nevidljivi svedok

8/10/2019 Nevidljivi svedok

1/31

Karmen Posadas

NEVIDLJIVI SVEDOK

Prevela sa panskog

Gordana Mihajlovi


2/31

Naslov originala

Carmen PosadasE

Copyright Carmen Posadas, 2013

Translation Copyright 2014 za srpsko izdanje, LAGUNA

Dragana Mati Radosavljevi

Kupovinom knjige sa FSC oznakompomaete razvoj projekta odgovornogkorienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.SW-COC-001767


3/31

Put do pakla poploan jedobrim namerama.

Narodna poslovica


4/31

Za Karmensitu Seko Ruis Posadas, koja je dola

na Boi. I za stotine hiljada ljudi iz Evrope to sudoputovali u Rio de la Platu po okonanju dva velikarata i doneli proivljena iskustva, udnje kao i ili bi

moda trebalo rei pre svega svoje tajne...


5/31

Znam da neu doekati 1. januar. Ako na mene dignu

ruku moja braa ruski seljaci, ne treba nieg da se bojite,i vaa loza e vladati jo etiristo godina. Ali ako su vaibogati roaci ti koji nastoje da me smaknu, ni vas dvojeniti ijedno od vae petoro dece neete poiveti dve godinedue od mene. Umreete od ruke ruskog naroda. Ja vienisam meu ivima, uskoro e me ubiti, ali vaa smrt ebiti veran odraz moje, poput koncentrinih krugova to

ih pravi kamen kad padne u mirnu vodu.

R N II


6/31

PROPISI GRIE IVANOVIA

Montevideo, 13. april 1994.

Jedna stara poslovica kae da nema tog oveka za koga njegovkueupravitelj misli da je veliki. Druga, jo starija, valjda, veli dane treba sluiti onoga ko je ve sluio i moliti onoga ko je molio.Ja u, za svoj gro, dodati da nijedan od tih primera narodne

mudrosti nije iznedrio onaj ko moe najvie znati o tome: sluga.Takoe mogu da tvrdim da bi Istorija sadravala zanimljivijapoglavlja da smo mi, kroz vekove, bili skloniji peru. Sreom poneke njene glavne junake i na nesreu po vas, retko smo osealitakvu sklonost. Neki zato to su se zadovoljili mrvicama slave iono to su videli ispriali kao traeve, naklapanja. Drugi, poputmene, zato to je za nas najvea slava bila upravo spreiti da seza to dozna. Odanost? uvanje tuih tajni? Esna ski ponos? Mojujka Gria, koji je radije pustio da ga boljevici ubiju nego daotkrije mehanizam otvaranja prostorije gde je uvano najveeblago palate Jusupovih, govorio je da sve troje predstavlja nje-gove propise, razlog utanja. A moj razlog, protivrean kao isve kod mene, prozaian je i ujedno romantine prirode. utao

sam sve do sada zato to je najvea dragocenost koju posedujemplod krae. Ali utao sam pre svega zato to su velike tajnepoput maija, ieznu kad ih ispriate, a ja sam ovu eleo dazadrim samo za sebe. Ne znam ta bi ujka Gria pomislio osvemu tome, izvio bi moebiti obrvu, levu, kad bi me uo. Moj


7/31

K P12

ujak nije bio kao one engleske sluge to na sve reaguju gotovoneprimetnim grem miia, ali dizanje leve obrve je svima namaznan jezik, pravi esperanto.

Gria Ivanovi. udno, nije mi pao na pamet godinama, dopre neki dan. Jedna televizijska emisija najednom mi je dozvalau svest ujkin lik, kao i seanje na njegove propise ili razlog da sedri jezik za zubima. U pitanju je bila reportaa i u njoj su nave-dena nova otkria o tome kako se odigralo to uveno ubistvo i

ko je zaista uestvovao u njemu. Govorim o ubistvu GrigorijaJemovia, poznatijeg kao Raspuin; vidovnjaka, raspusnika ipo mnogima jednog od najveih krivaca za izbijanje Ruske revo-lucije. Tako je sve otpoelo. Hou rei, zamisao da napiem ovupriu. Ispriano je a i dalje se pria toliko toga netanog o tomistorijskom periodu da je moda kucnuo as da se progovorisad, kad XX vek zalazi iza poslednje okuke a svega pregrt nas

neposrednih svedoka i dalje je u ivotu. Ispriau svoja seanja,ali uz tu prednost da mi je proteklo vreme donelo priliku dapopunim nejasna mesta uspomenama i svedoanstvima ljudikoji zasluuju moje poverenje.

A svi oni se slau da bi istorija Evrope, a mogue i ostatkasveta, bila drugaija da u ivot carice Aleksandre Fjodorovnenije uao ranije spomenuti Grigorij Jemovi Raspuin. Oniskloni proroanstvima (ili, ako vie volite tako, gorkoj ironijisudbine) rado se seaju njegovog pisma Nikolaju II samo dva--tri dana pre nego to je ubijen, u kome je predskazao ne samosopstvenu nego i smrt cele carske porodice.

Svega nekoliko dana kasnije, od Raspuinove krvi su sezacrveneli otmeni tepisi u palati kneza Jusupova, oenjenogcarevom sestriinom, i jednog od vidovnjakovih ubica. Upravomu je moj ujka Gria pomogao da je ispere i da ukloni i ostaleizdajnike mrlje. Ali ko je jo bio sa Jusupovim te noi, a presvega, kako je smrt cara i carice, malo kasnije, mogla biti verniodraz te smrti? Za sada mogu da kaem da se to predskazanje


8/31

Nevidljivi svedok 13

ispunilo, i to ne samo ono. Koncentrini krugovi, dogaajikoji se odraavaju na druge dogaaje, talasi u mirnoj vodi...Mi sluge, slepi, nemi i pre svega gluvi svedoci (verujete mi, zarne?) zbivanja iza zatvorenih vrata, znamo mnogo o svemu tome.Stoga mogu da tvrdim da te talase ponekad izazovu beznaajnesitnice. Ga ovi, nesporazumi, posebnosti u naravima odreenihljudi, koji u nekim drugim okolnostima ne bi imali nikakvihposledica, u pojedinim prilikama promene tok Istorije.

Voleo bih da govorim o svemu tome. ta sam video i uo izazatvorenih vrata kao i ta su mi ispovedile druge sluge, isto takogluve, slepe i neme kao ja.Ispovest, svia mi se ta re. Lepo seuklapa u raspoloenje starca koji e uskoro napuniti devedeset jednu godinu. U toj dobi Francuzi je nazivajuun grand ge ;oboavam taj izraz, blagonaklon je i prenjen ovek se svakog jutra budi sa jednim jedinim pitanjem na usnama: hoe li se

desiti danas? Je li ovaj dan koji svie meni poslednji? Meutim,taj prilino neprijatan oseaj ide ruku podruku sa jo jednim,pomalo detinjim a pomalo optimistinim: kad nas svi zaborave,kad nije ostao niko ko zna ko smo bili i ta smo radili, zar to neznai da nas je zaboravila i ona, smrt? Ko bi ga znao, ponekadpomislim da je tako.

Ipak, po cenu da se varam i dok madam ne ispravi tu maluzaboravnost, jedino je molim, kad se ve do sada ponaala kao velika dama putajui da je dugo ekam, neka nastavi tako idopusti mi da dovrim svoju priu da ovaj deli Istorije ne biumro sa mnom.

Nema tog oveka za koga njegov kueupravitelj misli da je veliki i nikad nemoj sluiti onoga ko je ve sluio i moliti

onoga ko je molio.... Obe poslovice su tane, i ujedno sasvimpogrene, a sad se spremam da dokaem i zato. Privatni ivotonih koji su stvarali istoriju satkan je, to je poznato, od svetlostii senki. Neki svedoci vole da se seaju svetlosti, dok je mnogimadrae da priaju samo o senkama, to crnjim i izduenijim to


9/31

K P14

bolje. Mene lino najvie zanima kjaroskuro.* Mislim da se,kao i u umetnosti kiica, pomou njega postie savrena slika.

E sad je doao trenutak da se pone. I premda to modanije najispravnije a dakako da je tato poeu od jedinogtrenutka kada je, daleko od toga da budem gluv, nem i slepsvedok dogaaja iza zatvorenih vrata, moje ime ulo u Istorijusa velikim slovom, iako samo na tren.

Da, ja sam bio tu kad je nastao onaj drugi koncentrini krug

za koji je Grigorij Jemovi Raspuin prorekao da e se stvoritiza manje od dve godine nakon njegovog ubistva.

* Ital.:chiaroscuro, svetlo-tamno, raspored svetla i senke na slici odno-sno tehnika prikazivanja u likovnim umetnostima, pri emu svetlopostepeno prelazi u senku, u elji da se stvori iluzija trodimenzionalnihpredmeta, u prostoru ili atmosferi. (Prim. prev.)


10/31

KRVNIKOVA PRIA

Na dan sedamnaestog jula 1918. godine, onog popodneva prenego to se sve odigralo, ja, Jakov Jurovski, komandant-tamniar porodice do tada nazivane carskom, naredio sam mladom kuhinj-skom pomoniku Leonidu Sednjevu da napusti kuu pod izgovo-

rom da je njegov ujak, uhapen u Sankt Peterburgu, izdejstvovaoda ga puste iz zatvora i da eli da ga vidi. To je prouzrokovalouznemirenost meu zatvorenicima te je ak jedna erka bivegcara, ne seam se da li Marija ili Tatjana, upitala zato mora daode. Ostatak popodneva protekao je bez izgreda. Pripremio samdvanaest revolvera i za svakog lana porodice odredio po jednogstraara, da svi znaju u koga treba da pucaju. Neki su zamolilida budu osloboeni obaveze da pucaju u mlade devojke. Odlu-io sam da smesta zamenim te ljude koji nisu kadri da ispunesvoju revolucionarnu dunost u tako odsudnom asu. Telefonommi je saopteno da e oko jedanaest sati uvee doi kamion daodveze leeve i da e voza radi prepoznavanja izgovoriti lozin-ku: Odaar. To e biti trenutak da otpone akcija. Prolo jedvanaest, pa jedan, i u pola dva posle ponoi obaveten sam da je kamion najzad stigao. Probudio sam porodicu, bili su otili naspavanje oko deset, i kazao im da se obuku najbre to mogu jersu u gradu izbili neredi, pa emo ih prebaciti na bezbednije mesto.Lino sam ih sproveo do prizemlja. Nikolaj je nosio bolesnog


11/31

K P16

sina u naruju. Ostali su ili za njim. Prvo Olga i Marija; zatimTatjana i biva carica, dok je Anastasija kasnila govorei dane moe da nae Dimija, kuence. Sa njim u rukama pola jeniz stepenice koji minut kasnije, kao i ostali zatvorenici: doktorBotkin, kuvar Haritonov, valet* Trup i naposletku Demidova,sobarica. Mada im je reeno da ne nose nita sa sobom, nekisu, kao ova poslednja, poneli jastuke i druge male predmete, i poneku tanu. Kad smo stigli u prizemlje, odveo sam zatoenike

u suteren, prostoriju od esnaest stopa puta osamnaest sa debelom gvozdenom reetkom na prozoru. Aleksandra je kazala: Ovdenema ni stolica. Naredio sam da donesu dve. Nikolaj je zatraio jo jednu, za sina Alekseja. Tada sam im rekao da emo sae-kati da stignu automobili, i dodao da sednu, da emo napravitinekoliko fotograja...

Tako poinje pria Jakova Jurovskog ocira koji je koman-dovao onim to bismo mogli nazvati streljaki vod za cara i cari-cu o dogaajima u Jekaterinburgu sedamnaestog jula 1918.godine. Postoje tri razliite verzije te autobiogra ske prie, i sveih je on potpisao. U sve tri postoje male razlike, ali odabrao samposlednju zato to sadri pojedinosti koje mi se ine neobinei dirljive. Proitao sam te dokumente toliko puta da mogu daih izrecitujem napamet. I recitujem ih, svaki put, prepadnut iopinjen kao neko ko sve dublje ulazi u jednu potresnu priu.Ali takoe, i nije me sramota da priznam, postoji tu jo jedna,dosta manje asna opinjenost: ona to je ovek oseti kad pro-ita svoje ime u dogaaju koji je skrenuo tok Istorije.

Ne. Nisam gore spomenuti doktor Botkin, ni kuvar Hari-

tonov, a ni (uzgred reeno) veoma antipatini Trup, a dabomeni verna Demidova. Niko nije preiveo pokolj. Ja sam jedini

* Franc.: osoba (sobar, sluga ili inovnik), koja se brine za privatnepotrebe neke visoke linosti, kamerdiner, komornik. (Prim. prev.)


12/31


zatoenik koji je iv izaao iz te kue: petnaestogodinji LeonidSednjev, najpre carski odaar, zatim kuhinjski pomonik, auvek va sluga pokorni.

I sad kad je predstavljanje obavljeno, hajde da nastavimo sapriom Jurovskog o poslednjim trenucima porodice Romanov.Istim birokratskim i bezlinim tonom, taj ovek opisuje sledee:

...Aleksandra Fjodorovna je sela. Njene erke i Demidova

su stajale pokraj nje, levo od vrata. Pozadi su se smestili doktorBotkin, kuvar i valet Trup. Dao sam znak svojim ljudima da siu,zauzmu poloaj u predvorju i saekaju nova nareenja. Nikolaj je posadio sina na jednu stolicu i stao ispred njega, kao da ga titi.Predloio sam da svi stanu uza zid i stali su, zauzimajui sredinjii jedan boni zid. Koliko pamtim, rekao sam Nikolaju neto u stiluda ljudi bliski njemu u zemlji i van nje nastoje da ga spasu a da

je sovjet radnika odluio da bude streljan. Upitao je: Molim...?,i okrenuo se prema sinu. Ponovio sam reenicu, opalio i ubioNikolaja. U tom trenutku moji ljudi, koji su jo bili napolju,zapucali su sa vrata nasumice, bez reda. Paljba je dugo trajala imnotvo metaka se opasno odbijalo o zidove. Nisam uspevao danaredim prestanak vatre i situacija je poprimila haotian izgled, pojaan vapajima zatvorenika. Kad je pucnjava napokon presta-la, nekoliko njih jo je bilo ivo. Doktor Botkin, na primer, leao je oslonjen na levi lakat u gotovo udobnom poloaju. Usmrtio ga je revolverski hitac. Takoe, sve etiri erke, kao i Aleksandra iDemidova, bile su ive. Spremili smo se da ih smaknemo. Ali tadasam spazio da Aleksej jo sedi u stolici, skamenjen od straha. Ubiosam ga. Moji straari su opet zapucali u devojke, ali ni ovog putaih nisu likvidirali. Dok su zapomagale, jedan moj ovek je uzeoda ih dokusuri bajonetom, no ni to nije postiglo eljeno dejstvo.Sobarica Demidova je sva krvava trala po odaji zaklanjajui setim jastukom za put i nikako da je dokrajimo. Najzad smo ihsve pobili pucajui im u glavu.


13/31

K P18

Tek kasnije, u umi, dok smo ereili i spaljivali leeve, posta-lo mi je jasno zato je bilo tako teko ubiti ene. Sve one, etirierke, Aleksandra, kao i Demidova, nosile su mnotvo komadanakita i dragog kamenja uivenih u rublje. U prsluie su im, na primer, od vrha do dna bili uiveni dijamanti i ostali dragulji,nali smo ukupno devet kilograma. Aleksandri je, pored toga,ogroman komad zlata, lanac ili neto slino, bio obmotan oko tela;verovatno je bio teak najmanje jednu funtu. I jastuk Demidove

isto tako je bio prepun dragocenosti, i zato joj je posluio kao tit,bar na poetku paljbe. Iz tog razloga ni kurumi ni bajoneti nisumogli da ih ubiju. Same su krive za svoje duge samrtne muke.

Jakov Jurovski nastavlja priu o tome kako su raskomadalileeve, spalili ih i pobrinuli se da nestanu. Muna je to hronikai neu je dalje prenositi. Moja namera je da ispriam nepoznate

detalje o ivotu carske porodice, a ne ta se dogodilo nakon nji-hovog traginog svretka. Zbog toga u se vratiti natrag u de-latovoj prii i ponoviti ta on kazuje o tim poslednjim danima.

U poglavljima koja su prethodila ubistvu Jurovski obja-njava, na primer, kako je izgledao saivot u takozvanoj Kuiposebne namene u Jekaterinburgu, kad nita nije ukazivalo natakav rasplet. Mada je ton njegove pripovesti inovniki i hladankao to se i oekuje od politikog komesara sovjeta, verujemda doputa da se nasluti kako je tekao na ivot i kakve su vezespajale carsku porodicu sa nama, poslugom. A nain kog sedoseam da opiem te veze jeste da ih uporedim sa sponamakakve se uspostave u grupi ljudi iz razliitih drutvenih slojeva,dospeloj na pusto ostrvo posle brodoloma. Da, mislim da je to

najbolje odreenje. Na poetku naeg brodoloma, i oni i mismo zadrali odstojanje, potovali formu, pravila koja su uvekupravljala naim ivotom gospodara i slugu. S vremenom se sveto lagano istopilo i ustupilo mesto veoj bliskosti. Sam delatporodice video je to ovako:


14/31


...erke su, na primer, esto dolazile u kuhinju, pomagaleu meenju hleba a zatim igrale karte sa kuvarom i kuhinjskim pomonikom. Sve etiri su se oblaile jednostavno. Najvee zado-voljstvo im je bilo da se satima vare u kadi. Zabranio sam to, nijebilo vode za lakomislenosti. Izuzev te sitnice, ako bi neko uzeo daobjektivno posmatra porodicu, bila je potpuno bezazlena. Kaoda im je kuhinjski pomonik Sednjev bio najblii, moda previeblizak. Igrao se sa Aleksejem, gotovo svojim ispisnikom, ali ne kao

lakej sa carskim sinom. Ponekad je i Aleksandra gubila strpljenje gledajui ga kako trkara za nekim psetancetom. Ipak, mominije prestajao da jurca, to je oigledno predstavljalo za njega, golobradog dearca, veliko uivanje.

Eh ta dobriina Jurovski! Bog mu sauvao vid, veoma potreb-nu osobinu za dobrog pijuna. Kad neko ima petnaest godina,

zanimanje se menja. Jednog dana moe trkarati za psetance-tom, a koliko sutradan za neim sasvim drugim. Aleksej i ja jesmo bili ispisnici, mada ne mogu da kaem da je njegovihpetnaest godina bilo isto to i mojih. I to ne samo zato to je on,zapravo, bio godinu dana mlai, nego to je nemogue poreditimomia koji je radio otkako je napunio devetu sa deakomkoji je oduvek bio prezatien zbog svog drutvenog poloaja ibolesti. Jesam li ve rekao da je Aleksej Romanov, sveruski carevi, bio hemoliar i da je to jo jedan od onih koncentrinihkrugova i talasa to su se nizali, svaki veran odraz prethodnog,dok u naoj zemlji nisu digli tu stravinu oluju?

Ali previe brzam. Doi e pravi trenutak za taj i za sve drugetalase i ponavljanja u mojoj prii; pre nego to ih stavim na

papir, treba da objasnim jo jednu ili dve pojedinosti o mojimposlednjim danima uz carsku porodicu.A najpre u kazati da leta u Sibiru mogu biti neverovatno

topla. Do te mere da su, kao to pria Jurovski u svojoj hronici,carske keri bile osobito sklone tome da se dugo vare u kadi,


15/31

K P20

to je na tamniar, naalost, zabranio. Takvim danima znoj lijeli lije. Odea smeta, naroito kad govorimo o devojkama a imomcima u ranoj mladosti. Tamo nas je bilo vie. Carevi i ja, najmlai, a zatim, ako idemo od mlaih ka starijim, Ana-stasija, koja je imala sedamnaest godina; Marija, devetnaest;Tatjana, dvadeset jednu, i naposletku Olga, dvadeset tri. Madase spisak tu ne zavrava. Neophodno je da pomenem jo desetdo dvanaest mladia slinih godina, to su se nizali i zamenji-

vali jedni druge tog poslednjeg, vrelog leta u Sibiru. Tu mislimna tuce tamniara i straara, koji e za nekoliko dana postatinjihovi krvnici.

...Jurovski je rekao da neki njegovi ljudi nisu smeli da pucajuu mlade devojke i da je morao da ih zameni. Nije bilo prvi putda je primoran na to. Otkako je carska porodica stigla u svojeposlednje mesto boravka, i glavni tamniar Jurovski i njegovi

prethodnici na toj dunosti esto su morali da menjaju uvare.Carske keri su bile previe neusiljene i prostosrdane. Ali povrhsvega, Olga, Tatjana, Marija i Anastasija bile su previe lepe.Uz to, u toj kui-zatvoru mi mladi nismo mogli bogzna ta daradimo sem da ubijamo vreme. Prava ironija, ako se pomisli nato kakvo e znaenje taj glagol poprimiti samo neto kasnije.

erke, naroito Tatjana i Marija, esto su upadale na straar-ska mesta. Pokuavale su da razmene ljubazne rei sa momcima.Oigledno su elele da zadobiju njihovu naklonost. Ali moramrei da su moji vojnici bili tvrda srca i neosetljivi na njihove ari,i nisu uspele da utiu na njih svojim umiljavanjem.

Tako kae Jurovski, Bog mu opet sauvao vid. Nadam se da jeu svojoj dugoj slubi sovjetskog pijuna imao bistrijih trenutakaod onih to ih je pokazao tog meseca jula.

Ne, Jurovski, ni tvoji straari ni ja sam nismo bili neosetljivina ari tako lepih, tako usamljenih, tako nesrenih devojaka. A


16/31


mislim da ni one nisu bile ravnodune prema ponekom od tihmladih seljana meu koje sam se, veoma bih voleo da moguto da kaem, ubrajao i ja. Ali ne. Ona me nikad nije zapazila.Jer kako bi Tatjana Nikolajevna, stara dvadeset i jednu godinu icareva ki, zapazila momka, kuhinjskog pomonika, da budemodreeniji, i sadruga u igri njenog mlaeg brata? Ja sam nju,zauzvrat, godinama oboavao. Ne samo u toj kui u Sibiru negoi pod drugim krovom pod kojim smo dugo boravili. Tu mislim

na Aleksandrovski dvorac, gde je ona ivela svoj ivot carskog visoanstva a ja svoj, i to ne kao kuhinjskog pomonika, negokao deaka odaara.

Ljudi su miljenja da se to sada odumrlo zanimanje sastojalood penjanja po krovovima zgrada da bi se zatim silazilo nizdimnjak i istili kanali. Zapravo, to su radili odaari starijinego ja kad sam poeo da radim u dvorcu; momci od etrnaest

ili petnaest godina, narednici i porunici nae vojske istaa.A obini vojnici smo bili mi, deaci stari oko deset leta. I doksu stariji otpuavali dimnjake, mi smo imali drugi zadatak. Daistimo eravicu iz pei u svakoj prostoriji. U Aleksandrovskomdvorcu su godinama postojali svi moderni izumi: tele on, elek-trino osvetljenje pa i mali lif za privatnu upotrebu cara i carice.Meutim, mnoge odaje, a naravno i svi veliki saloni, i dalje sugrejani na isti nain kao u doba Katarine Velike, moda zatoto su pei iz onog vremena, osim to su dobro grejale, bile i vrlo lepe. Gledano spreda, liile su na velike kule prekrivenekeramikim ploicama u boji, i nalik na straare vie od petmetara, zauzimale su jedan ugao prostorije. Pozadi i iznutra bilesu mnogo drugaije. uplje i metalne, liile su na veliki trbuh

sa pupanom vrpcom u obliku tunela irokog gotovo metar upreniku, koji je povezivao tu pe i onu u narednoj sobi da bitoplota i jedne i druge pomogla da se greju i dugaki dvorskihodnici. Mnoge od njih, pored toga, u visini plafona su imalepravougaoni procep ili ventilacioni otvor koji je ubogom deaku


17/31

K P22

poput mene omoguavao da neopaeno posmatra ta se dogaatamo dole, u svetu velike gospode.

U tom lavirintu tunela, kanala i pei poeo sam da radimdesetog juna 1912. godine. Seam se datuma zato to je tog danaTatjani Nikolajevnoj bio roendan. Blistavih petnaest godina,dok je trebalo da ja za nekoliko nedelja napunim deset, prilinokrljavih i goljavih. Tada je bilo nemogue zamisliti da e ceotaj svet malahitnih stubova i raskonog nametaja, ilibarskih

soba i izvanredno lepih parkova, nestati netragom samo estgodina kasnije i da emo nas dvoje deliti duge brodolomnikedane. Olgini, Tatjanini, Marijini i Anastasijini dani doli su dosvog kraja kad je Jurovski naredio da se otvori vatra na njiho- va tela, naivno prekrivena dragim kamenjem. A moji e doiubrzo, nagaam, kad smrt ispravi svoju glupu zaboravnost inajzad doe po mene.

Ali dok se to ne dogodi, nameravam da je ekam piui ovupriu koja poinje tog dana, prvog kad su nam se pogledi sreli.


18/31

VODENI DEACI

Istina je, mesje, kunem vam se, videla sam ih roenim oima.Maloas su bile tamo, na onoj reetki blizu pla ona, par sjajnih,zelenih i veoma uplaenih oiju. Da nije neko mae? Moda jeu nevolji. Molim vas, molim vas, mesje ilijare, moramo da

uinimoneto! Madmoazel Mari presekao ju je muki glas neu se

ni potruditi da pogledam gore. To je najgluplji izgovor da seprekine as koji sam ikad uo. Maka u pei!

Hteo sam da se odmaknem to dalje od procepa kroz kojisam upravo uhodio ta se dogaa tamo dole, ali nisam. Suprotnood toga, iskoristio sam nezainteresovanost tog oveka (ko li je on? vaspita, profesor?), i pokuao da izmeu etiri enskatemena nagnuta nad udbenike pogodim koje bi moglo pripa-dati devojci to me je otkrila. To je trajalo samo sekundu, potose jedna mala, nestrpljiva, i bogami vrlo crna ruka ispreilaizmeu mojih oiju i reetke.

Jesi li ti siao s uma, mali? Zar se ne sea ta je kazao

Anton Petrovi, ili hoe da te izbace prvog dana kad si sezaposlio, a usput i mene?Nevidljivi; takvi uvek treba da buduwater babies.*

* Engl.: vodeni deaci ili deca. (Prim. prev.)


19/31

K P24

Water babies je bio izraz koji smo nauili od prvog trenakada smo postali deo trupa carskih odaara. Tu malu i garavu vojsku te 1912. godine sainjavalo je petnaest deaka. Kasnijesam saznao odakle naziv koji smo svi izgovarali ne znajui zanjegovo ironino znaenje. Tako su nas zvali zbog uticaja knjigeslavne u celoj Evropi, a itala su je deca srenija od nas. Bajkaarlsa Kingslija pripovedala je o nevoljama malog odaarato pada u reku i davi se, nakon to je isteran sa posla jer je

zapodenuo razgovor sa devojicom iz bogate porodice. Kadsam poeo da radim u Aleksandrovskom carskom dvorcu, tosu bile samo dve od engleskih rei koje su sluge koristile svako-dnevno, kao ve oclock tea,* na primer,christmas tree** ilibreadand butter pudding. ***

Ne postavljaj glupa pitanja, reeno mi je kad sam, nekolikosedmica kasnije, iskoriavajui to to je u vreme ruka bilaprisutna sluavka koja mi je po godinama bila gotovo vrnja-kinja, pokuao da proniknem u tu i ostale tajne. Prosto kaopasulj: na ovom poslu priamo i radimo ono to vidimo.

Radi i priaj ono to vidi. To geslo su sluge ponavljale kaolitaniju. I moj drugar Jurij, s kojim sam prvi put uao u mrani svetpei i uzanih prolaza i s kojim sam bio tog dana kad je neko otkrio

moje oi iza procepa na zidu: on je pokuavao da me po svakucenu otrgne od osmatranice, a ja sam nastojao da uvrebam ta sedogaa tamo dole sekundu, samo jo sekundu, Juriju, obeavam.

Molim vas, mesje ilijare, sigurno se neko mae zaglavilo,kako tune oi ima, sirota ivotinja!

Sreom po mene a i po Jurija, sve ljueg, koga je modastrah da e biti otkriven spreavao da govori mesje ilijara

* Engl.: aj u pet, to moe podrazumevati i topli napitak i laganipopodnevni obrok sluen do 19 sati. (Prim. prev.)** Engl.: boino drvo, tj. jelka. (Prim. prev.)*** Engl.: puding sa hlebom i buterom. (Prim. prev.)


20/31


kao da nije zanimala sudbina sirotih maia. Ni ovog puta senije udostojio da digne pogled.

Ne prekidajte me vie, madmoazel Marija; nastaviemodicte.* Gde smo ono stali? Ah, da, point la ligne! **

Od etiri enska temena tamo dole, za dva sa kovrda-ma skupljenim na potiljku reklo bi se da pripadaju starijimgospoicama, od nekih petnaest ili esnaest godina, proceniosam. Ostalim dvema, od kojih je jedna bila devojica to me je

otkrila, kosa je slobodno padala niz lea. Koliko su stare? To je bilo teko odgonetnuti kad im se nisu videla lica, ali poto jemlaa s naporom dodirivala pod stopalima, otprilike jedanaesti trinaest. Od etiri glave, dve starije su nastavile da itaju svoje veoma debele knjige kao da se todicte ne odnosi na njih, doksu se dve mlae, uvi pro esorovo nareenje, marljivo nagnulenad sveske i pera.

Monsieur Seguin navait jamais eu de bonheur avec seschvres...*** poeo je da diktira ilijar trapacirajui prostori- jom, s rukama na leima, zurei nanie, kao da pregleda patosu prostoriji. Kad je izgovorio poslednju od tih rei, devojicato me je otkrila opet je podigla oi. Ali ovog puta pogled joj je bio samo upitan i zbunjen, kao da se pita kako se, dovraga,

piechvres. Hajdemo ve jednom! proitao je Jurij povlaei me.I ovog puta mu je polo za rukom da me odvue od pijunke,mada ne pre nego to sam uspeo da osmotrim lice devojicekoja se sad sam znao zove Mari, ili na ruskom Marija. Bila je plava sa riim prelivima u bujnoj i neposlunoj kosi, to joj

* Franc.: diktat. (Prim. prev.)** Franc.: taka, novi red. (Prim. prev.)*** Gospodin Segen nije nikada imao sree sa svojim kozama..., Al onsDode,Pisma iz mog mlina, prevod: Josip Tabak, Znanje, Zagreb, 1986,str. 41. (Prim. prev.)


21/31

K P26

je padala niz lea samo ovla prikupljena trakom nebeskoplaveboje, vezanom u vor ispod potiljka. Kao i sestre, bila je odglave do pete u belom, a tu jednobojnost naruavala je jo jednatraka, oko struka, slina onoj u kosi. Ali najizrazitije su bilecrte njenog lica. Ovalnog, punih usana i malice drske brade.Obrve, tamnije od kose, kao da su se izvijale veno zapitanenad neim, a ispod njih su se isticale prekrasne sive oi. Nikadpre toga nisam video takvu devojku. Nikad, dok se jo jedno

od etiri vrlo marljiva temena nije podiglo i dopustilo mi daugledam lice jedne od dve starije devojke. Ako je Marija imalaplavoriu kosu, kosa mog novog otkria bila je tamnija i blagotalasasta, sa neposlunom kovrdom koja joj je uokvirivaladesni obraz. Jagodice su joj bile visoke, slovenske, a nos savren.Oi ne naroito krupne, ali poto su bile izduene, boje ilibarai osenene pravilno izvajanim obrvama, davale su njenom licuegzotian i pomalo izazovan izgled. Naravno, sva ta razmiljanjai procene mnogo su kasnijeg datuma. U tom asu pomislio sam jedino da bih pristao da me osude na doivotnu kaznu u tompaklu aavih kotlova i kanala pod uslovom da i dalje moguda otkrivam detalje o tako izuzetnim devojkama. Da doznamime te druge, na primer, da vidim lica preostale dve i proverim

jesu li sve tako lepe. Na nesreu eto jo jednog otkria od togdana mogue je isterati nekoga bez pardona ak i iz pakla:Jurij me je gurnuo i postarao se za to.

Nisam nita vie video. Dok smo se udaljavali neujno puze-i po kanalu da ne bi jo vie odali svoje prisustvo, ipak sam uoposlednje rei prizora koji sam kriom posmatrao.

Madmoazel Tatjana, je li to sad vama naspelo da proua- vate friz na tavanici? Vie vas ne zanima to to itate? Imate lida uputite neki prekor Atosu, Portosu ili Aramisu, ili nekomdrugom besmrtnom liku izTri musketara? Da li biste se modaradije pridruili mlaim sestrama i radili sa njimaune petite


22/31


dicte? A vi, madmoazel Mari,vraiment * je teko shvatiti kakoto da vaa mata vrlo esto lebdi negde visoko pod svakakvimglupim izgovorima. Zar vam proza Alfonsa Dodea i njegovachvre de Monsieur Seguin** ne deluju dovoljno podsticajno?Ili ete mi sad rei da su vam zanimljivije make i rovice od koza?

Poslednje pitanje doekao je horski smeh. Izgledale su takosreno.

* Franc.: odista, stvarno, uistinu. (Prim. prev.)** Franc.: koza gospodina Segena. (Prim. prev.)


23/31

UPOZNAJTE TETKA NINU

Water babies? Ali koji ti je andrak towater babies, moliu lepo,i otkad se na ruskom dvoru govori engleski jezik? Neverovatno! ogoreno je vrisnula moja tetka Nina Petrovna kad sam kroznekoliko nedelja, otiavi u posetu bivoj kui, ispriao njoj isvojoj majci kako je protekao moj prvi dan na mestu carskog

odaara. Dakako, sauvao sam za sebe utisak koji su na meneostavile carske keri. Deake mog uzrasta i iz mog okruenjanisu zanimale devojice, pa bile one i velike kneginje. Radije sutrali za krpenjaom ili lovili ptiice kad su ruske temperatureto dozvoljavale. Ali zato sam im otkrio da nas u dvorcu nazivajutim engleskim izrazom.

A nauio sam i nekoliko rei na tom jeziku. Evo sluaj,kazau ti dve koje mi se mnogo dopadaju.

Tetka mi je poklopila usta sa etiri ljutita prsta, kao da uut-kuje psovku.

Ni re vie! Sonja, kai ovom deaku da uuti dodala je, gledajui moju majku, a ona ju je posmatrala pokuavajui(dosta neuspeno) da zadri glasan smeh.

Ma hajde, Nina, koliko godina si radila kao sobarica ucariinom predsoblju? etiri? Pet? Ti bolje nego iko zna tase tamo deava.

Mama i tetka Nina su kao i ja pripadale esna u carskih slugu iradile su u dvorcu do pre dve godine. Sad su bile valje i ivele su


24/31


zajedno u skromnim sobama u junom delu grada. Na nesreu,odabrale su pogrean trenutak da promene zanimanje. Loaprivredna situacija u celoj zemlji smesta ih je pogodila i prei- vljavale su radei popravke i krpei odeu damama srednjegimovnog stanja, a naa kua je postajala svetilite dagerotipija,portreta i raznoraznih uspomena na velike linosti kojima suobe sluile. Odrastao sam meu tim svetinjama, i od samogpoetka uio gospodske manire: kako se ispravno obraa dami,

gospodinu ili sveteniku, na primer; kojim priborom za ruava-nje se jedu blini* ili okoladni mus, pa i da se teno izraavamna rancuskom. Nikad ne zna kad e toak sree da se okrene,ona je izuzetno prevrtljiva, volela je da govori moja majka.Ne bi bilo prvi put da sluga postane gospodar. Upoznala samih nekoliko.

S vremenom se predskazanje obistinilo, ali kad sam u todoba poeo da radim sa devet godina da bih kui doneo nekoli-ko kopejki, to kao da nije nagovetavalo da e me pogledati neka velika srea. I pored toga, mami i Nini se inilo kao obeavajuipoetak to se jedan Sednjev prezime na koje su bile pono-sne vratio na dvor, makar i sa tako skromnim nametenjem.

Ne znam zato te iznenauje to to deak pria nastavila je moja majka. ta ti smeta od onoga to je rekao? Vremenase menjaju, Nina.

Jakako, ali ne nabolje. Engleski na ruskom dvoru! Pa to je neuveno! Za to, kao i za sve to se dogaa u ovoj zemlji,kriva je ona.

Ko, tetka Nina?

Ko bi drugi, carica. Ali naravno, ta drugo da se oekuje odnemake princeze drugog reda koja je provela ceo ivot ne u svojoj

* Ruske palainke od kvasnog testa, od peninog ili heljdinog brana.(Prim. prev.)


25/31

K P30

zemlji, kao to bi trebalo, nego na britanskom dvoru, drei seza podsuknje grandma * kraljice Viktorije? Nita dobro, dabome.

Molim te, vrlo si nepravedna i ti to zna umeala semoja majka.

Ja znam jedino produila je tetka da je sve to poelo veoma davno, jo kad je stigla u Rusiju. Pa svi su bili protiv tog venanja! Svi, a prvi meu njima Nikolajevi roditelji. Ja samimala sreu ili nesreu, zavisi kako se gleda na to, da ponem

da radim u dvorcu iste nedelje kad je stigla u Sankt Peterburgkao carska verenica, i odmah sam primetila. Kakva je vezana vrea ta bila! Do te mere stidljiva da nije bila u stanju da izgovori ni re na nemakom, na engleskom ili na nekom drugom jeziku. Ni da bekne! Ali bilo je logino pretpostaviti da e, kako vreme bude prolazilo, biti bar toliko ljubazna da naui ruski da

bi ugodila narodu i dvoru, ako mene pita! To je jo nepravednije, Nina. Zna bolje nego iko da se nadvoru govore svi jezici sem ruskog. Ljudi na ulici bi se zabe-zeknuli kad bi znali da Jusupovi, Orlovi, Korsakovi i veinaplemstva i bogataa iz Sankt Peterburga u najboljem sluajugovore ruski sa uasnim rancuskim akcentom. A za diplomateda ti i ne priam. Na ambasador u Francuskoj, na primer, neume da kae ni. ** Kako onda da prebaci caricito ne ume ni ona?

Hteo sam da se umeam i kaem da obe gree. Jer, kolikosam imao vremena za posmatranje prvih nedelja na poslu radeikao stanovnik carskih pei, velike kneginjice govore ruski saocem i izmeu sebe, carica se dosta teno izraava na istom

tom jeziku sa dvorskim damama, a carski brani par engleskigovori samo izmeu sebe.

* Engl.: baka. (Prim. prev.)** Molim te ili molim vas. (Prim. aut.)


26/31


Ali, naalost, nisam stigao dalje od prve dve rei. Tetka Nina je uhvatila zalet da ispria kako je sve to izgledalo pre osamnaestgodina, kad su carica i ona stigle na dvor u Sankt Peterburgu,i niko je nije mogao zaustaviti.

Sunny, * a pokatkadSunbeam. Jedino te engleske rei smotada mogle uti, sea li se, Sonja? Tako je Nikolaj zvao vere-nicu, ali ta da ti kaem, u ivotu nisam videla loije odabrannadimak. Moda je isprva i moglo imati nekog smisla nazivati

takvu devojku sunevim zrakom. Naposletku, bila je plavai ne mogu da poreknem vrlo lepa. Ali i onda je to zvualokao vic, i to ne ba dobar. Sunev zrak je veseo, topao, iskriav,suta suprotnost njoj. Aliks, a to je, ako sluajno ne zna, dea-e dodala je tetka gledajui me strogo kao uiteljica imekojim je zovu svi u porodici sem cara, sadri vie svojstava kojakraljica ili carica treba da poseduje da bi je narod oboavao, alinjoj, naravno, to niemu ne slui. Kako da ti objasnim dodala je videvi moje zbunjeno lice to je kao da su se, kad se Aliksrodila, ispred njene kolevke stvorile dobra i loa vila, svaka saarobnim tapiem. Dobra joj je podarila lepotu, dobrotu i veoma mnogo saaljenja. A loa je sve te darove ponitila.

Kako to, tetka Nina? Poseduje li ona ili ne sve te dobreosobine to si ih sad nabrojala?

Da uzdahnula je tetka nestrpljivo. Ali na ovome svetu,deae, a govorim ti to da bi polako primio k znanju oko egase svet vrti, nije vano biti, negoizgledati. A loa vila je poelelada Aliks bude smeno stidljiva, shvata li sad?

Ne odgovorio sam, poto sam mnogo puta od mame,

a i od nje same, uo da su skromnost i stidljivost divne vrline.Podsetio sam je na to i mama se zadovoljno sloila, ali tetka,naravno, nije bila raspoloena da joj neko protivrei.

* Engl.: sunan, u obraanju: sunce moje. (Prim. prev.)


27/31

K P32

Nemate vi pojma ta je zaista bitno. Stidljivost i skromnostmoda i jesu divne kod jednog takvog deaka ili kod sluavkipoput nas. Ali za caricu, to je katastro a! Zamisli: na dvoru punomsjaja, raskoi i ceremonijala kakav je na, ispada da naa dobraSani ne voli zabave, mrzi gozbe, nasmrt je prestraena od dvor-skih dama i bei od njih kao od kuge. Pa gde to jo ima? Naravno,kao to je i logino, niko ne veruje da se tako ponaa zato to jestidljiva. Misle da je gorda, antipatina i nedotupavna glupaa, i

da je nita ne zanima. A za gotovo dvadeset godina koliko ivi uovoj zemlji, to se samo jo vie pogoralo. Da bi stekao predstavu,ima samo jednu prijateljicu s kojom se osea prijatno; a to prijateljstvo, naravno izgovorila je tetka Nina zajedljivo mnogogovori o njoj. Poznaje li Anu Virubovu, deae?

Hteo sam da odgovorim da sam jednom video tu damu,izdaleka. Ali tetka Nina me nije pustila ni da zaustim.

Bolje je nemati uopte prijateljicu nego imati neku takvu.Ama jesi li video na ta lii? Sluaj, neu da prigovaram njenomizgledu, da tvoja majka ne bi poela da vrti onu staru pesmicu dane treba suditi o ljudima prema njihovoj spoljanjosti. Meutim,u ovom sluaju to je nemogue! Ana Virubova je neto najsli-nije mravojedu to sam videla u celom svom ivotu. Ja nisam

imao predstavu kako bi mogla izgledati jedna takva ivotinja, iiskolaio sam oi zverajui najpre u majku a onda u tetka Ninu,da vidim hoe li me neka od njih prosvetliti, ali nisu. A naj-gore je to joj je i pamet kao u mravojeda nastavila je tetka. I naravno, kad neko kao carica sklopi blisko prijateljstvo stakvom enom, zavist raste do neba. Jer kako bi iko poverovaoda zazire od svih osim od te nedotupavne glupae? Naravno,kad bi zbog toga izazivala nezadovoljstvo samo kod dvorana,to ne bi bilo preterano bitno. Ali ne valja to se Aliks ne trudini da se svidi narodu.

A ta se radi da se svidi narodu, tetka?


28/31


Upravo suprotno, deae. Na primer, jesi li video kakopozdravlja u malobrojnim prilikama kad se udostoji da se pojaviu javnosti? Svi priaju o tome. Glavom gore-dole, gore-dole, kaolutka polomljenog vrata. A ta tek da kae za te njene muice,to je uvek umorna i jo je vozaju tamo-amo u invalidskimkolicima, kao da je nesposobna? Malade imaginaire! Uobraenabolesnica, eto ta je ona, po ceo dan se razvlai na otomanu ilina ezlongu. Da i ne spominjem, naravno, njen pogled pun tuge,

da ne kaem gorine, to ga ne skida sa lica. Nijednoj vladarki,ma koliko lepa bila, ne prata se takvo ponaanje, pogotovokad je carica najvee i najmonije zemlje na svetu. Aleksandracaruje nad gotovo sto pedeset miliona dua, a lii na duu namukama! I hajde sad ti to objasni. Nije po volji podanicima a jo manje plemstvu, to je izuzetno opasno. Dabome, ja sam videla ta se sprema od samog poetka...

Pomislio sam da e se tetka Nina u nastavku upustiti u jednuod svojih omiljenih govorancija, a ona se sastojala u poreenjudoba Aleksandra III, cara koji je bio pravo muko, po njoj,prepunog istinskog autoriteta i otroumnosti, sa vladavinomnjegovog sina Nikolaja II. On je nesumnjivo bio dobronameran,ali moda je, popevi se veoma mlad na presto nakon oeveprerane smrti, ve napravio previe greaka. Dugaak spisakkraljevih krivica bio je poznat ak i deaku poput mene, poto je u ono doba ponavljan na svakom koraku. Prebacivali sumu, na primer, da se pre nekoliko godina upustio u nepotre-ban rat sa Japanom, zavren poniavajuim porazom (i to odtreerazredne sile, da sramota bude jo vea). Takoe su muprebacivali da je, otprilike u isto vreme i na vrhuncu veoma

loeg stanja u zemlji, prouzrokovanog sve veim privrednim idrutvenim problemima, naredio da se otvori vatra na grupudemonstranata. Stotinak radnika i siromaha, predvoenih sve-tenikom koji je nosio ikonu, pokualo je da prie Zimskomdvorcu i zatrai da bude poveana najnia nadnica u iznosu od


29/31

K P34

jedne rublje dnevno. Demonstracije su uguene tako velikimkrvoproliem da je taj dan poznat kao Krvava nedelja. I nijebilo ni od kakve vajde to su dobronamerni ljudi navodili daNikolaj II nije ni bio u Sankt Peterburgu tog prepodneva, paprema tome nije mogue da je on izdao to nareenje. Za obi-an svet Krvava nedelja je oznaila kraj idilinog odnosa toga je ruski narod od pamtiveka odravao sa baukom , svojimtaticom carem. A naposletku je dola i najnerazumljivija od

svih greaka: u toj revolucionarnoj atmosferi, nastaloj usledrata i nezadovoljstva, gde nije proao dan a da nije postavljenabarikada, dignuta pobuna, izvren teroristiki atentat, mnogiglasovi su traili da car ustupi deo apsolutistike vlasti Dumi to jest predstavnikoj skuptini. Po gradu se prialo da je i carevstric, veliki knez Nikolaj Nikolajevi, koji je uivao ogromanugled u celoj zemlji, zapretio da e ispaliti hitac u sebe predneakom ako ne pristane na to. Car je preko volje sazvao Dumu,ali to je bio previe srameljiv eksperiment, uz uzmicanja ikajanje. I to sve zato to je Nikolaj smatrao da je apsolutizam jedini mogui oblik vladavine za tako nerazvijen narod kakav je na i za zemlju koja je kasnila pedeset godina u odnosu naFrancusku ili Englesku. Na toj ogromnoj teritoriji, devedeset

pet procenata zemlje bilo je u rukama povlaene manjine odpet procenata stanovnitva. Aleksandra se, sa svoje strane, upotpunosti slagala sa muem i ohrabrivala ga da povue i male, ve napravljene ustupke. Moramo da sauvamo boanskopravo koje nam je dato i prenesemo ga celog naem oboava-nom sinu, glasio je njen poznati stav o tom pitanju. To je naaobaveza i naa sveta dunost.

Da, tetka Nina je tog prepodneva mogla da mi izbrblja sveto, ko zna koliko puta ponovljeno u ono vreme. Ali, sreom,tog dana je bila raspoloena za ezoteriju a ne za politiku, pa sui njeni prekori bili drugaiji.


30/31


Govorile smo mi, njene sobarice i sluavke, otkako je dolana dvor.Ona je kazala je ne udostojivi se da izgovori imenae carice sa sobom donela nesreu. Pamti li, Sonja, kako jea pre svega kad je dola u Rusiju? dodala je obraajui se sadsamo mojoj majci. Kako se sve to odigralo, bilo je nemogueda ne privue nesreu.! uskliknula je tetka Ninai pljunula tri puta preko ramena.

Ja, koga su majka i tetka vrlo briljivo odgajale, poduavale

francuskom jeziku i kako da otmeno pozdravim svetenika zasluaj da se toak sree jednog dana nenadano okrene u mojukorist, prvi put sam je video da radi tako neto. Ipak, obiaj mi je bio poznat. Veoma ruski obiaj, a sluio je za zatitu od uroka.

Ne obazirui se na majin prekorni pogled, tetka Nina je otrlausne nadlanicom ruke i dvaput se prekrstila, pa nastavila dalje.

Kako je ne bi donela kad je stigla u ovu zemlju upravo

kad je bivi car bio na samrti? A svi znaju poslovicu to kae danevesta koja doe za mrtvakim kovegom moe jedino donetinesreu. Uostalom, ja sam bila tamo kad je dat prvi znak, prvaskerletna mrlja.

Kakva je to mrlja, tetka? upitao sam u pokuaju dadoem do rei, jer ako su mi prie o politici bile dosadne, saspletkama je bilo sasvim suprotno.

Krv naglasila je, kotrljajuir i u isti mah razrogaila oikao odrasli kad hoe da ispriaju detetu neto to ba i nije zanjegove ui.

Dosta, Nina, ne priaj dalje pokuala je da je preseemama, ali tetka se unela u priu i nita je nije moglo zaustaviti.

Krv, Leonide, tu enu progoni krv. Kao ona to je pala nanjen hermelinski ogrta na dan njihovog krunisanja u Kremlju.Bila sam tamo kad se to dogodilo.

Budalatine opet se oglasila majka. Upravo zato to sibila tamo odlino zna da su to bile jedva dve kapi i da ih je pro-lila nespretna sobarica koja se ubola na iglu dijamantskog broa.


31/31

K P36

Aha, je li? Samo dve kapi, a? A ta onda kae za preostalukrv palu tog dana? I za to misli da je budalatina? Sluaj, Leo-nide, ja u ti objasniti kako je to bilo nastavila je, obraajuise od tog trenutka samo meni. Zamisli taj prizor: cela Moskvase sjatila na ulice i trgove da klie mladom vladarskom paruna dan krunisanja u Kremlju, kao to nalau obiaji dinastijeRomanov. On, kraljevskog izgleda u ceremonijalnoj odedi;ona, prelepa, pored njega. Haljina joj je bila izvezena sa deset

kilograma sitnih bisera, i sa nita manje od jo trinaest kilo-grama dragulja. Eto vidi osmehnula se tetka Nina sa tunimizrazom lica, koji je mogao biti i saaljiv i ironian AleksandriFjodorovnoj je od samog poetka vladavine predstavljalo teakteret da bude carica. Ali dobro, deae, ne elim da ti priamo ceremonijalnim odedama i o krunisanjima, nego o neemuto se zbilo malo kasnije. Car i carica su se vratili u svoje odaje

da se presvuku, a narod se u meuvremenu okupio na jednoj velikoj poljani da proslavi taj znameniti dan. Hodinka, tako sezove mesto tragedije. Vie od dvanaest hiljada ljudi okupilose tu. To je vojno vebalite, i prema tome zemljite je punodombi i neravnina. Ali nije se inilo da e ita od toga pomutitiproslavu, bar na poetku. Svirala je muzika, igralo se, i to jenajvanije, najavljeno je da e biti deljena besplatna hrana i pieza sve. Nevolja je iskrsla kasnije, kad se proirio glas da nee bitipiva i poslastica za tolike ljude. Poeli su da tre, da se guraju,uhvatila ih je panika i izgazili su jedni druge. Zna li koliko je tohiljadu i trista ljudi, deae? Klimnuo sam glavom. A hiljadui petsto? dodala je. Prvi je broj ranjenih; drugi, broj poginu-lih toga dana. Ali jo ti nisam ispriala najgore. Da nita ne bi

pomutilo slavlje, neko je naredio da se Hodinka bre-bolje oistia tela zatrpaju zemljom. Postupili su tako zato to je te veeriambasador Francuske prireivao sveani bal i carska povorka jetrebalo da proe blizu. uvi za tragediju, car je hteo da otkaeprijem, ali su ga savetnici i lanovi porodice ubedili da to ne ini,

nevidljivi svedok

Documents