1

Mobilno raunarstvo

Mobilni ureaji i njihove karakteristike

Poslednjih godina svedoci smo izuzetnog razvoja i popularnosti razliitih vrsta mobilnih ureaja. Pod mobilnim ureajem u irem smislu podrazumeva se elektronski ureaj dovoljno mali da moe da komotno stane u torbicu, dep ili futrolu, tako da se moe nositi sa sobom sve vreme. U ovu kategoriju danas se svrstava relativno veliki broj ureaja:

- mobilni telefoni, - PDA ureaji, - pametni telefoni, - lini medija plejeri (PMP-Personal Media Players), u koju spadaju mp3 i mp4 plejeri, iPod kompanije

Apple, itd; prevashodna namena je pregled multimedijalnih sadraja u digitalnom formatu tj. sluanje muzike i audio zapisa, radio programa, pregled fotografija i video zapisa, itd.

- digitalni fotoaparati i kamere, - ultra mobilni raunari (UMPC ultra mobile PC), itd.

Laptop raunari se ne svrstavaju u kategoriju mobilnih ve prenosnih ureaja, pre svega zbog svoje veliine i manje mobilnosti, dok su tablet raunari i itai elektronskih knjiga (e-book readers) na granici izmeu ove dve kategorije, pa se u nekom irem smislu mogu smatrati mobilnim ureajima.

Mobilni telefon je elektronski ureaj koji, korienjem beine mree, omoguava korisniku telefonske razgovore u irem geografskom prostoru. U ovu grupu ne spadaju kuni beini telefoni, jer oni imaju veoma ogranien domet, od par desetina metara. Mobilni telefon je daleko najpopularniji i najrasprostranjeniji mobilni ureaj. Procenjuje se da je krajem 2009. godine u svetu u upotrebi bilo preko 4,6 milijardi mobilnih telefona (samo u toku 2009. godine proizvedeno je i prodato preko 1,2 milijarde mobilnih telefona). U gotovo svim

razvijenim zemljama broj mobilnih telefona je vei od stanovnika, tj. mnogi korisnici imaju dva ili vie mobilnih telefona. Prema zvaninoj statistici Evropske Unije, jo 2006. godine na 100 stanovnika dolazilo je 107 mobilnih brojeva. U anketi sprovedenoj u martu 2010. godine, na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, svih 223

anketiranih studenata I godine osnovnih studija je izjavilo da ima mobilni telefon. Pri tome, ak 40% anketiranih studenata je izjavilo da koristi dva ili vie mobilnih telefona. Najvei proizvoa mobilnih telefona je finska multinacionalna kompanija Nokia, proizvodi vie od treine svih novih mobilnih telefona u svetu (samo u 2009. godini je proizvela preko 440 miliona mobilnih telefona). Na slici 1 prikazano je trino uee najznaajnijih proizvoaa mobilnih telefona u svetu za 2009 godinu.

Slika 1. Trino uee najznaajnijih proizvoaa mobilnih telefona

2

Osim telefoniranja, mobilni telefoni esto nude i dodatne servise kao to su SMS, e-mail, pristup Internetu, pregled multimedije, itd.

PDA ureaji (PDA Personal Digital Assistant, poznat i pod nazivom palmtop) su depni raunarski ureaji. Prvobitno su bili zamiljeni kao elektronska verzija depnog podsetnika (PIM Personal Information Manager), odnosno za uvanje i administriranje adresara, kalendara, dnevnika rada, podsetnika planiranih obaveza, linih podataka i beleki, itd. Razvojem tehnologije dobili su i neke funkcije i mogunosti koje su da tada imali samo raunari, pa je tako bilo mogue instalirati dodatne aplikacije, koristiti programe za obradu teksta, tabelarne kalkulacije, itanje elektronskih knjiga ili pregled multimedije. Na taj nain su PDA ureaji postajali mobilna zamena za PC raunare, dok se korisnik nalazi na putu ili jednostavno van svog radnog mesta ili doma, i zato su morali da imaju razvijen sistem lake razmene informacija i sinhronizacije sa raunarima. Prvi PDA ureaji nisu imali mogunost komunikacije, ve su se direktno kablom povezivali sa raunarima. Razvojem beinih komunikacija, savremeni PDA ureaji su dobili mogunost povezivanja na beine raunarske mree, i na taj nain je omoguena laka razmena podataka ali i pristup Internetu i korienje e-maila. PDA ureaji, kao i PC raunari, imaju svoj operativni sistem, koji upravlja radom ureaja, i aplikativne programe. S obzirom da se PDA ureaji koriste na razliit nain od PC raunara (koji se ukljuuju npr. jednom dnevno, pa korisniku nije problem da saeka par minuta za startovanje sistema, dok se PDA ureaji ukljuuju ee, da bi se obavili neki kratki zadaci), to je neophodno da imaju brz odziv tj. da budu gotovo trenutno po ukljuivanju spremni za rad. Ovo je zahtevalo dobre hardverske karakteristike i pojednostavljen operativni sistem. Pripadali su vioj klasi ureaja, i po karakteristikama (gotovo svi savremeni PDA ureaji imaju ekrane osetljive na dodir) i po ceni, tako da nikada nisu postigli popularnost i rasprostranjenost mobilnih telefona.

Pojava mobilnih telefona sutinski je promenila svet telekomunikacija i znaajno je u mnogim segmentima olakala ivot i poslovanje. Sa druge strane, PDA ureaji su nudili irok spektar raunarskih aplikacija i korisnih alata. Zato je prirodna tendencija da poslednjih godina ove dve vrste ureaja meusobno konvergiraju odnosno da se mobilnim telefonima dodaju funkcionalnosti i raunarske mogunosti PDA ureaja i da se PDA ureajima dodaje mogunost telefoniranja putem mobilne mree, uz dodatne funkcionalnosti preuzete od linih medija plejera. Ovako nastali hibridni ureaji koji imaju sve dobre karakteristike od obe vrste, odnosno koji imaju mogunost komunikacije glasom putem mree mobilnih operatera, operativni sistem vieg nivoa i mogunost instalacije novih softverskih aplikacija, mogunost kreiranja i pregleda multimedijalnih sadraja (muzike, fotografija, audio i video zapisa, itd.), mone raunarske karakteristike PDA ureaja, mogunost povezivanja na beine lokalne raunarske mree se nazivaju pametni telefoni (smartphones). Trite pametnih telefona je najbre rastui segment trita mobilnih telefona.

Na slici 2 prikazani su mobilni telefon, PDA ureaj i pametni telefon.

Slika 2. Mobilni telefon, PDA ureaj i pametni telefon Svakodnevni razvoj i sve bolje karakteristike mobilnih ureaja, hardverske i softverske, otvaraju nove mogunosti primene ovih ureaja, kako na poslovnom, tako i na linom planu. Pri tome se kao platforma

3

budunosti najee oznaavaju pametni telefoni, pa e u nastavku biti prikazane najvanije karakteristike mobilnih ureaja odnosno mobilnih i pametnih telefona kao njihovih najvanijih, najrasprostranjenijih i najperspektivnijih predstavnika. Na slici 3 prikazano je trino uee najznaajnijih proizvoaa pametnih telefona, za prvi kvartal 2010 godine.

Slika 3. Trino uee najznaajnijih proizvoaa pametnih telefona

Procesor

Brzina i mogunosti procesora odreuju i mogunosti mobilnog ureaja tj. koje aplikacije i koje periferne elemente i vrstu komunikacije ureaj moe da podri. Kao i kod desktop raunara, razvoj mobilnih ureaja i razvoj njihovih procesora su neraskidivo povezani, tako da je razvoj procesorskih jedinica koristan vodi za to ta e, sa aspekta aplikacija i ostalog hardvera, u bliskoj budunosti biti razvijano za mobilne ureaje.

Osim vee brzine rada procesora, kod mobilnih ureaja se, za razliku od personalnih raunara, javljaju jo dva kljuna faktora, a to su potronja energije i disipacija toplote. S obzirom da je baterija glavni izvor energije za rad mobilnih ureaja, jasno je da je neophodno imati nisku potronju energije od strane procesora, ali i svih drugih komponenti, kako bi se spreilo preterano pranjenje baterije odnosno omoguio razuman period izmeu dva punjenja. Takoe, s obzirom na veliinu mobilnih ureaja, nije mogue da se, kao kod desktop raunara, procesori hlade ventilatorima, pa je neophodno obezbediti dobru pasivnu disipaciju toplote, kako bi se izbeglo

pregrevanje procesora.

Danas akutelni procesori omoguavaju rad u realnom vremenu sa zahtevnim aplikacijama, kako raunski tako i grafiki, omoguavaju rad sve veih ekrana sa visokim rezolucijama, imaju integrisanu podrku za razliite vidove povezivanja, kameru, GPS, mulitmediju i rad pod razliitim operativnim sistemima.

Memorija

Kao i kod desktop raunara, za normalan rad i uvanje podataka i kod mobilnih ureaja je neophodno obezbediti odgovarajue memorijske jedinice. Prvi PDA ureaji su kao osnovne memorijske jedinice imali RAM memoriju, u koju se smetaju podaci i aplikacije u toku rada tj. obrade, ali su se u njoj trajno uvali i korisniki podaci kao to su dokumenta, slike, itd., i ROM memoriju, u kojoj su se nalazili osnovni programi ureaja, kao to su operativni sistem, adresar, kalendar, itd. Kako je za uvanje podataka bilo neophodno napajanje iz baterije, to je postojao veliki rizik da e svi podaci biti izgubljeni ukoliko bi baterija bila potpuno ispranjena za neki dui period. Ovo je bio jedan od najvanijih nedostataka ovih ureaja odnosno memorije.

Kod personalnih raunara podaci i programi se uvaju na hard disku. Kada se program pokrene, on se prvo kopira u RAM memoriju sistema, gde se potom izvrava. Veina PDA ureaja nema hard diskove, i umesto toga koriste RAM memoriju za uvanje podataka i programa. S obzirom da je ve u glavnoj memoriji, on se ne kopira na neko drugo mesto ve se odmah izvrava, u mestu, ime se znatno ubrzava startovanje aplikacije. Treba

4

imati u vidu da korisniku nije dostupna celokupna RAM memorija, ve da je odreeni deo uvek u upotrebi od strane operativnog sistema.

Razvojem novih aplikacija za PDA ureaje i mobilne telefone, pre svega u oblasti multimedije, postojee unutranje memorije nisu bile dovoljne za uvanje velikih koliina podataka. Slian problem se javio i kod mobilnih ureaja za reprodukciju multimedijalnih sadraja, pre svega muzike i audio zapisa. Razvoj tehnologije je omoguio da se za ovakve ureaje primeni hard disk malih dimenizija, koji je omoguavao trajno uvanje veih koliina podataka i jedan od prvih ureaja kod kojih je korien hard disk bio je popularni IPod, kompanije Apple. U periodu 2004-2006. godina bilo je vie pokuaja da se hard disk iskoristi i kod mobilnih telefona (npr. Nokia N91 i vie modela kompanije Samsung), ali je ova ideja ubrzo odbaena, zahvaljujui razvoju jeftinijih fle memorija. Fle memorije su trajne memorije koje za uvanje podataka ne zahtevaju napajanja iz baterije, tako da danas veina savremenih mobilnih ureaja kao internu memoriju koristi fle memoriju, kapaciteta i do 64 GB.

Kod veine mobilnih ureaja danas je mogue kapacitet memorije proiriti korienjem dodatnih memorijskih jedinica, pre svega fle memorijskih kartica. Iako su se u prethodnom periodu za mobilne ureaje koristili razliiti tipovi memorijskih kartica (CompactFlash, MultiMediaCards-MMC, MemoryStick, itd.), ipak je daleko najzastupljenija SD kartica, u svim svojim verzijama (slika 5), a danas se kao standard za memorijske kartice za

mobilne ureaje namee microSD SDHC (Secure Digital High Capacity) kartica.

Slika 5. Razliiti tipovi SD kartica (standard, mini i mikro)

Ova kartica je malih dimenzija (veliine nokta) i relativno velikog kapaciteta (po vaeem standardu, do 64 GB). S obzirom da i mnogi drugi ureaji koriste SD kartice (digitalni fotoaparati, mp3 plejeri, itd.), mogua je jednostavna razmena i prenos sadraja sa tih ureaja na pametni telefon.

5

Baterija

S obzirom na sve vei broj hardverskih komponenti kod mobilnih ureaja, brojne naine beinog povezivanja (od kojih su neki ukljueni neprekidno ili dui vremenski period), upotrebu GPS-a, a pre svega sve veih ekrana i veih rezolucija, pred baterije se postavlja teak zadatak da obezbede pouzdano i dugotrajno napajanje ureaja. Smatra se da danas baterije predstavljaju usko grlo za dalji razvoj mobilnih ureaja, jer svojim kapacitetom i drugim karakteristikama ne mogu da prate ubrzani razvoj procesora, memorija, ekrana i drugih komponenti.

U sluaju da mobilni ureaj nema trajnu glavnu memoriju (veina PDA ureaja i starijih mobilnih telefona), kada je iskljuen, on zapravo nije potpuno ugaen, ve se sistem prebacuje na rad u "uspavanom" stanju, sa niskom potronjom energije, pri emu je veina elektronskih komponenti iskljuena. Tokom ovakvog stanja, baterija i dalje snabdeva energijom memoriju, kako podaci i programi ne bi bili izgubljeni, pa je vano ne dozvoliti da se baterija potpuno isprazni (podaci koje se nalaze na dopunskih memorijskim karticama su

zatieni, jer su one trajna memorija). Neki sistemi ukljuuju i dopunske, interne baterije posebno namenjene za uvanje memorije u sluaju potpunog pranjenja ili oteenja glavne baterije, ali one ne mogu da dugo traju. Veina sistema e dati upozorenje kada nivo popunjenosti baterije postane nizak, i nee dozvoliti ukljuenje ureaja pri vrlo niskim nivoima popunjenosti, kako bi spreili potpuno pranjenje tj. bar jo neko vreme sauvali podatke u memoriji.

Mobilni ureaji se danas najee napajanju punjivim litijum-jonskim ili litijum-polimer baterijama, pri emu se danas akcent stavlja na litijum-polimer baterije, koje su neto lake i mogu se proizvoditi u proizvoljnim oblicima i veliinama (za razliku od litijum-jonskih, koje su po pravilu oblika kvadra), to je u skladu sa ciljevima proizvoaa da prave manje, tanje i lake ureaje. Ove baterije, u zavisnosti od tipa ureaja i naina korienja, mogu da obezbede autonomiju od jednog pa do desetak dana, nakon ega je neophodno punjenje. Punjenje baterije obino traje par sati, a najee se vri prikljuenjem punjaa na standardnu naponsku mreu. Interesantno je naglasiti da je do sada svaki proizvoa mobilnih ureaja imao sopstveni standard za razvoj punjaa i da ak i mobilni ureaji istog proizvoaa nisu imali iste punjae tj. konektori su najee bili razliiti. Zato su u februaru 2009. godine GSM asocijacija (koja obuhvata preko 750 mobilnih operatera irom sveta) i 17 vodeih svetskih proizvoaa mobilnih telefona (Nokia, Sony-Ericsson, Samsung, Motorola, itd.) objavili da su se dogovorili o zajednikom standardu za znatno efikasnije univerzalne punjae mobilnih telefona, a kao univerzalni konektor je usvojen mikro-USB konektor, koji podravaju i Apple, LG, RIM (Research in Motion, proizvoa Blackberry-ja) i drugi.

U poslednje vreme aktuleni i punjai namenjeni za putovanja, koji bateriju mobilnog ureaja dopunjavaju iz standardnih, lako dostupnih alkalnih baterija za jednokratnu upotrebu, korienjem posebnog punjaa. Takoe, danas se intenzivno razvijaju i solarni punjai, ili kao posebne jedinice ili u sklopu samog mobilnog telefona. Naime, obino se na poleini mobilnog telefona postavlja solarna ploa (slika 5), koja sa sat vremena punjenja moe da obezbedi 10-tak minuta razgovora.

Slika 5. Solarni poklopac mobilnog telefona

6

Kao najvei nedostatak litijum-polimer baterija istiu se njena ogranienja u pogledu ivotnog veka i kapaciteta. Na primer, prijem i prikazivanje TV signala na mobilnom ureaju zahteva veliku koliinu energije i brzo crpi bateriju. Jedno od moguih reenja, na kome se poslednjih godina najvie radi, su gorive elije (fuel cells), koje generiu struju pomou kiseonika i goriva kao to su vodonik ili metanol. Najavljuje se da e gorive elije davati i do 10 puta vie energije od litijum-polimer baterija istih dimenzija, a prihvatljivije su i u ekolokom smislu, jer kao ostatak daju vodu i ugljen-dioksid. Meutim, iako se ve godinama radi na njihovom razvoju, jo uvek se nije pojavio komercijalni mobilni ureaj sa ovakvim napajanjem.

U razvoju savremenih mobilnih ureaja se koriste i razliite strategije smanjenja potronje tj. produetka rada baterije. Korienjem inteligentnih i adaptivnih mehanizama za smanjenje potronje, vre se znaajne utede, npr. variranjem napona i optimizacijom brzine procesora, ili privremenim iskljuivanjem neaktivnih hardverskih komponenti.

Zadavanje komandi i unos podataka

Lak i jednostavan unos komandi i podataka u mobilni ureaj predstavlja jedan od vanijih zahteva korisnika i u ranijem periodu ovo je bila jedna od osnovnih zamerki i nedostataka mobilnih ureaja.

Naime, za unos podataka i komandi kod mobilnih telefona najee se koristi tastatura, koja je sem numerikih tastera (putem kojih su se unosila i slova), ima i nekoliko tastera posebne namene (slika 6.a). U manjem broju

sluajeva mobilni telefoni imaju punu QWERTY tastaturu (slika 6.b), kojom je omoguen bri unos teksta. Zbog malih dimenzija tastera i malog razmaka izmeu njih, oba oblika tastature nisu pogodna za brzi unos vee koliine teksta i to je bio jedna od veih zamerki. Osim tastera, savremeni mobilni telefoni najee imaju i neki dodatni element (najee dojstik, koji ima funkciju bar pet tastera) koji se koristi pre svega za navigaciju.

a. Numerika tastatura b. QWERTY tastatura

Slika 6. Razliiti oblici tastatura klasinih mobilnih telefona

Klasini PDA ureaji su imali minimalni broj tastera (broj i funkcija zavisi od modela i proizvoaa), koji su obezbeivali brz pristup nekim najvanijim funkcijama ureaja. Kod veine ureaja korisnik je mogao sam da podeava parametre odnosno aplikacije povezane za pojedninim tasterima. I kod nekih modela PDA ureaja se za navigaciju koristio dojstik sa pet tastera. Meutim, kako PDA ureaji po pravilu imaju ekrane osetljive na dodir, to se unos svih drugih komandi vri putem ekrana, i to najee pomou posebne olovke (stylus) koja se nalazi u sklopu PDA ureaja. Unos teksta se takoe vri putem ekrana, odnosno ili putem virtuelne tastature koja se na njemu aktivira (slika 7), ili putem prepoznavanja rukopisa po ekranu, pri emu se za oba naina koristi stylus.

7

Slika 7. Unos teksta putem virtuelne tastature na ekranu i stylus-a

Savremeni pametni telefoni koriste sve gore navedene oblike tastatura, tj. manji broj njih ima punu QWERTY

tastaturu (ali gotovo svaki proizvoa ima bar jedan takav model), a neto ee imaju osnovni skup numerikih i tastera posebne namene, a sve ee ovi ureaji imaju, poput PDA ureaja, ekrane osetljive na dodir, tako da se unos komandi i podataka vri direktno prstima na ekranu (slika 8).

Slika 8. Zadavanje komandi kod pametnih telefona sa ekranom osetljivim na dodir

Svi prikazani naini su adekavtni za unos samo manjih koliina podataka. Meutim, dodatkom eksterne QWERTY tastature (pre svega za unos vee koliine teksta), pametni telefoni mogu postati pogodna alternativa laptop raunarima. Eksterne tastature se mogu nai u nekoliko oblika:

- savitljive tastature normalne veliine (slika 9.a), koje oblikom i dimenzijama podseaju na klasine tastature desktop raunara, ali se mogu smotati na vrlo malu zapreminu,

- mini tastature (slika 9.b), klasine tastature od vrstog materijala, malih dimenzija, - tzv. palac-tastature (slika 9.c), dopunske tastature koje podseaju na pune QWERTY tastature mobilnih

ureaja, naziv su dobile po tome to koriste pre svega palevima obe ruke, - projekcione tastature (slika 9.d), tehnoloki najsavremenije; pomou posebnog ureaja se laserskim

snopom na ravnu povrinu projektuje slika virtuelne tastature normalne veliine na kojoj se kuca, a ureaj vri detekciju pritisnutog tastera na osnovu preseenog laserskog zraka.

8

a. Savitljiva tastatura b. Mini tastatura

c. Palac-tastatura d. Projekciona tastatura

Slika 9. Razliiti oblici eksternih tastatura

Drugi, esto korieni nain zadavanja komandi je putem glasa. Naime, i stariji modeli mobilnih telefona su vrlo esto imali opciju zadavanja komandi glasom ili poziva odreene osobe izgovorom njenog imena. Sve ovo se i dalje koristi i kod savremenih mobilnih ureaja. Meutim, razvojem pre svega procesora i softverskih aplikacija, sve ee se mogu nai ureaji koji mogu da prepoznaju glas tj. vre konverziju glasa u tekst. Na primer, pametni telefon Nexus One kompanije Google ima softversku podrku za ovu konverziju, tako da je mogue direktno diktirati neku poruku, e-mail ili pismo, koji ureaj prepoznaje i konvertuje u tekst. Takoe, savremeni ureaji esto imaju i suprotni oblik konverzije, teksta u glas, koji pre svega koriste osobe sa posebnim potrebama, za npr. presluavanje poruka ili e-knjiga.

Ekrani

Ekrani su jedna od najveih, najskupljih, najoseljivijih i najvanijih komponenti mobilnih ureaja i meu najveim potroaima energije. Osim to slue za prikaz razliitih oblika informacija, u poslednje vreme se, kao to je ve naglaeno u prethodnom delu, sve ee koriste i za unos komandi i podataka. Da bi mobilni telefon ili PDA ureaj bio zaista mobilan, on mora biti lak i kompaktan odnosno takvih dimenzija da se moe nositi u depu, to postavlja ogranienja na maksimalnu fiziku veliinu ekrana koji se nalazi na ureaju.

S obzirom na njegovu namenu, kod PDA ureaja se od poetka puno panje posveivalo dobrom ekranu i zato su oni obino imali vrlo kvalitetne i relativno velike (2,5-4 ina) LCD ekrane osetljive na dodir. Ovi ekrani su najee zahtevali pozadinsko osvetljenje, za prikaz slike tokom dana odnosno pri dnevnom svetlu, to je dodatno optereivalo bateriju. Sa druge strane, kod starijih mobilnih telefona, ija je prvenstvena namena bila komunikacija glasom, ekranima se nije posveivala velika panja, pa su esto bili malih dimenizija i monohormatski. Konvergencijom ove dve vrste ureaja ka pametnim telefonima, naglaena je vana uloga ekrana, jer telefon vie nije bio samo sredstvo za glasovnu komunikaciju, ve i ureaj za snimanje i reprodukciju multimedijalnih sadraja, tako da danas ak i obini mobilni telefoni imaju dobre ekrane.

9

Od tehnologija za izradu ekrana danas su najee koriste LCD TFT i sve popularnija AMOLED (Active Matrix Organic Light Emitting Diode) tehnologija, kod koje je ekran tanji, prikaz je svetliji i ne zahteva pozadinsko

osvetljenje, vea je frekvencija osveavanja slike, energetski je efikasnija i nema problema za uglom gledanja. Ekrani savremenih mobilnih ureaja su obino dijagonale 3-4 ina, sa sve kvalitetnijim prikazom slike tj. sve veih rezolucija i broja boja (i do 16 miliona). Gotovo po pravilu, ekrani novih modela pametnih telefona su osetljivi na dodir.

Na due staze, kao potencijalno mogui pravci razvoja ekrana tj. naina prikazivanja izdvajaju se mikro ekrani, izuzetno malih dimenzija i potronje energije, najee montiranih na prilagoenim naoarima i sa dodatnim optikim uveanjem (slika 10), i tehnika projektovanja slike direktno na mrenjau oka oveka, putem posebnih laserskih dioda.

Slika 10. Primer primene mikro ekrana

Sinhronizacija sa raunarima i rezervne kopije

PDA ureaji su u poetku bili zamiljeni pre svega kao depni elektronski podsetnici, i neka vrsta mobilne zamene za PC raunar, pa je bilo neophodno povremeno usklaivanje njihovih sadraja. Isti princip vai za savremene mobilne ureaje, koji su preuzeli ovu ulogu menadera linih informacija (PIM-Personal Information Manager), ali i proirili mogunosti rada.

Naime, ukoliko korisnik radi sa istim podacima i na mobilnom ureaju i na desktop raunaru, u cilju njihove aurnosti i konzistentnosti neophodno je vriti sinhronizaciju odnosno usklaivanje sadraja (adresari, zakazane obaveze, dokumenta, itd.) na oba ureaja. Sinhronizacija se vri povezivanjem mobilnog ureaja sa desktop raunarom (najee preko USB porta) i korienjem specijalizovanih softvera na obe strane (npr. ActiveSync kompanije Microsoft, koji se koristi za operativni sistem Windows), potujui sledea pravila:

- ukoliko je neki sadraj na jednom ureaju od posednje sinhronizacije promenjen, a na drugom ne, poslednja (promenjena) verzija se upisuje na oba ureaja,

- ukoliko sadraj nije menjan ni na jednom od ureaja, tj. isti je na oba, nema izmena, - ukoliko je sadraj menjan na oba ureaja, neophodno je definisati koja e verzija biti proglaena za

aurnu, bilo automatski (u podeavanjima definisati da se npr. uvek sadraj sa mobilnog ureaja prepisuje na desktop raunar) ili pojedinano, tj. korisnik za svaki obostrano izmenjeni sadraj definie koja je verzija aktuelna.

Prilikom sinhronizacije sa raunarom, mogue je vriti i povremenu izradu rezervne kopije (back-up) svih podataka na mobilnom ureaju i njeno arhiviranje i uvanje na raunaru. Izrada rezervnih kopija je bila izuzetno bitna i kod starijih PDA ureaja, zbog ve pomenute mogunosti gubljenja podataka usled iscrpljivanja baterije.

Komunikacija

IR i Bluetooth

10

Veina PDA ureaja i mobilnih telefona starije generacije je za prenos i razmenu podataka sa slinim ureajima u neposrednoj okolini bila opremljena IR (infrared infra-crvena) komunikacionim portom. Baziran na standardima IrDA (Infrared Data Association), ovaj nain prenosa se bazira na zraku infra-crvene svetlosti (nevidljive ljudskom oku), pa je zato izmeu ureaja izmeu kojih se vri prenos tj. izmeu njihovih komunikacionih portova neophodna optika vidljivost (kao npr. kod daljinskog upravljaa za TV). Izbor ureaja sa kojim se komunicira se vri jednostavnim usmeravanjem svog ureaja u pravcu njegovog IR porta. Na ovaj nain bio je mogu prenos kontakata, podsetnika i manjih fajlova izmeu dva mobilna ureaja na vrlo kratkom rastojanju (do jednog metra), pa je kao takva vrlo sigurna, jer je vrlo teko da neko presretne zrak, a i ne prenosi se van prostorije. Ipak, danas se ovaj nain prenosa kod mobilnih ureaja veoma retko primenjuje.

IrDA je kao standard za prenos podataka na malom rastojanju danas gotovo u potpunosti zamenjen Bluetooth

standardom, koji se zasniva na prenosu podataka kratkim radio talasima. Ime je dobio po engleskoj verziji

nadimka danskog kralja Haralda I iz X veka, koji je ujedinio sukobljena danska plemena u jedno kraljevstvo,

analogno emu Bluetooth ujedinjuje razliite komunikacione protokole u jedan univerzalni standard.

Domet ovog sistema je, zavisno od klase ureaja, najee do 10 m, a obzirom da ne zahteva optiku vidljivost, mogue je povezivanje i u susednim prostorijama. Maksimalna teorijska brzina prenosa danas aktuelnih verzija Bluetooth standarda za mobilne telefone (2.0 i 2.1 + ERD) je 3 Mbit/s, ali je realno ostvariva oko 2,1 Mbit/s.

Bluetooth omoguava povezivanje sa vie ureaja u okolini, omoguavajui stvaranje tzv. beinih linih mrea (WPAN Wireless Personal Area Network). Danas ima iroku primenu kod mobinih ureaja za:

- prenos kontakata, radnih kalendara, podsetnika i fajlova izmeu mobilnih ureaja meusobno, i sa raunarom,

- komunikaciju sa beinim slualicama, - prenos podataka na tampa, radi tampe direktno sa mobilnog ureaja, - upravljanje radom video-projektora ili nekih aplikacija na raunaru, - prenos podataka izmeu mobilnog ureaja i raunara, ako se mobilni ureaj koristi kao modem za

beino povezivanje raunara na internet, itd.

U nedostatke se ubraja neto tee povezivanje odnosno procedura prepoznavanja, uparivanja i upostavljanja veze, kao i neki aspekti sigurnosti (poznati su razliiti naini zloupotrebe odnosno krae podataka sa mobilnih ureaja putem Bluetooth-a).

Sistemi mobilne telefonije

Osnovna namena mobilnih telefona je komunikacija glasom. Mobilna telefonija je danas uglavnom bazirana na

elijskoj strukturi (zato se ponekad mobilni telefoni nazivaju i elijski-cellular), koja podrazumeva deljenje teritorije koju mrea pokriva na izvestan broj manjih elija (u mobilnu telefoniju se se ubrajaju i satelitski telefoni, koji komuniciraju direktno sa geo-stacionarnim satelitima u orbiti, ali je njihov broj mali, pa ovde nee biti razmatrani). Sam termin je nastao asocijacijom na pelinje sae, ije etougaone elije imaju oblik kakav bi u idealnom teorijskom sluaju trebalo da imaju i elije mobilne mree koje u potpunosti pokrivaju neku teritoriju. U sreditu svake elije nalazi se radio-ureaj, koji se obino naziva bazna stanica (Base Transmitter Station), sa antenom postavljenom na vrhu brda ili zgrade, koji komunicira sa svim mobilnim telefonima koji se

nalaze na njegovoj teritoriji. Sve bazne stanice povezane su inom ili radio vezom sa telefonskim centralama mobilne mree, a one sa telefonskim centralama klasine javne telefonske mree, i preko njih i sa celim svetom.

ira upotreba mobilnih telefona poela je tek pojavom druge generacije (2G) mobilnih telefona, jer su telefoni prve generacije (1G), koji su se pojavili krajem 1970-tih i poetkom 1980-tih, osim visoke cene, imali i analogni sistem prenosa, znatno vee dimenzije i potronju energije. Komercijalna upotreba telekomunikacionih mrea druge generacije zapoela je u Finskoj, 1991. godine. Najvanije prednosti su bile digitalna enkripcija i prenos signala, nii nivo snage radio signala a samim tim i mogunost rada sa manjim baterijama, ime su i dimenzije ureaja bile manje, sigurniji i kvalitetniji prenos i, obzirom na digitalnu prirodu ureaja i prenosa, mogunost uvoenja digitalnih servisa, kao to je SMS.

11

2G tehnologija se u Evropi bazira na GSM (Global System for Mobile communications) standardu. 2G mree su bile razvijene pre svega za komunikaciju glasom i relativno spori prenos podataka (do 9,6 Kbit/s).

Unapreenjem ovih mrea, odnosno daljim razvojem standarda, dolo se do novih generacija mobilnih mrea. Kao meukorake izmeu 2G i 3G mrea treba istai 2.5G i 2.75G tehnologije, koje se pre svega odlikuju unapreenim mogunostima prenosa podataka.

2.5G tehnologiju odlikuje uvoenje novih protokola (GPRS General Packet Radio Service), koju su omoguavali znatno veu brzinu prenosa podataka (56-114 kbit/s), to je dalje omoguavalo uvoenje i korienje novih servisa kao to su WAP pristup (Wireless Application Protocol standard za korienje Interneta na mobilnom telefonu), MMS (Multimedia Message Service, omoguava slanje multimedijalnih poruka putem mobilne mree), e-mail i web. GPRS prenos podataka se obino naplauje po prenetoj koliini u Mb, dok se kod starijih sistema prenos naplaivao po utroenom vremenu odnosno duini konekcije u minutima, bez obzira na koliinu.

2.75G tehnologija je nastala daljim usavravanjem sistema kodiranja i prenosa podataka i uvoenjem EDGE (Enhanced Data rates for GSM Evolution) tehnologije, koja je etiri puta efikasnija od GPRS-a. Primena EDGE tehnologije na GSM mreama zapoela je 2003. godine. Zahvaljujui brzini prenosa i do 236,8 kbit/s, korisnicima je omoguen relativno brz pristup Internetu i svim ve pomenutim digitalnim servisima mobilne telefonije.

3G tehnologija se zasniva na IMT-2000 (International Mobile Telecommunications - 2000) familiji standarda za

mobilne telekomunikacije, od kojih je najvaniji UMTS. 3G mree omoguavaju simultani prenos glasa i podataka, vee brzine prenosa i nivo sigurnosti nego prethodne generacije. Prva komercijalna 3G mrea u Evropi je poela sa radom 2001. godine.

S obzirom na vee mogunosti i brzinu prenosa, 3G tehnologija je, uz znatno bri pristup Internetu, otvorila niz novih aplikacija:

- mobilna televizija mobilni operater prosleuje TV signal na mobilni telefon pretplatnika, koji na njemu moe pratiti TV program,

- video na zahtev na zahtev korisnika, mobilni operater mu na mobilni telefon salje video fajlove tj. filmove,

- video poziv/konferencija mogunost razgovora putem mobilnih telefona pri emu se uesnici i vide u realnom vremenu (telefoni moraju biti opremljeni kamerama za video pozive),

- tele-medicina prenos signala sa medicinskih ureaja, - servisi bazirani na lokaciji korisnika, itd.

Prva verzija UMTS-a (verzija 99), koja je jo uvek akutelna na veini mrea, nudi teorijsku brzinu prenosa od 384 kbit/s. Od 2006. godine UMTS mree u mnogim zemljama se unapreuju uvoenjem HSDPA (High Speed Downlink Packet Access), koji mnogi oznaavaju i kao 3.5G tehnologiju, ija je maksimalna teorijska brzina prenosa sa bazne stanice na mobilni ureaj 21 Mbit/s.

Trenutno se najvie radi na razvoju nove, 4G tehnologije koja, prema standardima definisanim od strane ITM (International Telecommunication Systems), mora da obezbedi nominalnu brzinu prenosa od 100 Mbit/s za

korisnika u pokretu (npr. u vozilu), i 1 Gbit/s za stacionarnog korisnika. Nova tehnologija e, s obzirom na znatno vee brzine prenosa, nuditi kvalitetniju komunikaciju i niz novih i unapreenih servisa, od kojih se izdvaja prenos video i digitalnog TV signala visokog kvaliteta u realnom vremenu. Prvu komercijalnu mreu oznaenu kao 4G, pokrenuo je vedsko-finski operater Telia Sonera u decembru 2009. godine, u glavnim gradovima vedske i Norveke, Stokholmu i Oslu.

Kao potencijalni 4G standard za mobilnu telefoniju pominje se i WiMAX tehnologija, bazirana na IEEE 802.16

standardu, koji se odnosi na irokopojasni mobilni pristup Internetu (prema verziji 802.16m oekivana brzina

12

pristupa je 1 Gbit/s). HTC je u martu 2010. godine prikazao svoj prvi mobilni telefon, EVO 4G, koji podrava WiMAX 4G tehnologiju.

Beine raunarske mree

Ubrzani razvoj tehnologije, miniturizacija i pad cena komponenti, omoguili su da beini pristup lokalnim raunarskim mreama (WLAN-Wireless Local Area Network) vie ne bude privilegija samo laptop raunara, ve da ovu mogunost dobiju i gotovo svi savremeni pametni telefoni. Danas su naee u upotrebi Wi-Fi (skraeno od Wireless Fidelity) beine mree, zasnovane na IEEE 802.11 grupi standarda, koje rad zasnivaju na postojanju pristupne take (access point, hot spot) ruteru koji pokriva odreenu oblast i omoguava svim ureajima u njoj konekciju i pristup mrei. Ovakve pristupne take se danas sve ee sreu na aerodormima, u hotelima, restoranima, ali i na univerzitetima i poslovnim kompanijama. Domet ovakvih ureaja je najee oko 30 m u zatvorenom prostoru i oko 100 m na otvorenom prostoru. Iako je pokazano da se prenos podataka i

pristup Internetu mogu vriti i preko mobilne mree, Wi-Fi nudi korisnicima znatno vee brzine prenosa, esto besplatno ili po nioj ceni od mobilne mree.

Wi-Fi tehnologiju, s obzirom na vei domet (od npr. Bluetooth-a) i vee brzine prenosa, karakterie i vea potronja energije, pa je ovo novo optereenje baterije, uz vee optereenje procesora, bila jedna od prepreka iroj upotrebi kod mobilnih ureaja.

Savremeni pametni telefoni danas, za pristup Wi-Fi mreama, najee koriste IEEE 802.11b ili 802.11g standard, definisanim od strane IEEE komiteta za standarde za LAN/MAN mree (IEEE 802). Stariji, IEEE 802.11b standard, javio se krajem 1999. godine, i ima maksimalnu teorijsku brzinu prenosa 11 Mbit/s. Danas

aktuelan standard, IEEE 802.11g, objavljen je u junu 2003. godine, i ima teorijsku brzinu prenosa 54 Mbit/s.

Najnoviji, IEEE 802.11n standard, objavljen je u oktobru 2009. godine, i oekuje se da e u naredenom periodu biti prihvaen od strane proizvoaa mobilnih ureaja, raunara i telekomunikacione opreme. Zahvaljujui sistemu prenosa sa vie antena, omoguie prenos brzinama i do 600 Mbit/s, uz veu pouzdanost prenosa i na veem rastojanju (dva puta vei domet mree u odnosu na prethodne standarde). Iako je ve naveden kao mogua 4G tehnologija mobilne telefonije, prvenstvena namena WiMAX (Worldwide Interoperability for Microwave Access) tehnologije, bazirane na IEEE 802.16 grupi standarda, je brzi pristup

Internetu. Aktuelna verzija standarda nudi irokopojasni pristup brzinom i do 70 Mbit/s, na rastojanjima i do 50 km (naravno, nije mogue postii maksimalnu brzinu na maksimalnom dometu tj. vee brzine se postiu na malim rastojanjima i obrnuto). Najnoviji standard iz ove grupe, na IEEE 802.16m, obezbeuje brzine pristupa do 100 Mbit/s za mobilne korisnike, a do 1 Gbit/s za stacionarne korisnike.

Na slici 11 prikazan je odnos brzine prenosa i mobilnosti pojednih tehnologija za prenos podataka. Kao to je ve reeno, Wi-Fi obezbeuje velike brzine prenosa, ali s obzirom na mali domet pristupnih taaka, i relativno slabu pokrivenost terena, teko je obezbediti signal na irem podruju odnosno mogunost pristupa korisniku u pokretu. S druge strane, pokrivenost GSM mreom je izuzetna (veina operatera u Srbiji imaju pokrivenost mree od preko 98%), ali je zato brzina prenosa podataka, kljuna za pristup Internetu, vrlo mala.

Brzina

Mobilnost

13

Slika 11. Odnos brzine prenosa i mobilnosti tehnologija za prenos podataka

SMS, MMS, E-mail

SMS (Short Message Service) je jedan od prvih servisa koji se javio kod mobilnih ureaja. Omoguava korisnicima slanje kratkih tekstualnih poruka (do 160 karaktera; savremeni telefoni i sistemi omoguavaju slanje i duih poruka, njihovim deljenjem na krae). Nastao 1992. godine, ovaj servis je i danas vrlo popularan, posebno meu mlaim korisnicima, pre svega zbog niske cene. Samo u SAD se dnevno poalje preko 4 milijarde SMS poruka, a najvie poruka po korisniku se alje na Filipinima, preko 750 poruka meseno. Osim to se koriste za pisanu komunikaciju dva ili vie korisnika, u poslednje vreme se esto primenjuju i u edukaciji, marketingu, prijemu raznih obavetenja, SMS glasanju, plaanju (npr. parkinga ili dopune kredita na mobilnom telefonu), itd. Mobilni operateri u Japanu najee ne podravaju SMS, ve nude mogunost prijema i slanja kratkih e-mail poruka.

MMS (Multimedia Messaging Service) predstavlja unapreeni servis koji omoguava slanje i multimedijalnih sadraja kao to su slike, zvuni i video zapisi, melodije za telefon, itd. Najee se koristi za slanje fotografija nainjenih kamerom mobilnog aparata, ali zbog cene usluge i tehnikih problema u korienju, nije dostigao popularnost SMS-a.

Veina savremenih mobilnih ureaja podrava korienje e-maila, odnosno omoguava kreiranje naloga i prijem i slanje e-mail poruka sa mobilnog ureaja. Najee je mogue kreirati i vie naloga (vie razliitih e-mail adresa), ali sa nekih nije mogue slati ve samo primati poruke. Sam mobilni operater obino svakom korisniku dodeljuje i e-mail adresu, vezanu za mobilni broj korisnika, sa koje je mogue i slanje i prijem e-mail poruka.

Multimedija

Jedna od vanih karakteristika savremenih mobilnih ureaja su sve vee mogunosti upotrebe razliitih multimedijalnih sadraja, edukativnog ili zabavnog karaktera. Gotovo svi PDA ureaji i dobar deo mobilnih telefona starije generacije su imali mogunost snimanja kraih audio-zapisa tj. mogli su da se koriste kao diktafoni, kao i mogunost reprodukcije zvunih zapisa. Svi savremeni mobilni ureaji imaju obe ove opcije, ali na kvalitativno viem nivou, i najee podravaju nekoliko najvanijih formata audio fajlova. Uz to, audio karakteristike mobilnih ureaja se, kao to je ve reeno, mogu koristiti u aplikacijama pa prevoenje teksta u glas i obrnuto.

Takoe, gotovo svi aktuelni modeli mobilnih telefona od poslednjih par godina imaju u sebi i digitalnu kameru, obino na zadnjoj strani telefona, koja omoguava snimanje fotografija i kraih video zapisa. Svi ovi telefoni imaju i mogunost reprodukcije istih. Savremeni pametni telefoni dolaze da kamerama sve boljih karakteristika (rezolucije i do 12 Mp, sa blicem za nono snimanje), to uz unapreenje procesora i softverskih aplikacija nudi mogunost vrlo kvalitetnog procesiranja i reprodukcije foto i video zapisa razliitih standarda/formata. Pojedini ureaji imaju i dodatnu kameru, obino neto slabijih karakteristika, na prednjoj strani telefona, namenjenu za video pozive.

Napomenimo da multimedijalni sadraji obino zauzumaju neto vie memorijskog prostora, i da je ovo, zbog ogranienih memorijskih kapaciteta mobilnih ureaja, bio i ostao jedan od problema i prepreka iroj njihovoj primeni.

Manji broj mobilnih ureaja ima u sebi ugraen FM prijemnik tj. mogunost sluanja FM radio programa. Na tritu se danas mogu nai i mobilni telefoni koji omoguavaju praenje i TV programa, pre svega analognog. U fazi razvoja su brojni primeri sistema za emitovanje digitalne televizije na mobilnim ureajima, ali se tek irom komercijalnom primenom ve pomenutih novih i brih tehnologija za prenos podataka oekuje mogunost praenja digitalnog TV programa visokog kvaliteta (HDTV) ili prenosa video signala u realnom vremenu i na pametnim telefonima.

14

Razvoj i ira primena multimedijalnih sadraja je vaan faktor u iroj upotrebi mobilnih ureaja u obrazovanju. Istaknimo samo mogunost video konferencije sa mobilnog ureaja, putem koje bi uesnici mogli ne samo da prave, ve i da aktivno uestvuju u predavanjima, iako su fiziki na sasvim drugoj lokaciji.

GPS

Veliki broj savremenih mobilnih ureaja, zahvaljujui padu cena i sve manjim dimenzijama, danas ima ugraene GPS prijemnike tj. hardversku i softversku podrku za korienje GPS-a. GPS (Global Positioning System) je globalni satelitski navigacioni sistem, koji se sastoji od satelita rasporeenih u orbiti Zemlje, koji alju radio signal na povrinu Zemlje. Za pravilan rad celog sistema neophodna su 24 satelita, rasporeena u 6 orbitalnih ravni. S obzirom da neki sateliti ne funkcioniu, zbog odravanja, kvarova ili isteka radnog veka, to oko Zemlje uvek krui vie satelita i esto je aktivno vie od neophodnih 24. GPS sistem je prvobitno razvijen za potrebe Ministarstva odbrane SAD (ovo mu je i dalje osnovna namena; ceo sistem i danas odravaju Vazduhoplovne snage vojske SAD), ali je kasnije postao otvoren za sve korisnike i namene, potpuno besplatno.

GPS prijemnici na osnovu signala sa satelita mogu da odrede svoju tanu poziciju odnosno nadmorsku visinu, geografsku irinu i duinu, kao i pravac i brzinu kretanja korisnika, na bilo kom mestu na planeti, danju i nou, pri svim vremenskim uslovima. Signal koji GPS prijemnik prima sa satelita sadri informaciju o trenutnom poloaju i putanji satelita kao i tano vreme kada je ova informacija poslata, a GPS prijemnik, na osnovu poznatog vremena kada je signal primljen i poznate brzine signala (brzina svetlosti) odreuje svoju udaljenost od satelita. Iako je za precizno odreivanje poloaja teorijski dovoljno odrediti svoju udaljenost od tri satelita, zbog moguih greaka (mala greka u odreivanju vremena prostiranja signala, pomnoena velikom brzinom prostiranja daje veliku greku u odreivanju udaljenosti) uvek se poloaj odreuje na osnovu signala sa bar etiri satelita. Preciznost standardnih GPS prijemnika je reda veliine 10 metara, ali ovaj metod se ne moe koristiti u zatvorenom prostoru, jer je neophodna direktna (optika) vidljivost satelita.

U nekim situacijama, signal koji dolazi do prijemnika moe biti znatno oslabljen ili izmenjen (npr. u gradovima, signal moe biti oslabljen prolaskom kroz kronje drveta ili prijemnik moe registrovati i signale odbijene od okolnih zgrada), tako da ureaj nije u mogunosti da ispravno funkcionie. Zato se u poslednje vreme razvija i koristi A-GPS (Assisted GPS, slika 12), sistem koji u odreivanje pozicije ukljuuje i signale i informacije dobijene putem mobilne mree. Naime, ovaj sistem ukljuuje lokacijske servere, koji primaju informacije sa baznih stanica (koje se nalaze na vrhovima zgrada ili okolnim brdima, i u svom sklopu imaju i GPS prijemnike) i

prosleuju nedostajue delove signala do mobilnog korisnika ili, na osnovu udaljenosti od baznih stanica i delova signala dobijenih od mobilnog korisnika, izraunavaju tanu poziciju korisnika i prosleuju je putem mobilne mree.

Slika 12. A-GPS

Mrea mobilne

telefonije

GPS sateliti

Lokacijski serveri

15

GPS na mobilnim ureajima danas nudi niz mogunosti i korisnih aplikacija, od navigacije na nepoznatom terenu (softveri sa digitalnim mapama gradova i puteva, na kojima se prati i planira kretanje vozila ili peaka), auriranja tanog vremena (signali sa satelita sadre informaciju o vremenu merenom atomskim asovnicima, znatno preciznijim od kvarcnih na samom ureaju) do aplikacija koje vam nude raziliite informacije i sadraje u zavisnosti od trenutne pozicije (npr. lista hotela i restorana ili vremenska prognoza za mesto u kome se trenutno

nalazite, ili objanjenje neke zgrade ili spomenika kome korisnik prilazi).

Operativni sistemi mobilnih ureaja

Veina klasinih mobilnih telefona ima osnovne operativne sisteme proizvoaa telefona, koji nude samo ograniene mogunosti. Savremeni pametni telefoni, po uzoru na raunare, imaju sopstvene operativne sisteme vieg nivoa, koji upravljaju radom ureaja, pre svega komunikacijom hardverskih komponenti sa softverskim aplikacijama (prema jednoj od definicija, pametni telefoni je su mobilni ureaji koji imaju operativni sistem vieg nivoa). Ipak, ovi operativni sistemi su jednostavniji nego operativni sistemi raunara, imaju neto drugaije prioritiete i uglavnom upravljaju beinim komunikacijama ureaja, razilitim metodama unosa podataka, upotrebom multimedijalnih sadraja i instalacijom novih aplikacija. Prvi operativni sistemi vieg nivoa za mobilne ureaje primenjivali su se uglavnom kod PDA ureaja, i najzastupljeniji su bili Palm OS i Microsoft-ovi Pocket PC i kasnije Windows Mobile, dok su se kod mobilnih telefona sa operativnim sistemima vieg niva najee koristili Symbian i Windows Mobile. Najpoznatiji operativni sistemi savremenih mobilnih ureaja su:

Symbian Danas najzastupljeniji operativni sistem na mobilnim ureajima (slika 15). Prevashodno se koristi na telefonima kompanija Nokia, Samsung i Sony Ericsson. Od februara 2010. godine je postala u

potpunosti open source platforma, tj. sav programski kd ovog operativnog sistema i njegovih modula je

otvoren i dostupan javnosti.

BlackBerry OS Ovaj komercijalni OS (zatvorenog tipa) je prevashodno namenjen i prilagoen mobilnim ureajima BlackBerry kompanije Research In Motion (RIM), koji su pre svega namenjeni poslovnim korisnicima, pa je i sam operativni sistem orijentisan na lak i jednostavan rad sa poslovnim

aplikacijama i razmeni informacija i podataka.

iPhone OS Komercijalni OS (zatvorenog tipa, sem nekih komponenti) razvijen je od strane kompanije Apple, za potrebe njenih mobilnih ureaja (iPhone, iPod Touch i iPad). Nastao je od Mac OS X, koji je bio baziran na UNIX-u. Prvi put se pojavio sredinom 2007. godine.

Windows Mobile Ovaj komercijalni OS (zatvorenog tipa) kompanije Microsoft, po mnogim karakteristikama, funkcionalno i estetski, podsea na poznati Windows OS za raunare. Ranije se esto koristio na PDA ureajima, danas se najee se koristi na mobilnim ureajima kompanija HP, Samsung, Sony Ericsson, LG, itd. Iako je u poslednje vreme u ozbiljnoj krizi (pre svega zbog jake konkurencije i sve

izraenijeg prelaska na open source koncept), jo uvek zauzima znaajno mesto na tritu mobilnih ureaja.

Android Iako se relatvno skoro pojavio na tritu (prvi telefon sa ovim OS je bio HTC Dream koji se pojavio u oktobru 2008. godine [ANDR1]), belei veliki uspon, zahvaljujui tome to je baziran na slobodnom pristupu i otvorenom programskom kdu (open source) i to iza njega stoje Google, jedna od najpoznatijih kompanija u oblasti Interneta i Open Handset Alliance, konzorcijum velikog broja poznatih

kompanija iz oblasti hardvera, softvera i telekomunikacija (Google, Sony Ericsson, Samsung, HTC,

Motorola, LG, Toshiba, Intel, Qualcomm, Texas Instruments, T-Mobile, Vodafone, itd.), posveen razvoju i primeni otvorenih standarda u oblasti mobilnih ureaja. Gotovo svakodnevno se pojavljuju novi pametni telefoni na ovoj platformi, od brojnih proizvoaa (HTC, Dell, Samsung, Sony Ericsson, Motorola, LG, ...), od kojih su mnogi pre toga bili vezani za komercijalne operativne sisteme. Verzije

ovog OS nazive dobijaju po vrstama kolaa i slatkia.

Osim ovih najvanijih, u upotrebi su jo i Palm web OS, bada (Samsung), Maemo (Nokia) i nekoliko manje poznatih operativnih sistema baziranih na Linux-u. Svi savremeni operativni sistemi imaju grafiki korisniki

16

interfejs (GUI) i podravaju viekorisniki rad (multitasking). U sebi sadre i najvanije alate za svakodnevni rad korisnika: sat, kalendar, podsetnik, digitron, aplikacije za beinu konekciju, slanje i prijem e-mail-ova, pregled multimedijalnih sadraja, itd. Tendencija je da se sve ee koriste otvoreni operativni sistemi, koji dozvoljavaju laku nadgradnju i razvoj sopstvenih aplikacija. Takoe, veina proizvoaa prati rastuu popularnost socijalnih mrea (Facebook, Twitter, itd.) i nudi svojim korisnicima mogunost efikasnog korienja ovih mrea sa mobilnog ureaja.

Na svetskom tritu i dalje je najzastupljeniji operativni sistem Symbian. Na slici 13 prikazan je udeo pojedinih operativnih sistema pametnih telefona za 2009. godinu.

Slika 13. Trino uee pojedinih operativnih sistema pametnih telefona za 2009. godinu

Aplikativni softver

Jedna od vanih karakteristika operativnih sistema vieg nivoa je mogunost dodavanja novog softvera tj. instalacije novih aplikacija na mobilni ureaj. Novu aplikaciju korisnik moe razvijati sam (o emu e vie rei biti u sledeem delu), ali se one mnogo ee besplatno preuzimaju ili kupuju u nekoj od on-line prodavnica na Internetu. U svetu je do sada od strane softverskih kompanija i nezavisnih autora razvijen veliki broj aplikacija

za svaki od navedenih operativnih sistema, tako da za svaku oblast korisnik moe da bira koju e preuzeti ili kupiti od obino nekoliko desetina ponuenih opcija. On-line prodavnice je obino nalaze na sajtu proizvoaa mobilnog ureaja ili operativnog sistema, pa tako izdvajamo Apple/iPhone App Store (http://www.apple.com/iphone/apps-for-iphone/), Windows Marketplace for Mobile

(http://marketplace.windowsphone.com/), Ovi Store kompanije Nokia (https://store.ovi.com/), Android Market

(http://www.android.com/market/), itd.

Jedna od prednosti aplikativnog softvera za mobilne ureaje je njegova cena, jer se ona kree od par dolara do nekoliko desetina dolara, to je znatno manje od cena aplikativnog softvera za raunare. Plaanje se najee vri elektronski, kreditnom karticom na sajtu on-line prodavnice, a aplikacija se obino preuzima direktno na mobilni ureaj. Kao i od raunara, dobar deo komercijalnih aplikacija su shareware, odnosno softver koji moe da se u nekom kraem periodu (7 do 30 dana) ili sa ogranienim mogunostima besplatno isproba pre kupovine. Pri preuzimanju ili kupovini treba voditi rauna i o tome za koji se model ureaja preuzima aplikacija, jer su, zbog nepostojanja optih standarda, proizvoai prinueni da prave verzije softvera za svaki model ili grupu modela posebno (aplikacija razvijena za Windows XP nee raditi na Windows Mobile OS, niti e neka aplikacija razvijena za jedan model telefona kompanije Nokia raditi na svim telefonima te kompanije).

Sa druge strane, proizvoai se trude da njihove aplikacije podre formate fajlova i konkurentskih kompanija, pa tako fajlovi napravljeni u nekom od programa paketa Microsoft Office, moi da se otvore i modifikuju u odgovarajuim aplikcijama (za obradu teksta, tabelarne kalkulacije) i drugih operativnih sistema, a ne samo pod Window Mobile OS. Osim programa iz Office paketa, esto se preuzimaju i koriste aplikacije vezane za Inertnet i komunikaciju (pretraivai, e-mail klijenti, administracija SMS poruka i telefonskih poziva, itd), prijem vesti i

17

informacija, zabavu i pregled multimedije, itanje knjiga u elektronskom formatu, pristup drutvenim mreama, navigaciju (na bazi GPS-a), itd.

Razvoj softvera

Ukoliko je jedna od postojeih aplikacija ne zadovoljava u potpunosti potrebe korisnika, na svim navedenim platformama je mogu razvoj nezavisnih aplikacija. Proizvoai platformi za mobilne ureaje, najee besplatno, programerima stavljaju na raspolaganje kolekciju korisnih alata za razvoj novih aplikacija (SDK-

Software Development Kit), kao to su emulatori, programi za testiranje i korekciju programa (debagger-i), biblioteke za korisnim funkcijama, itd. Nove aplikacije se razvijaju u nekom od poznatih programskih jezika

nieg nivoa (C, C++, Java) ili korienjem nekog od savremenih razvojnih okruenja (npr. .NET okruenje). Treba naglasiti da se ubrzanim razvojem Interneta sve vea panja danas posveuje razvoju web aplikacija i aplikacija koje zahtevaju kontinuiranu konekciju i komunikaciju za mreom. Ipak, razvijaju se i aplikacije koje ne zahevaju povezivanje na mreu ve rade u off-line reimu, kada mobilni ureaj nije povezan ni na mobilnu ni na neku beinu lokalnu raunarsku mreu.

Prilikom razvoja aplikacija programer mora uzeti u obzir sva realna ogranienja koja ima mobilni ureaj, pre svega u pogledu snage procesora i veliine memorije, veliine ekrana i oteanog unosa veih koliina teksta.

Jedan od najveih problema u razvoju softvera za mobilne ureaje je nepostojanje jedinstvenih standarda u ovoj oblasti, tako da najee nije mogue razviti aplikaciju koja e bez modifikacije raditi na svim operativnim sistemima i svim mobilnim ureajima. Jedan od naina prevazilaenja ovog problema tj. razvoja aplikacija je korienje virtuelnih maina (virtual machines). Umesto da se program pie za neku specifinu platformu ili ureaj, on se razvija za virtuelnu mainu. Tako razvijen softver se more koristiti na svakoj platformi koja ima razvijen interpreter za virtuelnu mainu. Ovaj koncept je osnova za programski jezik JAVA. Programi napisani u Javi se kompajliraju u instrukcije za virutelnu mainu. Do sada su razvijeni interpreteri za Java virtuelne maine za mnoge tipove sistema, od malih, kao to su mobilni ureaji pa sve do velikih, mainframe sistema. Veina danas akutelnih mobilnih ureaja podrava Javu.

18

M-poslovanje

Mobilno poslovanje (m-poslovanje, m-business) je deo elektronskog poslovanja koji se obavlja putem mobilnih

ureaja i korienjem beinih mrea, naroito putem Interneta. Mnogi ljudi svoj posao obavljaju na terenu tj. van objekata svoje kompanije i pristupa PC raunarima: trgovaki putnici, poslovni ljudi, javne slube (policija, hitna medicinska pomo, vatrogasci, komunalne slube), autoprevoznici, brza pota, sistemi za snabdevanje, istraivai na terenu, itd. Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija pre svega mobilnog raunarstva omoguio je da se i u ovim situacijama koriste sve prednosti raunara i brze elektronske komunikacije. Na primer, poslovni ljudi koji su na putu ili odmoru, mogu relativno lako da provere svoju elektronsku potu, ili da proitaju neki znaajan dokument, pa mogu da brzo reaguju u hitnim situacijama. Ili npr. trgovaki putnici mogu direktno na terenu da prate prodaju i prikupljaju zahteve i porudbine od klijenata i direktno ih prosleuju centrali, skraujui na taj nain vreme isporuke proizvoda.

Dve najvanije karakteristike mobilnog raunarstva, koje ih odvajaju od drugih oblika raunarstva su:

- Mobilnost. Kao to je ve istaknuto, mobilni ureaji su relativno malih dimenzija, tako da se mogu uvek nositi sa sobom, gde god da se korisnik kree, i mogu da ostvare vezu sa bilo koje lokacije na kojoj se korisnik nalazi.

- Dostupnost. Za razliku od kunog ili kancelarijskog telefona ili PC raunara, sa mobilnim ureajem koji je kod njega, korisnik je uvek dostupan za kontakt.

Osim kontakata sa klijentima, pre svega u oblasti mobilne trgovine, mobilno poslovanje ima znaajnu ulogu i u poslovanju samih kompanija. Neke kompanije (npr. Telecom Italia Mobile) svoje zaposlene obavetavaju o pristigloj plati ili nekim drugim vestima putem SMS-a.

Mnoge kompanije u razvijenim zemljama, u cilju provere nivoa kvaliteta usluga u svojim objektima u prodajno-

uslunoj mrei, samostalno ili preko specijalizovanih agencija, angauju tzv. tajne kupce, koji poseuju ove objekte i nakon zavrene kupovine ili posete restoranu, podnose izvetaj o kvalitetu usluga tj. ljubaznosti osoblja, kvalitetu ponude, higijeni u objektu, itd. Ranije su se ovi izvetaji radili pisanim putem i slali centrali, ali danas tajni kupac moe za par minuta da popuni obrazac na svom mobilnom ureaju i prosledi ga dalje na obradu. Slian primer je i anketiranje graana ili prikupljanje podataka na terenu. Umesto da se ovi podaci prikupljaju na papiru, a zatim runo unose u raunar, mogue je napraviti elektronske formulare koji se direktno popunjavaju na mobilnom ureaju i prosleuju putem mree centralnom raunaru na obradu, ime se u znatnoj meri tedi vreme i novac.

Kao posebne oblike mobilnog poslovanja moemo jo da napomenemo telemedicinu i telemetriju.

Telemedicina predstavlja primenu savremenih infomaciono-komunikacionih tehnologija u medicini sa ciljem da

se obezbedi medicinska pomo i nega pojedincima na udaljenim lokacijama, kao i da se informacije sa tih lokacija prenesu lekarima kako bi pacijentima mogli da prue adekvatnu zatitu. Najee se lekari nalaze u urbanim podrujima, a pacijenti na udaljenim, nepristupanim mestima, bez zdravstvenih objekata u blizini. Pacijenti mogu putem mobilnih ureaja da snime npr. fotografiju povreenog mesta ili preuzmu zapis sa nekog mobilnog ureaja za dijagnostiku (runi EKG aparat, merenje nivoa eera u krvi, itd.) i da ove rezultate, zajedno sa opisanim simptomima bolesti, proslede mobilnom mreom do lekara koji im istim putem moe poslati savet kako da se dalje ponaaju.

Telemetrija je beini prenos i prijem podataka sakupljenih pomou udaljenih senzora. Mnoge kompanije u oblasti transporta, naroito u SAD, su skupe satelitske sisteme za praenje kamiona i vozila, zamenile sistemima sa mobilnim ureajima sa GPS prijemnikom. Vrlo esto se ovi ureaji povezuju sa mreom senzora na samom vozilu (koji mere najvanije radne parametre vozila - npr. stanje motora, evenutalne neispravnosti, nivo goriva,

19

itd.), tako da vlasnik u realnom vremenu, putem mobilne mree, dobija sve infomacije o lokaciji i brzini vozila, kao i najvanijim radnim parametrima.

S obzirom sa ubrzani razvoj svih aspekata mobilnog raunarstva, oekuje se da e u skorijoj budunosti mobilno poslovanje u mnogim segmentima potisnuti elektronsko poslovanje primenom PC raunara.

Najvaniji faktori koji utiu na razvoj mobilnog poslovanja su:

- Rasprostranjenost i popularnost mobilnih ureaja. Ve je navedeno da u razvijenim zemljama broj mobilnih ureaja je vei od broja stanovnika tj. da svaki stanovnik ima bar jedan mobilni telefon. U bliskoj budunosti e veina od njih imati pristup Internetu, to je osnova za razvoj mobilnog poslovanja. Sa druge strane, mobilni ureaji su naroito popularni kod mlaih generacija, to ukazuje na veliki potencijal i trite u budunosti, kada ovi sada mladi ljudi ponu da rade, zarauju i troe.

- PC raunari postaju sve manje potrebni. S obzirom da je broj mobilnih telefona daleko vei od broja PC raunara, i da veina njih ima mogunost pristupa Internetu, sve ee e korisnici svoje potrebe moi da zadovolje korienjem mobilnog ureaja umesto PC raunara, tj. za odreene oblasti i poslove PC raunari e biti sve manje potrebni.

- Ekonomska dostupnost. Cene mobilnih ureaja su u stalnom padu, to uz porast njihovih mogunosti i poboljanje karakteristika, znaajno doprinosi njihovoj popularnosti.

- Razvoj Interneta i beinih komunikacija. Sve bri razvoj Interneta i pre svega telekomunikacione tehnologije odnosno sve brih beinih mrea znaajno doprinose razvoju mobilnog poslovanja i njegovih novih aplikacija.

Mobilna trgovina (m-trgovina)

Jedan od najznaajnijih i najrazvijenijih segmenata mobilnog poslovanja je mobilna trgovina (m-commerce), koja predstavlja bilo koji oblik transakcije, koja ukljuuje prenos vlasnitva ili prava na korienje dobara ili usluga, kao i sve druge aktivnosti koje su podrka trgovini, korienjem mobilnog ureaja i pristupom beinim mreama. U okviru mobilne trgovine, izdvojiemo nekoliko najznaajnijih segmenata.

Usluge finansijske prirode

Usluge finansijske prirode obuhvataju sve usluge u oblasti mobilnog bankarstva, mobilnog plaanja, mobilnih berzi i aukcija, itd.

Mobilno bankarstvo

Mobilno bankarstvo (m-banking) je jedan od najrazvijenijih servisa mobilnog poslovanja. Osim usluga koje ve nudi i elektronsko bankarstvo vezano za PC raunare, m-bankarstvo uvodi i sasvim nove servise. Sve vie banaka, u svetu i u Srbiji, nudi svojim korsinicima brojne mogunosti da putem mobilnih ureaja imaju uvid u stanje na svojim raunima ili da vre razliite transakcije odnosno plaanja. Ovi servisi se mogu koristiti kao automatski, kada banka periodino (nedeljno, meseno) korisnicima alje izvetaje o stanju na raunu, ili ad hoc, kada obavetava korisnika o prilivu na raun, u trenutku kada je ova transakcija izvrena, ili po zahtevu, kada korisnik upuuje banci zahtev za informacijom (npr. SMS porukom na odreeni broj banke) ili alje zahtev za izvrenje transakcije. Informacije se najee alju SMS-om ili e-mailom. Takoe, usluge mobilnog bankarstva nisu na raspolaganju samo klijentima-pojedincima, ve i kompanijama pa tako menader firme, koji je na putu ili godinjem odmoru, moe jednostavno da prati tokove novca ili vri transakcije.

20

SMS, kao vrlo popularan mobilni servis, npr. Banca Intesa u Srbiji koristi za obavetavanje korisnika o stanju na raunu ili o eventualnim prilivima. Takoe, u nekim bankama je mogue aktivirati uslugu da se posle svakog podizanja gotovine na bankomatu ili plaanja karticom u trgovini, korisnik kartice dobije poruku o uspeno izvrenoj transakciji ili da posle izvrene uplate na raun, klijent putem SMS-a dobije potvrdu o uplati, kao i novo raspoloivo stanje. Na ovaj nain se poveava i sigurnost, jer ukoliko je korisniku ukradena kreditna kartica, on e prilikom njene prve nedozvoljene upotrebe dobiti obavetenje i moi e da je blokira.

Od aprila 2010, korisnicima DinaCard platnih kartica (domaa dinarska platna kartica Narodne banke Srbije) na raspolaganju je usluga prenosa novca pomou mobilnog telefona. Ta usluga omoguava fizikim licima da preko svojih mobilnih telefona, slanjem samo jedne SMS poruke, izvre prenos novca s jednog rauna na drugi, pri emu je potrebno da su oba rauna (raun nalogodavca i raun primaoca novca) vezana za DinaCard karticu. Usluga je za sada dostupn korisnicima Mobilne telefonije Srbije. Ukoliko korisnik DinaCard kartice eli da koristi uslugu Prenos novca putem mobilnog telefona, tj. da na taj nain poalje novac, jedino to je potrebno da uradi jeste da se za ovu uslugu registruje kod svoje banke. Limiti za ove transakcije su 5.000 dinara na dnevnom

i 20.000 dinara na mesenom nivou. Novac se moe slati na bilo koji raun koji je vezan za DinaCard platnu karticu, nezavisno od banke u kojoj primalac ima raun.

Takoe, klijenti od banke putem SMS-a dobijaju i druga obavetenja, npr. da im kartica istie i i gde i kada da se jave za novu, o novoj ponudi bankarskih proizvoda, akcijama, itd.

Drugi servis koji se moe koristiti sa mobilnog ureaja je govorni automat. Korisnik pozivom na odreeni broj banke dobija govorni automat, koji mu nudi razliite opcije, a korisnik izbor vri pritiskom na odreeni taster svog mobilnog telefona, sve dok ne doe do eljene informacije. Na ovaj nain korisnik moe dobiti pregled stanja, prometa i transakcija na svojim raunima, ali i saznati vie o uslovima poslovanja i ponudi banke, ili savet za reavanje nekog tehnikog problema vezanog za korienje usluga e- i m-bankarstva.

Razvojem mobilnog interneta poslednjih godina sve vie banaka nudi, osim uvida u stanje, i opciju transakcija, odnosno plaanja rauna, prenosa sredstava sa jednog rauna na drugi, kupoprodaje deviza, itd. Mogunost transfera novca zahteva vii nivo sigurnosti, a ova usluga se vri korienjem ili sajta banke prilagoenog mobilnim ureajima ili instalacijom posebnog softvera-aplikacije na mobilni ureaj koja direktno kontaktira servere banke.

Neke od najvanijih prednosti mobilnog bankarstva je:

- Mobilnost Klijent ne zavisi od lokacije, tj. moe da koristi servise bez obzira gde se nalazi,

- Vremenska dostupnost Servisi mobilnog bankarstva su najee neprekidno dostupni, 24 asa dnevno, 7 dana u nedelji,

- Uteda Osim to tedi novac (transakcije obavljene elektronskim putem obino su nekoliko puta jeftinije od transakcija izvrenih na alteru banke), klijent tedi i vreme jer ne mora da ide do banke, trai mesto za parkiranje, eka u redu, ...

- Jednostavnost S obzirom na otean unos podataka kod veine mobilnih ureaja, aplikacije su napravljene tako da omoguavaju jednostavno korienje, sa minimalnim unosom informacija, esto i lake nego kod e-bankarstva,

- Uvid u stanje Klijent u svakom trenutku ima uvid u stanje na svojim raunima, kao i stanje poslatih naloga,

- Sigurnost Iako je sigurnost u ranim fazama m-bankarstva bio jedan od najveih problema i ogranienja, razvojem savremenih metoda enkripcije i karakteristika mobilih ureaja, postignut je isti nivo sigurnosti kao i kod e-bankarstva sa PC raunarima.

21

Mobilno plaanje

Kao to je u prethodnom delu navedeno, savremeni sistemi mobilnog bankarstva omoguaju da korisnik sa svog mobilnog ureaja vri najraznovrsnija plaanja, poev od plaanja malih vrednosti (do nekoliko evra, za npr. kupovinu multimedijalnih sadraja na internetu muzike, igrice, sliica za ekran ili zvukovi zvonjenja za telefon, plaanje parkinga, itd.), preko plaanja redovnih mesenih obaveza (struja, voda, telefon, itd.), do plaanja rauna za proizvoljne usluge i robu.

U Frankfurtu u Nemakoj taksi usluga moe da se plati pomou mobilnog telefona. U naoj zemlji, najee putem SMS poruka, moete da uestvujete u raznim glasanjima i nagradnim igrama.

Mnoge banke u Srbiji (npr. Vojvoanska banka) omoguavaju svojim korisnicima da dopune kredit na pre-paid mobilnim brojevima putem SMS-a. Ugovorom sa bankom se vezuje pretplatniki broj telefona sa brojem tekueg rauna. Korisnik moe slanjem SMS poruke na poznati broj servisa, uz dodatnu autorizaciju korisnikom ifrom, da dopuni kredit na svom ili bilo kom drugom broju (u poruci se naznaava eljeni iznos dopune i eventualno broj telefona, ukoliko se dopuna vri za drugu osobu). S obzirom na nie trokove ovakve transakcije i u cilju stimulisanja elektronskih oblika plaanja, korisnik obino dobija i dodatnih 10% kredita.

Poznato je da se u svim veim mestima u Srbiji parking moe platiti SMS-om. Korisnik alje SMS poruku sa registarskim brojem vozila na broj predvien za zonu u kojoj je vozilo parkirano i zatim dobija potvrdu o uspeno izvrenom plaanju i vremenu do kada vai. Iznos se automatski umanjuje sa preostalog kredita (za pre-paid korsnike) ili dodaje na raun (za post-paid korisnike). Pet minuta pre isteka plaenog parkiranja, korisnik dobija novu SMS poruku sa obavetenjem da parkiranje uskoro istie.

Od marta 2010. godine, korisnici DinaCard kartica mogu da putem SMS poruke, bez provizije, plate raun za fiksni telefon. Zahvaljujui ovoj usluzi koju je omoguio Telekom Srbije, korisnik DinaCard kartice moe da putem mobilnog telefona, bez dodatnih trokova, izvri plaanje mesenog rauna za usluge fiksne telefonije na bilo kom mestu i u bilo koje vreme. Prednost ovakvog naina plaanja rauna je to to se raun moe platiti ak i kada je korisnik u romingu, a sama procedura plaanja je izuzetno jednostavna. Korisnik, naime, alje SMS sa sadrajem: TEL brojtelefona (npr. TEL 0112345678) na predvieni broj 8686, a svaka transakcija se potvruje tajnom ifrom. Za korienje usluge plaanja mesenog rauna SMS porukom za fiksni telefon korisnici treba da se registruju u banci koja je izdala njihovu DinaCard karticu. Pored plaanja rauna za fiksni telefon, plaanja postpejd rauna za mobilni telefon i dopune pripaid kredita, registrovanim korisnicima DinaCard kartice koji su ujedno i korisnici mree Mobilne telefonije Srbije omogueno je da SMS porukom plate i raune za Open ADSL, Open IPTV i Web.

Razne kompanije trenutno razvijaju tehnologiju mobilnog novanika (Mobile Wallet), koja korisnicima kreditnih kartica omoguava da mnogo bre obave kupovinu i plaanje putem mobilnih ureaja. Na primer, aplikacija mobilni novanik kompanije Nokia uva informacije (kao to je broj kreditne kartice i osnovni podaci o vlasniku) u Nokia mobilnom telefonu klijenta koje koristi za mobilne uplate. Korisnici mogu da koriste te

informacije da ubrzaju unos podataka pri kupovini i da autentifikuju transakcije tako to e ih digitalno potpisati.

Mobilne berze i aukcije

Mobilni ureaji su nali svoju primenu i u berzanskom poslovanju i trgovini na aukcijama. U razvijenim zemljama mogue se, osim dobijanja informacija o stanju akcija na berzi, u realnom vremenu, svojim brokerima ispostavljati i naloge za kupovinu i prodaju.

Beogradska berza ima dva razvijena servisa za mobilne ureaje: SMS servis i WAP servis. Korienje SMS servisa se zasniva na slanju SMS poruke sa ifrom hartije od vrednosti (akcije ili obveznice) od interesa, a u roku od par sekundi sistem vraa SMS poruku sa informacijom o trenutnoj ceni, ponudi i tranji ove hartije na berzi. WAP servis (wap.belex.info) je usluga koja korisniku iji mobilni ureaj ima mogunost pristupa Internetu omoguava da u realnom vremenu prati trgovaku tablu tj. cene, ponudu i potranju svih njemu interesantnih

22

hartija od vrednosti, u toku trgovanja. Oba ova servisa se naplauju. S obzirom na nae zakonodavstvo i pravila rada Beogradske berze, trgovanje na berzi je mogue jedino preko posrednika-lanova berze, najee brokerskih kua. Meutim, u toku je razvoj aplikacija koje je omoguiti da korisnici na svom raunaru ili mobilnom ureaju samostalno pripreme nalog za kupovinu ili prodaju akcija i da ga u elektronskom obliku proslede svom brokeru, koji ga, posle osnovne kontrole, direktno prosleuje na berzu.

Aukcije su oblik trgovanja kod koga se cena proizvoda utvruje nadmetanjem zainteresovanih kupaca. U prolosti je, da bi uestvovao na aukciji, korisnik morao da bude prisutan u tano odreeno vreme i na tano odreenom mestu, predvienom za aukciju. Razvojem mobilne tehnologije, zainteresovani kupac sada moe sa bilo koje lokacije u svetu da aktivno prati i uestvuje u nadmetanju tj. aukciji. Poznati svetski sajt za elektronsku trgovinu i aukcije ebay.com ima i svoju mobilnu varijantu odnosno portal za trgovinu i aukcije putem mobilnih

ureaja (http://m.ebay.com).

Pristup informacijama

Jedna od najvanijih primena mobilnih ureaja je brz i efikasan pristup najraznovrsnijim informacijama, putem SMS-a. mobilnog e-maila ili Interneta. Danas je lako pronai i prijaviti se za veliki broj informativnih servisa: najnovije vesti, vremenska prognoza, sportski rezulati, zvanina kursna lista, podaci o saobraaju, itd.

Informacije se vrlo esto distribuiraju putem mobilnih i glasovnih portala.

Mobilni portal je veb sajt prilagoen prikazu na mobilnim ureajima, koji sadri niz korisnih informacija. Obino svaki mobilni operater ima svoj mobilni portal (u naoj zemlji Telekom (MTS) wap.mondo.rs, Telenor wap.telenor.rs, VIP Mobile mobile.vipmobile.rs), na kome svojim korisnicima osim najvanijih vesti nudi i ponudu svojih usluga, razna podeavanja za mobilne telefone ili mogunost kupovine i preuzimanja nekog zabavnog sadraja (npr. muzike). Osim mobilnih operatera, i druge kompanije, svesne potencijala ovog oblika prisustva na tritu, prave svoje mobilne informativne portale (Radio i televizija B92 www.b92.net/mobilni/, Tanjug wap.tanjug.rs, itd.).

Govorni (glasovni) portal je servis koji je izvorno nastao za potrebe fiksne telefonije, gde se i danas najee koristi. U svetu postoje dva naina rada ovih govornih automata. Prema prvom, savremenijem, pozivom na odreeni broj servisa korisnik postavlja pitanje, a u pozadini inteligentni sistem prepoznaje pitanje i glasom se korisniku saoptava traena informacija. Drugi nain je da se korisniku nakon poziva glasom nudi meni, a on pritiskom na odreeni taster na telefonu vri izbor, sve dok ne dobije traenu informaciju. Ovaj servis se vrlo esto primenjuje kod autoprevoznika ili aviokompanija, za informacije o redu letenja odnosno redu vonje autobusa.

Mobilni marketing

Ova vrsta poslovanja je do sada bila relativno nerazvijena, ali je poslednjih godina u usponu. Postoje razliite strategije i naini reklamiranja proizvoda ili usluga putem mobilnih ureaja, ali dva najee koriena naina su SMS porukama ili veb sajtom prilagoenim mobilnim ureajima. Korisnik moe da se prijavi na listu kompanije, i da zatim putem SMS-a dobija informacije o svim novim proizvodima ili uslugama koje kompanija

nudi, promotivnim akcijama, popustima, itd.

Poznato je da je danas gotovo nezamislivo da ak i manja kompanija nema svoju internet prezentaciju, na kojoj su date najvanije informacije o samoj kompaniji i njenom proizvodnom programu, kao i mogunost kontakta. Sajtovi optimizovani za pregled na PC raunarima retko su pregledni i na mobilnim ureajima. Zato je neophodno napraviti novi sajt, prilagoen mobilnim ureajima, vodei rauna o njihovim ogranienjima, pre svega veliini ekrana. Na internetu je ak definisan domen .mobi, za sajtove prilagoene mobilnim ureajima (npr. www.gradjevinarstvo.mobi).

23

Servisi bazirani na lokaciji

Iako se veina servisa baziranih na lokaciji po tipu moe svrstati u neku od ve definisanih kategorija, izdvajamo ih u posebnu, pre svega zbog toga to su oni specifini samo za mobilne ureaje, dok je veina ve navedenih servisa preuzeta od e-poslovanja PC raunarima i prilagoena mobilnim ureajima. Ve je ranije objanjeno da danas veina pametnih telefona dolazi sa integrisanim GPS prijemnikom, koji omoguava precizno odreivanje lokacije korisnika. I u sluaju da mobilni ureaj nema GPS prijemnik, na osnovu bazne stanice na koju je korisnik, kao njemu najbliu, trenutno prijavljen, mogue je priblino odrediti njegovu lokaciju.

Poznavanje lokacije korisnika otvara niz novih mogunosti njegovog informisanja i pruanja usluga i informacija vezanih za odreenu lokaciju. Tako na primer, korisnik moe da dobije vremensku prognozu za mesto u kome se trenutno nalazi, ili spisak restorana i hotela u tom gradu ili najblie taksi stanice, rentacar agencije, parkinga ili bolnice. Takoe, moe dobiti informacije o zastojima u saobraaju u svojoj okolini i da ih na taj nain izbegne. U servise bazirane na lokaciji spada i deo marketinga baziranog na lokaciji, kod koga korisnik dobija reklamnu ponudu i informacije za njemu najbliih prodavnica, restorana ili hotela kompanije.