milica stojanović - akcionarsko društvo

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U LESKOVCU

- Trgovinsko pravo

AKCIONARSKO DRUTVO

- Seminarski rad

STUDENT:

MENTOR:

Milica STOJANOVI

Prof. dr arko ANELKOVITurizam i ugostiteljstvo

Index br. 12405/13

LESKOVAC, 2015.

SadrajUvod ...................................................................................................................................3

Akcionarsko drutvo ...........................................................................................................4

1. Pojam akcionarskog drutva ...............................................................................4

2. Osnivanje akcionarskog drutva .........................................................................6

3. Osnivaka skuptina akcionarskog drutva ........................................................9

4. Organi akcionarskog drutva ............................................................................10

4.1. Skuptina ............................................................................................11

4.2. Upravni odbor ....................................................................................12

4.3. Izvrni odbor ......................................................................................13Zakljuak ...........................................................................................................................14Literatura ...........................................................................................................................15Uvod

Akcionarsko drutvo se definie kao privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije.

Akcionarsko drutvo bi se, meutim, potpunije moglo definisati i kao drutvo sa sopstvenim pravnim subjektivitetom i osnovnim kapitalom podeljenim na akcije utvrene nominalne vrednosti, koje za svoje obaveze odgovara iskljuivo sopstvenom imovinom.

Najvanije karakteristike akcionarskog drutva proizlaze ve iz njegovog pojma. Pre svega, akcionarsko drutvo je samostalno pravno lice, koje je potpuno odvojeno od pravnog subjektiviteta svojih lanova. Ovakav karakter akcionarska drutva imaju ne samo u naem ve i u svim drugim pravima. Akcionarsko drutvo

1. Pojam akcionarskog drutva

Akcionarsko drutvo definisano je Zakonom o privrednim drutvima iz 2004. godine. Pre toga, Zakon o preduzeima iz 1996. godine takoe odreuje ovu formu, a i istoimeni akt iz 1988. godine koji je koristio termin deoniko drutvo. Akcionarsko pod ovim imenom sree se i u Zakonu o akconarskim drutvima Kraljevine Srbije iz 1896. godine, kao i u jugoslovenskom Trgovakom zakoniku iz 1937. godine. Iz samog naslova zakona i oblika drutva sledi i razlika izmeu termina akcija i deonica. U teoriji su podeljena miljenja o tome kom terminu treba dati prednost. U naem zakonodavstvu je prihvaen termin akcionarsko drutvo. Prema Zakonu o privrednim drutvima akcionarsko drutvo moe biti otvoreno i zatvoreno. Osnivakim aktom se odreuje koja vrsta akcionarskog drutva se osniva. Ukoliko izriitog odreenja vrste akcionarskog drutvanema u osnivakom aktu, smatra se da je osnovano otvoreno akcionarsko drutvo.

Akcionarsko drutvo je vrsta privrednog drutva, drutva kapitala, za ije se osnivanje sredstva pribavljaju izdavanjem akcija. Akcionarsko drutvo osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom koje sadri oznaku akcionarsko drutvo skraenicu a.d. ili ad. Osnovni kapital drutva utvren je i podeljen na akcije. Osnovni kapital drutva ii zbir nominalnih vrednosti svih akcija.

Akcionarsko drutvo je pravni subjekt, ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine osnivaa. Ovo drutvo odgovara u potpunosti svojom imovinom za obaveze koje preuzima u pravnom prometu. Akcionari ne odgovaraju za obaveze drutva, osim do iznosa ugovorenog a neuplaenog uloga u imovinu drutva. Meutim, akcionari akcionarskog drutva mogu prema treim licima lino odgovarati za obaveze drutva ako zloupotrebe privredno drutvo za nezakonite ili prevarne ciljeve, ili ako sa imovinom drutva raspolau kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno drutvo kao pravno lice ne postoji. Zloupotreba pravnog lica je odreena lanom 15 Zakona o privrednim drutvima,a bila je kao institut probijanja pravnog subjektiviteta poznata i u Zakonu o preduzeima iz 1996. godine.

Akcionarsko drutvo ima tano odreen kapital neophodan za osnivanje. Minimalni osnovni kapitaldrutva propisan je zakonom. Naelo fiksiranosti osnovne glavnice je od posebnog znaaja za trea lica, kao generalno obezbeenje za realizaciju njihovih potraivanja. Akcionarsko drutvo je duno da vrednost svoje neto imovine stalno odrava na nivou koji je jednak ili vei od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala. U sluaju da se osnovni kapital drutva iz bilo kog razloga smanji ispod vrednosti odreene zakonom, akcionarsko drutvo ima obavezu da ga obezbedi u roku od est meseci od dana smanjenja. Srugi nain za reenje problema smanjenja osnovnog kapitala jeste promena pravne forme. Ukoliko drutvo ne uspe da odri vrednost neto imovine na nivou jednakom ili veem od zakonom propisane vrednosti minimalnog osnovnog kapitala, nad njim e biti otvoren postupak likvidacije. Osnivaki kapital akcionarskog drutva formira se otkupom akcija u najmanjem iznosu zakonom propisane osnovne glavnice. Propisivanje minimuma osnovnog kapitala i odravanje njegove vrednosti jesu garancija treim licima, ali su od znaaja i za obavljanje delatnosti drutva. Akcionarsko drutvo se moe osnovati u svim svojinskim oblicima. Vlasniki reim nad drutvom zavisi od svojinsko reima sredstava koja se ulau u drutvo. Osnivai mogu biti sva pravna i fizika lica, domaa i strana.

Akcionarsko drutvo je vrlo pogodan oblik preduzea za investicije veeg obima. Sredstva se mogu prikupiti od velikog broja ulagaa, pri emu njihovi pojedinani ulozi ne moraju biti veliki. A za investitore je najbitnija injenica odgovornosti, jer u ovom obliku privrednog drutva oni ne snose nikakvu imovinsku odgovornost u vezi obavljanja njegove registrovane delatnosti.Akcionarsko drutvo se, dakle, kao pravni subjekt karakterie odreenim osobenostima:

osnovni kapital drutva podeljen je na akcije odreene nominalne vrednosti, imovina drutva odvojena je od imovine osnivaa, akcije kao hartije od vrednosti garantuju odreena prava njihovim vlasnicima, zakon odreuje minimalni iznos osnovnog kapitala.2. Osnivanje akcionarskog drutva

Dva su uslova koja treba osnivai da ispune u cilju osnivanja akcionarskog drutva. Osnivai najpre moraju da donesu odluku o osnivanju akcionarskog drutva. Ova odluka, koja predstavlja u sutini osnivaki akt donosi se u pismenoj formi i overava sudskim putem. Osnivaki akt je prvi, formalni, uslov i sadri:

puno ime i prebivalite fizikog lica, odnosno poslovno ime i sedite pravnog lica svakog osnivaa drutva,

poslovno ime i sedite drutva,

delatnost,

oznaenje da li je drutvo otvoreno ili zatvoreno,

iznos osnovnog kapitala, upisanog i uplaenog, i nain njegovog unoenja, odnosno formu uloga,

broj akcija i njihovu nominalnu vrednost, odnosno kod akcija koje nemaju nominalnu vrednost njihovu raunovodstvenu vrednost, vrste i klase akcija koje je drutvo ovlaeno da izda, kao i pravo akcija svake klase,

broj akcija svake vrste i klase koje su upisane i izdate,

identifikaciju osnivaa koji daje nenovane uloge, opis tih uloga i broj i vrstu akcija za te uloge,

trajanje drutva, osim ako je osnovano na neodrerno vreme, ukupni ili procenjeni iznos trokova u vezi sa osnivanjem drutva koji padaju na teret drutva, pre nego to je utvreno da drutvo ispunjava uslove za poetak rada,

posebne pogodnosti, do dana osnivanja drutva ili do momenta kad je drutvo ovlaeno da pone poslovanje, koje su date osnivaima ili drugom licu koje je uestvovalo u osnivanju drutva ili poslovima koji su bili potrebni za dobijanje takvog ovlaenja.Osnivaki akt akcionarskog drutva moe da sadri i druge odredbe, na primer ime i adresu prvog direktora, odnosno lanova prvog upravnog odbora, ovlaenja koja se daju upravnom odboru, i druga pitanja.

Pored osnivakog akta akcionarsko drutvo moe imati i statut kojim se blie ureuje poslovanje i upravljanje drutvom. Statut se sainjava u pisanoj formi, ali se ne dostavlja uz prijavu za registraciju drutva. Pravno dejstvo statuta prema akcionarima nastupa danom njegovog donoenja. Usvajanje i izmene statuta su u nadlenosti upravnog odbora akcionarskog drutva, osim kada su ova ovlaenja izriito osnivakim aktom poverena skuptini akcionara. Ukoliko postoji neusklaenost izmeu osnivakog akta i statuta akcionasrkog drutva, primenjuje se osnivaki akt drutva.

Drugi oavezni uslov koji mora biti ispunjen u cilju osnivanja akcionarskog drutva je obezbeenje osnovnog kapitala. Minimalni osnovni kapital akcionarskog drutva odreen je zakonom. Novani ulog osnovnog kapitala zatvorenog akcionarskog drutva na dan uplate iznosi najmanje 10 000 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu, a za otvoreno akcionarsko drutvo najmanje 25 000. Vei iznos novanog dela minimalnog osnovnog kapitala moe biti odreen posebnim zakonom za osnivanje banaka, organizacija u osiguranju, kao i akcionarskih drutava koji obavljaju zakonom odreene delatnosti u ovoj formi.

Osnovni kapital akcionarskog drutva obezbeuje se ulozima akcionara. Ugovoreni ulozi koje se unose u novcu uplauju se do registracije akcionarskog drutva, i to najmanje 50% nominalne vrednosti upisanih akcija, odnosno 50% raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. Ostatak se uplauje najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva. Akcionari na osnovu svog uloga stiu pravo na izdavanje akcija. Ako se akcije ili druge hartije od vrednosti stiu unoenjem stvari i prava, plaanje se vri njihovim unoenjem u imovinu drutva najkasnije u roku od dve godine od dana registracije drutva.

Zakon pored odreenja minimalnog osnovnog kapitala akcionarskog drutva odreuje i minimalnu nominalnu vrednost akcija. Akcionarsko drutvo moe izdavati obine akcije sa nominalnom vrednou i bez te vrednosti, odnosno preferencijalne akcije sa nominalnom vrednou. Najnia nominalna vrednost akcija ne moe biti manja od iznosa koji se dobija kada se dinarska protivvrednost od 5 zaokrui do najvieg broja deljivog sa 10 u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan podnoenja prijave za upis osnivanja akcionarskog drutva, odnosno podnoenje prijave za upis promene registrovanog osnovnog kapitala drutva. Ukupna vrednost izdatih akcija ne moe biti nia od iznosa osnovnog kapitala- 10 000, odnosno 25 000. Akcije se ne mogu izdavati za iznos koji je nii od nominalne vrednosti, odnosno raunovodstvene vrednosti kod akcija bez nominalne vrednosti. U osnovnom kapitalu drutva jednako uestvuju i obine akcije bez nominalne vrednosti. Uee akcija u osnovnom kapitalu odreuje se odnosom vrednosti tih akcija i ukupne vrednosti svih uplaenih akcija- pri emu je vrednost akcija jednaka zbiru vrednosti akcija sa nominalnom vrednou raunovodstvenoj vrednosti akcija bez nominalne vrednosti.

Osnivanje akcionarskog drutva podrazumevaneophodne trokove. Trokove osnivanja mogu snositit osnivai ili drutvo, to se odreuje osnivakim aktom drutva. U sluaju da osnivakim aktom nije drugaije odreeno, trokove osnivanja drutva snose njegovi osnivai. Osnivaima se naknada trokova osnivanja drutva moe odobriti samo do visine sredstava koja je odreena osnivakim aktom. Sa druge strane, kada je osnivakim aktom odreeno da samo drutvo snosi trokove osnivanja, mogue su dve situacije:

1. trokovi mogu biti plaeni iz osnovnog kapitala drutva, i2. trokovi mogu biti uneti u drutvo kao deo uloga.

3. Osnivaka skuptina akcionarskog drutva

Osnivaka skuptina se saziva ukoliko je uspela prva emisija akcija. Skuptinu sazivaju osnivai koji osnivaju akcionarsko drutvo javnim putem. Sazivanje i odravanje skuptine mora biti obavljeno u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrenog u javnoj ponudi i prospektu. Rok za odravanje skuptine moe biti produen na osnovu sudske odluke donete u vanparninom postupku, a na zahtev osnivaa koji poseduju najmanje 10% upisanih akcija, i to najdue na 30 dana. Svaki od upisnika dobija poziv za prisustvovanje osnivakoj skuptini, koji u prilogu sadri osnivaki akt, izvetaj osnivaa i ovlaenih procenjivaa, izvetaj o trokovima osnivanja, spisak akcija po upisnicima na osnovu javne ponude i listu lica koja su u svojstvu osnivaa eventualno preuzela akcije bez upisa na osnovu te ponude, uz naznaenje broja i vrste akcija koje je preuzelo svako od tih lica.

Pravo da uestvuju na osnivakoj skuptini imaju svi upisnici potpuno uplaenih akcija. Ova lica imaju pravo glasa na osnivakoj skuptini. Skuptina moe otpoeti svoj rad ukoliko sednici prisustvuju upisnici ije uplaene akciju predstavljaju prostu veinu akcija koje daju pravo glasa o pitanjima njene nadlenosti. Sednicu otvara osniva sa najveim brojem upisanih akcija, a ukoliko ima vie osnivaa ima takav status, prioritet ima upisnik koji je prvi uplatio akcije. On sainjava spisak prisutnih upisnika akcija, odnosno njihovih punomonika, i da utvrdi uslove za odravanje skuptine.

4. Organi akcionarskog drutva

U zavisnosti da li je re o otvorenom ili zatvorenom drutvu moemo razlikovati i njihove organe. Organi zatvorenog akcionarskog drutva su:

Skuptina;

Direktor ili upravni odbor;

Zatvoreno akcionarsko drutvo moa da ima i izvrni odbor i generalnog direktora. Osnivakim aktom ili statutom moe se odrediti da drutvo ima internog revizora ili odbor revizora. Na predlog manjinskih akcionara koji raspolau sa najmanje 20% osnovnog kapitala drutva, skuptina moe da izabere strunog poverenika radi pregleda finansijskih izvetaja i poslovnih knjiga drutva u poslednje tri godine.

Organi otvorenog akcionarskog drutva su:

Skuptina;

Upravni odbor;

Izvrni odbor;

Generalni direktor;

4.1. Skuptina

Skuptina predstavlja mesto gde se nalaze i okupljaju svi osnivai akcionarskog drutva. Svi akcionari su lanovi skuptine. Skuptina predstavlja organ u kome su skoncentrisana najvanija ovlaenja i ovo iz razloga jer je ine osnivai samog drutva.

Skuptina odluuje o najvanijim pitanjima za rad i poslovanje drutva. Prema Zakonu o privrednim drutvima skuptina odluuje o sledeim pitanjima:

izmenama osnivakog akta, ukljuujui naroito i promene koje ustanovljavaju, poveavaju ili smanjuju odobreni broj akcija ili promene prava ili povlastica bilo koje vrste ili klase akcija, poveavaju ili smanjuju osnovni kapital, ali ne ukljuujui promene koje moe izvriti upravni odbor u skladu sa zakonom;

statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu formu privrednog drutva i sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom;

raspodeli dobiti i pokriu gubitaka, ako osnivakim aktom ili statutom nije drukije odreeno;

usvajanju finansijskih izvetaja, kao i izvetaja upravnog odbora,izvetaja revizora i nadzornog odbora, ako postoji, u vezi sa finansijskim izvetajima;

politici naknada i nagradama lanovima upravnog odbora;

izboru i razreenju lanova upravnog odbora drutva;

prestanku drutva;

izboru i razreenju revizora;

pitanjima podnetim skuptini akcionara na odluivanje od strane upravnog odbora drutva, u skladu sa zakonom;

izdacima po osnovu nagraivanja direktora drutva ili lanova upravnog odbora putem izdavanja akcija, varanata i drugih finansijskih i nefinansijskih davanja;

drugim pitanjima navedenim u ovom zakonu ili osnivakom aktu drutva.

Odluke donete na sednici skuptine akcionara unose se bez odlaganja u knjigu odluka.

Pored redovne godinje skuptine zakon predvia jo nekoliko vrsta skuptina i to:

Vanrednu skuptinu;

Skuptinu po nalogu suda;

Vanrednu skuptinu zatvorenog akcionarskog drutva;

Vanrednu skuptinu akcionarskog drutva u sluaju poslovanja sa gubitkom.

4.2. Upravni odbor

Upravni odbor je obavezan organ kod otvorenog akcionarskog drutva, dok zatvoreno moe a ne mora imati upravni odbor. Ukoliko se u osnivakom aktu zatvorenog akcionarskog drutva ne predvidi upravni odbor, umesto njega se bira direktor.

Bitno je napomenuti da odredbe Zakona o privrednim drutvima koje reguliu upravni odbor za otvoreno akcionarsko drutvo prmenjuju se i na direktora zatvorenog akcionarskog drutva.

Prema zakonu upravni odbor ima najmanje 3 a najvie 15 lanova, s tim da se broj lanova utvruje osnivakim aktom drutva. lanovi upravnog odbora se biraju na svakoj godinjoj skuptini, a mogu se birati i na bilo kojoj vanrednoj sednici koja je sazvana radi tog izbora. lanovi upravnog odbora mogu podneti ostavku i ona ima pravno dejstvo od dana podnoenja, osim ako nije u njoj naveden neki drugi dan. Razreenje lanova upravnog odbora je pravo skuptine, koja moe u obrazloenju odluke navesti razloge ali i ne mora.

lanovi upravnog odbora mogu imati svojstvo nezavisnih i neizvrnih lanova. Pravilo je da kotirano akcionarsko drutvo mora u upravnom odboru imati veinu neizvrnih lanova, od kojih su najmanje dva nezavisna.

Mandat lanova upravnog odbora i direktora kod zatvorenog akcionarskog drutva, istie na prvoj sledeoj godinjoj skuptini nakon njihovog izbora, a zakon nije ograniio broj mandata koji mogu biti povereni ovim licima. 4.3. Izvrni odbor

Izvrni odbor je obavezan organ u otvorenom akcionarskom drutvu, dok je kod zatvorenog akcionarskog drutva ovo fakultativan organ. lanove izvrnog odbora bira i razreava upravni odbor drutva. Zakon o privrednim drutvima propisuje da su lanovi izvrnog odbora direktori akcionarskog drutva. Oni su izvrni direktori drutva kako ih zakon naziva.

U izvrni odbor mogu biti birani lanovi upravnog odbora i druga lica, s tim da lanovi upravnog odbora ine manje od polovine ovog odbora.

Izvrni odbor nadlean je za sprovoenje odluka upravnog odbora i sva pitanja povezana sa voenjem poslova i tekuim poslovanjem drutva. Upravni odbor duan je da stalno i potpuno informie izvrni odbor o svim pitanjim koji su u njegovoj nadlenosti.Zakljuak

Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju poetnog finansiranja preduzea jer omoguava da se dosta kapitala prikupi iz veeg broja manjih uloga.Vlasnici akcija, akcionari, na osnovu svog udela u kapitalu preduzea imaju tri grupe prava: pravo na dividendu (deo profita koji se isplauje akcionarima), pravo uestvovanja u odluivanju (odnosi se na izbor uprave preduzea), pravo na deo likvidacione mase u sluaju likvidacije preduzea.Postoje i druge prednosti akcionarskih drutava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan oblik ogranizacije preduzea i zbog ega upravo ta preduzea raspolau najveim delom svetskog kapitala. Meu najvanijim je ograniena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzea samo do vrednosti njihovih akcija i ta vrednost je najvie to mogu izgubiti ukoliko preduzee ne posluje dobro.

Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzea, ve samo kapitalom uloenim u preduzee.Jo jedna od prednosti je i profesionalni menadment koji najee rukovodi akcionarskim drutvom i odgovara akcionarima, ime se postie razdvojenost uprave od vlasnitva.Literatura

Anelkovi, ., Anelkovi Slijepevi, M., Trgovinsko pravo sa osnovama prava - praktikum, Leskovac, 2009.

Anelkovi, ., Trgovinsko pravo sa osnovama prava - skripta, Leskovac, 2006.

Velimirovi, M., Vukievi, S., Poslovno pravo sa elementima prava i osnovama graanskog prava, Beograd, 2002.

Vukievi, S., Anelkovi, ., Trgovinsko pravo sa osnovama prava, Leskovac, 2006.Vukievi, S., Poslovno pravo, Beograd, 2004.

Gruji, R., Poslovno pravo, Beograd, 2008.

Dabi, L., Poslovno pravo, Beograd, 2013.

Pokraji, D., Ekonomika preduzea - Principi i ciljevi, Beograd, 2013. Gruji, R., Poslovno pravo, Beograd, 2008.


Vukievi, S., Poslovno pravo, Beograd, 2004.




















PAGE 15

milica stojanović - akcionarsko društvo

Documents