Obrazovna politika

Sneana orevi

Obrazovna politikaObrazovanje spada u meke usluge glavni inilac ekonomskog razvoja, stepena demokratije i blagostanja jednog drutva. oslanja se na demokratske principe i vrednosti, predstavlja vaan instrument asimilacije imigranata u ameriko drutvo, instrument je socijalne mobilnosti u SAD omoguavajui slobodu kretanja i izbora poslova irom drave Razlozi iz kojih se vlast bavi obrazovanjem: A. Moralni: graani razumeju ideale nacije i sebe grade kao linosti. B. U politikom smislu obrazovanje omoguava izgradnju demokratske politike kulture.

Struktura obrazovnog sistema

90% uenika osnovnih i srednjih kola pohaa dravne kole, dok je svega 10% u privatnim kolama. Polovina privatnih kola su katolike (5%). Visoko obrazovanje: 60% diploma prvog stepena i 40% diploma, magistarskih i doktorskih se stie na privatnim fakultetima. Drave ureuju temelje sistema obrazovanja, donose zakone, podzakonske akte (smernice), utvruju zajednike standarde daju licencu kolama za rad, daju licencu nastavnicima zahtevajui od njih postizanje odgovarajuih standarda u znanju i pedagokim vetinama, prate realizaciju programa (monitoring), vre merenje i vrednovanje rada svake kole i testiraju znanja i vetina koje uenici i studenti dobijaju, otvaraju proces oduzimanja licence kada je neophodno i stalno rade na podizanju kvaliteta obrazovnih programa

Organi vlastiFederacija, Drava, Lokalne vlasti, kolski distrikti (ima ih 14 000) ureuju sistem prilagoen lokalnim potrebama Razlike prema stepenu bogatstva raznih gradova i lokalnih zajednica (socijalni zoning otvara pitanja jednakosti ansi koju deca dobijaju u kolama).Kako je obrazovanje vaan instrument socijalne promocije, vlasti smatraju vanim da se ukljue i interveniu. Federacija je poela u veoj meri da se ukljuuje od 1960.u finansiranje programa pomoi siromanim kolama U SAD otpori sistemu ujednaavanja. Potrebe za reformama Finansiranje: porez na imovinu (ne prati inflaciju) ili kasnije porez na promet (bolji, izdaniji i prati inflaciju).

Uporedni pregled visine davanja za obrazovanje SAD dosta ulae u obrazovni sistem Plate nastavnika niske, uvoenje nagraivanja prema radu

Potrebe za reformomOsnovna pitanja koja su se otvorila su:Kako podii kvalitet obrazovnih programa, kako obrazovanje uiniti dostupnim svakom ueniku ili studentu bez obzira na porodinu situaciju i koju ulogu u ovom procesu treba da ima trite a koju drava ili lokalna vlasti. Sadraj reforme Vaueri (davanja uenicima umesto kolama) Vrste: svim uenicima, samo siromanima, kombinovan sistem (razne vrednosti vauera), samo privatnim kolama, i javnim kolama, selektivni za odreene grupe. Ideoloke razlike i shvatanja: konflikti, sloen isprepletan interesni sistem Republikanci za ali bogati protiv Demokrate protiv ali siromaniji za...

Kada i dalje nema dobre kole kreiraju se statutarne kole (charter school) od strane lokalnih vlasti. Da li privatne ili i javne ? Da li davati uenicima koji biraju crkvene kole ? Ustavni sud rekao da iako je drava i crkva odvojena, u redu je ako uenici biraju crkvene kole sami, da budu podrani. Klinton nije mnogo verovao u vauere Bu: 2001. donet Zakon Nijedno dete nije ostavljeno po strani (No Child is Left Behind Act) . Pokuaj postavljanja minimalnih standarda ispod kojih nijedan obrazovni program ne sme pasti Mnogi dobri efekti reformi ali ima i slabosti. Finansiranje, kvalitet programa, evaluacija, konkurencija, timski rad, efekti. Dobra iskustva: Arcansas, Iowa, Massachusetts, Minnesota, Nebraska, Utach, Idaho. Odlini inter - distrikt planovi raznih kolskih distrikata kojima se poveava izbor kvalitetnih kola raznih usmerenja i opcija za uenike i roditelje.

Problemi

Visoko obrazovanjeVisoko obrazovanje predstavlja lini izbor pojedinca Razvoj drutva zavisi u velikoj meri upravo od stepena obrazovanja pojedinaca tako da i vlast postaje zainteresovana Prijem studenata na univerzitet: uspeno poloen SAT test sa osvajanjem odgovarajueg broja bodova, posle zavrene srednje kole (nejednakost uenika boljih i loijih kola) Problem sve skupljih studija: Na porast cene utie ekonomska kriza, inflacija i smanjivanje dravnih davanja. Pored davanja stipendija i raznih olakica u plaanju kolarina (povoljni krediti), drava je vremenom podrala mnoge afirmativne akcije da omogui studiranje siromanim, potisnutim etnikim i rasnim grupama itd. Problemi sve naglaeniji u neo liberalnoj dravi. Primer: Berkli univerzitet 1997. upisano 1780 studenata iz potisnute socijalne grupe, da bi svega tri godine kasnije, 2000. pao na 1170, uz tendenciju daljeg opadanja...

Efekti reformiVei izbor uenika i studenata, kvalitet kola i programa u SAD se ni posle ove reforme nije neto vidljivo poboljao. U SAD se po zakonu ne smeju razdvajati privatne i javne kole tako da se veliki deo fondova odvaja u oba smera. Pored toga reforma je kritikovana i zbog toga to moe dovesti do vee segregacije belaca i drugih kao i bogatih i siromanih. Otuda su doneta neka pravila:

kola mora da se potrudi da prihvati studenta ako ima mesta. Pri tome kola ne sme diskriminisati na bazi rase, pola ili religije i jedini prihvatljiv kriterijum za prihvatanje ili odbijanje uenika moe biti kolski zahtev. Ako uenik ne zadovoljava ovaj zahtev kola ga moe odbaciti iako ima mesta. Svaki uenik moe biti i izbaen ako kri pravila i standarde kole.

Merenje kvaliteta Evropskog obrazvonog sitemaIspostavilo se da je evropski model isuvie apstraktan, da ne vodi rauna o primeni znanja, da potcenjuje empirijska istraivanja i da je u mnogim elementima zastareo i ne korespondira sa savremenim dinaminim promenama i izazovima nacionalnih, kontinentalnih drutava i globalnog sveta Modernizacija, aim driven government, programi, participacija, evaluacija, ukljuivanje uenika i roditelja, primenljivost znanja, projekti i praksa

Visoko obrazovanje u EvropiBritanska tradicija ostavlja izuzetno irok prostor autonomijiuniverziteta i podrazumeva veoma slabu kontrolu drave. Britanski univerziteti su slobodni da prema sopstvenim potrebama: biraju nastavno osoblje, da kreiraju nastavne planove i programe, utvruju procedure izbora u zvanja (mada su vremenom uspostavljeni profesionalni opteprihvaeni standardi), standarde i naine ispitivanja studenata, ocenjivanja itd. U skladu sa tim univerziteti i fakulteti su imali razvijene sopstvene oblike kontrole kvaliteta. Nemaka (humboltovska) tradicija je specifina po visokom stepenu autonomije univerziteta u smislu slobode uenja i poduavanja i svih profesionalnih standarda i vrednosti neophodnih za kvalitetan razvoj ove oblasti. Za razliku od britanske tradicije, humboltovska prihvata da drava ima izvesnu ulogu u utvrivanju odreenih standarda i procedura. Nemaka drava se u kreiranju tih standarda nije ogluavala o standarde profesije.

Francuska (napoleonska) tradicija podrazumeva centralizovani birokratizovan sistem, dravnu kontrolu univerziteta u pogledu sadraja rada (planova i programa), procedura izbora, napredovanja i nagraivanja profesora koji imaju status dravnih slubenika, naina realizacije nastave, kao i standarda i principa ponaanja studenata I ranije bilo prisutno tradicionalno praenje rada i primena brojnih klasinih instrumenata (slabi efekti) Klasini instrumenti kontrole su mogli biti primenjivani unapred (ex ante) ili naknadno (ex post). Unapred su bile zakonski utvrene procedure osnivanja obrazovne institucije, upisa studenata, izbora nastavnika u razna zvanja, principi i standardi nagraivanja kako profesora tako i administrativnog osoblja itd. Naknadno se po pravilu prati funkcionisanje celine i delova sistema od strane inspektorata. Veina ovih procesa se prati kombinacijom mera koje se uspostave unapred a zatim se posmatraju naknadni krajnji efekti.

Zato se meri ? Preispitiuje se kvalitet rada obrazovnih institucija, nain rada i celine usluga koje se nude. Primena principa upravljanja kvalitetom celine sistema (total quality management, TQM). Ko su akteri ovih procesa ? Studenti, profesori, administracija, profesionalna udruenja, vlada i resorno ministarstvo, domai i strani strunjaci. ta se meri ? Celina usluga visokog obrazovanja: predavanja i svi oblici nastave, kvalitet udbenika i ostalih nastavnih sredstava, standardi i naini ispitivanja, dobijanje ocena, procedure izbora profesora u via zvanja, standardi i procedure u nagraivanju itd. Posebno se ispituju krajnji efekti i primenjivost znanja, fleksibilnost i mogunost primene u novim promenjenim okolnostima. Kako se meri ? U svakoj od zemalja su prisutne izvesne specifinosti. U Francuskoj, proces je realizovan iz centra, merenje vri vladina agencija koju je imenovao Predsednik. Opasnost: mogunost opstrukcije od strane univerziteta i fakulteta koji mogu itav ovaj sistem smatrati nametnutim.

Fakulteti i profesori treba da se ukljue u ove procese pa su oni radili samoprocene za svaki program U Holandiji je reforma sprovedena u saradnji Ministarstva za obrazovanje, brojnih naunih i visokokolskih institucija a konkretan posao su sproveli Inspektorat, Asocijacija Univerziteta Holandije (VSMU) i predstavnici studenata. Ova aktivnost je pokrenuta od strane. S i objektivnosti krajnjih analiza. asocijacije svih univerziteta koji su itav posao doivljavali kao svoj a ne kao nametnut od nekog drugog aktera. Drava je bila samo partner. Sistemska analiza (TQM), ukljueni su svi akteri, posebno strani. U Velikoj Britaniji sistem je ve imao sisteme unutranje kontrole ali se i nova reforma pokazala kao izuzetno korisna. Prvi talas reformi sproveden 1960 godine (Savet za vrednovanje i akreditaciju). Drugi talas poetkom 1990 doneo primenu novih modela upravljanja i merenja efekata rada. Vlada i ministarstvo je inicirali na osnovu razvijene strategije, preciznih standarda i procedura. Monitoring, merenje, i akreditacije - nezavisna agencija Akad. jedinica za reviziju.

EfektiOva reforma je uspeno realizovala postavljeni cilj. Njome su korigovani obrazovni planovi jaajui vezu sa realnim zahtevima i promenama savremenog drutva. Veina programa je kreirana prema tim potrebama, uz aktivno ukljuivanje studenata i profesora. Korigovan je nain rada, podstaknut aktivniji odnos student profesor, ukljueno permanentno i uzajamno ocenjivanje rada, sve radne aktivnosti se vrednuju bodovima koji ulaze u proces ocenjivanja. Procedure provere znanja su postale jednostavnije, otvorena je mogunost ee realizacije ispita itd. Obrazovne institucije uvele procese samovrednovanja Fakultetima i univerzitetima ostavljano da same odlue koji izvetaji i podaci mogu biti publikovani a koji treba da ostanu tajni Reforme su iskljuile realizaciju reformi sa finansijskim efektima da ne bi dolo do bojkota rada.

HVALA NA PANJI !