univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet novembar 2006 broj 46

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet novembar 2006 broj 46

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-novembar-2006-broj-46 1/40

Šta se dešava sa dinarom?

SVEMIRSKI ADVERTAJZING

ZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA BEOGRAD, NOV 2006.

GODINA IX - BROJ 46

ORHAN PAMUK STUDENTSKI PARLAMENTI s

Godišnjica katastrofe u Černobilju

MySpace fenomen



Glavni i odGovorni urednikNIKOLA ĆIRKOVIĆ

FakulTeT: Ivana BOJANOVIĆekonoMiJa: Milica LAZAREVIĆdruŠTvo: Sanja AVRAMOVIĆMoZaik: Neva BOJOVIĆ

diZaJn i PriPreMa: TriD

lekTor: Ivana MARKOVIĆ

MENADŽER: Vladimir Gojković

ČLANOVI REDAKCIJE:Jelena Ljubišić, Adrian Stojanović, Marija Nenadović, Mla-

den Stevanović, Slobodan Britvec, Marko Simendić, Vladi-mir Gojković, Dragana Aleksić, Branko Krstić, Ivana Mar -ković, Dejan Zec, Marko Trifković, Ivana Bojanović, BrankoKubat, Milijana Komnenić, Anđela Dukovski, Milica Nikolić, Ana Šantak, Mile Bijelić, Milan Savić, Milica Božanić, Boja-na Džepina, Marija Starčević, Branko Skoković

SARADNICI:Goran Javorac, Nenad Maslovara, Ljubomir Javorina, MilenKakuća

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 Beograd

Tel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

e-s: [email protected]: www.monopollist.org i

www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

Uvodnik

Sadržaj

Novim semestrom školske 2006/2007. godine otpočeo je, kako na našem, tako i naostalim fakultetima u Srbiji, proces konkretnog prilagođavanja visokog obrazovanjaevropskim standardima u skladu sa Bolonjskim procesom. Naime, po prvi put će seove godine u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, na Ekonomskom fakultetusprovesti izbori za Studentski parlament. Preko ovog tela studenti će na najdirektnijimogući način delegirati svoje predstavnike u pojedina tela Fakulteta i samim tim,njihov će se glas lakše i jače čuti tamo gde je to i potrebno.Druga bitna stvar koju nam nova školska godina donosi jeste problem prevođenjastarih akademskih zvanja na nova, “bolonjska”. Upravo je neodlučnost univerzitetai fakulteta Srbije ovih dana podigla prašinu. Priznavanje, odnosno nepriznavanje,titule mastera bivšim i budućim diplomiranim studentima podelilo je akademsku jav-nost. Dok su jedni za priznavanje, a drugi protiv, ono što bi u celoj toj stvari trebaloda bude primaran cilj jeste interes studenata. Verovatno bi najgora moguća opcijamogla biti donošenje odluke da se selektivno pristupi tom problemu, drugim rečima,da svaki fakultet to uradi za sebe. Uz puno argumenata i za i protiv priznavanja, makakva odluka bila doneta, iskreno se nadam da će se odnositi na sve i da njom nikakonećemo biti oštećeni mi studenti.

Nikola Ćirković

Glavni i odgovorni urednik

04 IzborI za StudentSkI parlament06 nezaboravno putovanje fudbalera “ekofa”08 forum lIderStva10 od ekonomSkog fakulteta do nacIonalne korporacIje12 od fIlIpSove do felpSove krIve13 Ima lI u ekonomIjI ljubavI?14 Šta Se deŠava Sa dInarom?16 Privatizacija u Srbiji – očekivanja i efekti

18 IrSkI model u SrbIjI22 Želim da Pišem dobre knjige24 nešto je trulo u drŽavi maÐarSkoj?26 ako ne mogu robotI - ŠaljIte ljude!30 prepoznavanje pretnjI32 per advertajzIng ad aStra33 nedelja HolIvuda u beogradu34 veSna jugović – novinar, ekonomiSta, buSSineS women36 mySpace – tvojproStor za prIjatelje



Drage kolege i koleginice proteklih dana ste svakod-nevno imali priliku da na Fakultetu primetite plakate,promotivne letke, potpisujete kandidature, ili jedno-stvno diskukutujete na temu Studentskog parlamen-ta. Pokušaću u nastavku teksta da predstavim samuideju Studentskog parlamenta, i nadam se probudiminteres u svakom od Vas da uzme aktivno učešće naizborima 28. i 29. novembra kako bi izlaznost na pr-vim izborima za Studentski parlament bila što veća,a samim tim i legitimitet izabranog Studentskog par-lamenta neosporan.

Šta je to StudentSkIparlament?Studentski parlament je zakonom propisano telokoje štiti interes i brani prava studenata, ima svojstatut, izabrane delegate, prostorije, pravilnike i na-ravno nadležnosti. Ideja studentskog parlamenta

javila se upravo iz razloga neophodnosti postojanjatela studenata koje će na jedan sistemski način re-šavati probleme, i unaprediti položaj studenata naEkonomskom fakultetu.

koje Su najvaŽnije aktivnoStiStudentSkog parlamenta?- bira i razrešava predstavnike studenata u organimai telima Fakulteta:

• u Naučnom-Nastavnom veću do 20%predstavnika studenata

• u Savetu fakulteta 4 studenta• u raznim komisijama• bira studenta prodekana• imenuje člana disciplinske komisije

- razmatra pitanja u vezi sa unapređenjem student-skog standarda i zaštite prava studenata- ostvaruje studentsku, medjufakultetsku i medjuna-rodnu saradnju

- organizuje i sprovodi programe stručnih vannastav-nih aktivnosti studenata

-

obavlja sve druge poslove u skladu sa Zakonom,Statutom i opštim aktima Fakulteta

koliko članova imaStudentSkI parlament?Studentski parlament broji 19 članova raspoređenihpo godini studija i to:• prva godina 4 predstavnika• druga godina 4 predstavnika• treća godina 3 predstavnika• četvrta godina 3 predstavnika• apsolventi 2 predstavnika

• peta godina 2 predstavnika• osoba sa posebnim potrebama 1 predstavnik

ko Ima pravo da Se kandIduje?Pravo da se kandiduju imaju svi studenti Ekonom-skog fakulteta upisani u školskoj godini u kojoj se vršiizbor. Listu kandidata i kandidatkinja za predstavnikeu Studentskom parlamentu predlažu studentske or-ganizacije i grupe studenata.Kandidatska list može obuhvatiti svaku godinu po-sebno, više godina ili sve godine. Ukoliko se listapodnosi za jednu od redovnih godina studija (I, II, IIIi IV) neophodno je da podnosioci sakupe najmanje50 potpisa studenata sa godine studija za koju selista podnosi, odnosno ako se lista podnosi za ap-solvente ili master studije potrebno je da se sakupinajmanje 30 potpisa studenata u statusu apsolvena-ta, odnosno 30 potpisa studenata master (i magistar-skih) studija.Ukoliko se lista podnosi za sve godine studija onda

je neophodno da se sakupi najmanje 200 potpisa.

ko Ima pravo da glaSa?Pravo da glasaju imaju svi studenti Ekonomskogfakulteta upisani u školskoj godini u kojoj se vrši

izbor. Student ima pravo da glasa samo za kan-didata sa svoje godine studija. Prilikom glasanja

Ii

Ssi 28. i 29.

4



5

student je dužan da pruži na uvidsvoj indeks licima koja obezbe-djuju sprovodjenje izbora i timedokaže da je student Fakultetana kome se izbori sprovode.

ko SprovodIIzbore?Izbore sprovodi Izborna komisijaod tri člana koju čine predsednikiz reda profesora i dva člana izreda studenata. Izborna komisijautvrđuje pravilnik izbora, nadgledaglasanje, proglašava preliminarnerezultate. Predsednik Izborne ko-misije je prof. dr Saša Veljković.Kandidature se podnose do 24.novembra svaki radnim danom u

kancelariji studenta prodekana,dok se izbri sprovode 28. i 29. no-vembra u holu Fakulteta u perioduod 8-20h.Želim da istaknem činjenicu da ćupar dana po objavljivanju konač-nih rezultata zakazati prvu kon-stitutivnu sednicu Studentskogparlamenta na kojoj će biti izabranpredsednik, potpredsednik, i bitiformirana ostala tela nephodnaza uspešno funkcionisanje Par-

lamenta. Obaveza Studentskogparlamenta će biti da u narednih15 dana od prve konstitutivne sed-nice donese Statut, kao i pravilnikekoji će da daju konceptualni okvir za rad Studentskog parlamenta.Ovu priliku koristim da još jed-nom pozovem sve studene na-šeg Fakulteta da uzmu aktivnoučešće na izborima, kandidujuse, ili daju svoj glas kolegamaza koje smatraju da će na pravinačin zastupati njihove interese itako pokažemo da imamo snaguda bar malo doprinesemo boljempoložaju svih studenata Ekonom-skog fakulteta.U slučaju svih dodatnih informa-cija pozivam Vas da se obratitesvakim radnim danom u kance-lariji studenta prodekana a ja ćuVam na lično zadovoljstvo pružitiodgovore na sve što smatrate da

je neophodno da znate o Student-skom parlamentu.

Student prodekanZoran Arsenović

tradIcIjaOvogodišnje Veče reklama je če-tvrto po redu, a kao i prethodnihgodina, očekujemo veliko intere-sovanje, kako među studentimanašeg, tako i među studentimadrugih fakulteta i ostalih zaintere-sovanih ljubitelja dobrih reklama.Veče reklama će ove godine tra-

jati dva dana, odnosno dve veče-ri, kako bismo, nesamo skupili što višesredstava za huma-nitarnu pomoć, veći odgovorili na veli-ko interesovanje zaovu manifestaciju

prethodnih godina.

karteCena karte će, kao i prošle godi-ne, biti simboličnih 100 dinara, ao datumu održavanja i mestimaprodaje karata bićete naknadnoobavešteni. Karte će biti u prodajii na drugim fakultetima, kako bi svizainteresovani bili na vreme oba-vešteni o sada već tradicionalnojvečeri posvećenoj reklamama nanašem fakutetu. Kao najpogod-nije za emitovanje dvočasovnogprograma, mesto održavanja će

biti Amfiteatar 1 Ekonomskog fa-kulteta.

HumanItarnIkarakterMarketing Radionica je prošle go-dine novcem od prodatih ulaznicakupila medicinski aparat za šesto

odeljenje Infektivne klinike, nakome su smešteni pacijenti oboleliod AIDS-a. Ove godine sakupljenasredstva planiramo da poklonimoPrihvatilištu za zlostavljanu decu,kako bi i druge ustanove dobilenašu simboličnu pomoć.

Marketing Radionica - A.Dukovski

Početkom decembra

na Ekonomskomfakultetu u Beograduodržaće se Večereklama - humanitarnamanifestacija nakojoj će se prikazati odabrana ostvarenjaindustrije reklama.U dvočasovnom

programu prikazaćemonajkreativnije,najduhovitije i najboljeaktuelne strane i domaće reklame, uz

podršku domaćih i inostranih advertising agencija, producentskih

kuća i kompanija. U programu će se naći i posebno odabranaostvarenja preuzeta saInterneta.

Marketing Radionica je prošle godine novcemod prodatih ulaznica kupila medicinski aparat za šesto odeljenje Infektivne klinike, na komesu smešteni pacijenti oboleli od AIDS-a. Ove

godine sakupljena sredstva planiramo da poklonimo Prihvatilištu za zlostavljanu decu, kako bi i druge ustanove dobile našu simboličnu pomoć.

Cena karte će, kao i prošle godine,biti simboličnih 100 dinara, a o da-

tumu održavanja i mestima prodajekarata bićete naknadno obavešteni.

Hii mi ii

v



6

Uspeh je ostvaren. Osvojeno je peto mesto u konku-renciji od dvadeset ekipa, šampiona nacionalnih ta-kmičenja. Ali, kada pitamo igrače, reći će da je ostao

žal za neosvojenim prvimmestom ili makar meda-ljom, za šta su postojala re-alna očekivanja. Peto me-sto u konkurenciji najboljihstudentskih ekipa iz celogsveta nije loš plasman, ali

je izostanak sportske sre-će sprečio realan plasmanu finale takmičenja.

takmičenje

Zoran Kuljača opisao nam je ukratko tok takmičenja:“U kvalifikacionim meče-vima pobedili smo Iran(Islamic Azad University), Portugal (ESTG Portale-gre) i Tursku (Middle East Technical University). Ususretu sa Rusima (Mendeleyev University of Che-mistry Technology) izgubili smo rezultatom 7:6, što

je Moskovljanima, omogućilo odlazak u polufinale, ana kraju i osvajanje titule svetskog prvaka. Sve ekipe

su bile odlično pripremljene, a naša grupa je bila naj-kvalitetnija. Ne tražeći izgovor za jedini poraz, kritikabi se mogla uputiti organizatoru, jer je ove godinesistem takmičenja podrazumevao da samo prvopla-

sirani iz kvalifikacionih grupa odlaze u polufinale.” Ipored toga, da su Beograđani odigrali nerešeno sa

Moskovljanima, nastavili bi takmičenje u polufina-lu, zbog bolje gol-razlike, tj. ubedljivijih pobeda nadostalim ekipama.

dablInPošto se igrala po jednautakmica dnevno, uče-snici su ostatak vremenaprovodili obilazeći lepoteDablina. Na njihovo i za-dovoljstvo turista, grad saskoro milion stanovnika

je te nedelje bio osunčansvih sedam dana, što jeredak slučaj u ovom delu

sveta, gde je tokom godineuglavnom oblačno i kišno.Dublin je engleski naziv.Izvorni irski naziv je Bla Klie

(Baile Atha Cliath). Nije samo ime grada potisnuto en-gleskom dominacijom, već i čitav irski jezik, koji danasgovori svega 15% Iraca, među kojima su i zaposleniu državnoj administraciji. Mladi ga gotovo i ne govore.Grad je rekom Liffey i lepim mostovima podeljen naseverni i južni deo. Spomenici i građevine svedoče omnogobrojnim irskim pobunama protiv engleske vla-sti u xIx i xx veku. Posle Danaca (koji su vladali doxII veka), Irsku preuzimaju Englezi, ali 1922., posleduge borbe i mnogo žrtava, Dablin ipak postaje glav-ni grad novoobrazovane Slobodne Države Irske. Odtada siromašne i u borbama rušene zemlje, Irska do-brom ekonomskom politikom, zasnovanom na privla-čenju stranih investicija, poslednjih decenija postajeizuzetno bogata zemlja. O životnom standardu govorii veliki broj imigranata. Primer je jeftina radna snaga izPoljske, čijim se ulaskom u EU, u svakom delu gradamogu videti poljske prodavnice, klubovi i diskoteke.Mesto nalaženja bilo je jedinstveno umetničko ostva-renje u centru grada – Spire of Dublin, 120 metaravisoka “igla”, sa 3 metra prečnika u podnožju i na

samo 15cm sužena na vrhu. Ulica O’Connell Street,glavna ulica Dablina, i danju i noću je prepuna turi-

Ss đs ps ‘’di 2006’’

n

“e”Nakon osvajanja domaćeg prvenstva, fudbalska ekipa Ekonomskog fakultetaiz Beograda odmerila je kvalitet i na međunarodnom nivou, učestvujući naWorld Interuniversity Games “Dublin 2006”, koje je od 9. do 13. oktobraodržano u Irskoj

Uspeh je ostvaren. Osvojeno je peto mesto u konku-

renciji dvadeset ekipa, šampiona nacionalnih takmi- čenja. Ali, kada pitamo igrače, reći će da je ostao žal za neosvojenim prvim mestom ili makar medaljom,za šta su postojala realna očekivanja. Peto mesto u konkurenciji najboljih studentskih ekipa iz celog sveta nije loš plasman, ali je izostanak sportske srećesprečio realan plasman u finale takmičenja.

Malahide zamak



7

sta, zaposlenih ili mladih koji izla-ze u noćni provod.Našim studentima-fudbalerima suposebno bili interesantni zamkovi,kao što je na primer prelepi Mala-hide zamak, star više od 800 godi-

na. Po lepoti građevina izdvaja se iTriniti koledž, studentski kompleksu centru grada, koji je toliko lep daistovremeno ima i ulogu muzeja.Na platou u okviru koledža u pro-lazu se mimoilaze studenti i turisti.Globalizacija, sa svim pozitiv-nim i negativnim promenama,nije zaobišla ni ovaj evropskigrad. Prodavnice Lacoste, Pra-da i Swarovsky su identične kaoi u ostalim svetskim metropolama.

Poznati miris hrane vodi do pre-punih McDonald’s i Burger Kingrestorana. Poslovni ljudi iz svihzemalja sveta užurbano koračajuili se voze Audijem, Mercedesomili Tojotom, razgovarajući na istom

jeziku, naravno – engleskom. Sviprolaznici su isto obučeni kao i onina drugom kraju sveta. U disko-teci se sluša ista muzika, piju istapića i igra na sličan način.Fudbaleri su izdvojili polovinudana i za posetu dva sata vožnjeudaljenom Belfastu, glavnomgradu Severne Irske, mnogimapoznatom po doskorašnjem delo-vanju organizacije IRA (Irish Re-publican Army), o čemu svedočestotine murala – političkih natpisa isadržajnih umetničkih grafita.

zanImljIvoStIU toku studentskog takmičenjau malom fudbalu, u Dablinu seigrala i kvalifikaciona utakmica

za Evropsko prvenstvo u velikomfudbalu, kada je Irska odigrala ne-

rešeno sa Češkom. Naši studentisu prvo poluvreme odgledali u jed-nom od originalnih Irish pub-ova,a deo drugog poluvremena na sa-mom stadionu.Hostel u kome je naša ekipa bila

smeštena je bio poseban doživljaj.U osamnaestokrevetnoj sobi spa-vali su studenti iz raznih zemaljasveta. Neki su hrkali sa američkimnaglaskom, ili buncali na kine-skom, Italijani su prepričavali svo-

ja udvaranja iz diskoteka, devojkesa Novog Zelanda su celu noćpokušavale da zaspu, a Nemac jemorao svoj bioritam da prilagodiodlasku na spavanje u četiri uju-tru. Posle neprespavane noći bilo

je pomalo rizično šetati ulicamaDablina, jer ukoliko niste skoncen-

trisani, vozila poput dabl-dekera,koje smo iz šale zvali Dablin-de-keri, mogu vas iznenaditi sa straneodakle ih ne očekujete. U Irskoj sevozi desnom stranom, a turistimaprelazak ulice olakšavaju natpisikoji opominju na koju stranu treba

pogledati. Problem se nastavlja ikada se vratite u Beograd, jer ste

se navikli na propise iz Dablina.Naše kolege kažu da su Irce doži-veli kao prijatan i specifičan ostr-vski narod, sa teško razumljivimengleskim jezikom, dobrim Gu-inness pivom, originalnom muzi-

kom, dobrim sluhom, drugačijimhumorom, svetlim tenom, pega-vim licima i ne baš tako lepim de-vojkama kao što su kod nas.O “Dablinu 2006” se moglo čuti ina nekoliko radio emisija, a igra-čima je najinteresantnije bilo kadasu, u direktnom uključenju za Ra-dio Beograd, imali priliku da oba-veštavaju o toku prvenstva uživoiz Dablina. Detaljnije informacijeo takmičenju mogu se videti na

www.ifius.com.

Zahvalnost studentske ekipe ma-log fudbala zaslužuju prodekan za

finansije docent dr Vlade Milićević,dekan prof. dr Marko Backović i

šef službe za računovodstvo g-đaOlgica Šundić, jer su svojim anga-žovanjem omogućili učešće našihstudenata na takmičenju “Dublin2006”. Takođe, svoju zahvalnostfudbaleri upućuju i Banci Intesikoja je pomogla da ekipa nastupi

u kompletnom sastavu.KRSTIĆ Branko

O “Dablinu 2006” se moglo čuti i nanekoliko radio emisija, a igračima

je najinteresantnije bilo kada su, u direktnom uključenju za Radio Be-

ograd, imali priliku da obaveštavaju o toku prvenstva uživo iz

Spire of Dublin i ulica O’Konel



8

Koja je onda naša potencijalnaprednost, u čemu možemo postatilideri? Baš u tome, u liderima - upodizanju mladih, edukovanih ljudikoji su dovoljno sposobni i predu-zimljivi da prave pozitivne prome-ne u svom društvu. U poslednjevreme, kako u svetu, tako sve višei kod nas, kompanije, institucije iorganizacije sve više vode „rat” za

mladim, edukovanim i sposobnimljudima.Danas, ključnu stvar za uspehpredstavljaju upravo pojedinci.

Pojedinci koji su talentovani, kre-ativni i posvećeni poslu kojim sebave. Društvu su danas potrebni

pozitivni mladi ljudi koji su bezpredrasuda i spremni da preuzmustvari u svoje ruke. Kažu da ko sepripremi za budućnost, ona njemu

i pripada. Zašto ne bismo baš mi,mladi ljudi, koji ćemo uskoro bitipripadnici društvene elite, predu-zeli deo te odgovornosti i učinilinešto za nas same.

mladI za mladeMladi za mlade, to je upravo bilaideja vodilja kojom smo se, kaočlanovi studentske organizacije

AIESEC, poveli u organizovanjeprvog kod nas Foruma Liderstva(Leadership Forum) i u okviru nje-ga glavnog događaja - Konferenci-

je novih lidera (New Leaders Con-ference). AIESEC je uložio svusvoju energiju i znanje da približii razvije ovu ideju ne samo međusvojim članovima, već i među osta-lim mladim ljudima koji su svesnida ako ne uradimo nešto za sebeniko to drugi neće uraditi za nas.

Šta je uopŠteforum lIderStva?Fоrum Liderstva je projekat kојi је

nedavno pokrenut i koji ima zа ciljpodsticanje liderstva među mla-dima. Posvećen je unapređenjurazumevanja liderstva i liderskihveština među mladima u Srbiji iregionu, kao preduslovu za njihovdoprinos celokupnom društvu.Centralni događaj u okviru Foru-ma je jednodnevna konferencija- Konferencija novih lidera (New

Leaders Conference), koja će seodržati 5. decembra 2006. u Be-ogradu. Za mesto dešavanja oda-brali smo poslednji sprat Poslov-nog centra Ušće, kao inspirativnomesto za Konferenciju. U tokuKonferencije delegati će imati prili-ku da kroz diskusije i praktičan radsa specijalnim gostima unapređu-

ju svoju viziju i liderske veštine.

SpecIjalnI goStI na

konferencIjIGosti na seminaru su istaknuti iuticajni lideri iz zemlje i inostran-stva, iz različitih sfera društvenog,

I šs

f isU današnje vreme, karakteristično po nadmetanjima za različite resurse,teško je ustanoviti šta je to što predstavlja našu prednost u globalnom

pozicioniranju. Da li su to nafta, gas, tehnologija ili možda kapital? Teško damožemo da postanemo vodeća zemlja u tim oblastima jer su ključne uloge

već podeljene

Sve informacije možete naći na sajtu www.newleaders.org.yu

aIeSecOsnovan je davne 1948. godine saidejom razvoja prijateljskih odnosaizmeđu zemalja članica. AIESEC jeza polovinu veka izrastao u global-nu, neprofitnu, apolitičku i nezavi-snu organizaciju - platformu za ot-krivanje i razvoj potencijala mladihljudi. Prisutan u više od 90 zemalja,na više od 800 univerziteta, AIE-SEC pruža priliku sticanja praktič-nih veština i znanja, razvoja lider-skih sposobnosti, stručne prakse uinostranstvu, širenja mreže konta-kata i ukupnog usavršavanja.U našoj zemlji, prva kancelarija AI-

ESEC-a osnovana je na Ekonom-skom fakultetu u Beogradu 1953.

godine, svega par godina nakon na-stanka AIESEC organizacije u sve-tu. Ove godine AIESEC proslavlja53. godine postojanja u našoj zemlji.Tim povodom, kao i svake godine,u periodu od 20. do 26 novembra,biće održana kulturno-edukativnamanifestacija ‘’Nedelja AIESEC-a’’ (AIESEC WEEK). Očekuje sesedam spektakularnih dana, novakorisna saznanja, širenje vidika,povezivanje mladih... Sve će to bitiobuhvaćeno sledećim programom:

predavanje ‘’Svetkroz bIznIS’’Predavanje ‘’Svet kroz biznis’’održaće se u utorak 21. novem-

nsišihs

aIeSec

weekInicijativa, preduzimljivost i proaktivan stav mladihljudi iste vizije doprineli su utemeljivanju i razvoju danas najvećestudentske organizacije

na svetu – AIESEC.



9

privrednog, sportskog, naučnogi umetničkog života. Uslov zaodabir gostiju je da budu uspešniu profesionalnom i privatnom ži-votu i da predstavljaju uzore kojimogu svojom ličnošću da inspi-

rišu delegate. Na konferenciji ćebiti oko deset specijalnih gostiju:• Milan Todorović, regionalni di-rektor za Balkan, ACTAVIS. Ac-tavis grupa je jedna od vodećihsvetskih farmaceutskih kompani-

ja, sa radom u 32 zemlje sveta isa preko 10 000 zaposlenih;• dg S, osnivač, vlasniki kreativni direktor marketinškeagencije New Moment,• Bojan Bošković, predsednik

organizacionog odbora muzičkogfestivala ExIT, Srbija,• i Tsc, pijanista, direktor Beogradske filharmonije, Srbija,• Hg M - Ht, direktor Građanskog pakta za jugoistočnuregiju od 2002. godine i ovogo-dišnji dobitnik nagrade “WinningFreedom”,• Prof. dr Goran Pitić, predsed-nik Upravnog odbora Societe Ge-nerale Yugoslav Bank, osnivač i

vlasnik Fakulteta za ekonomijiu,finansije i administraciju,• Žaklina Kušić, generalni me-

nadžer Publicis grupe za Srbiju iCrnu Goru – najstarija evropskamarketinška agencija,• Alisa Stojanović, pozorišni redi-telj, docent na Fakultetu dramskihumetnosti,

• Ana Sofrenović, glumica,• Luciana Pavan, Digital MediaDirector, (MTV Global),• Ivan Lalić, dramski pisac.Ono što želimo da postignemoovom konferencijom je da inspiriše-mo i ohrabrimo de-legate, mlade lidere,da krenu napred ida pošaljemo jakuzajedničku poru-ku celoj javnosti da

ovde ima još dovolj-no mladih koji mogu,žele i hoće da uradenešto dobro za svetoko sebe!

ko će biti delegatina SamojkonferencIjI?Potencijalni delegati na konferen-ciji su: lideri studentskih organiza-cija, nagrađeni iz Fonda za mlade

talente Vlade Republike Srbije,lideri srednjoškolskih organizacijakao i ostali mladi ljudi koji su poka-

zali svoje talente i želje da ih upo-sle kako bi ovo naše društvo uči-nili boljim mestom za život! Mozdasi to baš ti!Ovim putem pozivamo sve vas,koji biste želeli da postanete deo

naše ideje i učestvujete na Kon-ferenciji novih lidera, da apliciratešto pre kako bi ušli u proces se-lekcije, jer mesta ima za samo 150najboljih (prijave na www.newlea-ders.org.yu).

Ideju Foruma liderstva je podržaloMinistarstvo finansija Republike Sr-bije, koje je i generalni pokrovitelj,kao i kompanija ACTAVIS koja jepartner Konferencije. Institucional-nu podršku Forumu su dali: Mini-starstvo prosvete i sporta Republi-ke Srbije, beogradski Univerzitet,

Privredna komora Srbije, Američkaprivredna komora, Austrijska pri-vredna komora i UNICEF.

Potencijalni delegati na konferenciji su: lideri studentskih organizacija, nagrađeni iz Fonda za

mlade talente Vlade Republike Srbije, lideri sred- njoškolskih organizacija kao i ostali mladi ljudi koji

su pokazali svoje talente i želje da ih uposle kakobi ovo naše društvo učinili boljim mestom za život!

Mozda si to baš ti!

bra u profesorskoj sali na Eko-nomskom fakultetu u Beogradu(između 18h i 21h). Osnovni ciljpredavanja je predstavljanje ze-mlje-domaćina, njene privredei ekonomskih veza sa Srbijom.Ove godine za zemlju domaćinapredavanja izabrana je Austrija.Pored studenata koji će učestvo-vati kao delegati, domaćin – pre-davač biće dr Josef Tremal, trgo-vinski ataše austrijske privrede,i još tri lidera vodećih austrijskihkompanija koje su dobro pozicio-nirane na našem tržištu.

predavanjekompanIje ‘’l’oreal’’‘’L’OREAL dan’’ obuhvatiće pre-zentaciju kompanije i predavanje

o načinu poslovanja jedne od naj-uspešnijih korporacija na svetu, a

održaće se 23. novembra na Eko-nomskom fakultetu.Isti dan rezervisan je i za pozorišnupredstavu i svečani koktel u častnekadašnjih članova AIESEC-a,danas mahom uspešnih ljudi. Ovojsvečanosti takođe će prisustvovatipredstavnici kompanija-partnera

AIESEC-a, kao i predstavnici Eko-nomskog fakulteta u Beogradu.

‘’global vIllage’’Jedinstven i vrlo interesantan kul-turni događaj ‘’GLOBAL VILLAGE’’održaće se u holu Ekonomskog fa-kulteta u petak 24. novembra. Reč

je o velikoj prezentaciji različitihkultura brojnih zemalja, sa ciljemupoznavanja kulturnih karakteristi-ka i druženja sa ljudima iz drugih

zemalja koje će se predstaviti naovogodišnjem ‘’Globalnom selu’’.

fIdeS SemInarTokom poslednja dva dana AIE-SEC WEEK-a , 25. i 26. novem-bra, održaće se seminar FIDES,na kome će se obrađivati teme izoblasti finansija, osiguranja i ban-karstva. Seminar FIDES postajetradicionalni deo edukativnih ak-

tivnosti AIESEC-a, s obzirom nato da je ovo drugo održavanje na-vedenog seminara. Biće to odličnaprilika za studente da nadgradesvoje akademsko znanje praktič-

nim iskustvima ljudi iz vodećih fi-nansijskih kompanija.

Kontakt za dodatne informacije:Jovana Lilić

Broj telefona: +381641769056 E-mail: [email protected]



10

Mplst: Kako Vam je Eko-nomski fakultet ostao u sećanju?Aleksandar Jović: Fakultet samzavršio 1997. godine, u najgore

vreme za studente. Moja genera-cija brojala je veliki broj studenata,preko 2000, tako da mi je najvišeostalo u sećanju jurenje mesta uamfiteatru, gužve na predavanjimaili vežbama i gomila ljudi u hodnikuna pauzama. Iskustva sa fakultetasu vrlo lepa, kada posmatram brojobaveza koje sada imam. (osmeh)Završio sam smer Bankarstvo iosiguranje, ali faktička specijaliza-cija za tu oblast nije postojala s ob-zirom na razliku između smerovaod 4-5 ispita. Spadao sam međuredovne studente, koje su poha-đali skoro sva predavanja i vežbe,

jer mi je bilo mnogo lakše da na tajnačin spremam ispite.Ml: Da li ste bili skoro na fakul-tetu?aJ: Moram da priznam da nisam.Poslednji moj dolazak na fakultetbio je dok je profesor Pelević biodekan.Ml: Da li ste se tokom studiranja

bavili nekim vannastavnim aktiv-nostima?

aJ: Tokom mojih studija, Eko-nomski fakultet nije pružao mno-go vremena, a ni mogućnosti zavannastavne aktivnosti. Jedino

što je postojalo, i u čemu sam jaučestvovao, bila je sportska sek-cija. Igrao sam košarku za fakultetu ligi Beogradskog fakulteta i veo-ma smo dobro prošli.Ml: Period nakon fakulteta...aJ: Period nakon fakulteta samproveo u Londonu, na učenju jezi-ka, ali i kratko vreme kao stipendi-sta „Beobanke“. Mada, to i nije bilapraksa, već je imalo sve karakteri-stike posla jer sam radio u „AngloYugoslav Banci“, banci koja je bilausmerena na povezivanje i olakša-vanje ulaska domaćih banaka na

Nacionalna korporacija zaosiguranje stambenih kredita

je relativno nova institucija nafinansijskom tržištu i počela je sa radom u oktobru 2004.

godine. Za kratko vreme koliko postoji, Korporacija je uspela

da svojim delovanjem značajno

poboljša uslove koji vladaju natržištu stambenih kredita i timeomogući da poveća broj onih

koji na ovaj način mogu dareše stambeno pitanje.

i s - as j, ni i si sih i

o es ni i

„Ekonomski fakultet dajemnogo znanja, ali ne i usko specijalizovanog

i aplikativnog znanja.Ono dolazi u upotrebutek na višim pozicijama,

poziciji menadžmenta,što naravno nije dobro.Privatni fakulteti koristetu nišu, taj nedostatak Ekonomskog fakulteta,i pružaju praksu i

proširuju znanja svojimstudentima. Naukakoja nije, a trebalo bi da bude obuhvaćena

je psihologija, koja se,između ostalog, bavi i međuljudskim odnosimana šta se i ekonomijasvodi.“ (Aleksandar Jović)



11

zapadno tržište. Problem studena-ta kada izađu sa fakulteta jeste da,zbog veličine znanja koji poseduju,„ne žele“ da prihvate „niže“ položa-

je. Kada zapošljavam, moje pitanje je: „Šta možete da ponudite da bi

izabrali Vas?“ Ja sam u Londonuproveo dve godine i dosta naučio,zbog čega sam mogao jako dobroda odgovorim na to pitanje.Ml: Kako studenti mogu da kom-penzuju taj nedostatak prakse,neophodan za zaposlenje?aJ: Kada zapošljavamo diplomi-rane studente, za koje imamo po-zicije u Korporaciji, ne zahtevamoiskustvo. Što se tiče prakse, Kor-poracija je pri kraju letnjeg seme-

stra raspisala konkurs za letnju

praksu i sa Ekonomskog fakulteta je došlo jako malo studenata, što jeza mene bilo prilično iznenađujuće.Studenti treba da shvate da ih čekanaporan rad po završetku fakulte-ta, da moraju da prođu iskustvo izprivrede koje jeste, ponekad, neza-nimljivo, ali i neophodno.Ml: Koje je iskustvo potrebno zapoložaj direktora Korporacije?aJ: Nakon rada u Beobanci, za-poslio sam se u „Raiffeisen“ banciu sektoru rada sa stanovništvom,a nakon toga u „Hypo“ banci usektoru za rad sa privredom. Obebanke imaju drugačiji konceptrada, s obzirom na njihovu veliči-nu, a rad u takvim bankama me

je preporučio za sadašnje radnomesto. Dobio sam poziv ministrafinansija Mlađana Dinkića i njego-vog savetnika Nikole Đivanovićada preuzmem poslovanje Kor-poracije, što sam rado prihvatio.Može se reći da sam u Korporaciji

više okrenut radu sa građanima.Ml: Da li je bilo poteškoća u radu

u Korporaciji? Da li je nastupioperiod kada se javlja problem saotplatom rata kredita?aJ: Poteškoća nije bilo. Kao i sva-ki početak i ovaj je bio te-žak. Trebalo nam je neko-

liko meseci da se internoorganizujemo, ali rezultatisu vidljivi. U vreme kada

je Korporacija počela saradom, kamatna stopa nastambene kredite iznosila

je oko 10-15% uz dva žiranta neop-hodna za podizanje kredita. Korpo-racija je eliminisala žirante i tokompregovora sa bankama uspela dalimitira kamatnu stopu, produži rokotplate i, naravno, pospeši konku-

renciju među bankama. Kao re-zultat svega,u septembruove godinekamatna sto-pa iznosila

je između 4 i5% u zavisno-sti od vrstekredita, a rokotplate je pro-dužen na oko

30 godina. Banke se danas utrkujukoja će dati stambeni kredit. Štose tiče problema sa otplatom rata,

još uvek nisu nastupili. Do sada senije desio slučaj da neka rata nijeisplaćena na vreme. Ali, to naravnone znači da neće nastupiti. Statisti-ka govori da se problemi ovog tipa

javljaju u periodu od 4-7 godina na-kon početka. Moja prognoza je daće se u Srbiji javiti za 2-3 godine.Ml: Koliko su banke bile otvoreneza saradnju?aJ: Bilo je jako teškonagovoriti banke dasarađuju sa Korpo-racijom. Sniženjemkamatne stope, onesu gubile svoj „deokolača“. Najveći uti-caj u toku pregovorana poslovne bankeimao je g-din Dinkić, koji je tokomdugih razgovora sa njihovim me-nadžmentom uspeo da ih ubedi u

dugoročni interes saradnje sa Kor-poracijom i samim tim poboljšanje

uslova za stambene kredite. Prvabanka koja je prihvatila i potpisalaugovor sa Korporacijom je „HVB“banka.

Ml: Korporacija je državna institu-cija koja se sama finansira?aJ: Upravo tako. Nacionalna kor-poracija za osiguranje stambenihkredita osnovana je Zakonom oNacionalnoj korporaciji za osigura-

nje stambenih kredita, maja 2004.godine. Uloga države je bila daobezbedi osnivački kapital koji jebio neophodan za pokretanje ovogprojekta. Od tada, država nije ula-gala niti imala potrebe da ulažekapital u Korporaciju. Korporacijase „sama izdržava“, jer mi nismodobrotvorna institucija i za svoj raduzimamo odgovarajuću naknadu.Zato i možemo reći da Korporaci-

ja ima veliki broj interesnih grupa

– država, poslovne banke i građa-ni. Svi oni imaju različite interesekoje treba izbalansirati, zbog čega

je sve ovo zanimljivo i dinamično.Ml: Da li imate neke planove, zani-mljive projekte za narednu godinu?aJ: Naredne godine Korporacijaće izvršiti sekjuritizaciju, odnosnoemisiju sopstvenih hartija od vred-nosti na osnovu portfolija stambe-nih kredita poslovnih banaka. Radise o hipotekarnim obveznicamakoje su visoko kvalitetne.

Ml: G-dine Joviću, hvala na vre-menu koji ste izdvojili za intervju.aJ: Hvala na pozivu.

intervju vodilaMilica LAZAREVIĆ

Korporacija osigurava kredite koje banke ili drugefinansijske organizacije odobravaju fizičkim licimaza kupovinu, adaptaciju i izgradnju nekretnina, akoji su obezbeđeni hipotekom. Ukoliko Korporacijadonese odluku da prihvata da osigura određeni kredit, ona preuzima rizik nenaplativosti tog kredita, što u praksi znači da 75% neto gubitka banke poosnovu nenaplaćenih kredita snosi Korporacija.

Najviša kamatna stopa koju banka može danaplati za kredit koji je osiguran kod Korpora- cije iznosi 8,95% na godišnjem nivou za model kredita sa učešćem, odnosno 7,45% na godiš-

njem nivou za model kredita sa depozitom.

Korisnici kredita osiguranih kod Korporacijemogu biti svi kreditno sposobni građani, držav-

ljani Srbije, stariji od 23 godine, koji su u stalnomradnom odnosu i koji imaju više od 6 meseci rad- nog staža na trenutnom radnom mestu. Osnovno

pravilo je da mesečna rata ne sme biti veća od polovine mesečnih prihoda korisnika kredita.



12

Prorefor Edmund Felps rođen je 1933.godine i pro-fesor je političke ekonomije na Univerzitetu Kolum-bija, koji ima dugu tradiciju izučavanja ekonomskihnauka i 4 Nobelovca, poslednji među njima bio jeŠtiglic 2001. godine. Treba napomenuti da Nobelo-va nagrada za ekonomiju nije ustanovljena od stranesamog Alfreda Nobela, već od strane Švedske cen-tralne banke 1969.godine.

Teorija za koju je Felps dobio Nobela je teorija koju jepostavio još kasnih 1960-ih. Logično pitanje je zaštomu je ovo priznanje dodelje-no sa ovolikim zakašnjenjem.Njegovi saradnici dobijali suNobelove nagrade za oblastikojima se i Felps bavio. Presvega, Milton Fridman, koji jepre tridesetak godina dobionagradu za kritiku Filipsovekrive na kojoj je radio zajednosa Felpsom, a zatim i Lukas

za teoriju i ulogu očekivanja.Filipsova kriva već odavnonije onakva kakvom ju jepostavio Filips 1958. godine

– kao inverzan odnos stopenezaposlenosti i stope ra-sta nominalnih nadnica. Već1961. godine Semjuelson iSolou su stopu rasta nadni-ca zamenili stopom inflacijei tako ekonomsku politikustavili na klackalicu trade off-a. Zatim su Fridman i Felps1967. godine u model uveli adaptivna očekivanja, dabi potom, u tzv. trećoj fazi kriva negativnog nagibabila zamenjena vertikalnom krivom sa racionalniminflatornim očekivanjima. Tačnije – u kratkom rokuFilipsova kriva ima negativan nagib, a u dugom roku

je verikalna. Kao jedan od radova koji su predstavljaliuvod u ono što danas nazivamo novim kejnzijaniz-mom, Felps je u makroekonomiju uveo mikroelemen-te, odnosno ljude – radnike, potrošače i preduzeća.“Pokušao sam da unesem ljude u svoj model, naroči-to njihova očekivanja o tome šta će ekonomski akteripreduzimati. Vlada i pojedinci moraju da donose od-

luke bez potpunih informacija o stanju sveta, i, što jenajvažnije, bez znanja o tome kako ekonomija funk-

cioniše.” Adaptivna inflatorna očekivanja formiraju sena osnovu učenja na greškama, dok kod racionalnihočekivanja učesnici formiraju stavove na osnovu tač-nih predviđanja očekivane stope inflacije.

vIŠedecenIjSko dokazIvanjeFelpsovo istraživanje dovelo je u pitanje tradicional-no gledište da je potreban jednokratni porast stope

inflacije da bi došlo do smanjenja nezaposlenosti.Njegova teorija odnosa inflacije i nezaposlenosti de-luje dosta prirodno: ako jestopa nezaposlenosti nižaod prirodne, to dovodi do in-flatornih pritisaka, dok stopanezaposlenosti iznad prirod-ne vodi smanjenju stope in-flacije. U kasnijim radovimaFelps se posvetio istraživa-nju uzroka koji određuju tuprirodnu stopu nezaposle-

nosti. Predsednik odbora zadodeljiavnje nagrade, JergenVejbul, kaže da Felpsov radmože da pomogne i zemlja-ma kao što su Kina i Indijapri definisanju ekonomskepolitike dok stanovništvo be-leži stalni rast.I dok su stručnjaci zauzimalistrane po pitanju Felpsoveteorije, dekade koje su sledi-le, ‘80-e i ‘90-e, bile su vre-me testiranja i dokazivanja.

Za vreme naftne i sličnih kriza, cene su rasle, inflacija je rasla i nezaposlenost je rasla.Drugo područje kojim se ovaj Nobelovac bavio jeprocena blagostanja u različitim vremenima. Zlatnopravilo stope štednje govori o odnosu sadašnje po-trošnje i štednje. Po toj teoriji današnje generacijemogu poboljšati blagostanje za buduće generacijekroz investiranje u fizički kapital i humane resurse.Ova teorija nastala je pod snažnim uticajem filozofaDžona Rolsa i njegove teorije pravedne raspodele.Svim ovogodišnjim dobitnicima Nobelove nagradebiće uručene u decembru na svečanoj ceremoniji u

Stokholmu.Milica BOŽANIĆ

e fps, n

o fiis fs iOve godine imamo vrlo zanimljivu situaciju – u dve kategorije Nobelovih

nagrada, za mir i ekonomiju, dvojica ekonomista. Jedan koji je dobio priznanjeza svoj praktičan rad, a drugi za rad na polju makroekonomske teorije.



13

diPloma, Pa akcijaMuhamed Junus je rođen 1940. godine u Banglade-šu, studirao je na Univerzitetu u Daki kada je dobio sti-pendiju za dalje školovanje u Americi, gde je na Van-derbilt univerzitetu (Nešvil,Tenesi) stekao doktorskudiplomu. Po povratku u Bangladeš radio je kao profe-sor na Čitagong univerzitetu, kada se dogodila velikaglad 1974. godine koja je izmenila njegov način razmi-šljanja i njegov život. „Čemu služe sve moje složeneekonomske teorije kada su na trotoarima i tremovimapreko puta zgrade u kojoj sam držao predavanja ljudiumirali od gladi? Ništa od ekonomske teorije koju sampodučavao nije se odnosilo na život oko mene.“Naoružan samo snom o okončanju patnje oko sebe,Junus je 1977. započeo eksperimentalne mikrokredite,da bi do 1983. „Gramin“ banka (reč „gramin“ na bengal-skom znači seoski) zvanično bila osnovana. Prvi kreditu iznosu od samo 27$ odobren je ženi koja se bavila

izradom nameštaja od bambusa (zanimljiv podatak jeda se preko 95% kredita odobrava ženama!).

Siromašnom je od većePomoći ako ga naučiš da PecaumeSto da mu poklonIŠ rIbuPolazeći ove od kineske poslovice, Junusov stav jeda socijalna pomoć i donacije samo produbljuju ago-

niju siromaštva čineći siromašne još zavisnijim.„Siromašni, jednom ekonomski potpomognuti, po-staju odlučni borci u rešavanju problema stanovniš-tva, smanjenju nepismenosti, zdravijeg života. Kadakreatori svetske politike konačno shvate da su siro-mašni partneri, a ne posmatrači ili protivnici, napre-dovaćemo mnogo brže nego danas.“Njegova ideja je vrlo jednostavna: dati siromašnimakredite sa dužim rokom otplate kako bi ih uložili uprojekte koji će im doneti zaradu i osamostaljenje.Korisnicima kredita nedostaju osnovni uslovi za životkoji se mogu popraviti uz pomoć kredita u relativno

malim iznosima od svega par desetina ili stotina do-lara. Sistem je u sebe inkorporirao tzv. „16 odluka“koje su usmerene ka opštem unapređenju života,školovanju dece, poboljšanju ishrane, zdravlja, čistevode, ukidanju miraza kao tradicije itd. Naročito jepodstaknuta solidarnost i kolektivna odgovornost.

kako to Izgleda u prakSI?Ekspozitura banke sačinjena je od nekoliko zaposle-nih i jednog menadžera na terenu. Ekspozitura seosniva tako da pokriva područje od 15 do 22 sela.Menadžer obilazi područje i upoznaje se sa lokalnimmiljeem, pronalazi buduće klijente i upoznaje stanov-ništvo sa svrhom i načinom funkcionisanja banke, azatim se formira grupa od pet debitora.U prvoj fazi, samo dvojica od njih imaju pravo na za-

jam. Grupa se prati narednih mesec dana u pošto-vanju pravila banke. Ako prva dva debitora otplateglavnicu i kamatu u periodu od 50 nedelja, ostali čla-novi grupe stiču pravo na zajam.Zbog ove restrikcije postoji stalni pritisak grupe napojedinca da izmiri dugovanje prema banci što sesmatra specifičnim načinom kolateralnog obezbeđe-nja. To dokazuje i stopa od 95% vraćenih kredita, štonije slučaj kod konvencionalnih banaka.

Ono po čemu se Gramin krediti razlikuju od konven-cionalnih jeste nepostojanje kolateralne zaloge u

mh js, n i

I i

iii?Dr Muhamed Junus i „Gramin“ banka

postaju poznati svetu još 1990-tihgodina dvadesetog veka, kada jeideja o mikrokreditima za siromašneslojeve stanovništva počela da se širi

van granica njegove domovine, prvo uzemljama Azije - Filipini, Nepal, Malezija,da bi danas ovaj princip bio korišćeni u SAD, Norveškoj ... Ova nagradasamo je posledica višedecenijskog rada i velikog broja nagrada koje su

joj predhodile. Godine 1999. dr Junusobjavio je knjigu „Bankar za siromašne“ („Banker to the poor“), kao svojevrsanoblik memoara u kojoj na popularannačin objašnjava svoju ideju i put kojim

je prošao u njenoj realizaciji.

Dr Muhamed Junus



14

obliku materijalnih sredstava. Dru-ga izrazita specifičnost je u tomešto kamata prestaje da se obra-čunava onog trenutka kada počneda prevazilazi veličinu glavnice.Krediti su se u početku odobravali

u oblasti poljoprivrede i zanatstva,a kasnije se proširili i na drugedelatnosti. Kamata na sve krediteiznosi 16%.Banka danas ima preko 2000ogranaka (ekspozitura), sa oko19.000 zaposlenih. U modelu jerazvijen i sistem rukovođenja nabazi godišnjih skupština, kada ko-risnici kredita biraju lokalne admi-nistrativne savete, čime institucijapostaje nekakva vrsta njihovog

vlasništva (trenutno oko 96%).

novčana nagrada udonatorSke SvrHeOd svog dela novčane nagrade,koju ravnopravno deli sa Graminbankom, profesor Junus plani-ra osnivanje dečije očne bolnicei fabrike hrane koja će sa niskimtroškovima proizvoditi visoko nu-tritivnu hranu, a prodavaće je posistemu nominalnih cena.

Ideja doktora Junusa obišla jesvet. Pitanje koje danas treba dapostavimo jeste da li je Nobelova

nagrada samo trenutna igra svet-skih sila, s obzirom na to da je dr Junus muslimanske veroispovesti,ili je njegova ideja zaista temelj nakome bi mogla da se gradi budućaekonomija. Ako u ekonomiji nema

ljubavi, ima li bar empatije?Milica BOŽANIĆ

Nobelovac među ljudima

kako je SvePočelo?Sredinom ove godine jedan evrodosezao je i do 88 dinara, pri čemu

su mnogi, a pre svega izvoznici,smatrali da je precenjen i da je real-na vredost jednog evra 100 dinara.Međutim, nakon prodaje „Mobtela“,kao i još nekoliko preduzeća, tražnjaza dinarom je naglo povećana, pa jeevro menjan za oko 80 dinara. Posletoga došlo je do daljeg pada evra.Stručna javnost smatra da je dinar veštački ojačao u poslednjih neko-liko meseci, pre svega zbog prilivastranog novca od privatizacije, kao

što je prodaja “Mobtela” norveškom“Telenoru”, a zatim farmaceutskekompanije ”Hemofarm” nemačkoj fir-mi. Druga bitna stavka su pozajmicekomercijalnih banaka u Srbiji u stra-nom novcu, stoga naglašavaju da suto isključivi razlozi za jačanje dinara,a ne trgovina, korenite promene usrpskoj privredi ili veliko poverenjegrađana u domaću valutu. Pri tomesu devizne rezerve Narodne bankeSrbije premašile 10 milijardi dolara ipraktično sada ne postoji tražnja zadevizama.Naglo jačanje dinara mnoge je izne-nadilo. Stručnjaci priznaju da su do-nekle zatečeni, a izvoznici ističu daim je dodatno otežano poslovanje,optužujući Narodnu banku Srbije daništa ne čini da spreči ovaj negativnitrend. Međutim, guverner RadovanJelašić odbacuje te navode, ističućida Centralna banka nije intervenisa-la, domaća valuta bi dodatno ojačalana 73 dinara za evro: „Narodna ban-

ka je za poslednja četiri meseca netootkupila od menjača bukvalno 600

miliona, a bankama je prodala od tih600 miliona svega 100 miliona. Da-kle, da nas nije bilo, apresijacija bibila još viša.“ Jelašić je rekao da na-gla promena deviznog kursa nije do-bra ni za privredu, ni za građane, ali je naglasio da će se kretati u skladu

sa ponudom i tražnjom deviza. Tako-đe je izjavio da bi povećanje deviznihrezervi kroz kupovinu stranih valutadovelo do dodatnog ubacivanja di-nara u promet i rasta inflacije, kao ida bi dalje obaranje deviznog kursabilo pogrešno, jer ne bi bilo dobro dainflacija naglo padne sa prošlogodiš-njih 17,7 na 5,0 odsto. Ključno pita-nje je da li je ova situacija održiva ido kad će trajati?

šta kaŽu izvoznici?Uglavnom upućuju zamerke da sumere koje preduzima Vlada prilič-no siromašne. Smatraju da kad biVlada imala veći broj mera, onda bise i ovaj negativan efekat na velikeizvoznike mogao neutralisati. Zbogovih negativnih efekata će se sma-njiti profit. Ali, s druge strane ostvare-na je značajnija stabilizacija, manja je inflacija, dakle ono što je mnogoveća opasnost. Ako bi tražili da sekurs menja, možda bi doprineli neče-

mu što bi njih pogodilo mnogo višenego ovo što ih pogađa sada. Sta-

dii s i

Š s š s

i?Srpski dinar je poslednjih meseci značajnoapresirao, izazivajući pri tome različite reakcijekako kod stanovništva tako i kod stručne javnosti.Šta se zapravo dešava?



15

bilnost je za velike izvoznike važni- ja od toga da li će izgubiti nešto nadepresiranom kursu. Veliki izvoznicisu obično i veliki uvoznici. Da bi senapravila roba za svetsko tržište mo-raju se uzimati materijali koje koristi

konkurencija. Tih materijala običnonema u Srbiji. Od uvoza postoji be-neficija, jer se uvozi po niskom kursui na taj način se amortizuje. Svi velikiizvoznici u Srbiji moraju da unapre-đuju tehnologiju, moraju da uvozemnogo opreme. Kad se uvozi opre-ma, uvozi se po niskom kursu. Zna-či, postoji kompenzacija za ono štose gubi kod izvoza. I kad se sve zbir-no sagleda, ostaje jedan deo gde segubi, ali taj deo je manji i on zadovo-

ljava velike izvoznike zato što imajustabilnost, jer u inflaciji svi gube. Ovamogućnost je umanjena kod manjihizvoznika, stoga bi se mogao izvestizaključak da će ove promene devi-znog kursa ipak lakše preživeti velikiizvoznici.U ovom trenutku vodi se polemikameđu kreatorima ekonomske poli-tike oko kursa dinara, odnosno dali bi on trebalo da bude u funkcijiobaranja inflacije ili jačanja produk-

tivnosti srpske privrede, ili treba dabude kombinacija oba elementa, štoMeđunarodni monetarni fond najče-šće sugeriše.

šta kaŽe javnoSt?Ono što građane zanima ovih dana jeste zašto ne padaju cene sa apre-sijacijom evra? Tu postoji više odgo-

vora. Ni jedna državna firma nije spu-stila cene, pa zašto bi to uradila nekaprivatna? To nije samo naš problem,reč je o prostoj rigidnosti cena nadole, ali takođe i o situaciji u kojoj jemonopolistima omogućeno da uvo-ze sada jeftinije a prodaju skuplje.Jedan od razloga što je ovogodišnja

inflacija tolika kolika jeste je to što jedobar deo cena kontrolisan. Znači,

nije dopušteno njihovo povećavanje,pri čemu je cena električne energijei grejanja još uvek daleko od eko-nomske cene. Shodno tome, javnostsmatra da je cela ovasituacija veštački stvo-

rena i zbog očekivanjada će evro naglo sko-čiti posle Nove godinene postoje značajnijepromene u cenama.Drugi razlog koji sečesto čuje ovih danasu izbori. Teško je pro-ceniti koliki je političkiuticaj na kurs dinara.Prema nekim proce-nama, jačanje doma-

će valute motivisano jepredstojećim izborima.Istovremeno, svakiizbori podrazumevajupolitičku neizvesnost, jer u slučaju Srbije nije jasno koja opcija bimogla da pobedi i for-mira Vladu. Tu je i pi-tanje statusa Kosova,saradnje sa Haškim sudom. Dakle,politička neizvesnost je i dalje velika

i ne zna se kako to može uticati nakurs dinara. Kada je reč o ekonom-skim trendovima, verovatno će stra-ne investicije do kraja godine zadr-žati visoki nivo. Prodaja Vojvođanskebanke grčkom partneru svakako ćebiti dodatni podstrek dinaru. S dru-ge strane, pozajmice komercijalnihbanaka u stranoj valuti su smanjene

zbog intervenci- je Narodne ban-ke. Sveukupno,to otežava pro- jekciju kretanjakursa dinara ukratkoročnomperiodu.

Da li je jak dinar koristan za građane?Bankarski krediti se i dalje pretežnoodobravaju u evrima, ili su vezani zanjega, tako da je strana valuta i daljeveoma snažan elemenat u finansij-skom sektoru Srbije. Kada je reč ovelikom trgovinskom deficitu, to ovegodine neće biti veliki problem, jer je

u osnovi pokriven stranim investicijama. Međutim, biće otežano njego-

vo finansiranje narednih godina akostrana ulaganja budu manja. Ondaće Srbija morati da se dodatno zadu-žuje u inostranstvu, što brine, imajući

u vidu da je njen spoljni dug već pri-lično velik. Iz Narodne banke Srbije

ovih dana najavljuju sankcije za ban-ke koje ne budu poštovale promenedeviznog kursa i svojim klijentimabudu naplaćivale njihove obavezepo prethodnom nivou istog.

u zaključku…Ocene nekih stranih analitičara suda će u naredne dve-tri godine dinar ponovo oslabiti. Međutim, kratoko-ročno posmatrano, ne može se sasigurnošću predvideti kada će doćido obrta. Jedan od zaključaka je bioda je srpski dinar jedna od najprece-njenijih valuta u regionu, što se odra-žava na izvoz zemlje i konkurentnostna međunarodnom tržištu. To značida bi, naročito posle poslednjeg ra-sta, dinar trebalo da oslabi, ali teško je u ovom trenutku reći koliko će nje-gova vrednost opasti, imajući u vidurazne lobije, pre svega uvozni, kao iopredeljenje Narodne banke koja neželi drastičnu devalvaciju domaćevalute.

Ana ŠANTAK [email protected]

„Narodna banka je za poslednja četiri mesecaneto otkupila od menjača bukvalno 600 miliona,

a bankama je prodala od tih 600 miliona svega100 miliona. Dakle, da nas nije bilo, apresijacijabi bila još viša.“ - izjavio je guverner Jelašić.

NBS – Šta se krčka?



16

Mpst: Imajući u vidu brojnetransakcije u kojima je Vaša firmaučestvovala, možemo je svrstati ubitne učesnike procesa privatizacije u Srbiji. Za koji segment procesaprivatizacije je vezana vaša pozicijau firmi? Koji su dalji planovi razvoja

firme?Aleksandar Đorđević: „BDO BCEcel” je članica „BDO Internatio-nal” , jedne od vodećih svetskih fir-mi iz oblasti revizije i konsaltinga.Čini je 89 nezavisnih firmi članicakoje obavljaju svoje aktivnosti u 105zemalja sa preko 600 kancelarijai oko 28.000 zaposlenih. Mi smo,kao deo te velike globalne porodice,uvek težili ka najvišim profesional-nim i moralnim kvalitetima u našemradu. U skladu sa tim, sasvim jenormalno što smo u procesu pri-vatizacije, kao trenutno najvećempojedinačnom tržištu za pružanjeprofesionalnih usluga, zauzeli jednuod vodećih pozicija. Bavimo se go-tovo svim aspektima procesa priva-tizacije, što uključuje angažovanjakako na strani prodavca (odnosnodržave preko Agencije za privatiza-ciju, Akcijskog fonda i Agencije zaosiguranje depozita) tako i na stranikupaca, odnosno investitora koji su

zainteresovani za kupovinu kapitalapreduzeća koja su u društvenom ili

državnom vlasništvu.Ml: Kakva je koordinacija izme-đu Agencije za privatizaciju i vašekompanije?AĐ: Agencija za privatizaciju se tre-nutno javlja kao najveći pojedinačniposlodavac na tržištu pružanja pro-

fesionalnih usluga. S obzirom na toda imamo veliki broj projekata kojise odnose na proces privatizacije, upućeni smo na svakodnevnekontakte sa Agencijom. Treba imatiu vidu da je Agencija pre svega dr-žavni organ, na kome je velika od-govornost za proces privatizacije,tako da se često javljaju i razlike umišljenju između Agencije i nas, na-ročito povodom pitanja čemu trebadati veću težinu: formi ili suštini. Udosadašnjem radu smo uspeli da iz-balansiramo ovaj odnos i upravo topredstavlja jedan od razloga visokeuspešnosti.Ml: Kako ocenjujete ostvarenjana ovom polju, trenutnu efikasnostnaše privrede i buduće perspekti-ve?AĐ: Proces privatizacije priličnokasni, imajući u vidu činjenicu da jezvanično proces tranzicije u Srbijipočeo početkom 1990-tih godina. Sobzirom da je model privatizacije za-

mišljen kao prodaja većinskog delakapitala eksernim investitorima uz

naglasak na postignutoj ceni, rezul-tati su ipak bolji od očekivanja. Sa jedne strane postoji veliki broj us-pešnih privatizacija, koje se ogledajuu poboljšanju poslovnih performansiprivatizovanih privrednih društava

i povećanoj atraktivnosti za inve-stiranje cele zemlje, dok sa drugestrane postoji i određeni broj priva-tizacija koje su se završile raskidimaugovora i pogoršanim poslovanjem.Navedena situacija je očekivana,pogotovo što postoji veliki broj pre-duzeća koja realno nisu bila utrživai koja je davno trebalo reorganizo-vati ili likvidirati, kao i činjenica da jeproces privatizacije privukao različitevrste kapitala. Verujem da nas u sko-

rijoj budućnosti čeka drugi talas vla-sničke transformacije ovih privrednihdruštava, koji će se ogledati u prodajikapitala, sada već privatnih firmi, ve-likim strateškim partnerima, koji ćesa svoje strane doprineti daljim pozi-tivnim efektima na efikasnost privre-de kao celine.Ml: Da li je dovoljno urađeno napolju povećanja atraktivnosti našihpreduzeća za investitore i uklanja-nju prepreka za njihovu efikasnu

privatizaciju?AĐ: Praksa je pokazala da seosnovni ograničavajući faktori zaprivatizaciju mogu podeliti na ek-sterne i interne. U eksterne faktorespadaju politička, makroekonomskai pravna stabilnost, dok u unutrašnjespadaju interna neefikasnost, pre-zaduženost i nepovoljna strukturai broj zaposlenih. Na polju ekster-nih ograničenja urađeno je mno-go i naša zemlja je dobila priličnodobre ocene relevantnih institucijapo tom pitanju. Takođe, po pitanjurešavanja unutrašnih ograničenjaurađeno je dosta u slučaju preza-duženosti (otpis i otpust obavezaprema državnim poveriocima). Me-đutim, problem interne neefikasno-sti, nažalost, nije dovoljno tretiran,pa se dešava da se pozitivan efekatsmanjenja obaveza poništi daljimposlovanjem društva (odnosno da ipored smanjenja obaveza u jednomtrenutku ukupan nivo obaveza u

času privatizacije bude neprihvatljivza strateške partnere). Takođe, so-

I s si asÐđ, s ži „bdo bc ex“

piii Sii– Proces privatizacije u Srbiji priveden je kraju.Rezultati ovog procesa su različito ocenjivani,međutim većina stručnjaka se slaže u jednom:koncept koji je primenjen je najbolji mogući u datimokolnostima. Svoj pečat samom procesu dale su i konsultantske kuće od čije je ekspertize, efikasnosti

i profesionalnosti odlučujuće zavisio i kvalitet same privatizacije. Iskustva, stavove i ocene potražili smo od gospodina Aleksandra Đorđevića.



17

cijalni problemi se uglavnom rešavaju linijom manjegotpora, odnosno po principu dobrovoljnosti napuštanjaposla, tako da i pored smanjenja ukupnog broja zapo-slenih struktura ostane toliko nepovoljna da novi vlasnikne samo da mora da izdvoji dodatna sredstva za daljesmanjenje zaposlenih, već mora i da zapošljava ljude

koji su otišli po ranijem socijalnom programu.Ml: Koji zakoni bi mogli biti promenjeni u cilju lakšegposlovanja i obavljanja transakcija? Da li neki zakonieventualno nedostaju ili se neadekvatno primenjuju,imajući u vidu visok nivo kartelizacije naše privrede?AĐ: U delu zakonske regulative u poslednjih par go-dina urađeno je jako mnogo toga kako bi se sam pro-ces poslovanja učinio jednostavnijim i transparentnijim.Problemi koji su se javili generalno se odnose na među-sobnu neusklađenost zakonskih rešenja, što ponekadmože da poništi opšte pozitivne efekte koji su ostvare-ni. Ne bih se složio da je naša privreda kartelizovana.

Činjenica jeste da postoji visok stepen koncentracije uodređenim oblastima, ali to je situacija i u većini zemaljau okruženju. Takođe, mislim da će se situacija poboljša-ti po okončanju drugog talasakoji sam već pomenuo.Ml: Da li mislite da je u pro-tekloj privatizaciji znatno višepažnje bilo posvećeno tomeda se dobije što viša cena priodređenoj transakciji, a ne ko je kupac i koje posledice moguproisteći iz toga?

AĐ: Kao što sam već pome-nuo, okosnica trenutnog mo-dela prodaje je najviša cena,što sa sobom sigurno povlačiodređene negativne posledice.S druge strane, smatram da je opredeljenje za ovaj modelbilo krajnje realno, uzimajućiu obzir kako stanje u kome se privreda nalazila tako inasleđenu poslovnu kulturu. Treba imati u vidu da je urovitim tržišnim ekonomijama uvođenje bilo kakvih su-bjektivnih ili nemerljivih kriterijuma u proces odlučivanjasiguran put u mnogo veće probleme. Možete li zamislitisituaciju u kojoj bi se odluka o strateškom partneru do-nosila na osnovu njegovih namera prema radnicima,rukovodstvu, lokalnoj samoupravi ili na osnovu njegovihviđenja budućeg razvoja kompanije? Pored toga, trebabiti potpuno svestan činjenice da ni zaposleni ni državanisu bili u mogućnosti da iznesu investicione programekoji bi omogućili dalje uspešno poslovanje. S obzirom nasve navedeno, smatram da je orjentacija ka najvišoj cenibila jedino moguća u datim uslovima.Ml: Kako komentarišete neke privatizacije koje su po-ništene? Šta je glavni uzrok njihovog neuspeha?AĐ: Većina privatizacija koje su poništene, poništene

su iz razloga što novi vlasnik nije poštovao preuzeteobaveze. Do navedene situacije došlo je zbog loše

analize preduzeća od strane novih kupaca ili želje dase u kratkom roku povrate ili ostvare pare. U prvom slu-čaju, kupci tek po ulasku u preduzeće shvate sa kojimse problemima susreću i shvate da njihove finansijskeprojekcije ne mogu da izdrže te probleme. U drugomslučaju, novi vlasnici pokušavaju da u kratkom roku

„izvuku“ što više, a da pritom ne ispune svoje obaveze.Ml: Recite nam nešto o izazovima i rizicima u posluprivatizacionog savetnika.AĐ: Posao konsultanta vam nudi mogućnost za upozna-vanje sa velikim brojem različitih preduzeća. Navedenasituacija omogućava vam da ostvarite veliki broj kontaka-ta sa različitim učesnicima u privrednom životu i da vamolakša pristup mnogim pojedincima i kompanijama, kojibi vam inače bili nedostupni. Rizici koje nosi ovaj posaouglavnom su vezani za profesionalne rizike u smislu od-govornosti za isporučene izveštaje. Takođe, rad konsul-tanta je pod lupom velikog broja ljudi i stručne javnosti,

tako da i najmanja greška može da vas prati u daljemtoku profesionalne karijere.Ml: Koje osobine karakterišu “kvalitetnog” menad-

žment konsultanta i koje perso-nalne karaktetistike bi trebaloda usavršavaju moje kolegeukoliko žele da se oprobaju uovom poslu?AĐ: Da biste bili dobar konsul-tant morate da izdržite 15 satisedenja (osmeh). Da biste bilidobar konsultant morate imati

široke vidike i mogućnost anali-tičnog pristupa svakom proble-mu. Cilj konsultanta nije samoda uoči problem, već i da ponudinekoliko načina da se taj pro-blem prevaziđe. Konsultant kojinije u mogućnosti da vas u rokuod 15 minuta (odnosno na neko-

liko strana svog izveštaja) zainteresuje za neku poslovnutransakciju, neće biti u prilici da detaljnije prezentuje inve-sticionu mogućnost i samim tim da zatvori transakciju. Odtzv. „stečenih osobina“ veoma je bitno da konsultant pose-duje pregovaračke i prezentacione sposobnosti. Stav, ne-verbalna komunikacija i način na koji nešto kažete čestopostižu veći efekat nego ono što kažete (podrazumeva seda to što pričate ima određenu težinu).Ml: Šta biste poručili studentima Ekonomskog fakul-teta?AĐ: Pored znanja koja se stiču na fakultetu, veoma jebitno i lično usavršavanje iz oblasti koje vas interesu- ju. U svakom slučaju, pored poznavanja stranih jezika irada na računaru, koji su postali preduslov čak i za za-pošljavanje, potrebno je raditi dosta na prezentacionimmogućnostima, uz napomenu da je bitno imati šta dakažete, a ne samo kako to kažete.

Intervju vodio:Branko SKOKOVIĆ



18

Nacionalni investicioni plan (skra-

ćeno NIP) predstavlja temu o kojojse polemiše već mesecima. Kaoi uvek, postoje strane za i protiv,oni koji podržavaju i oni koji ospo-ravaju ispravnost NIP-a.Zahvaljujući saradnji Naučnog druš-tva ekonomista (NDE) i Fonda zarazvoj ekonomskih nauka (FREN),u utorak, 31. oktobra ove godine uProfesorskoj sali na Ekonomskomfakultetu održan je Okrugli sto natemu „Nacionalni investicioni plan“.

Okrugli sto je imao za cilj da rešisve nedoumice oko NIP-a i da ja-san odgovor – da li je NIP dobar iline za Srbiju. Rasprava se odužila,eminentni ekonomisti bili su inspi-risani i uporni u svojim stavovima.Jasan odgovor nije dobijen.

otvaranjepolemIkePredsednik NDE profesor Božidar Cerović započeo je sastanak reči-ma: „Zahvaljujući uspešnoj fiskal-noj politici, u budžetu Srbije ostva-ren je suficit. Postavlja se pitanje

– kako iskoristiti taj dodatni prilivsredstava? Da li država trebaubrzano da vraća svoje međuna-rodne dugove ili da vrši investici-onu upotrebu i kakvu? Kritikujemopovećan obim javne potrošnje sainflatornim pritiskom, a NIP dovo-di do porasta iste. NIP predstavljamasu pojedinačnih akcija državeu svim sektorima privrede, što se

jednostavno može nazvati „zapu-šavanje rupa“.“

InveStIcIonI? plan?

Da, novi projekat Ministarstva fi-nansija može dobiti epitet nacional-ni jer je posvećen privredi Republi-ke Srbije. Da li on sadrži investicijei da li je reč o planu ili samo kolek-ciji dosadašnjih akcija?„Ovde se govori samo o troškovi-ma, ne o investicijama“, napomi-nje g-din Milan Kovačević, nezavi-sni konsultant za strana ulaganja,i nastavlja:„Svaki plan

ima priho-de i rasho-de. Prihodiu slučajuNIP-a sus r e d s t v ad o b i j e n aod proda-

je banaka itelekomuni-kacija (pres v e g a ,Mobtela iu v o đ e n j atrećeg mobilnog operatera na te-ritoriji Srbije), a rashodi su samobudžetska potrošnja, dakle troš-kovi. Zbog toga imamo samo višeštete od koristi.“

alternatIve nIp-uG-din Miroslav Prokopijević sma-tra da je sredstva iz suficita treba-lo iskoristiti na drugi, mnogo efi-kasniji način. Naime, razbijanjem

iznosa od 1,26 milijardi evra naviše malih projekata stvara krat-

ke efekte na privredu, a ulaganje

u mali broj velikih projekata stva-ra efekte kroz nekoliko godina.Pošto se radi o malim iznosima,upotrebljenim najvećim delom napoboljšanje infrastrukture, sred-stva odlaze direktno u javnu po-trošnju, prouzrokujući rast agre-gatne tražnje, inflatorna kretanjai rast spoljnotrgovinskog deficitazbog politike precenjenog dinara

koja utiče na poboljšanje pozici- je uvoznika (uvozna roba postaje jeftinija od domaće zbog čegase povećava tražnja za uvoznomrobom i, samim tim, spoljnotrgo-vinski deficit). G-din Prokopijevićpredlaže nekoliko alternativa:• sniženje poreza – što će pod-staći privredna kretanja• reforma penzionog sistema

– koja se kao tema javlja samo u

predizbornim kampanjama, a tre-nutno je zbog svoje diskutabilne i

nii isiii – s š -id S

Isi SiiPosle zatvaranja banaka za vreme svog mandata kao guvernera Narodnebanke Srbije i uvođenja poreza na dodatu vrednost na početku svoje funkcijeministra finansija, g-din Mlađan Dinkić, sa zvanjem ministra finansija uostavci, (kako ne bismo zbunili čitaoce naglašavamo da je ovaj tekst pisan

pre zvaničnog odlaska g-dina Dinkića sa mesta ministra finansija) sprovodi udelo poslednju zamisao – nacionalni investicioni plan, po ugledu na pozitivneefekte istog plana u Republici Irskoj.

Privredna istorija Irske predstavlja poslednje pri-

vredno čudo dvadesetog veka. 1980-tih godina ovazemlja se ubrajala u „evropske bolesnike“. Nizak rast, visoka inflacija i alarmantno stanje u budžetu pratile su privredu Irske do kraja 1990-tih. U nameri da privuku strane direktne investitore, početkom1990-tih, Irska je izdejstvovala subvencije Evrop- ske unije, uvela poreske olakšice, niske troškoveradne snage i politiku čvrste domaće valute uz strogost u vođenju državnih finansija. Krajnji efekat je očigledan - investicije i izvoz ubrzano su rasli. (Burda, Viploš, (2004) „Makroekonomija“,Centar za liberalno-demokratske studije)



19

„nezgodne“ prilike ostavljena na-rednoj vladi za razmatranje; trebanapomenuti da je reforma penzi-onog sistema neizbežna i neop-hodna ako želimo da govorimo ozdravim privrednim kretanjima,

sigurnosti i stabilnosti• restitucija – denacionalizacijadržavne imovine koja predstavljaprilično skup poduhvat• reforma javne uprave i lokalnesamouprave• otplata međunarodnog duga

– prisetite se primera Rusije koja je u potpunosti ispunila svoju oba-

vezu prema MMF-u i na taj načinse u potpunosti osamostalila od„dobronamerne“ politike MMF-a.

makroekonomSkIrečeno...Stojan Stamenković je pohvaliotransparetnost NIP-a i napore Mi-nistarstva finansija u informisanju

javnosti o prednostima NIP-a. Višeod 3000 predloga projekata stiglo je na adresu Ministarstva finansija,pri čemu najveće učešće ostvarujučetiri ministarstva: Mi-nistarstvo za kapitalneinvesticije (koje ističekao najvažniji projekat„Koridor 10“), Ministar-stvo privrede (koje jetražilo 74 miliona evraza svoje projekte),Ministarstvo rada, za-pošljavanja i socijalnepolitike (koje predviđai do 2500 novozapo-slenih lica) i Ministar-stvo poljoprivrede,šumarstva i vodopri-vrede (koje vrednosnosvojim projektima imanajveće učešće u raspodeli NIP-a). Detaljnije informacije o učešćupojedinih privrednih grana u ras-podeli sredstava iz NIP-a mogu

se naći u anketi koju sprovodi Pri-vredna komora Srbije.

Stojan Stamenković napominje dase rast investicionog kapaciteta(učešće investicija u društvenombruto proizvodu) ne može ostvaritibez smanjenja javne i privatne po-trošnje. Trenutna situacija srpske

ekonomije ne dozvoljava sma-njenje potrošnje zbog čega ceoovaj koncept nije održiv. S drugestrane, monetarna vlast odnosnoNarodna banka Srbije (NBS) pro-klamovala je model ciljane infla-cije kao apsolutni cilj, zbog čegarealni devizni kurs nema funkcijunominalnog sidra. Ovom politi-

kom, uz rast investicija i potrošnjeutiče se na rast kamatnih stopakoje destimulišu dalja investicio-na kretanja.Uz ekspanzivnu fiskalnu i restrik-tivnu monetarnu politiku postavljase pitanje kakav će konačni rezul-tat biti. S jedne strane, stimuliše sepotrošnja, sa druge destimuliše. I

sve može teći kako je i planirano uz jednu napomenu – kredibilitet NBS.Svako od nas treba da se zapita dali NBS može da istraje i ispoštuje

normu koju je samoj sebi zadala.I, da li mi zaista verujemo da onamože uspeti i prema tome kreiramosvoja inflatorna očekivanja.

Milica LAZAREVIĆ [email protected]

„Srbija će ove godine, po prvi put, ostvariti višak privatizacionih prihoda od preko 1,3 milijardeevra. Postavlja se pitanje kakoupotrebiti taj novac, a da građani

i privreda od toga imaju koristi.Tokom prethodnih godina tranzicije, prihodi od privatizacijekorišćeni su za pokriće državnog “minusa” - budžetskog deficita.Međutim, u poslednje dve godine,zahvaljujući štednji države i spro- vedenim reformama ostvaren je suficit u budžetu Srbije, takoda sada privatizacioni prihodi mogu biti upotrebljeni i za javneinvesticije. Ovim investicijama bi se u dužem vremenskom periodu obezbedio rast zaposlenosti i održivi privredni razvoj. Zbog toga sam svojevremeno predlo- žio, a Vlada je prihvatila, projekat Nacionalnog investicionog plana(preuzmite)za period od 2006. do2011 godine. Prema mom pred- logu, prioritet bi imali projekti iz sedam sektora – iz oblasti obrazovanja, projekti modernizacijezdravstvenog sistema i zaštiteživotne sredine, iz oblasti izgrad- nje saobraćajne infrastrukture, projekti kojima se na direktanili indirektan način podstiče privredni razvoj (podsticajnemere za zapošljavanje i predu- zetništvo, investicije u energe- tici, poljoprivredi, vodoprivredi,nauci i turizmu), projekti iz oblasti stanogradnje, projekti kojima se poboljšava opšti standard gra- đana (sport, kultura, socijalnazaštita), kao i oni koji se odnose

na unapređenje rada državneuprave (sudstva, policije, vojskei državne administracije). Ovo je prilika da pozovem sve zainte- resovane pojedince, kompanije, predstavnike lokalne samoupravei državnih organa da nam pošalju svoje ideje i sugestije i pomognu državi u realizaciji ovako značaj- nog projekta, kako za Srbiju, takoi za svakog građanina. Srdačnovaš, Mlađan Dinkić.“ (preuzeto sa

sajta Ministarstva finansija)

“Koridor 10 - projekat broj 1”



Studentska uni ja i Savez studenatapozivaju sve studente Ekonomskog fakulteta da izađu naizbore 28. i 29. novembra i podrže našu jedinstvenu listu.

Kao i do sada, dve najjače studentske organizacije, nastavljaju da se, krozzajedničku saradnju, bore, rade i zalažu za ostvarenje boljih uslova studiranjaza sve studente Ekonomskog fakulteta.

T ključna da za zajedničku listu: zajedničkim radom uspeli smo da ostvarimo najveći broj postavljenih

ciljeva,interes svih studenata je iznad pripadnosti bilo kojoj organizaciji, jedinstven stav je proizvod usvojene strategije da ostvarenje interesa

studenata, bez obzira na kojoj godini studija da se nalaze, nemaalternativu.

Šta smo do sada uradili – st dobrih razloga da GlaSaTe za našu listu:

I. Sproveli smo Anketu o oceni kvaliteta studija, na uzorku od 1500

studenata, čiji su rezultati pružili validnu osnovu predmetnimnastavnicima, ali i prodekanu za nastavu da preduzmu korektivne akcijena predmetima gde su ocene najniže.

II. Inicirali smo otvaranje čitaonice u slušaonici broj 19 i produžavanje radačitaonica do 24h.

III. Izdejstvovali smo predstavljanje smerova brucošima.IV. Organizovali smo potpisivanje peticije za priznavanje pismenog dela

ispita u vezanim rokovima koju je podržalo preko 2000 studenata, i krozpregovore sa rukovodstvom Fakulteta obezbedili priznavanje pismenog

dela ispita u spojenim rokovima.V. Izborili smo se za ukidanje predispitne obaveze za februarski i julski rok.VI. Nastavljena je relizacija najznačajnijeg projekta SUEF-a: izdavanje

časopisa “Monopollist” koji se, od prošle godine distribuira i na drugimfakultetima. Urađeno je on-lajn izdanje www.monopollist.org putem koga sestudenti obaveštavaju o svim aktuelnostima koje se dešavaju na fakultetu.

VII. Sa upravom biblioteke smo postigli dogovor o blagovremenomsnabdevanju centralne i priručne biblioteke izdanjima našeg fakulteta,što je bio veliki problem.

VIII. Organizovali smo proveru poštovanja vremena prijema studenata od

strane nastavnog osoblja, što je imalo veliki odjek među profesorima.Ix. Na našu inicijativu produžen je rad Studentskih službi.



x. Nastavili smo saradnju sa jednim od najboljih domaćih stručnihčasopisa iz oblasti ekonomije “Ekonomist” i nedeljnikom “Vreme”, kojapodrazumeva distribuciju besplatnih primeraka ovih časopisa studentimanašeg fakulteta.

xI. Organizovali smo tribinu „Bolonjski proces na Ekonomskom fakultetu“.

Pored ove, tradicionalno svake godine organizujemo i Nedelju sprske privrede na kojoj učešće uzimaju predstavnici najuspešnijih preduzeća,i gde studenti, imaju priliku da postavljaju pitanja i razgovaraju sanajboljim menadžerim, preduzetnicima i ministrima.

xII. Učestvovali smo na Sajmu obrazovanja i preneli smo svoja iskustvasvršenim srednjoškolcima.

xIII. U saradnji sa Upravom fakulteta sproveli smo akciju provere redovnogdolaska, tj. prosečnog kašnjenja profesora na časove.

xIV. Učestvovali smo u radu Naučno-nastavne komisije i u radnoj grupi nakonkoje su ukinuta eliminatorna pitanja za sve predmete. Postigli smo i dogovor o

upisnoj politici na master studije na kome student sa prosekom višim od 8,00biva automatski upisan na budžet ako Vlada odobri mesta. Studentu sa nižimprosekom je omogućeno da bira da li da polaže prijemni ili da mu se ocene izodređenih predmeta sa prosekom množe sa 2 i na taj način rangira.

xV. Inicirali smo organizovanje oktobra 2 svake godine.xVI. Pružali smo pomoć službi fakulteta pri raspodeli domova, podeli knjiga,

poplavama…xVII. Prikupljali smo novac i odeću za decu sa Kosova i Metohije. Takođe,

organizovali smo akcije dobrovoljnog davanja krvi 2-3 puta godišnje

xVIII. U više navrata prikupljali smo dobrovoljne priloge za operacije naših kolegastudenata.xIx. Radili smo na poboljšanju društvenog života studenata: žurke, ekskurzije,

popusti na pozorišne karte, popusti za bazen i klizanje, sportska takmičenja,turniri, apsolventske večeri…

xx. Svakodnevno kolegama pružamo informacije u vezi sa studiranjem putemtelefona.

Naši zastupnici izabrani u Studentski parlament, opravdaće vašePoverenJe i izboriće se za:

Nastavak reforme nastavnih planova i programa

Doslednu primenu Standarda u nastavi

Organizovanje obavezne prakse za studente završnih godina

Otvaranje knjižare na fakultetu

Redovno predstavljanje smerova studentima koji upisuju drugu godinu

Otvaranje internet-kafea sa povlašćenim cenama za sve studente, Smanjivanje cena u kantini



22

Orhan Pamuk je rođen u Istanbulu1952. godine. Odrastao je u ista-nbulskoj četvrti Nišantaši, u poro-

dici nalik onima kakve opisuje usvojim romanima “Dževdet-beg injegovi sinovi” i “Crna kutija”. Po-sle završene ginmnazije, studirao

je arhitekturu na Istanbulskomtehničkom univerzitetu. Napustiv-ši studije arhiktekture, upisao sena Institut za novinarstvo Ista-nbulskog univerziteta gde je diplo-mirao 1976.Pamuk koji za sebe kaže da jeu detinjstvu i mladosti maštao o

tome da postane slikar, aktivnose posvetio pisanju 1974. godine.Njegovi najpoznatiji romani su iz-među ostalog i “Tiha kuća”, istorij-ski roman “Bela tvrđava”, “Zovemse Crveno”… Godine 2002. obja-vio je roman “Sneg”, a 2003. knji-gu tekstova posvećenu rodnomgradu pod naslovom “Istanbul:uspomene i grad”. Knjige OrhanaPamuka prevedene su na četrde-set svetskih jezika i prodate u tira-žu od više miliona primeraka.Mplst: Vi ste prvi turski pi-sac koji je dobio Nobelovu nagra-du za književnost. Da li to ima nekiposeban značaj za Vas?Orhan Pamuk: Nažalost, jesam,i zbog toga je cela stvar još dra-gocenija u Turskoj, što je naravnodobro za moju zemlju, ali samimtim postaje i osetljivo političko pi-tanje. To sve može biti i neka vrstatereta.Ml: Naznaka u obrazloženju od-

luke posebno se odnosi na Vašupotragu za melanholičnom dušom

u Vašem rodnom gradu, a postojineverovatno duga tradicija pisanjao Istambulu i u slavu Istambula.

Da li biste mogli kratko opisati šta je to tako mnogo privlačilo ljudskumaštu?oP: On je na ivici Evrope, ali razli-čit. Misteriozan, čudan, beskom-promisan i potpuno neevropski,iako je Evropa uvek zauzimala ve-liko mesto u njegovom srcu.Ml: Još jedna odlika Vašeg pisa-nja jeste način na koji se suočava-te sa interakcijom različitih kultura.Naravno, zvuči kao kliše kada se

kaže da Turska leži na raskršću

imeđu istoka i zapada, ali zatonudi savršenu prednost budućida se može posmatrati ukrštanjekultura.

oP: Sukob istoka i zapada i sukobcivilizacija jeste, nažalost, jedna

od najopasnijih i najužasnijih idejakoja je nastala poslednjih dvade-set godina. Ta čudna ideja sada,

na nesreću, postaje stvarnost, ata teorija dovodi do sukoba civili-zacija i umiranja ogromnog brojaljudi. Kroz istoriju, tu su se kultu-re mnogo više mešale nego štose pretpostavlja. Kultura je me-šavina. Kultura znači mešavinustvari iz raznih izvora. I moj grad,Istambul, bio je ta vrsta mešavine.Istambul i moj rad zapravo pred-stavljaju dokaz da istok i zapadmogu lepo da kombinuju kulturu ili

da se ponekad na arhaičan način

spajaju, a to je ono za čim mora-mo tragati.Ml: Da li Vi više volite umetnostistoka ili zapada?

oP: Čini mi se da je striktna po-dela na istok i zapad veštačka.

I s iši ii n žs, s ps oh P.

Ž p Turski pisac Orhan Pamuk je, prema poznatom časopisu “Time”, proglašen za

jednog od sto najuticajnijih ljudi na svetu, a nedavno je gostovao u Beogradugde je održao promociju svog romana „Zovem se Crveno“ i to baš u kući našeg nobelovca Ive Andrića. Kao da je sve to bilo neko predskazanje da ćese nešto veoma važno dogoditi u njegovom životu i karijeri. Orhan Pamuk je,

posle nekoliko meseci, dobio Nobelovu nagradu za književnost.



23

Moj literarni svet sačinjen je odistočnog i zapadnog, koji su uskladu i harmoniji. Mislim da nijevažno kako mi sami sebe defi-nišemo, već kako mi sebe defi-nišemo politički, a prisiljeni smo

da to radimo politički. Uvek sepostavlja pitanje prema kome seočekuje od nas da budemo lojal-ni, kome treba prvo da služimo.Pitaju me za koga pišem sada,kada sam preveden na više odčetrdeset jezika, za turske ili začitaoce širom sveta. Ali, sa ovimpitanjem “za koga pišemo“ pojav-ljuje se problem identiteta. Impu-tacija je sledeća: ako samo pišemza Turke, ja sam dobar momak,

ali ako pišem za, na primer, Ame-rikance, Francuze ili Japance, jasam loš momak, koji nije iskren ipošten. No, ako ja definišem sebepre svega kao Turčina, sve drugokao da se ne važi i onda ja pišemsamo za turske čitaoce, ali ja neželim sebe da definišem na tajnačin. Pre svega definišem sebekao autora, pisca. Želim da pišemdobre knjige i za ljude koji čitajudobre knjige. Pre nacionalne pri-

vrženosti, ja sam privržen onomečime se bavim, a to je literatura,to je pisanje.Ml: Vaš pogled na savremene pri-like u Evropi, ne samo književne?oP: Mi Turci kucamo na vrataEvropske unije, kao i vi Srbi, alito ne ide ni lako ni sasvim dobroi pitanje je šta to donosi, a šta od-

nosi i već mi je dosadno od toga.Evropska literatura jeste zlatnakolevka književnosti, čitao sam jei čitam, ali kako vidim ničeg po-sebno novog nema. Mnogo samzainteresovaniji šta se na tom pla-

nu dešava u Kini, Indiji, gde, akone svi, ono bar elita biva polako

uključena u globalne ekonomsketokove.Ml: Možete li nam pojasniti detaljeu vezi sa sudskim procesom kojise protiv Vas vodi u Turskoj? (Pa-muk je u jednom intervjuu izjavio

da je 1915./17. izvršen genocidnad Jermenima i Kurdima i odmah

je u Turskoj protiv njega, tim povo-

dom, pokrenut sudski proces).oP: Proces je gotov i to je sada izamene. Što se tiče istorijskih pitanja,osećao sam potrebu da reagujemkada sam smatrao da je istinapovredjena. Problem sa istorijomnastaje onda kada nismo iskrenii otvoreni u vezi sa istorijskim pi-tanjima i svako od nas mora da

gradi moral iidentitet kroznacionalno, ane samo naopštoj istoriji.Svi smo miEvropljani.Ml: Uplitanjepolitike u kul-turu nije ništa

novo i Vi ste to osetili jer Vam jesudjeno zbog optužbe da poniža-vate sve što je tursko. Kako gleda-te na tu vrstu pritiska?oP: Ranijih godina bilo je mno-go više toga i bilo je još teže. Pre

dvadeset ili trideset godina, tur-ski pisci bili su pod mnogo većim

ograničenjima, bili su hapšeni,neki ućutkivani, neki ubijani, a ja idalje mrdam i evo sedim sa vamai pričam.Ml: Mislite li da su procesi glo-balizacije i komercijalizacije veća

pretnja za umetnost od političkihpritisaka?oP: U osnovi, ni jedno ni drugo

nisu suštinski problemi, pravaumetnost odoleva vremenu za ra-zliku od svega ostalog. U umetno-sti se zapravo radi o imaginaciji, au literaturi o stvaranju lepe i dobreproze... Komercijalizacija je pro-blem zapadnih, bogatih zemalja,međutim u Turskoj treba da bude-mo srećni kada neka knjiga posti-gne visoke tiraže, pa makar se tozvalo i komercijalizacija.Ml: Kako podnosite popularnost?oP: Ne žalim se zbog popularnosti inikada neću to učiniti, zato što samtokom čitavog života i želeo prizna-nje. Ne bi bilo pošteno žaliti se zbognečeg što ste priželjkivali, ali me

je slava stavila u političke nevolje.Smatram da su moje izjave zbogkojih sam imao nevolja bile uzroko-vane time što sam postao poznat.Mislim da bih imao mnogo manjepolitičkih problema da sam bio ma-nje poznat. Ipak, postoji cena kojomplaćamo slavu, to je ljubomora.

Intervju vodio:Mile BIJELIĆ

“Kultura je mešavina. Kultura znači mešavinu stvari iz raznih izvora. I moj grad, Istambul, bio je ta vrsta mešavine. Istambul i moj rad zapravo predstavljaju dokaz da istok i zapad mogu lepo dakombinuju kulturu ili da se ponekad na arhaičannačin spajaju, a to je ono za čim moramo tragati.” – Orhan Pamuk

Istanbul -večita inspiracija



24

povod

Šta je izazvalo desetine hiljadaMađara da izađu na ulicu i izazovunajveće proteste od antisovjetskihdemonstracija 1956. godine? Je-dan jedini audio snimak. Naime,povod za višednevne proteste, kojisu najviše eskalirali u Budimpešti,

je audio snimak koji je u setembruprocurio u javnost sa zatvorenogsastanka Socijalističke partije, ana kome mađarski premijer Fe-renc Đurčanj priznaje da je lagao o

ekonomskom stanju u zemlji da bidobio aprilske izbore. Ne samo dapriznaje da su lagali poslednje dvegodine, već i da ništa konkretno odmera nikada nisu preuzeli, da susamo Bog, velika količina keša usvetskoj ekonomiji i hiljadu trikovaspasili vladu da opstane, a govor jezačinjen i velikom količinom psov-ki, uključujući i spominjanje Mađar-ske kao ‘ove proklete zemlje’.

ko je ferencÐurčanj?Ferenc Đurčanj važi u Mađar-skoj za vrlo kontraverznog, ali uisto vreme veoma harizmatičnogpolitičara. Njegov politički životpočeo je još na fakultetu kada jebio jedan od vođa Komunističkeomladine. Posle završenih studijaekonomije, koju je i magistrirao,prebacuje se u poslovne vode.Uskoro izbija na listu najbogatijihMađara, uglavnom zahvaljujući

nekretninama i procesu privati-zacije koji se intenzivno odvijao u

to vreme. U političkom životu se

pojavljuje ponovo 2002. godinekao savetnik tadašnjeg premijerai istaknuti član Socijalističke parti-

je, a uskoro napreduje do funkcijeministra za omladinu i sport. Bu-dući da je tadašnja vlada pokazi-vala vrlo loše rezultate, već 2004.uspeva da preuzme funkciju pre-mijera i pre nego što je ovomeistekao mandat.

SkandalI

Njegov politički i poslovni život odpočetka su pratili skandali. Optu-živan je da je jedna od njegovihkompanija otkupila zvanično od-maralište vlade na Balatonu zasimboličnu cenu, da bi ga kasnijeiznajmljivala opet državi po mnogovećim iznosima. Osnivao je velikibroj organizacija van direktne par-lamentarne kontrole na čija čela

je postavljao svoje poverenike, ačime je lišavao ministarstva njiho-ve najvažnije funkcije - kontrolesredstava u njihovim resorima.Poznat je i po tome što je na ro-đendanu Socijalističke partije ma-đarskoj fudbalskoj reprezentacijičestitao na hrabrosti u borbi protivterorista, kako je nazvao fudbale-re Saudijske arabije. (Budući da jei ovo procurilo na snimku sa pri-vatne proslave više je nego jasanzaključak da i u partiji ima ozbiljneprotivnike.) Međutim, stvari posta-

ju bizarnije – u javnost je isplivao

i snimak na kome on igra kao HjuGrant u ulozi premijera u filmu

‘Love, actually’ , a koji je navod-no snimljen za potrebe venčanjanjegovog prijatelja i slučajno sepojavio u javnosti, dok mnogi totumače kao jeftin trik da mu se po-veća popularnost među mlađom

populacijom.

proteStIKobni snimak je objavljen 17. sep-tembra ove godine i automatski jepokrenuo lavinu nezadovoljstva umađarskom narodu. Manja grupaljudi je prvo pokušala da predapeticiju parlamentu za premijero-vu ostavku, međutim, izbili su su-kobi sa policijom i uskoro se sveviše ljudi pridruživalo demonstra-cijama. Premijer je uskoro priznaoverodostojnost snimka, čak je itranskript objavljen na njegovomblogu, ali je i odbio da da ostavkuizjavljujući da mu je drago što jesnimak isplivao, jer pokazuje koli-ko je on istinoljubiv (?!) i koliko suneophodne reforme koje namera-va da sprovede. Posle ovakvograzvoja događaja, određene ultradesničarske organizacije zahteva-le su da se na nacionalnoj televi-ziji pročita njihova peticija, a pošto

je zahtev odbijen, upali su nasil-no u zgradu nacionalne televizije.

n đs p s

n ž

mđs?Masa na ulicama, policija, vodeni topovi, suzavac,upadanje u nacionalnu televiziju... - slike koje sudolazile iz Mađarske krajem septembra sigurno suizazvale ozbiljan slučaj deja vu-a kod svih građanaSrbije, međutim sve sličnosti sa našim 5. oktobromsu slučajne.

Premijer Ferenc Đurčanj



25

Ono što je interesantno je da sudemonstranti posle upada u tele-viziju, pošto nisu umeli da uprav-ljaju opremom, samo prekinuli TVprenos, manje više prošetali krozzgradu i napustili je bez nanošenja

nekih većih materijalnih šteta (štabi na ovo rekli ‘posetioci’ skupšti-ne i RTS-a 5. oktobra?).Posle višenedeljnih protesta, 1.oktobra vladajuća koalicija (soci-

jalisti i liberali) je pretrpela porazna lokalnim izborima, međutim,

Đurčanju je već 6. oktobra na jav-nom glasanju izglasano poverenjeu parlamentu i on je ostao na funk-ciji premijera. Ostala je samo ne-verica da se ovo desilo u jednom

naizgled stabilnom političkom iekonomskom sistemu kao što jemađarski. Demonstracije su eksa-lirale još jednom - 23. oktobra kada

je povređeno 200 ljudi. Naime, naobeležavanju pedesetogodišnjiceantisovjetskih demonstracija, de-

monstranti (uglavnom pripadnicidesničarskih organizacija) su sesukobili sa policijom i uspeli čaki da pokrenu na policiju sovjetskitenk koji je bio izložen zbog pro-slave. Policija je koristila vodenetopove, suzavac pa čak i gumenemetke protiv demonstranata. Na-ravno, ni ovo nije promenilo situ-aciju, najveća opoziciona strankaFides je optužila policiju za nepri-merenu upotrebu sile, a Đurčanj je

jednostavno demonstrante nazvao“agresivnom manjinom” i rekao daće uvek biti upotrebljene sve mereda se spreči terorisanje većine odstrane manjine.

ekonomSkapozadIna dogaÐajaČinjenica da jedan političar laže,em zvuči kao teški pleonazam, em

bi verovatno potresla jedino neko-ga ko je živeo u pećini od rođenja

i nije nikada čuo za politiku. Me-đutim, Mađare je nešto očiglednouznemirilo dovoljno da izađu naulice. Odgovor nam naravno dajeekonomija. Iako se Mađarska če-sto navodi kao primer uspešno

sprovedene tranzicije - ekonomskipokazatelji za poslednjih nekolikogodina nisu nimalo svetli. Stopaprivrednog rasta, još od promenepoltiičkog sistema 1989. godine,nije prešla 2,5%, Mađarska je op-terećena velikim spoljnim dugom,kao i deficitima budžeta i bilansatekućih plaćanja. Upravo jedan odfaktora, koji je Đurčanj koristio uaprilskoj predizbornoj kampanji ikoji je doprineo njegovoj pobedi,

je najavljivanje smanjenja pore-za. Međutim, suočen sa defici-tom budžeta od 10% GDP-a (što

je najveći deficit među zemljamaEU) i činjenicom da prema krite-rijumima iz Mastrihta mora da gasmanji na 3% GDP-a, shvatio jeda neophodne mere za opora-vak ekonomije moraju bitiupravo suprotne i podra-zumevaju povećanje pore-za i smanjenje budžetskih

izdataka. A svi mi znamokoliko su ovakve mere po-pularne među građanima

– uostalom, protesti su toi pokazali.

Da bismo saznali što višeinformacija o ovim doga-đajima kontaktirali smoEszter Zborai, studentki-nju Ekonomskog fakultetau Budimpešti, koja nam jedala nekoliko informacijaiz prve ruke.

Mplst: Pošto smo bili umogućnosti da samo preko medi-

ja pratimo događanja u Mađarskojmožeš li nam reći kako su protestizapravo izgledali?eszt Zb: Na protestima suučestvovali obični, miroljubivi lju-di. Iako smo naravno bili potpunistranci osećao se zajednički duh,da smo tu zbog jednog ozbiljnog

cilja, da promenimo nešto u imedemokratije (nažalost zbog grupe

nasilnih ljudi na nedemokratski na-čin). Demonstranti su zahtevali dase smeni trenutna i postavi nova,nezavisna vlada, da se blokiraju

računi ministara, da se povučemađarski predstavnik iz Evrop-

skog parlamenta i da se Đurčanjproglasi direktno odgovornim zabudžetski deficit i nacionalni dug.Ml: Kako ti se čini da su medijipropratili sva zbivanja?eZ: Ukoliko uzmemo u obzir dasu najvažniji mediji u zemlji – na-cionalna televizija, radio itd. u di-

rektnoj interesnoj sferi trenutnevlade i da su im prilično naklonje-ni, logično je da prenos događajanije bio objektivan. Od promenepolitičkog režima 1989. određenepolitičke grupacije su uspele, kori-steći se privatizacijom, da dođu dovelikog dela državnog bogatstva,tako da sada socijaliste i liberaletj. vladajuću koaliciju, podržavaju

najveće ekonomske sile u zemlji,a sa takvim mogućnostima nije

Mađarska je opterećena velikim spoljnimdugom, kao i deficitima budžeta i bilansa

tekućih plaćanja. Upravo jedan od faktora, koji

je Đurčanj koristio u aprilskoj predizbornoj kampanji i koji je doprineo njegovoj pobedi, je najavljivanje smanjenja poreza. Međutim,suočen sa deficitom budžeta od 10% GDP-a

(što je najveći deficit među zemljama EU) i činjenicom da prema kriterijumima iz Mastrihta

mora da ga smanji na 3% GDP-a, shvatio jeda neophodne mere za oporavak ekonomijemoraju biti upravo suprotne i podrazumeva- ju povećanje poreza i smanjenje budžetskih

izdataka. A svi mi znamo koliko su ovakvemere popularne među građanima – uostalom

protesti su to i pokazali.a

Sovjetski tenk – eksponat, urukama demonstranata



26

teško finansirati medije i kreiratipropagandu.Ml: Šta misliš da je najviše pokre-nulo ljude na protest?eZ: Čini mi se da se već duževreme kumuliralo nezadovoljstvo

trenutnom vladom i da je audiosnimak bio samo prekidač za ko-načno pokretanje protiv njih. Ljudisu shvatili da su socijalisti spremnida urade sve za očuvanje svojepolitičke moći. Sa druge strane,

Đurčanj trenutno poručuje Evrop-skoj uniji da samo on može dareši ekonomsku situaciju, iako jeon prvobitno doveo do recesije.Kontradiktorno, zar ne?Ml: Mediji su često spominjali

veliki uticaj nacionalističkih i ul-tradesničarskih organizacija naprotestima. Da li ti se čini da one

jačaju u Mađarskoj i da su koristiledemonstacije za svoju promociju?eZ: Definitvno su bile prisutnijenego inače, međutim, ne verujemda će im ikakvo značajnije delova-nje biti omogućeno u Mađarskoj.Ove grupe koriste svaku priliku dapodsećaju na ugovor iz Trianona(ugovor potpisan 4. juna 1920. ko-

jim je Mađarska ostala skoro bezdve trećine teritorije i populacije),ali političari koriste sva sredstvada smire ovakve tendencije.Ml: Pošto Đurčanj nije smenjen

– kakva je situacija trenutno u Ma-đarskoj? Preduzimaju li se nekemere protiv njega?eZ: Pošto mu je parlament iska-zao poverenje, ne postoji višenijedna mera koja bi billa u skla-du sa Ustavom da se on smeni.Trenutno se očekuje od Ustavnogsuda da odobri referendum koji jetražila opoziciona stranka Fides,a na kome bi se razmotrile glavnetačke Đurčanjovog političkog pro-grama kao što su školarine, pri-vatizacija zdravstvenih institucija,penzioni sistem itd.

Zahvaljujemo se Ester na saradnji,a zaključak koji nam se očiglednonameće iz ove situacije je da upolitici laž pobeđuje na izborima,

a istina proizvodi nemire.Ivana BOJANOVIĆ

kako radI nuklearnIreaktor?U nuklearnom reaktoru se strujaproizvodi procesom atomske fizije.Cepanjem atoma uranijuma ili plu-tonijuma oslobađaju se neutroni ienergija koja dovodi do novih cepa-nja atoma i tzv. „lančane reakcije“.Kontrolisanjem ove reakcije osloba-

đa se ogromna količina energije kojim se zagreva voda i stvara vodenapara. Vodenom parom se pokrećuturbine i proizvodi struja. Ako se lan-čana reakcija ne drži pod kontrolommože doći do topljenja jezgra i ek-splozije. Nuklearna eksplozija nijemoguća jer gorivo koje se koristi unuklearnim elektranama mnogo ma-nje reaktivno od onog koje se koristiu atomskim bombama. Treba imatiu vidu da nuklearni reaktor nije istošto i atomska bomba. Nakon sva-ke reakcije ostaje nuklearni otpad

– veliki reaktori godišnje proizvedu ipo 25 - 30 tona nuklearnog otpada.Otpad se obično skladišti u olovneili gvozdene kontejnere i odlaže uskladišta, anama do-bro poznatiosiromaše-ni uranijumkoristi se iza proizvod-

nju munici- je i oklopa.

Otpad je izrazito radioaktivan i poameričkim propisima tek posle de-set hiljada godina smatra se bez-bednim za upotrebu. Nuklearnaelektrana ne emituje gasove kojiizazivaju efekat staklene bašte, nipepeo kao termoelektrane, što slu-ži kao argument mnogim naučnici-ma da nuklearnu energiju nazovu

„ekološkom“. Danas postoje 442nuklearna reaktora koji proizvodepribližno 16% svetske električneenergije.

Šta je poŠlonaopako učernobilju?Dvadeset godina kasnije postojeneslaganja oko uzroka nesreće. Poprvobitnoj verziji, krivi su neiskusnioperatori – od trojice samo je jedanimao iskustvo u radu sa nuklear-nim reaktorom. Noviji izveštaji kri-ve sovjetski dizajn RBMK reaktorakoji je koristio lako zapaljivi grafitza hlađenje. Rutinski eksperiment

je trebalo obaviti 26. aprila. Snaga

ds ss

a i - ši !

Subote, 26. aprila 1986. godine, rutinski eksperiment u černobiljskoj nuklearnoj elektrani krenuo jenaopako. Reaktor „četiri“ je eksplodirao i oslobodiooblak radioaktivne prašine koji je prekrio celu Evropui čak stigao do Japana i Sjedinjenih AmeričkihDržava. Naredna dva dana svet je držan u neznanju.U tadašnjoj Jugoslaviji zavladala je panika - lekari su čak savetovali trudnicama da prekinu trudnoću.Dvadeset godina kasnije, mnoga pitanja ostaju bez

odgovora.

Rešenje je nađeno brzo i najbolje pokazuje svu tragediju Černobilja – poslati su ljudi da rade

tamo gde mašine nisu mogle. Više od tri hiljade pripadnika crvene armije, nazvanih „Biorobo-

ti“, očistilo je krov. Od opreme su imali zaštitnu

masku, rukavice, lopate, odela sa 25 kilogramaolovnih ploča i 90 sekundi da urade najviše što

mogu. Često su rukama nosili ozračeni otpad. Tih90 sekundi mnogima su ostale najduže u životu.



reaktora je smanjena kako bi setestiralo hlađenje. Nešto je pošlonaopako. Sat i po vremena nakonponoći neiskusni operatori ugasilisu reaktor, ali je već bilo kasno.Došlo je do eksplozije i krov težakhiljadu tona nije izdržao. Stotinuputa veća količina radioaktivnog

materijala od onog oslobođe-nog posle Hirošime odletela je uatmosferu.

odbrojavanje dokataStrofeU narednih nekoliko dana doga-đala se jedna od najvećih dra-ma u istoriji, drama prema kojojmnogi holivudski filmovi izgledajusmešno. Osoblje toplane je od-mah počelo sa gašenjem požara,a sat vremena kasnije došli su ivatrogasci. Očitavanje velike dozeradijacije je ignorisano, jer je šef smene smatrao da je reaktor ne-taknut. Niko im nije rekao kakvimse opasnostima izlažu i do jutrasu gasili požar bez ikakve zaštite.Polovina vatrogasaca umrla je odtrovanja radijacijom u naredne trinedelje. Požar van toplane bio jeugašen, ali je jezgro i dalje gore-lo. Grafit se usijao do temperatureod 2000 stepeni i u pomoć su po-zvani helikopteri sovjetske armije.Bez ikakve zaštite, kroz radioak-tivni dim, vojnici su osam dana iz

30 helikoptera bacali olovo i pesakdirektno u reaktor. Bačeno je 2400

tona olova i1800 tona pe-ska, ali je naj-veći deo tere-ta promašiometu. Grafit

je goreo de-vet dana i

oslobodio je ogromnu količinu nu-klearnog materijala u atmosferu.

zataŠkavanjeSovjetska vlast bila je zatečenanesrećom. Čekali su punih 36sati da narede evakuaciju gradaPripjata, udaljenog samo 4 kilo-metra od elektrane. U subotu je uPripjatu održano šesnaest venča-

nja, a građani su uživali u lepomdanu, nesvesni opasnosti. Tek unedelju, u 14 časova naređena jeevakuacija i četrdeset hiljada lju-di je evakuisano za pola sata sa4.200 autobusa. Okolna sela eva-kuisana su kasnije, neka tek po-sle više meseci. Sovjetska vlada

je pokušala da zataška nesreću.Već u nedelju u Forsmak nuklear-noj elektrani u Švedskoj, udaljenoj1.100 kilometara od Černobilja,

detektovana je visoka radijacija.Šveđani su privremenoobustavili rad misleći da

je radijacija posledicakvara u njihovoj elek-trani. Sovjetska vlada

je morala da popusti itek dva dana posle ek-splozije izdala je kratkosaopštenje. Prvi maj jeu Kijevu obeležen sve-čano, dok su se vojniciu Černobilju danonoćnoborili sa radijacijom.

lIkvIdatorISovjetska vlada je počela velikuakciju „čišćenja“. Između 600 i800 hiljada ljudi, takozvanih „likvi-datora“, uglavnom vojnika i do-brovoljaca, u naredne tri godinedekontaminiralo je okolinu Černo-bilja. Procenjuje se da su mnogibili izloženi pet stotina puta većojradijaciji od dozvoljene. Zemlja

je prekrivana zemljom kako bi se„ubila“ radioaktivnost, iz helikop-

tera su posipane hemikalije kakobi se radioaktivna prašina zalepilaza tlo. Prvi likvidatori imali su naj-teži zadatak – da izgrade betonskisarkofag koji će zadržati radioak-tivni otpad u reaktoru. Sarkofag je

građen uz velike probleme, jer jezbog visoke radijacije bilo nemo-guće graditi ga na konvencionalannačin. Graditelji su radili iz daljinešto je ostavilo traga na konstrukci-

ji građevine. Požar je bio ugašen,ali vreli radioaktivni otpad je pretioda prodre u unutrašnje prostorijeelektrane koje su se napunile vo-dom. Postojala je opasnost da udodiru otpada i vode dođe do noveeksplozije ili da radioaktivni mate-

rijal zagadi podzemne vode. Četiristotine rudara je pune dve nedeljekopalo 168 metara dugačak tunelkako bi ispumpali vodu i zabetoni-rali prolaz. Radeći u nemogućimuslovima i nesvesni opasnosti,mnogi od njih su skidali maskekako bi mogli da dišu, i tako seizlagali radijaciji. Najveći problembilo je čišćenje krova od radioak-tvnog otpada. Sovjetska vlast jenabavila najmodernije robote kako

bi očistili krov koji nije mogao da

se prekrije betonom. Međutim,nivo radijacije bio je toliko visokda su se ubrzo svi roboti pokvarili.Rešenje je nađeno veoma brzo inajbolje oslikava tragediju Černo-bilja – poslati su ljudi da rade tamogde mašine nisu mogle. Više odtri hiljade pripadnika crvene armi-

je, nazvanih „Bioroboti“, očistilo jekrov. Od opreme su imali zaštitnumasku, rukavice, lopate, odela sa

25 kilograma olovnih ploča i 90 se-kundi da urade najviše što mogu.

U prečniku od 30 kilometara oko Černobilja nalazi se„Zona otuđenja“ iz koje je evakuisano oko 130.000 ljudi. Grad Pripjat je danas poznat kao „Grad duhova“ u kome je i dalje 1986. godina. Za 200 dolaraturističke agencije nude obilazak grada, koga godiš- nje poseti oko hiljadu turista stranaca. Osam hiljadaljudi, uglavnom starijih, vratilo se u sela unutar zone.Hiljade mašina – helikoptera, kamiona, alatki ostalo

je za likvidatorima.

Nepoznati umetnik je po gradunacrtao sablasne crteže

Pripjat- „Grad duhova“

27



Često su rukama nosili ozračeniotpad. Tih 90 sekundi mnogimasu ostale najduže u životu. Donovembra 1986. sarkofag je zavr-šen, a čišćenje je potrajalo sve do

1989. godine. I pored nadljudskihnapora likvidatora, procenjuje seda je nivo radijacije oko Černobiljasmanjen za samo 30%.

20 godIna kaSnIjeU prečniku od 30 kilometara okoČernobilja nalazi se „Zona otu-đenja“ iz koje je evakuisano oko130.000 ljudi. Grad Pripjat je da-

nas poznat kao „Grad duhova“ ukome je i dalje 1986. godina. Za200 dolara turističke agencije nudeobilazak grada, koga godišnje po-seti oko hiljadu turista stranaca.Osam hiljada ljudi, uglavnom sta-rijih, vratilo se u sela unutar zone.Hiljade mašina – helikop-tera, kamiona, alatki osta-lo je za likvidatorima. Po-slednji reaktor u elektrani

je ugašen pod pritiskomtek decembra 2000. godi-ne. Na ulazu u elektranustoji spomenik likvidatori-ma, dok sarkofag koji suizgradili prokišnjava. Unjemu je i dalje približno180 tona radioaktivnogotpada. Ukrajinska vlada užurba-no skuplja pomoć za popravke nasarkofagu, a oko zone patrolirajubezbednosne snage. Stručnjaciprocenjuju da će proći još najma-nje 500 godina dok Černobilj po-

stane bezbedan za život. Odlazakljudi iz zone doveo je do povratka

životinja. Mnoge retke vrste kaošto su ris, divlji konj, bizon i oraosad žive u ovoj zoni. Neke ptice sečak gnezde u reaktoru.Između 6 i 7 miliona ljudi danas živi

u visoko kontami-

niranim oblastima.Širom Evrope iz-merena je poveća-na radioaktivnost.Radioak t ivnos t

je izmerena koddivljih svinja u Ne-mačkoj, irvasa uŠvedskoj i ovaca uEngleskoj. Najve-će zagađenje pre-trpela je Belorusija

u kojoj je trećinazemlje neupotre-bljiva za poljoprivredu. Po nekimprocenama 40% površine Evro-pe, uključujući i Srbiju, je značajnoozračeno.Teško je naći katastrofu koja je iza-zvala toliko kontroverzi. Zvaničanbroj žrtava je 47 radnika i vatro-gasaca, kao i devetoro dece kojasu umrla od raka tiroidne žlezde.Septembra 2005. Ujedinjene Na-

cije su zajedno sa Međunarod-nom organizacijom za atomskuenergiju i Svetskom zdravstve-nom organizacijom objavile izve-štaj u kome se procenjuje da je4.000 ljudi umrlo od raka tiroidnežlezde i da će umreti još 5.000.

Studija je došla do zaključka da je za povećanu smrtnost u ovomdelu Evrope krivo siromaštvo, ane radijacija. Još su kontroverznijaistraživanja profesora Rona Čese-ra iz Teksasa. Proučavajući životi-

nje u Černobilju, on je zaključio da je dugotrajno izlaganje radijaciji

pojačalo imunitet životinja i da jeizlaganje malim dozama radijacijeu stvari korisno. Dr Piter Bojl, di-rektor Međunarodne organizacijeza istraživanje raka, izjavio je daće pušenje ubiti hiljadu puta više

ljudi nego radijacija. Slične studijenavode kako do očekivane epide-mije leukemije nije došlo.Grinpis je 2005. godine objaviosvoju studiju u kojoj se procenjujeda je katastrofa izazvala 270.000slučajeva obolelih od raka, od ko-

jih je bar 93.000 bilo smrtonosno.Studija je naglasila da veliki brojstanovnika Ukrajine, Belorusije iRusije danas pati od mnogih te-goba – psiholoških, kardiovasku-

larnih i disajnih, kao posledicaizlaganja radijaciji. Studija kriti-kuje izveštaj UN kao nepotpuni „u službi nuklearne energije“.Udruženje likvidatora je objaviloda je 60.000 likvidatora umrlo, a165.000 onesposobljeno. Ministar zdravlja u Ukrajini je objavio daoko 2,5 miliona Ukrajinaca bolu-

je od posledica zračenja. Britan-ski naučnici su objavili da je brojumrlih od raka teško utvrditi, ali

da se najverovatnije kreće izme-đu 30 i 60 hiljada. Mnogi naučnicismatraju da su moguće i mutacijekod budućih generacija, navodećida je prošlo malo vremena od ne-sreće.

kome verovatI?Da li verovati Grinpisu ili Ujedinje-nim Nacijama? Obično je istinanegde između. Tačan broj stra-dalih se verovatno nikada nećesaznati. Prošle su dve decenije,a ostalo je mnogo razloga da seČernobilj ne zaboravi. Nesrećesu tu da bi učili na svojim greška-ma i da se ne bi ponovile. Ceneenergenata stalno rastu i mnogezemlje se opet okreću nuklearnimelektranama. Najvažnije je da seslična katastrofa ne ponovi. Milio-ni ljudi ne mogu da zaborave - zanjih postoji život pre i život posleČernobilja. Nasleđe reaktora „Če-tiri“ ostaće nama i mnogim gene-

racijama posle nas.Branko KUBAT

Pripjat danas.

U daljini se vidi nuklearna elektrana

28

Bioroboti u elektrani



dbaS pkEkonomski fakultet je jedan od najma-

sovnijih fakulteta u Srbiji, a opet zainte-resovanost za dobrovoljno davanje krvi jeslaba. Da li su studenti zaista nezaintere-sovani ili je nešto drugo u pitanju?Razmišlja se, između ostalog, i na način:‘’Zašto baš ja da dam krv? Ima ko će je dati’’.Najčešće i ima, ali ne dovoljno. Svakih 100sekundi nečiji život zavisi od te tečnosti. Da-vanje krvi samo u hitnim slučajevima, takođe,može biti mač sa dve oštrice jer je za potpunotestiranje krvi potrebno 4 do 6 sati, a pitanje jeda li pacijent ima toliko vremena na ovom sve-

tu. Budimo humani i pružimo našu nesebičnupomoć tako što ćemo obrovoljno,besplatno,nonimno i solidarno da poklonimo rv.

StraH?Suočavamo se sa raznim predrasudama istrahovima kada je u pitanju dobrovoljno da-vanje krvi. Velikim delom to je zasluga nea-dekvatne i neblagovremene informisanosti ilinečeg sličnog. Uglavnom ubeđujemo sebe da

smo premladi, danemamo dovolj-no krvi ni za sebeili jednostavno

imamo strah od uboda igle. Sve je to normal-no. Taj čovekov strah od nepoznatog može se

prevazići na način ‘’ono što ne poznaješ, upo-znaj’’ . Naime, možete proveriti svoje zdravljebez obaveze davanja krvi (jer to nije obave-zno, već dobrovoljno!), popričati sa osobljem,upoznati se malo sa radom tih ljudi. Ujednoćete se zbližiti sa situacijom, otkloniti strah odnepoznatog i saznati, na primer, koja ste krv-na grupa ili da li ste zaista malokrvni. Ubodigle predstavlja veliki problem ljudima koji biželeli da budu dobrovoljni davaoci. Krv se dajeiz vene u predelu lakta, a što bi rekli učenijiljudi u tom polju je inervacija vrlo slaba, tj. bol

je mnogo slabiji nego kad se prima injekcija umišić, a i traje samo delić sekunde...Često postavljana pitanja i odgovri na njih:P: Ko može biti davalac krvi?O: Sve zdrave osobe starosti između 18 i 65godina.P: Da li si ti bezbedan dok daješ krv?О: Apsolutno, oprema je sterilna i koristi sesamo za tebe.P: Koliko često može da se daje krv?

О: Muškarci na svaka 3 meseca, a žene nasvaka 4 meseca.P: Kakav je postupak davanja krvi?О: Prvo popuniš upitnik i prođeš lekarski pre-gled (traje kratko), zatim daješ krv (traje 3-5minuta), i treće, znaš da si nekome spasao

život (traje ceo život).P: Kako da se ponašaš?О: Pre davanja krvi nije potrebna posebna pri-prema. Tokom davanja krvi, opusti se (potpu-no je bezopasno). Posle davanja krvi, popiješsokić, gricneš nešto i to je to. Ukoliko si pušač,bar dva sata ne zapali cigaretu.P: Šta davalac dobija?О: Lekarski pregled. Saznanje o svojoj krvnojgrupi. Zadovoljstvo da je nekome pomogao.Sigurnost da će u slučaju potrebe i on dobitipomoć.

P: Gde možeš da daš krv?О: U službi za transfuziju krvi i mobilnim ekipa-ma kada su u tvojoj okolini. Konkretno, jednaod akcija će biti organizovana na Ekonom-skom fakultetu 29. novembra.Kod nas, u Srbiji, svakih 100 sekundi je potre-ban davalac krvi i potreba za davaocima nikadne prestaje. Tvojih 5 minuta, nečiji ceo život!

S.I.M.S.

d s ž ’Ono što činimo i dajemo ne osiromašujenas, već nas čini bogatim’’ Dušan Radović

crna maSkaU proteklih mesec dana podigla se velika prašina uvezi sa (ne)priznavanjem titule mastera studentimakoji su diplomirali ili će tek diplomirati po starim na-stavnim planovima. Naime, po novom Zakonu o vi-sokom obrazovanju, stare titule moraju se “prevesti”

na nove i tu je nastao problem. Očigledno je da jenaparvljen propust prilikom kreiranja ovog zakona.Verujemo da je zakonopisac imao najbolje namere,međutim, u ovim tranzitnim vremenima uvek na ne-kome mora da se “prelomi”. Iskreno se nadamo dato nećemo biti mi, studenti, koji smo tokom proteklihgodina već više puta ispaštali zbog celokupne druš-tveno-političke situacije u našoj zemlji.Nekako se, kao večita crna maska ove godine, po-novo u Monopollistu spominje problem nepostojanjaadekvatne zamene za bivšu čitaonicu sa IV sprata.I pored toga što je više puta urgirano kod upravefakulteta da se ovaj problem reši u neko pristojno

vreme, to još nije učinjeno. Ostaje nam da se i daljenadamo da će uprava fakulteta u što skorije vremerešiti ovaj, za studente zaista bitan problem.

bela maSka Austrijska ambasada u Beogradu je u saradnji sa Ekonomskim fakulte-tom, a preko Career centra Ekonomskog fakulteta, omogućila jednombroju studenata da proputuju jedan deo Evrope. Nije potrebno ponavljatii zamarati se onim, toliko puta pominjanim procentima, koji su dokazalida je samo jedan mali broj studenata do sada izašao iz Srbije i videoneku drugu zemlju. Razlikujemo se po tome što ovo neki priznaju na-glas, a drugi ne… I po tome, naravno, da li oni koji mogu po tom pitanjunešto da učine to i žele ili ipak ne.Tek, prva veća akcija u ovom kontekstu organizovana je ovog leta kada je 200 najboljih studenata poslato na putovanje Evropom. Premda jeto bila akcija na nivou Univerziteta, neko je uvideo potrebu organizova-nja sličnih akcija i na mikro planu, tj. na nivou pojedinačnih fakulteta.

Suština bele maske ovog broja Monopollista jeste da je Austrijskaambasada učinila sve da 28 studenata Ekonomskog fakulteta ode na22 dana iz Srbije. Ekonomski fakultet je, pak, pored administrativnepodrške ovom zahvatu, pružio i finansijsku podršku u smislu da susvim studentima koji su krenuli na put bila obezbeđena dva noćenjau jednom hotelu u Beču. Praktično, svih dvadesetosmoro studenatadobilo je ŠENGEN VIZE i INTERRAIL KARTE za putovanje po Austriji,Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj i zemljama Beneluksa. Na raspolaga-nju su imali 22 dana da ih provedu kako god žele.Posle svega, ostaje nam da se nadamo još ponekom sličnom potezu,dobroj volji onih koji mogu i žele da pomognu. A ako želite da znate kako je bilo onima koji su putovali pitajte ih sami.Ono što je najvrednije od svega što ćete shvatiti biće - šta gubimo ako

ne putujemo.I na kraju, možda nam dobrotvor više neće ni biti potreban, jer ćemo sena uštrb nekih sitnih zadovoljstava odlučiti da uštedimo taman tolikonovca kako bi dobili jedno ali zaista vredno zadovoljstvo - putovanje!

29



30

Nepobitna korisnost i neverovatnemogućnosti računara utvrdile sunjegovu široku primenu u mnogimposlovima najrazličitijih vrsta. Ra-čunar ne samo da u mnogim situ-acijama skraćuje obavljanje višeča-sovnih, pa i višemesečnih poslova,već i smanjuje frustracije ljudi kojise tim poslovima bave. Međutim,kao što se bezbroj puta do sada

pokazalo u istoriji čovečanstva,gde postoji napredak postoji i mo-gućnost zloupotrebe napretka; tako je i očekivana bila pojava kompju-terskog kriminala. Uprkos različitimnazivima kojima se definiše u svetu,sadržinski ova odrednica je jedin-stvena i podrazumeva krivična delaprotiv bezbednosti računarskih po-dataka u informatičkim sistemima,kao i samo narušavanje integritetainformatičkih sistema. Ovakav vid

kriminala, iako je kod nas u medi-

jima zanemarljivo retko spominjan,nanosi velike štete ne samo ugledubilo koje države, već i njenoj eko-nomskoj moći.dIvljI Sajber zapadSama istorija računarskog kriminalapočela je nastankom i samih računa-ra - početkom sedamdesetih. TimuBernersu Liju, izumitelju Interneta,za vreme studija zabranjen je pri-stup računarima Oksford univerzitetazbog neovlašćenog korišćenja. Lista

je prilično dugačka, a dela za koja suizvršioci tada optuženi variraju, kako

po karakteru tako i po kreativnosti ikoličini znanja koja je bila potrebnada se ona izvedu. Međutim, shvata-nje informatičkog kriminala kao spe-cifične druš-tvene pretnjepojavilo se tekkasnih sedam-desetih, kadasu počeli da

se koriste ter-minalni (uda-ljeni) pristupi.Koliko je ovajproblem slo-žen i veliki usuštini govoripodatak iz jedne novije studije izvr-šene u SAD-u, prema kojoj je ova vr-sta kriminala učestalija od klasičnogza oko četrdeset puta (!), a oko 90%počinitelja ostaje neotkriveno! Čak i

u SAD-u, uprkos visokim operativ-nim mogućnostima, FBIuspeva da uhapsi tekzanemarljivih 1% poči-nilaca krivičnih dela ovevrste! Razvoj ove vrstekriminaliteta praktično je bez presedana.Kod nas, predlozi za-kona koji su se baviliovom materijom došlisu (relativno) kasno,kao i kod zemalja u

našem bliskom okruženju. Jugoslo-venska vlast je bila na marginamasvetske informatičke scene, kaoi njena zbijena informatička infra-struktura. Posebno je bio primetanzaostatak u pravnoj regulaciji pro-blema vezanih za primenu informa-cione tehnologije. U julu 2001. osni-va se posebna grupa pri tužilaštvukoja se bavi isključivo visokoteh-nološkim kriminalom. Ova grupa jeveć nakon dva meseca rada poče-

la da pokazuje prve rezultate svograda.

teorIja I realnoStNajskoriji primer obračuna sa infor-matičkim kriminalom u nas je star svega par dana - administrator infor-

matičke mreže“Elektrovojvo-dine” oštetio jeovo preduzeće,prema nekimprocenama, za

oko 2 milionadinara tako što je umanjivaoiznose na ra-čunima građa-na za određeniznos. I dalje je

nepoznato javnosti da li je za te uslu-ge uzimao neku naknadu ili su njego-vi motivi bili drugačiji.Svake godine, ovakvi problemi po-staju sve izraženiji i samo još više

ukazuju na potrebu postojanjastručnog tima u svim državnim or-ganima koji bi koordinirano radili naovakvim predmetima. Nažalost, izu-zetno mali broj ljudi u Srbiji trenutnoima dovoljno znanja za procesuira-nje ovakvih predmeta (problematikaobuhvata dobro poznavanje kakotehnologije tako i prava), primetni sui veliki problemi sa veštačenjima, paispada da se oni od kojih se po na-rodnom verovanju najmanje očeku- je da urade po ovom pitanju ujednoi najviše trude - u pitanju je naravnopolicija. Jedan od vodećih ekspera-ta po ovom pitanju kod nas (ako nei jedini), poznatiji na internetu podnadimkom “sajber šerif”, gospodinBranko Stamenković, naročito sezalaže za formiranje ovakvog tima iu više navrata je posebno naglasiopostojanje tog tima kao neophodankorak ne samo ka otvaranju doma-ćeg tržišta ka investitorima, već i kapotrošačima. Krivični zakon koji je

trenutno na snazi nudi prilično do-bra rešenja u ovoj oblasti.

k ,

p iRešavanje zločina je u suštini kao rešavanje zagonetke - u dvadesetom veku

je zahvaljujući računarima ova enigmatika postala još složenija

U Srbiji trenutno postoji dva miliona platnih kartica,što je dovoljan razlog da se računarski prestupnici angažuju na domaćem terenu. Poznato je da se ovegrupe prate u svetu i da stalno migriraju ka zemljamasa slabijom informatičkom ili pravnom zaštitom. Prvoorganizovano delovanje ovog tipa otkriveno je kod nas polovinom prošle godine. U pitanju je bio ogranak grupe, koji je sa falsifikovanim karticama pokušao daopljačka oko 1,8 miliona dinara za samo pet minuta.



31

Najčešća krivična dela sa ovog spi-ska su unošenje računarskih viru-sa, neovlašćen pristup računarskojmreži i računarske prevare. U Srbijitrenutno postoji dva miliona platnihkartica, što je dovoljan razlog da se

računarski prestupnici angažuju nadomaćem terenu. Poznato je da seove grupe prate u sve-tu i da stalno migrirajuka zemljama sa sla-bijom informatičkomili pravnom zaštitom.Prvo organizovano de-lovanje ovog tipa otkri-veno je kod nas polo-vinom prošle godine. Upitanju je bio ogranak

grupe, koji je sa falsifi-kovanim karticama po-kušao da opljačka oko1,8 miliona dinara za samo pet mi-nuta. Česte su i pojave falsifikovanjaplatnih kartica: falsifikatori kopirajumagnetne zapise sa kartica i skidajuvelike sume novca sa računa. Obič-no se koriste dve vrste falsifikata:proste bele, sa magnetnom trakom(koje zahtevaju saučesnika) i druge,“bliznakinje” koje po izgledu pred-

stavljaju vernu repliku originala. Aktu-elne su i tzv. “libanske klopke”, kojeu principu predstavljaju štipaljke isteboje kao i automat i postavljaju se uotvor automata gde se ubacuje karti-ca. Tako žrtva ne samo da ne možeda podigne novac, već ne može nida povrati karticu. Obično tada priđeprevarant i pokušava da “pomogne”žrtvi tražeći PIN kod, ali “neuspešno”.Kada se žrtva napokon udalji, preva-rant vadi karticu uz pomoć štipaljke ipodiže novac, a zatim napušta mestozločina.Velika specifičnost ove vrste krimi-nala jeste da se njegova globalnostmože praktično ukrasti, falsifikovati iuopšte uzev učiniti maltene bilo štai bilo gde uz minimalni rizik. Godine2003. u Beogradu je izvršena prva(ne manje spektakularna od filmskih)akcija hapšenja grupe prevaranatakoji su putem interneta vršili preva-re - drskost (ili glupost) ove grupe jeišla do te mere da su poveće sume

novca i predmete koje su naručiva-li slali na sopstvenu adresu. Oni su

napravili sajt na kome su se lažnopredstavljali kao vlasnici firme kojase bavi jemstvom i koja skladišti robudok se ne izvrši uplata. Amerikanci-ma to nije bilo čudno, jer je kod njihovakav vid poslovanja normalan. S

obzirom na sume koje su bile u pita-nju, pokrenuta je međunarodna raz-

mena podataka izmeđuFBI i SUP-a RepublikeSrbije, što je rezultiralohapšenjem. Kao u film-skom scenariju, izvršen je upad u stan jednog odprevaranata - zaplenjen je računar, priznanice,rukom pisane ceduljice,slike i drugi materijalni

dokazi. Osmeh je ubrzonapustio lice “hakera”kada je shvatio da, upr-

kos preduzetim merama, nije uspeoda sakrije tragove svog “rada”. Dru-ga dvojica prevaranata su bili i daljeu bekstvu. U međuvremenu, policijarazotkriva čitav si-stem: prevaranti sukupovali preko inter-neta najčešće elek-trične gitare, kolekci-

onarske primerke, azatim ih preprodavali.Sume su dostizale ido 25.000 USD poprimerku. Pri krajudana još jedno izne-nađenje: na aerodro-mu Surčin, u boksuLufthanze, istražni or-gani otkrivaju „Kawa-saki Ninja“, 2001. godište, takođekupljen preko Interneta.Računari mogu da služe i kao sred-stva za druge, gnusnije zločine, a nesamo za informatički kriminal. Naj-drastičnija vrsta ovakvih zločina suoni u kojima su žrtve deca. Jedan ta-kav postupak je prošle godine okon-čan i izrečena je kazna od tri godinezatvora. Beograđanin Nikola Bugar-čić (tada 31) je posedovao oko 350filmova u trajanju od 5 do 10 minuta,na kojima su se pojavljivale bebe od10 meseci, kao i deca od dve do šestgodina. Bugarčić je preko internet

sajtova nudio ove diskove na pro-daju po ceni od 40 eura. Hapšenje

je izvršeno prilikom predaje materijala, a zajedno sa njim uhapšena je još jedna osoba iz centralne Srbije.O tome koliko je težak ovaj slučajgovori i podatak da je u velikoj ak-ciji Europola u Španiji uhapšeno pet

osoba koji su imali isti materijal kao inaši državljani. Činjenica koja brineu celoj priči je da sasvim izvesno uzaplenjenom video materijalu imadece sa naših prostora. U jednomhapšenju je zaplenjena velika količi-na materijala koju je trebalo pregle-dati da bi se ustanovio identitet žrta-va. Posle dojave, policija je uspelada zapleni sporni računar na komesu se nalazile fotografije i snimci de-vetogodišnjeg deteta. Uzevši u obzir

činjenicu da se radi o izuzetno za-tvorenim krugovima u koje nije lakoprodreti, policija koristi specifičnemetode praćenja: slikama koje su u“prometu” se dodeljuju posebni kešbrojevi koje je moguće pratiti, formi-raju se baze podataka o sumnjivim

licima, baze fotografija koje služe zaidentifikaciju žrtava i tako dalje. Dabi se ovoj vrsti zločina stalo na put,neophodna je otvorena, direktna iefikasna međunarodna saradnja, jer kao što je poznato za kriminal grani-ce ne postoje.Kada se sve sumira i čitava situacijastavi na papir, stiče se utisak da je putkojim se krenulo zaista dobar - po-stoje ljudi u organima vlasti koji bi sebavili ovakvim problemima, postojeformalne mogućnosti, jedino se po-stavlja pitanje kvaliteta unutrašnje ko-ordiniranosti i faktičke pripremljenosti

kadra da se bavi ovakvim pitanjima.Marko TRIFKOVIĆ

Godine 2003. u Beogradu je izvršena prva (ne manjespektakularna od filmskih) akcija hapšenja grupe

prevaranata koji su putem interneta vršili prevare- drskost (ili glupost) ove grupe je išla do te mere da

su poveće sume novca i predmete koje su naručivali slali na sopstvenu adresu. Oni su napravili sajt na

kome su se lažno predstavljali kao vlasnici firmekoja se bavi jemstvom i koja skladišti robu dok sene izvrši uplata. Amerikancima to nije bilo čudno, jer je kod njih ovakav vid poslovanja normalan. S

obzirom na sume koje su bile u pitanju, pokrenuta jemeđunarodna razmena podataka između FBI i SUP-a

Republike Srbije, što je rezultiralo hapšenjem.



32

‘’Svemirski bilbordi’’ su projekatkoji je kompanija “Spejs Mar-keting” (Space Marketing Inc.)osmislila 1993. godine. Osvetljeni

bilbord od boPET poliestera, di-menzija 1 km2 bio bi lansiran niskou orbitu i vidljiv sa površine Zemljeotprilike u veličini i svetlosti Me-seca. Ipak, ovaj pokušaj naišao

je na neodobravanje američkeVlade. Kongresmen Ed Marki jeizdao predlog zakona po kome sezabranjuje ovakvo reklamiranje usvemiru.Druge manje ekstremne varijantereklamiranja su i dalje moguće i

praktikuju se kroz različite formesponzorstva, gde kompanije iz-dvajaju određene sume novcakako bi se njihov logo našao naodelima astronauta ili na površinirakete.Rusija je daleko liberalnija i pri-hvata daleko više ponuda svetskihkompanija tako da se već možegovoriti o industriji i to sa velikimpotencijalom. No, stvar je i priličnokontraverzna i još uvek izloženabrojnim polemikama.

IStorIjaGotovo svemu što se nađe u sve-miru vrednost odmah skače, takoda su kompanije širom sveta za-interesovane da se upravo njihoviproizvodi lansiraju na različite na-čine u zvezdani prostor.Prvi proizvod koji je doživeo pu-tovanje u svemir bila je MinoltaHi-Matic kamera 1962. godine. Trigodine kasnije NASA tj. američki

astronauti počinju da koriste Ome-ga Speedmaster satove. Od tada

ovi satovi postaju poznati kao ‘’je-dini model nošen na Mesecu’’.1985. godine Coca-Cola i Pepsiulaze u igru. NASA odobrava te-

stiranje održivosti gaziranih pićau bezvazdušnom prostoru. Ek-speriment je propao, ali to i nijebilo bitno za ove kompanije, većto da mogu svojim potrošačimana Zemlji da upute poruku ‘’prviu svemiru’’. Na orbitalnoj stanici

„Mir” 1996. godine dostavljena jemaketa limenke Pepsija visine 1,2metra i plakat „Pepsi - to je tvojevreme”. Pepsi je, takođe, i snimi-la reklamni spot gde je iskoristilasnimak kako ruski kosmonauti usvemiru drže reklamne objekte,a ispod njih se vidi Zemlja. Za to

je raketno-kosmička kompanija„Energija” dobila 600.000 dola-

ra. Prva reklama kompletno sni-mljena u svemiru bila je za mlekoizraelske kompanije Tnuva 1997.godine.

Stvari postaju ozbiljnije sa pote-zom koji je napravila Pizza Hut.1999. godine želeći da promovišeredizajnirani logo, ova kompanijaizdvojila je oko milion dolara zasvoj prvi svemirski projekat. Naj-veća svetska proton raketa, 60metara visoka i oblepljena PizzaHut logom, uspešno je lansirana uorbitu. Rick Heib, američki astro-naut i ključna figura u timu koji saNASA-om proučava komercijali-

zaciju svemira, tada je izjavio: ’’Pi-zza Hut je pionir u komercijalizacijisvemira. Ovo je početak nove erei nadamo se da će se i ostale kor-poracije pridružiti.’’Kongres je izlgasao da NASA poč-ne agresivnu kampanju u kojoj ćepodržati napore u komercijalizacijisvemira i Međunarodne svemirskestanice. Pizza Hut je nastavila daulaže u svoje aktivnosti van povr-šine Zemlje i tako postala i ’’prvapizza isporučena u svemir’’. 2001.godine astronauti Međunarodnesvemirske stanice su upravo ovimbrendom utolili glad. Randy Gier,

jedan od glavnih ljudi za marketingkompanije izjavio je tom prilikom:’’Gde god ima života, biće PizzaHut-a. Ako će svemirski turizampostati realnost, Pizza Hut će bititu da učini put još boljim’’.

ceneKoliko zapravo košta ovakav

način promocije? Cene su, kaoi sama usluga - astronomske.

g s i š?

p i sZamislite da šetate uveče pored reke i držeći za ruku svoju srodnu dušu gledate

odraz punog Meseca u reci. Romantično, zar ne? Sada zamislite i jedan veliki logo za Coca Colu pored tog Meseca. Ili da u letnjoj noći umesto u roj zvezdagledate zgusnute reklame za prašak za veš, higijenske uloške ili novi filmBred Pita. Zvuči kao loš SF, ali to je samo jedna od ideja za reklamiranje usvemiru koju smo, makar za sada, izbegli.



Dnevnik “Komersant” objavio jeda, na primer, postavljanje logoakompanije na odeću kosmonautaili na raketonosač košta otprili-ke oko 200.000 $. Ukoliko vam,pak, to nije dovoljno i želite da

snimite reklamu u svemiru, zatakav projekat morate izdvojitii do 5.000.000 $. U vašem re-klamnom spotu mogu se naći iastronauti u ulozi glumaca. Ta-kva podela uloga koštaće vasod 300.000 do 2.000.000 dolara.Kompanija „Evita”, koja je ranijeorganizovala posete kosmičkimstanicama, sada je dobila pravana zaključivanje „kosmičkih” ugo-vora za reklame. Ona postavlja

reklame na startnom komplek-su, na raketonosačima, aparati-ma i skafanderima kosmonauta,kao i u unutrašnjem delu Među-narodne svemirske stanice. Za2.000.000 dolara može se dobiti

eksluzivno pravo za sve oblikereklamiranja tokom jednog leta.„Svemir izaziva pozitivne emoci-

je, što je veoma važno za brend”,izjavio je konsultant „Evite” Dmi-trij Aleksejev. Ovakav vid rekla-

miranja ipak je još uvek skup ikompanije se teško odlučuju nataj gigantski korak.

budućnoSt?Mnogo je argumenata i za i protivovakvog korišćenja i komercijali-zacije svemira. Novac od reklami-ranja bi mogao da se koristi za da-lja istraživanja, ali gde su granice?Da li ćemo jednog dana stvarnodoći u tu situaciju da umesto malih

i velikih kola sazvežđa nazivamoPepsi i Coca Cola?Teško je spekulisati o ovim pitanji-ma, jer se stvari jako brzo odvijajui često se dešava da realnost za-seni i najnapredniju naučnu fanta-

stiku. Na početku smo nove ere, aZemlja je postala isuviše mala zaapetit oglašivača.Pitanje komercijalizacije svemirapostaje naročito aktuelno sadakada je kosmički turizam zaista

realnost. Ali postoje još brojnapitanja na koja treba odgovoriti.Zakonska regulativa je neusagla-šena u različitim delovima sveta,postoje različiti etički problemi, alii marketinški zahvati su kompliko-vani i zahtevaju dublja istraživa-nja. NASA pregovara sa američ-kom Vladom o liberalnijoj politicioglašavanja u svemiru. Kuda nasto vodi, saznaćemo i pre nego štoželimo. Jedino što sada možemo

da uradimo je da legnemo na leđanegde u prirodi, zagledamo se uzvezde i Mesec, dok je nebo jošnetaknuto, i da maštamo, mašta-mo, maštamo...

Neva BOJOVIĆ

decenIjaSInemanIjeSinemanija je ove godine prosla-vila svoj deseti rođendan. Ta prvaSinemanija 1996. godine, po re-čima malo starijih filmofila, bila jesvojevrsna svetlost nakon mnogomračnih godina za kulturni životu Beogradu. Posle ratova, Dejto-na, bede, pojavila se i kroz revi-

ju holivudskih hitova spojila nassa potpuno drugačijim, bogatijim,

glamuroznijim svetom. Magijate prve Sinemanije se ne možeponoviti. Uz siromašni bioskop-ski repertoar i svest o kulturnombankrotstvu koje je pretilo društvu,ljudi su u dugim redovima išli kacentru “Sava”.Ovogodišnja Sinemanija je otvore-na filmom “Prestiž” (The Prestige),kojim je obeleženo 150 godina od

rođenja čuvenog naučnika NikoleTesle, a reviju je zatvorila filmska

verzija Mocartove “Čarobne frule”,čime je obeleženo 250 godina odrođenja poznatog kompozitora.Ova, četrnaesta po redu Sinema-nija, mnogo se razlikovala od svihpredhodnih. Prva izmena odnosise na tehničku stranu festivala,

jer je sala namenjena beograd-skim projekcijama odnedavnoopremljena najsavremenijim Dolbi

ozvučenjem, koje je zaista impre-sivno. Takođe, ove godine je prvi

Sii 2006.

n Hi

bOd 1. do 8. novembra svi ljubitelji sedme umetnosti bili su u prilici da uživaju u 2.527 minuta filma

prikazivanog na velikom platnu “Sava” centra uBeogradu. Filmski festival, Loreal Paris Sinemanija2006, zbog svog izuzetnog premijernog, ali i repriznog programa, okupio je na jednom mestu sveone koji vole, poštuju i prate rad najvećih majstora

kinematografije. Borat iz Kazahstana

33



put bila organizovana i Dark Sinemanija, mini-revijanekonvencijalnih, alternativnih, mračnih, intrigantnihfilmova koji su prikazivani svake večeri, pet minutapre ponoći u bioskopu Tuckwood. Šest filmova, presvega evropske produkcije, privuklo je sve one kojisu želeli da istraže najtamnije sfere kinematografije.

naj fIlmovIU 23 premijerno prikazana filma, glumačkim veština-ma, lepotom i umećem očarali su nas mnogi. Ipak,neki filmovi su se posebno izdvojili.Dugo najavljivan film “Prestiž” svečano je otvorio Si-nemaniju i u svet mađioničarskih trikova uveo doma-ću publiku, kojoj je posebno zanimljivo bilo da vidislavnog rokera Dejvida Bouvija u ulozi našeg naučni-ka Nikole Tesle. Glavne uloge tumače Kristijan Bejl iHju Džekmen, dva mađioničara koja se za slavu boredo “poslednjeg keca u rukavu”. Njihovo suparništvo,

u početku prepuno spletki i lukavstava, prelazi uogorčenu borbu za nadmoć koja uništava živote svihoko njih i koja ne zazire ni od smrti. Reditelj Kristofer

Nolan je za lik Tesle rekao da je sporedan, ali vrlo va-žan u priči i da je mogla da ga tumači samo izuzetnoharizmatična, upadljiva osoba kao sto je Bouvi.Karte su unapred bile rasprodate za film MartinaSkorsezea “Dvostruka igra” (The Departed), koji jeu naš grad pristigao samo tri nedelje nakon svetskepremijere. Za toliko publiciteta i gužvi na blagajnamasigurno je zaslužna atraktivna glumačka ekipa kojučine Leonardo Di Kaprio, Met Dejmon, sjajni DžekNikolson, a u ulozi produncenta bio je Bred Pit. Ovo

je prava gangsterska priča koja govori o tome šta sedešava kada policija i mafija naprave isti plan. Polici-

ja šalje svog čoveka u redove irske mafije, koju vodiozloglašeni Kostelo, a i mafija ima svog špijuna, ina-če promišljenog kriminalca, koji se policiji predstavljakao lojalan doušnik.Trenutno prvi na listi najgledanijih filmova u SAD-u je

film “Borat”, koji je šokirao i ovdašnju publiku. Borat je zapravo alter-ego britanskog komičara Saše Ba-

rona Koena. Karijeru je otpočeo u čuvenom serijalugde se lažno predstavljao kao kazahtanski novinar koji je kroz razgovor sa Britancima pokušavao da ra-zume njihov način života. U Lisabonu 2005. godinevodio je dodelu MTV nagrada, tokom koje je ismevaokazahtanskog predsednika Nazarbajeva, a javnost

je informisao da se na njegovom jeziku vagina kazešakira. Nakon toga snimio je i film “Borat”, u komeBorat odlazi u Ameriku da snimi dokumentarac, alitada susreće svoju prvu ljubav Si Džej Parker tj. Pa-melu Anderson i zbog pokušaja da je kidnapuje za-vršava u zatvoru.Film nemačke produkcije “Parfem – hronologija jed-nog zločina” je jedno od najskupljih evropskih ostva-renja ove godine. Ovaj uzbudljivi triler rađen je po isto-imenom romanu nemačkog pisca Patrika Ziskinda, iradi se o pravom fenomenu nemačke književnosti koji

je prodat u 12 miliona primeraka širom sveta. Radnja

filma je smeštena u 18. vek, u Francuskoj i prati životGrenila, čoveka sa nesvakidašnjim talentom da ose-ti i izdvoji sve mirise koji ga okružuju . U potrazi zaneodoljivim ženskim mirisom njegova opsesija posta-

je smrtonosna i pogubna za dvanaest devojaka. Onneće stati sa svojom potragom sve dok nađe i posled-nji sastojak koji nedostaje savršenom parfemu. Glu-mačku ekipu čine priznata imena iz sveta filma kaošto su: Alan Rikmen, Ben Višov, Dastin Hofman.

mračna Strana SinemanijeDark Sinemanija je privukla samo one hrabre i rado-

znale, koji su bez imalo predrasuda odgledali priče onekoj drugoj, tamnijoj strani prirode čoveka.Jedan od ‘’dark’’ filmova koji je preplašio sve prisutneu sali je horor “Šejtan”. Božićno veče četvoro ljudiprovodi pričajući o staroj legendi po kojoj je jedanseljak, opsednut đavolom dobio dete sa svojom se-strom. Ta prokleta beba rođena je baš na Božić. Nikood prisutnih ni ne sluti šta se dešava u njihovoj nepo-srednoj blizini...Film “Nahrani me” u režiji Breta Leonarda je svojomšokantnom sadržinom naterao neke od prisutnih ubioskopu Tuckwood da napuste salu pre kraja fil-ma. Priča prati život inspektora sajberkriminala kojipronalazi sajt sumnjive sadržine. Posetioci sajta sumuškarci koji traže gojazne žene. U tom izopačenomsvetu erotske subkulture, jedan čovek, bolesnog umai duše, najveće zadovoljstvo pronalazi u hranjenjužena do njihove smrti. Inspektor, u želji da pronađeovog monstruoznog ubicu, ulazi u svet podzemlja,iako ga ono što će tamo spoznati i doživeti može ko-štati života ili zdrave pameti.Ovogodišnja Sinemanija je donela pregršt novih hito-va, pa ako, kojim slučajem, ipak niste iskoristili šansuda uživate u čarolijama koju je nudio “Sava” centar,zgrabite kokice i u bioskopima Beograda nadoknadi-

te propušteno.Bojana DžEPINA

Bouvi kao Tesla u filmu Prestiž

34



35

Sasvim neobičan i neponovljiv sagovornik. Vesna Jugović.

Mistična, koliko i jednostavna. Posebna, koliko i samostal-na. Magistar ekonomskih nauka, nekadašnji student Eko-nomskog fakulteta, vukovac beogradske gimnazije, Ve-sna Jugović je odabrala drugačiju putanju od očekivane. Izteorije prešla je u praksu i taj šok sasvim jednostavno sa-vladala. Novinarstvo kao zanimanje izabrala je spontano.Njene studentske dane najlakše je definisati kao „učiti,učiti i samo učiti – o životu“. Možemo reći da je bila tipičanštreberski tip. Ispite je redovno i sa visokim ocenama da-vala, redovno pohađala predavanja, uvek bila spremnaza saradnju i konverzaciju na času. Uz mentorstvo profe-sora Pjanića oblikovala je svoje znanje i uvećavala ga.Vesna Jugović: Permanentno obrazovanje je jako važ-no. Uz to, neophodno je gajiti znatiželju, formiranu jošu detinjstvu. Ne treba dozvoliti da ona nestane. Bez njeostajemo bez ideja. Sa znatiželjom vas sve zanima. Jako je važno shvatiti da završetkom fakulteta učenje ne pre-staje. To je osnovna životna stepenica, odskočna daskaza dalje napredovanje. Jer, ljudi se na fakultetu dele nalenje i vredne. U životu je drugačije. Ljudi se dele na pa-metne i glupe. Ako imate diplomu, vi ste vredni, a to je jako važno. Opet, sa druge strane, to ne znači da stepametni (osmeh). To ćemo posle videti.Mplst: Mislite da u Srbiji postoje prilike za diplo-mirane studente?

vJ: Nikada se nisam bavila tuđim negodovanjem. Dokmi oni pričaju, ja nastavljam dalje. I uspela sam. Njima je

teško ovde, meni nije. I pored svega sam ostala zdrava,

mlada, energetski jaka, bez trunke zla i zlobe. Srbija jenajbolja vežbaonica na svetu. Srbija je škola, radionicaideja, čudo od mogućnosti. Ovde treba vežbati život.Kada izdržite sve i ne počnete da ne volite i sumnjate uljude, napravite nešto i gradite sve bolje svake godine,uspeli ste. Ostalo je sve lako. Na zapadu postoji sistem,koji kada prihvatite ne možete a da ne budete u prosekuuspešni i da se ne obogatite. Oni koji lome sistem sunajuspešniji!Ml: Savetujete studentima da se pokažu u Srbiji?vJ: Da. I da ne misle prvo o zaradi. Treba da se „prikače“nekom uspešnom, na bilo koji način. Neka kuvaju kafu.Ja bih sada pristala da kuvam kafu Džen Kempion (ame-rički reditelj; među istaknutim filmovima ističu se „Piano“i „Portret jedne lejdi“), bez ikakvih problema. I naučila bihod nje, jer ona je jedan od mojih uzora. Treba posmatratiljude koji su uspeli u životu i biznisu. Posmatrati i onekoje su nelegalnim, ali i legalnim putem sebe ostvarili.Ekonomija nije bila njen prvi izbor. Kao i svaki dobar uče-nik, svestranost joj je bila mana koliko i prednost. U moruideja i želja, arhitektektura je držala primat. Na nagovor oca upisala je Ekonomski fakultet, sa željom da nared-ne godine upiše arhitekturu. Ipak, studirala je dve nauke – ekonomiju i sociologiju.vJ: Počela sam sa ekonomijom i, kao i u slučaju drugih

stvari koje radim, prilično se udubila. Uz mog mentora,Zorana Pjanića, mnogo sam naučila. Paralelno sa uče-

ush i si sš

vs j

– ,s,ssis

w „Uspeh nije novac. Novac se potroši.Uspeh je način mišljenja koji proizvodi

bogatstvo. Zato nikad ne treba reći: „Jasam bogat“, već „Ja sam bogatstvo.“ To je predvorje uspeha. Zdravlje nijeodsustvo bolesti. Zdravlje je stanjesvesti. Biti zdrav i u ravnoteži je uspeh.Biti bolji od sebe, to je uspeh. Umeti voleti, to je uspeh.“



36

njem „kopala“ sam po sebi. Nisamsebi ličila ni na trgovca, ni na naučni-ka. Ubrzo sam upala u ozbiljne eko-nomske tekstove i svet novinarstvakoji mi je bio sve simpatičniji. Uskorosam shvatila da sam talentovana za

televiziju. Uz novinarstvo sam dosti-gla viši nivo saznanja, proširila svojkrug prijateljima svetskog nivoa, for-mirala sebe kao ličnost zahvaljujućirazličitim ljudima sa kojima sam do-lazila u kontakt.Ml: Koji period Vašeg života je biopresudan za odluke o kojima govo-rite?vJ: Kada sam diplomirala imala samdvadesetjednu i po godinu sa prose-kom većim od 9,8. Nakon toga sam

magistrirala i zaposlila se, uz prepo-ruku prof. Pjanića, u Marksističkomcentru Centralnog komiteta. Vodilasam sektor za ekonomske, političke isociološke nauke, kada sam se otvo-rila prema interdisciplinarnom načinurazmišljanja. Imala sam privilegiju daradim sa najvećim intelektualcimatog vremena. Sa njima sam dubljeanalizirala i ulazila u svet tribina.Ekonomija je za mene bila isuvišesuvoparna, ali mi je dala jednu širinu

u posmatranju sveta oko mene. Na-kon magistrature napustila sam CK uželji da se bavim novinarstvom. Kadasam savladala osnove novinarskograda, uz talenat za režiju i pokret sve je bivalo interesantije.Nakon prelaska na RTS, g-đa Jugo-vić je radila kao privredni komenta-tor. Zatim je „unapređena“ u novina-ra jutarnjeg programa RTS.vJ: Ustajala sam u četiri ujutru i„gazdovala“ od ranog jutra. Intere-sovalo me je kako sve funkcioniše.Željna sam znanja bila tada i dan-da-nas sam. Zavirila sam u svaku sobu,naučila sisteme mišljenja i sistempodmetanja.Ml: Radili ste i kao ratni izveštač.vJ: Da. Počeo je rat, videla samužas i shvatila da moram više da seradujem životu. Svet lepote i eksklu-zivna putovanja su bili način lečenja.Razmišljanje o lepoti kao fenomenu,teorijsko shvatanje lepote, načiniprezentacije lepote, kako dostići i

održati lepotu – ova tumačenja pred-stavljaju moju preokupaciju.

Bavljenje duhovnim idejama i misli-ma bili su primarni za Vesnu Jugović.Bavljenje samo njima je pogubno.vJ: Smatranje intelektualaca da jesamo duhovno važno je zbog njihoveduboke fizičke nemoći i opuštenosti.

Ako je duh jak, on radi i na telu i naumu. Bavljenjem lepotom definisalasam sebe i menjala se. Promenauvek prija. Želim da napredujem i dabudem sve bolja, vitalnija, da imamveće srce, volju da radim i usavrša-vam se. Ne želim stabilnost i izve-snost. Malo ljudi takav život prihvata,ali meni to prija.Ml: Koliko Vam je završen Ekonom-ski fakultet pomogao i/ili odmogao?vJ: Prvo sam se bavila knjigama i

stekla dosta obrazovanja, pa samonda počela da tražim svoje talente. Ako ste naučnik i novinar istovreme-no, znate metodologiju rada. Novina-ri su generalno površni u svom radu.Uz znanje metodologije rada naučilasam se sistematičnosti i odgovorno-sti. Biznis nisam naučila na fakultetu.I tvrdim da vas fakultet ne može nau-čiti tome. Ne samo Ekonomski fakul-tet u Beogradu, već bilo koji u svetu.Profesori su retko kad ostvareni na

poslovnom praktičnom planu. Profe-sori vas uče sistemima u ekonomiji – kako funkcionišu, šta su, kako sedefinišu. To je dobro. Ali kako ćetese vi snaći u sistemu nema vezesa profesorom, zavisi od vas i vašihsposobnosti.Ml: Koliko je bitno da studenti buduotvoreni i aktivni tokom studiranja?vJ: Studiranje i vannastavne aktiv-nosti treba raditi paralelno. Kada bihse ja pitala, jedan od predmeta kojebih uvela je „Analiza uspešnih ljudi“,ali bez predrasuda. Tako ćete shvatitikako oni žive i misle. Način mišljenja je uspeh. I naravno, kao bazu mora-te imati znanje o sistemu. U životu,tom slatkom blatu, se nalazi kvalitetkoji vuče ka uspehu. Taj kvalitet tre-ba tražiti. Tako se i stiže do uspeha.Svoje mogućnosti ne smete sužavatina jednu alternativu. Uvek, uvek mo-rate imati najmanje dva pravca, dvealternative, dva načina. Kao u šahu.Tako ćete biti uvek spremni.

intervju vodila:Milica LAZAREVIĆ

MySpace je i predmet visko-budžetnih kupoprodaja u novomInternet biznisu, što je potvrdila iprošlogodišnja kupovina od straneRuperta Merdoka i News korpora-cije u visini od 580 miliona dolara.Kao sajt za povezivanje i druženje,MySpace povlači sa sobom i broj-na pitanja oko privatnosti i drugihprava, oko čega je u Americi i bilobrojnih rasprava prošlih godina.

mySpace.com –šeSti najPoSećenijiSajt na SvetuMySpace je sajt za društvenopovezivanje i druženje - socialnetworking website, koji nudi in-teraktivnu korisničku mrežu: prija-telja, personalnih profila, blogova,grupa, fotografija, muzike i videa.Tu je i interni sistem za pretraživa-nje i e-mail. Osnovan je u Santa

Monici, Kalifornija, SAD, dok senjegova matična kompanija nalazi

mySp

mSJedna od najuspešnijih poslovnih priča u

poslednjih nekolikogodina je MySpace.com. To je hibridni oblik personalnihhomepage-ova, social networking i korisnički generisanih sadržaja

- jedinstvena formakoja pridobija srca nadesetine miliona ljudi širom sveta. Koja pričase krije iza MySpace-a i zašto je ovaj sajt

jedna od najpopularnijihdestinacija naInternetu?



– tps i

u NYC, gde je i server za podrš-ku. MySpace servis je inicijalnopostavljen u julu 2003. godine odstrane Toma Andersona i KrisaDeVulfa uz podršku malog tima

programera. Bio je u vlasništvufirme Intermi Media koju je u julu2005. godine za 580 miliona dola-ra kupio Rupert Merdok i njegovaNews korporacija – matična kom-panija Fo Broadcasting-a i dru-gih medijskih giganata. Od tada,na kupovnu vrednost MySpace-adodato je približno 327 miliona do-lara, a od početnih sedam broj za-poslenih je porastao na oko 300.MySpace je trenutno četvrti najpo-sećeniji sajt za englesko govornopodručje, treći u Sjedinjenim drža-vama i šesti napopularniji sajt nasvetu.Servis je postepeno sticao većupopularnost nego konkurentskisajtovi i postaje rastući uticajnideo savremene popularne kultu-re, naročito u zemljama engleskoggovornog područja. Sto milionitikorisnički nalog napravljen je 9.avgusta 2006. godine, a već 8.septembra je imao 106 miliona ko-

risnika. Sajt privlači oko 230.000novih korisnika dnevno.

Korporativna istorija MySpace-ai Toma Andersona kao njegovogosnivača bila je tema mnogih jav-nih i novinskih rasprava. Devetna-estogodišnji student novinarstvaTrent Lapinski recimo smatra da

je razotkrio skandaloznu priču izaMySpace-a, čitavu familiju inter-nih akvizicija i trgovina, kao i to dasu osnivači daleko od inovativnihlidera, kao što većina medija sma-tra.

Magazin Ekonomist je MySpace.com opisao kao potpuno novuvrstu Internet biznisa, koji se ši-rio enormnom brzinom među ko-risnicima i to bez reklamiranja.Osnovno pitanje kojim su se bavili

je kako je sajt bez reklamiranjauopšte postao tako popularan odsamog početka.

mySpacegeneracIja

Stvoren u jesen 2003. godine,MySpace je brzo zadobio milionemladih kao prostor za pravljenje iodržavanje homepa-ge-ova, koji se čestoukrašavaju upadlji-vim umetničkim ra-dovima, ličnim foto-grafijama i blogovimadopunjenim otorenimkomentarima o svomživotu, povezanih sakorisničkim stranica-ma njihovih prijatelja.Iako su mnogi korisnici stariji od20 godina, MySpace profili čestoizgledaju kao online verzije tinej-džerske sobe, mesta u kome suzidovi prekriveni posterima i foto-grafijama, gde je muzika glasna iodrasli su nepoželjina vrsta.Tom Andreson, tvorac MySpaceideje, govorio je u jednom novin-skom intervjuu o pitanju popular-nosti ovakvih sajtova, zašto su

postali fenomen i o MySpace ge-neraciji: “S tim u vezi postoji nešto

staro i nešto novo. Staro je to štosu ljudi pre svega društvena bića.Skoro svi vole da se druže i so-cijalizuju i to je ono što MySpacei drugi slični sajtovi pružaju ljudi-ma. Ono što je novo je način nakoji se to radi – preko kompjute-ra. MySpace generaciji pripadajuosobe koje su odrasle socijalizu-

jući se online - koristile modem dapričaju sa drugim ljudima preko fo-ruma, raznih obika chat-a, ICQ-a i

drugih programa. Za njih je to pot-puno prirodan i normalan način dasklapaju prijateljstva. To je praktič-no i poželjno iz nekoliko razloga.Možeš da upoznaš i sretneš ra-zličite ljude koje inače ne možešlično da upoznaš, i da se sastaješsa prijateljima dok radiš nešto dru-go. Dok radiš, pretražuješ, pišešili bilo šta drugo na kompjuteru iInternetu, možeš da se sastaješsa ljudima, šalješ poruke, mailove

i neka prava prijateljstva su stvo-rena na taj način. Ovakvi sajtovipostaju popularni zato što main-

stream shvata da online druženjenije samo za “computer freaks”.Brzo se menjaju stavovi vezaniza upoznavanje ljudi online. Pro-sečan korisnik MySpace-a ima 24godine i za ove ljude, koji su odra-sli online, nije čudno da upoznajuljude na ovaj način.”

mySpace menja Imuzičku induStrijuMySpace je bendovima ponudiomogućnost da pretvore svoj profil

MySpace.Com kao razgranata mreža prijateljaomogućava svakom posetiocu da se besplatno

registruje i postane njegov korisnik. Kao korisnik se lako možeš učlaniti u razne zanimljive grupe,

neposredno razgovarati sa istomišljenicima, aistovremeno imaš mogućnost da se predstaviš sa

svojim hobijima i aktivnostima, pokazuješ svojeslike, vodiš dnevnik, pa i da se promovišeš.

37



iz običnog korisnika u izvođača,čime je postao i veliki igrač u mu-zičkoj industriji. Bendovi mogu nasvojoj korisničkoj strani da objav-ljuju pesme, slike, vode dnevnik,da šire svoju bazu slušalaca i odr-

žavaju neposredne kontakte sa

svojim obožavaocima. Ovaj sajt je zbog svoje velike posećenostiprivukao i izdavačke kuće, koje nataj način lakše nalaze zanimljivebendove i muzičare, što je prome-nilo i način sklapanja poslova u

muzičkoj industriji.Zajedno sa izdavačkom kućom In-terscope, novoosnovani MySpa-ce Records je prošlog novembraizdao svoj prvi CD - kompilacijuna kojoj su se našli najposećenijiizvođači na sajtu. Veliki bendovi,takođe, koriste sajt vrlo inovativ-no. Pored toga što stvarno mo-žeš, doduše ako imaš mnogo sre-će, da ćaskaš sa zvezdama, i onikoriste MySpace za promociju. Nasajtu mogu objaviti nove pesmepre zvaničnog datuma izdavanja,ponuditi podcast o tome šta se de-šavalo iza kulisa za vreme snima-nja albuma ili objaviti ekskluzivnesnimke sa turneje.MySpace Music servis je pomo-gao razvoju mnogih neafirmisanihbendova. Jedan od ilustrativnihprimera je i engleski sastav ArcticMonkeys, koji svoj uspeh duguje ipublicitetu na MySpace. Kada suih u intervjuu za Prefi magazin pi-

tali za popularnost njihovog MyS-pace websajta, bend je izjavio da

nisu ni znali šta je MySpace i dasu njihovu stranicu prvobitno stvo-rili njihovi fanovi.

SadrŽaj mYSPaceprofIla:My Blurbs, Blog, Multimedia

Profili sadržedva standarnaBlurb-a: Aboutme i Who I’dlike to meet,kao i odelj-ke Interests iDetails. Poljau ovim odelj-cima neće bitiprikazana ako

ih član nijeispunio. Ta-kođe, sadrži iblog – onlinednevnik samestom za

sadržaj i komentare. Podržava iupload slika koje korisnici mogudržati u svojoj galeriji ili prikazatina glavnoj stranici. Jedna od ovihslika može se postaviti kao “de-fault image”, koja će se pojavljivati

na glavnoj strani profila i uz imeili nadimak korisnika na svim ko-mentarima i porukama koje šaljena drugim profili-ma. MySpace jenedavno dodaoi opciju uploa-dovanja videa,preko MySpaceVideo servisa.

my frIend SpaceKorisnički prostor za prijateljesadrži broj prijatelja, Top Friendsdeo i link kojim se mogu videtisvi korisnikovi prijatelji. Određenibroj prijatelja se može odabrati zaprikazivanje u Top Fiends delu naglavnom profilu.

komentarIOdeljak za komentare se nala-zi ispod My Friends Space dela,gde korisnikovi prijatelji moguostaviti javne komentare. Postoji

opcija brisanja komentara, a onise mogu unapred odobravati pre

slanja. Ako se obriše korisničkinalog svi komentari koji su ostavl-

jeni na drugim profilima od stranetog korisnika biće obrisani.

kreIranje mySpace

profIlaMySpace omogućava svojim kori-snicima da modifikuju svoje korisnič-ke stranice. HTML/xHTML i CSSmogu da se koriste za menjanje ikreiranje skoro celog profila po lič-nim željama. Korisnici mogu da do-daju muziku na svoje stranice prekoMySpace Music-a, portala koji omo-gućava bendovima i izvođačima dasnimaju pesme na svoje profile kojefanovi preuzimaju. Muzički spotovi,

filmići i skoro sve se može dodati,kao na standardnoj HTML stranici.Kako većina korisnika MySpace-ane zna HTML, pojavio se veliki brojwebsajtova koji pomažu ovim ko-risnicima u kreiranju profila.

my bulletInSBulletins su poruke koje se šaljusvima na MySpace listi prijatelja.Mogu biti korisne za obaveštavan-

je cele liste prijatelja, bez potrebe

da se poruke šalju odvojeno. Ko-riste se za slanje lančanih - chainporuka o politici, dešavanjima ili

bilo čemu drugom. Bulletins seautomatski brišu posle 10 dana.

my groupSMySpace takođe ima opciju zagrupe - dodatak koji omogućavaodređenom broju korisnika da delizajedničku stranu, interese i tabluza poruke.Dakle, sve što bi trebalo sada dauradite je da odete na MySpace.com i stvorite sopstveni prostor.Dok to radite pokušajte da shva-tite zašto više ne možete da pre-

stanete da ‘MySpace-ujete’ . Anđela DUKOVSKI

MySpace je i homepage za mnoge muzičare,umetnike i poznate ličnosti - od neafimisanog in- die sastava iz Filadelfije, preko Džene Džejmson

i Madone do nekog dj-a ili reditelja iz Srbije. I njihmožeš dodati i imati za prijatelje na svom profilu.

38

univerzitetski casopis monopolist ekonomski fakultet novembar 2006 broj 46

Documents