merenja u grafickoj industriji kao preduslov za standardizaciju

Merenja u grafičkoj industriji kao preduslov za standardizaciju - Dr Predrag Živković - 1/77

Merenja u grafičkoj industriji kao preduslov za standardizaciju

Dr Predrag Živković

Vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Katedra za

grafičko inženjerstvo, Konsultant firme DC Grafički centar d.o.o, Beograd,


1. UVOD Ovde sam došao na poziv firme DC Grafički centar d.o.o iz Beograda, gde sam inače konsultant,

da održim jedno nekomercijalno predavanje o merenjima i standardizaciji u grafičkoj industriji. Unapred se izvinjavam, jer ću sigurno spomenuti i ponešto što je mnogima od Vas manje ili više poznato, ali se takođe nadam da ću reći i dosta toga što će mnogima od Vas biti novo i korisno. U svakom slučaju, ovo predavanje će vam biti dostupno u elektronskoj formi, pa makar iz tog razloga, trudio sam se da priču o standardizaciji i merenjima u grafičkoj industriji kompletiram u jednu logičnu celinu.

Naša grafička struka je zaista specifična u poređenju sa drugim strukama. Mi smo u našem poslu prinuđeni da budemo multidisciplinarni, kreativni, snalažljivi, štedljivi, efikasni, smatramo da smo nekakva elita koja radi na sofisticiranoj opremi, koja direktno kontaktira sa piscima, umetnicima, naučnicima, i drugim pripadnicima nekakve elite. Međutim, kada analiziramo kakvo je stanje u pogledu nivoa standardizovanosti našeg veoma složenog procesa proizvodnje, videćemo da je prosečna štamparija u Srbiji ispod nivoa koji bi jedna takva proizvodna jedinica trebalo da ima u XXI veku.

Daću jedan primer za poređenje nas grafičara i drugih struka. Ako bi neko sada hteo da otvori fabriku mašinskih šrafova, morao bi da poštuje standarde o metričkom navoju o materijalima i mehaničkim karakteristikama šrafova koje proizvodi, i karakteristike njegovih proizvoda bi bile jednoznačno, precizno i strogo definisane. Onaj koji bi pravio „malo drugačije“ šrafove od onakvih kakvi su propisani standardom o metričkom navoju, ili kad bi pravio „malo slabije“ šrafove od onog što je propisano za datu namenu, ne bi imao šta da traži na iole ozbiljnijem tržištu. Dakle, proizvođač šrafova zna veoma precizno koliki mora da bude prečnik šrafa, kakav korak i profil navoja, kako treba


da izgleda glava, koje su dužine tela sa navojem dopuštene, i kakve mehaničke karakteristike treba da ima šraf za određenu namenu.

Prebacimo se na štampariju. Da li prosečan štampar zna za svoj proizvod - otisak, ono što zna proizvođač šrafa? Kolika treba da bude optička gustina punog tona na otisku, na osnovu čega se određuje... Ipak, moramo reći da se u poslednje tri-četiri godine, među kolegama počelo govoriti o seriji standarda ISO-12647 i drugim standardima koji se bave grafičkom proizvodnjom. Na žalost, i danas moram da ponovim ono što sam rekao na jednom predavanju na Grafimi u Beogradu pre otprilike tri godine, a to je „da se o tim standardima malo zna u struci, i da je njihova primena još u embrionalnom stadijumu“.

Što se tiče standardizacije po ISO 9000 i ISO 14000, više firmi se certifikovalo po tim standardima, ali, ti standardi se odnose na opštu organizaciju poslovanja, i ne bave se samom suštinom grafičke proizvodnje.

Dakle, pred nama grafičarima je veliki posao ako hoćemo da dostignemo proizvođače šrafova i druge koji su shvatili neophodnost standardizacije svoje proizvodnje.


2. O TEMI PREZENTACIJE Planirao sam da danas govorim o nekoliko stvari, a to su:

Definicija i svrha standardizacije. Nivoi kontrole karakteristika kvaliteta otiska i standardizacije u odeljenju štampe. Odnos vizuelne i instrumentalne kontrole procesnih parametara. Osnovne karakteristike kvaliteta otiska i merna polja za njihovu kontrolu: optička gustina, tonska vrednost rastera, povećanje tonske vrednosti rastera na otisku, sivi balans, relativni kontrast štampe, dubliranje i pomicanje, preuzimanje boje, spektrofotometrijske karakteristike, odstupanje u boji. Primeri mernih i signalnih kontrolnih traka (klinova). Šta propisuju standardi ISO 12647 Merni uređaji u štampariji: svetlomer, UV-dozimetar, čitač tonskih vrednosti rastera na formama, denzitometar, kolorimetar, spektrofotometar, skenirajući denzitometar, skenirajući spektrofotometar, radijacioni termometar, pH-metar, merač provodljivosti, viskozimetar. Primena uređaja u različitim odeljenjima štamparije ili studija.


3. DEFINICIJA I SVRHA STANDARDIZACIJE

Standardizacija se može definisati na nekoliko načina:

3.1. Standardizacija kao racionalizacija proizvodnje Najopštije značenja reči standardizacija jeste: racionali-

zacija proizvodnje putem smanjivanja većeg broja oblika pro-izvodnje na manji broj tipičnih obrazaca (standarda) istog kvaliteta, oblika, veličine, težine, itd.

Kao primer za ovo može se uzeti metrički navoj. Navoj ka-kav se danas nalazi na zavrtnjima standardizovan je tek posle II svetskog rata. Do tada su upotrebi bili ravnopravno zastupljeni različiti sistemi navoja. Industrijski najrazvijenije zemlje su se dogovorile i odabrale jedan od njih, čime je značajno pojednos-tavljena je i pojeftinjena proizvodnja i servisiranje mašina. Ka-rakteristike navoja i tolerancije su propisane od strane tehničkih komisija nacionalnih zavoda za standardizaciju, standard je dat na javnu raspravu, posle čega je usvojen i opšte prihvaćen. Da-nas postoji nekoliko mogućih prečnika navoja, i gde god da kupite metrički zavrtanj i maticu, one će moći da ostvare spoj, pod uslovom da imaju isti prečnik.

Šta se dešava ukoliko nema dogovora, može se videti na slici 1.1.

Slika 3.1 Ako mnogo putujete po svetu, morate poneti nekoliko adaptera da bi bili sigurni da ćete moći da si ispeglate košulju svojom peglom


3.2. Standardizacija kao propisivanje normi Pod standardom se može podrazumevati pisani dokument koji propisuje određene norme,

pravila, procedure, kriterujeme, i koji je prihvaćen od strane grupe na koju se odnosi. Proces formiranja i usvajanja takvih dokumenata se može nazvati standardizacijom.

Standarde mogu propisivati pojedine kompanije (interni standardi – Coca-Cola, McDonalds), gru-pacije ili udruženja kompanija (BVD – nemačko udruženje štampara i institut FOGRA), nacionalne organizacije za standardizaciju (JUS, DIN, ASA, GOST, BS) ili međunarodne organizacije za stan-dardizaciju (ISO).

Standarde pišu zainteresovani privredni subjekti, istaknuti stručnjaci koji žele da urede neku ob-last, ili stručnjaci na platnom spisku instituta za standardizaciju.

Na primer, kompanija McDonalds je utvrdila veoma stroge in-terne standarde za svoje proizvode i usluge, tako da se u celom svetu hamburgeri prave na skoro isti način, u istim mašinama, od sirovina koje moraju da ispune stroge uslove, usluga je ista bez obzira u kojoj ste zemlji. Ko hoće da štampa propagandni ma-terijal ili ambalažu za McDonalds (Slika 3.2) i druge firme koje imaju svoje stroge standarde, mora da obezbedi, na primer, da odstupanje u boji na njegovim otiscima u odnosu na referentne vrednosti, bude unutar dozvoljenih (veoma strogih) tolerancija propisanih knjigom grafičkih standarda.

Rad međunarodne organizacije za standardizaciju je organizo-van kroz tehničke komitete za pojedine grane industrije, čiji su

Slika 3.2 Ove boje izgledaju isto bez obzira u kojoj zemlji se štampaju propagandni materijal i ambalaža


članovi predstavnici pojedinih nacionalnih zavoda za standardizaciju. Usaglašavanje teksta standarda je ponekad teško, pogotovo kada ima više zainteresovanih strana da nametnu svoju praksu kao opšte-prihvaćeni standard. Kada se nacrt standarda usaglasi, daje se na uvid javnosti, i posle određenog pe-rioda proglašava kao važeći. Međutim, komiteti stalno rade na revizijama, tako da se standardi stalno usavršavaju.

3.3. Uvođenje standarda u tekuću proizvodnju Ova definicija standardizacije odnosi se na skup mera i postupaka koje je neophodno primeniti

da bi se proizvodnja ili usluga usaglasila sa onim što je već propisano nekim usvojenim standardom.

Na primer, u farmaceutskoj industriji je propisano koliko čestica sme da se nađe u nekom steril-nom rastvoru. Da bi se to obezbedilo u nekoj fabrici lekova, najpre se tamo mora srediti dokumenta-cija i moraju se definisati procedure. Zatim je neophodno organizovati obuku osoblja i obezbediti strogu primenu propisanih procedura, na primer, da se zaposleni presvlače u odgovarajuću zaštitnu odeću svaki put kada ulaze u sterilni blok, da prostorije budu opremljene filterima za vazduh koji će stalno izdvajati čestice, da podovi i zidovi budu izrađeni od specijalnog materijala, da se sve posude i cevovodi pre početka proizvodnje operu na odgovarajuči način, da se rastvori filtriraju odgovarajućim filtrima čija kućišta takođe treba da budu čista... Ovo su sve preduslovi da bi se dobio proizvod koji će biti dovoljno čist, da bi ispunio zahteve koje propisuje neki farmaceutski standard.


4. NIVOI STANDARDIZACIJE I KONTROLE KVALITETA U GRAFIČKIM KUĆAMA

U pogledu standardizacije postupka proizvodnje i karakteristika grafičkih proizvoda, grafičko preduzeće može da radi na nekoliko nivoa:

4.1. Nestandardizovano Ovo je kod nas najčešći slučaj. Nema jasno postavljenih procedura niti referentnih vrednosti,

nema sistematskog merernja parametara kvaliteta otisaka. Kvalitet proizvodnje u najvećoj meri zavisi od iskustva, umešnosti i motivisanosti učesnika u procesu proizvodnje. U ovako (ne)organizovanoj proizvodnji na otisku se ne može dobiti predvidiv i reproduktivan rezultat (Slika 4.1).

a ovako trebaovako danas ovako sutra Slika 4.1 Rezultati nestandardizovane proizvodnje

Nedostaci su brojni, među kojima se ističu dugo trajanje podešavanja mašine do odobrenja otiska, izgled boja na otisku može se znati tek kada je štampanje završeno, verovatnoća pojave greške je


velika, ne postoje referentne vrednosti, pa učesnici u lancu proizvodnje nemaju sigurnost da li dobro rade ili greše, učestanost nezadovoljstva klijenta je veća, pa i pojava da se vraća tiraž. Jedini metod kontrolisanja kvaliteta je vizuelna kontrola.

Prednost ovakvog načina proizvodnje je u tome što nema nikakvih ulaganja i napora da se uvede kontrola i standardizacija. Međutim, to prolazi samo u slučaju da klijent ne postavlja baš nikakve zahteve u pogledu izgleda otiska i njegove ujednačenosti kroz tiraž ili pri ponavljanju tiraža.

4.2. Interna standardizacija U ovom slučaju postoje interni standardi, koje, u svom preduzeću, najčešće uspostavljaju ambici-

ozniji grafički inženjeri. Kod nas postoji nekoliko firmi koje imaju uspostavljene neke interne standar-de.

Na primer, internim standardom se mogu definisati optičke gustine punih tonova procesnih boja, pa se onda odštampa ton karta (Slika 4.2) koja posle služi za orijentaciju kakve će se boje dobiti na otisku za određene tonske vrednosti rastera definisane u fajlu. Dokumentacija i pismene procedure najčešće ne postoje ili nisu na zadovoljavajućem nivou.

Prednost interne standardizacije u odnosu na nestandardizovanu proizvodnju je u tome što će izgled otisaka od posla do posla biti ujednačeniji i što će klijent moći da stekene približnu sliku o izgledu boje kakva će se dobiti na otisku.

Nedostatak je što je svaki interni standard važi u sopstvenom mikro okruženju i različit je od inter-nog standarda iz druge štamparije. Zbog toga klijenti teško mogu dobiti iste rezultate na različitim mestima (Slika 4.3), osim ukoliko nisu lično prisutni prilikom odobravanja otiska, što opet ne garantuje da će se dobiti ono što se očekuje.


Ton karta tamparije Xš

po internomstandardu B

isti kompletseparacija

po internom

standardu A

po opštemstandardu (ISO)

Slika4.2 Ton karta, kao orijentir za rezultate u pogledu boja koje će se dobiti u štampi

Slika 4.3 Ako svaka štamparija ima svoj standard, klijent će teško moći da u dve štamparije dobije isti rezultat od iste pripreme

Drugi veliki nedostatak najčešće je nepostojanje strogih procedura čime se ostavlja mogućnost proizvoljnosti u proizvodnji, što nikako ne ide u prilog standardizovanju proizvodnog procesa.


4.3. Delimična standardizacija Pod delimičnom standardizacijom podrazumevamo usaglašavanje jednog dela proizvodnog

procesa sa opšeprihvaćenim (međunarodnim) standardima, pri čemu dobar deo procesa osatje neusaglašen sa međunarodnim standardima. Na primer, u Srbiji postoji više grafičkih preduzeća koja su uvela ISO 9000 i ISO 14000, čime su rešila pitanja upravljanja proizvodnjom, organizacije posla, protoka informacija, arhiviranja dokumentacije i pitanja zaštite životne sredine. Međutim, konkretna tehnička pitanja vezana za grafičku prizvodnju ovim standardima nisu obuhvaćena.

Drugi slučaj jeste da je grafičko preduzeće standardizovalo jedan deo proizvodnog procesa prema grafičkim standardima, na primer, simulaciju izgleda otiska na kalibracionom monitoru (softpruf) ili probni otisak (hardpruf), pri čemu su, na primer štampanje i izrada štamparskih formi ostali neusaglašeni sa međunarodnim standardom.

ovako na otisku

ovako na proof-u

ovako po ISOstandardu

Slika 4.4 Ilustracija delimične standardizacije po ISO standardu


Ovaj nivo predstavlja značajan napredak, ali ga treba shvatiti samo kao prelazno rešenje, do pot-punog usaglašavanja sa međunarodnim standardima koji propisuju tehničke karakteristike procesa proizvodnje i proizvoda, i uvođenja totalnog sistema kvaliteta.

4.4. Standardizacija kompletnog procesa štampanja bez eksterne verifikacije

Međunarodni standardi su danas svima dostupni. Svaka štamparija može da organizuje svoju proizvodnju u saglasnosti sa standardima koji propisuju način rada sa fajlovima, simulaciju izgleda otiska na kalibracionom monitoru (softpruf), izradu probnog otiska, uslove štampanja i uslove posmatranja prilikom vizuelne ocene izgleda otiska i probnog otiska.

Ovaj nivo standardizacije procesa proizvodnje predstavlja dobru osnovu za stabilnu proizvodnju bez velikih oscilacija i sa mogućnošću predviđanja izgleda boja kakve će se dobiti na otisku. Međutim, ono što nedostaje jeste sertifikat nadležne ustanove – opšteprihvaćena potvrda da je grafičko preduzeće dostiglo i da je u stanju da održi pomenuti nivo standardizacije proizvodnog procesa i kvaliteta grafičkih proizvoda.

ovako na otisku sutra

ovako na otisku danas

ovako na proof-u


Slika 4.4 Ilustracija delimične standardizacije

ovako na otisku sutra

ovako na otisku danas

ovako na proof-u


Slika 4.4 Ilustracija standardizacije po ISO standardu, bez eksterne verifikacije


4.5. Standardizacija kompletnog procesa štampanja sa eksternom verfikacijom (ProcessStandard Offset – PSO, ProcessStandard Newspaper –PSN ili ProcessStandard Rotogravure – PSR).

Grafičko preduzeće koje je svoju proizvodnju tehnički uredilo prema međunarodnim grafičkim standardima, može da dobije PSO, PSN ili PSR certifikat od neke ugledne organizacije certifikovane za izdavanje certifikata, kao što su UGRA, FOGRA, IFRA, IGT i druge (Slika 4.5).

Slika 4.5 Certifikati, UGRA, FOGRA

Dobijanje certifikata donosi nekoliko prednosti, među kojima želimo da naglasimo sledeće dve:


Certifikat uverava klijenta da je štamparija zaista uskladila proizvodni proces sa međunarodnim standardima i da će njen otisak biti skoro isti kao da je načinjen u nekoj certifikovanoj nemačkoj ili švajcarskoj štampariji. Dobijanje certifikata podrazumeva i povremene provere štamparije od strane sertifikacionog tela, čime se štamparija obavezuje (primorava) da održava zadati nivo tehnološke discipline.

U Srbiji postoji nekoliko certifikata koji samo delimično pokrivaju proizvodni proces, ali ni jedan kompletan.

4.6. Totalno upravljanje kvalitetom TQA - Total quality assurance. Upravljanje kvalitetom je sveobuhvatniji pojam od kontrole kvaliteta. Kontrola kvaliteta se svodi

na to da se na neki način ispituju gotovi proizvodi, koji se zatim odobravaju za upotrebu ili eliminišu kao neupotrebljivi. Moguće je i rangiranje gotovih proizvoda na I i II klasu. Upravljanje kvalitetom ima za cilj da unapredi i stabilizuje proizvodnju i druge procese povezane sa proizvodnjom, u cilju izbegavanja ili smanjenja na minimum bilo kakve mogućnosti pojave grešaka još pre nego što je proizvod napravljen.

Svako preduzeće treba da uredi svoju proizvodnju i poslovanje na taj način da dobije sertifikate ISO 9000, ISO 14000, i pored njih druge potrebne sertifikate, zavisno od oblasti delovanja. Za grafičko pre-duzeće je veoma značajno da, pored pomenutih, obezbedi i odgovarajući grafički sertifikat (PSO, PSN ili PSR). Za sada ovaj nivo standardizacije nije dostignut u Srbiji, ali postoje grafička preduzeća koja rade na tome.


5. ODNOS VIZUELNE I INSTRUMENTALNE KONTROLE Vizuelna kontrola je bila i još dugo će ostati primarni vid kontrole u grafičkoj proizvodnji.

Mеđutim, vizuelna kontrola nikako ne sme da bude i jedini vid kontrole, zbog većeg broja razloga:

5.1. Subjektivnost posmatrača Percepcija boje je izrazito

subjektivna (slika 5.1). Ponekad ni dva oka u glavi ne vide neku boju na isti način, a kamoli dva posmatrača. Merenjem se nekoj boji pridružuje objektivni pokazatelj.

5.2. Uticaj uslova posmatranja Temperatura boje izvora svetlos-

ti može da u velikoj meri utiče na to kako doživljavamo neku boju. Seti-mo se samo kako su salame lepe i ružičaste dok se nalaze u mesarskoj vitrini (ispod neonke koja daje toplu crvenu svetlost), a kad se izvade na-polje i pogledaju pod neonkom koja daje hladnu svetlost, odjednom

Slika 5.1 Koje je boje kamion?


izgledaju kao da su par dana stajale van frižidera. Isto važi i za otiske, ako se posmatraju pod različitim izvorima svetlosti, izgledaće nam različito. Međutim, prilikom merenja, brojčane vrednosti koje opisuju boju, dobijaju se u kontrolisanim uslovima osvetljavanja uzorka. Svetlost u okruženju ne utiče na rezultate merenja, kao što može da utiče na rezultat posmatranja (slika 5.2).

Slika 5.2 Koja je prava boja automobila?


Slika 5.3 Isti motiv pod tri različita izvora svetlosti

5.3. Simultani kontrast Jednom prilikom je ofset mašinista, koji je podešavao tabačnu mašinu za štampanje ambalaže za

zahtevnog kupca, prekinuo rad, jer nije mogao da postigne da oba natpisa „Čokolada“ imaju istu boju (slika 5.4). Tražio je da se popravi mašina, promene ofset gume ili da se ponovi priprema - ali da neki drugi studio osvetli ofset ploče, jer „ove verovatno ne valjaju“. Trebalo mi je dosta vremena da ga ubedim da je on dobro podesio mašinu, da ništa nije pokvareno ili oštećeno i da su štamparske forme osvetljene u skladu sa onim što je zamislio dizajner i što se nalazi u fajlu. Morao sam da isečem deo


jednog slova sa gornjeg natpisa i da ga postavim preko tog istog slova na donjem natpisu. Tek onda se smirio i pristao da nastavi rad. Radi se o svojstvu mozga koji analizira sliku da se prilagodi uticaju okoline i da obradi informaciju tako da mu izgleda logično.

Čokolada

Čokolada

ČokoladaČokolada

Slika 5.4 Koji je natpis tamniji: gornji ili donji?

Kada posmatramo dve boje, jednu do druge, one međusobno utiču jedna na drugu, odnosno na našu percepciju, tako da ih vidimo različito nego u slučaju kada ih posmatramo izolovano jednu od druge. Ova interakcija se naziva simultani kontrast. Na slici 5.5 je prikazano još nekoliko primera simultanog kontrasta.


a) b) c)

c) d) Slika 5.5 Da li su siva polja označena strelicama na slici a) ista ili različita? Da li su zeleni kvadrati u levoj polovini slike d) tamniji od onih u desnoj?Da li je plavo polje u centru leve polovine slike d) tamnije od polja u centru desne polovine

5.4. Čovek ne može da zapamti boju Postoje ljudi sa apsolutnim sluhom, koji mogu posle prvog slušanja da otpevaju pesmu u istom

tonalitetu u kome su je čuli. Međutim, u slučaju boje, čovekova memorija je izuzetno nepouzdana.


Apsolutno je nemoguće da ofset mašinista ode u odeljenje pripreme, na monitoru pogleda kako treba da izgleda neka boja, pa da se vrati u svoje odeljenje i po sećanju reprodukuje tu boju ili prekontroliše rezultat svog rada (slika 5.6).

Slika 5.6 Čovek slabo pamti boju!


5.5. Kvantitativno izražavanje boje i odstupanja u boji Boja i odstupanje u boji ne mogu se kvantitativno izraziti na osnovu posmatranja. Dve prijateljice

koje ćaskaju o odeći (slika 5.7) mogu sebi da priušte ovakve opise: „Jao, što sam videla slatku bluzicu, znaš, onako crvena, ali vuče malo na svetlije...“

...znaš, onako jedna slatka

crvenkasta, ali vuče malo

na svetlije...

L=?==a ?b ?

R=?G=?B=?

C=?

K=?M=?Y=?

Slika 5.7 Prilikom ćaskanja boja može da se izražava opisno, ali u industrijskoj komunikaciji mora kvantitativno


U industriji, ovakva komunikacija je nedopustiva. Inženjeri komuniciraju brojevima („moja vera – broj i mera“). Boja se mora izraziti kvantitativno, a da bi se to moglo uraditi, mora se meriti! kada se postavljaju standardi, ili sastavlja ugovor o nekom poslu, moraju se definisati referentne vrednosti i dozvoljena odstupanja. Bez brojeva, to nije moguće!

5.6. Imaginacija Vid je povezan sa delovanjem mozga, koji obrađuje signale koje prikuplja ljudsko oko. Prilikom

te obrade može se u ljudskoj mašti pojaviti i nešto čega na slici nema, ili mozak može to što mu oko prikaže pogrešno ili dvojako protumačiti (slika 5.8).

a) b) c) d)

Slika 5.8 a) Lica ili pehar; b) Don Kihot: portret ili konjanik; c) Da li su linije paralelne?; d) Da li se valjci okreću?


5.7. Inercija percepcije

Slika 5.9 Primer inercije percepcije oka. Posmatrajte belu tačku u sredini zastave petnaestak sekundi, a zatim pređite na sledeću stranicu i posmatrajte crnu tačku.


Slika 5.9 Nastavak: Čija je ovo zastava?


5.8. Metamerizam Metamerizam je pojava da dva predmeta pod jednim izvorom svetlosti izgledaju isto a pod drugim

izvorom svetlosti različito. Takvi predmeti se nazivaju metamerički par, i na slici 5.10 prikazan je tipičan metamerički par, suknja i jakna, koje je dama na slici uparila pod veštačkom svetlošću, ali kada je izašla na dnevnu svetlost, njene prijateljice su mogle da primete da nisu iz istog kompleta.

Slika 5.10 Metamerički par izgleda isto pod lampom sa užarenim vlaknom (na slici levo), koja emituje malo svetlosti u plavom delu spektra, gde se spektralne karakteristike suknje i jakne razlikuju. Međutim, na suncu to izgleda drugačije


5.9. Obrada podataka Vizuelna kontrola ne ostavlja nikakve podatke, koji bi se mogli statistički obraditi, analizirati,

memorisati, i na osnovu kojih bi se mogli izvući neki opšti zaključci i preduzeti mere da se otklone uočeni problemi. Vizuelna kontrola često ukazuje da nešto nije u redu, ali tek se na osnovu merenja može sa sigurnošću utvrditi gde leži uzrok problema.

Nijedna štamparija se ne može certifikovati po grafičkom ISO standardu, ukoliko nema na zadovoljavajući način rešeno pitanje merenja parametara kvaliteta otiska, obrade i čuvanja rezultata.

Samo ako ofset mašinista meri svaki n-ti tabak, čuva rezultate merenja i eventualno tabake koje je merio, može znati da li mu je tiraž ujednačeno odštampan, i ako treba, preduzeti nešto da otkloni uzroke koji dovode do neujednačenosti tiraža.

5.10. Rezime Na osnovu prethodno prikazanih primera, mogu se izvući zaključci u pogledu prednosti i

nedostataka vizuelne, odnosno instrumentalne kontrole karakteristika kvaliteta otiska (tabela 5.1).

Tabela 5.1 Poređenje vizuelnog i instrumentalnog pristupa kontrolisanju kvaliteta Vizuelni Instrumentalni

Prednost Nedostatak Nedostatak Prednost Nije potrebna posebna oprema

- Potrebna je posebna oprema

-

Očigledan rezultat

- Rezultat nije uvek sasvim lako razumljiv

-


Vizuelni Instrumentalni Prednost Nedostatak Nedostatak Prednost

- Subjektivnost - Objektivnost - Potrebni su visoko obučeni

kadrovi - Nisu potrebni posebni kadrovi

- Potrebno je posebno okruženje u pogledu uslova posmatranja

- Nije potrebno posebno okruženje u pogledu uslova posmatranja

- Otežano kvantifikovanje karakteristika kvaliteta

- Lako kvantifikovanje karakteristika kvaiteta

- Komplikovana komunikacija iz-među učesnika u proizvodnom lancu

- Laka komunikacija između učesnika u proizvodnom lancu

- Mala osetljivost na promene obojenja

- Velika osetljivost na promene obojenja

- Uticaj psiho-fiziološkog stanja posmatrača

- Nema uticaja psiho-fiziološkog stanja posmatrača

- Nemoguća je statistička obrada i analiza rezultata

- Na osnovu statističke obrade i analize rezultata mogu se doneti određeni zaključci

- Rezultati nisu reproduktivni - Rezulati su reproduktivni


6. OSNOVNI PARAMETRI KVALITETA OTISKA I SIGNALNA I MERNA KONTROLNA POLJA:

6.1. Optička gustina Optička gustina, D, (eng.

Density, nem. Dichte) na reflek-sionim uzorcima izražava se kao negativni logaritam remisije, ili logaritam opaciteta (neprovid-nosti) (videti sliku 6.1). Meri se denzitometrom, koji je opremljen odgovarajućim filtrima, čije su boje komplementarne osnovnim bojama subtraktivne sinteze: ci-jan se meri kroz crveni filter, ma-genta kroz zeleni, žuta kroz plavi a crna kroz poseban filter.

Bolji denzitometri omoguća-vaju automatsku selekciju filtera (denzitometar sam prepozna boju boju merimo), ili se selekcija filtra obavlja ručno.

Izvor svetlosti

Optika

Polarizacioni filterObojeni filter

Blenda Otisak

PapirBoja

Remisija sa otiska

Opt

ička

gus

tina

Debljina sloja boje

Optika

Analizator

Optička gustina

Prijemnik

Elektronika, računar

EkranIzvor svetlosti

Optika

Polarizacioni filterObojeni filter

Blenda Otisak

PapirBoja

Remisija sa otiska

Opt

ička

gus

tina

Debljina sloja boje

Optika

Analizator

Optička gustina

Prijemnik

Elektronika, računar

Ekran

Slika 6.1 Princip rada denzitometra, izračunavanje optičke gustine i zavisnost optičke gustine od debljine sloja boje na otisku


Po širini tabaka postavlja se merna kontrolna traka koja sadrži merna i kontrolna polja za kontroli-sanje pojedinih karakteristika kvaliteta. Nanos boje se kontroliše merenjem polja punog tona, koje je kvadratnog ili pravougaonog oblika. Dimenzije moraju biti nešto veće od otvora blende denzitometra.

Polje punog tona na štamparskoj formi je potpuno pokriveno štampajućim elementima (pokrivenost 100%). Poželjno je da na svaku zonu bojanika štamparske mašine dođe po jedno polje za kontrolu optičke gustine svake boje, ali često to nije moguće, pa poneka zona ostane i nepokrivena.

Polje punog tona služi za vizuelnu i mernu kontrolu nanosa boje. Optička gustina punog tona na otisku predstavlja meru debljine sloja boje. Na štamparskoj mašini promenom debljine sloja boje mo-že se menjati nanos boje od zone do zone. Nanos boje je parametar štampe koji se najlakše može razu-meti, pratiti i regulisati. Varijacije nanosa boje od tabaka do tabaka i poprečno na jednom tabaku su najčešći uzrok neželjenog odstupanja boja.

Poseban problem predstavlja to što se prilikom sušenja svežeg sloja boje menja površinski sloj i karakter refleksije: svež otisak je vlažan, površina sloja boje je glatka i ponaša se kao ravno ogledalo; glatko ogledalo daje usmerenu refleksiju, a reflektovana svetost je delimično polarizovana; primenim polarizacionog filtra ispred detektora eliminiše se uticaj reflektovane svetlosti sa površine otiska, koja se inače menja sa vremenom. merenjem kroz polarizacioni filter dobijaju se nešto veće vrednosti optičke gustine, ali se mnogo manje menjaju sa vremenom sušenja otiska; razlika između optičke gustine između vkažnog i suvog otiska mereno bez polarizacionog filtra može iznositi i do 0,2.


Slika 6.2 Merenje optičke gustine kroz polarizacioni filter


6.2. Tonska vrednost rastera i njeno povećanje na otisku 6.2.1. Definicija i izračunavanje tonske vrednosti rastera

Na refleksnim rasterskim originalima (otiscima) denzitometrom se meri integralna optička gustina DI. Na površinu otiska dospeva svetlost intenziteta I0. Ako se procenat efektivne pokrivenosti površine rasterskim tačkama označi kao TVR (slika 6.3), intenzitet reflektovane svetlosti svetlosti I može da se izrazi kao:

TVRITVRII pap ×+−×= 100)1( gde su I100, intenzitet svetlosti koja se reflektuje sa površine punog tona, odnosno sa rasterske tačke, Ipap, intenzitet svetlosti koja se reflektuje sa površine papira.

Reflektovana svetlost, IRI100% Ipap

Upadna svetlost, I0

PapirRasterske ta keč Slika 6.3 Šematski prikaz

refleksije svetlosti sa odštampane površine


Ako se denzitometar baždari na nulu na papiru na kome se vrši merenje, može se smatrati da je optička gustina papira Dpap = 0 (papir ne apsorbuje svetlost, Ipap = I0). Uz ovu pretpostavku prethodna jednačina može da se uprosti, a zatim da se obe strane jednačine podele sa I0 i srede:

TVRI

ITVRII

×+−=0

100

01

⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛−×+= 11

0

100

0 IITVR

II

00

100 11II

IITVR −=⎟⎟

⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛−×

100

0

100

0

101101

1

1

D

Di

IIII

TVR −

−

−

−=

−

−=

Dii I

IIID −=⇒−= 10log

00

100101101

D

DiTVR

−

−

−

−=

Ova jednačina je poznata kao Mjurej-Dejvisova (Murray-Davis) jednačina i ugrađena je u savremene denzitometre. Tonska vrednost rastera na otisku dobijena denzitometrijskim merenjem ne


predstavlja tačan geometrijski udeo površine rasterskih tačaka na mernoj površini. Rezultat koji se dobija denzitometrijskim merenjem predstavlja udeo geometrijske površine idealnog rastera, kod koga bi rasterske tačke potpuno apsorbovale svetlost, a papir u potpunosti reflektovao svetlost. Na primer, raster na bledom otisku (D < 1) sa geometrijskim udelom površine 70% može da proizvede isti tonski efekat kao raster na tamnijem otisku (DV > 2) sa udelom geometrijske površine od, na primer, 50%.

Moderni denzitometri imaju ugradjene programe za izračunavanje tonske vrednosti rastera. Prilikom merenja na ekranu denzitometra se pojavljuju poruke, da se denzitometar postavi na čist papir, zatim na polje punog tona i na kraju na rastersko polje, čija se tonska vrednost rastera određuje.

Za merenje tonske vrednosti rastera na otisku, u sastav merne kontrolne trake treba uvrstiti odgo-varajuće rastersko polje i polje punog tona, s obzirom da u Mjurej-Dejvisovoj jednačini po kojoj se TVR izračunava, figurišu Di i D100. Polja za merenje TVR zastupljena su dva do četiri puta na tabaku. Veoma često se koriste sledeće kombinacije tonskih vrednosti: 40 i 80%, ili 25%, 50% i 75%, ili 20%, 40% i 80%. Ukoliko se radi ozbiljnija analiza otiska, može se odštampati i kompletan rasterski ste-penasti sivi klin, prikazan naslici 6.4.

Slika 6.4 Rasterski stepenasti sivi klin

6.2.2. Povećanje tonske vrednosti rastera na otisku U većini slučajeva, TVR na otisku nije jednaka TVR na štamparskoj formi. U stvari, prilikom

svakog prenosa tonskih vrednosti dolazi do njihove promene, odnosno do deformacije informacije. U


postupku grafičke proizvodnje informacija o TVR prenosi se iz fajla na film, sa filma na štamparsku formu i sa štamparske forme na otisak. Ukoliko se koristi CTP tehnologija, onda se informacija prenosi iz fajla na štamparsku formu i sa štamparske forme na otisak.

Pod karakteristikom prenosa tonskih vrednosti rastera (TVR) podrazumeva se zavisnost TVR na otisku u funkciji TVR:

1. u originalnom fajlu i 2. na štamparskoj formi. U većini slučajeva u štampi dolazi do povećanja

TVR na otisku u odnosu na formu i vrednosti zadate u fajlu (eng. dot gain or tone value increase, nem. tonwertzunahme), i to se ne smatra greškom, već karakteristikom postupka, sa kojom se unapred računa. Povećanje je najveće u srednjim tonovima, a opada prema krajevima tonskog raspona.

Moguća je i suprotna pojava, da su TVR na oti-sku manje od TVR na formi, ali to se može desiti sa-mo ukoliko je nanos boje na formi nedovoljan, pa ceo otisak izgleda bledo. Ovakva pojava predstavlja

Slika 6.5 Karakteristika prenosa tonskih vrednosti pri štampanju u ofset štampi na premaznom papiru


grešku, koja se mora otkloniti pre nastavljanja štampe. ISO standardima iz serije 12647 predviđeno je koliko treba da bude povećanje TVR na otisku u

odnosu na TVR u originalnom fajlu za razne slučajeve (slika 71.1). Tako na primer, u tabačnoj ofset štampi, na premaznom papiru, u srednjim tonovima predviđeno je povećanje TVR na otisku od 14% za c, m i y, a 17% za crnu. Na ofsetnom papiru predviđeno je povećanje od 20% za c, m i y, odnosno 23% za crnu, s obzirom na drugačije karakteristike papira.

Ukoliko štamparska mašina daje veće TVR od standardom predviđenih, izgled otiska odstupaće od standardizovanog (biće tamniji) i na mašini treba izvršiti korekcije (bolja ofset guma, pritisak, debljina sloja boje na formi, sastav tečnosti za vlaženje). Ukoliko se prirodno povećanje TVR na mašini (u odnosu na TVR na formi) ne može smanjiti akcijama na samoj mašini, mora se kalibrisati CTP sistem, u cilju blagog smanjenja odgovarajućih tonskih vrednosti prilikom ripovanja. U tom slučaju, TVR na štamparskoj formi biće nešto manje nego u originalnom fajlu, da bi se na otisku dobile TVR koje propisuje standard.

Na slici 6.6 može se videti drugi način prikazivanja karakteristike prenosa tonskih vrednosti, gde su na y-osi prikazana odstupanja reprodukovanih TVR od nominalnih (na formi).


0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

30,0

35,0

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Slika 6.6 Povećanje tonske vrednosti na otisku: kružići – prema standardu, sa dozvo-ljenim tolerancijama; kvad-ratići – realna na nekoj ma-šini< x-osa prikazuje nomi-nalne tonske vrednosti raste-ra, y-osa povećanje tonske vrednosti rastera na otisku

Vertikalne crtice prikazuju dozvoljena odstupanja od standardom utvrđenih vrednosti. Sa dijagrama se u konkretnom slučaju može zaključiti sledeće: Reprodukcija je usaglašena sa standardom tek za TVR veće od 70%. Kriva prenosa TVR je asimetrična, odstupanja su izraženija u svetlim nego u srednjim tonovima. Da bi se reprodukcija na konkretnoj mašini, sa datim bojama i papirom usaglasila sa ISO standardom, neophodno je, na osnovu snimljene krive sa slike 6.6 izvršiti korekcije na RIP-u.

Postoje dva osnovna razloga zašto dolazi do povećanja TVR na otisku: Fizički (slika 6.7) i Optički (slika 6.8).


Osnovni fizički uticaj predstavlja pritisak koji deluje na nestišljivu tečnost, koja se zbog toga malo proširi u ravni papira. Osim toga, ukoliko je podoga upojna, dolazi i do delimičnog razlivanja tečnosti kroz kapilarni sistem papira.

papirrasterska ta kač

boja

ofset guma

rasterska tačka na otiskusenka(halo)

senka(halo)

papir

upadna svetlost

reflektovana svetlost

rasterska tačka na otisku

interno rasejana svetlost

rasterska tačka na otiskusenka(halo)

senka(halo)

papir

upadna svetlost

reflektovana svetlost

rasterska tačka na otisku

interno rasejana svetlost

Slika 6.7 Fizičko povećanje rasterske tačke na otisku usled pritiska na nestišljivu tečnost

Slika 6.8 Optičko povećanje rasterske tačke, usled toga što se deo sve-tlosti ne reflektuje sa površine papira,već sa unutrašnjih slojeva i pri povratku nailazi na rasterske tačke na površini koje ju apsorbuju

Za optički doprinos povećanju TVR na otisku odgovorne su optičke karakteristke papira. Papir pripada grupi poluprovidnih materijala, koji delimično reflektuju svetlost sa svoje površine, a delimič-no je propuštaju u unutrašnjost, pri čemu se deo reflektuje rasejava na unutrašnjim slojevima, deo ap-


sorbuje, a deo prolazi. Za razliku od papira, metali, na primer, reflektuju najveći deo svetlosti sa povr-šine, a samo mali deo se apsorbuje u gornjim slojevima.

Jedan deo interno rasejane svetlosti koji pri izlasku iz papira naiđe na rasterske tačke, biće zaus-tavljen, i ukupna količina svetlosti koja ide prema denzitometru biće manja, što će dovesti do toga da izmerena vrednost integralne optičke gustine bude veća, a samim tim i izmerena TVR po Mjurej-Dej-visovoj jednačini.

Da bi se moglo kontrolisati povećanje TVR na otisku, neophodno je da postoje polja sa definisa-nim TVR i polja punog tona. U praksi se koriste se iste kombinacije polja kao i za određivanje TVR:

40% i 80%, 20%, 40% i 80%, i 25%, 50% i 75%.

Ova polja, uz polja od 0% i 100%, omogućavaju da se povuče linija kroz četiri ili pet tačaka, i da se proveri da li je karakteristika prenosa TVR usaglašena sa internim ili ISO standardom. Uz rasterska polja, neophodno je da se nađe i poneko polje punog tona, s obzirom na Mjurej-Dejvisovu jednačinu.

U eksperimentalne svrhe, ukoliko je potrebna izuzetno detaljna kriva prenosa tonskih vrednosti, na tabaku se obično štampa veći broj polja, da bi se karakterisitka mogla konstruisati kroz veći broj tačaka (na primer, 2 %, 4 %, 6 %, 8 %, 10 %, 15 %, 20 %, 30 %, 40 %, 45 %, 50 %, 55 %, 60 %, 70 %, 80 %, 85 %, 90 %, 92 %, 94 %, 96 %, 98 %).

6.3. Raspon reprodukovanih tonskih vrednosti Najsvetlija rasterska polja imaju tonske vrednosti do 10%, a najtamnija preko 90% (slika 6.9).

Potrebno je da linijatura rastera na ovim poljima bude ista kao i linijatura rastera koji se koristi za reprodukovanje motiva, a najčešće imaju vrednost 60 l/cm.


1% 2% ...... 98% 99%

forma

otisak

Slika 6.9 Polja za kontrolu raspona reprodukovanih tonskih vrednosti

Ova polja služe za odredjivanje najmanje ili najveće tonske vrednosti rastera koja se još može reprodukovati na otisku. Ova polja služe i kao signalni element za vizuelnu kontrolu uz pomoć lupe. Međutim, ukoliko je na raspolaganju bolji denzitometar, koji može tačno da izmeri i najsvetljije, odnosno najtamnije tonske vrednosti, ova polja se mogu koristiti i za merenja.

Do delimičnog ili potpunog gubljenja najfinijih rasterskih tačkica često dolazi usled nakupljanja vlakanaca papira i punilaca na ofset presvlaci.

Belina papira utiče na snižavanje praga pojavljivanja rastera. Što je veća belina papira, mogu se postići niže tonske vrednosti pojavljivanja rastera na otisku.

Gornja granica reprodukovanih tonskih vrednosti zavisi najviše od dva faktora: površinskih svojstava papira na kome se štampa debljine sloja boje

Povećanje debljine sloja boje snižava gornju granicu, dok je povećanje glatkoće i beline papira povećavaju.

Na primer, na sjajnom premaznom papiru može se očekivati reprodukcija različitih tonova do 95%, na mat premaznom do 93% a na nepremaznom prirodno hrapavom papiru do 90%.


Raspon reprodukovanih tonskih vrednosti može se koristiti i kao pokazatelj ujednačenosti uslova osvetljavanja i razvijanja štamparskih formi. Ukoliko se konstatuje da se na štamparskoj formi promenio opseg reprodukovanih tonskih vrednosti, to ukazuje da je došlo do pormene uslova izrade štamparske forme.

Na primer, konvencionalna pozitiv ploča se reprodukuje sa rasponom od 2-98%. Ukoliko se u nekom trenutku konstatuje da je raspon reprodukovanih tonskih vrednosti na štamparskoj formi promenjen na 3-99%, to može da znači: da se ekspozicija produžila, da se ploča razvila pod agresivnijim uslovima i da su se promenile karakteristike ofset ploče.

6.4. Relativni kontrast štampe Relativni kontrast štampe predstavlja parametar kvaliteta otiska koji se ranije koristio kao jedan od

kriterijuma za određivanje optimalnog nanosa boje na otisku. Ovaj kriterijum omogućava određivanje takvog nanosa boje koji daje dovoljno intenzivan otisak, uz očuvanje detalja u tamnim tonovima.

Relativni kontrast štampe predstavlja odnos razlike integralne optičke gustine polja punog tona na otisku, D100, i integralne optičke gustine rasterskog polja u oblasti tamnih tonova, D70 ili D80, sa integralnom optičkom gustinom rasterskog polja u oblasti tamnih tonova, D70 ili D80.


%100100 ×−

=x

xx D

DDK

Ukoliko se prikaže zavisnost relativnog kontrasta štampe od optičke gustine (debljine sloja boje) na otis-ku, dobija se kriva koja ima blagi maksimum. Pri pre-velikom nanosu boje brojilac u jednačini ima malu vrednost, a imenilac veliku, jer dolazi do ”zapušava-nja” rasterskih polja, gubi se razlika između rasterskih i polja punog tona, odnosno gube se detalji u tamnim tonovima. I pri nedovoljnom nanosu boje brojilac u jednačini ima malu vrednost, odnosno polje punog to-na nije u potpunosti prekriveno bojom pa se malo raz-likuje od tamnih rasterskih polja. Pri optimalnom na-nosu boje, rastersko polje ima precizno definisanu ras-tersku strukturu, polje punog tona je dovoljno zasićeno bojom, pa relativni kontrast štampe ima maksimalnu vrednost (slika 6.10).

Polje za kontrolu relativnog kontrasta štampe (slika 6.11) postavlja se dva do četiri puta po tabaku. Sastoji se od kombinacije polja punog tona i do njega postavljenog rasterskog polja (70, 75 ili 80%).

Preporučene vrednosti: tabačni ofset – 35-45%, heat-set – 30-40%, novinski ofset – 20-30%.

00

1,75

100

D

K, %

Slika 6.10 Zavisnost relativnog kontrasta štampe od optičke gustine punog tona na otisku

Slika 6.11 Izgled polja za kontrolu relativnog kontrasta štampe


6.5. Pomicanje i dubliranje (eng. slur and doubling) Pomicanje (slika 6.12 a) je usmerena deformacija rasterske tačke u srednjim i punim tonovima,

pretežno na premaznim papirima. Prouzrokuje ga proklizavanje presvlake u kontaktu sa formom. Do pomicanja dolazi kada štamparski uređaj mašine nije dobro podešen (pritisak štampanja,

zategnutost ofset presvlake, prevelik dotok boje, neuskladjen hod cilindara). Pomicanje se javlja kao proširenje jedne dimenzije štampajućih elemenata. U slučaju rasterske tačke pomicanje predstavlja izduženje po jednom pravcu. Pomicanje se pojačava pri prekomernom pritisku štamparskog cilindra (povratni pritisak) i predebelom sloju boje koji pojačava efekat podmazivanja. Korekcija se vrši smanjenjem povratnog pritiska na minimum, smanjenjem debljine sloja boje do dostizanja granice čupanja i pojačanog habanja forme, i primenom kompresibilne presvlake. Pomicanje je defekt u štam-pi koji se ne može uzeti u obzir prilikom izrade probnih otisaka na mašinama za probni otisak, tako da korekcija mora da se izvrši u samom procesu štampe.

Dubliranje (slika 6.12.b) je defekt u štampi koji u tamnim tonovima podseća na pomicanje, ali javlja se i u najsvetlijim tonovima, i obično se menja od tabaka do tabaka. Dubliranje se javlja samo u slučaju kada se u jednom prolazu štampa više boja. Ukoliko otisak prve boje nije dovoljno suv pri ulasku u drugu štamparsku sekciju, dolazi do prenošenja izvesne količine boje na ofset presvlaku. Ukoliko sledeći tabak uđe u drugu štamparsku sekciju u potpuno istom položaju kao i prethodni, boja na ofset presvlaci druge sekcije, koja potiče sa prethodnog otiska neće uticati na izgled otiska. Ako se tačnost registra menja od tabaka do tabaka, tada će se pored rasterske tačkice u prvoj boji, odštampanoj u prvoj sekciji, pojaviti i bled otisak, takodje u prvoj boji, koji, međutim, potiče iz druge štamparske sekcije. Nepoklapanje registara može biti izazvano zazorom u ležaju osovine cilindra, zazorom izmedju zupčanika i klizača usled habanja, ili proklizavanjem tabaka u hvataljkama prilikom ulaganja ili transporta.


Dubliranje može takodje da se pojavi na jednobojnim mašinama, kada se štampaju talasasti, ne-rastreseni ili izvitopereni papiri koji prevremeno dolaze u kontakt sa presvlakom. Tada dolazi do štampanja bledjih tačaka na mestima pored "originalnih". Kao ni pomicanje, ni dubliranje ne može biti ukalkulisano prilikom izrade kontrolnog otiska na uredjaju za probni otisak, već se greška mora ot-kloniti u toku štampanja na samoj mašini.

Prav

ac k

reta

nja

kroz

št

ampa

rsku

maš

inu

Dobar otisak

Dubliran otisak

Prav

ac k

reta

nja

kroz

št

ampa

rsku

maš

inu

Dobar otisak

Dubliran otisak

a)

Prav

ac k

reta

nja

kroz

št

ampa

rsku

maš

inu

Dobar otisak

Pomicanje u podužnom pravcu

Pomicanje u poprečnom pravcu

Prav

ac k

reta

nja

kroz

št

ampa

rsku

maš

inu

Dobar otisak

Pomicanje u podužnom pravcu

Pomicanje u poprečnom pravcu

b)

Slika 6.12: a) Dubliranje na otisku; b) Pomicanje na otisku


Dubliranje i pomicanje se mogu identifikovati na osnovu linijskih kontrolnih polja. Postoje dve vrste linijskih polja. Jedna se sastoje od paralelnih linija jednake debljine na jednakom medjusobnom rastojanju. Obično su dvo- ili trodelna, i linije u različitim poljima medjusobno su orijentisane pod uglom od 45° (slika 6.13 a).

Druga vrsta polja sadrži kružne linije u vidu koncentričnih krugova. Linije mogu biti jednake debljine na jednakom medjusobnom rastojanju, ili se debljina i rastojanje smanjuju od periferije prema centru kruga (slika 6.13 b).

Slika 6.13 Linijska polja za kontrolisanje dubliranja i pomicanja: a) sa pravim linijama; b) sa kružnim linijama

Polja sa pravim linijama mogu da se koriste i za vizuelnu procenu i za objektivna merenja, dok su polja sa kružnim linijama pogodna samo kao signalni element, tj. za vizuelnu procenu. Linijska polja mogu da se posmatraju i kao linijski raster, i mogu se opisati sledećim karakteristikama: linijaturom (brojem linija po jedinici dužine, l/cm) tonskom vrednošću (zavisi od odnosa debljine linija i medjusobnog rastojanja)


Funkcija linijskih polja je da ukažu na pojave dubliranja ili pomicanja, i da omoguće objektivnu procenu intenziteta tih pojava.

I dubliranje i pomicanje su orijentisane deformacije, tj. najizraženije su po jednom pravcu. Usled toga, na linijskom polju kontrolne trake doći će do proširenja samo jedne grupe linija, ili dela kruga. Ukoliko je do deformacije došlo u poprečnom pravcu, linijski elelementi će imati izgled kao u sred-njem redu na slici 6.13, a ako je do deformacije došlo u pravcu kretanja papira kroz mašinu, linijski elementi će imati izgled kao u donjem redu.

Jačina dubliranja ili pomicanja može se izraziti preko razlike zacrnjenja dva linijska polja različite orijentacije. Ukoliko je razlika zacrnjenja izmedju dva polja na slici 6.13 a) manja od 0.05, smatra se da na tabaku nema dubliranja ili pomicanja.

Signalna kontrolna traka GATF (Graphic Art Technical Foundation Dot Gain Scale) pripada gru-pi kontrolnih elemenata na bazi grubog i finog rastera, koji koristi činjenicu da je povećanje tonske vrednosti rastera na otisku, pri svim ostalim uslovima konstantnim, veće kod finijeg rastera. Name-njen je za vizuelnu kontrolu deformacija u štampi (slika 6.14).

Na pozadini od grubog rastera finijim rasterom su ispisani brojevi od nula do devet (slika 6.14 a). Tonska vrednost rastera u brojevima smanjuje se od nule ka broju devet. Broj četiri i pozadina signalnog kontrolnog klina imaju iste tonske vrednosti. Pri kvalitetnoj štampi (pri malom povećanju rasterske tačke) na otisku neće moći da se uoči znatnija razlika između, na primer, broja četiri i pozadine.

Ako dodje do povećanja rasterske tačke usled geometrijske deformacije, mnogo više će se povećati tonska vrednost finijeg rastera, odnosno, u ovom slučaju, brojeva. Svi brojevi će postati nešto tamniji (slika 6.14b). To znači da će broj četiri postati uočljiv na otisku, a da će se tonska vrednost


nekog većeg broja izjednačiti sa tonskom vrednošću pozadine. Što je deformacija veća, neuočljiv pos-taje veći broj.

0 4 1 2 3 5 6 7 8 9

0 5 1 2 3 4 6 7 8 9

0 5 1 2 3 4 6 7 8 9

a)

b)

c)Slika 6.14 Signalna kontrolna traka GATF

Na desnoj strani signalne kontrolne trake nalazi se natpis „SLUR” (pomicanje), koji je ispisan tankim paralelnim linijama, na pozadini od istih takvih tankih paralelnih linija, ali zaokrenutih za 90°. Ukoliko dođe do pojave dubliranja ili pomicanja na otisku, natpis će postati vidljiv, bilo kako svetliji ili tamniji od pozadine, što će štamparu biti vidljiv signal da su se uslovi štamanja promenili.

6.6. Preuzimanje boje U višebojnoj štampi mokro-na mokro, druga, treća i ostale boje štampaju se delimično na čistom

papiru, ali i preko već odštampanih mesta. Ukoliko sloj prethodno odštamane boje nije dovoljno osušen, verovatno je da će se sledeća boja slabije preneti nego kada se štampa na čistom papiru. Ova


pojava se naziva preuzimanje boje (eng. trapping) i može se kontrolisati primenom specijalno dizajniranih mernih polja, prikazanih na slici 6.15.

1 1+2 2

C C+M M

dobro preuzimanje magente od cijana

a)

1 1+2 2

C C+M M

slabo preuzimanje magente od cijana

b) Slika 6.15 Primer preuzimanja magente od strane cijana: a) dobro preuzimanje; b) slabije preuzimanje magente od strane cijana

Ovo je, u stvari, grupa od tri susedna polja: pun ton prve boje, puni tonovi prve i druge boje odštampani jedan preko drugog i pun ton druge boje.


%1002

1212 ×

−= +

DDDPB

D1+2 – optička gustina zajedničkog polja, merena kroz filter za drugu boju (magentu) D1 – optička gustina polja punog tona prve boje, merena kroz filter za drugu boju (magentu) D2 – optička gustina polja punog tona druge boje, merena kroz za nju odgovarajući filter (magentu) Poželjno je da preuzimanje boje bude što veće. Takođe, ukoliko preuzimanje boje nije dobro,

otisak u velikoj meri zavisi od redosleda boja pri štampanju. Na primer, ako se prvo štampa cijan pa magenta, udeo cijana u toj boji biće veći nego ukoliko se odštampa prvo magenta pa cijan. U prvom slučaju polje će biti više slično cijan plavoj, a u drugom ljubičastoj.

Preporučene vrednosti: m+y 65%, c+m 75%, c+y 80%. Polja za kontrolu preuzimanja boja postavlja se najmanje dva puta po tabaku.

6.7. Sivi balans Pod sivim balansom se podrazumeva ostvarivanje takvih uslova štampanja da tri rasterska polja

tačno definisanih tonskih vrednosti (npr. C60%, M50%, Y50%, ili C24%, M18%, Y18%), odštam-pana jedno preko drugog, daju neutralno sivi ton. Obično se na mernim trakama pored polja odštampanog pomoću tri boje postavlja i rastersko polje odštampano samo crnom bojom, koje služi za poredjenje (slika 6.16).

Ukoliko dodje i do najmanje promene tonskih vrednosti u bilo kojoj boji, polje za kontrolu sivog balansa gubi neutralno sivi ton i postaje crvenkasto, zelenkasto ili plavo-ljubičasto. To je signal štamparu da je došlo do nekog poremećaja koji narušava kvalitet otiska u pogledu vernosti reprodukcije boja.


dobar sivi balans loš sivi balansdobar sivi balans loš sivi balans Slika 6.16 Dobar i loš sivi balans. Uzork lošeg sivog balansa u ovom slučaju može biti nedovoljan nanos cijana, ili pojačanje nanosa magente i žute

Polja za kontrolu sivog balansa se ponavljaju dva do četiri puta po tabaku.

6.8. Spektrofotometrijske karakteristike 6.8.1. Koordinate boje u bojenom prostoru CIE L*a*b*

Polaznu osnovu za izračunavanje CIE L*a*b koordinata, ali i drugih pokazatelja boje u drugim sistemima, predstavljaju tristimulusne vrednosti: X, Y i Z.

Trisimulusne vrednosti se dobijaju složenim matematičkim postupkom, koji se pojednostavljeno može prikazati množenjem tri spektralna grafika (slika 6.17) koji predstavljaju: spektralnu karakteristiku izvora svetlosti, karakteristiku spektralne refleksije predmeta čija se boja meri i spektralnu karakteristiku standardnog posmatrača.

U praksi se za kvanititativo određivanje boje koristi spektrofotometar, koji određuje krivu spektralne refleksije uzorka (srednji dijagram), i obavlja izračunavanje tristimulusnih i drugih zadatih


vrednosti, na osnovu poznatih karakteristika izvora svetlosti (dijagram na levoj strani) i karakteristika standardnog posmatrača (dijagram na desnoj strani), koje su memorisane u njegovoj memoriji.

Slika 6.17 Šematski prikaz određivanja tristimulusnih vrednosti i drugih pokazatelja boje

U veoma gruboj aproksimaciji, X odgovara udelu crvene, Y zelene a Z plave komponente u nekoj boji. Da bi se dobila perceptualna uniformnost (da istoj razllici u percepciji odgovara isto rastojanje na dijagramu), uvedeni su novi bojeni sistemi, među kojima je i CIE L*a*b* (slika 6.18):

1611631

* −⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛=

nYYL ,

⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢

⎣

⎡

⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛−⎟⎟

⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛=

31

31

* 500nn Y

YXXa ,

⎥⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢⎢

⎣

⎡

⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛−⎟⎟

⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛=

31

31

* 200nn Z

ZYYb

pri čemu se indeks n odnosi na tristimulusne vrednosti izvora svetlosti.


Slika 6.18 Koordinata L* se odnosi na svetlinu, koordinata a* na to koliko ima crvene, odnosno zelene boje, a koordinata b* na to koliko ima žute, odnosno plave boje.

6.8.2. Odstupanje u boji Oznaka E potiče od nemačke reč Das Empfindung (razlika u osećaju); Razlika u boji dva objekta izražava se međusobnim rastojanjem tačaka u bojenom prostoru; U xyz

koordinatnom sistemu, rastojanje između tačaka x1y1z1 i x2y2z2 izračunava se kao: 2

122

122

12 )()()( zzyyxx −+−+−=Δ ako se ova jednačina primeni na CIEL*a*b* bojeni prostor, razlika u boji iznosi:


212

212

212 )()()( bbaaLLE −+−+−=Δ

Prilikom izražavanja odstupanja u boji preko vrednosti ΔE, moraju se poznavati i uzeti u obzir neka ograničenja: ΔE, kao sintetički pokazatelj, jednom iz-računat ne sadrži podatke o razlikama po pojedinačnim koordinatama; kolika je razlika u svetlini, da li se boje više razlikuju po udelu crvene ili plave...; Bez obzira na stalna usavršavanja, bojeni prostor još uvek nije uniforman, pa ista kvan-titativna razlika u različitim delovima bojenog prostora još uvek ne znači istu razliku u ose-ćaju; Ista kvantitativna razlika u boji (na primer ΔE=6) lakše je vizuelno uočljiva u boji kože ili u neutralnim tonovima, nego u tamnim ili veoma zasićenim tonovima, kao što je recimo jarko crvena boja, i tamna boja kose; ukoliko je slika bogata različito obojenim detaljima, iste razlike u boji biće teže uočljive nego na slici koja ima veće, ujednačeno obojene površine.

ΔE

L1a1b1

L2a2b2

ΔE

L1a1b1

L2a2b2

Slika 6.19 Odstupanje u boji u CIE Lab bojenom prostoru


ISO standardi iz serije 12647 propisuju Lab koordinate punih tonova osnovnih boja (c, m, y i k) u raznim tehnikama štampanja na različitim podlogama. Osim toga, date su i preporučene vrednosti Lab koordinata dvobojnih kombinacija punih tonova odštampanih jedna preko drugog. Kada se u jednačinu za ΔE ubace referentne Lab vrednosti iz standrda i izmerene vrednosti sa otiska, dobija se odstupanje u boji. U praksi su uobičajena sledeća tumačenja brojčanih vrednosti ΔE: 0 < ΔE < 2: odličan rezultat; u normalnim proizvodnim uslovima ne može se garantovati ΔE < 2, s obzirom na veliki broj promenljivih u sistemu grafičke reprodukcije; 2 < ΔE < 4: prihvatljivo za većinu posmatrača, čak i u osetljivijim delovima bojenog prostora; 4 < ΔE < 8: generalno se smatra da u normalnoj grafičkoj reprodukciji maksimalno prihvatljivo odstupanje u boji treba da bude manje od osam jedinica ΔE;

Ovo su okvirne vrednosti, u drugim granama industrije tolerancije mogu biti drukčije; pojedini klijenti mogu biti spremni da prihvate i veće tolerancije u boji, ali i zahtevati strožije tolerancije. Takođe je veoma važno shvatiti da je stepen tolerancije obrnuto srazmeran troškovima proizvodnje (manja tolerancija - veći troškovi).

Tipična ponovljivost instrumenata za merenje boje iznosi 0,1 ΔE. Razlike u pokazivanju različitih instrumenata tipično se kreću do 1,0 ΔE; zbog velikog broja promenljivih u sistemu reprodukcije i faktora kao što su merni instrumenti i ljudsko oko sa svojim nesavršenostima, nema smisla insistirati na tolerancijama koje su manje od 1 ΔE (Just-noticeable difference - JND).

Kada se ispituje uzrok prevelikog odstupanja u boji, korisni podaci se mogu dobiti ako se odstupanje raščlani na odstupanje u svetlini, ΔL, i odstupanje u hromatičnosti, Δc:

12 LLL −=Δ 2

122

12 )()( bbaac −+−=Δ


7. ŠTA PROPISUJU STANDARDI ISO 12647 Serijom standarda ISO 12647, između ostalog, normirani su zahtevi i referentne vrednosti u

pogledu: Opštih zahteva koje moraju da ispune digitalne ili filmovane separacije. Filmova i štamparskih formi. Linijature rastera. Ugla rastera. Oblika rasterske tačke. Tolerancije dimenzija pojedinih separacija. Maksimalnog zbira tonskih vrednosti rastera procesnih boja odštampanih jednih preko drugih. Optičkih i kolorimetrijskih karakteristika papira za izradu probnih otisaka i otisaka sa štamparske mašine. Kolorimetrijskih karakteristika štamparskih boja. Raspona reprodukovanih tonskih vrednosti na otisku. Tačnosti registra. Povećanja tonske vrednosti rastera na otisku. Krive prenosa tonskih vrednosti sa filma ili iz digitalnih separacija na otisak. Rasejanja vrednosti povećanja tonske vrednosti rastera u srednjim tonovima.

Na kraju su normirane metode testiranja i način prikazivanja izveštaja o rezultatima merenja parametara kvaliteta otiska. Ovi standardi na kraju imaju i informativne anekse, koji dopunski objašnjavaju pojedina specifična pitanja vezana za dati postupak štampanja.


8. MERNI UREĐAJI ZA KONTROLISANJE KARAKTERISTIKA KVALITETA OTISKA I MERENJE BOJE

Osnovna podela mernih uređaja može se izvršiti prema načinu na koji se analizira spektar reflektovane, proputene ili emitovane svetlosti. Na ovaj način uređaji se dele na: Denzitometre, Kolorimetre i Spektrofotometre.

Ovi uređaji se dalje mogu klasifikovati prema tome u kakvoj svetlosti rade, na: Emisione (za monitore), Refleksione (za otiske i originale), i Transmisione (za film i providne originale).

Prema načinu očitavanja mernih polja, može se izvršiti klasifikacija na uređaje za (slika 8.1): Merenje u tački (single point), Skeniranje po jednom pravcu (strip scanning), Automatsko očitavanje vrednosti polja po x-y koordinatama i In-line očitavanje u realnom vremenu na traci koja se štampa.


a) b)

c) d) Slika 8.1 Tipovi mernih uređaja prema načinu očitavanja: a) U tački, b) Skenirajući, c) Po x-y koordinatama, d) In-line očitavanje u realnom vremenu na traci tokom štampanja.

Merne veličine koje se mere spektrofotometrima i denzitometrima prikazane su u tabeli 8.1.


Tabela 8.1 Područje primene mernih uređaja

Uređaj Denzitometar Kolorimetar Spektrofotometar

Spektralna karakteristika uzorka

- - +

XYZ/LAB - + + Optička gustina + - +

Talasni opseg filtera

prilagođeno procesnim bojama

prilagođeno spektralnoj karakteristici CIE standardnog posmatrača

analiza uskih opsega, na svakih deset nanometara

8.1. Spektrofotometri Spektrofotometar je najsavršeniji od pomenuta tri uređaja, i može da se koristi i kao kolorimetar

(spektrokolorimetar) i kao denzitometar (spektrodenzitometar). Spektrofotometri mere relativnu


refleksiju sa uzorka u celoj vidljivoj oblasti, sa korakom koji može biti od 1 do 20 nm. Za spektrofotometre koje koristimo u kolor menadžmentu tipičan je korak od 10 nm. Na osnovu ovako precizno utvrđene spektralne karakteristike svetlosti reflektovane sa objekta, može se dobiti najširi skup kolorimetrijskih i denzitometrijskih veličina.

Spektrofotometri se mogu klasifikovati po većem broju kriterijuma (tabela 8.2)

Tabela 8.2 Klasifikacija spektrofotometara

Transmisioni spektrofotometri Refleksivni spektrofotometri Tip izmerenog fluksa svetlosti

Kombinovani R/T spektrofotometri

geometrija sa dva pravca – 0/45, 45/0, 45/0 krug; difuzna geometrija - d/0, 0/d, d/8

Geometrija merenja

geometrija sa više uglova jedan zrak dvostruki zrak dupli zrak

Optička konfiguracije

tri zraka


VIS UV – VIS – NIR UV – VIS

Spektralni raspon

VIS - NIR Visoka klasa Srednja klasa Klasa pouzdanosti/ preciznosti

Niža klasa stoni prenosni ručni linijski

Konstrukcija

bez kontakta Tipično područje primene spektrofotometara u grafičkoj industriji je:

Testiranje boja i pigmenata od strane proizvođača boja/pigmenata Kontrola kvaliteta odštampanih boja i medija – boja, belina… Profilisanje izlaznih uređaja - štampača, štamparskih mašina, itd. Kontrola kvaliteta odštampanog materijala na različitim neprozirnim i poluprozirnim medijima tokom proizvodnje i na gotovim proizvodima;


8.2. Kolorimetar Filteri kolorimetra su prilagođeni CIE standardnom posmatraču. Postoje kolorimetri sa tri filtra i

softverskom emulacijom pika na krivoj za osetljivost na crveno u plavoj oblasti, i kolorimetri sa četiri filtra. Generalno, bolje je rešenje sa četiri filtra.

Kolorimetri mogu da budu dovoljno precizni ali im obično nedostaje TAČNOST. Korisni su za poređenje boja pri inspekciji uzoraka boje u proizvodnji, inspekciji i kontroli kvaliteta boje, ali nisu primenjivi ako se karakteristike boje uzorka moraju uporediti sa vrednostima standardizovanim za dati skup uslova.

Kolorimetri se danas najčešće koriste prilikom kalibracije monitora.

8.3. Denzitometar Filteri denzitometra su prilagođeni spektralnim karakteristikama osnovnih boja u štampi: crveni

filter za merenje cijana, zeleni filter za merenje magente, plavi filter za merenje žute i narandžasti filter za merenje crne. Denzitometar ne meri boju, već meri koliko je puta manja refleksija sa mernog polja u odnosu na neodštampani papir. S obzirom da filteri denzitometra odgovaraju procesnim boja-ma, optička gustina koja se meri denzitometrom predstavlja meru debljine sloja procesnih boja: cijana, magente, žute i crne.

Iz podataka o optičkoj gustini, mogu se izvesti brojne druge denzitometrijske veličine, ili ih denzi-tometar može automatski izračunati: tonska vrednost rastera, povećanje tonske vrednosti rastera, rela-tivni kontrast štampe, preuizmanje boje...


9. MERNI UREĐAJI SA KAMEROM Merni uređaji sa kamerom se uglavnom koriste za analizu štamparskih formi i određivanje tonskih

vreddnosti rastera na formama. Ovi uređaji su prilagođeni tipu štamparskih formi koje se analiziraju. Ovi uređaji se sastoje od posebne kamere, koja na datom tipu štamparskih formi daje snimke koji se najbolje mogu iskoristiti i softvera za geometrijsku analizu slike, koji prepoznaje štampajuće elemente, iscrtava njihove konture i analizira udeo površine koju oni zauzimaju.

Pored softvera za prepoznavanje oblika, uobičajeno je da su prisutni i moduli za izračunavanje linijature i ugla rastera, za merenje prečnika tačke, rastojanja između tačaka kao i softver koji omogućava da se slika snimi u memoriju računara.

Ovi uređaji se najviše koriste za analizu štamparskih formi za ofset štampu i visoku štampu (tipo i flekso).

Slika 9.1 Čitači ofset (levo) i flekso (desno) ploča

Prema funkciji koju obavljaju nazivaju se i čitači ploča (eng. plate reader).


10. SVETLOMERI U ovu grupu uvrstili smo uređaje koji se ne koriste tako često, ali su veoma značajni prilikom

instalacije ili recertifikacije uređaja koji emituju svetlost: pultova za posmatranje, kopirnih ramova, ambijentalnog osvetljenja.

Ovi uređaji i njihove karakteristike i oblast primene prikazani su u tabeli 10.1

Tabela 10.1 Uređaji za merenje svetlosti

Tip uređaja UV-metar Luxmetar Merač temperature boje svetlosti

Spektroradiometar

Merna veličina Ukupna doza zra-čenja, snaga u piku

Osvetljenost Temperatura boje izvora svetlosti

Spektralna snaga izvora svetlosti kao funkcija talasne dužine

Jedinice J/cm2, mW/cm2 Lx K W/cm2/nm Primena Provera ujednačenos-

ti snage UV zračenja u kopirnim ramovimai UV sušnicama

Provera i recertifi-kacija pulta za pos-matranje u standar-dizovanim svetlos-nim uslovima (light boot), provera osvet-ljenosti radnog mesta

Provera i recertifi-kacija pulta za pos-matranje u standar-dizovanim svetlos-nim uslovima (light boot).

Kalibracija displeja i evaluacija boja trans-parentnih odštampa-nih primeraka, koji su napravljeni da se koriste osvetljeni sa zadnje strane pomo-ću datog izvora svetlosti


Izgled


11. MERENJE PROCESNIH PARAMETARA 11.1. pH Vrednost

Čista voda u idealnim uslovima disocira na H+ i OH– jone, koji nastaju u međusobno jednakim količinama:

2 H2O (l) H3O+ (aq) + OH− (aq) [H3O+] = [OH−] Konstanta disocijacije na 25°C jednaka je proizvodu aktivnosti

nastalih jona, ali se umesto aktivnosti sa zadovoljavajućom tačnošću mogu uzeti njihove koncentracije:

Kw = [H3O+][OH−] = 1.0×10−14. Pod pH vrednošću se podrazumeva negativni dekadni logaritam

koncentracije H+ (odnosno [H3O]+) jona u rastvoru: pH = − log10[H + ] U čistoj vodi, s obzirom da su koncentracije obe jonske vrste

podjednake, pH vrednost jednaka je: pH = − log10[10–7] = 7. Ukoliko se rastvor na bilo koji način načini kiselim, pH vrednost

će biti manja od sedam, a ukoliko rastvor postane alkalna, pH vrednost će biti veća od sedam. pH najkiselijih rastvora teži nuli, a najalkalnijih vrednosti 14.

Slika 11.1 pH-metar


Za merenje pH vrednosti koriste se pH-metri (slika 11.1), uređaji koji se sastoje od elektronskog sklopa i staklene elektrode. Povremeno je neophodno kalibrisati pH-metar pomoću rastvora poznate pH vrednosti. Bolji pH-metri opremljeni su i modulom za temperaturnu kompenzaciju, koji pH vred-nost izmerenu na temperaturama koje odstupaju od standardne (25°C) svode na pH vrednost koja bi se izmerila na standardnoj temperaturi.

Merenje pH vrednosti je značajno prilikom kontrolisanja tečnosti za vlaženje namašinama za ofset štampu. Veće i savre-menije mašine za ofset štampu imaju posebno postrojenje za pripremu vode i mešanje vode sa dodacima, tako da je u sasta-vu takvog sistema često prisutan ne samo pH-metar, nego čitav podsistem za regulaciju pH vrednosti tečnosti za vlaženje.

pH-metar se takođe može koristiti i za proveru razvijača koji se koristi za razvijanje ofset ploča.

11.2. Koncentracija rastvora Čista voda ne provodi električnu struju. Električnu struju

provode rastvori koji u sebi sadrže jone. Ovi rastvori se pona-šaju kao provodnici koji se karakterišu specifičnom otpornoš-ću, odnosno provodljivošću. Specifična provodljivost je funkci-ja koncentracije jona. Pri nižim koncentracijama, ova funkcija je približno linearna, međutim, pri višim koncentracijama ne-kih jonskih vrsta ona može značajno odstupiti od pravolinijske.

Slika 11.2 Merač provodljivosti


Uređaji za merenje koncentracije rastvora (Slika 11.2) u stvari mere provodljivost rastvora za električnu struju, a zatim na osnovu poznate zavisnosti provodjivost-konentracija, daju podatak o koncentraciji. Provodljivost se meri tako što se prema Omovom zakonu jačina struje koja pri poznatom naponu prolazi kroz rastvor u specijalnoj elektrohemijskoj ćeliji za ispitivanje provodljivosti. S obzirom da je poznata geometrija ćelije (površina i rastojanje između elektroda), iz podatka o rastvora u ćeliji lako se dolazi do podatka o specifičnoj provodljivosti rastvora (izražava se u mikroSimensima,μS/cm), a zatim i koncentracije.

Merenje koncentracije odnosi se na jonske vrste različite od proizvoda disocijacije vode. U praksi ovim uređajem se najšeće kontrolišu razvijač za ofset ploče i tečnost za vlaženje.

11.3. Viskoznost Viskoznost je pojava da tečnosti prilikom tečenja pružaju otpor tom tečenju, zbog unutrašnjeg

trenja između slojeva tečnosti. Kao mera viskoznosti nekog fluida uzima se koeficijent viskoznosti, koji se izražava u Paskal sekundama (Pa s).

Viskozitet neke tečnosti veoma zavisi od temperature, a ukoliko su u pitanju rastvori ili suspenzije, onda i od koncentracije rastvorene supstance. Za merenje viskoziteta koriste se viskozimetri različitih konstrukcija (sa kuglicom koja pada kroz fluid, konusni rotacioni, cilindrični rotacioni). U štamparijama se za procesnu kontrolu često primenjuje viskozimetar po Fordu (slika 11.3), koji se sastoji od posude tačno definisane zapremine i oblika, sa precizno definisanim otvorom kroz koji ističe fluid sa donje strane. Kao mera viskoznosti uzima se trajanje isticanja fluida iz potpuno ispunjene posude.


Viskozimetar se koristi za kontrolisanje promena reoloških karakteristika boje u slučaju duboke i flekso štampe. Do ovih promena dolazi pre svega zbog isparavanja rastvarača i povećanja koncentracije, pa se kao kontramera dodaje rastvarač, dok se smanji na prvobitnu vrednost.

11.4. Tvrdoća Prilikom zatezanja ofset pokrivke na ofset

cilindru, menja se tvrdoća pokrivke, koje je manja u opuštenom nego u zategnutom stanju. Tvrdoća pokrivke se može koristiti kao mera zategnutosti ofset pokrivke.

Na sličan način može se kontrolisati i zategnutost mrežice preko okvira, prilikom izrade sita.

Uređaj koji omogućava lako i jednostavno merenje tvrdoće nazi-va se durometar po Šoru A (slika 11.4). Kada se durometar postavi tako da svojom težinom pritiska podlogu čija se tvrdoća meri, iglica koja viri sa donje strane se uvuče utoliko više ukolko je podloga tvr-đa. Pomeraj iglice se sistemom poluga i opruga prenosi na kazaljku, koja omogućava direktno očitavanje podatka o tvrdoći.

Slika 11.4 Durometar po Šoru A

Slika 11.3 Izgled i način primene viskozimetra


11.5. Temperatura Temperatura je jedan od dva najvažnija pokazatelja atmosferskih prilika u štampariji (drugi je

relativna vlažnost vazduha, ali i ne samo to: od suštinskog značaja za proces je i temperatura boje u bojanicima i na valjcima, temperatura u sistemima za hlađenje ili sušenje, temperatura tečnosti za vlaženje u rezervoaru za pripremu tečnosti za vlaženje, temperatura razvijača. Merenje se može obaviti kontaktnim ili beskontaktnim (radijacionim) temometrima.

Kontaktni termometri mogu biti sa termoparom (slika 11.5), ili termometri sa kapilarom, koja je ispunjena živom ili nekim pogodnim rastvorom.

Termopar ili termoelement je sastavljen od dve žice od različitih metala, koje su na jednom kraju spojene. Ukoliko je kraj gde su žice spojene zagrejan na jednu temperaturu, a drugi krajevi žica na drugu temperaturu, između otvorenih krajeva žica javiće se napon, koji je određenom temperaturnom intervalu proporcionalan razlici temperatura.

Beskontaktni termometri su ra-dijacioni termometri (pirometri, slika 12.6). Oni su posebno pogodni za merenje temperature sloja boje na valjcima u sistemu za boju, jer ne moraju biti u dodiru sa valjcima, ali i u drugim situacijama, kada je

a) b)

Slika 11.5 a) Termometar sa termoparom; b) radijacioni termometar


potrebno izmeriti temperaturu objekta kome se ne može prići, ili veoma vrućeg objekta. Ovi ter-mometri prikupljaju i mere termalnu energiju zračenja nekog tela i onda je dovode u vezu sa temperaturom u smislu Plankovog zakona zračenja.

Dakle, dovoljno je uperiti ovakav termometar na površinu čiju površinu merimo (nišani se uz pomoć laserskog zraka), i pritisnuti dugme za očitavanje.


12. SKENIRAJUĆI MERNI I KONTROLNI UREĐAJI Ovi uređaji se koriste za brza merenja po celoj širini ili površini tabaka ili trake koja se štampa.

Veoma često se na osnovu ovih brzih merenja automatski podešavaju zone na bojanicima, u cilju postizanja ili održavanja ujednačene i unapred zadate optičke gustine ili spektralnih karakteristika boje na otisku.

Mogu se izdovojiti sledeće osnovne grupe uređaja:

skenirajući denzitometri

skenirajući spektrofotometri


uređaji za simultano merenje čitave površine tabaka Sastoje se od većeg broja denzitometara postavljenih u jednom redu, koji u veoma kratkom

vremenskom intervalu očitavaju vrednosti sa tabaka koji je još u produkciji. Druga varianta je super brza kamera sa softverom koji poredi snumljenu sliku sa slikom u memoriji. Ovakav uređaj se može povezati sa uređajem za izlaganje, koji onda izbacuje na posebnu gomilu sve tabake koje softver prepozna kao drukčije od referentnog. uređaji za in-line kontrolu prilikom štampanja iz rolne


13. PRIMENA MERNIH UREĐAJA PO ODELJENJIMA U sledećoj tabeli data je preporuka za korišćenje mernih uređaja u pojedinim odeljenjima

štamparije (tabela 13.1).

Tabela 13.1 Predlog primene pojedinih mernih uređaja

Odeljenje Uređaj Namena kolorimetar kalibracija monitora spektrofotometar kalibracija i verifikacija probnog

otiska, merenje boje uzorka

Dizajn studio, fotografi, prepres odeljenje

spektrofotometar sa x-y očitavanjem

izrada profila

čitač ploča kalibracija CtP sistema, kontrolisanje kvaliteta štamparskih formi

Prepres odeljenje

merač koncentracije detektuje koncentraciju aktivne komponente razvijača

denzitometar, (u tački, skeni-rajući ili po celoj širini tabaka)

merenje optičke gustine i drugih denzitometrijskih veličina

Štamparija tabačnog ofseta

spektrofotometar (u tački, linijski ili po celoj širini tabaka)


Odeljenje Uređaj Namena durometar merenje tvrdoće ofset gume pre i

posle zatezanja pH metar kontrola i regulacija tečnosti za

vlaženje termometar merenje temperature boje (waterless),

temperature tečnosti za vlaženje Štamparija ofset rotacija spektrofotometar koji očitava po

čitavoj površini tabaka (trake)

in-line denzitometar za merenje na traci koja se štampa viskozimetar merenje viskoziteta boje

Štamparija flekso ili duboke štampe za ambalažu

spektrofotometar merenje boje uzorka i merenja

prilikom definisanja reepture laboratorisjka vaga odmeravaje količina boje za

formulaciju

Laboratorija za pripremu boje

pogonska vaga odmeravanje količina boje zaprodukciju


Odeljenje Uređaj Namena viskozimetar merenje viskoziteta boje spektrofotometar mernje boje uzorka, merenje boje

prilikom formuilacije


MERENJA U GRAFIČKOJ INDUSTRIJI KAO PREDUSLOV ZA STANDARDIZACIJU..... 1

1. UVOD...................................................................................................................................... 2

2. O TEMI PREZENTACIJE ...................................................................................................... 4

3. DEFINICIJA I SVRHA STANDARDIZACIJE ..................................................................... 5

3.1. STANDARDIZACIJA KAO RACIONALIZACIJA PROIZVODNJE ............................ 5

3.2. STANDARDIZACIJA KAO PROPISIVANJE NORMI .................................................. 6

3.3. UVOĐENJE STANDARDA U TEKUĆU PROIZVODNJU............................................ 7

4. NIVOI STANDARDIZACIJE I KONTROLE KVALITETA U GRAFIČKIM KUĆAMA.. 8

4.1. NESTANDARDIZOVANO............................................................................................... 8

4.2. INTERNA STANDARDIZACIJA .................................................................................... 9

4.3. DELIMIČNA STANDARDIZACIJA.............................................................................. 11

4.4. STANDARDIZACIJA KOMPLETNOG PROCESA ŠTAMPANJA BEZ EKSTERNE VERIFIKACIJE................................................................................................................................. 12

4.5. STANDARDIZACIJA KOMPLETNOG PROCESA ŠTAMPANJA SA EKSTERNOM VERFIKACIJOM (PROCESSSTANDARD OFFSET – PSO, PROCESSSTANDARD NEWSPAPER –PSN ILI PROCESSSTANDARD ROTOGRAVURE – PSR). .............................. 13

4.6. TOTALNO UPRAVLJANJE KVALITETOM TQA - TOTAL QUALITY ASSURANCE. .................................................................................................................................. 14

5. ODNOS VIZUELNE I INSTRUMENTALNE KONTROLE .............................................. 15

5.1. SUBJEKTIVNOST POSMATRAČA.............................................................................. 15


5.2. UTICAJ USLOVA POSMATRANJA............................................................................. 15

5.3. SIMULTANI KONTRAST.............................................................................................. 17

5.4. ČOVEK NE MOŽE DA ZAPAMTI BOJU..................................................................... 19

5.5. KVANTITATIVNO IZRAŽAVANJE BOJE I ODSTUPANJA U BOJI ....................... 21

5.6. IMAGINACIJA................................................................................................................ 22

5.7. INERCIJA PERCEPCIJE ................................................................................................ 23

5.8. METAMERIZAM............................................................................................................ 25

5.9. OBRADA PODATAKA.................................................................................................. 26

5.10. REZIME........................................................................................................................... 26

6. OSNOVNI PARAMETRI KVALITETA OTISKA I SIGNALNA I MERNA KONTROLNA POLJA: ........................................................................................................................ 28

6.1. OPTIČKA GUSTINA...................................................................................................... 28

6.2. TONSKA VREDNOST RASTERA I NJENO POVEĆANJE NA OTISKU.................. 31

6.2.1. DEFINICIJA I IZRAČUNAVANJE TONSKE VREDNOSTI RASTERA ............... 31

6.2.2. POVEĆANJE TONSKE VREDNOSTI RASTERA NA OTISKU ............................ 33

6.3. RASPON REPRODUKOVANIH TONSKIH VREDNOSTI.......................................... 38

6.4. RELATIVNI KONTRAST ŠTAMPE ............................................................................. 40

6.5. POMICANJE I DUBLIRANJE (ENG. SLUR AND DOUBLING)................................ 42

6.6. PREUZIMANJE BOJE.................................................................................................... 46

6.7. SIVI BALANS ................................................................................................................. 48

6.8. SPEKTROFOTOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE..................................................... 49


6.8.1. KOORDINATE BOJE U BOJENOM PROSTORU CIE L*A*B* ............................ 49

6.8.2. ODSTUPANJE U BOJI............................................................................................... 51

7. ŠTA PROPISUJU STANDARD ISO 12647......................................................................... 54

8. MERNI UREĐAJI ZA KONTROLISANJE KARAKTERISTIKA KVALITETA OTISKA I MERENJE BOJE................................................................................................................................... 55

8.1. SPEKTROFOTOMETRI ................................................................................................. 57

8.2. KOLORIMETAR............................................................................................................. 60

8.3. DENZITOMETAR........................................................................................................... 60

9. MERNI UREĐAJI SA KAMEROM..................................................................................... 61

10. SVETLOMERI ................................................................................................................... 62

11. MERENJE PROCESNIH PARAMETARA....................................................................... 64

11.1. PH VREDNOST .............................................................................................................. 64

11.2. KONCENTRACIJA RASTVORA .................................................................................. 65

11.3. VISKOZNOST................................................................................................................. 66

11.4. TVRDOĆA....................................................................................................................... 67

11.5. TEMPERATURA ............................................................................................................ 68

12. SKENIRAJUĆI MERNI I KONTROLNI UREĐAJI......................................................... 70

13. PRIMENA MERNIH UREĐAJA POODELJENJIMA...................................................... 72

merenja u grafickoj industriji kao preduslov za standardizaciju

Documents