msp i finansijska podrska.doc

VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: MENADŽMENT MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

FINANSIJSKA PODRŠKAMALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Mentor: Student:Prof. dr Stevanović Milan Broj indeksa 100-071/09

Beograd, januar 2011. godine

Sadržaj

UVOD.......................................................................................................... 2

1.FINANSIJSKA PODRŠKA RAZVOJA MALIH I SREDNJIH

PREDUZEĆA........................................................................................................ 3

2. FINANSIRANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA...................................... 5

3.GLAVNI STRATEŠKI PRAVCI RAZVOJA MALIH I SREDNJIH

PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA U REPUBLICI SRBIJI........................... 8

3.1.Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u

prioritetnim privrednim sektorima .............................................................. 9

3.2. Institucionalna podrška i uvažavanje interesa sektora MSP........................ 10

3.3. Uklanjanje pravnih prepreka........................................................................ 11

3.4. Konkurentnost sektora MSP........................................................................ 12

3.5. Nova znanja i veštine u sektoru MSP - obrazovanje i obučavanje.............. 14

3.6. Promocija izvoza MSP................................................................................. 14

3.7. Poslovanje MSP na domaćem tržištu........................................................... 15

ZAKLJUČAK.............................................................................................. 16

LITERATURA............................................................................................ 17

1

UVOD

Polazeći od dosadašnje aktivnosti Agencije za razvoj RS, za očekivati je da se

nastave aktivnosti u pravcu podrške brzorastućim malim i srednjim preduzećima, kao i u

pravcu nastavka investicionog ciklusa u svrhu rešavanja infrastrukturnih i ekoloških

projekata. Na taj način Vlada RS posredstvom Agencije za razvoj na aktivan način

učestvuje u podsticaju privrednog razvoja i rešavanju infrastrukturnih i ekoloških problema

koji su sve izraženiji sa rastom i razvojem privrede Srbije.

Kao što je poznato, Agencija za razvoj posluje na principima samoizdržavanja i

sredstva koja odobrava su revolving karaktera, što omogućava održavanje kontinuiteta

delatnosti.

Takođe, Agencija očekuje značajne prilive iz privatizacione aktivnosti, što će

omogućiti pokretanje novog investicionog ciklusa. Budući položaj Agencijea umnogome

će zavisiti od trenutne strukture njegovog portfolija:

- Kreditni plasmani MSP;

- Depoziti kod poslovnih banaka;

- Obveznice lokalnih uprava i Ministarstva finansija;

- Obveznice stare devizne štednje i restitucije;

- Akcijski kapital.

Kao što se može videti, reč je diverzifikovanom portfoliju koji se sastoji od

kreditnih plasmana i novčanih sredstava, na jednoj strani, i akcija i obveznica na drugoj

strani. Imajući prethodno u vidu, u svojoj budućoj investicionoj aktivnosti Agencije će

staviti naglasak na:

- Finansiranju projekata iz manje razvijenih regija;

- Rešavanju infrastrukturnih i ekoloških projekata sa kojim se susrijeću lokalne

uprave;

- Kreditnoj podršci malim i srednjim preduzećima kao nosiocima privrednog

razvoja;

- Podršci proizvodnim projektima i projektima izvoznog karaktera.

Agencija će kao aktivan učesnik participirati u privatizaciji preduzeća koja ima u

svom portfelju.

Iz uvoda se može sagledati da će tema ovog seminarskog rada biti finansijska

podrška malim i srednjim preduzećima sa posebnim osvrtom na našu zemlju.

2

1. FINANSIJSKA PODRŠKA RAZVOJA MALIH I SREDNJIH

PREDUZEĆA

Finansuska podrška razvoju malih i srednjih preduzeća obuhvata:1

- Finansijski menadžment malih i srednjih preduzeća,

- Finansiranje malih i srednjih preduzeća,

- Kreditno garancijski fondovi,

- Agencija za razvoj,

- Mikrokrediti,

- Finansiranje porodičnog biznisa,

- Proces investiranja u mala i srednja preduzeća.

Vlasnici-preduzetnici, menadžeri malih i srednjih preduzeća, najčešće imaju

skromna znanja iz oblasti upravljanja finansijama preduzeća i to je jedan od razloga čestih

problema u finansiranju tekućeg poslovanja i razvoja manjih preduzeća. U biznis-

planovima menadžeri bi trebali da rešavaju probleme kratkoročnog i dugoročnog

finansiranja preduzeća. No, najčešće iz brojnih razloga, među kojima dominira neznanje,

menadžeri to ne čine.

Tabela 1 Prikaz biznis plana

TAKTIČKI BIZNIS PLAN STRATEŠKI BIZNIS PLAN

- Prodaja - Kapitalna ulaganja

- Kontrola troškova /profitabilnost - Razvojni poduhvati

- Naplata potraživanja - Prihodi od efektuiranja razvojnih

- Nabavke projekata

Izvor: Ristić Z.: Mikro-krediti i zaposlenost, Poslovna politika br. 2, Beograd, 2006.

Za vlasnike malih i srednjih preduzeća bitno je da shvate da finansijski

menadžment nije isto što i računovodstvo. Mada su ove dve oblasti tesno povezane,

između njih postoji jasna demarkaciona linija, koju vlasnici malih i srednjih preduzeća

često ne shvataju. Prvi posao tih vlasnika u svojstvu menadžera je da objasni svaki aspekt

svog biznis-plana do kraja. Znači, sve što je planirano treba i novčano potkrepiti. U

rešavanju problema finansiranja i likvidnosti ovih preduzeća zna čajno mesto ima:

- ročnost i naplata potraživanja,

- zarobljenost novčanih sredstava u ulaznim i izlaznim zalihama,

1 Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, str. 79

3

- avansno plaćanje i kupovina inputa na kredite od dobavljača,

- ostala pitanja blokiranja preko potrebnih novčanih sredstava.

Menadžeri umesto da raspoloživa novčana sredstva ulažu u obrt i biznis, ulažu ih u

izgradnju objekata i u mašine, ne uvažavajući činjenicu da ove probleme, iako bitne za

organizovanje biznisa, mogu da rešavaju zakupima, kupovinama polovnih mašina,

kooperacijom sa drugim preduzećima i slično.

Jedan od značajnih uzroka finansijskih problema malih i srednjih preduzeća je u

usklađivanju - uparivanju aktive - sredstava i pasive -izvora sredstava i poštovanju

uhodanog pravila po kome potrebe za kratkoročnim fondovima treba finansirati iz

kratkoročnih pozajmica, a za dugoročnim fondovima iz dugoročnih pozajmljivanja.

Tabela 2 Greške i posledice neusklađenosti finansiranja MSP - Kratkoročni i

dugoročni zajmovi finansiranja

Kratkoročni zajmovi za

finansiranje dugoročnih

investicija

1. Investicije neće doprineti zadovoljavajućoj gotovini u toku

prve godine i za plaćanje glavnice.

2.Tekuće operacije biće pod pritiskom da generišu dovoljno

gotovine potrebne za plaćanje kamate.

3. Kratkoročan nedostatak gotovine može da ugrozi dugoročnu

korist od investicije.

Dugoročni zajmovi za

finansiranje tekućeg

poslovanja

1. Operacije najčeš će nisu u stanju da generišu zadovoljavajuće

fondove do trenutka kada dospijevaju zajmovi.

2. Potrebe za kratkoročnim fondovima ne vode ka povećanju

budućih prihoda.

3. Nepotrebno visok iznos gotovine na raspolaganju može da

vodi i ka pogrešnoj upotrebi.

4. Nizak povraćaj u slučaju finansiranja prodaje.


Ovo usklađivanje uvek treba da je u okviru potreba zajmoprimca. Pod ovim se

misli na vremenske planove otplate koji se moraju programirati na sledeći način:2

- Rok trajanja kratkoročnog zajma mora pokriti period u kome će se pojaviti

projektovani nedostaci gotovine iz operacija i vremena kada će operacija generisati

zadovoljavajući višak fondova za otplatu zajma.

- Preveliko uzajmljivanje uz nepromišljeno dug period otplate ne nudi nikakve

2 Ristić Z.: Mikro-krediti i zaposlenost, Poslovna politika br. 2, Beograd, 2006.

4

prednosti.

- Trajanje dugoročnog zajma nije fiksno u odnosu na očekivani životni vek sredstava

koja će biti kupljena, već u odnosu na očekivani tok prihoda koji će proisteći iz

efektuiranja tih sredstava.

Vlasnik malih i srednjih preduzeća suočava se i s problemima finansiranja fiksnih

sredstava. U rešavanju ovih problema najčešće se oslanja na srednjoročne zajmove. Ovakvi

zajmovi, obično uzeti od banke, zahtevaju kolateralno hipotekarno obezbjeđenje, što je

najčešće zaloga na kuću.Nabavke kroz uslovnu prodaju su nabavke opreme na poček od

dobavljača kada se kao zaloga za plaćanje stavlja menica.Lizing aranžmani

podrazumijevaju da preduzeće uzima na lizing u zakup pod strogo i jasno definisanim

uslovima opremu od lizing organizacije.Ovo je zasigurno najskuplji način pribavljanja

trajnih dobara. Ovde se mora istaći da većina domaćih preduzetnika potreban kapital neće

da pribavlja uvođenjem novog suvlasnika ili transformisanjem svoje organizacije u

akcionarsku organizaciju i emisijom akcija.

Tabela 3 Osnovni i najčešći izvori finansiranja trajnog kapitala MSP

FONDOVI ILI BANKARSKI KREDITI ROBNI KREDITI

LIZING ARANŽMANI UVOĐENJE NOVOG SUVLASNIKA

PREDUZEĆA


2. FINANSIRANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Iako se kod nas vrlo često ističe da je finansijska podrška poslovanju i razvoju

malih i srednjih preduzeća jedan od ključnih problema njihovog poslovanja i jačanja,

činjenica je da na ovu temu kod nas nisam naišao na sveobuhvatniju studiju u kojoj bi se

ovaj problem elaborirao. Iz tih razloga u utvrđivanju ovog problema poslužiću se

rezultatima istraživanja sprovedenih u češkoj privredi u tranziciji.

U Češkoj se posle 2000. godine mala i srednja preduzeća sve više finansiraju iz

bankarskih zajmova namenjenih za finansiranje riziko-kapitala.3

Zbog rasta rizika bankarskih zajmova povećava se trošak uzimanja zajma, a samim

tim i broj onih koji ulaze u kategoriju rizičnih zajmoprimaca. Podaci pokazuju da dužnici

nisu u stanju da otplaćuju glavnicu, tako da snižavanje kamate ne rešava problem. U

3 Ristić Z.: Mikro-krediti i zaposlenost, Poslovna politika br. 2, Beograd, 2006,

5

bilansima banaka stopa rasta rizičnih plasmana veća je od stope rasta depozita, tako da se

pogoršava i finansijska situacija banaka. Zbog toga su banke sve restriktivnije u oceni

kreditne sposobnosti zajmotražilaca.

Tabela 4 Izvori finansiranja uzorka od 105 anketiranih MSP1-10 11-50 51-250 Ukupnozap. zap. zap.

Vlastiti kapital 7 29 32 68Pozajmice u porodičnom krugu 1 8 2 11Profit + amortizacija 8 28 49 85Lizing 4 18 38 60Ulazak ortaka 0 2 2 4Zajam banke 0 24 42 66Tihi partner 0 1 1 2Rizikokapital 0 1 0 1Donacije, podrška MSP 0 3 11 14Drugo 0 1 2 3

Izvor: Pasekova M. i Hyblova M(2002) The Financial Management of MSE, Internet

Prema rezultatima analize, u Češkoj je osnovni problem otplate zajmova u maloj

konkurentnosti, tehnološkoj neefikasnosti, produktivnosti i neekonomičnosti malih i

srednjih preduzeća. Dužnici vrlo često ne poseduju jasnu vlasničku strukturu, teško

sprovode promene u poslovanju, te ne mogu osiguravati relativno stabilan period početka

proizvodnje i njenog lansiranja.

U ovakvim uslovima logična je naklonjenost banaka velikim kompanijama jer je

manji rizik. Poslovne banke u Češkoj, kao što je slučaj i kod nas, nepoverljive su prema

klijentima iz kruga malih i srednjih preduzeća. Zbog toga im veoma retko odobravaju

gotovinske zajmove. Kreditna sposobnost zajmotražilaca MSP meri se finansijskim

pokazateljima efikasnosti korišćenja zajma. Još teža je situacija za preduzetnike početnike,

koji nemaju dovoljno kapitala i ne poseduju adekvatnu garantnu masu. Za njih zajmova

skoro da i nema. Iz ovih razloga predlaže se formiranje garantnih i razvojnih banaka za ova

preduzeća, uz finansijsku pomoć međunarodnih donatorskih organizacija. U ovakvim

situacijama za veći broj malih preduzeća lizing je najpovoljnije rešenje za nabavku

opreme. Dobro je poznato da lizing može da bude gotovo dvostruko skuplji od korišćenja

odgovarajućeg bankarskog zajma.

Prema rezultatima sprovedenih analiza, glavna prepreka ekspanziji preduzetničkog

kapitala je u slabom poznavanju finansijskog menadžmenta malih i srednjih preduzeća, u

nefleksiblinoj javnoj administraciji — birokratizovanoj državi, kao i u nefunkcionisanju

tržišta kapitala. Iz svih ovih razloga, kako i rezultati analize pokazuju, vlasnici-menadžeri

iz kruga MSP preferiraju interne izvore finansiranja. Glavni izvori finansiranja ovih firmi

6

su profiti i amortizacija. Trećina profita se nakon oporezivanja reinvestira. Značajan izvor

finansiranja aktivnosti malih i srednjih preduzeća čine pozajmice unutar porodice i

prijatelja.

U grupi od 105 ovih preduzeća samo je jedno koristilo riziko-kapital, dok se još

njih nekoliko spremalo za to. Prema oceni vlasnika ovih firmi, glavni uzrok nedovoljnog

korišćenja navedenog finansijskog alata je nepostojanje gotovih projekata razvoja malih i

srednjih preduzeća (biznis strategija i biznis planova). Za trećinu vlasnika ovaj oblik

finansiranja nije prihvatljiv, dok ostali ne raspolažu informacijama ili znanjima korišćenja

ovog izvora finansiranja. Dve trećine ovih firmi je koristilo bankarske zajmove. Mala i

srednja preduzeća relativno retko koriste kratkoročne a nešto više srednjoročne zajmove.

Isto tako, malo koriste dugoročne kredite jer im se i ne nude. Preduzeća su se u upitniku

izjasnila da bi im po strukturi trebalo 30% kratkoročnih, 42% srednjo-ročnih i 28%

dugoročnih kredita.

U praksi su kamatne stope za mala i srednja preduzeća znatno više od onih koje

banke zaračunavaju svojim regularnim klijentima, što se objašnjava većim rizikom.

Takođe se vrlo često dešava da banke odbace kreditni zahtev a da nisu ni razmatrale odnos

rizika i kamate za konkretan zajam.

Istraživanja češke trgovinske komore ukazuju da je glavni uzrok ograničenih

razvojnih aktivnostim MSP u otežanom pristupu bankarskim zajmovima. Banke

naglašavaju aspekt solventnosti i visine kreditne sposobnosti ovih preduzeća. Preduzetnici

koji dobro poznaju menadžment u mogućnosti su da lakše obezbede zajmove kod banaka.

Tabela 5 Mišljenje 105 malih i srednjih preduzeća o raspoloživosti bankarskih

zajmova

Frekvencija odgovora (%)Nezainteresovanost banaka za pozajmice MSP 41,6Visoke kamatne stope 26,6Nepoznavanje procedure traženja pozajmice 2,6Problemi obezbeđivanja garancija 11,7Ne vide razloge nedobijanja pozajmica 17,5Ukupno 100,0


Češka u okviru programa priključenja Evropskoj uniji kreira nove sheme

finansiranja razvoja malih i srednjih preduzeća u cilju njihovog ubrzanog razvoja.

Delimičan izvor finansiranja ovih aktivnosti su i fondovi za strukturno prilagođavanje

Evropskoj uniji. U praksi su se relativno velika očekivanja vlasnika MSP brzo rasplinula

jer je njihova finansijska podrška oscilirala s tendencijom pada već u prvim godinama XXI

7

veka. Glavni primaoci finansijske podrške bila su srednja preduzeća. Uslovi da preduzeća

koriste ova sredstva bila je solventnost tih preduzeća, redovno plaćanje poreza, te poslovni

i pravni ugled.

U razmatranju problema finansiranja malih i srednjih preduzeća osvrnuo bih se na

akcente s međunarodne konferencije o finansiranju MSP koja je održana 2005. u

organizaciji Fondacije "Konrad Adenauer" u Beogradu.

Za odobravanje većih kredita neophodno je podnošenje godišnjih izveštaja o

poslovanju preduzeća u proteklom periodu. Izrada tih izveštaja je ne samo zahtevna već i

skupa.

Mala preduzeća najčešće zavise od jednog dobavljača ili kupca, što se u

bankarskim krugovima negativno vrednuje u oceni odobravanja zajmova malim i srednjim

preduzećima.

Odobravanje bankarskih zajmova zahteva davanje hipoteke, što preduzetnici ne

samo nerado čine već i nemaju često šta vrednije da daju kao hipotekarni polog.

Start up preduzeća i mala preduzeća trebala bi da uživaju posebne kreditne linije i

da imaju podršku različitih garancijskih fondova.

Banke još uvek zbog male štednje ne raspolažu velikim kreditnim potencijalom

koji bi se plasirao u privredu, prije svega mala i srednja preduzeća ili rizičniji deo privrede.

Od stotinjak podnetih zahteva preduzetnika za kreditiranje komercijalne banke u

proseku odbijaju svojih oko 70%, dijelom zbog nepotpune dokumentacije ili zbog kreditne

sposobnosti zajmotražioca.

Kreditne linije koje odobravaju međunarodne finansijske institucije su takve da

najveće iznose utroše mala i srednja preduzeća za nabavku robe i usluga iz inostranstva.

3. GLAVNI STRATEŠKI PRAVCI RAZVOJA MALIH I

SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA U REPUBLICI

SRBIJI

Glavni strateški pravci razvoja i podrške malih i srednjih preduzeća i

preduzetništva u Republici Srbiji u narednom petogodišnjem periodu biće predstavljene u

ovom delu rada.

3.1. Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u

prioritetnim privrednim sektorima

8

Svaki preduzetnik, malo ili srednje preduzeće ima određenu vrednost za Republiku

Srbiju. Pojedini privredni sektori imaju poseban strateški značaj zahvaljujući svojoj

sposobnosti dodavanja nove vrednosti prirodnim resursima, doprinosu povećanja deviznog

priliva, uticaju na povećanje zaposlenosti, podsticanju regionalnog razvoja i stvaranju

uslova da Republika Srbija iskoristi mogućnosti koje se otvaraju napretkom informacionih

i komunikacionih tehnologija.

Imajući u vidu izneto, identifikovana su četiri privredna sektora koja imaju najveći

ekonomski potencijal: prerada poljoprivrednih proizvoda, industrijska proizvodnja, turizam

i elektronsko poslovanje (e-business).

Prerada poljoprivrednih proizvoda - Poljoprivreda ima poseban značaj za

Republiku Srbiju jer stvara oko 20% bruto društvenog proizvoda. Postoje realne

mogućnosti za povećanje obima prerade poljoprivrednih proizvoda, uz pretpostavku da se

izvrše neophodna ulaganja u kvalitet i marketing.4

Industrijska proizvodnja - Iako će vremenom udeo industrije u bruto društvenom

proizvodu opasti, ova privredna grana će uvek imati važnu ulogu u privredi Republike

Srbije. U nasleđenoj privrednoj strukturi velika koncentracija industrije je u mašinogradnji

i metalurgiji. Ovim industrijskim granama predstoji neophodno restrukturiranje, ali ne

treba zanemariti akumulirana znanja koja predstavljaju potencijal koji se može iskoristiti

za razvoj sektora MSP u oblasti inženjeringa i kooperacije. Osim toga, MSP u Republici

Srbiji imaju značajne potencijale i u drugim industrijskim granama, uključujući i nove

industrijske grane poput audio-vizuelne produkcije kulturnih sadržaja. Jak proizvodni

sektor, u kome važno mesto ima sektor MSP, od presudne je važnosti za razvoj privrede

Republike Srbije.

Turizam - Zbog teških okolnosti usled raspada SFRJ, Republika Srbija nema

značajnije razvijen sektor turizma. Turizam doprinosi povećanju zaposlenosti i životnog

standarda i koristan je za sve regione i sektore, pa stoga njegovo oživljavanje i razvoj

predstavljaju prioritet za Republiku Srbiju. Turistički 'proizvod' zemlje podrazumeva kako

prirodna bogatstva, tako i izgrađene kapacitete i širok spektar komercijalnih usluga koje

obuhvataju hotele i druge vrste smeštaja, restorane i ostale ugostiteljske objekte,

prodavnice, saobraćaj i sportske aktivnosti, a usluge u pomenutim oblastima uglavnom

pruža sektor MSPP.


9

Elektronsko poslovanje (e-business)- Najjednostavnija definicija elektronskog

poslovanja glasi: "to su sve poslovne transakcije koje se obavljaju elektronskim putem,

najčešće preko Interneta". Elektronsko poslovanje je jedan od sektora koji se najbrže

razvija u svetu i pruža velike mogućnosti za ekonomski razvoj.

Tehnologije koje podržavaju elektronsko poslovanje imaju sve jači uticaj na sve

privredne aktivnosti. Republika Srbija ne treba da dozvoli da ostane po strani i mora da

učini znatan napor da bi dostigla određene standarde i razvila svoje kapacitete u

elektronskom poslovanju. U tom smislu, posebnu pažnju treba posvetiti razvoju industrije

softvera u MSP sektoru, jer Republika Srbija raspolaže mladim kadrovima sa znanjem i

iskustvom u ovoj oblasti koja poseduje i značajan izvozni potencijal.

Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, u

saradnji sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju, Ministarstvom trgovine, turizma i

usluga, Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj i Ministarstvom poljoprivrede i

vodoprivrede pripremiće tokom 2003.g. operativne programe razvoja sektora MSP u

oblastima prerade poljoprivrednih proizvoda, industrijske proizvodnje, turizma i

elektronskog poslovanja, u skladu sa strategijskim opredeljenjima ovih ministarstava.

Nadležna ministarstva pripremiće i predložiti Vladi Republike Srbije potrebne mere za

realizaciju ovih programa.

3.2.Institucionalna podrška i uvažavanje interesa sektora MSP

Iako je dosta urađeno na pitanju poboljšanja institucionalne podrške sektoru MSP

intenziviranjem aktivnosti ministarstava u pravcu razvoja sektora MSP i osnivanjem novih

agencija, centara i kancelarija za podršku MSP na nacionalnom i regionalnom nivou,

nastaviće se sa aktivnostima kako bi se javni sektor u Republici Srbiji učinio 'osetljivijim'

za potrebe malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.

Osnovne institucije i agencije koje su odgovorne za razvoj sektora MSP u

Republici Srbiji je Ministarstvo za privredu i privatizaciju - Ministarstvo za privredu i

privatizaciju je odgovorno za definisanje i realizaciju strategije razvoja sektora MSP.

U skladu s tim, Ministarstvo intenzivira svoje aktivnosti preko svoja dva sektora:

Sektora za razvoj malih i srednjih preduzeća i Sektora za privatno preduzetništvo.

Ministarstvo takođe aktivno učestvuje u sprovođenju regulatorne reforme u oblastima od

značaja za sektor MSP.

10

3.3. Uklanjanje pravnih prepreka.

Ministarstvo za privredu i privatizaciju - Ministarstvo za privredu i privatizaciju je

glavni nosioc aktivnosti stvaranja novog, stimulativnog poslovnog okruženja za sektor

MSP u Republici Srbiji i ima najveću odgovornost za razvoj ovog sektora. Ministarstvo će

svoje aktivnosti usmeriti na razvoj sektora MSP u celini, poklanjajući podjednaku pažnju

razvoju i malih i srednjih preduzeća i privatnih preduzetnika. Republička agencija za

razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva Republička agencija za razvoj malih i

srednjih preduzeća i preduzetništva, osnovana 2001. g. Zakonom o agenciji za razvoj malih

i srednjih preduzeća ("Sl. Glasnik RS" broj 65/2001 ), odgovorna je, između ostalog, za

sprovođenje strategije razvoja MSP, informisanje Vlade Republike Srbije u vezi sa

pitanjima od značaja za sektor MSP, promociju sektora MSP, podršku regionalnim

agencijama i centrima i kooordinaciju njihovih aktivnosti. Prioritetne aktivnosti

Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u 2011. g. su:5

- Priprema predloga operativnih programa razvoja sektor MSP u oblasti prerade

poljoprivrednih proizvoda, industrijske proizvodnje, turizma i elektornskog

poslovanja u saradnji sa Ministarstvom za privredu i privatizaciju, Ministarstvom

trgovine, turizma i usluga, Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj i

Ministarstvom poljoprivrede i vodoprivrede, u skladu sa strategijskim

opredeljenjima ovih ministarstava;

- Priprema predloga operativnih programa podrške uvođenju sistema kvaliteta,

podrške inovacijama u MSP, jačanja veza između obrazovnog i naučno-

istraživačkog sistema i sektora MSP i poboljšanje položaja MSP na domaćem

tržištu, u saradnji i u skladu sa strategijskim opredeljenjima ministarstava nadležnih

za ove oblasti;

- Koordinacija i pružanje podrške aktivnostima regionalnih agencija i centara za

razvoj MSP;

- Promotivne i PR aktivnosti, kao podrška sektoru MSP; i

- Planiranje i uvođenje informacionih sistema i usluga koje bi pomogle sektoru MSP.

Regionalne agencije, centri i kancelarije za razvoj malih i srednjih preduzeća i

preduzetništva - Vlada Republike Srbije, u saradnji sa stranim donatorima, podržava

osnivanje mreže regionalnih agencija i centara za razvoj MSP širom Republike Srbije.

Regionalne agencije, centri i kancelarije pružaju sektoru MSP veliki broj informativnih i


11

savetodavnih usluga, kao i programa obuke, direktno ili posredno preko kvalifikovanih

poslovnih konsultanata. Do kraja 2002.g. otvoreno je deset regionalnih agencija i centara i

to u: Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu, Nišu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Subotici,

Užicu, Zaječaru i Zrenjaninu. Nekoliko regionalnih agencija i centara ima i lokalne pod-

centre. U ovom trenutku, mreža regionalnih agencija i centara pokriva oko 60% teritorije

Republike Srbije, bez Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.Regionalne agencije i

centri imaće važnu ulogu u razvoju MSP i biće realizatori i katalizatori konkretne podrške

vlasnicima i menadžerima malih i srednjih preduzeća i preduzetnicima u početnoj fazi

njihovog rada kao i tokom rasta i razvoja. Prioritet Vlade Republike Srbije je da proširi i

ojača ovu mrežu tako da celokupan spektar savetodavnih poslovnih usluga bude dostupan

širom Republike Srbije, kao i da poboljšava kvalitet i raznovrsnost usluga koje pružaju

regionalne agencije i centri. Zastupanje interesa sektora MSP Osnovan 2001.g.,

Preduzetnički savet predstavlja novi nacionalni forum u kome predstavnici javnog

sektora i sektora MSP zajedno rade na rešavanju problema sa kojima se suočava sektor

MSP, kako bi pospešili njegov dalji razvoj. Zajedno sa udruženjima preduzetnika i

privrednim komorama Preduzetnički savet zastupaće interese sektora MSP.Nadležna

ministarstva sarađivaće sa Preduzetničkim savetom i drugim udruženjima privrednika i

razmatriti njihove predloge i preporuke.

3.4.Konkurentnost sektora MSP

Slaba konkurentnost većine domaćih preduzeća, odnosno njihovih proizvoda i

usluga na stranim, ali sve više i na domaćem tržištu jedan je od najvećih problema u

privredi Republike Srbije. Brojni spoljni i unutrašnji faktori utiču na konkurentnost

preduzeća, od kojih su najbitniji:6

1. Razvoj menadžmenta - Ukoliko Republika Srbija želi jaka, konkurentna i efikasna

preduzeća, njima moraju da upravljaju efikasni i dobro obučeni menadžeri. Razvoj

menadžment veština i sposobnosti predstavlja prioritet strategije razvoja MSP.

Širok spektar usluga baziranih na pružanju informacija, poslovnih saveta i

programa obuke namenjenih razvoju menadžmenta obezbediće se kroz regionalne

agencije i centre za razvoj sektora MSP. Same regionalne agencije i centri neće biti

u mogućnosti da pružaje sve ove usluga direktno, pošto će spektar usluga biti vrlo

širok. U većini zemalja, specijalizovani poslovni konsultanti predstavljaju glavne


12

pružaoce ovih usluga u oblastima kao što su finansijski menadžment i planiranje,

marketing, kvalitet i sl.. Tržište konsultantskih usluga za MSP u ovom trenutku nije

dovoljno razvijeno u Republici Srbiji, naročito van Beograda, i jedna od glavnih

funkcija regionalnih agencija i centara jeste da budu katalizatori njihovog razvoja.

2. Sistem kvaliteta - Praktično je standardan zahtev za sva MSP koja izvoze u zemlje

članice Evropske Unije da imaju potvrdu o uvedenom sistemu kvaliteta. Pitanje

standarda kvaliteta veoma je značajno za sektor MSP u Republici Srbiji i efikasan

program uvođenja sistema kvaliteta dostupan svim zainteresovanim u sektoru MSP

predstavlja prioritet.

3. Inovacije - Inovacije treba shvatiti kao kontinuirano poboljšanje proizvoda, usluga i

procesa unutar preduzeća. U poslednjih nekoliko godina mnoga preduzeća u

Republici Srbiji bila su u situaciji da se bore za opstanak na tržištu i nisu imala

resurse koje bi investirala u poboljšanje i razvoj proizvoda i usluga. Postojeći

kapaciteti za podršku preduzećima u razvoju i testiranju novih proizvoda ili

poboljšanju postojećih biće identifikovani i procenjeni u narednom periodu na

osnovu čega će biti kreiran programa za podršku razvoju i primenu inovacija.

Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj pripremiće pravni okvir za razvoj

Republike Srbije kao inovativnog društva kojim će se regulisti formiranje i rad inovacionih

centara, poslovno-tehnoloških inkubatora i naučno-tehnoloških parkova, transfer znanja i

rezultata naučnih i razvojnih istraživanja u preduzeća u cilju razvoja inovativnih i

međunarodno konkurentnih proizvoda i korišćenje i zaštita intelektualne svojine.

Ministarstvo kulture i javnog informisanja i Komisija za borbu protiv "piraterije" posebno

će se angažovati u borbi protiv "piraterije", specifičnom problemu u oblasti zaštite

intelektualne svojine.

Konkurentnost na stranom tržištu predstavlja ključno pitanje za Republiku Srbiju i

MSP. U skladu sa tim, značajan doprinos pružiće projekat organizacije USAID o

konkurentnosti i ekonomskoj efikasnosti u Republici Srbiji. Tokom godinu dana, koliko

traje projekat (novembar 2009.g. - novembar 2010.g.), ispitaće se problem konkurentnosti

sa kojim se suočava Republika Srbija. Rezultati projekta ukazaće na potrebne korake koje

Republika Srbija treba da preduzme da bi razvila efikasnu i internacionalno konkurentnu

privredu, uključujući i sektor MSP.

U cilju povećanja konkurentnosti, podsticaće se razvoj tržišta privatnih obrazovnih

i konsultantskih usluga za potrebe MSP u Republici Srbiji oslanjajući se i na tehničku

pomoć stranih donatora. Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj će u saradnji sa

13

Republičkom agencijom za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u 2003.g.

pripremiti programe za podršku razvoju i primeni inovacija, kao i uvođenja sistema

kvaliteta i elektronskog poslovanja u sektoru MSP. U cilju efikasnijeg poslovanja MSP

posebno će se podržati integrativni pristup primene standarda kvaliteta poslovanja,

kompjuteruzacije poslovnih procesa i direktnog povezivanja sa partnerima i kupcima

posredstvom Interneta (primenom portala, standardizovanih elektronskih poruka i dr.)

3.5. Nova znanja i veštine u sektoru MSP - obrazovanje i obučavanje

U narednom periodu neophodno je da se redefinišu veze između privrede, odnosno

preduzeća, sa obrazovnim sistemom i naučno-istraživačkim sistemom. Važan zadatak

predstavljaće prilagođavanje obrazovnih i naučno-istraživačkih usluga potrebama nove

tržišne privrede u kojoj velika preduzeća nemaju više tako značajnu ulogu. Za puno

aktiviranje ekonomskog potencijala sektora MSP važno je da obrazovanje i programi

obuke budu prilagođeni potrebama sektora MSP.

Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, u

saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta i Ministarstvom za nauku, tehnologiju i razvoj

ispitaće načine na koje se obrazovni i naučno-istraživački sistemi mogu prilagoditi

potrebama tržišne ekonomije, uopšte, i sektora MSP, posebno.

3.6. Promocija izvoza MSP

Raspad SFRJ i međunarodne sankcije imali su teške posledice na trgovinski bilans

Republike Srbije. Uvoz u Republiku Srbiji je dva i po puta veći nego izvoz. Rast izvoza od

kritične je važnosti za Republiku Srbiju, a sektor MSP može da pruži značajan doprinos u

ovoj oblasti. U februaru 2001.g. Vlada Republike Srbije osnovala je Agenciju za strana

ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) koja, između ostalog, treba da pruži

pomoć izvozno orjentisanim malim i srednjim preduzećima. Veća alokacija resursa na

aktivnosti podsticanja izvoza u SIEPA-i i podrška stranih donatora, zajedno sa merama za

podizanje konkurentnosti domaćih preduzeća navedenim u ovoj strategiji, vodiće

povećanju izvoza MSP.

3.7. Poslovanje MSP na domaćem tržištu

14

Jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije jeste da sektor MSP postigne

međunarodnu konkurentnost. U tom smislu, neophodno je postići predhodnu

konkurentnost sektora MSP na domaćem tržištu i to u ambijentu otvorene tržišne privrede.

Sektor MSP u svim zemljama značajno je prisutan na domaćem tržištu i koristi lokalne

tržišne mogućnosti. Postoje tri glavne oblasti delovanja koje treba da omoguće bolji pristup

MSP domaćem tržištu.

Međunarodni trend već nekoliko decenija je da se velika industrijska preduzeća

koncentrišu na ključne aktivnosti, a da za mnogobrojne druge aktivnosti, kao koperante,

angažuju specijalizovana MSP. Uspostavljanje ovakvih odnosa smatra se da ima presudan

značaj za konkurentnost u sektoru industrije. Osim toga, razgranata mreža MSP kao

kooperanata predstavlja pozitivan faktor za podsticaj direktnih stranih investicija. Procesi

privatizacije i restrukturiranja velikih društvenih preduzeća treba da uključe i razvoj

ovakvih poslovnih odnosa sa sektorom MSP. Uključivanje sektora MSP u javne nabavke

proizvoda kao što su uniforme, školski nameštaj, oprema za bolnice, građevinski materijal

i sl.

Velika preduzeća obično imaju konkurentsku prednost u pogledu zadovoljavanja

zahteva i propisa sistema tenderske nabavke, ali su vlade mnogih zemalja preduzele mere

da obezbede ravnopravniji položaj sektora MSP kroz bolje informisanje i jednostavnije

tenderske procedure. Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je novi Zakon o javnim

nabavkama ("Sl. Glasnik RS" broj 39/2002) u julu 2002.g., a Agencija za javne nabavke je

u procesu osnivanja.

Veća penetracija roba široke potrošnje sektora MSP Na domaćem tržištu, u

maloprodaji, nalazi se veliki broj artikala poreklom iz različitih država. Iako je domaće

tržište ograničeno po veličini, značajan spoljnotrgovinski deficit ukazuje na potrebu za

većim učešćem domaćeg sektora MSP na domaćem tržištu. Republička agencija za razvoj

malih i srednjih preduzeća i preduzetništva pripremiće predloge za podsticanje boljeg

poslovanja sektora MSP na domaćem tržištu.

ZAKLJUČAK

15

Obezbeđivanje finansijskih sredstava predstavlja jedan od glavnih problema sektora

MSP u Republici Srbiji. Tokom devedesetih godina, štedni ulozi građana u bankama

zloupotrebljeni su čime je izgubljeno poverenje građana.

Većina ličnog kapitala koji sada postoji u Republici Srbiji čuva se u gotovini van

finansijskih institucija i kanalisanje ovih resursa u direktne investicije ili bankarski sistem

neće biti lako. Iako poverenje u bankarski sistem raste, a vrednost depozita je porasla na

666 miliona evra (oktobar 2010.g.), potrebno je vreme da se povrati poverenje u

komercijalne banke.

Vlada Republike Srbije i nadležna ministarstva preduzeli su brojne aktivnosti da se

olakša pristup sektora MSP izvorima kapitala, uključujući Agenciju za razvoj Republike

Srbije i Program samozapošljavanja Republičkog zavoda za tržište rada. Osnivanje

Garancijskog fonda Republike Srbije je nova inicijativa Vlade Republike Srbije sa ciljem

da se olakša pristup kreditima za MSP. Značajnu pomoć preduzećima da razviju inovativne

proizvode pružilo bi osnivanje Fonda za razvoj inovacija.

I pored velikog značaja ovih aktivnosti, Vlada Republike Srbije može da obezbede

samo deo kapitala potrebnog za ostvarivanje ciljeva ove strategije. U svakoj tržišnoj

ekonomiji privatni sektor je dominantan izvor finansijskih sredstava za razvoj sektora MSP

i Republika Srbija u tom smislu ne predstavlja izuzetak. Stoga je potrebno da se pronađu

novi mehanizmi za olakšavanje priliva privatnih investicija u mala i srednja preduzeća i za

potrebe privatnih preduzetnika.

Iako njihove kreditne sposobnosti rastu, domaćim bankama nedostaje iskustvo u

odobravanju kredita sektoru MSP. Intenziviranje poslovanja komercijalnih banaka sa

sektorom MSP zahteva i veća raspoloživa finansijska sredstava i promene u stavovima

banaka prema kreditiranju sektora MSP.

U narednom periodu stvoriće se uslovi za osnivanje privatnih investicionih fondova

namenjenih finansiranju MSP.

Veća dostupnost kredita za sektor MSP ostvarivaće se i kroz aktivnosti

Garancijskog fonda i donatorsku pomoć u vidu mikrokreditnih linija praćenih tehničkom

podrškom bankama za razvoj usluga namenjenih sektoru MSP, uključujući i obuku

zaposlenih za ocenjivanje kreditnih zahteva MSP.

LITERATURA

16

1. Adishes I.: Corporate Life Cycles, Prentice Hall, 1998.

2. Babić, M., Stavrić, B.: Menadžment - struktura i funkcije, "Centar", Beograd,

1999.

3. Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, Omega, Beograd, 1999.

4. Milošević D., Osnove malih i srednjih preduzeća, Grafopak-Aranđelovac,

Beograd, 2010.

5. Pasekova M.: The Financial Management of Small and Medium Sized

Enterprises, T. Bata University, Praha, 2003.

6. Stanković F.: Preduzetnička ekonomija, Savremena administra-cija, Beograd,

1989.

7. Ristić Z.: Mikro-krediti i zaposlenost, Poslovna politika br. 2, Beograd, 2006.

Internet adrese:

- www.jasp.com (ostvaren pristup 18.01.2010.)

- www.econes.com (ostvaren pristup 18.01.2010.)

- www.ukspa.com (ostvaren pristup 18.01.2010.)

17

http://www.jasp.com/

http://www.ukspa.com/

http://www.econes.com/

msp i finansijska podrska.doc

Documents