IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, dec. 2007

/ GODINA XI - BROJ 53 / www.monopollist.org

spine0MonopollistUstokholMU

podelaakcijajavniHpreduzećaintervjuSagorčinomStojanovićem

Drage koleginice i kolege, prošla je još jedna godina. Nadamo se da ste uspeli da ostvarite neke od ciljeva koje ste sebi zacrtali krajem 2006. Što se nas u MonopolListu tiče, možemo reći da smo sasvim zadovoljni urađenim tokom ove godine. Proslavili smo prvu deceniju postojanja i 50. jubilarni broj, povećali tiraž, uveli još jednu boju i nove rubrike, pokrenuli pitanja u vezi sa praksom za studente,

započeli projekat Virtuelna berza i još mnogo toga, čime ne možemo biti nezadovoljni. Ostaje želja da i u narednoj godini nastavimo sa dobrim projektima i širenjem, pa se nadamo da će nam 2008. godina biti još uspešnija. U svakom slučaju, svaku dalju ocenu kvaliteta i poboljšanja ostavićemo vama, dragi čitaoci.Proteklu godinu obeležila je i dugotrajna rasprava šta ćemo biti kroz par godina kada završimo fakultete – diplo-mirani ili masteri? Država je rekla svoje, ali čini se da je fakultetima dato previše slobode u sprovođenju te odluke. Kako će stvari teći u narednom periodu, ostaje da se vidi.Kao što ste verovatno već upoznati, članovi redakcije MonopolLista boravili su pre oko mesec dana u švedskoj presto-nici, na IV konferenciji organizacije SPINE (Student Press in Europe). Detaljnije o ovom događaju možete pročitati u ovom broju MLa, ali meni ostaje da se zahvalim upravi Ekonomskog fakulteta koja je pružila preko potrebnu finan-sijski pomoć, bez koje bi ovaj put bilo nemoguće realizovati. Ističemo i zaista fer i korektan odnos koji smo tokom ove godine imali sa upravom i iskreno se nadamo da će se takav odnos nastaviti i u narednim godinama.Želimo vam sve najbolje u predstojećim praznicima i preporučujemo da sve loše ostavite u ovoj godini, a u novu krenete sa dobrim raspoloženjem, optimizmom i širokim osmehom. Drage koleginice i kolege, srećna vam Nova godina!

Nikola ĆirkovićGlavni i odgovorni urednik

GLaVNI I ODGOVOrNI UrEDNIK:Nikola ĆIrKOVIĆPOMOĆNIK UrEDNIKA:Ivana BOJaNOVIĆ

FaKULTET: Ivana BOJaNOVIĆEKONOMIJa: Milica BOŽaNIĆDrUŠTVO: Jelena LJUBIŠIĆMOZaIK: Neva BOJOVIĆ

DIZaJN & PrePress: Dejan CvetkovićBranislav NinkovićtriD studio, Beogradwww.trid.co.yu

LEKTURA: Ivana MarKOVIĆMENaDŽEr: Vladimir GOJKOVIĆILUSTRACIJE: Zoran JOVaNOVIĆKrEaTIVNI UrEDNIK: Neva BOJOVIĆ

ČLaNOVI rEDaKCIJE: adrian Stojanović, Milen Kakuća, Marija Nenadović, Mladen Stevanović, Slobodan Brit-vec, Vladimir Gojković, Milica Lazarević, Dra-gana aleksić, Branko Krstić, Ivana Marković, Dejan Zec, Marko Trifković, Branko Kubat, anđela Dukovski, Milica Nikolić, ana Šantak, Mile Bijelić, Milan Savić, Bojana Džepina, Marija Starčević, Branko Skoković, Jovana Martinović, Dušan Tončić, Davor Mihailović

aDrESa rEDaKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

E-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

TEKSTOVI SU aUTOrSKI, NISU CENZUrISaNI I NE PrEDSTaVLJaJU ZVaNIČaN STaV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FaKULTETa.

ZaHVaLJUJEMO SE rUKOVODSTVU EKONOMSKOG FaKULTETa Na POMOĆI U rEaLIZaCIJI OVOG BrOJa

UvoDnikm

embe

r of:

Sadržaj

CIP - KATaLOGIZaCIJa U PUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.Sr-ID 117255180

04 MonopollistUstokholMU!06 «‘laDno,al’stanDarD»10 stUDiranjeilUftiranje13 HrnaraSkršćU14 DeljenjeMaGleiliBesplatnihakCija?16 novinaftnišoknapoMolU?!19 rUskitajkUni:BiznisMeniili

pljačkaši?22 dobrapriča24 iSpričaSmoSe…padaSeHapSi

polako?

26 UposetikoDGospoDinaGrina26 prisonBreak28 potrošačiuzvraćajuudarac?30 salsa,pleskojispajaljUDe31 Silajejakautebi,građanine, alijošniSidžedaj!33 pUtovanjeUsvetreptila38 čudnašumarekorda41 kaDDelBojraDizakokakolU46 stvarikojevasMoGUnasMejati

4

fakUltet

Ukoliko pripadate grupi studenata kojoj je impresum jedna od omiljenihstrana,ondastesesvakakozapitalištaznačionostilizovanoSukrugu,is-podkogapišestudentpressineurope.studentpressineurope,odnosnoSpine,jesteorganizacijakojaokupljastudentskečasopiseizevrope.uovomtrenutkubrojioko50članovaiz12zemalja,pričemusučetiričasopisaizSr-bije,pamnogiušaliovuorganizacijunazivajuiserbianpressineurope.

ivkonferencijaorganizacijestudentpressineurope(spine)

MonopollistUstokholMU!

osnovni cilj postojanja SPINE-a jeste razmena iskustava, do-bre prakse i tekstova među članicama. Veb sajt i mejling

lista svakako nisu dovoljni da bi se ost-varila kvalitetna komunikacija, tako da se svake godine organizuje konferen-cija na kojoj se skupljaju predstavnici

studentskih časopisa. U odnosu na prošlogodišnji komšijski Zagreb, ovo-ga puta je konferencija održana na kra-jnjem severu Evrope – u Stokholmu. Zahvaljujući podršci fakulteta i pred-stavnici časopisa MonopolList su imali priliku da učestvuju na ovogodišnjoj konferenciji.

proGraMkonferenCijeUčesnici konferencije su imali zadatak da prezentuju stvari za koje misle da se u njihovom časopisu dobro rade. Mogle su se čuti vrlo zanimljive stvari o tome kako kolege iz Švedske pronala-ze teme za tekstove ili kako kolega iz Holandije uređuje fotografije. Članovi MonopolLista su kolegama predstavili način na koji organizuju događaje, budući da smo u proteklih godinu dana organizovali nekoliko tribina, okruglih stolova, predavanja Božidara Đelića i predstavnika kompanije Citadel, školu novinarstva itd. U sklopu naše prezen-

vladimirgojković

fakUltet

tacije podelili smo i promo materijal o Srbiji, što je svakako pozitivno uticalo na to da naša zemlja sledeće godine dobije organizaciju konferencije.Pored prezentacije, bila su organi-zovana i predavanja na temu internet novinarstva i načina da se zainteresuju čitaoci, gde se nekoliko puta razvila vrlo zanimljiva diskusija među studen-tima. Poslednjeg dana konferencije, formi-rane su radne grupe koje su na osn-ovu svega iznetog prethodnih dana pokušale da iskristališu predloge za unapređenje rada časopisa, ali i čitave organizacije. Verovatno najduža dis-kusija u toku čitavog trajanja konferen-cije završena je kupanjem u hladnom Baltičkom moru, čime je program i zvanično završen.

građanSkonovinarStvoImali smo priliku i da posetimo kom-paniju „Zitiz“ koja započinje novi vid

novinarstva, tzv. građansko internet novinarstvo. Osnovna razlika u odno-su na obično novinarstvo jeste što tek-stove ne pišu profesionalni novinari, već bilo ko ko želi da napiše neki tekst to može i učiniti. Ukoliko ste zain-teresovani za automobile, svetsku ber-zu ili luksuzni nameštaj, vi možete na-pisati tekst na tu temu. Ukoliko imate više slobodnog vremena, kao naše dve koleginice iz Švedske, onda možete postati i urednik rubrike. Onda stičete mogućnost da tražite podurednike, na primer za sekcije sportski, poslovni ili staromodni automobili. Mogućnosti su praktično neograničene. Na taj način se stvara piramidalni sistem uredništva, gde svako za svoj rad dobi-ja platu, a jedino što treba da poštuje jeste minimum pravila pisanja. Kom-panija „Zitiz“ prva na svetu pokreće ovakav vid novinarstva i njen vlasnik očekuje uspeh, sličan onome koji su ostvarili Wikipedia ili You tube, koji

takođe funkcionišu po principu od građana za građane.

zaštospine?Moglo bi se reći da su časopisi, poput ljudi, u stvari jedna velika socijalna bića. Oni, odnosno ljudi u njima, vole kada su deo veće organizacije i kada u drugim članovima organizacije vide sigurnost, energičnost i podršku za svoj rad. Ono što daje poseban kvalitet organizaciji SPINE jeste različitost studentskih časopisa. Tu se nalaze i oni koji imaju jedno izdanje godišnje i oni koji imaju 12 izdanja. I oni koji imaju tiraž od 500 primeraka i oni koji imaju tiraž od 200.000 primeraka. I crno-beli i kolorni i malog formata i ve-likog formata i tehnički i medicinski. ali svima je zajedničko da ih čine studenti entuzijasti koji kroz SPINE pokušavaju da unaprede svoj časopis. Upravo SPINE predstavlja neiscrpan izvor en-tuzijazma koji studentima daje energiju za dalji rad. Ili bolje reći sinergiju?

Deo učesnika SPINE konferencije

6

fakUltet

SaobraćajKada dođete u Švedsku prva stvar koju ćete videti je aerodrom. Ukoliko želite da uštedite novac i letite low-cost kom-panijom do Stokholma budite spremni na neprijatno iznenađenje – aerodrom se nalazi preko 100 kilometara od grada,

a vi ulećete u saobraćajni špic. Verovali ili ne - saobraćajne gužve postoje i morate biti strpljivi da bi ušli u grad. Kako bi se smanjile gužve, svaki ulazak kolima u centar se plaća (od 1,9 do 2,7 evra). Ne postoje naplatne rampe - ka-mera snimi registraciju vozila i na ad-resu vam stigne fotografija sa računom. Ovaj sistem je smanjio saobraćaj u gra-du za 25 procenata.Kada konačno uđete u grad, možete da birate – metro, autobus ili brod. Karta se kupuje na stanici i važi za sve vrste prevoza. Kada kupite kartu i krenete metroom, samo je pre rampe provučete kroz prorez i ulazite unutra. ako ste mislili da „švercovanje“ postoji samo u Srbiji – grdno se varate. Ne treba biti ak-robata da se rampa prekorači ili preskoči i mnogi to rade. Možete se osigurati kod jedne organizacije potrošača koja misli da je prevoz preskup. Samo platite članarinu od 300 kruna (jedan evro je 9,2 krune) i ako vas policija uhvati oni plate kaznu za vas. Na stanici će vas dočekati semafor na kome piše za koliko će minuta da se po-javi vaš prevoz – i skoro je nepogrešiv. Ponekad se „magično“ jedan minut pretvori u dva, a retko se dešava da voz kasni i „čitavih“ pet minuta. Nevero-vatna stvar desila se članovima reda-kcije prilikom prve vožnje metroom. Metro se dva puta pokvario i vozač je ljubazno zamolio sve putnike da izađu iz voza i uzmu autobus jer ima prob-lema sa menjačem. Kako su nam naši domaćini objasnili, ovo se skoro nikada ne dešava. Šalu na stranu, javni prevoz u Švedskoj je mnogo bolji od našeg. autobusi su veliki i komforni i u njih se uvek ulazi na prednja vrata kako bi

se vozaču pokazala karta. Ulazi se bez guranja, vređanja i haosa na koji smo navikli u Srbiji, a ako je gužva vozač ljubazno zamoli putnike da se pomere pozadi kako bi još ljudi moglo da uđe.

šveđaniNisu svi Šveđani plavi, a sve Šveđanke plavuše – zbog velikog broja imigranata videćete ljude svih nacija i rasa. Lepih devojaka ima na svakom koraku, a ako mislite da su Šveđanke „lake“ - varate se. Šveđani pričaju da su stranci ti koji su „laki“ jer kad neki muškarac uzme tele-fon od Šveđanke uvek prvo on nazove. Interesantno je da je Švedska nedavno proglašena najboljom zemljom za žene na svetu. Dovoljno je samo reći da kućne poslove, peglanje i kuvanje, rade podjednako i muškarci i žene.Ljudi su gostoprimljivi, ljubazni i svi govore engleski. Ne očekujte da će Šveđanin da vas časti – tamo je normal-no da svako plaća svoj račun. Momak nikada devojci ne plaća piće već svako plaća za sebe. Najpopularniji sportovi su fudbal i hokej. Najveća zvezda u Švedskoj je fudbaler Intera Zlatan Ibrahimović – njegova popularnost je tolika da sada mnoge bebe u Švedskoj dobijaju ime Zlatan. Tenis nije toliko popularan tako da nisu čuli za Novaka, Jelenu i anu.Švedska kuhinja je raznovrsna – jede se puno krompira, povrća, mesa i naročito ribe. Interesantno je da Šveđani hleb jedu samo za doručak. Večera se uvek uz sveće kako bi atmosfera bila pri-jatnija. ako hoćete da jedete švedsku hranu u restoranu moraćete da se pomučite. U restoranima ima svih vrsta hrane osim švedske, pa u Stokhlomu

švedska–istineizablude

«‘laDno,al’stanDarD»

ovihparrečiiznaslova,pozajmljeneizkultnogfilmalepaselalepogore,najboljemogućeobjašnjavajusuštinušvedske.kraljevinašvedskajezemljakojuljudiusrbijismatrajusavršenom,kaorajnazemlji,gdenetrebadaseradiigdejedovoljnodase„nakačite“nanjihovsocijalnisistem.Ukratko-ovdeništanevalja,atamojesvesjajno.MlovcisuiskoristiliučešćenaSpinekonferencijidasebližeupoznajusasvakodnevnicomšveđanaiuvidelidajeistinamalodrugačija.

BrankokUBat

možete da jedete kinesku, tajlandsku, meksičku, tursku, pa čak i libansku i mongolsku hranu. Interesantni su na-zivi nekih namirnica pa se tako maslac na švedskom kaže smor (smör), torta se kaže torta (tårta) a crni luk je luk (lök). Poslednjih godina u trendu je zdrava ishrana i život, pa ni hladnoća ne sprečava ljude da redovno džogiraju i voze bicikl 11 meseci godišnje. Zbog toga pored pešačkih svugde postoje i biciklističke staze.Sauna je originalno finski izum, ali je veoma popularna i u Švedskoj. U sauni temperature dostižu između 70, 80, pa i 90 stepeni celzijusa, što su članovi re-dakcije MonopolLista osetili na svojoj koži.. Skakanje u hladnu vodu posle saune je veoma popularno. Kada posle kuvanja na 80 stepeni uskočite u vodu čija je temperatura oko 3-4 stepena očekujete da će da vas strefi infarkt, ali nije tako, svi smo se vratili živi i zdravi. Švedski doktori čak tvrde da je ova terapija korisna, a strani doktori su podeljeni i srčanim bolesnicima ne preporučuju ovakvu “terapiju”. Za kraj samo treba napomenuti da Finci svoje saune zagrevaju do 110 stepeni celzi-jusa.

školovanjeiprovoDŠkolovanje u Švedskoj počinje sa 6 go-dina i prvih pet godina nema ocena. Obavezno je učenje engleskog jezika a pored engleskog uči se još jedan strani jezik. Studiranje u Švedskoj je bes-platno, i to ne samo za Šveđane, već i za strance koji mogu da studiraju na engleskom. Švedska je potpisala Bolon-jsku deklaraciju, ali Bolonja još nije zaživela u potpunosti. Dugo studiranje

karakteristično je za Švedsku – studije se retko završe u roku i normalno je da se studira po 6-7 godina, pa i duže. Post-oji i neka vrsta uslova za upis u sledeću godinu studija. Ukoliko bi da studirate

i ne radite možete da uzmete kredit od države koja će vas izdržavati za vreme studija. Kamata je samo 2% ali ukoliko ne diplomirate za šest godina kamata skače na 10 procenata. Imena ulica u Stokhlomu retko nose imena ljudi. Tako postoji čitavi tematski kvartovi. Ekipa MonopolLista nekoliko dana bila je smeštena u jednom tavkom kvartu sa ekonomskim nazivima ulica. Spavali smo u Ulici štednje, dok su se u nju slivale Hipotekarna i Valutna ulica. Na drugom kraju grada je, na primer, mitološki kvart, pa je naša ambasada smeštena u Putu Valhale, a iza ćoška je Torova ulica. Možete naći i ulice kao što su Ulice viljušaka, vrana, gusaka i severnjačke opijenosti.Noćni život u Švedskoj ne može se porediti sa onim u Srbiji – posle šest

kadastenapokretnimstepenicamastanitenadesnustranu.-levastranaslužizaljudekojižureikojimastepenicenisu

dovoljnobrze.recikliranjejeobaveznoipostojerazličitikontejnerizarazličite

vrstesmeća.zabranjenojepitialkoholnaulici.

vozačiuvekpuštajupešakanapešačkomprelazu.nossemožeistrestipravonaulicu.

kadademonstriratestanitenacrvenosvetlo,pustitekoladaprođuaondaslobodnonastavitesavikomiprotestom.

akoviševolitemiranprotestsamostavitecrvenipeškirnaterasu.

Trg Sergelstorg (photo Emma Svensson)

fakUltet

8

fakUltet

sati samo poneki kafi ći rade, a žurke su obično u studentskim domovima i ponekom noćnom klubu kojih ima zaista malo i koji su papreno skupi.

alkoholSkandinavski način pijenja ima za cilj „odvaljivanje“ od alkohola. U običnoj radnji možete da kupite samo pivo sa maksimalno 3,5% alkohola. Ukoliko hoćete da kupite nešto jače jedini iz-bor su državne radnje Systembolaget u kojima se prodaju samo alkoholna pića koja su vrlo skupa – najjeft inije vino je 650 dinara, a “žestina” je 2-3 puta sku-plja nego u Srbiji. Prilikom kupovine morate pokazati ličnu kartu jer je oso-bama mlađim od 20 godina zabranjeno da kupuju alkohol. Systembolaget radi radnim danom od 10h do 18h i sub-otom od 10 do 15h. Subotom pred za-tvaranje u centru Stokhloma stvaraju se redovi ispred radnji koji neodoljivo podsećaju na devedesete u Srbiji. Možete videti i ljude koji pokušavaju da uđu preko reda. Pored ovih radnji, alternativni načini za nabavku pića su putovanja u susedne zemlje – Dansku, Estoniju, Finsku ili na ostrva aland koja su oslobođena od poreza. Nacionalno švedsko piće je šnaps, rakija od krompi-ra. Pre ispijanja ove rakije obavezno je pevanje pesmica – takozvanih pesama za opijanje posle kojih se časica rakije mora popiti na “eks”.

SocijalnadržavaJedna od najvećih zabluda o Švedskoj je da tamo ne mora da se radi, jer država sve plaća. Socijalna davanja se poslednjih godina smanjuju jer veliki broj Šveđana (ne samo Balkanaca!) sve češće koristi sistem i izbegava da radi. Nezaposlenost je najveća na severu zemlje gde je sasvim normalno da Šveđani ne rade ništa, a da imigrant otvori piceriju. Nezaposleni Šveđani imaju pravo na dve vrste pomoći – obaveznu i dobrovoljnu kod sindikata. Svaki nezaposleni Šveđanin prima minimum 320 kruna (35 evra) dnev-no, a ukoliko koristi i dobrovoljno osiguranje prvih 200 dana bez posla prima 80% plate. Samo u 2006. godini

nezaposlenima je isplaćeno 3,25 mili-jardi evra. Što ste duže nezaposleni, ova davanja se smanjuju pa „socijalni“ život i nije tako opušten kao što se ovde zamišlja i država vas primorava da nađete posao. Pored nezaposlenosti problem su i lažna bolovanja (zvuči poznato?). Svaki radnik ima pravo da uzme bo-lovanje od nedelju dana bez ikakvog objašnjenja ili ako mu je dete bolesno. Nova vlada je reagovala i sada ljudi na bolovanju dobijaju 65 umesto 80 pro-cenata plate.radno vreme je od 9h do 18h (sa pau-zom za ručak koja traje jedan sat) i druga smena praktično ne postoji. To je malo iritantno za naše ljude jer u Stokhlomu posle šest sati skoro ništa ne radi – tržni centri, muzeji, restorani, većina kafi ća – sve se zatvara. Prosečna švedska plata je oko 25.000 kruna mesečno (2.700 evra) ali Švedska je zemlja sa najvišim poreskim stopama na svetu (PDV je 25%) i razni porezi „pojedu“ preko pola plate. Cene su znatno više nego u Srbiji – hrana i prevoz su prosečno dva do tri puta skuplji. Deo ovog novca se vraća kroz besplatno školstvo i zdravstvo koje je među najboljim na svetu kao i različite vrste socijalne pomoći.

nakraju…Svaka zemlja ima svojih prednosti i mana – ako vam ne smeta hladnoća, dosadan noćni život, a volite sigurnost i (skoro savršen) red, Švedska je prava zemlja za vas. U suprotnom, kupite dvo-litru na najbližem kiosku ili skoknite do prvog splava ili kafi ća u kraju.

najboljirestoranlepojeznatidau

švedskojimanašihljudikojisuuvekspremnida

vampomognu.nikakonesmemodazaboravimo

gazdastamenkaiztoplice,kojijevlasnik

restoranaBabilon,ublizinisrpskeambasade.poredodličnekuhinje

(srpske,švedske,filipinske...),moramopohvalitidomaćinovu

gostoljubivostiiskoristitiovajbrojdamuzahvalimonavišenegoširokom

gostoprimstvu.

nepropustiteGamlastan,stari

grad,ostrvoucentrustokhloma,

kraljevskupalatuismenustraže,

gradskuvećnicustadshusetipogledsa

vrhatrgGustavaadolfa,

trgsergelstorgišopingucentru,

parkizoovrtskansenuđurgardenu,

nobelov,nordiska,prirodnjačkiivasa

muzej,odlazakusaunu–i

skakanjeujezeroposle.

Red za alkohol u centru Stokhloma (photo Emma Svensson)

9

Krajem kalendarske godine održava se redovno zase-danje Skupštine Studentske unije Ekonomskog fakulte-ta. Tako je i ove godine, 12. decembra održano XIV zasedanje Skupštine na ko-joj su izabrani novi organi SUEFa – Izvršni i Nad-zorni odbor. Novih sedam članova Izvršnog odbora su: Miloš Nastasijević, Miloš Lazarević, Ivan Sretenović, Bojana Džepina, Milan Savić, Mirjana Jukić i Miljan Petković. Nad-zorni odbor sledeće godine činiće: Zoran Arsenović, Nikola Balaban i Milenko Vuković. Čestitamo kole-gama na izboru i želimo im puno dobrih projekata i os-tvarenih rezultata.

Pre nekoliko dana izabran je novi student prodekan Ekonomskog fakulteta. Na mesto dosadašnjeg stu-denta prodekana došao je Veljko Mijušković. On se do sada nalazio na mestu koordinatora Studentskog tela Veća godina, a tre-nutno se nalazi na IV godini studija, na smeru Marketing. Rođen je 1985. godine u Užicu. Ovim putem čestitamo Veljku Mijuškoviću na izboru za studenta prodekana i nadamo se da ćemo imati

uspešnu saradnju kao i sa dosadašnjim prodekanima.

Naši odbojkaši vratili su se sa međunarodnog turnira Eu-roMilano, održanog tokom proteklog meseca u Milanu, okićeni zlatnom medaljom. Članovi sportskog društva Ekonomist još jednom su po-kazali da se nalaze u samom evropskom vrhu studentskih sportskih takmičenja. Takođe, pre nekoliko dana i fudbaleri su ostvarili odličan rezultat. Oni su osvojili prvo mesto u Studentskoj ligi koja se svake godine održava između studentskih sportskih društava na Uni-verzitetu u Beogradu.

Časopis MonopolList ulazi u još jedan projekat u sarad-nji sa Narodnom bankom Srbije. Naime, članovi reda-kcije pomoći će realizaciju i sprovođenje projekta NBS za promociju dečije dinarske štednje «Štednjom pobedi». Projekat je već u toku, a Mo-nopolList će učestvovati u iz-radi interaktivnog sajta, koji je deo projekta «Štednjom po-bedi». Takođe, NBS je pomo-gla realizaciju našeg projekta Virtuelna berza i ovim putem se zahvaljujemo ljudima iz NBS koji su uspeli da pre-poznaju dobar i kvalitetan studentski projekat.

Poštovane kolege, da li se i vama čini da uprava fakulteta primenjuje nov sistem mo-tivacije studenata da uče? A to je smanjenje grejanja u ovim hladnim zimskim danima. Ne znamo da li je to neka nova “bolonjska” metoda, prema kojoj se u hladnim prostorijama bolje uči, lakše pamti i duže boravi ili je to jednostavno nezainteresovanost za uslove u kojima studi-ramo. Kako stvari stoje, studenti sve više sede u kafeteriji i kafi ćima oko fakulteta pokušavajući da se iole zagreju, a postavlja se pitanje da li će i profesori poći za svojim stu-dentima i održavati predavanja na takvim mestima ili će, kao što je i cilj, studenti sedeti i pratiti svoja predavanja u toplim učionicama sopstvenog fakulteta. Svedoci smo da je tradicija hladnih prostorija na Ekonomskom fakultetu, nažalost, i ove zime nastavljena, pa zato apelujemo na upravu fakulteta da se problem grejanja stavi na listu pri-oriteta i reši što pre. Studenti su željni znanja, pa neka u sticanju istog i uživaju. Ma koliko, možda, nekima to čudno zvučalo, studenti žele da stiču nova znanja i pro-vode vreme u klupama pored svojih dragih kolega....pa neka u tome i uživaju.

Pre nekoliko dana još jedna studentska organizacija proslavila je 10 godina svog rada i postojanja. Članovi Marketing radionice u profe-sorskom salonu obeležili su ovaj značajan jubilej i okupljene upoznali sa svojim dosadašnjim radom i rezultatima. Želimo da istaknemo sjajnu saradnju koju smo u prethodnom periodu imali sa Marketing radionicom i još jednom da im čestitamo prvu deceniju postojanja. Očigledno je ključ za veći aktivizam studenata postojanje kvalitetnih projekata i organizacija i Radionica je pravi primer za to. Iskreno im želimo da i u na-rednom periodu rade u sličnom stilu.Takođe, 12 decembra održana je Skupština Studentske unije Ekonomskog fakulteta, na kojoj je izabrana nov tim ljudi koji će tokom naredne godine voditi ovu organizaciju. Viđen je veliki broj novih, mladih članova SUEF-a i to pruža nadu da, uz sve poteškoće sa kojima su se studentske organizacije susrele posle formiranja institucije Studentskog parlamenta, neće biti zastoja u radu našeg SUEF-a. Ostaje da se projekti pokrenu, a studenti će sami pronaći svoje mesto.

FAKULTETSKE VESTI

Crna maska

Bela maska

10

fakUltet

Srednjevekovno obrazovanje bilo je namenjeno isključivo praktičnim potrebama i istinski intelektual-ci, koji su voleli znanje radi njega samog, bili su prava retkost. Baroni su unajmljivali učitelje i organi-zovali škole za svoje štićenike, a završetak školovanja označavao je čin prevođenja u viteza. Samo pone-ki vladari, plemići i trgovci bili su pismeni, većina je imala činovnike koji su za njih obavljali prepisku i čitali im pisma. „Knjiško učenje“ u Zapadnoj Evropi, sa izuzetkom Ital-ije, bilo je rezervisano za sveštenike. Pismenih laika bilo je vrlo malo. Tek po naređenju Karla Velikog počinju da se osnivaju škole u okrilju man-astira i crkava. U Italiji situacija je bila nešto bolja. rimska tradicija je

nastavila da živi kroz retorske škole u kojima su budući pravnici i državni službenici izučavali „sedam slobod-nih veština“: gramatiku, retoriku, dijalektiku, geometriju, matematiku, astronomiju i muziku. Oni koji su želeli uče, unajmljivali su profesore tako da je škola mogla biti bilo koje mesto u gradu. Profesionalizaci-jom društva potreba za obrazovan-jem je rasla tako da je sve više bilo

i učenika i učitelja. reč „universi-tas“ označavala je grupu ljudi koji su sarađivali sa zajedničkim ciljem što znači da su prvi univerziteti zapravo bili obrazovne gilde. Kako za osniv-anje gilde nije bila potrebna naročita dozvola vladara teško je utvrditi tačno vreme osnivanja 3 najstarija univerziteta, ali se pretpostavlja da je redosled bio sledeći – Bolonja, Pariz, Oksford. Dilema oko toga koji je univerzitet stariji Bolonja ili Pariz i dalje je nerazjašnjena. Oba grada su razvijala škole istovremeno, ali su gilde u Bolonji nešto brže dobile in-stitucioni oblik.

Bolonja1088.retorika i proučavanje rimskog prava su cvetali u čitavoj Italiji, a

Univerzitetnekadisad.jednamalodrugačijabolonjailikakojesvepočelo?

stUDiranjeilUftiranjeGodina1088.uzimasekaogodinaosnivanjaprvogevropskogisvetskoguniverzitetaipočetakuniverzitetskogživota.međutim,jošmnogopreBolonje,oddalekogistoka,prekokineiindije,platonoveakademije,arapskogsvetaivizantije,padoobalaatlantikapostojalisurazličitiobliciučilištakojisurazvijaliipothranjivaliljudskuintelektualnuznatiželju.UniverzitetuBolonjibiojeprvikojijesvojimdiplomiranimstudentimadodeljivaograduiranetituleitimepostaviotemeljonogaštodanassmatramouniverzitetom.otkrijteštasepromenilozaproteklih900godinaikolikosenekestvarinikadazapravonemenjaju.

Oksfordski kodeks oblačenja u zavisnosti od titule

milicabožanić

11

fakUltet

Bolonja je bila centar. Slava bolon-jskih škola privlačila je studente iz čitave Zapadne Evrope. Stanodavci, dućandžije, pa i učitelji, koristili su ovo kako bi nametali visoke cene što je nateralo studente da osnuju dve studentske gilde – onih koji su došli iz Italije i van Italije. Na čelu gilde nalazio se rektor. Ubrzo su i učitelji osnivali sopstvene gilde, ali su stu-dentske gilde vodile glavnu reč o svim pitanjima, sem određivanja neophodnog nivoa znanja za sti-canje diplome. U početku, profe-sori su se izdržavali isključivo od studentskih školarina tako da su se morali zaklinjati na vernost rek-toru, pitati ga za dozvolu da napuste grad, kao i plaćati kaznu ukoliko za-kasne na predavanje ili ga previše produže. Pošto se izučavanje medicine proširilo po Italiji iz čuvene medicinske škole u Salernu, Bolonja je krajem XII veka nudila podučavanje iz bar 4 pred-meta: retorike, građanskog prava, kanonskog prava i medicine.

parizisorBona12.Krajem XI veka katedralna škola u Parizu postala je značajno obrazovno središte sa teologijom kao glavnim predmetom. Univerziteti toga vre-mena nisu imali svoje zgrade već su učitelji iznajmljivali prostorije u oko-lini katedrale Notr-Dam na Il de Siteu za držanje predavanja i lako su se mo-gli seliti. Zbog sukoba sa kancelarom, koji je davao dozvole za rad, učitelji su napuštali Il de Site i selili svoje škole na levu obalu Sene gde se danas nalazi Pariski univerzitet. U drugoj polovini XIII veka počelo je osnivanje domova gde su siromašni studenti mogli besplatno ili za vrlo malo novca da dobiju smeštaj i hranu. Ponekad su pod istim krovom živeli i profesori kako bi se obezbedilo pris-tojno ponašanje unutar ustanova, a studenti željni znanja mogli da im se obrate kad god požele. To su bili prvi koledži koji su brzo uvećavali svoje posede zahvaljujući donatorima koji su ih darivali u novcu i zemlji. Bogati trgovac robert de Sorbon osnovao je prvi pariski koledž 1257. danas poznatu Sorbonu.

okSFordikembridžTokom prve polovine XII veka putujući profesori mahom iz Pari-za, ali i Bolonje ovde su povreme-no držali predavanja. Konstantno neprijateljstvo između francuskog

i engleskog prestola otežavalo je položaj engleskih učenih ljudi u Parizu i engleski kralj Henri II je 1167. godine naredio svima da se vrate u domovinu što je označilo početak stvaranja školskog središta u Oksfordu. Sukob između stude-nata i građanskih i kraljevskih vlasti Oksforda 1209. proizveo je novu

selidbu i osnivanje univerziteta u Kembridžu, mada je tačno poreklo Kembridža vrlo maglovito. Od tada pa sve do današnjih dana između ova dva univerziteta postoji otvore-no rivalstvo poznato pod kovani-com Oksbridž.U periodu od XIII do XV veka uni-verziteti su nicali velikom brzinom širom Italije, Francuske, Engleske, Španije, Portugalije i Nemačke. Zbog različitih sukoba bilo je dovoljno da se grupa profesora izdvoji i osnuje sopst-veni univerzitet u drugom gradu. Do 1400. godine osnovana su ukupno 52 univerziteta, a najveći deo tog broja bio je u Italiji. Osnivanje univerziteta poklopilo se sa periodom oživljavanja aristotelovog učenja putem arapa i Vizantije. arapi su još u VIII veku osnovali univerzitet u Kordobi koji će poslužiti za oblikovanje današnjeg modela nastave.Uprkos različitim ustrojstvima prva tri univerziteta (ustrojstvo je bazirano na činjenici ko plaća profesore) Bolonja-učenici, Pariz-crkva, Oksford-kralj, ipak se mogu povući neke zajedničke crte kao što je dugogodišnja borba za nezavisnost kako od crkvenih tako i od laičkih vlasti.

StudentSkiživotPrijem na univerzitet se vršio između

osnovniciljsrednjevekovnog

obrazovanjabiojedasvakičovekimaznanje

neophodnozaobavljenjesvogposla.ostalaznanjabilasusuvišna,amogla

sudabuduiopasna.ženesuučiledačitaju

kakobimogleboljedasemole,alinisusmeleda

znajuveštinupisanjajerjepostojalaopasnostdaćepisatiljubavnapisma.

Arapski univerzitet, ako pažljivije pogledate naći ćete studente koji dremaju

12

fakUltet

14. i 15. godine života. Od studenata se očekivalo da dokažu da znaju da pišu i čitaju na latinskom, i uprkos ovao niskim kriterijumima mnogi su ga shvatali olako i dolazili loše pripremljeni. Predavanja su se sas-tojala iz „slušanja knjige“, odnosno čitanja i davanja komentara od strane profesora. Zvanje diplomiranog se sticalo nakon 6 godina izučavanja „sedam slobodnih veština“, a za titule magistra ili doktorsko zvanje bilo je potrebno dodatnih 5 do 13 godina. Glavni predmeti su bili pravo, koje se izučavalo na gore pomenut način „slušanja knjige“, zatim medicina koja se sastojala iz teorijskih i praktičnih predavanja, mada laboratorije tada još nisu postojale, i teologije koja je bila najrazvijenija i samim tim naj-cenjenija. Dostizanje doktorskog zvanja u ovoj oblasti predstavljalo je najveći uspeh. Studenti i univerzitet srednjeg veka nisu se mnogo razlikovali od današnjih. Neki su učili, neki nisu. Mnogi su pili i jurili žene. Većina ih često nije imala ni prebijene pare. Sačuvani su neki priručnici sa predlošcima za pisma sa izgovorima za iskamčivanje novca od roditelja, rođaka i pokrovitelja, kao i onih koja uče kako se devojke pozivaju na večeru. Pošto je srednji vek bio doba nasilja, među profesorima i studen-tima bilo je i takvog ponašanja. Jedan nemački profesor pobio je nekoliko svojih kolega, a konačno je otpušten kada je jednog kolegu izbo nožem na sastanku nastavnog osoblja. Oksfordski pravilinik zabranjivao je studentima da do-nose lukove i strele na čas. Krvavi

sukobi između studenata i građana, silovanja, krađe i provale bili su go-tovo redovna pojava. Pošto su svi profesori i učenici bili zaređeni, što automatski znači da žene nisu mogle pohađati univerzitet, na njih se nisu odnosili svetovni zakoni što su oni često zloupotrebljavali. Kao zaređenici nosili su specijalne odore koje su ih razlikovale od običnih građana i bile vrsta status-nog simbola. Zbog lakog dobijanja statusa studenta to je služilo kao dobra maska za mnoge ljude koji su, u suštini, bili zločinci.Uprkos mnogim i očiglednim ma-nama, napredak civilizacije ne može se zamisliti bez univerziteta. Većina istaknutih učenih ljudi poznog sred-njeg veka bila je povezana sa univer-zitetima. Neki su stigli do diplome, a neki su se proslavili i bez nje. U vreme Servantesa, na primer, diplom-ski ispit je podrazumevao da student mora da tačno odgovori na pitanja svih članova nastavničkog osoblja bez obzira na predmet koji profesor predaje, što ni malo nije bilo lako. a kada se studenti spremaju na takve intelektualne napore, povremeno luftiranje je neminovno.

Upisnauniverzitetjebiojednostavan,ali

neisticanjediplome.studentikojinisuispunjavaliuslove

zadobijanjediplometražilisupopuste,

odnosnoublažavanjenekihuslova.nastavnoosobljeimjeizlazilou

susretakoimseprirediveličanstvenagozbasamnogojelaipića.ubrzovišenikonijemogaoda

ispuniusloveisvisusticalidiplomepreko

popusta.trebalojesamoprovestiodgovarajućevremenauniverzitetuiimatidovoljnonovca

dasepodmiretroškovipopusta.

Sorbona

konferencija„hrnaraskršću”okupilajemenadžereidirektoreljudskihresursa(skraćenicahr–engl.humanresources),rukovodiocekojisebavekompenzacijamaibeneficijama,obukomirazvojemzaposlenih,njihovombezbednošćunaraduidruštvenoodgovornimposlovanjem(skraćenicacSr–engl.corporatesocialresponsibility),aliispecijalistezazapošljavanjeiposredovanjeuzapošljavanju,kaokonsultante,trenereposlovnihveština,studentekojehrzanimailisuvećaktivnouključeniuHr.

hrnaraSkršćujelenaljubišić

oblacak@gmail.com

Među učesnicima prve Hr konferen-cije bile su domaće i strane obrazovne institucije, kako iz formalnog akadem-skog obrazovanja tako i iz neformalnog i praktičnog obrazovanja koje se bavi razvojem posebnih specijalizovanih znanja i veština u menadžmentu u lid-erstvu.Tokom dva dana plenarnih sednica, de-bata i interaktivnih diskusija učesnici, gosti, sponzori i medijski poslenici imali su prilike da razmene iskustva i prošire svoja znanja, upoznaju se sa ulogama Hr sektora viđenom iz različitih uglova, predstavnika Vlade Srbije, sindikata, struke, stranih direk-tora i domaćih i stranih trenera. hroDeljenjaHr odeljenja, zaključak je konferen-cije „Hr na raskršću”, iako su nasledili nekadašnju kadrovsku službu, pred-stavljaju značajnu i sistemsku promenu načina rukovođenja, upravljanja ljudi-ma i ciljevima kompanije, što zahteva promenu pre svega načina razmišljanja i pristupa zaposlenima. Hr odeljenja, pored selekcije kadrova i admini-startivnog dela, imaju ulogu nosilaca promena, treba da komuniciraju te promene interno i budu njihovi agen-ti. Isto tako, oni koji se bave ljudskim resursima imaju zadatak da pripreme

zaposlene na to da su promene uslov opstanka i pomognu im da se na njih adaptiraju. Hr odeljenja imaju ulogu razvijanja odgovornosti i povećanja produktivnosti i efikasnositi svakog posebnog sektora, oni su tu da povežu timove i ljude, olakšaju i ubrzaju pro-cese. Zaposleni u ljudskim resurisma imaju zadatak promovisanja koncepta stalnog usavršavanja (popularni „life-long learning”) i tu su da koncept konkretno podrže valjanim i pravovremenim odabirom i organizacijom edu-kacije i treninga za zaposlene.

Hr-neizbežnakarikausvakojorGanizaCijiZaključak sa panel diksusije drugog dana konferencije, na kome su učestvovali Snežana Bogdanović iz Ministarstva rada, Miloš Mirić iz Foru-ma stranih investitora i Duško Vuković iz Samostalnog sindikata građevinske industrije (iz Unije poslodavaca nisu se odazvali pozivu za učešće), rečeno je da Hr ima ulogu i interne komunikacije i amortizera i medijatora među sindi-katima, poslodavcima i zaposlenima.

ljudiSuSržSvakogpoSlaKonačno, uloga Hr je ključna kad je reč o strategiji kompanije, dugoročno. Zato to nije isto što i nekadašnja kadrovs-ka služba, mada je njen prirodni nastavak. Hr je tu da vam omogući da date svoj puni potencijal i da pravi čovek bude na pravom mestu. To je, složićete se, sav-im drugačiji način razmišljanja - ne ser-vis kompanije, već menadžment i lid-erstvo koje podstiče i inspiriše, i deluje kao katalizator u procesima i odnosima u kompaniji. Ljudi su srž svakog posla.

Kako je istakla Snežana Samardžić Marković, Ministar za omladinu i sport, koja je otvorila prvu godišnju Hr konferenciju, na ljudima koji se bave ljudskim resursima je i da po-mognu Ministarstvu oko strategije zadržavanja mladih da ne odu iz Srbije,

oko njihovog bržeg, boljeg i lakšeg zapošljavanja i prilagođavanja ovom dinamičnom trižištu. Preduzetništvo je ono što među mladima podiže ka-pacitet za inovacije i Hr je tu da pri-pomogne oko sertifikacije u sferi ne-formalnog obrazovanja i da postavi standarde. „Preduzetništvo je presudno za podiza-nje kapaciteta za inovacije i preuzimanje odogovrnosti i aktivno učešće u društvu. Među million mladih (računajući doba od 15 do 30 godina koje je obuhvatilo istraživanje ministarstva) od kojih je 700 000 zaposleno, 80 odsto radi za drugoga“, rekla je Samardžić Marković. Detaljne rezultate istraživanja Mini-starstva, kako je najavljeno, očekujemo na proleće..

korakDalje?Naredni koraci asocijacije Hr Profe-sionalaca biće organizacija CrM pre-davanja i Hr Knowledge Fair-a, drugog po redu, u martu 2008. godine. Stiče se utisak da smo napravili veliki korak napred. Jako je važno biti sves-tan problema i suočiti se na pravi način sa njima. Organizatori ove konferen-cije, pokazali su primer kako se post-aviti prema ovoj tematici, a učesnici su pokazali izuzetno interesovanje za nova saznanja u ovoj oblasti. I kako su mnogi od njih voleli da kažu, bitno je napraviti prvi korak, važno je truditi se i širiti svest o značaju uloge Hr-a, ali prvenstveno treba poći od sebe, ulagati u svoje znanje i raditi na proširivanju vidika unutar sopstvene organizacije. Srbija je ovom konferencijom ipak po-kazala da to ume, može i ide u dobrom pravcu!

fakUltet

13

prvasrpskahrkonferencija

3.i4.decembrauhoteluhajatuBeograduodržanajeprvagodišnjakonferencijaoljudskimresursimauorganizaciji

asocijacijehrprofesionalaca

(www.hr-asocijacija.org.yu)isaveta

stranihinvestitora(fiC,www.fic.org.yu).

hrnaraSkršću

14

ekonoMija

Poslednjih mesec dana, kako u stručnim krugovima tako i u širokoj javnosti, konstantno se polemiše o najavljenoj podeli besplatnih akcija velikih javnih preduzeća. Ministarst-vo ekonomije i regionalnog razvoja najavilo je još u novembru da bi oko četiri miliona punoletnih građana Srbije (zaposleni, penzioneri, stu-denti, nezaposleni) koji do tog tre-nutka po bilo kom osnovu nisu dobili akcije nekog javnog preduzeća mo-glo da dođe u posed istih. Da bi ova mogućnost dobila svoje zakonsko uporište Ministarstvo je pripremilo Strategiju privatizacije velikih javnih preduzeća kao i Zakon o besplatnoj podeli akcija koji bi u skupštinskoj proceduri mogao da se nađe do kraja tekuće godine. U tom slučaju prve ak-cije delile bi se već krajem 2008. (Nis i Telekom), a ostale do kraja 2010. godine.

Ovakav koncept privatizacije obuh-vatio bi šest velikih javnih preduzeća i to: Naftnu industriju Srbije, Jat airways, Elektroprivredu Srbije, Telekom Srbije, Galeniku i aerodrom Nikola Tesla.

kakoćeizgledatipodelaakCija?Podela besplatnih akcija u prvom delu bi obuhvatila podelu akcija 68 preduzeća (Duvanska industrija Niš, Duvanska industrija Vranje, Zdrav-

lje Leskovac, Beopetrol -sada Lu-koil, cementare, šećerane itd.) koja su već privatizovana putem tendera. Još tada je oko petnaest posto ovih akcija u vrednosti od oko 242 mil-iona evra odvojeno u Privatizacioni registar upravo sa namerom da budu podeljene građanima kada se za to steknu uslovi (što bi iznosilo oko 60

evra po glavi). Ukoliko građani ne žele akcije već novac, predviđeno je da ih sam akcijski fond prodaje ili na berzi ili već postojećim vlasnicima (kako ne bi došlo do atomiziranja ponuđenih paketa i drastičnog pada vrednosti), ali ne po ceni nižoj od privatizacione. Nakon tako izvršene prodaje pojedinci bi mogli da dobiju gotovinu.

dvanačinaprivatizacijeŠto se tiče samog koncepta privati-zacije pomenutih šest preduzeća on bi trebalo da izgleda otprilike ovako:Naftna industrija Srbije i Jat air-ways bi oko 51% kapitala izneli na međunarodno tržiste kapitala u po-trazi za strateškim partnerom, 15% kapitala bi bilo podeljeno građanima

strategijaprivatizacijevelikihjavnihpreduzeća

DeljenjeMaGleiliBesplatnihakCija?

predlogzakonaobesplatnojpodeliakcijaizazvaojebrojneoprečnestavoveiuvelikojmeriuzburkaodomaćujavnost.šarenalažailirealnost-pitanjejekojeseovihdananemozezaobići.

Sveidadođedousvajanjazakonao

besplatnojpodeliakcijasumakojugrađanimogudaočekujunemožese

unapredodreditijerseneznakolikimćekapitalompreduzećaraspolagatinitidalićetajkapitalbitiaktivan.

upućeniuovuproblematikusmatraju

dajeupitanjusamokupovinasocijalnogmiraupredstojećojizbornoj

godini

MajaraDak

1

u vidu besplatnih akcija, a država bi zadržala oko 34-36% uz pravo blokirajuće manjine. S druge strane EPS, Telekom, aerodrom Nikola Tesla i Galenika bi oko 15% kapitala ponudili na berzi u vidu IPO (inici-jalna ponuda akcija) uz ograničenje da svaki građanin može da kupi ak-cije u iznosu od maksimum 5.000 evra. Takođe, 15% kapitala bilo bi podeljeno građanima u vidu besplat-nih akcija, dok bi država zadržala većinsko vlasništvo od oko 70% učešća u kapitalu. Građani bi mogli da trguju ovim akcijama tek kada se formira njihova cena na tržištu.razlog različitog tretmana ovih preduzeća krije se u njihovom tre-nutnom stanju i poziciji na trzištu.Tačnije, NIS-u, kao i JaT-u, neo-phodan je veliki kapital radi hitnog prestrukturiranja kapaciteta zbog narasle konkurencije ( JaT npr. zbog Open air agreement-a).S druge strane, IPO je metod priva-tizacije koji se primenjuje kada su preduzeća lideri na trzištu (kao npr. Galenika), kada posluju u atrak-tivnim granama koje su u ekspanziji (Telekom) ili kada utiču na tržište kapitala.

nezaDovoljnisinDikatipreteštrajkoviMaOno što nije sporno jeste činjenica

da je neophodno da se ova velika preduzeća konačno privatizuju. Međutim, predmet polemike jesu prednosti i nedostaci ovakve metode privatizovanja.razvoj tržista kapitala i akcionarstva, visoki privatizacioni prihodi (npr. plaćena kontrolna premija državi za većinsko vlasništvo), visok priliv stra-

nih direktnih investicija, visoka stopa privrednog rasta, masovno učešće građana u kapitalu, onemogućavanje velikih igrača da imaju primat na tržištu istog samo su neki od pluseva ove metode.Nasuprot tome, prigovori koji joj se stavljaju na teret takođe su brojni. Glavni protivnici predloga ovog za-kona su upravo sindikati šest pome-nutih javnih preduzeća. Naime, oni smatraju da je nepravedno da zapo-sleni, koji su učestvovali u stvaranju vrednosti ovih preduzeća, dobiju isti tretman kao i svi ostali građani, zbog čega prete štrajkovima. Kao odgov-or, Ministarstvo im je ponudilo da dobiju privilegije u slučaju kupovine dodatnih akcija - 4% sa 50% nižom cenom, dodatnih 2,5%, tj. maksimum 200 evra po godini radnog staža ili bonus po prodaji državnog dela kapi-tala (s obrazloženjem da su navedena preduzeća imala monopolski položaj na tržištu i da su svi posredno plaćali njihov razvoj).

četirimilionaneverniHtoMaS druge strane, oko četiri miliona građana, koliko bi okvirno moglo da očekuje akcije, većim delom je potpuno zatečeno ovom najavom. Privatizacija, besplatne akcije, mogućnost trgovine na berzi i slični pojmovi za dobar deo javnosti pra-vo su špansko selo. Kada, kako, ko-lika suma je u igri? - pitanja su koja se svakodnevno mogu čuti. Takođe, iz, priznaćete, opravdanih razloga

postoji nepoverenje u naš finansi-jski sistem kao i izražena sumnja u iskrenu nameru zvaničnika da ovu strategiju zaista realizuju.Dakle, iako pričaju o besplatnim akcijama u tolikoj meri da smo no-vac gotovo već počeli da tražimo po džepovima, istina je da jos uvek ne postoji saglasnost nadležnih o načinu primene ovog koncepta privatizacije čak ni u okviru vladajuće koalicije. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić smatra da je ovakav predlog samo ”demagogija zarad sticanja političkih poena” i da bi tako izvršena privati-zacija dovela upravo do onoga sto želi da se izbegne: koncentracije kapitala i to mimo nadgledanih tokova. Kada

se svemu tome doda uslovljenost usvajanja ovog zakona usvajanjem izbornih zakona, računica postaje mnogo jasnija. Predizborna, naravno.Na kraju, kad se sve sabere i oduzme, priča o 200 (ili 1000) evra na poklon većem delu biračkog tela baš u vreme izbora na vidiku zvuči kao realnost ili deljenje magle? Zaključite sami…

ekonoMija

najvećibrojdomaćihnepristrasnihstručnjaka

smatradajeovakavpredlogprivatizacije

dobaralineprimenjivnanašapreduzeća,barneu

ovomtrenutku

16

ekonoMija

organizacijazemaljaizvoznicanafte(opeC)

trenutnetržišnetrzavice,poreddešavanjauameričkojprivredi,izazvanesukretanjemcenasirovenaftenasvetskomtržištu.akadacenaovenajaktivnijetrgovanerobe,nakojojsezasnivafunkcionisanjevašečitaveprivrede,itouvozno-zavisne,doživljavavelikakolebanjaitonajvišepoduticajemneekonomskihfaktora,nakojenivelikeprivrednesilenemogudautiču,nemoratebitiekspertdabipredosetilidabinapomolumoglobitiprobijanjetargetiranjestopeinflacijeiizazivanjejošponekihproblema,kojivamsasvimsigurnouovomtrenutkunisupotrebni.

novinaftnišoknapoMolU?!

tatjanajanković

1

ekonoMija

ličnakartaopec-aOPEC je udruženje zemalja izvozni-ca nafta, osnovano 1960. godine u Bagdadu (Irak) od strane pet velikih proizvođača i neto izvoznica nafte – Iran, Irak, Kuvajt, Saudijska arabija i Venecuela. Naime, posle II svetsk-og rata tržište nafte kontrolisalo je sedam transnacionalnih kompanija, poznatih kao „sedam sestara“, koje su značajno koordinirale svoje politike i obarajući cenu nafte donele velike štete proizvođačima. Zato je ovih pet zemalja došlo na ideju da osnuje jedno takvo udruženje koje će štititi interese proizvođača. 1965. godine sedište je preseljeno u glavni grad austrije, Beč.U periodu između 1960. i 1975. go-dine, ova organizacija je primila još osam članica, od kojih su dve, Ekvador i Gabon, istupile jer im više nisu od-govarali uslovi članstva. 2007. godine se priključuje angola i ponovo Ekva-dor, ali je Indonezija zbog prelaska u neto uvoznika u fazi razmatranja za napuštanje organizacije, tako da da-nas OPEC broji 12 aktivnih članica. Glavni cilj ove organizacije naveden u njenom Statutu je: održavanje sta-bilnih cena nafte na svetskom tržištu, uz uzimanje u obzir interesa zemalja proizvođača, odgovarajuću snabde-venost zemalja potrošača i pravičan prinos na uloženi kapital u industriji nafte.

proizvoDnekvoteProizvodnja nafte se u OPEC-u vrši na osnovu dodeljenih kvota. Sistem kvota kakav danas postoji rezul-tat je dugogodišnjeg pregovaranja i nije baziran na unapred utvrđenim

kriterijumima, iako ove proizvodne kvote indirektno odražavaju proiz-vodne mogućnosti kao i proizvod-nju u prošlosti članica. Proizvodne mogućnosti se iz raznih razloga men-jaju što se odražava i na kvotu. Zbog toga je organizacija u više navrata pokušavala da utvrdi objektivne kriterijume na osnovu kojih će se kvote dodeljivati, ali nije uspela. Tre-nutno najveće kvote imaju Saudijska arabija, Iran i Venecuela. Dugoročno organizacija mora da teži sistemu održive i fer kvote koju bi prihvatile članice i na taj način se smanjila njena prekoračenja, za šta u suštini članice imaju interesa jer je za većinu njih izvoz nafte jedini izvor prihoda. S druge strane, jedin-stvo unutar OPEC-a je neophodno da bi organizacija čvrsto držala u ru-kama instrument koji joj omogućava da bude ozbiljan tržišni igrač i kroz određivanje ponude utiče na svetsko tržište.

politikaCenaUopeC-UOPEC sakuplja podatke o cenama nafte pojediničanih proizvođača za “korpu”, a zatim uzima njihov prosek za formiranje OPEC referentne cene na osnovu koje se prate uslovi na svetskom naftnom tržištu. Od 1. januara 1987. do 15. juna 2005. OPEC je za određivanje svoje korpe cena računao aritmetičku sredinu 7 proizvođača sirove nafte: alžirske Sa-haran Blend, indonezijske Minas, ni-gerijske Bonny Light, saudijske arab Light, Dubai Fateh arapskih emirata, venecuelanske Tia Juana i meksičkog Isthmus-a. OPEC-ova korpa cena je 2000. godine u proseku iznosila $27.60 po barelu, u 2001. i 2002. se kretala između 23$ i 24$ po barelu, da bi od 2004. godine počela skoko-vito da raste i od 36.05$ po barelu, preko 50.71$ u 2005. dostigla cifru od 61.10$ po barelu u 2006.

Poslednjih meseci smo svedoci skoro svakodnevnog obaranja rekorda koji cena sirove nafte dostiže. Njen rast je vrtoglav jer se sa nešto više od 10 dol-ara po barelu koliko je iznosila krajem devedesetih godina dvadesetog veka, cena danas gotovo udesetostručila.

Faktori koje analitičari navode kreću se od psiholoških, špekulativnih (oko izbijanja nove političke krize na Blis-kom Istoku) do objektivnih, poput strahovanja o mogućim teškoćama u snabdevanju severne hemisfere koja ulazi u zimu, i vesti o problemima u rafinerijama. Čini se pak da situacija sa američkim dolarom koja potresa ceo svet, a u kome se nafta tradicio-nalno naplaćuje, nije ostala bez efekta ni na cenu sirove nafte. Koliko je uti-cala, raspravljalo se na III Samitu u rijadu.

iiisaMitTreći samit, održan 18 i 19. novem-bra u Saudijskoj arabiji, obeležen je nejedinstvom. Umesto uticaja koji naftna industrija ima na okolinu, centralna tema samita bila je depre-sijacija dolara u poslednjih godinu dana i špekulacije o daljim akcijama Federalnih rezervi. Naime, depre-sijacija dolara od 15% u posledn-

od16.juna200.godineprimenjujesenovinačinobračunakorpe,saizmenjenim

sastavom,kakobiboljedošaodoizražaja

prosečankvalitetsirovenafteuzemljamačlanicama.Sadašnjareferentnakorpase

sastojiod11izvorakojipredstavljajuglavnu

izvoznunaftnurudusvihčlanica,ponderisanih

proizvodnjomiizvozomnaglavnotržište.vrsteuključeneukorpusu:Saharanblend(alžir),

Minas(indonezija),iranheavy(iran),Basralight

(irak),kuwaitexport(kuvajt),essider(libija),

Bonnylight(nigerija),QatarMarine(katar),arablight(saudijska

arabija),Murban(Uae)andBCf1(venecuela).

Sedište OPECa u Beču

18

ekonoMija

jih 12 meseci svakako se odražava na umanjenje vrednosti dolarskih rezervi članica, a i cena koju je u nekoliko navrata tokom novembra delilo samo nekoliko desetina centi od $100 po barelu je bar delimično bila izazvana time. Otuda, zabrinu-tost proizvođača za očuvanje vred-nosti svoje imovine, ali i potrošača koji su značajne devizne prilive morali da izdvajaju za uvoz nafte, nije baš neosnovana.

Ipak, ono što bi se moglo izvesti kao opšta ocena samita je njegova politička konotacija. Sasvim je jasno ukazano na njegovu podeljenost na dva tabora – anti-SaD predvođenog Iranom i Venecuelom, i deklarativ-no neutralnog tabora predvođenog Saudijskom arabijom, najvećim proizvođačem i zemljom za koju se procenjuje da poseduje najveće rezerve nafte, ali i koja je američki saveznik u borbi protiv terorizma. I dok je iranski predsednik najav-ljivao razmatranja u okviru OPEC-a o mogućnosti napuštanja naplate u dolarima, zvanična saopštenja sa samita su ipak izbegla pominjanje ove teme i isticala da je OPEC pre svega robna organizacija, koja je uvek delovala umereno i mudro. Organizacija je bila izložena i pri-tisku da poveća proizvodnju kako bi se usporio rast cene, ali za sada su se zvaničnici kartela oduprli ukazujući da značajnih promena u ponudi i tražnji nije bilo. Novi preokret na naftnom tržištu nastupio je nakon izveštaja o Ira-nu koji je predat Kongresu SaD, jer su njime praktično izbrisani

geopolitički strahovi koji su cenu gurali napred. Za samo nedelju dana cena nafte pala je za više od $10. Iz ove perspektive, postaje jasno ko-liko igra moći dve zemlje, u ovom slučaju oličena kroz političke tenzije između SaD i Irana, može da utiče na ekonomiju. Dalji pad je neizves-tan, jer u OPEC-u ponovo vlada nejedinstvo po pitanju popuštanja pod pritiskom i povećanja proiz-vodnje sirove nafte. Naredni redov-ni sastanak članica doneće konačnu odluku.

naFtakaopolitičkooružjeSirova nafta, kao energent koji od početka korišćenja sredinom druge polovine 19. veka, učestvuje sa oko 70% u ukupnoj energets-koj potrošnji, prosto samo zbog te činjenice ne može ostati potpuno apolitična. Poslednjih godina se ja-vljaju alternativni izvori koji bi tre-balo da zamene naftu ili bar smanje njen značaj, ali oni još uvek mar-ginalno učestvuju u zadovoljenju svetskih potreba za energijom. I tako dok čekamo neko revolucio-narno rešenje koje će moći da zado-volji te potrebe i konačno, bude manje štetno po planetu na kojoj živimo, sirova nafta ostaje pred-met borbe za prevlast. Onih koji je imaju, da je očuvaju, odnosno onih koji je nemaju da je steknu - istraživanjem Južnojadranske depresije, pokušajima podele Sever-

nog pola jer se procenjuje da se is-pod nalaze neprocenjive rezerve, okupacijama onih koji je imaju da bi se “zaštitila” ljudska prava… Primera kroz istoriju za oba ponašanja ne manjka. 1973. godine OPEC je iskoristio svoje “crno zla-to” da se usprotivi izraelskoj okupa-ciji Sirije, obustavivši izvoz. Sasvim

slučajno, Irak je do tada zajedno sa Iranom spadao u grupu pet zemal-ja koja poseduje skoro dve trećine svetskih bilansnih (istraženih) rezervi nafte, a bila je van uticaja najvećeg potrošača nafte u svetu… Demokratizacija ili osvajanje izvora i sticanje kontrole nad velikim de-lom sveta zavisnim od nafte, pro-cenite sami.

sasvimjejasnoizemljamaproizvođačima,

jošvišezemljamapotrošačima,dasenaftenemoguodreći.bez

adekvatnogsupstituta,svakiproblemu

snabdevanjubidoveosvetskuekonomiju

ustanjehaosa–padaproizvodnjei

nemogućnostnormalnogfunkcionisanja.

BorisBerezovskirođen je u Moskvi gde je završio fakultet i stekao kvalitetno obrazovanje iz oblasti elektronike i informatike. Bio je vrlo ambiciozan i uporan, stekao je zvanje doktora nauka i dugi niz godina je radio pri Sovjetskoj akademiji nauka.

Međutim, ono što je njega zaista in-teresovalo bio je biznis, i to veliki. Sov-jetska vlada je odlučila da pravi fabriku koja će prodavati automobile na rus-kom tržistu. ruska kompanija autovaz je u saradnji sa italijanskim Fijatom odlučila da gradi fabriku automobila.

prenekolikodanaunarodnojskupštinisrbijeizglasanojeautentičnotumačenjefamoznogčlana127.zakonaovisokomobrazovanju,kojejenadamoserešiloproblemaktuelanusrpskojakademskojzajednicizadnjihgodinudana,problemDiplomirani=Master.

19

ekonoMija

državnakasaičetiriasa

rUskitajkUni:BiznisMeniilipljačkaši?

aleksandarbjeletićbjeki@ptt.yu

20

ekonoMija

Međutim, projekat nije bio naročito uspešan, fabrika je imala više radnika nego što je trebalo i nivo produk-tivnosti je bio na vrlo niskom nivou. Tada nastupa Berezovski i predlaže au-tovazu saradnju. On će pomoći fabrici u uvođenju automatizacije u proces proizvodnje i omogućiti kompjuter-sku kontrolu operacija što će poboljšati produktivnost. Preduzeće Logovaz u vlasništvu Berezovskog će postati glav-ni diler autovazovih automobila. To je bio izuzetno unosan posao, ali u rusiji i veoma opasan. Berezovski se ubrzo našao na meti raznih kriminalaca koji su mu tražili “reket” da bi ga štitili. Nije pristajao na ucene tako da je dva puta na njega pokušan atentat. Kako se Ber-ezovski obogatio? autovazovi troškovi proizvodnje su bili 4.700$ po automo-bilu, ali ih je autovaz prodavao dileri-ma za samo 3.500$, da bi dileri iste te automobile prodavali za 7.000$. Gde je logika? Berezovski je, pošto je autovaz bio državna kompanija, lako uspostavio kontrolu nad menadžmentom i njegov cilj je bio da kompanija loše posluje kako bi je kasnije kupio za male pare. Kako je i sam rekao u jednom intervjuu, privatizacija u rusiji se odvija u tri faze. Prvo, privatizacija menadžmenta, zatim privatizacija imovine i na kraju privati-zacija duga. U narednim godinama za

male pare je kupovao rudnike, banke, naftne izvore, TV stanice, čak je kupio i udeo u aeroflotu. Kada je na vlast u rusiji došao Vladimir Putin, Berezovs-ki se nadao da će i u njemu imati do-brog sagovornika, ali se u toj proceni kao i većina tajkuna prevario. Putin je ušao u obračun sa oligarsima. Za Ber-ezovskim je raspisana međunarodna poternica, ali on živi u Londonu gde je od britanskih vlasti dobio politički azil. Sve njegove aktivnosti danas su usme-rene u pravcu rušenja Putina sa vlasti. Bogatstvo Borisa Berezovskog danas je procenjeno na 2 milijarde dolara.

MihailhoDorkovskiMihail Hodorkovski je rođen 1963. godine. Njegova najveća želja dok je bio mlad bila je da jednog dana bude direktor fabrike. Verovatno zato što je u rusiji tog vremena to bila pozicija koja je omogućavala lagodan život. Bio je vrlo aktivan u Komsomolu (mladi komunisti SSSr-a) gde je stekao mnogobrojne kontakte koji će mu kasnije biti od velike koristi. Nije mu data prilika da vodi neku od državnih fabrika, zbog čega je bio razočaran jer je osećao da je to zbog jevrejskih korena njegove porodice, tako da je odlučio da uđe u privatni biznis. Sa svojim partnerima iz Komsomola

1987. godine otvara “centar za nauku i tehnologiju” Menatep. Osnovna ak-tivnost firme bila je uvoz i prodaja kompjutera i softverski dizajn, mada su prodavali i mnoge druge proizvode. Već 1988. godine promet Menatepa je bio 10 miliona dolara. U 1989. godini Hodorkovski dobija dozvolu za rad prve privatne banke. Banka Menatep odmah počinje da radi vrlo uspešno. Koristi depozite svojih klijenata kako bi finansirala uvozno-izvozne poslove Hodorkovskog. Takođe, zahvaljujući dobroj povezanosti sa vrhom države, banka Menatep je dobila pravo da up-ravlja fondovima koji su bili namen-jeni žrtvama u Černobilju. Ovo je bila vrlo dobra prilika za enormne profite kroz utaju poreza. Na vlast 1991. go-dine dolazi Boris Jeljcin, a to je značilo ubrzavanje ka tržisnoj ekonomiji, ali na najgori mogući način - kroz ko-rupciju i neverovatno brzu prodaju državne imovine. Ovakav ambijent je pogodovao tajkunima. Najčešće su direktori državnih fabrika posta-jali i njihovi vlasnici, kao i mnogobro-jni kriminalci. Najpoznatija kupovina koja je Hodorkovskog učinila u jed-nom trenutku i najbogatijim čovekom u rusiji bila ja kupovina naftne kom-panije Jukos. Hodorkovski je kupio Jukos za neverovatno nisku cenu od 350 miliona dolara, da bi samo dve godine kasnije kompanija vredela 9 milijardi dolara. Ova i slične transak-cije bile su uobičajna pojava u rusiji, što je učinilo da narod veruje da su tajkuni opljačkali zemlju. Zato i ne čudi oduševljenje ruske javnosti kada je Hodorkovski u oktobru 2003. go-dine uhapšen pod optužbom za utaju poreza. Kasnije je u sudskom procesu osuđen na devet godina zatvora, a nje-govo bogatstvo je zbog kraha akcija Jukosa palo na 2 milijarde dolara.

vlaDiMirGUsinskiVladimir Gusinski je rođen 1953. go-dine. Karijeru je započeo kao taksi vozač. U vreme komunizma bavio se trgovinom “na crno”. Tokom 80-tih razvio je dobre veze u komunističkoj partiji. Organizovao je razne mani-festacije za Mlade komuniste SSSr-a. Takođe, uspostavio je odlične kon-takte sa gradonačelnikom Moskve Ju-

Boris Berezovski

21

ekonoMija

rijem Lužkovim, koji ce mu biti od ve-like koristi u vremenima koja dolaze. Gusinski 1987. godine otvara jednu od prvih kooperativa, koja se bavila trgo-vinom ženske garderobe. Dve godine kasnije osniva Most banku, koja će u narednim godinama igrati značajnu ulogu u ruskoj privredi, najviše zbog toga što je većina poslova koji su se obavljali u Moskvi išla preko Most banke, zahvaljujući vezama Gusinskog i Lužkova. Gusinski je bio prvi čovek u rusiji koji je osnovao prve neza-visne novine koje su se zvale “Sevod-nja”, što bi na srpskom značilo Danas. Tada su ga već nazivali ruskim ru-pertom Mardokom. Ubrzo je postao vlasnik mnogih televizijskih i radio

stanica, kao i većine pisanih medija. Njegovi mediji su tokom 1999-te godine bili vrlo kritički nastrojeni prema tadašnjem predsedniku Borisu Jeljcinu. Međutim, Vladimir Putin je ubrzo nakon dolaska na vlast udario na Gusinskog i on danas živi u izgnanstvu i uglavnom se kreće na relaciji Španija-Izrael. Većina TV stanica u rusiji nije više u njegovom vlasništvu. romanabramovičroman abramovič je rođen 1966. go-dine u rusiji. Imao je vrlo teško detin-jstvo s obzirom da su mu roditelji umrli dok je bio vrlo mlad. Odrastao je u po-rodici svoga ujaka, da bi kasnije živeo sa svojom bakom u Moskvi. Biznisom

počinje da se bavi krajem 80-tih kada je tadašnji ruski predsednik Mihail Gorbačov dozvolio poslovanje malih privatnih firmi koje su se nazivale ko-operative. U periodu 1992-1995. ot-vara pet kompanija koje su bavile trgo-vinom, a naročito su se specijalizovale u trgovini naftnim proizvodima. Za-jedno sa Borisom Berezovskim 1995. godine stiče kontrolni paket akcija u ruskoj naftnoj kompaniji Sibnjeft. To su uspeli kroz kontroverzni program “Zajam za akcije”, a ideja programa je bila da privatne kompanije daju zajam državi u zamenu za akcije državnih preduzeća i ukoliko država vrati zajam kompanije joj vraćaju akcije i zarađuju samo kamatu. Šta mislite šta se desilo? Država nije vratila dug, a tajkuni dobili akcije za neuporedivo manje novca nego što je njihova realna vrednost. Slično je uradio i Hodorkovski da bi stekao udeo u Jukosu, kao i većina drugih tajkuna. abramovič tokom 90-tih preko svoje kompanije Mil-haus Kapital (Milhouse Capital) ku-puje značajne udele u velikim ruskim kompanijama. Imao je značajan udeo u aluminijumskom gigantu rusal koji je u većinskom vlasništvu još jednog ruskog tajkuna Olega Deripaske. U periodu 2002-2005. prodaje svoj udeo u Sibnjeftu državnoj firmi Gazprom za 13 milijardi dolara i svoj udeo u rusalu Olegu Deripaski za 2 milijarde dolara. Danas je roman abramovič verovatno najpoznatiji ruski tajkun u svetu jer je vlasnik londonskog fudbalskog kluba Čelzi, u koji je za 4 godine koliko je vlasnik uložio neverovatnu sumu nov-ca. abramovič je u odličnim vezama sa predsednikom Vladimirom Putinom, u medijima ga čak zovu Putinovim omiljenim sinom. Bogatstvo romana abramoviča se procenjuje na 18 mili-jardi dolara. I ostali ruski tajkuni imaju slične priče kao i četvorica koju smo opisali. Ug-lavnom je za bogaćenje bilo neophod-no da imate odlične političke veze, da imate prave informacije u pravo vreme i da znate kome da date pare. Nakon dolaska Putina na vlast neki tajkuni su pobegli iz zemlje, neki su uhapšeni, a neki su zadržali pa čak i ojačali svoje pozicije. Šta će se dalje dešavati vreme će pokazati.

Roman Abramovič

22

ekonoMija

Public Relations ili popularno zvani PR (odnosi s javnošću) ima mnogo definicija:“Namerna, planirana i kontinuirana aktivnost u cilju uspostavljanja i odr-žanja uzajamnog razumevanja između organizacije i njene javnosti.” (definici-ja Britanskog instituta za javno mnje-nje); “Upravljanje, kroz komunikaciju, percepcijama i strateškim odnosima između organizacije i njenih internih i eksternih subjekata” ( Institut za odno-se s javnošću Juzne afrike) itd. Mnogo komplikovanih reči, složićete se i pitati gde su tu uklapa ona zgodna plavuša sa televizije koja ponosno ističe da je Pr fast food restorana kome ni ona ne ume pravilno da izgovori ime. Šalu na stranu, odnosi s javnošću nemaju uni-verzalnu definiciju i podrazumevaju pregršt različitih poslova i ne treba ih personifikovati sa izjavama različitih portparola u javnosti. To ni izbliza nije

sve čime se Pr bavi.Kao primer dobre priče predstavljamo vam McCann Erickson Public relati-ons agenciju. Osnovana je u februaru 2002. godine na čelu sa Srđanom Šape-rom i deo je McCann Erickson Group.Predstavnici agencije ističu da je njihov profesionalni izazov da se predstave na pravi način, objasne svoje ciljeve, pri-dobiju podršku za njihovo dostizanje, da se odbrane od neistina a da sačuva-ju istinu. Od 2006. godine su afilijacija agencije Weber Shandwich za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i albaniju i kao takva organizovana je po svetskim standardima i u svom radu koristi ko-munikacijska iskustva i resurse najveće Pr agencije.

veselonaGoDišnjiCiMcCann Erickson Pr je najveća spe-cijalizovana agencija za odnose s jav-nošću u Srbiji i regionu (ili jesi ili nisi) koju čini tim vrsnih profesionalaca svih oblasti odnosa s javnošću. Među klijentima agencije nalaze se kompani-je kao što su Telenor, Verano Motors, Imlek, Doncafe, Coca Cola i mnoge druge. Ponosni su vlasnici mnogih nagrada u oblasti odnosa s javnošću i nedavno su sa klijentima i prijateljima uz veliki broj zvanica iz sveta politike, poslovanja i kulture u Pozorištu na Te-razijama proslavili pet godina dobre priče. “To, kume!” - prepoznajete li re-plike? Delo su autora iz redova kreativ-nog tima agencije McCann Erickson.

agencija je organizovala i veliki broj događaja za svoje klijente kao što je proslava 160 godina postojanja Carl-sberg Srbija, zatim Schweppes filmski festival kao uvod u mesec filma, otva-ranje novog poslovnog centra Tigra u Beogradu itd.

eDUkaCijaU agenciji ističu da je edukacija u obla-sti komunikacija i odnosa s javnošću ključni faktor uspeha jedne organiza-cije. Shodno tome predstavljaju vam Londonsku školu za odnose s javnošću (LSPr) koja se u Beogradu sprovo-di od 2004. godine i jedini je licencni program ove vrste u našoj zemlji. Ova

škola pruža teorijska i praktična zna-nja svima koji žele da unaprede svoja znanja o odnosima s javnošću. Među-narodno priznata diploma LSPr veri-

usvetuprmenadžera

dobrapričanapočetkusvakedobrepričestojidobarprkojitupričutrebadaučinijosboljomipoznatijom.uovomvekukomunikacijedobrapričajebitnijanegoikada,apraveinformacijesuneprocenjive.svetouslovilojepravibumurazvijanjuprofesijeodnosasjavnošću

“Svakanašadobrapričajedobrapričanaših

prijatelja.pričanjepričastvaraprijateljstva,zatosunašiklijentinašiprijatelji.”-rečisuSrđanašapera,ceo,

McCannericksonBelgrade

Maja Vukojčić

matearakićtea.rakic@beotel.net

23

ekonoMija

fikovana je od strane mnogih međuna-rodnih stručnih organizacija i svetskih konsultantskih i Pr agencija. Prijave za ovu školu se vrše i onlajn na zvanič-nom sajtu McCann Erickson Pr. O pitanjima vezanim za LSPr imali smo čast da razgovaramo sa gospođicom Majom Vukojičić, direktorom eduka-cije McCann Erickson Pr.Monopollist: Kazite nam nesto više o načinu i programu edukacije u školi?Maja Vukojičić: Londonska škola za odnose s javnošću (London School of Public relations - LSPr) osnovana je 1992. godine u Londonu u okviru Da-vid Game grupe, koja nudi obrazovanje u oblasti medija. Program traje 6 nede-lja i obuhvata 16 modula, na kojima se obrađuju najvažnije teme iz oblasti odnosa s javnošću, kao sto su: uvod u odnose s javnošću, veštine i znanja do-brog Pr-a, odnosi sa medijima, pripre-ma komunikacijskih projekata, interna komunikacija, korporativno komu-niciranje, trening medijskog nastupa, standardi poslovne komunikacije i protokola, komuniciranje u kriznim situacijama i mnoge druge. Predavanja drže međunarodni i domaći Pr struč-njaci, koji su na raspolaganju polazni-cima za sva pitanja i konsultacije, kako tokom programa, tako i po njegovom završetku.Polaznici škole prate tročasovna pre-davanja, dva do tri puta nedeljno i u okviru njih na praktičnim radionicama imaju prilike da rešavaju prave Pr za-datke. Nakon svih odslušanih predava-nja, polaže se ispit koji je preduslov za sticanje međunarodno priznate diplo-me ove škole.ML: Postoje li neka ograničenja u pogledu odabira kandidata koji se

prijave?MV: Ne postoje posebni uslovi prijav-ljivanja. Naši polaznici mogu biti svi oni koji žele da zavire u svet odnosa s javnošću, ali i oni koji se ovim poslom vec ozbiljno bave. Do sada je LSPr u Srbiji pohađalo oko 250 polaznika ra-zličitog uzrasta, obrazovanja i zanima-nja, među kojima ima ljudi, zaposlenih u velikim poznatim kompanijama, or-ganizacijama i državnim institucijama,

ali i studenata različitih fakulteta, koji nisu imali prilike da u toku svog ško-lovanja više nauče o ovoj modernoj profesiji.ML: Postoji li praksa u okviru škole i saradnja sa vodećim kompanijama? MV: U toku samog programa praksa te vrste ne postoji. Međutim, s obzirom da školu pohađaju i predstavnici veli-kih kompanija, saradnja postoji u vidu razmene iskustva i znanja kako u toku školovanja, tako i kasnije. Londonska

škola za odnose s javnošću se trudi da, putem LSPr mreže, sa svim polaznici-ma i nakon završetka programa ostane u kontaktu i motiviše ih da međusob-no komuniciraju i razmenjuju ideje i probleme na koje nailaze. Neretko se dešava da takva vrsta druženja preraste u ozbiljniji vid saradnje, koji se ogleda u aktivnom učestvovanju na nekim projektima ili zaposlenju nekog od po-laznika u nekoj od kompanija.ML: Po vašem mišljenju, koliko je perspektivna karijera u odnosima s javnošću?MV: Karijera u odnosima s javnošću moze da bude jako perspektivna, po-sebno u Srbiji, gde je ova oblast ozbilj-no počela da se razvija tek pre 5 ili 6 godina, dok, na primer, u americi, koja je kolevka Pr-a, postoji od početka 20. veka. Da bismo znali koliko je ova profesi-ja perspektivna, treba da znamo, pre svega, šta ona sve podrazumeva. Pr postavlja i realizuje komunikacijske projekte, brine o internoj komuni-kaciji, savetuje top menadžment, posebno u kriznim situacijama, ko-ordinira izvršne timove, definiše ko-munikacijske poruke, strateški pla-nira i, povrh svega, brine o reputaciji kompanije. Da bi sve to postigao, Pr stručnjak treba da poseduje znanja iz oblasti komunikologije, ekonomije, strateškog razmišljanja, planiranja i rukovođenja.Danas nijedna ozbiljna kompanija ne može da se zamisli bez tima stručnjaka za komunikacije, što mislim da dovolj-no govori o perspektivi ove profesije.ML: Vas savet budućim PR me-nadžerima?MV: Najveci kapital današnjice je znanje! Znanje je uslov uspešnosti svakog pojedinca i svake kompanije. Samo znanje moze da vas izdvoji i da neku kompaniju učini uspešnijom od konkurentske. Zato je moj savet svim studentima, pa i budućim Pr menadžerima da stalno teže novim saznanjima i veštinama. Da prate do-maća i inostrana dešavanja i iskustva, neguju i stalno unapređuju veštinu komuniciranja i, pre svega, grade do-bre i uspešne međuljudske odnose u svom okruženju, kako bi jednog dana uspešno gradili odnose sa različitim javnostima.

kodnasjošuvekpostojevelikepredrasudei

nedoumiceokotogaštaprzaistaradi.tonijesamoportparolnekekompanijeili

atraktivnaosobakojacenamreklamiratineke

proizvodeiliusluge,gostujućiporazličitimtvemisijama.prstručnjak

jeosobakojatrebadagradiiodržavadobre

odnosesasvimciljnimjavnostima

peta generacija LSPR

ne znam šta me je kada sam bio klinac više nerviralo, babe, tetke i sofisticirani intelektualci koji su moju strast i ludu ljubav

prema igri zvanoj fudbal nipodaštavali ‘teorijom’ po kojoj je “glupo da dvade-set ljudi juri za jednom loptom dok ih dvadeset hiljada ludaka gleda“ ili ko-jekakvi školski drugovi ili poznanici iz kraja koji bi pred derbi stigli sa pričom o tome kako je “njihovom ćaletu, stri-cu, kumu, komšiji neki kolega sa posla rekao da će danas biti nerešeno, na-mestili...“Suštinski, stav nisam promenio. I dalje me nervira negiranje značaja fenomena koji privlači stotine miliona ljudi i kra-jnje rasprostranjena sklonost ka teori-jama zavere.Postoji problem, jeste glupo gledati očajan fudbal i razmišljati o tome kuda bi bilo bezbedno otići ili ko od ostalih prisutnih na stadionu ima nož, šrafciger ili je ‘samo’ sklon nasilju i jeste strašno kada na gomilu ‘pouzdanih i proverenih priča o nameštanju’ možete samo da slegnete ramenima.Nemam preterane simpatije pre-ma policiji, ne mogu da kažem da podržavam nasilje ali se bojim da ni-kada neću zaboraviti kako su izgledali

ispadi i ‘pokušaji ubistva’ ljudi u uni-formama kada su sa druge strane bile žene, klinci, nekakav fini svet koji je, vidi čuda, smatrao da ima pravo da živi normalnije nego što je tadašnja vlast procenjivala.I siguran sam da je onaj ko je poslao jednog žandarma na tribinu sa puno navijača bio sasvim spreman da se to izrodi u zlo i da se tek onda ‘reaguje’. I ubeđen sam da bi taj Neko morao da ostane bez posla, a ako je propust nam-eran i bez slobode.Ipak, moraće da odgovaraju i ‘Heroji sa bakljama’ i oni koji su im omogućili da ne idu goloruki na ‘Zlog policajca’. I to je sasvim u redu.Nije moje da sudim ko je kriv i kakvu kaznu zaslužuje, samo razmišljam... Za propust postoji odgovornost, za krivicu kazna, tu nema prostora za polemiku. Za osumnjičene su pritvor i istražni postupak, za dokazano krive je zatvor.Samo se nadam da sve neće biti kratk-og daha i da priča o velikoj istrazi, fudbalskoj mafiji i odlučnoj policiji i tužilaštvima i odgovornoj državi nije samo šarena laža. Do neke bolje, medi-jima i javnosti zanimljivije afere.Teško bih se setio na osnovu čega smem da verujem da će neko za ono što

je uradio odgovarati ali postoji sasvim dobar razlog da se nadam da će tako biti. Valjda jednom mora. I u Srbiji.Naslušao sam se kafanskih priča o tome ko je koga prodao, ko je koga zavrnuo za neku lovu, ko je s kim u dilu, ko je čiji igrač, a koji gazda je dobar sa kojim klubovima. Sada ostaje da ovdašnja vlast pokaže da ti koji su dobri sa onima i koji neće da diraju ove zbog onih trećih, još gorih ne vladaju nijednim segmentom društva. Pa ni fudbalom sa sve okolinom.Nema sumnje da Srbija ima većih prob-lema. Nema sumnje da uvek postoji bolji trenutak, da je potrebno još malo vremena i da ova priča ne zanima baš svakoga.Pa šta? Mene zanima. I trenutak je dobar. Nećemo izgubiti Kosovo niti dodatno komplikovati ‘pitanje sarad-nje sa Hagom’ ako mafijašima koji ulažu u fudbal da bi oprali novac, pseudomenadžerima koji na transfer-ima igrača zarađuju dobrano prljavu lovu ili ‘istaknutim sportskim radnici-ma’ koji, eto, pomalo nameštaju rezul-tate, kraduckaju i povremeno varaju bude suđeno.Naprotiv. Pravi trenutak je upravo ovaj. Danas ili sutra, svejedno. Što pre.

iSpričaSmoSe…paDasehapsipolako? piše:miloššaranović,

sportskinovinar

24

25

ZveZdan TerZić rođen: 21. maja 1966 godine u vrbasu

Obrazovanje: diplomirao je 1995 na ekonomskom fa-kultetu u Beogradu, smer marketing. Godinu dana ka-snije, stekao je i diplomu na višoj trenerskoj školi, a 2005. završio je postdiplomske studije na Univerzite-tu Braća Karić s magistarskom tezom: mesto i uloga lidera u sportu.

Jezici: govori engleski, a služi se grčkim, ruskim i ma-đarskim

OFK Beograd: generalni direktor od 1997 do 2005 go-dine.

Fudbalski savez Srbije: na čelo FSS dolazi 2005 godi-ne

Porodica: supruga Svetlana, sinovi Kostadin, nikša i ćerka Maša.

Uspeh: plasman SCG na Svetsko prvenstvo 2006 u ne-mačkoj.

neuspeh: drugi put zaredom naša zemlja nije uspela da se plasira na evropsko prvenstvo u fudbalu.

eksperiment sa stranim trenerom: na njegovu inici-jativu Srbija prvi put dobila stranog trenera Havijera Klementeom.

Karijera: ovih nedelja drma mu se stolica predsedni-ka Fudbalskog saveza Srbije.

predsednik Fudbalskog saveza SrbijeMile BiJeLić

25

Predstava “U poseti kod gospo-dina Grina” reditelja Stefana Sablića izvodi se na maloj sceni Ateljea 212 sa bravuroznim Pre-

dragom Ejdusom i mladim Srdjanom Timarovim u glavnim ulogama.Radnja prati život dva čoveka različitih generacija: gospodina Gri-na-Jevrejina starog kova čiji je život praktično na izdisaju i Roja Gardenera - finog, privlačnog, uspešnog mladića iz ugledne, dobrostojeće njujorkške porodice. Splet okolnosti koji dovo-di ova dva muškarca u neposredan kontakt omogućava pravljenje više

nego jasne asocijacije na postojanje diskriminacije u svetu, uvek i svuda, samo u različitim pojavnim oblicima .Gospodin Grin je kao Jevrejin na svo-

joj koži osetio njen najdrastičniji ob-lik za vreme II svetskog rata, dok Roj uživa sve blagodeti svog društvenog ugleda i statusa u 21. veku sve dok krije svoje seksualno opredeljenje (on je gej).Takodje, intersantan je i osvrt na šablon i željenu sliku o karijeri, vezama, seksu-alnom opredeljenju i životu uopšte koji roditelji prave za svoju decu kao i na su-kob koji nastaje ako se mladi u istu po bilo kom osnovu ne uklope.Sve u svemu, predstava koju ne bi tre-balo propustiti.Požurite… Maja radaK

Predstava o kojoj se priča

U POSeTi KOd GOSPOdina Grina

Serija o kojoj se priča

PriSOn BreaKBekstvo iz zatvora“ je serija koja govori o čoveku

osuđenom na smrt za zločin koji nije počinio i o njegovom bratu koji je smislio savršen plan za nje-govo izbavljenje iz zatvora.

Popularnosti ove serije, o kojoj se uveliko priča, najviše do-prinosi jedinstvena struktura radnje, kao i činjenica da nema televizijskih serija koje su zaista snimane u zatvoru. Serija kombinuje nadu, viđenu u filmu „ Bekstvo iz Šošenka“, na-petost i spektularnost „Velikog bekstva“.U svakoj epizodi možete da otkrijete nove detalje, dok jedan čovek u očajničkoj situaciji pokušava da sprovede u delo plan o savršenom bekstvu iz zatvora i raskrinka mrežu zavere na državnom nivou zbog koje je njegov brat završio iza rešetaka. Seriju je napravio Pol Šering, a naslovne uloge tumače Ven-vort Miler i Dominik Pursel. Sonja rOvinaC

26

27

Zamisli prvi pravi topli dan... prokleto nervirajuće sunce koje prži suze kroz zatvo-rene kapke... budi te i lomi nezamislivo stanje nesanice, posle bud-ne noći. Sunce koje te tera da žmirkaš i potražiš slinu u uglu usana, slinu koja juri iz usta ka jastuku i ubeđuje te da još uvek nije vreme za ustajanje... jedino što možeš da uradiš je da dohvatiš jastuk ispod tebe i ugušiš čitavo lice njim, da ga baciš preko sebe i nastaviš da uživaš u mraku... Nema više boje mesa koju naslutiš u toplim talasima koji seku kapke, nema više buđenja, nema više sunca... tako je...Sad samo treba zaboraviti na sve ovo i slatki slatki san će se sam vratiti....Osim ako neko ne dođe i podigne jastuk sa tvog lica i upropasti sve...Sve je ponovo tu, sunce koje prži, mamurno budno stanje, sranje...Sve je ponovo tu... U kratkom periodu vremena poželiš mrak nazad, ali ona grubo baci jastuk preko tvog lica i potres te još više razbudi. Tako ništa od povratka... Ništa od odmora...Onda ga ponovo podigne i ponovo baci preko tebe...I tako nekoliko puta..

danilo StojićUžičanin, pokretač mnogih kulturnih

projekata u svom gradu. Član akademske grupe academica, koj okuplja stručnjake humanističkih, društvenih i primenjenih nauka, umetnike i kreativce sa ciljem da

sinergijski deluju na polju javne i kulturne politike, odnosno savremene umetničke

produkcije i kreativnih industrija kao instrumenata tih politika. Priredio izdanje “Studio za novi strip” koje je predstavljeno

na 5. međunarodnom salonu stripa u SKC-u i učestovao u realizaciji izdanja

“Šupa: almanah samizdata”, priloga pod(istoriji) alternativne umetnosti i

kulture jugozapadne Srbije (Užice, Lučani, Požega, Kosjerić) 1975-2005. danilo je i izvršni producent projekta Undergrad,

koji predstavlja ekupu, klan, družinu čija je osnovna namera zajednička produkcija

stripova, muzike, videa i drugih vidova izdavaštva.

Iskustvo mi govori da samo tokom jednog dana i noći, u gradu u kojem živim i spavam, odigra se više za-vršetaka, nego početaka ljubavi. Raskida svuda, ro-mansi nigde. Kao što ima više zločina na celom svetu, nego humanih dela, ubijanja više nego rađanja, tako i mnogi ljudi, žele pre da ne vole, nego da vole.Danas mi se žali brat, morao je da prekine dugu vezu, nije to to, kako kaže, i otišao je, ne želi je, ali želi dru-gu, koja ne želi njega. Sestru mi je ostavio ljubavnik, jer bi on nešto ozbiljno, a ona ne bi. Ona tek sada bi htela ono što je on odavno tražio od nje, ali on sada neće, mislim hoće, ali ne sa njom. Više ne. Drug mi je ponovo povređen, kaže da ne ume sa že-nama. A poznanik ume sa njima. Koristi ih za ono što jesu i zbog onoga šta jesu, a odbaci ih brzo zbog sve-ga što nisu. Prijateljica mi je pred udajom, ali ipak bi da ostavi verenika. Moji roditelji se danas razvode. Zašto? Pa, ne vole se. Više ne. I to je to. Mene ostavila neka kučketina, gadura kakve nema. A na horizontu nema zamene, ni ne tražim, nekad volim i da patim, lekovito je to. Tako tužne tri reči, bolne rečice uništavaju sve, sve lepo – NE VOLIM TE!

BUđenJe ne vOLiM Te

ivan Makragić rođen 4. aprila 1978. godine u Beogradu,

diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti 2003. radio kao novinar u večernjim novostima i kao pisac Pr tekstova i

marketing menadžer u nekoliko komapnija. Bio je saradnik na scenariju kratkog filma “Majica”, ko-scenarita srednjemetražnog

filma “Moja” U detinjstvu višestruki šampion u plivanju i akter dokumentarnog filma “Ko je ivan Makragić?” danka Stojića,

repriziranog nekoliko puta na rTS-u. autor mnogih još uvek nerealizovanih filmskih

scenarija i pozorišnih komada, epizoda za jednu seriju i koncepta za nekoliko Tv serija,

filmova i drama.

28

drUŠTvO

Monopoli u Srbiji i reakcije građana

POTrOŠaČi UZvraćaJU UdaraC?Tranzicione boljke pritiskaju

sva društva koja pokušavaju da izgrade bolju i efikasniju eko-nomiju, a jedna od najvećih i

potencijalno najopasnijih je stvaranje i zloupotreba monopolskog položaja na tržištu. U poslednje vreme sve su jači glasovi koji o ovom problemu (iako on dugo postoji) otvoreno gov-

ore i ukazuju na potencijalne zlou-potrebe. Ono što je bitno u celoj priči je to kakva će biti reakcija pravne države i kakva će biti reakcija javnosti i građana, makar na teme koje se di-rektno tiču njih i njihovog životnog standarda.

On-Line aKTiviZaMPošto provodim previše vremena priključen na internet, dosad sam bio u poziciji da nabasam na raznorazne gluposti, poruke, preporuke, istraživanja, akcije i tome slične stvari

pa mi nije zapalo za oko kada mi je na MySpace profil prosleđen link na sajt bojkotujmonopol.com. Cenio sam da je to nešto tipa “zaradi million dolara za 2 sata” ili “povećajte penis za 10 centimetara”. Međutim, kako sam ne-dugo zatim primio isti link na jednom forumu koji redovno posećujem, zain-teresovah se da vidim šta tamo piše. I evo šta piše:

“Potrošače je ovog vikenda, kao hladan tuš, preseklo još jedno poskupljenje. U ionako praznu korpu juče su bojažljivo stavljali mleko po novoj ceni, dugotrajno košta 80 dinara, a sveže, koga je na rafovima bilo u manjimkoličinama, 62 za litar. Cena jogurta je u manjim trgovinama korigovana na 82 dinara za litar.“Politika, 03.12.2007. Monopol u proizvodnji mleka nam je na-neo još jedan udarac. Po četvrti put za tri meseca mleko poskupljuje.Šta mali čovek može da uradi protiv mo-nopola?! Može da ne kupuje MLEKO!Niko od nas neće umreti ukoliko ne kupi mleko bar PET dana.BOJKOT!Ako su potrošači Engleske, Nemačke, ... i zemalja širom Evrope mogli da se organi-zuju, možemo i mi u Srbiji!Ne kupujte mleko od 10.12 - 14.12! Neka monopolisti vide da su oni tu zbog nas, a ne mi zbog njih!p.s. Obavestite prijatelje. :), prosledite link!

Stvarno, sve što napisaše je tačno i tako sam rešio da se priključim bojkotu. Sledećih pet dana za mene samo crna

kafa.ZaŠTO Je MLeKO SKUPO?Problem postavljanja određenih kom-panija u monopolski položaj na tržištu je veoma ozbiljna stvar i svakako bi bilo pretenciozno od nas čak i da pokušamo da temeljno analiziramo ovaj problem na adekvatan način i da ponudimo rešenja, ali možemo zaključiti: da su

određene kompanije iskoristile stanje institucionalne nesređenosti na srp-skom tržištu kako bi koncentrisale u svojim rukama veći udeo na tržištu određenih proizvoda nego što im to za-kon dozvoljava; da je pravna regulativa povodom ovog pitanja nejasna i loša (u Srbiji zakon ne zabranjuje monopol već njegovu zloupotrebu); da su institucije koje bi trebale da nadziru sprovođenje privatizacije i koncentracije vlasništva ili nedovoljno sposobne ili nemaju podršku za svoj rad u organima izvršne i zakonodavne vlasti. Gore navedena akcija se odnosi na poskupljenje mleka u maloprodaji koje se može objasniti jedino činjenicom da je jedna kom-panija vlasnik nekoliko mlekara u Srbiji i da na taj način pokriva oko 50% tržišta mleka i mlečnih proizvoda. Budući da

Javnost je počela da prepoznaje da

postoje mnogi ozbiljni i potencijalno pogubni problemi za dalji razvoj

srpskog društva, uprkos tome što nas vlasti

uveravaju da je jedini ozbiljan problem vezan za rešavanje konačnog

statusa Kosova i Metohije

Treba li da nas zabrine to što na ovaj izuzetno

važan problem ne reaguje država već

anonimna grupa web-entuzijasta?

dejan ZeCdejanzec@gmail.com

29

nema jaku konkurenciju, može svoj proizvod da naplati koliko god hoće a potrošači su prinuđeni da kupuju. Tako dođosmo do apsurda da mleko proiz-vedeno u Srbiji bude jeftinije u Crnoj Gori. Kompanija se od napada branila tako što je za visoku cenu optužila letošnju sušu (?), pa čak i nerealno vi-sok kurs dinara.Nema izgovora za ovako visoke cene i to je jasno svakome ko prati cene na evropskom tržištu. Mleko je u Srbiji skuplje nego u većini evropskih zemal-ja. Lično sam se nedavno uverio u to u Hrvatskoj, gde litar trajnog mleka sa 3,2% mlečne masnoće u maloprodaji stoji oko 6 kuna, odnosno oko 80 euro centi. Pritom je otkupna cena mleka A kvaliteta oko 3 kune, odnosno 40 euro centi. Ali u Hrvatskoj postoje dve

približno jake mlekare koje zajedno drže oko 50% tržišta, dok ostalih 50% podmiruju manje lokalne mlekare ili se uvozi. Zaključak: zdrava konkuren-cija smanjuje cenu, održavajući i dalje sasvim zadovoljavajuće profitne stope vlasnicima mlekara, a takođe poboljšava kvalitet proizvoda. Uzgred, u Hrvatskoj je isto bila suša a i privred-nici se žale na nerealno visok kurs kune. Nisam pomenuo ni da je kupovni stan-dard građana Hrvatske bar dvostruko viši nego srpskih.

nO PaSSaran!Zaključak da postoje monopoli u Srbiji nas vraćaju na početak članka. Ko je nadležan da takve pojave spreči (ako ne uspe da ih saseče u korenu, onda makar da se njima pozabavi kada

zloupotrebe postanu bolno jasne)? Kako da se građani postave prema tome? Da li nezainteresovanost vlasti pojačava osećaje apatije i nepoverenja u institucije? Razmišljajući o ovim pi-tanjima shvatio sam koliko je gore na-vedena akcija bojkota značajna (bez obzira na to ko je sprovodi i koji su im krajnji ciljevi, pa čak i bez obzira

na to hoće li akcija imati nekakvog odjeka i uspeha). Vlada je na postav-ljena pitanja odgovorila neodređeno, u maniru “mi mislimo da je sve u redu, institucije će da rade svoj posao, takve tvrdnje su pokušaji da se destabilizuje Srbija...”, istovremeno ne pružajući adekvatnu podršku organima koje je sama Vlada napravila da bi se bavila spornim pitanjima, poput Agencije za sprečavanje sukoba interesa ili antimonopolske komisije. Narodna skupština takođe izgleda da nije zain-teresovana, s obzirom da je većina poslanika odbila formiranje anket-nog odbora, doduše vezanog za jedan drugi slučaj monopola. Građanima ne ostaje ništa drugo nego da se sami or-ganizuju i zaštite svoja prava ili makar ukažu na njihova kršenja.Nisam ja slepi idealista koji bespogov-orno veruje u doktrine narodne su-verenosti i slobodnog građanina kao temelja društva (iako bih mnogo voleo da verujem), ali verujem u snagu jas-nog zajedničog stava, u ovom slučaju: Neću da me pljačkaju! Deluje tužno to što poziv na zaštitu osnovnih ljudskih i građanskih prava i na zaštitu državnih zakona i institucija dolazi na internet forumima, skoro tajno i konspirativno, a ne jasno i glasno sa nadležnih mesta i od strane onih ljudi koji nam već go-dinama obećavaju standard i Evropu. Bilo kako bilo, iskreno se nadam us-pehu bojkota i ozbiljnim hvatanjem u koštac sa ovim i ostalim problemima koji nas osiromašuju i obespravljuju.

Građanima ne ostaje ništa drugo nego da se

sami organizuju i zaštite svoja prava ili makar

ukažu na njihova kršenja

drUŠTvO

30

drUŠTvO

Salsa je vrsta latinoameričkog plesa, ali je za razliku od ostalih plesova dosta lakša za učenje i samim tim i zabavnija. Za salsu

se inače kaže da je ulični ples, jer kao što samo ime kaže nastala je na ulici, među siromašnijim slojevima koji su, skupljajući se na ulici, svirali i plesali. Salsa je ples koji spaja ljude. Na mes-tima gde se pušta ili svira salsa nije bitno koliko imaš godina, da li si bogat ili siromašan, već da li voliš to i da li si spreman za fenomenalno druženje i plesanje sa ljudima kojih ima iz svih slojeva društva. Sve te ljude koji su veoma različiti po svom karakteru, ali i načinu razmišljanja, spaja jedna stvar, a to je naravno SALSA. U klubovima u kojima se pušta salsa vlada opuštena at-mosfera koja pozitivno utiče na ljude, tako da i onaj ko ne zna da igra, a voleo bi da nauči, počinje polako da pleše ne razmišljajući pritom da li ga neko gle-da i da li izgleda smešno u odnosu na nekoga ko zna. Posle kratkog vremena koje provede tamo shvata da nije bitno da li zna ili ne zna, već da ima želju da nauči i da se dobro zabavi.Pošto je dosta popularna u svetu, sa-mim tim postoji mnogo stilova salse. Kod nas su zastupljena dva stila. Naj-zastupljeniji je kubanski stil, a za njim sledi L.A. stil. Karakteristika kuban-skog stila jeste dosta prisnije igranje sa partnerom. On ne zahteva puno prostora, dok je kod L.A. stila totalno suprotno – potrebno je više prostora

i dosta je otvoreniji. Postoji još jedan stil kod nas, ali ga igra veoma mali broj ljudi, a to je Miami stil koji se odlikuje akrobacijama. Ako kojim slučajem bu-dete nabasali u nekom klubu na par koji igra Miami stil, bićete sigurno oduševljeni jer će vas neke akrobacije ostaviti bez daha. Pored individualnog igranja, postoji još jedna vrsta igranja salse, a to je rueda ili salsa u krugu. Ako se kojim slučajem odlučite i pro-bate da naučite ruedu moraćete ipak da skoknete do neke škole jer ona zahteva timski rad.Kada biste otišli van naše zemlje vi-deli biste da je tamo salsa što se tiče kvaliteta na mnogo višem nivou nego što je to slučaj kod nas. Salsa ne spada u profesionalne plesove, tako da se ne može videti na profi turnirima. Ona zauzima neko posebno mesto u celom svetu plesa. Za nju postoje turniri koji se najčešće oranizuju po klubovima, što je i čest slučaj kod nas. Kod nas je ove godine napravljen izuzetak i organizo-van je zvaničan turnir koji je obuhvatao malo iskusnije parove koji se bave L.A. i Kuba stilom. Takmičenja se održavaju po klubovima i ljudi koji bi da osete ukus takmičenja, a ne bave se ozbiljnije

salsom, mogu se prijaviti bez ikakve bo-jazni da će ih neko ismevati zbog toga što slabije plešu (tako da znate koji vam je sledeći korak).

ULePŠaJ živOT, OSeTi SaLSU!Verovatno posle ovog uvoda u svet salse počinjete da se pitate: „Gde ja mogu da vidim to što je ovde napi-sano?“. Naravno, bilo bi glupo da posle ovolikog nagovaranja i hvaljenja salse ne saznate gde bi mogli da se uverite šta je stvarno salsa i da bar na kratko steknete osećaj koji se dobija kada krenete da uživate u čarima salse. Za početak imate klub Havana (sredom, petkom i subotom ), koji se nalazi u Knez Mihajlovoj, i novootvoreni klub na Novom Beogradu pod imenom Pla-to (airport city). Za one koji bi da sede i ćaskaju uz muziku salse u kafiću koji je u fotografijama, zastavama i predmeti-ma sa Kube preporučujemo kafe LA REVOLUTION u Knezu. Još jedan veoma praktičan savet - kada idete na mesto gde se pušta salsa obucite se što opuštenije jer će vam biti mnogo lakše kada vas neko ili neka izvuče i natera da igrate.

dobrodošli u svet Salse

SaLSa, PLeS KOJi SPaJa LJUde

na samom početku, da bi ste razumeli salsu morate da znate šta je to i kako je nastala salsa. Poreklo salse potiče sa latinoameričkih prostora, ali i sa jednog fenomenalnog ostrva čije je ime KUBa. Svako ko zna za Kubu zna i za salsu

nikola SaviČević

31

drUŠTvO

džOrdž LUKaS: MeJK JOr dedi PraUd!Za sve one koji su proveli proteklih nekoliko decenija na nekom pustom, izolovanom ostrvu ili iz nekog oprav-danog razloga (jak mamurluk, amne-zija, robovski radni uslovi) ne mogu da se sete ili ne znaju šta je to džedaj, ukratko ćemo obrazložiti. Godine 1977. eksplozivni fenomen pop kulture poznatiji kao Star Wars (Zvezdani Ra-tovi), okupirao je svetsku javnost. Za-

pravo, možda je fenomen mnogo lakše objasniti željom prvenstveno američke javnosti koja je želela da pobegne od surove realnosti – gubitaka u Vijetnamu i političkih skandala poput Votergejta. Džordž Lukas i njegov superhit-prve-nac nisu imali baš bajna predviđanja – snimanje filma je bukvalno bilo samo po sebi avantura usled problema sa montažom, finan-sijama i efektima, a svi ovi prob-lemi ugrožavali su budućnost Lukasovog čeda. Međutim, 25. maja 1977. go-dine desila se istorija. Izraz „džedaj“ postao je globalni sim-bol za novu vrstu superheroja koji su imali svoj kod, čast, koji su predstavljali sve najbolje i najs-vetlije od života. Džedaji su bili vični diplomatiji, korišćenju uni-katnih oružja (svetlosne sa-blje), a nji-

hove specijalne moći su uključivale telepatsku sugestiju i telekinezu. Pa ipak, ljudskost ovih heroja je prika-zana kroz njihove izbore i mogućnost da se priklone tzv. „Tamnoj strani Sile“ i da krenu pogrešnim putem, putem zla. Najpoznatiji džedajski reprezenti ovog serijala su Luk Skajvoker, Obi

džedaji – mit ili stvarnost?

SiLa Je JaKa U TeBi, Građanine, aLi JOŠ niSi džedaJ!

Ovo bi možda zaista mogao biti loše interpretirani citat darta vejdera iz Zvezdanih ratova, da nije socijalnog fenomena koji se pojavio u poslednjih nekoliko godina u svetu – džedaj „religije“. naravno, ovo nije usamljeni primer parodije na religiju...

Jedan od 550.000 vernika

Marko TriFKOvić

32

drUŠTvO

Van Kenobi i Joda. Do sada je naprav-ljeno šest dugometražnih filmova iz Star Wars age, televizijska serija kao i animirani filmovi.

a JeSTe Li vi verniK? da, Ja SaM džedaJ!Sam fenomen džedajske „religije“ poja-vio se (zabeleženo) 2001. godine, prven-stveno u zemljama koje su u engleskom govornom području. U pitanju su Aus-tralija, Kanada, Engleska i Vels, Novi

Zeland i Škotska. Čitava priča zapravo je započela prosleđivanjem e-mailova u kojim se tvrdilo da ukoliko se dovoljno ljudi pri popisu izjasne kao džedaji po veroispovesti, posledica će biti prizna-vanje džedajskog reda kao religije. Nara-vno, kako se pretpostavljalo da je ciljana populacija prvenstveno omladina, sug-erisalo se i opredeljenje za Džedaje ako ništa drugo iz čiste zabave, zato što re-cimo volite Zvezdane staze ili – čisto da biste nekoga iznervirali. Pritom se vero-vatno mislilo na predstavnike državne administracije. Najveći broj džedaja zabeležen je u Engleskoj i Velsu, gde se 390.000 ljudi izjasnilo kao džedaji – pritom premašujući broj onih koji su se opredelili za judaizam, budizam ili

sikizam. Procenat je varirao (generalno iznosi 0,7%), sa primetnim odskakan-jima u gradovima gde je prvenstveno obitavala studentska populacija (npr. u Brajtonu 2,6%). U Engleskoj, džedaji su dobili čak i svoj poseban kod u obradi – 896, što je namerno ili nenamerno bilo povezano sa godinom Jodinog rođenja – 896. godina pre bitke za Javin (epska bitka u sagi o Zvezdanim ratovima). U mističnoj Škotskoj pak – koja nije ostala ravnodušna prema ovom fenomenu

– oko 14.000 građana se opredelilo za džedajski poredak, a oko 3.000 se izjas-nilo da je to religija najbliža njihovom opredeljenju. Naravno, uočena je i sum-njiva pojava 14 građana koji su se opre-delili za „Tamnu stranu“ i izjasnili se kao sitovi (oponenti džedaja). U svakom slučaju, ovaj broj ju je učinio trećom najbrojnijom religijom u Škotskoj. Međutim, treba imati u vidu da su, za razliku od Engleske i Velsa, u Škotskoj ljudi koji se lažno izjasne o svojoj re-ligiji bili podložni novčanoj kazni. Ako ovim ciframa dodamo i Novi Zeland (53.000), Kanadu (20.000), Australiju (70.000), dolazimo do broja od (for-malno utvrđenih) 550.000 ljudi u svetu koji se izjašnjavaju kao džedaji! Ilus-

tracije radi, kada bismo naselili negde u Srbiji ovu džedajsku populaciju, grad duplo veći od Novog Sada sa prigrad-skim naseljima u kome bi žitelji bili isključivo džedaji! Prilično kul, zar ne?

džedaJi i PreKrŠaJne PrijaveNaročito zanimljive posledice ovog uspelog socijalnog eksperimenta os-etile su se u administraciji. 2005. go-dine izvesni engleski poslanik, Džejms Rid, izjasnio se kao džedaj (doduše u šali, tokom diskusije o predlogu zakona), dok je Australijski biro za statistiku – našavši se u neočekivanoj situaciji – insistirao na tome da je ova-kav vid izjašnjavanja zapravo štetan po samo stanovništvo. Razlog ove tvrd-nje oni obrazlažu činjenicom da se up-ravo iz ovih rezultata odredjuju tačne potrebe i mogućnosti podrške religi-jskim zajednicama koje spadaju među najveće faktičke nevladine institucije koje se bave širokim spektrom usluga: od školovanja, preko brige o starima i bolesnima, te pružanjem usluga lokal-nim zajednicama. Ovakav stav – u kome biro nije ostao usamljen – usvojen je i u nekim dru-gim zemljama, pa su se – kao primera radi u ranije navedenoj Škotskoj – uveli penali za lažno izjašnjavanje koji su iznosili i do 1000 australijskih dol-ara. Sjajan način da se napuni državni budžet!Nakon 2001. primetna je osetna ten-dencija smanjenja broja ljudi koji se izjašnjavaju kao džedaji. Iako na nivou statističke greške, primetna je pojava džedaja i u Srbiji. Razlozi su manje-više ostali isti: prvenstveno sklonost šali, manje realna „zagriženost“ za ovu kvazireligiju, a populacija koja se tako izjašnjava je simptomatično slična i svodi se na omladinu. Krajem prošle godine, egzotična Australija nam je ponudila još jednu egzotičnu „religi-jsku“ poslasticu: „pastafarijanizam“ (dakle p, ne r) – parodiju od religije u kojoj se obožava izvesno Leteće Špagetno Čudovište. Ništa manje za-nimljiva je Crkva Gugla, religija koja tvrdi da postoji više dokaza da (in-ternet pretraživač) Gugl egzistira kao božanstvo nego što postoje dokazi o egzistenciji božanstava drugih religija.

Bliski kontakt treće vrste

33

drUŠTvO

U vremenu u kome živimo ret-kost je sresti mlade ljude koji se bave onim što vole i postižu velike uspehe. Drago mi je što

sam imala priliku da upoznam jednog od njih. Sa Bobanom možete razgov-arati o svemu, ali tek kada se dotaknete priče o umetnosti, paleontologiji i evo-luciji u njegovom glasu i očima pro-nalazite posebnost. Pored urođenog likovnog talenta i kreativnosti, ovaj vrlo duhovit mladić, hraneći svoju radoznalost upornošću i strpljenjem

uspeo je da svoj san petvori u delo vredno pažnje, da jedan deo tog nesta-log sveta oživi i time dotakne svest o našem sopstvenom postojanju.Realizacija njegove izložbe usledila je kao očekivan redosled događaja nakon predanog trogodišnjeg rada na samim rekonstrukcijama i nakon dugogodišnjeg istraživanja. Da bi se došlo do spoljašnjeg izgleda životinje potrebno je prvo rekonstruisati ceo skelet, zatim na osnovu njegovih karak-teristika mišiće, njihov oblik i funkciju.

„U PrOŠLOSTi SU SKrivene neKe TaJne BUdUćnOSTi...“MonopolList: Bobane, kakvi su tvo-ji utisci nakon otvaranja? Vidim da si nasmejan, jesi li zadovoljan posećeno-šću, atmosferom, reakcijama posetila-ca?Boban: Moram da priznam da sam par dana pred otvaranje bio dosta zabrinut hoće li sve biti gotovo na vreme, kakve će biti reakcije na ovo sto ja radim… Naravno da sam nas-

intervju sa Bobanom FilipovićemPUTOvanJe U SveT rePTiLa

U maloj galeriji SanU je 28.novembra 2007. otvorena izložba arCHOSaUria “vladavina reptila” koja će trajati do 3. februara 2008.god. autor izložbe i modela je Boban Filipović, student v godine paleontologije na rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Mladi 25-godišnjak se usudio da se otisne na put istraživanja kroz prošlost, i osim mnogih zanimljivih saznanja, pronašao je i svoju ljubav - paleontologiju

archosauria je velika grupa diapsidnih

gmizavaca (reptila) koja se razvila pre 250

miliona godina (krajem paleozoika, u gornjem permu), a do danas su

preostali samo krokodili i ptice. naseljavali su sve životne sredine (kopnene

, slatkovodne, morske i vazdušne) i imali

različite načine ishrane (filtriranje planktonskih

organizama, insekata, ribolov, ishrana biljkama,

lov kopenih životinja)

Milena MOMČiLOvć

34

drUŠTvO

mejan, došao je veliki broj ljudi, među njima i moji prijatelji, profe-sori, kolege, a posebno mi je drago da se među njima našao i veliki broj slučajnih prolaznika koji su se za izložbu zainteresovali videvši modele u izlogu galerije. ML: Bilo je i dosta dece.BF: Ja leti vodim paleontološku radi-onicu za osnovce u dečjem eko kampu u okolini Zlatibora. Deca su očarana pričama o razvoju života na Zemlji i posebno o dinosaurusima, neki od njih su večeras došli sa svojim nas-tavnicama.

ML: Paleontolog je retko zanimanje kod nas. Kada se u tebi javilo intereso-vanje i ljubav prema ovoj nauci?BF: Mnogi bi rekli da je paleontologi-ja samo pronalaženje i izučavanje fosila, ali ona je mnogo više od toga. U prošlosti su skrivene neke tajne budućnosti, proučavajući prošlost nala-zimo ključeve razumevanja sadašnjisti i budućnosti. Ona nam omogućava da razumemo i da poštujemo našu plane-tu kao i njen živi svet. Na primer, kada vidite bubašvabu, mnogima će ona izazvati gađenje, pa čak i strah, ali kada znate da je baš ta forma žvota toliko uspešna da se nije bitno menjala sto-

tinama miliona godina, da je preživela brojna velika izumiranja i da i danas predstavlja vrlo uspešnu grupu inseka-

ta, svesni ste da ona zaslužuje naše div-ljenje i poštovanje. Moje interesovanje za paleontologiju počelo je slučajno kada sam, kao mali kod babe i dede u

Kremnima, naišao na fosile puževa, koji su mi i danas jedni od najdražih primeraka u zbirci.ML: Ovo je tvoja druga izložba.BF: Da, moja prva izložba je bila u Narodnoj biblioteci u Užicu, pred kraj srednje škole, i na njoj je bio izložen deo moje fosilne zbirke i desetak modela dinosaurusa. Tada mi je dosta pomogla profesorka dr. Vesna Dimitrijević, koja je i otvorila izložbu u Užicu.ML: Ona je i sada bila uz tebe. Da li ti je još neko izašao u susret tokom spre-manja izložbe?BF: Dr Vesna Dimitrijević mi je sve vreme pružala veliku podršku i uvek

imala vremena i strpljenja za sva moja pitanja. Bio sam u kontaktu sa kole-gama iz inostranstva koji su mi slali fotografije fosilnih primeraka, svoje ra-dove o njima i drugu potrebnu literatu-ru. Mnogo mi je značilo i razumevanje profesora za povremeno izostajanje sa predavanja i podrška kolega. Međutim, najviše su mi pomogli roditelji koji su sve vreme bili uz mene i finansirali iz-radu svih rekonstrukcija.ML: Koliko ti je vremena bilo po-trebno da spremiš izložbu i postoji li neki model koji bi posebno izdvo-jio?

BF: Za sve modele koji su ovde prezen-tovani bilo mi je potrebno tri godine. Najviše vremena mi je trebalo za mod-el koji je najveći u ovoj postavci, a za njegovu izradu mi je trebalo 6 meseci.ML: Šta je sve potrebno uraditi pre izrade spoljašnjeg izgleda, od kojih su materijala napravljeni modeli i koliko si ti kao autor imao umetnič-ke slobode u njihovoj izradi?BF: Za izradu jednog modela fosil-nog kičmenjaka potrebno je najpre pročitati sve stručne radove koji opisu-ju njegove fosilne ostatke, kao i ostatke njegovih srodnika. Zatim je potrebno detaljno proučiti fotografije, skice i 3D

“U prošlosti su skrivene neke tajne budućnosti...”

Rekonstrukcija Citipati sp., pticoliki dinozaur iz Mongolije Rekonstrukcija Sinosauropteryx, prvi poznati dinozaur sa ostacima protoperja

35

drUŠTvO

snimke fosilnih primeraka ili odlivke kostiju, ukoliko su dostupni. Nakon toga se radi skeletna rekonstrukcija 1:1, na papiru, iz više projekcija, kako bi se ucrtao sav postojeći materijal i eventualno nadomestio deo skeleta koji nije očuvan, a poznat je iz fosil-nog materijala nekog bliskog srodnika životinje koju rekonstruišemo. Na grafičkom prikazu se još dodaju kon-ture većih mišića koji će delimično biti vidljivi i na samoj rekonstrukciji, a oni takođe određuju i konačan oblik žvotinje. Sam model se radi od met-alne konstrukcije na koju se dodaju svi

veći elementi oblikovani od stiropora. DAS masa se koristi za izradu kože i drugih finih detalja lobanje, stopala ....a nekada i celog modela, ako je reč o malim životinjama. Ukoliko je potreb-no koristi se i perje, veštačko krzno, staklene oči....Umetnička sloboda je uglavnom sve-dena samo na boje životinja, mada i tu se poštuju izvesna prvila. Ukoliko životinja poseduje ostatke kresta ili na-kakvih drugih ukrasa, one su verovatno bile živih boja, jer su imale vizuelnu ko-munikaciju, u privlačenju partnera na primer, kao mnoge današnje ptice. Ako životinja na osnovu svojih morfoloških

karakteristika pre liči na lovca iz za-sede ili plen koji se mora skrivati od predatora, onda boje prilagođavamo okruženju u kakvom je životinja živela, a koje nam je poznato na osnovu fos-ilne flore i sedimenata sa lokaliteta gde je pronađena.ML: Na izložbi su prikazana 22 mo-dela, jesu li svi u prirodnoj veličini? Osim rekonstrukcija ima i nekih fosil-nih ostataka, recentnih skeleta, odliva-ka?BF: Svi modeli su u prirodnoj veličini. Uvek radim rekonstrukcije samo onih životinja koje mogu prikazati u njiho-

voj realnoj veličini, jer i to samo po sebi nosi utisak o realističnosti mod-ela. Naravno arhozauri su imali brojne

predstavnike koji su bili dugi i neko-liko desetina metara, ali za sada nisam u prilici da radim takve rekonstrukcije.

Na izložbi se mogu videti neki fosilni primerci arhozaura iz Srbije, kao što je lobanja 24 miliona godina starog krokodila pronađenog u Popovcu kod Paraćina, kao i odlivci fosilnih ostataka i neki originalni primerci arhozaura iz drugih delova sveta. Izloženi su još i preparati današnjih krokodila. ML: Imaš li u planu nove izložbe i čime planiraš da se baviš u buduć-nosti?BF: Već sam dobio ponude da na-kon Beograda izložba obiđe još neke gradove u Srbiji, Sloveniji… Najviše me interesuju krokodili, tako da ću se

verovatno njima najviše baviti.ML: Kako vidiš sebe za 5-10 godi-na?BF: Sa “botoksom” ako bude trebalo (hehee). Ova izložba je svakako od velikog značaja, samim tim jer je i prva ove vrste u našoj zemlji. Veliko priznaje Bobanovom radu je i činjenica da je on prvi student koji je svoj rad prezen-tovao u galeriji SANU. Ovu izložbu svakako morate posetiti čak iako niste ljubitelj paleontologije, jer ćete u su-protnom ostati uskraćeni, ne samo za novo saznaje, već i za čitav jedan mali (veliki) svet.

“Sve je počelo slučajno kada sam, kao mali kod

babe i dede u Kremnima, naišao na fosile puževa”

Rekonstrukcija Protoceratops i Velociraptor, koji su pronađeni fosilizovani u borbi

Rekonstrukcija Jinfengopteryx, jedan od najlepše očuvanih pernatih dinozaura

36

drUŠTvO

MonopolList: Šta može očekivati publika na sceni JDP-a do kraja se-zone?Gorčin Stojanović: Jubilarna, šezdeseta sezona, biće proslavljena premijerama i gostovanjima.Izdvojiću predstave na kojima je rad u toku ili neposredno predstoji, poput«Fedrine ljubavi», kultne Sare Kejn, na sceni Bojan Stupica sa Mirom Karanović u naslovnoj ulozi ili «Pravi-la ponašanja u modernom društvu», takođe kultnog francuskog pisca Žaka Lagarsa, sa Đurđijom Cvetić, a u režiji mlade Anđelke Nikolić, na sceni Stu-dio. Na Velikoj sceni Ljuba Tadić prva sledeća premijera biće Molijerov «Tar-tif» u režiji Egona Savina. Sedam ili osam velikih gostovanja repertoarskih teatara Evrope i regiona formiraće Internacionalnu sezonu JDP-a. Biće tu budimpeštanski teatar, Katona Jožef, bukureštanska Buland-ra, pozorišta koja su članovi Evropske pozorišne unije (ETU) – čiji smo mi

najmlađi čanovi, potom prijatelji sa ex-Yu prostora i nekoliko iznenađenja iz Italije i Nemačke.Veoma važna stvar koja nije vezana za

publiku jeste i održavanje vanredne godišnje skupštine ETU, organizacije koja okuplja dvadesetak najznačajnijih velikih repertoarskih teatara Evrope, kod

intervju sa Gorčinom Stojanovićem, umetničkim direktorom Jugoslovenskog dramskog pozorišta

ŠTa i KaKO U JdP-U

U razgovoru za MonopolList, Gorčin Stojanović, umetnički direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta otkriva nam šta ćemo sve videti u JdP-u ove sezone....

Mile BiJeLić

37

drUŠTvO

nas, u februaru. Odličan uvod za početak proslave čiji će vrhunac biti u aprilu.

ML: JDP svake godine izbaci na sce-nu nekoliko novih premijernih pred-stava. Koliko su one različite ili slične u odnosu na prethodne sezone? GS: Nebično pitanje. Svako pozorište, a JDP posebno, ima svoje specifičnosti, svoje repertoarske pravce, nešto što bismo, široko govoreći, mogli nazvati stilskom autentičnošću . Neke predstave podsećaju na ranije se-zone, neke donose nešto sasvim novo. Kao i svuda drugde. JDP neguje neko-liko tradicija, pa i onu o stalnoj prome-ni, uvek sazdanoj na internim visokim kriterijumima. Odziv publike je jedan od pokazatelja. Za sada – dobar.

ML: Vi ste kao umetnički direktor JDP-a od 2001. godine. Koliko se re-pertoar izmenio u ovih pet godina u odnosu na raniji period? GS: Prinicipi kojima se rukovodimo u JDP-u formulisani su u četiri stuba-nosača i dve ključne reči. Domaća i strana klasična dela, pročitana na drugačiji, hrabriji, manje očekivan način, često prvi put igrana iako drugde čine repertoarske okosnice, u kombi-naciji sa savremenom spisatljeskom i pozorišnom praksom često ključnih, prevratničkih komada – to su eto ti ma-gistralni repertoarski pravci. Ključne reči, pak, jesu eksluzivnost i «izvrs-nost». Radimo ono što drugi ne umeju ili ne smeju, a na sceni su najbolji bez obzira jesu li članovi kuće ili ne.

ML: Da li JDP i dalje gaji otvorenost, hrabrost i eksluzivnost u izboru tema i materijala za svoje predstave? GS: Mislim da se može tako reći. Uzmi-mo samo ovu sezonu: «Barbelo» Bil-jane Srbljanović, Sara Kejn i Roland Šimelpfenig, šest vrlo mladih reditelja, umetnički rizici, tematski izazovi, krupne teme, velike i važne misli – ako to zadovoljava kriterijume otvorenosti, hrabrosti i eksluzivnosti u izboru tema, kako kažete, a ja sam uveren da je tako, onda je to ono čemu težimo i što naša publika prepoznaje.

ML: Koliko se daje šansa mladim umetnicima da se iskažu na daskama JDP-a?GS: Premijere od početka sezone pot-pisuju ljudi poput Marka Manojlovića, Ljubiše Matića i Veljka Mićunovića. U prošlim sezonama bili su to Miloš Lolić, Iva Milošević, Ana Đorđević. Slede Anđelka Nikolić, Nikola Zavišić, Ana Tomović. To je kada je reč o rediteljima. Glumci poput Milutina Miloševića, Su-zane Lukić ili Nikole Rakočevića već igra-ju noseće uloge, posle samo dva-tri po-javljivanja na sceni. Slično stvar stoji i sa drugim saradnicima na predstavama. Ako u jednoj sezoni radi pet reditelja mlađih od dvadesetosam godina, to, valjda, jeste šansa. I ne data samo jedanput... Mnogi od njih rade ponovo ili će raditi i dalje u našoj kući. A scena Studio svake godine izbaci dva ili tri nova rediteljska imena, i šest-sedam glumačkih. S druge strane, i vrsni profesionalci, poput Dragana Petrovića Peleta ili Nataše Ninković, žele da rade sa debitantima ili diplomcima.

ML: Predstave JDP-a mnogo gostuju u inostranstvu, gde ćemo vas još gle-dati osim u matičnom pozorištu?GS: Bogota, Visbaden, Kluž, Bukurešt... I gde sve ne, kao i svake godine. Nama su, međutim, vrlo važna i gostovanja u našoj zemlji i zemljama regiona, ne samo na festivalima, nego i u okviru redovnih reperotara. Takođe, JDP je otvoren za pozorišta iz unutrašnjosti, pa kod nas redovno gostuju Somborci, Užičani, Zrenjaninci, Šapčani...

ML: Premda ste pobrali mnoge na-grade u svetu, država ima malo ra-zumevanja za pozorišne probleme u Srbiji. Šta je u pitanju: neodgovornost,

nemarnost ili je nešto sasvim drugo?GS: Država je tu da obezbedi hardware. Mi smo software, i mi ćemo biti tu kao što smo bili i ranije. U administraciji ima onih koji imaju razumevanja za kulturu, i onih koji nemaju. Ovi drugi, međutim, znaju da postoje stvari starije od njih samih. Poput teatra. Nisu ni tako loši, kakvi bi mogli biti.

ML: Na mestima pozorišta, biosko-pa niču poslovni prostori, piljarni-ce... Zašto više niko u Srbiji ne ulaže u umetnost?GS: Nisam čuo da je umesto nekog pozorišta nikla, kako kažete, piljarnica ili poslovni prostor. Ne znam za takav podatak, a redovno pratim pozorišni život u Srbiji. Sa bioskopima stvari stoje drugačije. I nije sasvim tačno da niko ne ulaže u umetnost. Beogradska pozorišta su dobar primer za to. Što ne znači da ne bi bilo nužno ulagati još više. Pozorište koje nije komercijalnog tipa uvek je na administrativnim jasla-ma, kao i sva druga vrhunska kultura. To je tako oduvek i to je tako svuda. Nadamo se da tranzicija neće zbrisati teatre, kao što je slučaj sa bioskopima.

ML: U svetu pozorišta dešavaju se ogromne promene, koliko je naša publika spremna da prihvati te pro-mene? GS: Naša publika je odnegovana. Rep-ertoar JDP-a svakako nije ziheraški, isključivo komercijalan i okrenut tre-nutnim potrebama dnevne aktuelnosti. A ne može se reći da se libi kritičnosti, otvorenosti, drskosti u društvenom i esteskom smislu. Pune sale govore da je to ispravan način. Paušalne floskule iz ropotarnice nezadovoljnika nisu merilo stvari. U pozorište treba ići, da bi se o pozorištu nešto znalo.

ML: Zapravo, da li smo mi kao narod spremni za promene?GS: Jesmo. Nisu spremni oni koji moraju biti promenjeni.

ML: Po Vašem mišljenju, kakva je budućnost pozorišta u Srbiji?GS: Slična onoj u drugim evropskim sredinama: stalna bitka protiv estetskog i društvenog konzervativizma i/ili najezde primitivizma i jeftinog popularizma. Kao i u društvu u celini, uostalom.

38

MOZaiK

Hju Biver, direktor britanske „Ginis“ pivare, je davne 1951. godine otišao u lov i tamo započeo raspravu sa lovcima

oko toga koja je ptica brža: tetreb ili pijukavac. Ta ga je rasprava podstakla na ideju da izda knjigu u kojoj će biti sakupljene razne neuobičajene i jedin-stvene pojave i stvari. Prva Ginisova knjiga rekorda publikovana je 1955. godine u Velikoj Britaniji. Niko nije ni slutio da će za rekorde iz ove knjige biti zainteresovani svi, od dece do dokonih penzionera, pa je posle prvog izdanja došlo i drugo, pa treće… Od tada svake godine u oktobru mesecu izlazi Giniso-va knjiga rekorda sa novim rekordima i njihovim nosiocima, a o popularnosti govori podatak da je do danas ova knji-ga prevođena na 38 jezika i izdavana u 70 zemalja sveta, kao i to da je posle Biblije najprodavanija knjiga na svetu. Nema šta, to je rekord za Ginisa.

neOBOrivi reKOrdiDa bi neko bio zabeležen kao rekorder ne mora biti natprosečno inteligentan, elokventan, neodoljivo lep i šarmantan. Ne, dovoljno je samo da po nečemu bude jedinstven, NAJgori ili NAJbolji gotovo da je svejedno, upravo to NAJ je glavno geslo. Ginisova knjiga beleži razne kategorije ljudske spremnosti, upornosti i nastranosti, a rekorderi ili koriste osobine koje im je priroda dala ili se uspešno izbore protiv prirode.

Neki rekordi iz poslednjeg izdanja su jako stari, niko ih decenijama nije mogao oboriti:- najduži let snagom ljudskih mišića (2 časa i 55 minuta),- najlažiranije izbore (za predsednika Liberije 1928. godine kada je pobed-nik dobio 423.000 glasova iako je bilo samo 15.000 birača),- najduža naftna mrlja (170 kilometara),- najveći broj gledalaca na jednoj odbojkaškoj utakmici (60 hiljada gledalaca u Moskvi 1952. godine na fi-nalnoj utakmici Svetskog prvenstva)

naJneOBiČniJi reKOrdiTitulu najgoreg vozača dobio je Mak Kini iz Teksasa kada je imao 75 godi-

Zanimljivosti iz Ginisove knjige rekorda

ČUdna ŠUMa reKOrda

želja za nadmetanjem je u ljudskoj prirodi. nijedna hrana ne može zasititi čovekov trbuh koliko njegov ego može nahraniti misao i svest da je prvi, najbolji, najlepši… da bi njihovo ime bilo upisano u Ginisovoj knjizi rekorda ljudi se odlučuju na svakojake podvige, podnose nepodnošljivo po zakonima fizike, jedu nesvarljivo po zakonima hemije, ali ostaju upamćeni kao naJ u svetu i to im je dovoljan motiv.

Bojana džePina

39

MOZaiK

na. On je u roku od dvadeset minuta vozio četiri puta pogrešnom stranom puta, izazvao šest saobraćajnih nez-goda i deset puta bio kažnjen od strane saobraćajne policije.Najstariji vozač Amerikanac Fred Kale je upravljao automobilom u 108 godini života i tako zaslužio mesto u Ginisu.Najbrži gol svih vremena postigao je brazilski fudbaler Fred, član juniorske selekcije “Amerika Belo Horizonte”. Fred je na početku utakmice uputio loptu sa centra terena prema golu i postigao gol nakon svega tri sekunde i 53 stotinke od početka meča. Najviše kreditnih kartica sakupio je Amerikanac Valter Kavano, koji je rekord postavio tako što je na svoje ime sakupio 1497 važećih i neponištenih kreditnih kartica.Najviše pirsinga na telu je u ovu knjigu uvela Elejn Davidson iz Edinburga koja je prvi pirsing uradila 1997. godine, a u maju 2003. imala ih je tačno 1500. Najviše kolutova dima iz jednog du-vanskog izdaha, čak 441 postavilo je među rekordere i Japanca Aširu Naka-muru.Trojica Singapuraca su oborila svetski rekord u gledanju filmova nakon što su pogledali 36 filmova za više od 72 sata. Ovo takmičenje je počelo 24 filmofila da bi na kraju ostala samo tri najizdržljivija. Posle svaka tri pogle-dana filma takmičari su imali pauzu od 15 minuta, a između filmova po pet minuta za zadovoljenje fizioloških potreba.Majkl Lotito je među Ginisove rekor-dere dospeo u kategoriji “najčudnija dijeta“. Naime, ovaj Francuz dnevno pojede 900 grama metala, ali mu ba-nana i kuvana jaja zadaju teškoće sa varenjem.Neprekidno govorenje punih 36 sati je rekord koji je postavio Zimbabveanac Džon Mungoši. Prema pravilima, u postavljanju novog rekorda bile su mu dozvoljene samo prirodne pauze od po 30 sekundi i po 15 minuta na svakih osam sati.U neprekidnom seckanju crnog luka najbolji je Norvežanin Gunar Lund koji je 34 sata proveo boreći se sa ovim ljutim neprijateljem. Za mesto među rekorderima žrtvovao je svoju veridbu, naime miris luka mu se toliko uvukao pod kožu da nikakvo sredstvo nije mo-

glo da ga odstrani, a verenica mu i nije bila baš neki ljubitelj mirisa i ukusa ovog povrća. Najveća kolekcionarka kasica-prasica je Šveđanka Ove Nostrom sa 5.111 primeraka u svojoj kolekciji.

Najkraći pravosnažni testament glasi „Vse zene“, što znači na češkom „Sve ženi“. Ovu oporuku je sastavio i potpis-ao u januaru 1967. godine Karl Tauš.Englez Sajmon Džouns je bez pres-tanka pevao 132 časa i 45 minuta, a u posebnoj kategoriji „Pevanje pesama Elvisa Prislija“ rekord je postavio je-dan pekar iz Nemačke koji je 42 sata i 16 minuta neprekidno pevao poznate melodije, tačnije 13 puta je ponovio repertoar koji se sastoji od 60 pesama Elvisa Prislija.Džejms Vejl je za osam sati poljubio čak 4. 049 devojaka, u proseku svaki poljubac je trajao 7,11 sekundi.Ramas Bodkano iz Dakora (Indija) posadio je u udubljenju dlana seme

jedne vrste bosiljka i držao je ruku nepokretnu sve dok biljka nije izrasla 10 cm.Ispisivanju teksta na zrnu pirinča uvelo je četrnaestogodišnjeg Indijca Akas Gupta u Ginisovu knjigu rekorda. Bez ikakvih optičkih pomagala na samo jednom zrnu pirinča ispisao je 12.584 slovnih znakova. On je 484 puta ispisao 26 slova abecede, za šta mu je trebalo samo sat i po, a pri tom je ko-ristio mastilo i jednu spajalicu za papir kojom je pri pisanju pridržavao zrno. Najduža parnica vođena je 761 godinu. Okončana je u Indiji kada je Balasaheb Patlodži Torat dobio parnicu koju je njegov predak otpočeo 1205. godine. Predmet tog viševekovnog spora bilo je pravo vođenja javnih skupova na re-ligijskim svečanostima.Brazilski bračni par Karnauba su rekorderi po broju dece. Ovaj par je do 1972. godine imao 32 sina i kćeri.

nOvi reKOrdiPoslednje izdanje ove zbirke superla-tiva donelo je nove neobične podvige ljudi širom sveta i opisuje kako ustima uhvatiti 77 zrna grožđa za manje od minut, kako zadržati dah više od 14 minuta, kako baciti mašinu za veš ili istovremeno dizati i spuštati devet jo-joa. Italijan Mikele Santana upisao se u Ginisovu knjigu rekorda tako što je prekucao 57 knjiga unatraške, indijski instruktor joge G.P. Vidžajakumar tu čast je zaslužio tako što je progutao i izduvao iz nosa osam ribica za 60 sekundi, dok je Amerikanac Džeki Bibi oborio rekord kupanja u kadi sa 75 živih zvečarki. Nataša Veruška je osigurala besmrt-nost progutavši 13 mačeva na trećoj godišnjoj konvenciji gutača mačeva održanoj u Pensilvaniji, a Kinez Dong Čangšengom je vukao 1,5 tona težak automobil koristeći konopce vezane za - očne kapke.

i Mi reKOrde Za GiniSa iMaMOVeć u prvom izdanju popularne knjige našao se izvesni Demetrijus Filipović koji je sa doživljenih 110 godina bio treći najstariji stanovnik planete. Mionički pekari su na strane Ginisa do-speli pomoću džinovske pite gužvare

- najviša žena na svetu je Sendi alen iz Čikaga

visoka 231,7 cm- najviši muškarac

na svetu je Ukrajinac Leonid Stadnik visok 2,57

metara, čija su stopala duga oko pola metra- najduže brkove od

411 cm ponosno nosi indijanac Gurjar Katana- najduža kosa na svetu

duga 6,2 metara pripada vijetnamcu Tran van

Kaju koji se nije šišao 31 godinu

Grafit u Kragujevcu najduži na sve-

40

MOZaiK

dugačke 127,58 metara, široke 60 cen-timetara i teške 60 kilograma. Iz Mion-ice je i Ferdinand, bik koji je sa 2.200 kilograma 2003. godine bio najteži bik na svetu.Nedavno je i Milijan Stojanić, kuvar iz Kosjerića, postao rekorder - kao tvo-rac najveće količine čorbe na svetu. U četiri metara dubokom i tri metra širokom kazanu, 12 sati je kuvao čorbu, za koju je utrošeno četiri tone povrća i samo jedna vrsta začina. U Srebrnom jezeru je svojevremeno uhvaćen šaran rekorder, težak 44 kilograma, a i Grad Beograd je 1992. godine ušao u Ginis-ovu knjigu rekorda kao grad sa najviše zasađenih sadnica - 502.000.Vesna Vulović ušla je 1972. godine u knjigu rekorda, u kategoriji „pad sa najviše visine koju je neko preživeo bez padobrana“. U to vreme stjuardesa, Vesna je preživela pad Jatovog aviona DC 9 sa 10.160 metara. Avion se, posle eksplozije terorističke bombe, srušio u tadašnjoj Čehoslovačkoj 26. januara 1972. godine.Rekorder je i Monika Seleš, najmlađa pobednica u istoriji Rolan Garosa. Kad je 1990. godine osvojila turnir, Selešova je imala samo 16 godina i 169 dana. Vlasnik najvećeg opanka na sve-tu, dugačkog 265 i širokog 105 centim-etara, jeste Miodrag Jevtić iz Svilajnca, a na trgu u Čačku nekad je bio izložen radijator-ginisovac, koji je napravila firma „Cini“. Veličine šest puta šest metara i sa kapacitetom od 1500 kilo-vata, mogao je bez problema da ugreje prostor od 1000 kvadrata.U Ginisovu knjigu je prvi put ušao još 1983. godine Slaviša Pajkić iz Požarevca, zvani Biba Struja, čovek koji je bez problema kroz telo sprovo-dio struju od 20.000 volti, a pre neko-liko godina je ponovo oborio sopstveni rekord. U Stokholmu je izveo deseto-minutni program, tokom kojeg je stru-jom iz svog tela za minut golim rukama zagrejao potpuno hladnu vodu! Vladi-mir Bireš, turistički tehničar iz Stare Pazove, uspeo je da se upiše i u Ginis-ovu i u Riplijevu knjigu, vozivši bicikl unazad, uz istovremeno udaranje lopte reketom za tenis. Miodrag Stojanović Gidra, sportski funkcioner i bivši bok-ser, bio je svojevremeno rekorder u disciplini „trbušni sklekovi“, dok je Vo-

jislav Mijić trostruki Ginisovac u mara-tonskom plivanju.U Kragujevcu je tridesetak mladih crtača nacrtavši grafit dug 605 metara oborilo dotadašnji rekord u dužini is-crtanog grafita. POZnaTi U GiniSOvOJ KnJiZi reKOrdaNajviše nagrada „Oskar“ Američke aka-demije za filmsku umetnost i nauku os-vojio je slavni Volt Disni (1901-1966). U svom dugogodišnjem, izvanrednouspešnom radu on je dobio 35 Oska-ra. U novom izdanju Ginisove knjige rekorda našla se Madona kao pevačica sa najuspešnijom turnejom, na kojoj je zaradila blizu 200 miliona dolara. Tu su i „Roling Stounsi“, koji su imali najuspešniju muzičku turneju ikada zaradivši 437 miliona dolara.

Među neobičnim rekordima su kon-certi na najvećoj visini, odnosno du-bini pod morem. Britanska pevačica Kejti Melua i njen bend održali su kon-cert 303 metra pod morem, na naftnoj platformi kraj norveške obale. Britan-ski bend „Džamirokvaj“ nastupio je na visini od 10.668 metara, u specijalno opremljenom avionu 737.Kako bi uveli nove i što raznovrsnije rekorde predstavnici Ginisove knjige su uveli kategoriju za film sa najkraćim imenom koji je dobio Oskara. U ovoj kategoriji nalazi se film iz Alžira „Z“ koji je 1970. godine osvojio dva oskara.Najveći honorar za reklamu dobila je Nikol Kidman zaradivši 3.71 milion dolara za četiri minuta pojavljivanja u reklami za parfem „Šanel 5“.Britanski pevač Džejms Blant, čiji je album „Back to Bedlam“ prodat prošle godine u 2,36 miliona primeraka, takođe je jedan od rekordera. Među ostalim rekorderima su i Opra Vinfri, najplaćeniji TV voditelj na svetu, Šer, ženski izvođač sa najvećom zaradom od turneje, i irska rok grupa U2 sa najvećom zaradom za nastup.

GrUPni reKOrdiKada je reč o kolektivnim rekordima najviše pažnje privlači nadmetanje u kategoriji „najduži poljubac“. Rekord u najdužem poljupcu na svetu drže Luisa Almedovar (19) i Rič Langli (22) iz Nju Džersija. Oni su se lju-bili 30 sati, 59 minuta i 27 sekundi, bez prekida, hrane i odlaska u to-alet. Zamislite koliko su vežbali? Najmasovniji poljubac desio se na Filipinima, na Svetog Valentina 2004. godine. U ljubljenju je učestvovalo 5 327 parova, koji su se okupili pred ponoć i započeli svoj poljubac dok je otkucavalo posljednjih 10 sekundi do novog dana, praznika zaljubljenih.Čak 42.000 maturanata u 56 gradova uspeli su oboriti rekord u maturskom plesu koji je imao duplo manje učesnika nego ovogodišnji događaj. Zemlje u kojima su u isto vrijeme plesali mat-uranti su BiH, Mađarska, Hrvatska, Austrija, Slovenija, Srbija, Makedonija i Crna Gora. Ipak najzanimljiviji grup-ni rekord postigle su Filipinke, njih 3.541, dojeći istovremeno svoje bebe na ulicama Manile.

Nekada najviši čovek na svetu sa svojom izabranicom

U Ginisovoj knjizi rekorda zabeležena je najviša stopa nezaposlenosti

od 75 posto u Bosni i Hercegovini 1996.

godine. najkradenija knjiga iz knjižara je

upravo Ginisova knjiga rekorda

41

MOZaiK

KineZi i BarBiKeNajčešća asocijacija na loš kvalitet su kineski proizvodi. Preko polovine povučenih proizvoda u Evropskoj uniji i Americi u 2006. godini bili su kineski. Na udaru su bile igračke, paste za zube, elektronika, kao i mnogi kozmetički proizvodi. Novozelandska vlada objavila je da se u odeći iz Kine nalaze povećane količine formehalida, supstance koja sprečava pojavu buđi, ali izaziva iritaciju i alergiju kože. Kad kupujete kinesku robu na pijaci ne očekujete preterani kvalitet, ali sasvim je druga priča kad kupujete originalnu Barbiku.Matel, proizvođač Barbike, jedan je od dobitnika nagrade Consumers Inter-national za najgori proizvod u 2007. godini. Matel je povukao 21 milion igračaka iz prodaje ove godine, zbog grešaka u dizajnu i previsokog nivoa olova u njima. Nivo olova u igračkama bio je 100 puta viši od onog koga doz-voljavaju američki zakoni. Kompanija je krivicu pokušala da prebaci na svoje fabrike u Kini i jedan kineski direktor je čak izvršio samoubistvo. U septem-bru, iz kompanije su objavili da nije sva krivica na kineskim fabrikama već

i da ima krivice Matela zbog grešaka u dizajnu. Ubrzo je ova izjava povučena i okarakterisana kao „loša interpre-tacija“, a iz Matela su priznali krivicu za neispravnost „samo“ 11 od 21 miliona igračaka. Na kraju i nije važno ko je kriv – Kinezi ili sam Matel, važno je da su se deca igrala sa otrovnim igračkama i da se Matel izvukao bez ikakve tužbe.

LOndOnSKa iZvOrSKa vODaU kultnoj britanskoj seriji „Mućke“ pekamski „biznismen“ Del Boj flašira

česmovaču i prodaje je kao „Pekamsku izvorsku vodu“. Na kraju ove epizode saznajemo da je voda kontanimirana, naravno „zaslugom“ Del Boja i slatko se nasmejemo. Epizoda je emitovana u Britaniji u decembru 1992. godine, a 12 godina kasnije Koka Kola je odlučila da proba Del Bojev biznis plan u praksi.U januaru 2004. Koka Kola je lansirala svoj poznati brend „Dasani“ na engles-ko tržište reklamirajući vodu kao čistu, obrađenu posebnim tehnologijama. Kampanja je koštala oko sedam mil-iona funti. U martu 2004. „Indepen-dent“ je objavio članak u kome dokazu-je da je „Dasani“ samo česmovača koja je punjena u Kentu i koja je obrađena procesom obrnute osmoze. Pola litre vode iz vodovada koja je koštala 0,03 penija Koka Kola je prodavala kao „prečišćenu“ vodu za 0,95 penija – 31 put skuplje. Ono što je bilo šokantno jeste sam proces obrade. Prilikom ob-rade vodi je dodavan kalcijum hlorid radi arome. Posle kalcijum hlorida vodi je dodavan i ozon koji je dovodio do oksidacije bromida (prirodni sasto-jak kalcijum hlorida) u bromit koji je kancerogen. Nivo bromita u Dasaniju bio je dva puta viši od dozvoljenog,

najgori proizvodi na svetu

Kad deL BOJ radi Za KOKa KOLU

ako želite da kupite kvalitetan i pre svega siguran i zdrav proizvod verovatno ćete dati više para za proizvod sa markom – samo da nije kineski ili domaći. velike svetske kompanije su daleko od savršenih, a ovo su samo neki od primera njihove „brige“ za potrošače koje je istražila i „nagradila“ organizacija Consumers international

američka kompanija Purdue Pharma osuđena

je 2007. godine zbog prodaje leka protiv

bolova Oksitoron koji izaziva zavisnost.

direktori kompanije priznali su da su lagali

o štetnosti leka i kompanija mora da plati odštetu od 643 miliona

dolara

Branko KUBaT

42

MOZaiK

dok je londonska česmovača bila čista bez tragova bromita. Koka Kola je 19. marta 2004. povukla preko pola mil-iona flaša sa polica i prestala je sa pro-dajom vode u Britaniji. Negativni pub-licitet poremetio je planove Koka Kole u Evropi i sprečio je prodaju „Desanija“ u Francuskoj i Nemačkoj.Ovaj skandal nije poremetio pozicije Koka Kole na američkom tržištu – dan-as su dve najprodavanije flaširane vode u Americi Pepsijev „Aquafina“ i Koka Kolin „Dasani“ i obe vode su u stvari samo flaširana česmovača. Pepsi je prvi 1994. godine lansirao na tržište svoju vodu „Aquafina“. Aquafina je reklami-rana kao prečišćena voda bez navođenja pravog porekla. Na plavoj etiketi koja se i danas koristi vide se obrisi planina i sunce koje izlazi, jasno asocirajući na izvorsko (a ne pravo) poreklo vode iz vodovoda u Kanzasu. Tek od jula 2007. godine menadžment Pepsija je objavio da će na etiketama staviti natpis „PWS“ ili „javni izvor vode“ posle punih 13 go-dina prodaje.Koka Kolin „Dasani“ je voda broj dva

u Sjedinjenim Američkim Državama i uspešno se prodaje u Brazilu, Argentini, Čileu i drugim južnoameričkim zeml-jama. U svakoj zemlji „Dasani“ se puni iz vodovoda. Koka Kola i dalje umesto

„vode iz česme“ ili bar „vode iz javnog vodovoda“ koristi izraz „prečišćena voda“ na etiketi Dasanija. Marketinška praksa Koka Kole za vodu Dasani takođe im je donela nagradu Consum-er International za najgori proizvod u 2007. godini.Postavlja se pitanje da li je ponašanje Koka Kole i Pepsija nezakonito i odgov-or je negativan. Nestle takođe prodaje svoju flaširanu česmovaču „Pure Life“ širom sveta. Interesantno je da se ova voda prodaje u Turskoj i Egiptu i velika je verovatnoća da ste je možda pili na letovanju. Sva tri proizvođača navode da je voda prečišćena i obogaćena, ne izmišljajući poreklo vode, ali koriste u marketingu asocijacije zdravlja i prirode umesto vodovoda u Kanadi, Nju-jorku, Teksasu i Kanzasu gde se voda zaista puni. Obrnuta osmoza koju ovi proizvođači koriste nije nikakvo čudo tehnike jer se aparati koji omogućuju kućno „prečišćavanje“ česmovače mogu kupiti u radnjama. PR ovih moćnih korporacija trenutno ubeđuje potrošače u Kanadi kako korišćenje

Merk, američka farmaceutska

korporacija, pristala je u novembru da isplati 4,85 milijardi dolara

odštete ljudima koji su koristili njen lek protiv

bolova vioxx koji je povučen 2004. godine. Preko 26 hiljada ljudi

tužilo je kompaniju čiji je lek udvostručavao rizik od infarkta i moždanog udara. Kompanija nije

priznala da je pogrešila i novac će biti isplaćen

tek kada 85 odsto tužitelja povuče tužbu

Aquafina - U Kanzasu ne postoje planine, ali etiketa govori drugačije

43

MOZaiK

kućnih prečišćivača nije dobro jer oni potroše najmanje dve (a ponekad i četiri litre) vode da bi se dobio litar pročišćene. Nigde u tim izveštajima ne piše koliko vode iz vodovoda potroše Pepsi ili Koka Kola.

LaKU nOć, deCONagradu organizacije Consumers Inter-national za ubedljivo najgori proizvod u 2007. godini dobio je lek Rozerem japanske kompanije Takeda Pharma-ceuticals. Rozerem je lek za spavanje namenjen deci. Takeda je počela sa in-tenzivnom marketinškom kampanjom u septembru 2006. pre početka školske godine u Americi. U reklamama su koristili slike školskih autobusa, dece sa torbama, knjiga i laptopa. Dok su se

menjale slike glas naratora je govorio da Rozerem podseća da je početak školske godine i da pitate danas lekara da li je Rozerem pravi lek za vas. Reklama je očigledno bila namenjena roditeljima kako bi kupovali lek deci i pomogli im da bolje spavaju za vreme školske go-dine. Nigde u reklami nisu spomenuti potencijalni sporedni efekti leka koji nikako nisu beznačajni. Na etiketi leka piše kako postoje potencijalni negativni efekti na polne hormone kod odraslih (čitaj sterilitet) i da se ne zna da kakvi su efekti dužeg korišćenja leka. U nas-tavku teksta pisalo je da je za upotrebu kod dece i tinejdžera potrebno dalje te-stiranje i da efekti leka nisu poznati – ali to ipak nije sprečilo kompaniju da taj isti lek reklamira ciljajući baš decu kao potrošače. Punih šest meseci trebalo je Američkoj agenciji za hranu i lekove da krene u akciju i primora Takedu da uk-loni reklamu. Takeda je potrošila 117 miliona dolara na reklamu, kampanja je sigurno ubedila mnoge roditelje da isti lek kupe svojoj deci, a kompanija je na kraju dobila samo opomenu i zabranu reklame, a lek je i dalje u slobodnoj pro-daji.

KUPUJTe, aLi PažLJivOOvakvih primera ima mnogo – nećemo nabrajati brojne nedoka-zane slučajeve o hrani koju jedemo, gaziranim sokovima, kozmetičkim

proizvodima i lekovima. U Srbiji, or-ganizacije potrošača nisu dovoljno jake da izvrše pritisak na proizvođače. Retke provere kvaliteta hrane u našim prodavnicama dolazile su do zaključaka da je hrana u Srbiji ug-lavnom zadovoljavajućeg kvaliteta i da nije opasna. Tehnički proizvodi koji se sada masovno kupuju uglavnom su sumnjivog kvaliteta, ali nije bilo de-taljnih istraživanja. Paranoja svakako nije potrebna ali pre svake kupovine pažljivo pročitajte etiketu i raspitajte se o proizvodu, jer je možda baš taj proizvod budući dobitnik “prestižne” nagrade Consumers International.

nemački Bajer, koji proizvodi aspirin,

zamalo je bankrotirao 2001. godine kada je

otkriveno da lek protiv holesterola Baycol dovodi do ozbiljnih

zdravstvenih problema, otkazivanja bubrega i

smrti. Oko stotinu osoba širom sveta umrlo je od

korišćenja Baycola

Dasani – „prečišćena radi boljeg ukusa“, ali ipak iz česme

Deca spavaju, njima nisu potrebni lekovi

MaŠinSKi i eTF – Da biste u celoj toj gužvi izmučenog testos-terona našli jedno žensko biće, morate da obrat-ite pažnju na male stvari - tražite crveni digitron na klupi. Kada vidite da po tom digitronu kucka devojka koja izgleda kao da je ispala sa naslovne strane CKM-a, to znači da ste pod uticajem nekih teških opijata i zanesenjačkih fantazija, ili da se naleteli na nešto što se nalazi samo jednom u pet vekova. U tom trenutku toliko želite da ste bar prelistali mehaniku fluida... Ovako, samo os-tajete da blenete kao da ste videli noja koji svira trubu. Ako vam je lakše, verovatnoća za ta dva je podjednaka...

FPN – U pitanju je zaista samo dobar izvor informaci-ja. On je ključan. Ako pogrešite kojoj stranci pri-pada, da li se zalaže za diplomatiju ili agresivne pregovore, revoluciju ili status quo, u ozbiljnoj ste nevolji. Tu više nije u pitanju interesovanje, u pitanju je vera u pobedu i pravu stranu. Morate živeti za Velju, Čedu, Vojislava, Žiku, Peru i Lazu, kao da su vam rod rođeni. Tu su i tajni pozdravi, rukovanja, saradnici, zaverenici i sigurne kuće, grbovi, himne i zastave. Morate imati veoma, veoma pouzdanog doušnika za ovaj tip devo-jke. Ako naletite na neku sa smera žurnalistike, onda još uz sve već navedeno dodajte da morate biti hiperinteligentni i ultrasuperiorni, mega-elokventni i da, naravno, imate podrum pun pisane mudrosti kod kuće...

UČiTeLJSKi – Imate četvoro braće i devet sestara, svi mlađi od vas. Pomažete im pri izradi domaćih, pisanju sastava, učenju pesmica...Sa najmlađima crtate domaći iz likovnog i čitate im pred spavanje. Za razonodu listate literaturu o dečijoj psihologiji i pedagogiji, želite jednog dana kuću sa baštom, ženu i gomilu dece i naravno veselog vučijaka. Ako se zadesite u situaciji u kojoj morate da sve

navedeno pokažete kao zbilju, ili ste u ozbiljnoj nevolji, ili niste normalni. Kupite samo psa i nemojte više da pomišljate da išta startujete... ikad...

BiOLOŠKi – Zapamtite, vi ste veliki ekolog, zaštitnik svega živog na ovoj planeti. Reciklirate, u PETA-i ste, Greenpeace-u, bili ste u ekološkoj sekciji vaše srednje škole, prošle nedelje spasili ste veveri-cu bacivši se za njom pod kola i svake godine učestvujete u akciji pravljenja kućica za ptice. Naravno, razumete se i u bio i nano-tehnologiju (to je sveobuhvatno znanje iz naučnofantastičnih filmova... samo budite umereni...) i apsolutno ste svesni globalnog otopljavanja i velike koncen-tracije olova u zemljištu na Novom Beogradu. Pogledajte samo u kakvom su stanju ligustrumi duž ulice Pariske komune, a tek zagađenost savske vode, molim vas! Da, kloniranje ljudi tre-ba da bude zabranjeno, a lipe su glavni uzročnici povećanog stepena alergija kod ljudi. Naučite i izgled listova ponekog drveta ili cveta, naravno, za prepoznavanje žbunja dobijate najviše poena, a tek ako to izgugućete na latinskom, nema više prepreka na vašem putu...

vOJna aKadeMiJa – ona je fina, dobro izgleda, čak i vaša čula na po-tiljku registruju da je duhovita i šarmantna... Na toj žurci je atmosfera u opadanju i vas nekako prestaje da intrigira zašto je niko još nije ukrao za sebe. Prilazite i šale radi, salutirate. Ona ot-pozdravlja istom merom i to bi trebalo da je neki znak, ali vi ste toliko fokusirani na vitke mišićave noge da i to prestaje da vas intrigira... Tokom neke usputne priče za započinjanje razgovora, primećujete ogrebotinu na njenoj nadlanici. Kada je upitate za to, ona vam odgovara da ju je zaradila na poligonu, isto kao i masnicu na leđima. Okreće leđa, a vas posle bljeska njenih glatkih ramena i poligon prestaje da intrigira.

Kada vas upita da li uredno nameštate krevet i zatežete ga, onako snažno, da bude tvrd i pod konac, vas posle reči „tvrd“ i taj sićušni detalj oko pedantnosti slaganja jorgana više ne interesuje. Ona je majstor nekih 70 borilačkih veština, pa je zanima da li i vi nešto trenirate. Naravno, njen matori je pukovnik, pa je i veoma važno da li ste lepo vaspitani, kakvi su vam maniri i ambicije. U tom trenutku, vi shvatate da vam se sa njom smeši jedna ozbiljna veza iz koje nema bekstva, a i preti vam više otvorenih preloma ako ova cura ikad sazna da ste je negde lagali, ili je ko-jim jako nesrećnim slučajem naljutite. Veoma oprezno, sa dovoljne udaljenosti, objašnjavate joj da morate da idete iznenada, a pas vam je sakrio mobilni, drugi broj na žalost nemate, i trčite 100 metara sa preponama kao da vam je poslednja trka u žvotu. Svetski rekord je oko 10-ak sekundi, a ona trenira ceo život... srećno...

POLiCiJSKa aKadeMiJa – Da, otišli ste na rejv i baš ste naleteli na mladu gospođicu koja je u civilki, na praksi, da to tako nazovemo, samo što nije diplomirala. Vi ste se pribrali i delujete donekle pristojno, kako ne biste pali pod tim prodornim, ali ipak nežnim pogledom, iako znate da je ta devojka vešta sa pendrekom koliko i sa svojim šarmantnim os-mehom. Tipujete na ovo drugo i nadate se us-pehu. Kockar u vama probija led sa par šala (ni-kako na račun pandura!!!) i kroz priču saznaje da joj je ćale specijalac, a keva u BIA-i. Ostatak života vam je u trenutku proleteo pred očima i rešavate da iskoristite to kratko poznanstvo koliko je u vašoj moći – nudite devojku asor-timanom droge koji je, kažete joj, sakriven po vašim džepovima i čekate prvu pogodnu priliku da Vam nova mlada prijateljica čizmom savije koleno i rasprostre vas po prvoj obližnjoj haubi. Posle detaljnog pretresa, ona ostaje zbunjena, a vi ste stigli do druge baze. Svaka čast... a sad trk pre nego što vas išamara...

KaKO STarTOvaTi na KvarnO...devojke sa različitih fakulteta zahtevaju različit pristup. evo kako treba startovati neke od njih

44

By Gumeni Čekić

MUZiČKa aKadeMiJa – Prokletstvo! Pukla vam je žica na harfi kad ste bili na vrhuncu Dučićeve sonate... Požalite se koleginici na ranjeni prst i pitajte je gde biste mo-gli da nađete kvalitetnije žice ovaj put, pošto je Ciga na buvljaku očigledno lagao kada vas je ubeđivao da ta žica može i kamion da povuče. Naravno, preskočićete Cigu i kamion, suviše detaljisanja, držite se plana. Popričajte sa njom o dobrotvornom koncertu na kome ste prisustvovali u Yellow cab-u i nadajte se da joj neće pasti fantastična ideja da odete na još jedan koji se održava tog popodneva u zadužbini Ilije Kolarca, jer sigurno niste poneli dovoljno novca za 17 litara guarane kako ne biste zaspali pre kraja prvog takta, a i one 4 injekcije adrenalina su vam ostale u džepu druge jakne...

MediCina – Naravno da imate ebola virus... Kako nemate? Ma sigurni ste... Jeste li putovali u poslednje vreme? Dva puta: do Ivanjice i do Milanovca. Osećate i simptome... Naravno da znate koji su simptomi, pa imate in-ternet, svako sad ima internet... Go-tovo, ako vas ona tad ne pregleda, vi ćete otići negde da se spalite kako biste spasili svet od epidemije. Pucate na Hipokratovu zakletvu. Kada vam posluša pluća i izmeri puls, pritisak i temperaturu, ubedite je i da vam iz-vadi krv. Pokažite joj kako ste hrabri i ne plašite se igle i molite se da ne baci tih par kapljica na analizu jer sa procentom alkohola od sinoć u njima može da se desi da ispari dok stigne na red, a onda će morati ponovo da vam zabode onu igletinu veličine rakete u vašu nežnu kožu i vi ćete se sigurno tog puta onesvestiti. Kada je ustanov-ljeno da će vam verovatno biti dobro i da je u pitanju samo premor, zah-valite se i pođite nesigurnim korakom ka vratima (naravno da je nesiguran, zabola vam je onu iglu kao da će ruku da vam probode!!! Niste vi konj, ono-liko krvi da vam izvadi!!! Je l’ će moći to da se ponovo napuni u vama??? Šta ako nastavi da vam krvari vena??!!) Ona će, humana kakva jeste, naravno pritrčati muškarčini kao što ste vi, da malo prošeta sa vama dok ne stignete do svežeg vazduha...Dalje je sve na vama...

MaTeMaTiČKi – Temeljna priprema je neophodna. Pozajmite jedne naočare debljeg pro-fila, to je prva stvar koja vas čini nešto pametnijim - bar spolja. Dalje, poz-abavite se bar jednom ozbiljnom te-mom iz matematičke literature. Nikolaj Lobačevski i njegov rad na neeuklids-koj geometriji će biti dobri za početak. Naravno, pročitajte samo biografiju, jer da ste hteli da studirate matematiku, ovaj savet vam ne bi ni trebao. Potru-dite se da raščupate kosu i izgledate unezvereno, prvi utisak je najvažniji. Dakle, dok vam ispadaju papiri koje nosite, domunđavajte se polunaglas sami sa sobom. Morate izgledati kao da vas muči neki jako težak problem. Tako zaneseni, sudarićete se sa šarmantnom koleginicom i požaliti se na problem kod jedne komplikovane jednačine. Nemojte uzeti neku lakšu, jer mora da izgleda da ste bili dovoljno inteligentni da stignete do nekog umereno višeg nivoa, pre nego što vam je popustila koncentracija. Naravno, ta jednačina će biti od suštinske važnosti za vaš dalji mentalni razvoj, jer, ipak ste na putu da oborite teoriju Lobačevskog i vrat-ite nauku dva veka unazad. Koleginica prosto neće moći da vas tako šlogiranog i tužnog odbije. Posle joj se zahvalite jednom kafom i pozovite je suptilno da zajedno učite neki put...

TeOLOGiJa – Naravno da ste vernik. Verujete u sve i svašta. Na primer, verujete da možete da prođete kod ove devojke čak i sa tako mršavim šansama. Odbacite sva vaša realna ubeđenja i verovanja (Bog groma, kiše, varvarin, je li?) - razapeće vas negde za primer ostalim bogohul-nicima. Istočnjačke religije zaboravite, kakva crna mudrost, Bog je sve već rešio umesto vas. Katolik? - vi ste zakleti ne-prijatelj, nemojte ni da se šalite sa tim. Islam zaboravite, tu ste na tankom ledu podjednako kao i sa katoličanstvom. Čist pravoslavac, Srbin ako je moguće, Rus – prihvatljivo. Znate naravno odlomke iz Biblije, krstite se kad neko opsuje, gle-date ispod oka svu tu raskalašnu mladež, slavite slavu, slavite Srbiju. Budite po-korni i smerni i pijte kad ne gleda. Ako još i planira da ide na neko hodočašće, ponudite se da idete sa njom. Dug je to put kroz prirodu i dovoljno vremena i prilika da se pokoleba... SU

dO

KU

5 9

9 3 5 16 3 8 4 7

2 8 6

4 7 31 6 8

7 4 5 1 88 3 6 9

2 5Laganica

5 4 6

2 5 8

6 9 21 2 4

5 4 9 19 4 3

6 2 5

5 3 98 7 1

Ono kao…

7 6 58 6

3 5 2

1 33 4 5 7

5 13 8 5

9 44 6 3

Ledilo!

SUdOKU

45

46

MOZaiK

Da li ste nekaDa razmišljali o tome Da:• puž može da pređe preko oštrice žileta a

da se ne poseče• kada se smejemo koristimo 17, a

kada se mrštimo 43 mišića• godišnje se popije 135 mil-

iona kubika kafe! Među tečnostima na svetskom tržištu kafa zauzima drugo mesto odmah iza nafte!

• Engleska reč ’set’, za koju se u rečenicama kao prvo značenje navodi ’pribor’ i ’komplet’, ima kao imenica 58, kao pridev 10, a kao glagol 126 značenja

• Svakog dana čovek izluči (i ako ne plače) oko pola litra suza

• Amerika se udaljava od Evrope 7cm na svakih 100 godina

• Slonove kljove spadaju u sekutiće• Ostriga može promeniti pol nebrojano

puta tokom života

a saDa malo istorijata…Da li ste znali Da je: • Luj XIV zakonom utvrdio da maramice

moraju da budu četvrtaste• prva država koja je ženama dala

pravo glasa je Novi Zeland i da se to desilo 1893. godine

• časopis Tajms 1816. go-dine valcer proglasio nemoralnom igrom• istraživanje o najmlađim

roditeljima pokazalo da su to bili roditelji od 8 i 9 godina 1910. godine i da su živeli u Kini

• slikar Pablo Pikaso za života prodao samo jednu sliku koja se zove Crveni vinogradi

• naziv Kalemegdana za vreme Turaka bio fićir bajir, što u prevodu znači breg za razmišljanje

• električnu stolicu izumeo zubar• Nobelova nagrada za ekonomiju posled-

nja ustanovljena i da se dodeljuje od 1969. godine

nevena LiPOvaC

Jeste li znali…?STvari KOJe vaS MOGU naSMeJaTi

Postoje stvari pred kojima ponekad zatvaramo oči i ne znajući koliko nam one mogu skrenuti misli, ili nas jednostavno nasmejati. evo par takvih informacija. Mogu vas zaista zaintrigirati!