj Mensinoj skali odgovara postignuću od IQ-150 po prethodnoj Mensinoj skali.

MENSA SRBIJEPokaži šta znaš. Prihvati izazov!

Jelena LJUBIŠIĆOblacak@gmail.com

Šta je IQ?Količnik inteligencije (IQ - inteligence quotient) je mera koja definiše relativnu bistrinu ili intelektualne mogućnosti jedne

osobe. Dat je rođenjem i nije podložan promenama. To je odnos između rezulata koji ispitanik postiže na testu inteligencije i rezultata koji postiže prosečna osoba iste starosti na istom

testu pod istim uslovima. Tačnije, IQ skor predstavlja broj koji govori o procentu populacije koja može ostvariti isti rezultat na

datom testu.

DRUŠTVO

26

ML: Koji je konkretno bio Vaš mo-tiv za Mensa testiranje? Kada ste Vi radili Mensa test?Zoran Dukić: Moj motiv je bio iza-zov koji sam osetio pred jednim ta-kvim oprobavanjem. Testirao sam se u maju 1998. na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, gde sam u tom periodu boravio na specija-lizaciji. Na testiranje me je pozvao moj prijatelj i kolega dr. Ranko Ra-jović, jedan od osnivača tadašnje obnovljene Mense Jugoslavije. ML: Koji su po Vašem mišljenju najčešći razlozi da neko želi da uradi Mensa test i da postane član Mense nakon toga?Zoran Dukić: Na test ljudi izlaze iz mnogo razloga: izazov, znatiže-lja, potreba za dokazivanjem, pa čak i opklada. Kada neko uspeš-no prođe test stiče pravo da se učlani u Mensu. Pravo se odnosi na čitav zivot. Motivi za učlanje-nje su po mom mišljenju pozitivan intelektualni milje koji Mensa pru-ža, što je bio i moj motiv, nadalje želja da se unutar Mense sretnu osobe sa sličnim interesovanjima, želja da se učestvuje u akcijama i projektima koje Mensa radi, dru-ženje, pa i neki sasvim drugačiji, tipa traženje odgovarajućeg brač-nog partnera.

ML: Koliki je procenat onih koji su članovi Mense u odnosu na broj onih koji polože Mensa test?

Zoran Dukić: Taj broj se stalno menja. Jednom položen test vam omogućava da bilo kada posta-nete član. Status člana se sti-če uplatom članarine, koja je na

godišnjem nivou. To znači da se može praviti prekid u članstvu, a možete se učlaniti i npr. 10 godina nakon položenog testa. Stoga je jako teško izraziti to u brojkama.

Po mojoj proceni oko 80% ljudi postane član nakon položenog testa.ML: Da li postoji nešto što bi poru-čili čitaocima MonopoLista bilo da je to u vezi sa Mensom ili nešto što smatrate korisnim da kažete?Zoran Dukić: Testovi Mense mere samo G faktor, tj. logičku inteligenciju, znači neki potenci-jal koji smo dobili rođenjem. Ako neko ima IQ>148 znači da ima velik potencijal da bude uspešan u bilo kom poslu kojim se bavi, ali ne znači i uspeh automatski. Ima

ljudi koji nikad ne iskoriste taj po-tencijal i prožive život bez ikakvog angažovanja istog. S druge stra-ne, van domašaja testa ostaju svi drugi vidovi inteligencije, kao što

je emotivna, duhovna, verbalna, motorička itd. Po mom ličnom mi-šljenju mnogo je bitnije da jedna osoba ima uravnoteženu ličnost i razne vidove inteligencije, nego

da ima jako visok IQ, a prosečne ili podprosečne ostale vidove inte-ligencije. Stoga imate primere da ljudi sa visoko nadrposečnim IQ rade za ljude, njihove nadređene ili poslodavce, vrlo uspešne ljude, koji imaju prosečan IQ, ali razvije-ne druge sposobnosti, kao što su empatija, verbalne sposobnosti itd.Mislim da je ključ sreće i uspeha u životu u harmonizovanoj lično-sti sa uravnoteženim i usklađe-nim različitim vidovima inteligen-cije.

Zoran Dukić: Mnogi ljudi osećaju strah od neuspeha ili neke vrste

razočarenja u sopstvene sposobnosti, pa oklevaju da izadju na testiranje. Za to nema zaista nikakvog razloga

Kako to zapravo izgleda?-20 minuta

-45 zadataka.-test je grafički tako da ne zahteva nikakvo predzanje

-3x3 matrice-6 ponuđenih odgovora

Okvirni plan testiranja u sezoni jesen/zima 2007:

09. ili 10.11. - Kikinda 02.12. - Beograd

Intervju sa Zoranom Dukićem, članom predsedništva Mensa Srbije.

DRUŠTVO

27

ML: Koji je konkretno bio tvoj motiv za Mensa testiranje? Kada si radio Mensa test?Vuk Petrović-Mijić: Ako se to može smatrati motivom, moj je bila čista razonoda i pomalo znatiželja. Ra-zonoda zato što volim da rešavam razne testove, pa i one koji tvrde da mere IQ. Obzirom da je IQ jako kom-pleksan pojam, ako se njegova defi-nicja doslovno shvati, merenje mora biti što je moguće više kontrolisano

i priznato od strane psihologa kako bi dobili iole validne rezultate, koje opet treba shvatiti sa dosta rezer-ve. Pošto sam već radio neke „IQ testove”, imao sam predstavu šta mogu da očekujem, ali sam sve-jedno hteo da saznam kako izgleda Mensino testiranje, pa i sam rezul-tat koji mogu da dobijem. To je onaj manji, znatiželjni deo. Mislim da su Mensini testovi kod nas, zbog ono-ga što Mensa kao organizacija pred-stavlja u celom svetu, dobar način da izmerite svoju logičku inteligen-ciju (G faktor). Ne mora nužno biti i pouzdan, ali to je već problem sa svim testovima te vrste.Test sam prošao 2005. godine. Re-zultat nemam tačan, i ne mislim da je previše bitan. Tadašnji test sa progresivnim Ravenovim matricama je merio do IQ-156 po Catell-ovoj skali, odnosno onaj za koji se veru-je da ga može postići samo 1% po-

pulacije. Taj limit sam premašio, ali kao što rekoh, to je samo broj. Sada su malo drugačiji testovi, možda ću otići ponovo na testiranje pod pse-udnonimom, živo me zanima kako izgledaju novi testovi... ML: Čime se baviš i koja su tvoja in-teresovanja i hobiji?Vuk Petrović-Mijić: Studiram fiziku u Beogradu. Pored toga, sve više se ba-vim računarima, posebno računarskim i drugim telekomunikacionim mreža-

ma. Interesovanja imam previše da bi stala u ovaj tekst i pritom izgledala zanimljivo. Sve me zanima. Veliki broj interesovanja je izgleda jednood opštih odlika kod članova Mense, što nekad može biti problem. Barem meni ume da bude, jer je teško ve-zati se za samo jednu oblast. Osim fizike i astronomije, drugih prirodnih nauka, proučavanju same inteligenci-je i njene prirode, uživam u vožnji bici-kla, treniranju kung-fu-a - iako sam sa ovim na neko vreme prestao, čitanju, klasičnoj i trance muzici itd. Od skora je tu skakanje padobranom, za koje od svega pomenutog imam osećaj da će me najviše držati tokom života. Osećaj u momentu iskakanja iz avi-ona i letenja je neverovatan. Pogled takođe. Generalno, trudim se da ono što me najviše interesuje bude i ono čime se bavim i hobi.ML: Koji je najveći benefit koji si ostvario članstvom u Mensi?

Vuk Petrović-Mijić: Mislim da će odgovor na ovo biti stereotipan, ali upravo ono što Mensa kao orga-nizacija prvenstveno pruža svojim članovima - podsticajnu atmosferu i mesto za interakciju i razmenu mi-šljenja među ljudima nadprosečne inteligencije. Do sada nisam imao nikakvih drugih direktnih beneficija kao neko ko je član Mense, što ne znači da ih neće biti... Različiti ljudi pridodaju toj či-njenici različiti značaj. ML: Šta misliš o okupljanjima člano-va Mense?Vuk Petrović-Mijić: Nažalost, na njih ne idem previše često, zapravo retko, tako da ni mišljenje ne može biti objek-tivno formirano. Moja interakcija se uglavnom svodi na elektronski oblik, ali ne zato što imam neko negativno iskustvo sa okupljanja već zato što ne nalazim dovoljno vremena za njih. ML: Da li postoji nešto što bi poručio čitaocima ML-a, bilo da je to u vezi sa Mensom ili nešto što smatraš da je korisno da kazeš?

Anterfile: Vuk Petrović-Mijić: Mogu da poručim nesto što je u vezi sa Mensom i smatram da je korisno. Mensin test, kao i sve ostalo u ži-votu, treba shvatiti kao zabavu. To je jedan od boljih načina da nesta-ne strah, glavna prepreka u mno-gim ljudskim problemima, i naravno, da se uspešno reši test

DRUŠTVO

Intervju sa Vukom Petrović-Mijić, članom Mense

Vuk Petrović-Mijić: Mogu da poručim nesto što je u vezi sa Mensom i smatram da je korisno. Mensin test, kao i sve ostalo u životu, treba shvatiti

kao zabavu. To je jedan od boljih načina da nestane strah, glavna prepreka u mnogim ljudskim problemima, i naravno, da

se uspešno reši test.

Kontakt - Mensa Srbije

www.mensa.org.yu info@mensa.org.yu

28

Nekada davno živeše skromni, mirni i svojoj veri privrženi ljudi. Ali to smetaše đavolu te im on spremi „đavolju vodu“ koju oni piše te se omamiše i na rodbinske odnose zabora-

više. I tako u bunilu rešiše da venčaju bra-ta i sestru. Kad ugleda svadbenu povorku vila, zaštitnica ovog kraja, dođe pokuša-vajući da ih odgovori i urazumi, ali oni ne htedoše slušati je, već nastaviše ka crkvi. Ona se onda u očaju stade moliti Bogu da spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu – spojiše se nebo i zemlja, udari jak hladan vetar i okameni mladence i sve svatove, a vila stavi na sebe crni veo i osta da bdi nad njima do današnjih dana.

IZMEÐU LEGENDE I RAZUMAJedna malo drugačija legenda pripoveda kako su dve porodice pošle po istu devoj-ku te na mestu gde se susretoše izbi krvav sukob. Vila, koja ni ovoga puta ne uspe da spreči nesreću obrati se Bogu za pomoć, te on okameni svatove i mladoženje. Ne-suđena nevesta kad vide šta se dogodilo poče prolivati suze od kojih poteče slani potok.I tako nastadoše 202 figure ili kule kako ih narod ovog kraja naziva, neke i do 15m visoke, od crvene zemlje načinjene, sa kapama od kamenih blokova, smeštene na sudaru dveju jaruga, Đavolje i Paklene. Baš kao svatovi poređani u povorci izviru iz brega. A ispred njih se izdvaja par za koji narod veruje da su mlada i mladoženja, a

uz skute za njima ide jedna niža figura za koju neki kažu da je Đavo, a neki da je u pitanju dever. Prirodni ambijent koji okružuje figure do-punjuje osećaj mistike i nepripadanja ovom svetu: sasušena stabla, koja svojim čudnim položajem podsećaju na guštere, zmije, veštice, polako prerastaju u pitomu šumu kako se krećete ka izlazu iz parka. U blizini figura nalaze se izvori Đavolje i Crvene vode. Neobični prizor vode koja izvire na zaravnjenom terenu u od ka-mena ozidanom grotlu, a onda se izliva u obližnji potok. Put vijuga uz potok čija boja se menja tokom godine sa vodosta-jem, tako da ponekad poprima gotovo cr-venu boju. Neki kažu da je u pitanju zona zmajevih brazdi ili, kako se još ova pojava naziva, zmajevih glava. U pitanju je zona izraženog elektromagnetnog delovanja i pojačane gravitacije. Misterija dobija na dramatičnosti sa zvucima koje proizvodi vetar. Kao što na jugu Španije kažu da ljudi lude od vetra zvanog Levante, tako se ovde pripisuju razna magijska svojstva zbog kojih ljudi pohode ovo mesto tražeći izlečenje. Susretnut sa pojavama koje su izvan njegovih moći spoznaje, narod se služi legendama i predanjima. Selo kome „va-roš“ pripada zove se Đake, od turske reči „gjak“ što znači krv, tako da je čitav ovaj kraj prožet asocijacijama na Nečastivog. Legenda ima još mnogo, neke su manje, neke više poznate, ali se ne zna koja je „prava”.

Kandidatura za 7 svetskih čuda prirode

BUÐENJE ÐAVOLJE VAROŠI

Kada se od Kuršumlije krene ka Kosovskoj kotlini, na 27km negde u planinama, nepristupačna i skrivena od očiju ljudi nalazi se Ðavolja varoš – veoma redak i mistični geomorfološki fenomen. Vekovima je inspirisao narod ovoga kraja na brojne priče o đavolu i njegovim (ne)delima, a od nedavno je postao popularan u javnosti zbog svoje kandidature za 7 svetskih čuda prirode.

Milica BOŽANIĆmilicanbg@gmail.comDRUŠTVO

29

A ŠTA KAŽE NAUKA?Svi se verovatno sećate lekcije iz geogra-fije o erozivnim dejstvima vode i oblicima reljefa koji pod njenim dejstvom nastaju. Ako se ne sećate, evo podsećanja. Ogoljavanjem tla (najverovatnije zbog seče šuma) ono je postalo podložno ero-ziji. Pod udarom kišnih kapi došlo je do rastvaranja i spiranja rastresite podloge. Međutim, kameni blokovi koje kišnica nije mogla da probije ostaju, štiteći porozniji materijal od erozivnih procesa. Nagib te-rena na kome se stvaraju figure veoma je strm, što ubrzava odnošenje materijala i produbljivanje jaruge, tako da se figure neprestano menjaju, odnosno povećavaju visinu. Naravno ovi procesi traju vekovima

i veoma su spori, ali je sigurno da se iz brda oslobađaju nove figure, koje se do-datno oblikuju pod uticajem sunca i vetra, a stare se smanjuju i postepeno nestaju. Ono što je neverovatno jeste statička po-stojanost figura. Zemljana kula koja je u osnovi široka oko tri, a viša od deset meta-ra, u vrhu se sužava i opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog stotinu i više kilograma. Iako veoma redak fenomen, u svetu po-stoje još neki slični primeri zemljanih figu-ra, kao što je „Bašta Bogova“ u Americi, ali figure u Đavoljoj varoši su mnogo veće i postojanije.Druga prirodna retkost Đavolje varoši su njeni izvori. Crvena boja vode zapravo je

posledica visoke kiselosti (pH vrednost od 1,5 do 3,5) i mineralizacije. Prisustvo elemenata kao što su aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, sumpor i nikl veći je i do 1000 puta nego kod obične vode za piće. Lekovita i blagotvorna svojstva vode još nisu dovoljno istražena, pa ih stručnjaci ne preporučuju, ali narod kao narod, veruje i pije. Visoka koncentracija minerala uopšte ne treba da čudi jer je među istoričarima i arheolozima dobro poznata činjenica da je nekada davno ovaj kraj bio prilično ra-zvijen i poznat po rudnicima gvožđa i ba-kra. Neki ostaci rudnika mogu se i danas videti.

SEDAM SVETSKIH ČUDA PRIRODELokalitet Đavolja varoš se nalazi pod za-štitom države još od 1959. godine, a 1995. je stavljen u prvu kategoriju zaštite kao spomenik prirode. Na inicijativu Švajcarca Bernarda Vebera pokrenuta je akcija za izbor 7 graditeljskih čuda novog sveta. Spisak je objavljen 07.07.2007., a na inicijativu iste agencije u toku je nominacija za 7 svetskih čuda pri-rode i trajaće do 08.08.2008., nakon čega će biti objavljeni rezultati. Turistička orga-nizacija Kuršumlija i A.D. Planinka nomi-novale su Đavolju varoš za ovu listu.Kao i u svakoj predizbornoj kampanji može zvučati kao kliše ako vam kažemo da je svaki glas bitan, samo što ovoga puta ne biramo partiju već upisujemo jedno srpsko među svetska čuda.

Adresa na kojoj se može izvršiti internet glasanje

www.natural7wonders.com

DRUŠTVO

Ovim krajem car Lazar je prošao sa svojom vojskom

na putu ka Kosovu polju 1389. U obližnjoj crkvi-

brvnari, koju danas zovu Lazarica, vojska se pričestila i kako su vojnici i sveštenici

obilazili oko crkve tako su se za njima povijala i stabla

šljive. Na mestu gde su se stara stabla sasušila izrasle

su mladice, uvijene isto tako precizno, kao ljudskom

rukom, čekajući povratak vojske iz boja.

30

Još jedno subotnje jutro koje naginje na podne, i bez tračka sumnje sam znao da upadam u termin euforične gužve osam-deset osmice pune pismenog i kulturnog sveta čija se lica gnje-

če po prozorima. Treći po redu autobus mi je bukvalno pucao pred očima, kada sam shvatio da mi je verovatno bolje da krenem preko Moskve ili Tokija... a, ako to nije bilo dovoljno da se odlučim, činje-nica da su me kišna prepodneva pratila na dan svakog sajma knjiga kao bačeno prokletstvo ciganske proročice bila je dovoljna da taj tas vage prevagne. I tako sam se odlučio za najkraću varijantu koje sam mogao da se setim za rešenje ova-kvog problema – 601, pa na železničkoj 13, pa jedan podzemni prolaz propraćen blagim trzajem na licu individualca na bilet servisu kome je očigledno bilo do-sta svega za taj dan... i moje infiltriranje je završeno uspehom...

KAKO PREPOZNATI PRSTENNaravno, kupola „hale 1“ je revnosno dr-žala do svoje svrhe, i unutra su vladali uslovi koji se pre mogu vezati za ekspe-riment proučavanja ponašanja primata i njima bližih i daljih evolutivnih rođaka u tropskim uslovima. Sav višak odeće je brzinom svetlosti završio u rancu na mojim leđima... isturio sam levi lakat napred, i pravom prvenstva prolaza de-snog uleteo na ringišpil prstena iznad centra hale.Okružen svojim saborcima i sapatnici-ma, gledao sam u prve nazive štandova koji mi upadaju u periferni vid... pošto

mi je onaj običan služio kao kormilo u gužvi. Vrlo lako se primećuje da je naš narod rešio da pokaže da je raskrstio sa nedoumicom oko toga da li je zaista nekad komunizam postojao na našim predelima, i istakne da smo oduvek bili i ostali odani pravoslavnoj veri premestiv-ši sve štandove sa verskom tematikom sa spratnog prstena, pravo dole u gomi-lu, kako bi ljudi mogli da se što više pro-duhove na ovoj kulturnoj manifestaciji. Nazivi štandova umnogome podsećaju na jedan binarni niz: crkva, Srbi i crkva, crkva i Srbi, pravoslavlje, Srbi, crkva i pravoslavlje... Jedna od zanimljivosti je da se i prodaja ikona vrši na jednom štandu... Pa kako se još niko nije setio da prodaje suvenire na sajmu knjiga?! Ah da, uz knjige se dobijaju i markeri za strane. Ni uz pomoć naočara nisam us-peo da vidim bilo kakve znakove prisu-stva neke literature druge vere... ni u tra-govima... Između dva štanda pomenute tematike nalaze se slikovnice i bajke za decu. Jedan dečak i jedna devojčica su stajali i prebirali po nevinim dečijim na-slovima. ŠTA NUDE VELIKI I MALI...Sem velikana kao što su Plato i Ma-mut, ostali štandovi su obilovali naba-canim gomilama nečega što bi hteli da prodaju, tako da mi pogled pada na naslagane jednu do druge: „Prada čizmice i ostale krpice“, „Sponzoruše“, „Biblija“, jedna knjiga Stivena Hokinga čiji sam naslov zaboravio, i na kraju „Biblija trudnoće“. Među svim tim lo-gično uređenim žanrovima vrednim

svake pohvale za marketinšku „inge-nioznost“ naleteo sam na jednu od mnogobrojnih knjiga o budizmu koje sve više podsećaju na brzi ili džepni kuvar... najčešće previše opštih i pre-težno istorijskih sadržaja. Ipak se na-laze na manje od 5 metara vazdušnom linijom od štanda naše najpopularnije

veroispovesti, što govori o prisustvu još neke vere, makar se ona klasifi-kovala u domen filozofije. Tako su mi osećanja ostala pomešana. U sred te frke i zbrke, na jednom od štandova našao sam „Hagakure“ Jamamoto Cu-netomo-a, i zaista ostao iznenađen da se upornim kopanjem može naći nešto zaista kvalitetno. U Plato-u sam se izgubio načisto, tri puta su me terali da prolazim i da se

SAJAM KNJIGA PROMOCIJA ČE

Da li se kome i koliko dopao ovaj centralni do

Sajam knjiga je bio i ostao jedna

konstanta, uz planove za osavremenjivanje

hala, uređenje i prilagođavanje

potrebama posetilaca ostavljene po strani.

Štandovi liče na otvorene kioske naslova nabacanih po slobodnoj volji, i samo najuporniji i najizdržljiviji će naići na

nešto posebno.

Davor MIHAILOVIĆDRUŠTVO

31

U BEOGRADU - EGA ZAPRAVO?

ogađaj ovih dana u Beogradu?

vraćam kroz onu aparaturu za detekciju kradljivaca vredne pisane reči, sedam puta su me zgazili, par puta zgužvali, ali unutra je bio veliki ventilator, tako da sam osetio emotivnu povezanost sa Platoom. U tom trenutku mi ništa na svetu nije trebalo sem tog daška hlad-nog, veštačkog vetrića... Na Rende-ovom štandu naišao sam na, poredeći sa ostalim, manji broj ponu-đenih izdanja, mnogo manje napadne spoljašnjosti, zanimljivih naslova, i ku-pio „Buick Rivieru“ Miljenka Jergovića. Prodavci su bili dobrog raspoloženja, a atmosfera na štandu nekako prijat-na. Nakon što sam dobio Jergin potpis, pobegao sam što pre, da mi se ne bi kojim slučajem desilo da se opustim pre vremena...Laguna je vešto ukombinovala toplinu malih knjiga Bredli Trevor Griva o ve-likim životnim pitanjima, objašnjenim kroz duhovite poruke ispod urnebesnih slika životinja i životinjica i neke velike naslove pisaca kao što su Trejsi Ševali-je ili Lorens Darel. KO JE BIO, SVAKAKO JE MORAO OSVOJITI I CENTAR, BAR NA KRATKO...Umereno sposoban za nastavak lutanja, sišao sam u centar hale. Štand Narodne knjige, iako je obilovao blještavim izdanji-ma i urednom aranžmanu, nije uspeo da me privuče da ga previše detaljno razgle-dam. Otišao sam do Samizdata i B92 da gvir-nem u novu knjigu Marka Vidojkovića. Nemiran red ustreptalih i uzbuđenih

devojaka govorio mi je da je Vidojković tu, i da deli potpise, „smajliće“, po koji poljubac u obraz, i poneko slikanje. Za sve to je izgleda vredelo totalno odlepiti, sudeći po devojci koja je gledajući u sli-ku na svom digitalnom aparatu ispuštala zvuke nalik skičanju zamorčeta. Otišao sam sa jednim njemu svojstvenim hariz-matičnim štivom i poslednjim atomima snage zaputio se ka Mamutu.Zaslepljen neonkama već satima, skoro da sam osećao ukus ustajalog vazduha u ustima. Shvatam da je, uprkos nede-taljnom prevrtanju baš svakog kutka Mamuta, sajma, svega, vreme da pobe-gnem u spas - napolje, u susret svežem vazduhu, kiši, vetru...

KADA JE SVEGA POSTALO PREVIŠE...VDok sam se smožden klackao tramva-jem pokušavao sam da svrstam negde u mislima nove dodatke svojoj maloj riznici omiljenih izdanja Oklopdžića, Kundere, Nabokova, Darela, Zupca, Zupana i još mnogih čije bi nabrajanje samo uzaludno popunilo ovu stranu. Kroz nakvašeni prozor, listali su mi se delovi romana, pouke, poente, zabune, misterije, razočarenja i osmesi... Sva ta dela su me nadahnjivala na različite načine kroz periode mog života, inspi-risala su, ispunjavala svojim notama i pauzama. Neki autori, jednostavno ku-jući gvožđe dobijali su bisere, a oni za-ista posebni, uspeli su da nam podare i po koji crni biser. I u tom trenutku, misli su mi odletele na gomile papira i korica koje su mi se nizale tog dana pred oči-

ma, i zapitao sam se: Šta se desilo sa savremenom književnošću? Od kada je postalo nevažno tačno šta je napisano, već kako će biti prihvaćeno? Koliko po-tencijalnih kupaca? Koja ciljna grupa? Da li postaje popularno podsticanje nacionalizma, verske netrpeljivosti? Ili je u pitanju samo još jedna u nizu biografija i autobiografija ličnosti „pop“ kulture? Od kada je primarna strategija privući kupca da se identifikuje ili sao-seća sa junakom/junakinjom kroz trivi-jalnosti fiktivne priče koja podseća više na jedan loš film ili sapunicu? Kada su pisci prestali da uvlače čitaoca u mo-mente i talase osećanja koji se protežu kroz metafore koje stvaraju zavisnost organizma jaču od bilo koje sintetič-ke droge? Kada je postalo najvažnije napisati bilo šta šokantno, možda čak i nakaradno, ali privući publiku kao na raskošan časopis pun slika i prljavih komentara? Gde su nestali pisci koji su zbog pisanja o stvarima pred koji-ma je većina ljudi skretala pogled bili zabranjena literatura? Kada su veze i poreklo postale odlučujuće u kljiževno-sti, a književna kritika postala sredstvo za guranje takvih persona? Uz dužno poštovanje nekim zaista kvalitetnim piscima i izvanrednim delima, oni su na putu istrebljenja i zamene masovnim skribomanskim zatupljivanjem široke javnosti.Svako od nas je izazvan da se okuša u tom kolu sreće šarenih naslova i korica zvanom „nova književnost“ sa nadom da će baš sledeći put naići na pravu knjigu.

DRUŠTVO

Liberalizam, socijalizam i faši-zam službuju kao tri svojevrsna odgovora na izazove moder-nog doba. Pitajte liberala o gla-di u Africi i objasniće vam da to nije do slobodne trgovine, već

do nedoslednog sprovođenja iste. Pitaj-te socijalistu o logorima u Magadanu i Vorkuti i objasniće vam da je to do sta-ljinističke zloupotrebe socijalizma. Kad doduše pitate fašistu za Aušvic i Dahau, Lidice i Kragujevac može jedino da za-ćuti ili – mnogo verovatnije – da pokuša da opravda i relativizuje. Ni u jednom drugom pokretu, naime, veza teorije i prakse, ideje i realizacije, proklamova-

nog i ostvarenog nije toliko jasna i tesna. Fašisti se nikad nisu libili da prikažu svo-je prave ciljeve, svoju sliku sveta i tre-tman koji predstoji njihovim protivnicima koji to nisu postajali vlastitom voljom već jer ih je rodila pogrešna majka. Aušvic i Dahau nisu bili devijacija već dosledno sprovedena misao u praksi.No, fašistička čizma nije zaobišla ni naša podneblja. Međutim ko su to ti srpski fašisti? Greše oni koji ih sa neke (beo)građanske visine nazivaju lum-penproletarijatom koji je rastao u RTS-ovim inkubatorima 90-ih. Ako to čak i važi za većinu njihovih terenaca nije dovoljno za objašnjenje njihovih vođa koji su dobro potkovani „znanjem“ i pseudo-naučnim istinama, sposobni da imponuju i ubede čak i (malo)građanske duše kojima se u vrelim trenucima noću ne pojavljuju Adolf i Eva.Šta građanska - mada je “progresivna“ lepša reč - Srbija ima da suprotstavi toj manifestaciji bezumlja?Ako su to samo istrošene figure poput Čanka i Koraća onda nam se ne piše dobro. Feljtonisti i vanstranački analitičari (lepa, nestvarna reč) neprekidno bulazne o Dve Srbije, borbe dva ekstremizma, dve strane iste medalje i sl. No, ne zna se u čemu bi se sastojao horor građan-skog ekstrema i verovatno bi preferirao takav ekstremizam naspram nekoj orga-nicističkoj mačo-zajednici. Istini za volju ni većina domaćih fašosa ne zna kakvo uređenje zapravo želi. Ali ove nedelje se na ulicama Novog Sada zbilo nešto dru-go. Asimetričan sukob između razjarenih pristalica RK-RM-SM-Filareta-Vladike Ni-kolaja-Ljotića-Nedića-Dučea-Firera (re-dakcija moli čitaoce da zaokruže eventu-alno odgovarajućeg idola) i indisponirane građanske Srbije. Čanak i kompanija

nisu nikakvi ekstremisti već političari koji se bore za opstanak na javnoj pozornici. Stoga cela priča o dva ekstrema pada u vodu. No, ulog u ovoj priči je prevelik, tema preozbiljna da bi se prepustila ljudi-ma kojima danas smeta nacizam a sutra istom žustrinom polemišu protiv koncesi-je Horgoš-Požega ne bi li i njima dopala koja mrvica od glasačkog kolača. Autoput i nacizam, Veljine spletke i gasne komo-re, gde je tu razlika? Desi se tu i poneki lapsus koji ne bi prošao u „civilizovanim zemljama Zapada“. Verovatno im niko nije rekao da bilo kakvo upoređivanje ne-prijatelja – makar bili i fašisti – sa paco-vima i drugim nama mrskim životinjama nije dozvoljeno zato što budi zloslutne asocijacije na rečnik Trećeg rajha.Njihov nevladini pandan su organizaci-je koje se utrkuju u otkrivanju što većih rupa na saksiji koja se zove javni moral građana R. Srbije. Ne postoji za njih tako mali povod na koji ne vredi dići prst i kon-statovati: „Je l` smo vam lepo rekli! Ova zemlja je leglo fašizma i sve dublje tone u mrak!“. Sve to i nije neki razlog za čuđe-nje. Karte su odavno podeljene, njima je preko potrebna retrogradna Srbija. Ona je opravdanje njihovog postojanja.B92 ne treba takvu Srbiju. Oni svoj novac odavno više ne zarađuju prosvećujući neuke mase već prodajući laku zabavu podjednako seljačkoj i građanskoj Srbi-ji. Uživo uključenje sa nereda u Novom Sadu (epohalan događaj!!!), uživo prenos useljenja u kontejner Velikog brata, ko još pita za stil? Prvo ispuni svoju građansku dužnost i budi politički korektan, a posle viri tuđim ljudima pod jorgan! Lepo vama lepo nama. I kosmopolite siti i malogra-đani na broju.I još nešto - svaka čast momcima i devoj-kama iz Antifašističke akcije.

Slobodan BRITVECE-mail: britvec@my.beocity.net

Tužna je zemlja u kojoj su nekad divljali odredi pod znacima kukastog krsta, strelastog krsta i velikog „U“, kad unuci istih tih žrtava – a verovatno i po koji potomak njihovih autohtonih pomagača kliču Fireru, Himleru i njihovim domaćim ideološkim pobratimima. Neće je ni brojne organizacije, kojima upravo takvi ludaci trebaju da bi dokazali svoj kosmopolitski koeficijent, učiniti srećnijom.

32

CITIZEN ČANAK

33

Ako književno delo posma-tramo kao odraz stvarnog života, što se u poslednje vreme često dešava, onda neminovno dobijamo dela sa tezom. Teško je iskorači-

ti iz društvenog miljea i prenebregnuti zamke populističkog beleženja eruptiv-nog stanja nacije koje traje već poduži period, i stoga imamo dve dominan-tne struje unutar književnog korpusa: jedna je isključivo negativna po pitanju sopstvenog kolektivnog identiteta, a druga se sramežljivo bavi trdicionalnim vrednostima kao preživljenim ili manje vrednim. U tom kontekstu roman “Kralj komara-ca” Vladimira Krakova, čini graničnik i mogući putokaz između pomenutih po-lariteta. To što je napisan na engleskom i objavljen za holandskog izdavača Pa-pertiger pokazuje da se naša stvarnost može shvatiti i drugde ako je rečena u formi izvan bilo koje političke teze, sa isključivo umetničkim težnjama.Kroz lik Miloša Brodara pisac tragajući za obećanim Zapadom i svetom bez granica, našavši se u Londonu, zatva-ra krug u samom sebi, otkrivajuci na sopstvenoj koži da je između pretpo-stavljenog i stvarnog, te između mita o nekom drugom mestu i njegove ostva-renosti, ogroman jaz. Šta i na koji način karakteriše ovaj ro-man?Jednostavno, precizno i neostrašćeno beleženje stvarnosti, s jedne strane, a s druge kroz tu istu prizmu uvlačenje či-taoca, kroz različite stvarne situacije, u vrtlog slojevitosti i višesmislenosti. Tera ga reaguje, da oseća, uprkos isprazno-sti i surovosti društva koje pojedinca tretira samo kao sredstvo za potkusu-rivanje kapitala.Glavni junak Miloš B. podvojen i pode-ljen na London kao mogući novi dom i Beograd kao ono što je ostavio, opre-zno i u isto vreme očajnički pokušava da opstane. Od samog početka pisac

kroz jednoonbraznu, hronološku nit, vodi paralelne simbolične priče u vidu asocijacije. Ironija na granici satire glavno je pišče-vo oružje za poniranje u svet preživlja-vanja, u svet Londona „Grotla Opšte Nezainteresovanosti“, koji nemilosrdno dočekuje stranca, i marginalizuje sve vrednosti osim ustaljenih zakona ber-ze. Svet Miloša Brodara je svet Rjepina. Svet u kome smo već boravili pre pola veka sa Crnjanskim. Miloševa sudbina potvrđuje da “Anglosaksonci ne razu-meju suštinu pasulja, baš kao ni Srbi tržišne ekonomije”. Pisac sve vreme, jednostavnim jezi-kom, kratkim rečenicama bez optere-ćujućih odrednica koje bi imprsionirale čitaoca, vodi radnju u nekoliko rukava-ca asocijatvnih naznaka. I što je još važnije otvara atmosferu koja diše određenom poetikom ranog Crnjanskog i Rastka Petovića. Jedno-stavnost rečenice i izbor leksike kao la-gana muzička podloga, slikaju s jedne strane ogoljenost svakodnevnevnice skvoterskog dna, a s druge otvaraju i stvaraju atmosferu sentimentalnog, tužnog beznađa u kome ljudi, zapravo žude za onim što nisu. Zbog tog rasce-pa unutar svakog lika u romanu (sva-kog čoveka) u jednom trenutku jedan od likova kaže: “Mi smo samo sjebani ljudi...“Miloš Brodar, to nam je jasno, od samog početka želi da se vrati. U protivnom bi činio mnogo više i mnogo poniznije da ostane tamo gde jeste, ali on već na početku sumatraistički konstatuje: Čo-veku je svuda isto. Miloševa nova prijateljica iz ex Yuge, brzo to shvata: Ti ćeš, svejedno nazad u Beograd.“Zašto? Jer je: ambiciozan, obrazovan i talentovan. I jer je spoznao da razli-ka između Hamersmita i Borča Grede skoro ne postoji.A vratiće se i zbog nečega još: njegova

etička ravan kosi se sa tržišnom eko-nomijom.Tokom celog pripovedanja Krakov, po-red osnovne radnje, nudi bezbroj aso-cijacija i vodi čitaoca s jedne na drugu stranu onoga o čemu pripoveda. I to čini lako i sa umećem, tako da se pred nama otvara ceo svet kao naznaka, kao mogućnost ili potvrda.Kroz putovanje glavnog junaka i nje-gove susrete kroz sporadične, kratke dijaloge, piščev alter ego, polemiše o mnogim stvarima. Iznosi dileme i sta-vove o različitim temama: muško-žen-skim odnosima, ljudskim osobinama, roditeljstvu....o predrasudama, o umet-nosti..Poglavlje u kome Miloš u jednom tre-nutku biva junak skvota, ne samo zbog svoje svirke i znanja bugarskog jezika, već i zbog toga što zna nešto što niko od njih ne zna: Zašto je hleb vruć? vr-hunac je otkrovenja osnovnih ljudskih osećanja koje u novom poretku tržišnih preformulacija vrednosti ne samo da su potisnute, već potpuno strane. Ova epizoda u kojoj se osvetljava neman tehnološkog napretka, koja je progu-tala primarna ljudska znanja i stanja, na neki način je prekretnica romana. Ubacivanjem ove slike, ne samo skvot, nego i ceo jedan sistem modernog života dovodi se u pitanje, naročito u svesti onih koji znaju odgovor na ovo pitanje.I Miloš nedugo posle toga, u poglavlju Noć veštica, otkriva da je: „kao zavrtanj proizveden sa drugačijim navojem od onog koji je propisan britanskim stan-dardima, nemoguće me je upotrebiti u ovdašnjoj mašineriji.“Kralj komaraca je, dakle, roman susre-tanja oprečnih stvari, njihovog sagleda-vanja iz različitih perspektiva, te dono-šenje sopstvenih odluka kroz mučan niz preživljenih događaja.

COOLTURA„Kralj komaraca“ Vladimir Krakov

ZAVRTANJ ČUDNOG NAVOJAVesna KAPOR

Studentski kulturni centar

33

34

avgust 2004 – mart 2006.Tri godine rata dovoljne su da se sasvim zaboravi dva-deset prethodnih. Tri godine teškog znoja i malo krvi sahrane miris parfema i knjiga i ženske kože ... Ipak, tri teške godine rata dovoljne su i da se sasvim shvati njegov besmisao; i pokušaš da se vratiš! Ako uspeš, vidiš da su oni koji su ovde, to shvatili mnogo ranije!Ali ne uspeš!I onda se desi neka glupost .Ode ti noga! Ili izgubiš pola ruke i sve prste na drugoj! … Osim malog prsta ... Ili sve to zajedno!I onda uspeš konačno da se vratiš ... I opet mirisi parfema!I onda imaš 23 godine, ali nemaš nogu i nemaš pola ruke i imaš mali prst!Parfemi prolaze, gledaš odozdo. Pravo u oči! Umesto osmeha, metalni novčići! Želiš mnogo više - imaš 23 godine!Ali mnogo delova ti nedostaje!Krvariš, sasečen komadima razbijenog ogledala.

COOLTURA

Siniša RudanRođen 1978. godine u

Karlovcu, Hrvatska.Živi u Beogradu.

Piše kratku prozu i poeziju.

Više puta objavljivan.Učesnik festivala poezije i proze.

Nagrađivan.Pomoćnik je urednika multimedijalnog

dela časopisa InfoM.Posvećen multimediji, pisanju i Veb

dizajnu.Učestvovao u razvoju više multimedijalnih

projekata u Srbiji i inostranstvu.Piše članke i radove, predavač i član žirija

za oblasti multimedije.Vodi studio za multimediju i Veb dizajn

Magic Wand Solutions Studiohttp://www.magicwandsolutions.com/

sinisa.rudan.htmlhttp://www.sinisarudan.com

Dok gledaš u jeftine harmonika ukrase, one što niko ne zna kako se zovu, one što ih prave u različitim oblicima, što ih spajaju u istom rasporedu boja, što spajaju isti luster i različite uglove sobe, dok ih gledaš tako raspete i zlokobno sjaktave, pomislićeš: Da za-grizem?I zagrišćeš.Cap – carap. Skočiš i vilicom rastrgaš spokoj koji si očekivao da će ti pružiti.Potom se stropoštaš na pod i misliš da ćeš reći nekom ko dođe sutra: ‘’’Zabava je bila odlična! Pogledaj šta je ostalo od ukrasa.’’, još ćeš i uprti prstom u pod.Ako neko đođe sutra.Dotle, ostaje ti jedino da ispljuneš hrskavo parče pla-stike i ono će se uredno sklopiti na podu, u harmo-ničnu celinu kakva je do juče i bila, na pijačnoj tezgi i među tolikim ljudima.

Srđan Papić Rođen 1977. u

Zrenjaninu, živi u Beogradu, predaje

srpski u Pančevu. I još organizuje «Kikinda šort», festival kratke

priče. Završio Filološki fakultet u Beogradu, grupa za srpsku književnost i jezik sa

opštom književnošću. Objavio desetak koautorskih knjiga i jednu zbirku priča. Kratku prozu objavljivao u većini ex-yu

časopisa. Priče prevedene na engleski su mu objavljene u američkim i britanskim

časopisima (The Taintmagazine, The Carve Magazine, Carillon magazine, Smoke Long

Quarterly, GIVE , Even Star, Apple Valley Review, Nuvein Magazine, The Transfusion journal – Harvard University...). Prevod na

francuski mu je objavljen u časopisima Les Contrastes i Paris Link.

Prevođen na engleski, francuski, španski, mađarski, slovenački, makedonski i grčki

jezik.

DELOVI KOJI NEDOSTAJU

JOŠ JEDNA PRAZNIČNA

35

MonopolList: Koji su bili vaši dalji koraci posle debakla u Španiji?Dragan Kapičić: Upravni odbor KSS odredio je četvoročlanu komi-siju u sastavu: Borisav Stanković, Predrag Danilović, Nebojša Čović i Dragan Kapičić, koja će pripremiti uslove za formiranje novog sedmo-članog Stručnog saveta koji se oče-kuje narednih nedelja.ML: Šta će da bude zadatak novog Stručnog saveta?DK: Novi Stručni savet će uraditi analizu ne samo za izbor selektora, već i svega onoga što nas čeka u na-rednom ciklusu, koji je preciziran kao Olimpijski ciklus do 2012. godine.ML: Koji su bili glavni problemi rada prošlog Stručnog saveta?DK: Glavni problem funkcionisanja Stručnog saveta bio je taj što čla-novi tog tela koji rade u inostranstvu zbog obaveza najčešće nisu mogli da prisustvuju sastancima. Pojedini članovi UO KSS-a predložili su da u

budućnosti članove Stručnog saveta čine isključivo ljudi iz domaće košar-ke, dok bi naši stručnjaci koji rade u inostranstvu imali uloge savetnika. Ja lično zastupam stav da je kapa-citet ljudi iz inostranstva apsolutno dragocen i neophodan. Smatram da bi ti ljudi trebalo da budu što bliže radu saveta. Koliko ćemo moći to da ostvarimo i koliko će biti prisutna ta logika da stručnjaci iz domaće ko-šarke budu direktnije uključeni, a da ovi drugi budu samo savetnici, vide-ćemo.ML: Zašto nema medalja sa Evrop-skih i Svetskih prvenstava?DK: Mi smo do juče bili druga drža-va i ljudi su navikli da seniorska re-

prezentacija donosi zlatna odličja sa najjačih takmičenja. Srbija je odsko-ra samostalna država i ovaj savez pokušava da počne priču sa novim načinom funkcionisanja. Moramo se malo strpiti da bi se postepeno vratili tamo gde je mesto srpskoj košarci u svetu. Letos smo osvojili sve što se može osvojiti u mlađim selekcijama

u svetu.ML: Koji će igrači činiti okosnicu buduće reprezentacije?DK: Kostur reprezentacije na Evrop-skom prvenstvu u Španiji činilo je devet mladih igrača. Nadam se da će pored mladih u našoj selekciji biti mesta i za Krstića, Pavlovića...KSS je imao problem sa otkaziva-njem igranja za reprezentaciju po-jedinih igrača, zato u budućnosti planiramo da na sasvim drugi način rešimo ovaj problem. Moramo raz-govarati sa pojedinim igračima i da vidimo u čemu je problem. Samo re-šavanjem ovakvih i drugih problema možemo očekivati bolje dane za srp-sku košarku.

Dragan Kapičić, predsednik Košarkaškog Saveza Srbije

STIŽU BOLJI DANI

Dragan Kapičić (rođen 1948 godine) je bivši jugoslovenski košarkaš. Igrao je za košarkaški klub Crvena zvezda od 1966 od

1975. godine. Najbolji strelac u istoriji Crvene zvezde. Ukupno je odigrao 169 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije. Osvajač

je sedam zlatnih i tri srebrne medalje. Diplomirao na Višoj ekonomskoj školi. Oženjen je Bebom Žugić, glumicom sa kojom

ima dva sina. Dragan Kapičić je 19. aprila 2007 godine izabran za predsednika Košarkaškog Saveza Srbije.

Posle debakla seniorske reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Španiji i podnošenja ostavke selektora Zorana Slavnića i Stručnog saveta, Dragan Kapičić, predsednik Košarkaškog Saveza Srbije našao se pred dilemom šta uraditi dalje sa srpskom košarkom.

MOZAIKMile BIJELIĆ

36

SUZANA ĆEBIĆ:• Još kao mala (i dalje sam mala :-) ) želja mi je bila da postanem uspešan sportista, da budem po-znata. Ali ne iz nekog hira da ljudi kažu: “E, ona je poznata”, već da me cene kao uspešnu i upornu, kao nekoga ko se trudom i radom izbo-rio za svoje mesto pod suncem. Po-lako počinjem da ostvarujem svoju želju i to mi pruža veliko zadovolj-stvo. Snovi danas... Svaki uspešan sportista želi da se pojavljuje i da osvaja osvaja medalje na velikim takmičenjima. Imala sam sreću da se nađem na pravom mestu u pra-vo vreme i da osvojim dve medalje,

jednu na WC (da ne bude zabune, u pitanju je World Championship u Japanu 2006.), drugu na EP (Bel-gija/Luksemburg 2007.). Trenutno najveća želja mi je da se kvalifiku-jemo na Olimpijadu, i zašto da ne neka medalja? • Trenutno pokušavamo da se izbo-rimo za OI pa bi se moglo reći da je to sledeći stepenik karijere.• Što se tiče rituala ima ih nekoliko, ali ću to samo vama reći. Neću da malerišem (hehehe, šalim se). Uvek na teren stajem desnom nogom!• Šta da ti kažem za male tajne? Ako ti kažem više nisu tajne jer ovo izlazi u novinama? Šalim se! (SIMS: Male

Nema laži, nema prevare!Za ovaj broj Suzi, Joca i Neške pišu lično i samo za MonopolList! Iako za 14 dana igraju 11 maratonskih, bruka jakih, utakmica žrtvovale su svoje vreme i energiju da nama, tj. vama, odgovore na pitanjca vezana za dosadašnju karijeru.

SIMS

Posle dve uspešne godine za odbojkašice, najbolji li-bero sveta (Suzi), najbolji server Evrope (Joca) i još jedna budućnost srpske odbojke (Neške) našle su

mesto u našem listu. Njihovo vreme je počelo. Krenule su u osvajanje sveta, Evrope, a što da ne, i Olim-pijade. Upravo se nalaze na jednom od kvalifikacionih turnira, gde lopte ukrštaju najjače reprezentacije sve-ta. Očekuje ih nimalo lak zadatak, a to je ostvarivanje istorijskog uspeha ženske odbojke i ženskog sporta uopšte - dobijanje vize za Olimpijske

igre i ostvarenje sna kao uspešnih sportista borbom za jednu od meda-lja.• Snovi na početku karijere vs. snovi danas• Sledeći stepenik karijere• Ritual pre početka tekme (Ili pak, po

završetku? Hihihi ili tokom? Japan-ske veštine omađijanja protivnica po srpskom receptu?) • Male (javne) tajne velikih majstora? • Kako se proslavlja medalja?• Želje, očekivanja, realnost (želje, čestitke, pozdravi?)

MOZAIK

12 + ČAROBNI OSMEH = OLIMPIJSKE IGRE

37

IVANA NEŠOVIĆ• Na početku karijere, dok sam još igrala u Obiliću (sad igram u Zvezdi), snovi su mi bili da zaigram za prvi tim Obilića, samo to. :) A danas već želim mnogo više. Neki su mi se već ostvarili, a to je da nosim dres A reprezen-tacije i da igram za Srbiju.• Rituali pre meča... (Hahah) Pa, rituala imam mnogo, dosta sam sujeverna tako da pri od-lasku na tekmu ne može da mi se desi da prođem ispod merdevina, ili da mi crna mač-ka pređe put, a da ništa ne uradim povodom toga. U stanju sam da je jurim po ulici samo da joj ne dozvolim da me preduhitri! Ubeđe-na sam da mi to pred utakmicu može doneti nesreću. A što se same tekme tiče moram da (nekima će biti smešno) odem u toalet uvek u

javne tajne ćemo da stavimo. ;-)) Kao što svi znaju našu reprezentaciju krasi sloga i osmeh. Recimo da je to ključ našeg uspeha. I naravno smajliiiiiiiiiiiii - na licu!• Tek smo počeli da osvajamo medalje, nadam se da će ih biti još mnogo pa će biti i slavlja. Obično pravimo žurku. Ako se iskombinujemo proslavi-mo u gradu, a ako ne onda je dobar i hotel. Ni-smo u mogućnosti puno da slavimo zajedno jer najčešće imamo malo vremena kad se vratimo sa takmičenja zbog obaveza u klubovima. Ali si-gurno da svaka od nas proslavi u dobrom društvu uz nezaobilazno đuskanje. • Kao što sam vam rekla želja mi je Olimpija-da. Imamo veliku šansu da napravimo još jedan istorijski uspeh i nadam se da ćemo uspeti!

isto vreme :) tj. da izlazim sa te-rena u toku zagrevenja. Dakle uvek posle trčanja ću se izgubi-ti na nekoliko trenutaka :) Mora tako... O nameštanju šnalica neću ni da govorim, kompliko-vano je :)• Male tajne velikih majstora... (Hehe) Ne znam. Tajna je samo u srcu i glavi. Ne mogu opisati rečima, to dolazi iznutra.• Medalja se proslavlja sa onim s kim si je osvojio, uz muziku. Ma važno je samo da smo u tom trenutku zajedno. Toliko ljudi sa istim emocijama na istom mestu - dovoljno je, ništa više.• Najveća želja mi je da se pla-

siramo na OLIMPIJADU! Kao i očekivanja :) Mislim da je to vrhunac koji sportista može da doživi i da se vredi boriti za to.• Čini mi se da ste rekli da mogu da pozdravim nekoga? E pa pozdravljam puno moju cimer-ku Suzanu Ćebić i moju mamu Gordanu, i sve koji me znaju i ne znaju :) Toliko od mene, mo-ram da idem... CMOK!Devojkama želimo da ostvare svoje snove, pa da ih još dugo dočekujemo na balkonu Grad-ske skupštine. „U svetu postoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo“ – zajedno do novih pobeda! Hvala vam na odvoje-nom vremenu.

JOVANA BRAKOČEVIĆ: • Snovi na početku karijere nisu ni postojali jer sam hte-la mamu da "ubijem" što me je ubacila u odbojku... Sno-vi danas postoje i trenutni san je odlazak na Olimpij-ske igre u Pekingu 2008.• Mislim da su stepenici sad sve manji i manji sto se tiče napretka u igračkom smi-slu, a sve ćemo više i veće stepenike preskakati po pi-tanju taktike i psihe u odre-djenim trenucima meča. Tako da, sledeći stepenik je da se prebrode i usavr-še neke tehničke stvari... Mada to može da potraje i godinama. :)• Ritual pre početka tekme nemam, obično se spre-mam na brzinu i nemam pojma šta sam prethod-nog puta uradila.:) Mada mi je zagrevanje za meč uvek isto, posle utakmice, ako se pobedi, ekipa pre polaska za hotel ima ritual - vrištimo iz sveg glasa!:) • Tajna je da nema tajne i da opuštenost i osmeh pobedjuju svakog protiv-nika i svaku nevolju, kako

na parketu tako i van njega! Medalja se proslavlja uz srpske narodne pesme i uz piće, dobro društvo je uvek tu i osmeh! Ima ih mnogo!:) Za to je zadužena Brižit-ka!:) • Moja želja po pitanju naci-onalnog tima je plasman na OI, mnoga velika takmičenja u plavom dresu, a očekiva-nja su da će se želje ispuniti uz dobar rad i uzajamnu to-leranciju, poštovanje i dopu-njavanje!!!

MOZAIK

38

BANKEDve najveće pljačke su pljačke ba-naka i obe su se desile za vreme rata. Nacistička Rajhsbanka opljač-kana je u aprilu 1945. godine. Pre-ma Ginisovoj knjizi rekorda ukupna vrednost plena iznosila je preko dve milijarde funti, odnosno tri milijarde eura u sadašnjem novcu. Banku su opljačkali američki vojnici i nemački civili. Za vreme poslednjeg Zaliv-skog rata, 2003. godine, opljačka-na je Centralna banka u Bagdadu. Pretpostavlja se da je ukradeno iz-među 800 miliona i milijardu dolara, koji su natovareni u tri traktorske prikolice. Samo deo novca je nađen i to u bunkeru Sadama Huseina. Maštoviti lopovi su 2005. godine opljačkali Banko Central u brazil-skom gradu Fortalezi. Oni su puna tri meseca kopali tunel dugačak 80 metara koji je vodio iz obližnje kuće. Tunel je bio pažljivo kopan kako bi

zaobišao alarme i bio je osvetljen i osiguran protiv zatrpavanja. Lopovi su sačekali vikend pa su dva dana „praznili“ trezor. Ukupno su ukra-li 81,5 milion dolara po magazinu Forbs. Ono što je interesantno je-ste težina plena – novčanice su bile teške ukupno 13 tona, a lopovi su sve izneli bez aktiviranja alarma! Policija je uhapsila preko 40 osoba povezanih sa pljač-kom, a samo osam miliona dolara je vra-ćeno. Novac je bio osiguran, ali samo protiv krađe u tran-sportu – tako da ban-ka nije dobila novac od osiguranja.Decembra 2004. godine opljačkana je Northern Bank u Belfastu u Severnoj Irskoj, a lopovi uop-

šte nisu ni ušli u banku. Oni su pret-hodnog dana oteli porodice dvojice menadžera predstavljajući se kao policajci. Ucenjeni menadžeri su sledećeg dana sačekali da se radni dan završi a onda su u kombi parki-ran ispred banke izneli oko 55 mili-ona dolara. Engleska policija optu-žila je IRU za pljačku, uhapšeno je 12 ljudi, ali novac nije vraćen. Dve

Najveće i najlukavije pljačke

UÐEŠ, IZAÐEŠ I GOTOVO!

Banke, juvelirnice, vile, kazina - na filmu se sve može opljačkati. Filmski lopovi koriste najnoviju tehnologiju, obično su pozitivci i skoro nikad ne budu uhvaćeni. Pravi lopovi ne zaostaju za svojim „kolegama“ iz filma – naprotiv. Prave pljačke su mnogo brže, jednostavnije, nasilnije, ali na kraju lopovi uglavnom završe u zatvoru.

Branko KUBATMOZAIK

Tunel koji su pljačkaši iskopali u Fortalezi

39

godine kasnije, u Engleskoj, oteta je porodica menadžera bankarskog depoa u Kentu. Lopovi su zarobili i 14 zaposlenih u banci i izneli 93 miliona dolara. Deo novca je vraćen i uhapšeno je preko 30 ljudi. Ove pljačke izgledaju originalno, ali verovatno ih je inspirisao film Bandits iz 2001. godine. U njemu dva pljačkaša, koja igraju Brus Vilis i Bili Bob Torton, pljačkaju banke tako što prvo otimaju porodice me-nadžera.

DIJAMANTINajveću pljačku dijamanata po Ginisovoj knjizi rekorda izvela su tri lopova 1994. godine u Karlton hotelu u Kanu. Pljačka-ši su uleteli u juvelirnicu hotela pucajući iz automatskih puša-ka. Ukrali su dijamante u vred-nosti od preko 30 miliona funti, a posle pljačke obezbeđenje hotela je otkrilo da su pucali ćorke. Lopovi nisu uhvaćeni i dijamanti nisu vraćeni. Najspektakularnija pljačka dija-manata bila je februara 2003. godi-ne u antverpenskom dijamantskom centru u Belgiji. Nije bilo znakova nasilnog ulaska, 123 od 160 sefova bilo je obijeno, a pored dijamanata ukradeno je i zlato, obveznice i na-kit. Procenjeno je da je ukupna vred-nost plena iznosila oko 100 miliona

dolara. Policija je u početku mislila da je pljačka izvedena uz pomoć nekog iznutra – obezbeđenje je bilo maksimalno, kamere su snimale ne-

prekidno i postojali su posebni klju-čevi i propusnice. Belgijska štampa je pljačku nazvala „Okeanovih 11“ i „Nemoguća misija“. Prvi trag otkri-ven je dve nedelje kasnije kada je policija našla nekoliko bačenih torbi na putu pored Antverpena. U tor-bama su bile kasete, dokumenti iz

sefova i polupojedni sendvič. DNK analiza sendviča dovela ih je do Italijana Leonarda Notarbartola koji je pod lažnim imenom uzeo sef u

banci. Dalja istraga pokazala je svu genijalnost kriminalaca – našli su način da premoste alarmni sitem, ubacili su ka-sete za prismotru kako bi za-varali kamere, a ključeve su napravili koristeći ključ koji je Leonardo dobio kao vlasnik sefa. Kao na filmu. Pored No-tarbartola uhapšene su još tri osobe i u toku je suđenje – Leonardu se „smeši“ deset godina robije, a njegovim sa-učesnicima po pet. Nijedan dijamant nije vraćen.Najveću pljačku dijamanata u istoriji Japana izvršila je 2004. godine srpsko-crno-gorska Pink panter banda. Pljačkaši su iz juvelirnice u centru Tokija ukrali nakit u vrednosti od preko 32 mili-ona evra. Pljačku su izve-li Aleksandar Radulović iz Beograda i Đorđije Rašović

iz Arilja, dok su Aleksandra Pa-njatović iz Niša i britanka Doris Dej čekale ispred juvelirnice i bile zadužene za logistiku. Radulović i Rašović su premaskirani ušli u ju-velirnicu, suzavcem onesposobili stražare i čekićima razbili izloge iz kojih su uzeli plen. Pljačkaši su identifikovani zahvaljući snimku kamere iz juvelirnice i svi su uhap-šeni – Aleksandar Radulović uhap-šen je u Danskoj, a Đorđije Rašo-vić i Aleksandra Panjatović u Srbiji. Britanska vlada je odbila da izruči Doris Dej. Suđenje je održano u Beogradu gde su nedavno pro-glašeni krivim. Vođa bande, Petar Radonjić iz Nikšića, uhapšen je u martu 2007. godine u Beogradu, ali veliki broj članova bande i dalje „operiše“ širom sveta.

UMETNOSTUmetička dela oduvek su bila plen pljačkaša. Najvredniji ukradeni umetnički predmet je „Mona Liza“ Leonarda Da Vinčija, koja je ukra-dena 1911. godine iz Luvra i dve

Najveća pljačka voza desila se 1963. godine u Velikoj Britaniji. Petnaest naoružanih pljačkaša opljačkalo je voz na liniji Glazgov – London. Oni su pokvarili semafor na železnici,

uključili crveno svetlo i zaustavili voz. Gvozdenom šipkom su onesposobili vozača, a onda su izneli 60 vreća sa novcem

– ukupno 2,3 miliona funti ili 60 miliona evra u današnjoj vrednosti. Posle anonimne dojave policija je našla kuću blizu pruge gde su pljačkaši podelili plen. U kući su nađeni brojni

tragovi, uključujući i otiske prstiju na kutiji monopola koga su pljačkaši igrali sa pravim novcem. Trinaest članova bande je ubrzo uhapšeno. O pljački su pisane knjige i snimani filmovi.

Vođa bande, Brus Rejnolds, je postao slavna ličnost posle izlaska iz zatvora, a jedan od pljačkaša, Roni Bigs, živeo je preko

30 godina u Rio De Žaneiru pre nego što se vratio u Britaniju i predao jer je potrošio sav novac.

MOZAIK

Rembrantov „Isus na olujnom jezeru Galilejaukraden 1990. iz Izabela muzeja u Čikagu

40

godine kasnije vraćena. „Mona Liza“ je 1960. godine osigurana na 100 miliona dolara, a to je u današnjim cenama neverovatnih 670 miliona. Hari Hajms, engleski milioner, 40 godina je sakupljao umetnička dela u svojoj vili u Vi-tširu, na jugu Engleske. Februara 2005. godine, dok je bio na putu, lopovi su opljačkali njegovu vilu i

ukrali umetnička dela vredna oko 150 miliona dolara. Pljačkaši su probili ogradu, zaobišli alarmne sisiteme oko kuće, a kada su ušli unutra počeli su sa temeljnim „či-šćenjem“ soba. Ukrali su oko 300 predmeta, uglavnom antikviteta, satova i srebrnine, a ostavili su slike, iako je u vili bilo dela Ruben-sa i Goje. Policija je kasnije našla 140 predmeta u jednom skladištu i uhapsila je 14 osoba koje su po-red ove pljačke okrivljene i za niz sličnih na jugu Engleske. Suđenje i dalje traje, a ostali predmeti nisu nađeni.Ukoliko zanemarimo ratna pusto-šenja u Nemačkoj i Iraku, najveća pljačka svih vremena upravo je krađa umetničkih dela. Dva lopova su 13. marta 1990. godine opljač-kala muzej Izabela Stjuart Garden u Bostonu. Oni su u jedan sat po-sle ponoći došli u muzej obučeni kao policajci. Obezbeđenju su rekli da dolaze kako bi ispitali navodno narušavanje mira u zgradi muze-ja. Kada su pušteni unutra, brzo su savladali čuvare i zavezali ih lepljivom trakom. Ukrali su 11 sli-

ka Rembranta, Dege, Manea, Ver-mera i Flinka kao i jedan kineski bronzani pehar star 3200 godina. Ukupna vrednost plena bila je 462 miliona dolara. Slike su bile osigu-rane protiv oštećenja, ali ne i protiv krađe. I pored nagrade od 5 miliona dolara koju je ponudio FBI, ni slike ni pljačkaši nikada nisu nađeni.

ZLOČIN SE (NE)ISPLATIPljačkanje može biti veoma uno-san posao, ali većina pljačkaša završi u zatvoru. Mnoge pljačke

se završe neuspešno. Ovaj tekst je najbolje završiti sa još jednom „naj“ pljačkom – i to najglupljom. Trojica pljačkaša su avgusta 1975. godine probala da opljačkaju Kra-ljevsku banku Škotske u Roščaju. Lopovi su jurnuli u banku, ali su se zaglavili u rotirajućim vratima. Obezbeđenje im je pomoglo da iza-đu i oni su se zahvalili i otišli. Vra-tili su se minut kasnije, (uspešno) prošli kroz rotirajuća vrata i rekli da pljačkaju banku, tražeći 10.000 dolara. Zaposleni i mušterije, se-ćajući se prvog pokušaja, mislili su da se pljačkaši šale i počeli su da se smeju. Zbunjeni vođa je spustio zahtev na 1.000, pa na 100 dolara, ali ljudi u banci nisu prestali da se smeju. Vođa je na kraju tražio da svakom daju po dolar, ali smeh nije jenjavao. Njegov iznervirani kole-ga pokušao je da smiri prisutne pa se popeo na pult i izvadio pušku, ali se okliznuo, pao i slomio nogu. Dvojica preostalih pljačkaša su po-kušala da pobegnu, ali su se (opet) zaglavili u rotirajućim vratima.

Najbizarna pljačka desila se novembra

2005. godine u Pensilvaniji u

Sjedinjenim Američkim Državama. Farmeru

Eriku Flemingu obijen je hladnjak težak 35

kilograma dok nije bio kod kuće. U hladnjaku je bila bikova sperma vredna oko 75 hiljada

dolara. Lopovi su izvukli hladnjak iz struje, obili ga i ukrali 65

epruveta sa spermom od pedesetak bikova.

Bizarnu pljačku šerif je objasnio rečima kako je veštačka oplodnja krava unosan posao

jer se mnogo uštedi na troškovima prevoza kad

se ne voze bikovi.

„Vrisak“, slika norveškog umetnika Edvarda Minka, jedna je od najpoznatijih i najvrednijih slika svih vremena. Procenjena je

na 74,5 miliona dolara i kradena je dva puta.

Februara 1994. dva lopova su je ukrala iz Nacionalnog muzeja u Oslu. Oni su isekli

držače, skinuli sliku sa zida i pobegli kroz prozor

koristeći merdevine. „Posao“ je trajao samo 50 sekundi. Tri meseca kasnije slika je vraćena

i četiri čoveka su uhapšena. Avgusta 2004.

slika je opet ukradena, ovaj put iz Minkovog muzeja u Oslu. Pod

pretnjom oružja lopovi su opet samo skinuli sliku

sa zida pred zapanjenim turistima i pobegli. Dve godine kasnije, slika je

opet vraćena, a pljačkaši su uhapšeni.

MOZAIK

Ramsburi vila – najveća pljačke neke „gajbe“

Minkov Vrisak – dva puta kraden i dva puta vraćen

41

MOZAIK

Intervju sa alpinistom Draganom Jaćimovićem

MONT EVEREST - OSTVARENI CILJ SRPSKIH ALPINISTAPOHOD NA HIMALAJEKada se priča o penjanju na Mont Eve-rest, nezaobilazan je Draganov podvig 2000. godine kada je bez partnera i podrške i bez kiseoničke opreme, kročio na “krov sveta” što je bio dokaz odlične psihofizičke pripremljenosti.

Od tada, Dragan se bavi isključivo pla-ninarenjem, vođenjem grupa do odre-đenog vrha i samom organizacijom penjanja. Nekome će možda zvučati čudno da jedan takav iskusan alpini-sta ne osvaja druge neosvojive vrho-ve, ali Dragan naglašava da je sama

organizacija i njeno izvođenje mnogo teže i zahtevnije od svega ostalog. Dragan nam opisuje kako izgleda jedan “pohod” na Himalaje, od priku-pljanja finansijskih sredstava preko puta od Beograda do Tibeta, pa do samog penjanja na vrh. Dragan inače ne voli da upotrebljava izraz “osvaja-nje planine” jer nije konkvistador, već “samo” alpinista.

KAKO STIĆI DO HIMALAJA?Priča počinje naravno od skupljanja materijalnih sredstava za put, jer za samo jednog penjača treba skupiti 7.000 evra. Ta cena uključuje putnu kartu od Beograda do Katmandua, odakle kreće put ka Tibetu. Odvoje-nim transportom se šalje oprema (koja dostiže težinu i do 3 tone) a odvojeno idu penjači, zbog aklimatizacije orga-nizma (taktika: “penji visoko, spavaj nisko”). Najskuplje su boravišne vize koje se plaćaju Nepalu (koliko je suma velika, govori činjenica da stanovnici te zemlje žive i po godinu i više dana od tog prihoda).

Dragan Jaćimović, naš najpoznatiji alpinista, osvojivši 2000. godine Mont Everest (8 850 m) setio se reči koje je izrekao kao sedmogodišnjak: „Kad porastem uradiću nešto veliko“. Poreklom iz okoline Požege, još kao klinac dizao je na noge meštane svojim skokovima sa mosta u reku Skrapež, nagoveštavajući na taj način ono što će u kasnijem periodu uslediti.

Sonja ROVINACcoka_bgd@hotmail.com

Srpska trobojka na krovu sveta

42

Ekspedicija kreće sa visine od 4.000m nadmorske visine, odnosno Tingrua. Sa Draganom idu skoro uvek samo iskusni, pravi penjači, koji su sa njim već 10 godina i obavezna ekipa iz Ne-pala (kuvari i ostalo osoblje, ljudi koji poznaju put).Po dolasku na određenu visinu, stva-raju se bazni šatori (odeljenja) i celo-kupna potrebna infrastruktura. Posle baznog kampa, postavljaju se 3 kam-pa, najviši je na 8.000m, odakle se i kreće na vrh. Opšte pravilo je da vođa tima ostaje u baznom kampu, a penja-či se penju sami ali uz njegovu pomoć putem radio veze, satelitskog telefona

i ostale opreme, iako je razdaljina iz-medju nih više hiljada metara. Penja-nje traje dugo, zbog aklimatizacije i umora. Na visini od oko 7.000m obič-no se javljaju problemi zbog lavina jer kampovi nestaju. Draganova tehnika je da se istureni kampovi sa 7.000m posle aklimatizacije vraćaju nazad na 4.000m u selo zbog odmora.Samo spuštanje je teže od penjanja, počinje noću, traje 4 dana za redom, organizam je iscrpljen i rizik je tada naj-

veći jer se javlja hipoksija. Sve ovo do sada opisano tj. cela ekspedicija traje oko dva meseca. Srećni učesnici koji završe uspešno penjanje za kraj imaju feštu koja je deo tadicionalnog običaja domaćeg stanovništva Šerpasa.

KOME VEROVATI?Najvažnije od svega je ipak biti obave-šten tj. znati sve uslove koji bi trebalo da se ispune. To ne bi bilo moguće bez “saveznika” (ekspedicija iz drugih zemalja), a Dragan posebno može da se zahvali Rusima i Britancima, jer ozbiljno shvataju alpinizam i njegov zadatak.

Zanimljiva anegdota naših alpinista datira od proleća ove godine, kada je inače i najpogodnije vreme za penja-nje. Naime, sve ekspedicije su sagla-sno odlučile da dan za penjanje bude 16. maj, na osnovu obaveštenosti, a vođa srpske ekspedicije je odlučio da 4 dana produži mirovanje naših penjača. Hrabra i samosvesna odlu-ka je ispala dobra, jer je par dana pre osvajanja vrha od strane prve ( i jedi-ne) Srpkinje Dragane Rajković, lavina

zahvatila alpiniste na putu.Životi su spaseni, a na krovu sveta sa ponosom vijori još jedna srpska za-stavica!

USPESI SE NIŽUDragan Jaćimović je vođa ekspedi-cije koja 1. aprila kreće u osvajanje najvišeg neosvojenog himalajskog vrha Kabru (7. 318m). Ekspedici-ja nosi naziv “Srpski put” i u svet-skim okvirima se smatra najznaj-čajnijim poduhvatom u ovoj godini. “Imamo ekipu koja će sigurno dati sve od sebe. Među nama vlada od-lična atmosfera, postoji jaka „hemija“. U timu je i Miloš Ivačković, u njega mnogo verujem, on je budućnost ove zemlje. Kad stignemo u Nepal, dvogledom ću dodatno izučavati vrh. Taktika je ključna stvar, međutim, na planinu ne možete krenuti sa unapred spremljenom taktikom, jer ne možete znati kakva će vam iznenađenja pla-nina prirediti. U saradnji sa prirodom, uz puno želje i htenja, taj trenutak do-laska na vrh će se ostvariti. Kada bu-demo najumorniji i potpuno iscrpljeni doći će dan kada treba da se penjemo na vrh. Znam tajnu za osvajanje vrha Kabru, svi su u frci zato što se polazak u Nepal bliži, s druge strane, ja jed-va čekam april i odlazak na Himalaje. Biće dobro, siguran sam” - zaključio je Jaćimović. Na kraju ove priče, shvata-mo poruku našeg sagovornika da je alpinizam u stvari “ borba sa prirodom i lično produhovljenje”, kome svako od nas teži.

Dragan nam opisuje kako izgleda jedan “pohod” na Himalaje, od prikupljanja finansijskih sredstava preko puta od Beograda

do Tibeta, pa do samog penjanja na vrh. Dragan ne voli da upotrebljava izraz “osvajanje planine” jer nije konkvistador, već

“samo” alpinista.

Tim «Everest 2007» po dolasku u Beograd

MOZAIK

43

PROFIL: AMANSIO ORTEGA Početak: Ovaj 79-godišnjak koji nema završenu sred-nju školu od svoje četrnaeste godine je u modnom biznisu.

Porodica: Sin železničkog radnika i kućne pomoćni-ce, Amansio Ortega Gaovna u detinjstvu se preselio iz rodnog Valjadolida u La Korunju u španskoj pokrajini Galiciji

Imperija Zara: U više od 70 zemalja, ima preko 3.100 prodajnih objekata i gotovo 60.000 zaposlenih.

Prva podavnica: Prva prodavnica Zare otvorena je 1975. godine u La Korunji.

Uspeh kompanije: Veliki uspeh kompanija je bazira-la na nekoliko osnovnih principa: brzina, praćenje modnih trendova, „osluškivanje“ želje kupaca, ali i vrhunska organizovanost čitavog procesa proizvod-nje i distribucije zbog čega roba u prodavnice stiže nekoliko puta brže nego kod konkurencije.

Bogatstvo: Sa 24 milijarde dolara on je najbogatiji Španac i osmi najbogatiji čovek na svetu.

Specifičnost Ortege: Njegov pristup poslovanju je stav da je ulaganje u marketing rasipanje novca.

Daleko od javnosti: Amansio Ortega važi za čoveka koji se veoma retko pojavljuje u javnosti. Javnosti je sve do 1999. godine bila poznata samo jedna njegova fotografija. Takođe, nikada nije dao nijedan intervju.

Knjiga o Ortegi: “De cero a Zara“ (Od nule do Zare), koja govori o tome kako se siromašni dečak bez for-malnog obrazovanja vinuo među deset najbogatijih ljudi u svetu.

vlasnik Zare

Mile BIJELIĆ MOZAIK

44

ŠTREBER06:00 – ustajanje, pranje zuba, tuširanje...06:30 – doručak...pola plazme i next so-kić... 07:00 – gnjavljenje u GSP-u sa ostatkom uspavane populacije... jedan uporni deda ga isteruje sa ugrejanog sedišta... na po-klon od neke žene, koja istrčava brzinom svetlosti na umalo promašenoj stanici, do-bija štiklu u stopalo...njegov izraz lica go-vori da će to osećati još par sati... 08:00 – mlaćenje sa koleginicom oko me-sta u amfiteatru sa najboljim pogledom na profesora... pamti lični opis radi razraču-navanja kad bude prilike... crvena rolka, izvučeni pramenovi, nezarezana olovka, bez rezervne hemijske, prljava gumica... nije mu jasno kako neko takav uopšte stu-dira...09:15 – proklinjanje koleginice što je otela bolje mesto, a on ostaje neprimećen, iako je toliko pažljiv na času... koleginica je sam đavo, u to je siguran... zato on ostaje bez plusa...09:46 – red za WC je preveliki, ali je ista situacija i sa redom za kafu u kantini; trau-matično dvoumljenje između jutarnje kafe i bioloških potreba...10:00 – pogrešan izbor, stigao na red za kaficu, ali je sad problem WC-a izuzetno očigledan... još 45 minuta do sledeće pa-uze...10:29 – tako je teško održati koncentraciju, a ne sme se izaći da se ne propusti preda-vanje... svaki minut predavanja je važan...11:15 – zašto li je profesor spojio preda-vanja? Zašto?! Zašto?!! Da li se sad treba moliti ili proklinjati? Gotovo, ili se trči na-polje odmah, ili će posledice biti mnogo gore...11:35 – propušteno 15 minuta...15 posled-njih minuta!!! Kako nadoknaditi?! Od koga prepisati?!12:00 – neuspeh...moraće sve od tih 15 minuta da nadoknadi kasnije u čitaonici, direktno iz udžbenika i dodatne literatu-re...14:00 – pun energije od pojedenog sendvi-ča posle poslednjeg predavanja, vreme je da se čilo i vedro zaputi ka čitaonici...14:30 – uslovi rada nemogući, neki neo-tesani kreten spava odmah pored njega. Iznerviran i zaprepašćen nedostatkom ini-cijative u želji za znanjem usnulog kolege, na redu je pokušaj nalaženja optimalnijeg mesta za učenje...neuspeh, sva mesta su

zauzeta, i on se vraća na prvobitnu loka-ciju pomalo razočaran u naš obrazovni sistem...18:00 – uprkos nehumano neozbiljnim uslovima za rad, neki rezultat je ipak po-stignut i naš junak, zaštitnik obrazovnih institucija, borac za prava pričanja sa sa-mim sobom i slobodno ispoljavanje tikova, pognuto i krvavih očiju se zapućuje nazad u svoju jazbinu...19:00 – tuširanje, večera...20:13 – TELEFON ZVONI!!! Pogrešan broj...20:27 – poruka na mobu...kolokvijum po-meren za pola sata kasnije!!! Blagi trzaj na licu našeg junaka govori o oduševljenju usled povećanih šansi za savladavanjem gradiva...zar nisu uvek poslednjih pola sata najvažniji...23:18 – Zzzz... LOKALNA LENŠTINA11:00 – alarm zvoni...11:15 – magicno dugme za odlaganje alar-ma je najosnovnija ljudska potreba... treći put, alarm izgleda naginje pobedi...ustaja-nje na vidiku...12:00 – ljuštenje krmelja pri truckanju GSP-a, dokaz izuzetne veštine uspešnog izbegavanja trpanja prsta u oko...njegovi saputnici ga zaobilaze i drže se na bez-bednoj udaljenosti...sumnjiva neka indivi-dua...13:00 – umivanje nad lavaboom fakultet-skog wc-a, ispiranje usta kafom...13:30 – sakupljanje kopija skripti po okol-nim kopirnicama i čekanje koleginice radi povratka beleški u sigurne ruke njihove vlasnice...13:50 – stanje alarmantno, koleginica do-lazi tek za 2 sata, nešto joj je iskrslo; nivo budnosti na kritičnom nivou...14:00 – autopilot do čitaonice, i mala drem-ka na mekanom rancu..14:30 – naš antijunak hrče...15:15 – neko ga drma, ali to izgleda ne uti-če na kvalitet njegovog sna...16:00 – neprijatno buđenje vibracijom mo-bilnog telefona u prednjem džepu farmerki upozorava na mogućnost budućeg sterili-teta... a i da je koleginica stigla... Povratak papira u bezbedno naručje mlade kolegini-ce... dogovor za kafu u privatnom ambijen-tu sa istom kao iskupljenje za neplanirano kašnjenje...17:00 –shvata da je koleginičin telefon iz-gubio zajedno sa prvom stranicom kopija,

a da joj je ime zaboravio... više nema šta da upiše u rokovnik, seda u fotelju, diže noge na stočić i pali televizor...20:00 – sit i napojen, dočekuje mističnu poznanicu... Ona je poranila, a on trči u kupatilo da se malo pljusne vodicom kako bio osvežio raznorazna isparenja...i pozaj-mljuje od nje žvaku...22:00 – gospođica se udaljuje od stana i nestaje brzo i spretno u noći... ovo je sa-vršen momenat da se nešto prezalogaji kako bi se nadoknadila energija...23:00 – frižider poharan, ključevi u džepu, ekipa u kafani...01:00 – muzičari namrgođeni zbog slabog bakšiša, flaše se ljuljaju i kotrljaju, karirani stonjaci isijavaju dim duboko u noć, mu-šterije pijane do stadijuma neprepoznava-nja rođene majke...04:00 – visoko rizična vožnja do prve insti-tucije za trežnjenje – fast food-a...07:00 – novoupoznate cure pomešane po svim kategorijama prepoznavanja...tako da su sveže memorisani brojevi neupotre-bljivi...nasumično ulaženje u prvu poznatu zgradu s nadom da je prava adresa pre-bivališta potrefljena... još jedno sivo beo-gradsko jutro, vreme je za kuntanje...

SAVRŠENI07:00 – ustajanje, tost, džem, med i malo voća za doručak, kafa... gorča... vožnja kroz čari GSP-a sa slušalicama na ušima...pomaže ženi sa bebom da unese kolica i nađe slobodno sedište...08:00 – mesto do prolaza, kako bi noge mogle da se ispruže tokom predavanja... ipak, komfor pre svega...koliko je to uopšte moguće...09:45 – sve zapamćeno, sveske uredno vraćene u torbu, olovke poređane po bo-jama... beleške pozajmljene na kopiranje, očekivano vreme povratka istih u 14h...09:48 – kupovina izveštaja za predstojeće ispite i par prijava za ispite čisto onako us-put...10:20 – još par pluseva u besprekorni do-sije...eh, ta mentalna gimnastika...10:45 – pauza između predavanja idealna za šetnju parkom po jutarnjem suncu, a i taman može da se glocne onaj spremljeni sendvič za užinu... par mrvica za golubo-ve...11:45 – konsultacije povodom odabira se-minarskog rada, WC, kafica, cigareta, i par odgovora na sms poruke...14:00 – sudaranje sa nekim unezvere-

STUDENTSKI DAN

45

SU

DO

KU

SU

DO

KU

7 9 5 4

6 1 7

2 8 5 9

5 1 3

3 7 6 2

4 3 1

7 2 4 6

9 6 3

5 8 6 7Laganica

5 7 6

2 3

6 1 8 9 7

5 2 9

9 1 4

7 1 8

8 4 7 9 6

6 3

5 1 8Ono kao…

9 1 5

5 6

8 2 3

6 9 4

4 2

4 7 1

4 7 6

2 4

4 7 2

Ledilo!

nim herojem na stepeništu...i lagana šetnjica do kuće... zgužvani penzioner na prozo-ru protutnjalog GSP-a...“neki ljudi stvarno sami sebi kvare ovako divan dan“, pomišlja dok se zapućuje putem koji ga vodi pored reke...15:30 – ručak završen, suđe oprano, đubre bačeno, cveće zaliveno, novine prelistane...18:30 – pređena sva današ-nja predavanja, podvučena u udžbenicima, napisan članak za Monopollist, napravljena konstrukcija seminarskog rada...19:00 – odabrana ekipa, ka-fić, ugodna atmosfera i relak-siranje uz pićence i smeh...21:00 – trening...u zdravom telu, zdrav duh...23:00 – tuširanje posle napor-nog treninga, večera, toplo mleko i telefonski razgovor sa dugogodišnjom devojkom...23:45 – ipak skokne da se vidi s devojkom na kratko, iako su sutra celo veče zajedno...za-grljeni broje zvezde...01:00 – prelistavanje natio-nal geographics-a, pa zemlja snova...

OBNAVLJAČ07:00 – ustajanje, mrštenje na sunce, mrštenje na ogle-dalo, mrštenje na uniformu za posao... kasni...07:30 – mrštenje na ljude u GSP-u... mršte se i oni nje-mu... jedna baba je sigurna da je on kriv za kugu u sred-njem veku i najverovatnije da je i jedini odgovoran što ona ima proširene vene...08:00 – kafić otvoren, radno vreme počinje...09:00 – glad počinje da se javlja, poluuspavanost još uvek na snazi...10:00 – apetit se pojačava... a i jedna cigareta bi bila ide-alna...10:15 – njuškanje dima jedne mušterije, i čudni pogledi za-uzvrat...

11:00 – izlazak uz molbu gaz-di zarad rešavanja privatnih obaveza na fakultetu...na putu do ciljne destinacije ne-što se baca u stomak i eksira jedna pljuga... dete koje mu ide u susret skakuće i peva omiljenu pesmicu... ako je ikako moguće, on je još više smrknut... to je zato što je dete još uvek suviše malo da ga zgazi kako bi mu bilo lak-še... humanista čovek...14:00 – čekanje i upornost se ne isplate, nakon uvida u rad i pantomime ulaganja žalbi, odluka komisije je konačna... ponovo pao... ništa od uslova ni ovaj put... a samo duplo mu je falilo da prođe... sve sami fašisti od profesora...14:30 – gazda je odlučio da će mu zakinuti od plate zbog prevelikog odsustva danas... još jedan fašista...16:00 – još jedan dan u ovom leglu ideja za sanitarnu in-spekciju završen......GSP i sve sami živi penzioneri, oni sa sve pulsom... prokletstvo... ručak...17:00 – juče nabavljene nove skripte za večni ispit, vreme im je za probnu vožnju... mož-da su to one prave...18:00 – par strana napred... par stana nazad...19:00 – spavanje u fotelji, gla-va na stolu...20:00 – skripte izbalavljene, lice zgužvano, leđa ušinuta...20:05 – deo skripti na sušenju na žici za veš, misija se na-stavlja sutra...21:00 – piće sa društvom, da se odmori od nauke... nauka je mnogo teška...22:00 – ovde je kafa bolja, i devojke lepše, i stolovi čisti, i kodeks oblačenja zaposlenih prihvatljiviji... zašto on ne radi ovde?23:30 – razgovor za posao u lepšem kafiću sutra u 11h, to mu dođe još par sati neplaće-nog odsustva... večera... škri-pavi krevet...

SUDOKU

PACOVAh pripadnici vašeg znaka su ljupki skoro kao i samo ime istog. Tek je novembar, a već ste krenuli sa izolacijom od prijatelja i spremanjem ispita za januar. Najboljeg prijatelja ste dve nedelje oko njegovog ro-đendana izbegavali da vas slučajno ne bi pozvao na žurku i time omeo vaše planove da postanete najmlađi profesor u istoriji Fa-kulteta. A onda ste se pre neki dan setili da vam treba neko da vam pozajmi skriptu iz bilansa, međutim taj isti prijatelj vam se ne javlja. E dragi moji pacovi - došla maca na vratanca …. BIKTvrdoglavo ste odlučili da se probijate kroz šest predmeta koje imate u ovom semestru. Prisustvujete predavanjima, pišete eseje, radite prezentacije, učestvujete u diskusi-jama i studijama slučaja. I sve je bilo kao u bajci dok vam profesorka nije objasnila da je teoretski nemoguće da vam dozvole da imate 117 poena, od maksimalnih 100, iz njenog predmeta a vi ste se (ne lezi vraže) tvrdoglavo borili za svoju ideju i sad vam je zabranjeno da izađete šest meseci na taj is-pit, a dobili ste i zabranu prilaska profesorki na 100m (što kretanje po Fakutetu čini ne-mogućom misijom IV) .Upornost se nekada prosto ne isplati.

TIGAR Vi defi nitivno imate poseban tretman na Fakultetu što I nije čudno budući da vas svi profesori znaju….E sada – poseban ne znači nužno i dobar tretman. Ipak morate razumeti da je profesorima malo teško da svare vaše doskočice na času ( vikati im da smaraju iz zadnjeg dela amfi teatra nikako neće doprineti polaganju ispita) ali ipak izgleda da ste neviđeno simpatični kolega-ma pa morate da uradite prostu cost / be-nefi t analizu. Diploma ili popularnost – od-lučite sami…

ZECTo što se pokazalo da je pripadnicima va-šeg znaka svojstvena intuicija za pogađa-nje pobednika i uspeh u kockanju ne znači da noć pred prvi kolokvijum u semestru morate da provedete u sportskoj kladionici pokušavajući da odradite sistem i prouča-vajući čak i igrače na klupi svakog tima u svih 6 utakmica (oprostite na eventualnom nepoznavanju materije ali vaša Nefertiti se razume u klađenje koliko i u strategijski menadžment). Zbog vaše zavisnosti save-tujemo vam da u ispitnom roku pronađete alternativni put do Fakulteta koji ne uklju-čuje prolazak pored neke kladionice. Mogu-će je da će vam za ovaj plan biti potreban helikopter da vas spusti direktno na krov zgrade, ali to je mala žrtva za uspešno po-ložen ispit.

ZMAJ I holivudske zvezde bi vam pozavidele na imidžu koji brižno gajite. Sa vas sve pršti

od šljokica, tigrastih motiva, cirkona, kože i krzna što sitnih što krupnih životinja. Oni slabijeg nosa moraju da izađu sa predava-nja jer odajete utisak da ste poput Obeliksa upali kao dete u kazan pun parfema i od tada ‘mirišete’ istim intenzitetom. Unikatni način na koji kombinujete kratke suknje sa dekolteom do pupka teško da se može pronaći i na najpoznatijim splavovima. I da, one cvetne helanke na koje ste baš ponosni smo videli na jednoj teti što se često šeta ispred faksa. Ali nemojte da se nervirate – vama lepše stoje.

ZMIJAPošto je po Bolonji potrebno da ispoljite veeeliku aktivnost i interesovanje na sva-kom predmetu - vi ste odlučili da nešto uradite po tom pitanju. Javljate se na svim predmetima i postoji pretnja da ćete neko-me od asistenata ovih dana iskopati oči sa svoja dva podignuta prsta. Ali postoji jedan problem – ipak je potrebno da svoje odgo-vore potkrepite kakvim takvim znanjem. Morate biti svesni da profesori nisu fascini-rani time što vam se pola svakog odgovor sastoji od ‘znate…ovaj…ja mislim…kako da vam kazem…tranzicija i privatizacija …od-nosno strane direktne investicije …sve su važne’. Da ne spominjemo da je pitanje bilo o velikoj ekonomskoj krizi 1929. godine.

KONJVerovatnoća da imamo pripadnike ovog znaka na Fakultetu je ekstremno mala bu-dući da su pripadnici ovog znaka rođeni 1990. još u srednjoj školi a pripadnici 1978. odavno završili. A onda shvatite da je ovo ipak Ekonomski i verovatnoća se naglo po-većava. Ne samo da je verovatno da su još na Fakultetu već i da nisu još ni na pola puta da ga završe jer su npr. preneli Strategijski, Nacionalnu i Finansijsko računovodstvo. A ni Statistika im baš ne ide. Kad malo bolje razmislimo moguće je da nisu ni mrdnuli od prve godine.

KOZA Vaš znak zovu i koza i ovca - u svakom slučaju nijedan ni drugi naziv nisu laskavi. Možda zato što dopuštate drugima da vas tretiraju upravo tako. Kako ste se samo uvalili da polažete ispit umesto druga koji vas je nabedio da tako mnogo ličite da niko neće uvideti razliku (prilično interesanta pojava budući da ste žensko) to niko ne zna. Ne samo što ste to smislili nego budu-ći da taj predmet nemate na smeru pošli ste na ispit ozvučeni i opasani žicama kao da ste Robokap. I onda ste provali da je neko nešto pogrešno prespojio i ništa ne funkci-oniše. Realno, odlično ste prošli, budući da bi disciplinska komisija verovatno testirala na vama sve varijacije kineskog mučenja da vas je uhvatila.

MAJMUN Poslednje čega se sećate iz prethodnog ži-vota je da vam je pre mesec dana došao čo-

vek i uspostavio ADSL na vašem kompju-teru. Jedino prisustvo drugih bića koje ste od tada registrovali je kada su prijatelji doš-li po vas u sobu i pokušali da vas odlepe od monitora na šta ste reagovali histeričnim napadom jer ste bili u sred skidanja treće sezone Losta. Suprotni pol vas ne zanima jer harate po chatovima pod nikom Bred Pit. Forumašenje praktikujete svakodnevno jer gde biste drugo mogli non stop da izno-site svoje dragoceno i neviđeno zanimljivo mišljene o svemu od gustine padavina u Indiji do sezone parenja belih medveda. Na-ravno blogujete jer je užasno važno da svi čitaju o vašem neviđeno zanimljivom živo-tu kome još može parirati samo uzbudljivi društveni život jednoćelijskih organizama. Zapita se čovek kako je ikada živeo pre in-terneta?

PETAODok ležite u krevetu i čitate ove redove pita-te se da li je sve ovo vredelo. Lekar je rekao da je to samo malo jača prehlada i da ćete uskoro biti k’o novi. Ali šta sve to vredi kada ste morali da ostanete kod kuće umesto da uživo u Košutnjaku opet pratite izbacivanje iz kuće Velikog brata. I taj glupi lekar koji vam je rekao da ste se upravo i prehladili jer ste proveli 3 sata na kiši i niskoj temperaturi na prošlom izbacivanju. Jedina prednost je što sada možete da pratite sve emisije po-svećene njemu: Veliki brat – mali brat od tetke, Mala sestra – još manji mozak i Mala sestra - od velike slađa. Još samo kad biste našli nekoga da izleči ovaj telefonski račun koji ste napravili glasajući za izbacivanje nekih ukućana i gde bi vam kraj bio.

PASKako ste samo bili srećni kada ste konač-no pronašli grupu za učenje! Igrom slučaja se ispostavilo da par vaših kolega sprema iste ispite. Međutim malo vam je čudno što vam se ne javljaju već par dana a čuli ste se u početku svaki dan… Jeste da ste malo zapeli prošli put dok su vam objašnjavali šta je aktiva a šta pasiva – ali ipak je ovo upravljačko i svi znaju da je teško. I nije vam baš bilo najjasnije kakvo se to kame-nje preskače prilikom rešavanja zadataka iz modela ali to bi svakoga zbunilo…. I kako sad čovek da sazna šta je skrivio pa mu se niko ne javlja…..

SVINJAKom genijalnom umu je moglo da padne na pamet da vama otvori kreditnu karticu?! Vašim roditeljima? Zato što ste konačno iz šestog puta dali uslov za treću godinu? Kao samo-fi nansirajući student? I izabrali su paket sa limitom od 10 njihovih plata? U nedelji kada je otvoren Mishkograd? Pa ništa – njima poru-čujemo da se spreme za račun veličine spolj-notrgovinskog defi cita omanje afričke države, a vama da se pripazite – sa takvim genetskim predispozicijama dobro je ako umete sami da pređete ulicu.

By Fakultetska proročica Nefertiti

46

HOROSKOP