martin hajdeger i zan-pol sartr

7/29/2019 Martin Hajdeger i Zan-pol Sartr

1/27

(1889-1976)

MARTIN HAJDEGER


2/27

2

Biografske kontroverze

Udaljavanje Huserla sa univerziteta i

dolazak Hajdegera

Govori i javni istupi (rektorski govor) u

kontekstu nacistikog preuzimanjavlasti i velianje istorijskog pozivaNemake

Kasnije povlaenje iz direktnog iaktivnog angamana za Trei Rajh

Posle rata predaje samo povremeno

na univerzitetima Nemake, ali tampaniz dela koja znatno utiu namnogobrojne filozofske autore irom

sveta Mnogi njegovi uenici, bezbroj

apologeta, ali i originalnih filozofa

(naroito u Francuskoj) smatraju gajednim od najveih filozofasavremenog sveta


3/27

3

pitanje o bivstvovanju

Temeljna filozofska interesovanja i celokupni misaoni napor upereni su na

pitanje o bivstvovanju Dok je kod predsokratovskih mislilaca (Anaksimandra, Parmenida i

Heraklita) dola do rei istina samog bitka

ona se ve kod Platona i Aristotela pretvara u metafiziko pitanje i takopostaje poprite zaborava bivstvovanja

Bivstvovanje se skriva ukoliko se otkriva u bivstvujue.

Cela istorija zapadnoevropske metafizike (zakljuno sa Nieom) pokazujeupravo tu skrivenost bivstvovanja, koje se kao zaboravljen prikriva u stalnu

prisutnost bia

Metafizika pita za bivstvujue kao bivstvujue, ostaje kod bia i ne okreese bitku kao bitku

Zato se metafizika nadvladava u miljenju o istini bivstvovanja. Zaborav bivstvovanja:

nije nikakva subjektivna greka filozofa

nije nesmotrenost ili propust

niti neko objektivno dogaanje nezavisno od oveka

ve je bitna karakteristika otuenja oveka i itave istorije Zapada


4/27

4

kritika zapadne metafizike

Dekartova metaforina predstava filozofije kao drveta (koren metafizika,stablo fizika, grane posebne nauke) i nunost zasnivanja fundamentalneontologije kao ispitivanja tla na kome to drvo poiva

Metafizika pita o bivstvujuem kao bivstvujuem, a ne osvre se nabivstvovanje

Ona izlae bivstvujue na razliite naine: kao duh, silu, tvar, bivanje, ivot,

predstavu, supstanciju, subjekat, energiju, veno vraanje istog i sl. Meutim, bivstvujue se uvek javlja rasvetljeno bivstvovanjem i kada to

uspemo da razumemo, bivstvovanje dospeva u neprikrivenost (aletheia)

Metafizika:

ne pita da li i kako bivstvovanje sa sobom donosi takvu neprikrivenost

govori iz neprimeene objavljenosti bivstvovanja, koja joj je temelj biva prevladana u miljenju istine bivstvovanja prevladana, ali ne i uklonjena

je dispozicija oveka shvaenog kao animal rationale(pri emu je duhpretumaen u inteligenciju, koja se sastoji od razuma i uma)


5/27

5

ontoloka razlika

Metafizika:

u svojim odgovorima na pitanje o bivstvujuem kao bivstvujuem, predoava prebivstvujueg bivstvovanje, izgovara ga nuno i stalno, ali ga ne dovodi do rei, jerga ne pomilja u njegovoj istini

u njoj se sutina istine pojavljuje uvek ve u kasnijem obliku iskaza i saznanja(izvedenog suprotstavljanja bia i miljenja)

misli bivstvujue u celini i govori o bivstvovanju, ona ova dva neprekidnozamenjuje. No ova zamena nije greka, ona je dogaaj

o n t o l o k a r a z l i k a

bivstvovanje bivstvujue

bitak bie

bie bivstvujue


6/27

6

tu-bivstvovanje kao egzistencija

Da bi se ujedinio odnos bitka prema biti oveka i odnos oveka prema bitibitka koristi se naziv tu-bivstvovanje

Sutina tu-bivstvovanja je egzistencija

Ekstatiki smisao egzistencije treba misliti kao ospoljenje otvorenostibivstvovanja samog

Jedino ovek egzistira, jer jedini on istrajava u neprikrivenosti bivstvovanja Metafizika predoava bivstvujue kao bivstvujue u celini (bievnost

bivstvujueg) i to na dvostruki nain: u smislu njegovih najoptijih crta ontologija

u smislu najvieg i, stoga, boanskog bia teologija

Metafizika nema svest o ovoj dvoznanosti, jer uvek ve predstavljabivstvujue kako se ono samo od sebe pokazalo, dok ne obraa panju naono to se u bivstvujuem, koje je postalo neprikriveno, ve skrilo

Napor da se promisli ono to ostaje prikriveno u metafizici naziva sefundamentalna ontologija (mada odrednica ontologija navodi na pomisaoda se radi o ontologiji kao ispitivanju istine bivstvujueg, a ne bivstvovanja)


7/277

bivstvovanje bivstvujueg

Metafizika zaboravlja bie: ne misli ontoloku razliku pokuava da objasni bivstvujue njegovim svoenjem na rod i stvar

Jedna od osnovnih karakteristika metafizike je svoenje saznanja nalogiko, nauno miljenje i iz toga je proistekla prevlast naunog duha itehnika revolucija

Protagora, Heraklit i Parmenid bili na tragu razumevanja bivstvovanja

Physisje osnova svega to jeste, ono je proces, dogaanje u smisluotvorenosti, osvetljavanja svega postojeeg metafizika ne dosee doistine kao otvorenosti

itava metafizika ostaje povezana sa fizikom, jer prouava bie samo kakose manifestuje u bivstvujuem ona ostaje proeta izvesnompartikularnou, koja je spreava da bude istinski metafizika

U potrazi za bivstvovanjem, grka (i srednjevekovna) metafizika je mislilabivstvovanje e kao neto bivstvujue to se samo dovrava u miljenju uklopljenost miljenja u bie ostaje osnovna pretpostavka antike isrednjevekovne metafizike

Istorija metafizike ispostavlja se kao istorija nihilizma, jer se sve to nijeodreeno bivstvujue smatra za nita

Bivstvovanje nije nita bivstvujue niti njegov sastavni deo, ve jetemelj koji postavlja bivstvujue kao bivstvujue


8/278

metafiziki zaborav bivstvovanja

Istorija bivstvovanja poinje, i to nuno, sa zaboravom bivstvovanja

Metafizika je samo epoha u istoriji bivstvovanja samog

U svojoj sutini metafizika je nihilizam

Osnovni zadatak miljenja je da ponovo probudi smisao za bivstvovanje, tj.za ono to omoguuje postojanje svakog bivstvujueg

Taj zadatak mogue je postaviti samo onda ako se sam ovek razumedrugaije nego do sada: ako se pitanjem o smislu bitka ovek otkrije kaoeksistencija i kao mjesto boravljenja bivstvovanja (kua bivstvovanja)

Ispitivanje egzistencije u njenoj vremenitosti, tj. njeno ispitivanje kao ljudsko

postojanje, priprema i omoguuje pitanje o samom bivstvovanju

Ljudsko postojanje tu-bivstvovanje, tj. tu bivstvovanja (Dasein ist das Da

des Seins) Zaborav diferencijacije izmeu bivstvovanja i bivstvujueg rezultuje

metafizikim nihilizmom, pa ovek ostaje bez zaviaja, ostaje stranac uovom svetu, ostaje u njemu u tuini, u enji za izgubljenim zaviajem

Filozofija kao metafizika nije osvetlila, nego doprinela tom otuenju


9/279

shvatanje bia iz horizonta vremena

Postavljajui pitanje o smislu bivstvovanja ovek postaje:

ono tu bivstvovanja mesto objavljivanja bitne istine

Ovo postavljanje pitanja ne dolazi od nas ve je realan proces bivstvovanja(ono nas uzima u posed)

ovek je tu-bivstvovanje kao: integrisanost oveka i bivstvoanja

pripadanje oveka bivstvovanju

objavljivanje bivstvovanja oveku

ovek: uvek na neki nain transcendira bivstvujue ostajui otvoren za bivstvovanje

odreuje time i otkriva svoju ekstatinu sutinu

Razumevanje bivstvovanje postaje zbivanje samog bivstvovanja u bitnommiljenju

Sutina tu-bivstvovanja jeste njegova egzistencija

Razumevajui svoju konanost tu-bivstvovanje: se transcendira kao konano, obino bivstvujue

ono ek-sistiraostvarujui se u svojim projektima


10/2710

vremenitost

Smisao tu-bivstvovanja otkriva se u ekstatinoj strukturi vremena Tu-bivstvovanje je vremenito: preko vremenitosti ono transcendira

konanost

Samo ovek moe da ide ka: svom roenju (prolosti) - bivstvovanje-ka-roenju

svojoj smrti (budunosti) bivstvovanje-ka-smrti

Preduzima se tako izvorna interpretacija vremenitosti, da se samo bietumai iz horizonta vremena

Autentino vreme (vremenitost) omoguava jedinstvo vremenskih ekstaza(bilosti, sadanjosti i budunosti) i to preko budunosti

Autentino vreme sadanjost tumai kao: momenat projekcije budunosti obnavljanje bilosti sa stanovita novih mogunosti (istorinost)

Beskonano vreme: zapalost meu unutarsvetska bivstvujua

beskonana serija sada


11/2711

Duboka veza izmeu ovek i vremena omoguava oveku da se otvori

manifestaciji bivstvovanja Otvorenost prema bivstvovanju omoguava briga, koja se prvobitno otkriva

kao teskoba

Teskoba otkriva:

nau baenost u svet (biti-ve-u)

nau propalost meu bivstvujue (biti-kod) nezaviajnost

ekstatiku prirodu naeg bivstvujueg kao projekta (biti-unapred)

Kad se svi ovi momenti strepnje razviju dobija se briga kao osnovni oblik

egzistirajueg razumevanja sveta

Iz brige kao ekstatinosti i doivljaja bezzaviajnosti (svet nam je tu)otkriva se tu-bivstvovanje kao bivstvovanje-ka-smrti

Briga otkriva smrt ne kao injenicu kraja, ve kao neprestano prisustvo kraja Tek svest o smrti (konanosti) okree tubivstvovanje prema njemu samom

(od svakodnevice) i omoguuje autentinost

U brizi se tu-bivstvovanje se nalazi pred ne bivstvovanjem kao svojim

bivstovavanjem


12/2712

savest i autentino vreme

Iz razumevanja konanosti nastaje savest

Savest: se obraa tu-bivstvovanju kao krivcu, tj. odgovornom za neispunjenost (svih) svojih

mogunosti

je nedokaziva, ona je fakt

poziva tu-bivstvovanje da se trgne iz oslukivanja Se prema sebi samom

otvorenost prema svojoj budunosti (spremnost na poziv)

dovodi do ina odlunosti

Odlunost stvara egzistenciju Egzistirati znai biti u vremenu egzistencija je projekat

Beskonano vreme: derivat egzistencijalnog (konanog) vremena

hronometarsko, proraunljivo vreme (jer svakodnevica zahteva proraunavanje efekataupotrebe pribora i u tu svrhu i vremena)

budunost ima samo karakter iekivanja efekata koji su rezultat prostog produetkasadanjosti, istog trajanja

prolost je identina sa sadanjou

ima poreklo u zaboravu bivstvujueg

je osnova kategorije prostora koji dominira u svetu shvaenom kao prirunost

Autentino vreme:

sadanjost je uvek samo momenat projekcije budunosti


13/2713

vremenitost, autentinost i istorinost

Svaki oblik tu-bivstvovanja izraava na odreen nain vreme: neautentian (propalost, zaborav, svakodnevica, bezlinost)

autentinog (egzistiranje na nain brige)

Bivstvovanje i vreme su jedno

Autentino vreme je sinonim za bivstvovanje, za smisao naeg egzistiranja

Tu-bivsvovanje nije vremenito zato to je u istoriji, ve je ono istorino zato

to je vremenito Istorinost:

autentinog tubia sudbina

neautentinog udes

Vreme je izvorno ovremenjavanje vremenitosti, koja kao takva omoguuje

konstituciju strukture brige. Vremenitost:

je bitno ekstatika

se izvorno ovremenjuje iz budunosti

Izvorno vreme je konano


14/2714

U svojim kasnijim radovima:

miljenje bivstvovanja (umesto filozofija) pitanje o bivstvovanju (umesto fundamentalna ontologija)

Dosadanja filozofija (racionalistika, mistino-iracionalistika) samo jejednostrano filozofsko stremljenje koja izviru iz istog temeljnog ne-razumevanja bivstvovanja

Sutina nauke je istraivanje, a sutina istraivanja je u tome da saznavanje

samo sebe usmerava u neko podruje bivstvujeg, prirode ili istorije Nauka postaje istraivanjem kad tzv. injenice postanu predmetne Meutim, ono to stoji u injenicama, ali i ono to je stalnost njihovog

menjanja, jeste pravilo

Postojanost promene u nunosti njenog proticanja je zakon


15/2715

Tek u vidnom krugu pravila injenice kao injenice postaju jasnima

Istraivanje injenicajeste uspostavljanje i ouvanje pravila i zakona Utemeljivanje zakona, meutim, postaje odluno za eksperiment

Izvriti eksperiment znai: predstaviti uslove u skladu s kojima se odreenapovezanost mijene moe slediti u nunosti njenog proticanja, a to znai takoda se njime moe unapred ovladati za raunanje

U nauci specijalnost nije neka posledica, ve temelj napretka samogistraivanja, jer ono raspolae biima kada moe da ih prorauna unjihovom buduem toku ili naknadno izrauna kao prolost

Misliti u blizini bivstvovanja znai istovremeno se odeliti od nauke

tavie, nauka ne misli na nain mislioca: to za nju nije nikakav nedostatak

ve prednost, jer osigurava mogunost da se na nain istraivanja upusti u bilokoje predmetno podruje i da se tamo nastani


16/2716

Umetnost i tehnika

Kada metafizika postane univerzalna i planetarna (kad se sve vie

rasprostire celom Zemljom) dolazi do velikog razvoja nauke i tehnike Moderna tehnika i savremena nauka predstavljaju krajnju fazu zaborava

bivstvovanja to dolazi u vreme svetske noi: u tehnikom redu gasi sesvaki trag zaviajne blizine oveka bivstvovanju

Postavlja se pitanje mogunosti i odrivosti svih metafizikih disciplina, patako i estetike

Kao metafiziko pitanje o sutini umetnosti (a umetnost on definie kaosebe-u-delo-postavljanje istine bia) estetika ne moe da dopre do svogpravog izvora, jer je njen horizont ogranien na nain bitka stvari, a i samojstvari ne doputa da bivstvuje u svojoj stvarnosti, ve je gura u odreenekategorije


17/27

AN-POL SARTR

(19051980)


18/2718

Pod uticajem: Kjerkegora,

Huserla i Hajdegera

Vlastito egzistencijalistikoshvatanje sveta i ivota, u

kojem se u raznim fazamanjegovog stvaralatvaisprepliu mnogobrojnefilozofske i idejne tendencije

vremena

Angaovan u drutvenom

ivotu i nekim politikimakcijama

Pisac izuzetnih dela iz podrujaromana i drama


19/2719

punina stvari i praznina svesti

itavo bie je izvan oveka koji egzistira sve svoje mogunosti i tako

nadilazi puni i masivni pozitvum bia1. ovek ima telo koje se moe posmatrati kao stvar meu drugim stvarima, ali onnikada nije samo svoje telo

2. Usred masivne punine njegove telesnosti

3. njegova svest se pojavljuje kao praznina koja ima potrebu da bude ispunjena

4. ova potreba navodi svest da imitira nain bivstvovanja materijalnih stvari koje su

sobom ispunjene da bi veno mirovale u venoj sadanjosti Suprotnost bia i egzistencije ostaje nesavladiva, jer egzistencija u svojoj

ekstatinoj nezasitosti nikada ne moe koincidirati sa sobom kao stena ilikomad gvoa to ostaje samo nedostina elja

Zato to ovek ne moe da dostigne bie u realnom ivotu, otelovljenje biau umetnikom delu ima za njega neodoljivu dra koja ga navodi na nova

iskuenja i nove projekte Projekat dostizanja bia je fundamentalan i on lei u osnovi svih drugih

projekata


20/2720

stvar i svest

U nesavladivoj suprotnosti bivstvovanja i egzistencije nema ontolokeprednosti nijednog od dva pretpostavljena tipa bivstvovanja:

ni svesti kao bivstvovanju-za-sebe

ni stvarima kao bivstvovanju-po-sebi (u sebe zatvorenom bivstvovanju)

I stvari i svest bivstvuju, ali na razliite naine: svest bivstvuje kao:

ista unutranjost

ista spontanost

providna praznina (bez sadraja) (koja postoji samo dok se rasprskava prema stvarima)

(Bie-za-sebe je nita, jer je nedostatak smisla bia. Bie je mogue samo preko delatnostibia-za-sebe (rasprskavanja) bie-za-sebe nema esenciju, ve je stvara negacijom svakefaktinosti negacija je izraz slobode kao to je pozicija izraz sluajnosti.)

stvari bivstvuju kao: neto nestvoreno

bez cilja i odnosa

bez mogunosti

kao inertna prisutnost (koja postoji po sebi i koincidira sa sobom i miruje)


21/2721

miljenje i svet

U miljenju treba poi od iste svesti:

ali to jo ne znai da ona u sebi nosi osnovu svoga bia ona se ne moe zamisliti ni kao akt ni kao geneza

svest ne postoji samo u aktu

svest ne prethodi vlastitoj egzistenciji

Svest nije osnova svoga bia: potpuno je kontingentna

prethodi nitavilu izvlai se iz samog bia

Bivstvovanje sveta u celini i nae vlastito bivstvovanje-u-svetu ostaju: nestvoreni

sluajni

apsurdni (njihovo postojanje se ne moe opravdati) Ontologija slobode:

ne trai nita metafiziko (ni duh iza sveti, ni stvar po sebi iza pojava, ni vene inepromenljive istine)

samo nastoji da utvrdi taan odnos koji ujedinjuje fenomen bia sa biemfenomena, unutar iskustva svesti, da bi tako dovela oveka u posed njegovih

vlastitih mogunosti i uinila ga odgovornim za njegovu sudbinu


22/27

22

ovek kao bie slobode

Sloboda:

oslanja se na samu sebe pokazuje se kao ono to je poslednje utemeljeno bez temelja je

moe da bude dostignuta samo kroz sebe samu (a sve drugo samo su neophodniinstrumenti koji omoguavaju (ili spreavaju) tok slobode)

je ovekova spontanost, a nije samo tekovina njegovog vlastitog aktiviteta

ovek: slobodan je samo ukoliko moe da se oslobodi

izvorno je slobodan, jer nema neku unapred odreenu sutinu

ali je njegova sloboda suvie apstraktna i neivotna (ona koincidira sa nitavilom koje gaodvaja od sebe samog)

nije nego se stvara (do smrti): dok je iv nikada ne koincidira sa samim sobom kreira svoju esenciju, samo angaujui se u nekom konkretnom inu koji obavezuje

oveka samo kroz in moemo da ispunimo nau slobodu i da postanemo esencijalni

ovek je primarno slobodan i neesencijalan, ali on mora delovati da biostao slobodan i postao esencijalan

Egzistencija nije faktum ve zadatak


23/27

23

ispunjenje slobode

Ali kako moe da se ispuni praznina slobode?

Kako neto moe da nastane iz Niega? ovek je bie koje ima mo:

da iz niega stvara neto

da (besmislenom i bezvrednom) ivotu podari smisao i vrednost

ovek mora prvo uskoiti u svet i egzistirati, da bi se zatim odredio

ovek je zbir svojih inova i nita drugo Meutim, ovek je zbog samoizdaje u korenu ugroen

On bi morao izai iz sveta zamenice, iz zamorne i izvetaene stvarnosti uslobodu kroz pravo delovanje

Prednost ima individualna i konkretna egzistencija nad objektivnom i

optom esencijom

Moralne norme, kao opte pojmove, takoe treba odbaciti u imeneuslovljene slobode

Mi sudimo subjektivno bez ikakvih unapred datih normi i potpuno smo

odgovorni za nae suenje i vrednovanje samostalnost suenja ivrednovanja


24/27

24

opasnost neautentino postojanje

ivotne kukavice prihvataju ve gotove i ve konstruisane vrednosti da biizbegle strepnju pred slobodom i odgovornou - one ive neautentino

Bie biva redukovano na defektnu ulogu obinog pozitivuma bez ikakvihmogunosti, dok egzistenciji ostavlja itav prostor mogueg

Sloboda:

prokletstvo

izvor ljudske veliine

Pravi optimizam poinje tek sa oajanjem To je optimizam oveka:

kome niko nita ne duguje koji nita ne oekuje koji zna da nema nikakvog prava

koji rauna samo na sebe samog dok radi za dobro svih

U nemogunosti da prui bilo kakva praktina uputstva, a da tim ne doe uprotivreje sa svojom osnovnom pretpostavkom, Sartr je ostao kod namereda podseti na stalnu mogunost slobode za oveka

Neuslovljena sloboda postaje bitni element egzistencije i najvia vrednost,pa stoga i merilo svih drugih vrednosti (pa i umetnike)

Umetniko delo je vredno ako prikazje postajanje (egzistenciju, slobodu), a

nevredno, ako prikazuje postojanje (bie, idealni lik)


25/27

25

Sam pojam egzistencije shvaen je u smislu tradicionalnog suprotstavljanjaegzistencije i esencije:

Egzistencija oveka prethodi njegovoj esenciji

ovek prvo postoji, nalazi se, dolazi na svet, a zatim se odreuje.

U tome lei razlog to je svoju doktrinu osmislio do kraja, pre svega, u

romanu i drami kao izraajnim formama koje su najblie i najprimerenijekonkretnoj neponovljivoj egzistenciji

Radikalni ateizam oznaava otvorenost za savremena idejna kretanja:Ako bog postoji, onda ne postoji ovek; jedan drugoga iskljuuju.

Jedan od centralnih problema jeste pitanje slobode: ovek je osuen da

bude slobodan, tj. ovek nije nita drugo do sama sloboda Ne vezujui se za boga, istinu ili dato bie, ovek u potpunoj naputenosti

ostvaruje svojom aktivnou smisao svoga bia: ovek je zbir svojih akcija inita drugo


26/27

26

Zasnivanje ontologije u glavnom filozofskom delu Bie i nita

Ideji slobode daje se i odreeno drutveno znaenje, kao i konkretni iistorijski sadraj ( Hajdeger)

ovek, bez boanskog tutora, osuen da bude slobodan, sasvim je sam, alije upravo njegova sloboda smisao njegove egzistencije

ivot e biti samo ono (ali i sveono) to ovek od njega uini: oaj ili radost,smisao ili besmisao to zavisi samo od njega

Jedino stoga moramo i moemo biti odgovorni, a to znai i opredeljeni,angaovani: kako sloboda ne bi ostala prazna, treba je ispuniti drutvenomaktivnou u skladu s progresivnim istorijskim kretanjima

Postoje dve vrste bivstvovanja:

bivstvovanje po sebi

sainjava celokupno bivstvovanje osim oveka ono materijalno, masivno, teko, nivelirajue, gnjecavo

bivstvovanje za sebe

ovekovo postojanje

svest i svet kao konstitucija suprotstavljanja bivstvovanju po sebi


27/27

prelaz od ontologije na etiku

Otkrie nita oznaava izvor vrednosti: to je nedostatak

ovek vidi sebe kao nedostatak, pa vrednosti izbijaju iz njegove osnovne

namere koju eli da ostvari sintezom svesti i bivstvovanja Stoga ovek i eli sebi da da apsolutnu egzistenciju, u kojoj bi nedostatak

bio iskljuen: stoga eli da, u sutini, postane bog

Ovu njegovu nameru otkriva egzistencijalna psihoanaliza, koja u isto vreme

uverava oveka da je samo on bie putem kojeg postoje vrednosti

martin hajdeger i zan-pol sartr

Documents