s bijelom kragnom preko lijepog skrojenog suknenog kaputa, u dugoj irokoj suknji;;;Srpska drava se razvila na razmeu Istoka i Zapada, tako da se uticaj razliitih kultura ogleda i u kostimu. Najjai je uticaj Vizantije, zatim Zapadnoevropske mode, a od XV veka sa javlja turski uticaj. Zbog nejasnih i nepotpunih izvora o nonji Srba u srednjem veku, nemamo sasvim jasnu sliku o svim odelima koja se tada nose.Odea, kao i nakit, jasno odvaja drutvene slojeve, pa je moemo podeliti na: seljaku, graansku, plemiko-vladarsku nonju i carski ornat. Ne postoje podaci o zabranjivanju luksuza, ali se u pojedinim dokumentima navode boje i ornamenti koji su bili propisani na dvoru.Materijali koji se najvie koriste su vuna, lan i konoplja. U seljakoj nonji koriste se ovje krzno i koa, a kod bogatih slojeva na ceni je hermelin. Krzno i koa su inae korieni i kao sredstvo plaanja jo u VI veku i taj se obiaj dugo zadrao. Vlastela je nosila svilu, somot i taft, koji su bili uvoeni iz Grke, Italije i Flandrije preko Dubrovnika. Javljaju se i tkake radionice u Srbiji u okolini Deana i u Prizrenu se proizvodi svila, a na dvoru kralja Dragurina se javlja zlatotkana tkanina. Karakteristika srpskog srednjovekovnog kostima je vez u boji, koji se pominje u putopisima iz tog vremena.Muka seljaka nonja je bila od grubih vunenih tkanina sukna, konoplje i lana. Sastoji se od koulje i akira do kolena, u poetku uskih, a kasnije irih. Koulja je ovalno seena oko vrata i potpasana pojasom u struku. Preko toga se nose ogrtai od krzna domaih ivotinja ili od ebaste belo-mrke tkanine. U upotrebi su i kabanice i platovi plave ili zelene boje, kao i gunjevi, esto ukraeni srebrnim pucadima. uba je ogrta od krzna sa rukavima. Na glavama nose ubare, eire i razne plitke kape, a na nogama neku vrstu grubih opanaka.enska seljaka nonja se sastoji od koulje i haljine, izraene od grubog platna i izvezene po rubovima svilenim koncem i raznobojnom vunom. Oko vrata se nosi puno nakita, a na rukama grivne od sitnog novca. Neudate ene nose putenu kosu, a udate je povezuju maramom (ubradaom) tako da skrivaju i vrat.Muko graansko odelo je pod istonjakim uticajem. Preko bele koulje bez okovratnika, koja se kopala na grudima, nosio sekaftan tamni haljetak, koji se takoe kopao spreda sitnom dugmadi, ali ne do vrata, tako da gornji deo formira veliki, vrst okovratnik. iroki pojas se spreda vezivao u krupan vor. Preko svega je noen dugaak, irok kaput sa rukavima proseenim ispod pazuha, koji vise skoro do zemlje.Bogatiji graani oblae se slino vlasteli, u duge tunike sa ogrtaima. Na glavi se nose kape.O enskoj graanskoj nonji nema mnogo podataka. Sastojala se od bogato nabrane haljine dugih rukava, stegnute u struku, sa bordurom oko vrata i po rubu. Nekada se preko nje nosila druga haljina, sa dubljim izrezom oko vrata i bez rukava ili sa viseim rukavima. Glava je bila pokrivena dugim velom.Muki plemiki kostim je u poetku bio vrlo slian vizantijskom, a kasnije trpi promene. Odelo dugo do zemlje, kakvo se moe videti na ktitorskim portretima poev od XIV veka, sa kosim preklopom preko grudi, bogato ornamentima i pervazima, bez sumnje je istonjakog karaktera. Bogati ukrasi od zlata i dragog kamenja se nalaze oko vrata, na zarukavljima, miicama i grudima. Sredinom XIV veka duga tunika uskih rukava je ravno krojena, bez nabora, a pojas pada na kukove po zapadnoj modi. Kaftan se kopa napred celom duinom. Poetkom XV veka odelo se skrauje do lanaka, znatno je ire i optoeno krznom, sa rukavima u duini peeva. Na nogama se nose cipele ili izme.enski plemiki kostim se sastoji od duge, zatvorene tunike sa malim prorezom ispod vrata, zakopanim sitnom dugmadi. Rukavi su bili uzani i zavravali su se preko nadlanice u pic. Odelo je bilo od dezenirane tkanine, ukraeno pervazima. Ogrta je bio bez rukava ili sa proseenim viseim rukavima. Velike minue su zbog teine postavljane iza uiju. U drugoj polovini XIV veka se moe videti i jedna slobodnija varijanta: putena kosa, otkriven vrat i dve haljine donja, sa uskim dugim rukavima, i gornja, sa prorezanim rukavima, u struku preseena irokim pojasom, odakle pada u bogatim naborima.Svakodnevno odelo vladara je bilo isto kao plemiko, ali se izdvajalo Carskiminsignijama. To su delovi odela ili predmeti kojima se davao poseban znaaj jer se smatralo da su boanskog porekla. Insignije su: kruna, odelo (plat, pojas, izme), oruje (koplje, ma, buzdovan),ezloiliskiptar,akakija, presto, zastava Akakija se u balkanskim zemljama pojavljuje u vidu maramice ili svilene vreice okaene o pojas, ali kod Srba je samo u obliku svitka (povelje) i vladar je nosio u desoj ruci.Vladarski ornat se sastoji od crvene ili tamnomodre (skoro crne) uske tunike (divitisionilibagrenica), duge do zemlje, uskih rukava, sa irokim zlatnim okovratnikom koji dopire do ramena (kotomadonilimanijak), prednjom i zadnjom irokom trakom do ispod kolena (lorililoros), ukrasima na miicama (peribrahonije) i na zarukavlju (epimanike). Od kraja XIV veka tunika dobija iroke rukave i naziva sesakos. Zadnji kraj lora se prebacuje spreda preko leve ruke. Izuzetno car Duan ima dva ukrtena lora (dijadima) na grudima, to je i odlika kostima arhanela. Kruna je otvorena u gornjem delu (po zapadnoj modi) ili poluloptasta, sa crvenom tofanom podlogom. Na vrhu krune je krst, na eonom delu orfanos, a sa straneoboci(prependulije). Od kraja XIV veka nestaje crvena kapa . Skiptar je u obliku krsta. Obua je crvena, bogato izvezena.Ornat kraljice je crvena haljina sa dugim rukavima granaca. Rukavi su u gornjem delu uski, ali se naglo ire pri dnu, tako da otkrivaju uzane rukave donjeg odela. Deo rukava koji je visio je obino bio ojaan kamenom da bi bolje padao. I ensku sveanu odeu upotpunjuje ogrta. Visoka, gore otvorena kapa-kruna se iri navie i sa nje pada veo od tanke prugaste tkanine. Velike minue su gotovo obavezan detalj (zanimljivo je da se, zbog svoje veliine, nisu kaile na ui, ve na traicu koja se postavljala prekeo glave).(odea vlastele i vladara se nije bitno razlikovala, jedino su vladari u zvaninim prilikama nosili tzv. insignije, odnosno vladarska obeleja, poput krune, ezla, akakije). Sauvan je i ogrta kneza Lazara

Centralnobalkanska zonaEtnika odea centralnobalkanske zone u Srbiji rasprostire se u njenim istonim i junim krajevima i u oblastima Kosova, Metohije i Rake. Na toj prostranoj teritoriji smenjuju se nizijski, brdroviti i planinski predeli, a odea predstavlja spoj zemljoradnikih i stoarskih odevnih elemenata, s ouvanim tragovima staroslovenske, starobalkanske, srpske srednjovekovne kulture vizantijskog nanosa i trusko-orijentalne kulture. Karakterie je izduena vizuelna forma odevnih celina, botatstvo suptilnih i raskonih ukrasa savrene izrade i fino slaganje boja. U svim krajevima, pored zajednikih sadrajnih i likovnih svojstava, odea pokazuje dosta podrunih i lokalnih razlika, koje se u nekim elementima iskazuju i prema etnikoj pripadnosti.Kao zajednika karakteristina odevna obeleja javljaju se, sve do prvih decenija 20. veka, gotovo iste vrste materijala domae izrade - prevashodno konopljano, laneno i pamuno platno, sukno (vunena valjana tkanina) bele i tamnosmee boje, vunene i pamune tkanine, esto sa utkanim prugama i sitno sloenim geometrijskim ornamentima, kao i nepreraena i preraena koa. Koriene su i neke tkanine fabrike izrade kao i proizvodi istonjakih svojstava.U srpskom odevnom korpusu platneni i raznovrsni vuneni i sukneni haljeci, i pored velike raznoobraznosti vizuelnog izgleda veinom sadre iste ili sline krojne odlike. U svim sredinama u enskoj, kao i u mukoj odei, platnena koulja u obliku ravno krojene tunike sa rukavima, osnovni je donji i gornji haljetak. Gotovo svuda enska dugaka koulja je iste irine, sa jednim do dva klinasta proirenja po stranama, izuzev na Kosovu, Metohiji i u oblasti Rake (centri srpske srednjovekovne dravnosti), gde se koulja razvila u iroku zvonoliku haljinu sa deset i vie klinova. U tom razvijenom obliku, sa izrazito bogatim vezenim dekorom koji se susree i u drugim krajevima i na drugim predmetima, kao i u slaganju ornamenata, vidljivi su odblesci srednjovekovnog tekstila srpskih valstelinskih odora.Vez savrene izrade, sa istananim smislom za povezivanje raznih oblika geometrijskog, kao i stilizovanog biljnog ornamenta, smeten je na vidljivim delovima koulje - rukavima, prsima sa okovratnikom i po ivici koulje. Navezeni motivi najee su slobodni, ali ih ima i sa ispunjenom pozadinom. Za vezenje se koristila vunena prea, vrlo esto crvene boje u vie nijansi. U nekim sredinama, crvena boja je samostalno zastupljena, u drugim oblastima ukomponovana sa drugim bojama, ili sa srebnim i zlatnim nitima, uz dodavanje perlica, ljokica i kianki. Nasuprot ovom preteno crvenom i srmenom ukrasu koji obilno prekriva grudi i rukave koulje, regionalno rasprostranjenom mahom u junim oblastima, polihromni vez svetlih i tamnih tonova, diskretnije primene, krasio je koulje u ostalim predelima.Druga odevna karakteristika koja zanaajno tipoloki definie ensku odeu centralnobalkanske zone je suknja, oblikovana od dve popreno sastavljene pole, nabrana i otvorena celom duinom. Podjednako su je nosile devojke, neveste i udate ene. Javlja se u dve osnovne varijante. Boje, zaprega (kratka enska suknja, otvorena celom duinom), koja pokriva samo bokove ili dopire do kolena, ornamentaisana vezom ili preteno utkanim raznobojnim arama zastupljena je u oblastima Kosova, Metohije i Rake. Druga, futa, vutara (znatno dua suknja), koja see skoro do ruba enske koulje, otvorena celom duinom, prugaste ornamentike, bila je rasprostranjena u veini drugih krajeva centralnobalkanske zone. Istovremeno, osoben izgled celokupnoj odei u jugoistonoj Srbiji, davao je sukman, litak, manovil (neproseena haljina bez rukava), izraena od vunene tkanine crne boje i u letnjoj varijanti od konopljanog platna sa bogatim vezenim dekorom. Ovoj neproseenoj haljini, poznatoj i kod drugih slovenskih naroda, pripisuje se staroslovensko poreklo.Neizostavni delovi odee su tkani pojas i vunena pregaa, geometrijske ornamentike izvedene u samom tkanju, ree vezenjem. Opasivala se samo s prednje strane, osim u nekim sredinama u severoistonoj Srbiji, gde su Vlahinje nosile i zadnju pregau, po starovremenskoj tradiciji, potkienu vunenim dugakim resama. Dvopregano opasivanje povrh koulje javlja se i u albanskoj enskoj odei, u ijem optem vizuelnom izgledu preovlauju utkana geometrijska ornamentika i kolorit tamnijih tonova.Od gornjih delova odee koji su noeni leti, a pojedini samo zimi, veliko rasprostranjenje imali su kratak jelek (prsluk), dui zubun (enska gornja haljina bez rukava, otvorena spreda), dugaka suknena haljina sa rukavima i gunj (enski i muki haljetak dugih rukava, vrsta kaputa od sukna) bele ili smee boje, duine do pojasa, svi optoeni gajtanima.Meu navedenim vrstama gronjih delova odee, od kojih je svaki u lokalnim sredinama sadrao izvesne likovne i ukrasne posebnosti, najlepe oblikovan bio je zubun, izraen od belog sukna, dug do kolena, otvoren spreda. Uz geometrijske ornamente obilno su zastupljeni stilizovani cvetni motivi izvedeni vezom, aplikacijama bojene tkanine, ponegde sa dodatkom kianki i resa. I zubuni sa bogatim vezenim dekorom cvetnih motiva od crvene vunene pree kod kojih je ukomponovano drvo ivota, kao i u drugim lokalitetima zubuni sa srodnim cvetnim oblicima od crne i tamnosmee vunice sa krunim naivcima crvene tkanine, ili zubuni sa reljefnim vezom suptilno sloenih geometrijskih ara izvedenih u raznim nijansama crvene boje, kao i zubuni sa diskretnim polihromnim aplikacijama veza i tkanine - pokazuju visoke domete umetnikog rukotvorstva zasnovanog na tradiciji srednjovekovnih vrednosti.Jedna od upeatljivih odlika centralnobalkanskog prostora jeste oglavlje, prevashodno trvelji (dve pletenice ispletene od vune) koje udate ene upliu sa kosom i savijaju pored uiju. U nekim oblastima i prorodna kosa eljala se na slian nain. Na tako oeljanu kosu polagani su pekiri i kape sa kraim ili duim prevesom niz lea. Devojke sa kosom oeljanom u jednu, dve ili vie pletenica, nosile su malu crvenu kapu ili maramu. Kod nevesta se javljaju posebni oblici, bogato iskieni cveem, nizovima perlica, srebrnog novca i drugim privescima, koji su, osim ukrasne uloge imali i znaenje apotropeja. Pored nakita za kienje kose i pokrivala za glavu (naunice, ukonjaci, poelice, dijademe) i u prazninoj odei raznih vrsta ogrlica, nagrudnjaka, narukvica, prstenja, veliko rasprostranjenje imale su pafte (ukrasne vee ili manje kope za enski pojas), srebrne ili pozlaene.Za razliku od enske odee koja se iskazuje velikom raznolikou oblika i ukrasa, muka seoska odea centralnobalkanske zone ujednaenijih je odlika. Osim platnene koulje i gaa noenih leti u ravnijim predelima, tipinu odeu sainjavali su haljeci, zimi noeni u vie slojeva, koji su tokom 19. veka bili od valjanog sukna bele boje. To e se u nekim krajevima istone Srbije kao i kod Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji zadrati i do poetka 20. veka, to nije bio sluaj u veini ostalih krajeva, gde je u drugoj polovini 19. veka sve vie kroieno sukno smee i crne boje.Osim koulje, slinih krojnih i ukrasnih obeleja kao na enskim kouljama, najire rasprostranjenje imali su sukneni damadan (prsluk bez rukava, sa preklopljenim prednjicama) i prsluci razliite duine, spreda otvoreni, a od zimskih haljetaka gunj sa rukavima, takoe razliite duine i sa razliitim nazivima od jedne do druge sredine.Uz tkani vuneni pojas preteno prugaste ornamentike, neizostavni deo suknene odee, ukraene aplikacijama crnih vunenih gajtana, bile su akire (vrsta mukih pantalona) krojene sa plitkim turom i uim nogavicama. U nauci se smatra da ovaj oblik suknenih pantalona, kao i gajtanski ukrasi, imaju starobalkansko poreklo. Izvesnu primenu imali su i predmeti orijentalnog porekla: akire sa naborima i dubljim turom, trabolos (areni svileni muki pojas), silav (muki koni pojas sa pregradama).Na odei za sveane prilike, izraenoj od domaeg sukna, ili od smeeg ajaka (sukno fabrike izrade) i tamnomodre ohe fabrike izrade, najei nakit bio je ustek (muki nakit nanizan od perlica ili zanatski oblikovan od srebra). Za pokrivanje glave sluili su vunena crna kapa, ubara od jagnjeeg krzna, ulav, ulah (plitka bela muka suknena kapa) i u ponekim sredinama fes (crvena muka kapa). Bilo je uobiajeno obavijanje oko kape i glave pamunog pekira, a po zimi tkanog vunenog ala. Od kraja 19. veka Srbi koriste ajkau (tofana vojnika kapa), koja se, kao i kee (muka bela suknena kapa) kod Albanaca, u znaenju etnikog identiteta, odrava u upotrebi i u savremenom ivotu na poetku 21. veka. I muku i ensku obuu karakteriu vunene pletene arape bogato ornamentisane i plitki opanci kune i zanatske izrade. Gotovo u svim sredinama znaajnu primenu imale su suknene kabanice sa rukavima i iroki polukruni ogrtai sa kapuljaom, noeni preko sveg odela.Dinarska zonaKulturno-geografska dinarska zona zahvata nekoliko oblasti u jugozapadnoj Srbiji. U skladu sa prirodnim planinskim uslovima, stoarstvo, odnosno ovarstvo, bilo je osnovna grana privreivanja, kome je bio prilagoen itav nain ivljenja. Tradicionalna odea bila je izraena mahom od vune. Posle tkanja vunena domaa tkanina noena je u specijalne stupe kojih je bilo mnogo na manjim planinskim rekama. Ta doraena tkanina, tj. sukno bilo je prirodno bele i smee boje, a bojeno je i u crvenu boju. U slaganju raznih delova odee od sukna, vunenih tkanina i pletivne grae u odevne celine uoava se strogost forme. Ornamenti su geometrijskog i floralnog oblika, a primena tri osnoven boje, bele, mrke i tamnocrvene, daje enskoj odei sa vie varijantnih celina i mukoj odei ujednaenijeg izgleda, poseban peat.Osnovu enske i muke odee predstavlja koulja od konopljanog, lanenog platna, a od kraja 19. veka i pamunog platna domae izrade. Krojena iscela, iz jednog komada platna presloenog u predelu ramena, koulja ima klinasta proirenja i ravne iroke rukave. enska dugaka koulja na sebi ima obilan vezeni ukras od tanko upredene vune, ponekad i od pamuka. Na mukim kouljama, koje su krae od enskih, ukras je diskretniji, a osim crveno-crnog veza, javljaju se beli upljikavi raspleti od lanenog ili od pamunog konca.Uz obavezni tkani pojas i devojke i ene po koulji opasuju pregau koja je uzana, izduenog pravougaonog oblika, u ijem se ukrasu, osim pruga, na nekim primercima nalaze vodoravni nizovi biljnih motiva. Ova tri odevna predmeta, uz dodavanje kratkog prsluka od sukna, ohe ili od somota, sa diskretnim gajtanskim i srmenim vezom, bili su osnovni delovi letnje garderobe.Odeu upotpunjavaju dugaki prsluk zubun od belog ili od tamnocrvenog sukna, a po zimi gunj od mrkog sukna i celovito krojena bela dugaka haljina sa rukavima. Po nainu ukraavanja bogate likovne izraajnosti izdvaja se beli zubun. Crni vuneni reljefni vez u vidu puasto gusto savijenih zavoja i spirala, stilski srodan ornamentima na srednjovekovnim stecima, potpuno prekriva gornji deo lea. Po skutima, za razliku od geometrijskih ara na leima, ornamenti su stilizovani cvetovi, izvedeni crnom vunom ili srmom. Poznato je da se ni jedna devojka u prolosti nije mogla udati dok nije navezla sebi zubun kao dokaz da je savladala vetinu runog rada.Izraziti vezeni ukras od tamnocrvene i crne vune javlja se i na mladinoj kapi sa dugakim prevesom niz lea. Devojke, sa spletenom kosom u dve pletenice koje obavijaju u venac oko glave, nose plitku crvenu kapu, a udate ene preko kape povezuju maramu. Od nakita kujundijske izrade, veu primenu imali su cvetolika igla za kapu, ogrlice i pafte - kope za pojas.Mukoj odei, osim platnene koulje i gaa, kao i gornjih suknenih haljetaka, crne ili tamnosmee boje, osobito obeleje daju pelengiri (vrsta mukih irih gaa od vunene neuvaljane tkanine) bele ili mrke boje. Bez ukrasa su, za razliku od gunjia (krai prsluk) spreda otvorenog i damadana sa preklopljenim polama koji, kao i gunj sa rukavima, imaju gajtanske ukrase i optoku. Ovu odeu belo - mrkog kontrasta dopunjuju ranozbojni vuneni pojas, crvena plitka kapa, oko koje se u maniru orijentalne alme zimi obavija crveni vuneni al, zatim u sveanim prilikama jelek sa tokama (srebrna dugmad i ploice priiveni u nizovima na prednjim stranama mukog prsluka, kao ukras), koni pojas silav i, povrh svega, po hladnoi crvena suknena kabanica sa kapuljaom.Od kraja 19. veka u starijem odevnom sloju nastupile su promene pod uticajem gradskih sredina i vojnikog naina odevanja. Tkanine fabrike izrade sve vie zamenjuju domae sukno, u enskoj odei usvaja se dugaka suknja savremenih modnih obeleja, a u mukom odevanju kapa ajkaa i pantalone vojnikog kroja, koji e postati izrazito obeleje muke etnike odee tokom prve polovine 20. veka na irem prostoru Srbije.Panonska zonaEtnika odea kulturno-geografske panonske zone rasprostire se u sevenom delu Srbije. U junom graninom pojasu sa vie oblasti, meu kojima centralno mesto zauzimaju umadija i Kolubara, odea se proima sa centralnobalkanskim i dinarskim sadrajem, a prisutni su uticaji srpske graanske odee 19. veka i vojnike uiniforme. U ostalom panonskom podneblju - u Vojvodini, odea je bila izloena srednjoevropskim uticajima i stilovima, posbno baroku i od kraja 19. veka graanskoj modi evropskog okvira. Od znaaja su staroslovenski elementi, koji su se na junoslovenskom tlu najbolje ouvali u panonskim predelima.Na preteno nizijskom prostoru, sa sloenim kulturnim proimanjima, plodnost tla, s obiljem itarica i drugih plodova, davala je ekonomsku sigurnost stanovnitu, to se odraavalo na sve oblasti ivota i to je u odevanju doprinelo bujnoj raznovrsnosti i razigranosti oblika, ukrasa i boja. Bogato nabrana platnena odea, koja se nosila leti i zimi, deluje lako i ivo. Sukneni i krzneni odevni predmeti prostranih su krojnih odlika - primereni ravniarskom nainu rada. esti su vegetabilni motivi kao i geometrijski oblici u raznobojnom, belom i zlatnom izrazu tkanih i vezenih predmeta, preteno svetlih boja.Za izradu platnene odee koristilo se vie vrsta platna, meu kojima su se po izvanrednom umeu tkanja, isticali pamuno platno vazdune prozranosti i polusvileno ili pamuno tanko platno sa uzdunim prugama. Osim platna domaeg tkanja, belog, tamnosmeeg i crnog sukna, ovije koe sa runom, vunene i pamune grae, zlatnog i srebrnog konca za tkanje i ukraavanje, od druge polovine 19. veka koriste se i tkanine manufakturne proizvodnje sa kojima pridolaze i krojni oblici gradske evropske mode.ensku odeu, koja se javlja u vie varijanata, u starijem odevnom sloju u 19. veku, obeleava dugaka nabrana koulja, sastavljena iz ravnih pola platna, sa prostranim rukavima koji polaze od vratnog izreza. Vezeni biljni motivi sa ukomponovanom ipkom rasporeeni su du rukava, sastava pola i po dnu koulje. U junom pograninom pojasu, povrh koulje opasane pojasom koji ukraavaju srebne ili pozlaene pafte, devojke nose samo prednju pregau, a udate ene opasuju i zadnju pregau. Prednje pregae karatkerie sabijeno tkanje i geometijski ornamenti rasporeeni po celoj povrini, za razliku od prozranih i gotovo jednobojnih zadnjih pregaa sa diskrentom utkanicom ili vezom.Osim kratkog jeleka krojenog u struk od sukna, ohe ili od somota sa gajtanskim i zlatnim vezom cvetnih motiva i zubuna sa naivcima ohe u boji, znaajnu primenu imali su, naroito zimi, sukneni i ohani odevni oblici razliite duine i sa dugakim rukavima, srodni haljecima sline namene u centralnobalkanskim i dinarskim sredinama. Nasuprot duboko ukorenjenim tradicijskim odevnim oblicima i u enskom i u mukom toplom odevnom sloju, od druge polovine 19. veka, po uzoru na ensku gradsku modu, ulazi u upotrebu dugaka suknja, vizuelno prilagoena odevnoj varijanti svake oblasti. Posebno se istie zvonoliko oblikovana umadijska suknja sa vertikalno i horizontalno ukomponovanim prugama u polihromiji finih tonova, koja je - slino kao usvojeni predloci srbijanske vojnike uniforme u mukoj odei - postala ne samo obeleje novijeg odevnog sloja u prvoj polovini 20. veka, ve i sinonim i reprezent srpske etnike odee u irem kulturnom i nacionalnom smislu.Etnika odea u ravniarskim predelima u Vojvodini, za razliku od kompozitnog odevnog sadraja u junom prelaznom pojasu, pripada kulturi izrazitih panonskih odlika.U enskoj odei, u ijem je ranijem odevnom sloju dominirala dugaka nabrana koulja, ve od poetka 19. veka, pod uticajem evropske odee, javlja se dvodelna platnena odea - kratka koulja i suknja koji se kroje od vie pola platna. Kratka koulja, sa povremenim modnim transformacijama u krojnim detaljima, za sveane prilike ila se od pamunog prozranog platna i ukraavala, naroito rukavi bogate irine, belim ili zlatnim utkanim i izvezenim ornamentima, esto i sa ipkastim umecima. Donji deo platnene odee je suknja, velike irine, sa svetlim vezom i belim ipkanim dekorom - noena u vie slojeva. Platnenu odevnu siluetu izraenog struka upotpunjuje vunena pregaa geometrijske ornamentike, ili kecelja od somota, atlasa, svile, esto sa reljefnim zlatovezom (cvee, lozice) kakav se javlja i na prsluku. Uz zlatni ili srebrni vez prikladno su delovale ogrlice, nanizane od zlatnog ili srebrnog novca, staklenih zrna i perli.Za pokrivanje glave sa spletenom kosom u pletenice obavijene u venac oko glave ili pozadi u punu, najire rasprostranjenje imale su: staroslovenskog porekla kona (podloak sa pekirom), marame preoblikovane u kape ija se kalota polagala na punu, a donji kraj padao niz vrat i lea, sa istaknutim zlatovezenim ukrasom, koji se u najraskonijem cvetnom uzorku baroknog izraza nalazi na zlatari (enska kapa prekrivena zlatovezom) sa dva dugaka prevesa niz lea. U svakodnevnim prilikama nosila se marama, a kod nevesta raskono oblikovani cvetni venci, kape i krune.Muku platnenu odeu sainjavaju koulja i gae, s panonskim nainom oblaenja - koulja se uvek nosila preko gaa, u veini sredina sa opasanim tkanim pojasom. I koulja, i gae velike su irine, postignute slaganjem vie pola platna. Kao i na enskim kouljama, ukraavanje je bilo izrazito. Meu biljnim ornamentima na mukim kouljama isticao se, kao simbol plodnosti, motiv zrelog itnog klasja. Letnju odeu upotpunjavao je prsluk od ohe, svile, brokata, esto sa srebrnim ovalnim dugmadima.U zimskom periodu, osim belog suknenog gunja i akira, noenih u paru, crnog velikog gunja, este su bile bele kabanice sa etvrtastim okovratnikom koji se mogao sloiti u kapuljau. Neke su imale zaivene kratke rukave koji su sluili kao vrsta depova za dranje raznih sitnih predmeta, potrebnih na putu ili u obanskom radu.Tipinu muku i ensku odeu panonskog podneblja predstavljaju krzneni kousi od jagnjee i ovije koe. I kod suknenih i kod krznenih predmeta ukraavanje je bilo raznovrsno i ivopisno. Razgranati biljni motivi raeni su raznobojnim vunenim vezom sa aplikacijama komadia ohe po suknu, osnosno konih cvetnih iseaka po koi.Za pokrivanje glave karakteristini su kupasta crna ubara od jagnjeeg krzna, eir od crne pustine, u letnjem periodu od slame i u junom pograninom pojasu iroko rasporstranjena vojnika kapa ajkaa. U obui starijeg sloja korieni su komadi vunenih tkanina za uvijanje nogu, zatim vunene i pamune arape, iroki opanci, izvanredne izrade opanci sa sitnim prepletima, izme, cipele i za rad oko kue drvene klompe.Znaajno je istai da suknenu odeu - koja, zajedno sa haljecma od fabrikih tkanina u pograninom junom pojasu zadrava zadugo tradicionalna obeleja - ve od kraja 19. veka u Vojvodini potiskuje tofano odelo, oblikovano po ugledu na gradsko evropsko odelo, uz neretku primenu vezenog ukrasa. Slino je bilo i u enskoj odei gde se tofane, pamune i svilene dvodelne haljine (prsluk ili bluza sa dugakom suknjom) nose u kombinaciji sa kratkom kouljom i zlatnim kapama tradicionalnih obeleja. I etnike odee manjinskih nacionalnih zajednica - isto kao i odea veinskog srpskog stanovnitva - sadre osnovne panonske odlike, s tim to se u njihovoj sadrajnoj i vizuelnoj sveukupnosti ispoljavaju i odevne specifinosti odee matinih susednih i bliih zemalja.Sve raznovrsne etnike odee u Srbiji, koje su se razvijale u razliitim, unekoliko i slinim uslovima kulturno-geografskih zona, sa dugovremenskim oslanjanjem na naslee i tradicionalne vrednosti sa uvaavanjem uslovnosti vremena u kome su stvarane i noene, u hodu razvoja drutva u celini, pretpee proces postepenog nestajanja iz svakodnevnog ivota. Taj proces promena, prouzrokovan razvojem novih ekonomskih i socijalnih uslova, irenjem saobraajnih i trgovinskih veza, bliim odnosima izmeu gradskih i seoskih sredina, nastupio je ve od kraja 19. veka, sve vie posle Prvog i naroito Drugog svetskog rata, otkada tradicionalni stil odevanja ustupa mesto gradskoj evropskoj modi. Na taj nain je etnika odea ve u drugoj polovini 20. veka postala kulturnoistorijska vrednost, s tim to se povremeno koristi u odreenim sveanim prilikama.Izvor: Narodna kultura Srba u XIX i XX veku, Vodi kroz stalnu postavku, Etnografski muzej, Beograd, 2003.Autor:Jasna Bjeladinovi-Jergi, Srpska tradicionalna odeaVez u narodnim nonjama SrbijeNarodni vez, pored drevnog naslea, posebno u planinskim krajevima, odlikuje stil uglavnom preuzet iz viih drutvenih slojeva, na koji su vremenom uticaIi istoni i srednjeevropski elementi.U Vojvodini preovladava beli vez i zlatovez, ali postoje i viebojni stilovi veza, veoma jarkih boja. enski jelek u kulturnom regionu moravskog podruja je ukraen stilizovanim velikim cvetovima boura, najee crvene boje, na ponekad dominanto crvenoj podlozi, dok u Dinarskom podruju nailazimo uglavnom na viebojni vez jeleka, na kome preovladavaju tamni tonovi. U stoarskim podrujima se enski jeleci ukraavaju na viebojnim vunenim vezom na grudima, kao i na suknji. Na srpskom Kosovu se na jelecima jasno vide vizantijski i srednjovekovni detalji, prilagoeni narodnim oblicima.Ukraavanje narodne nonje - odee je bio veoma rasprostranjeno, korienjem svileni, vunenih i pamunih traka, posebno gornjih delova nonje. are veza na narodnoj nonji su osnovni elemenat, koje takoe imaju i umetniku vrednost. Ornamenti, vez i raznovrsni ukrasi se nalaze na znaajnim mestima narodne nonje : grudima, rukavima, suknjama, maramama i kapama. Muka narodna nonja je tokom istorije bila veoma jednostavna i izraivana uglavnom od grubog platna. Od 19. veka se do dananjih dana muka narodna nonja vie ukraava, posebno jelek. Obua - opanci poprimaju raznovrsne kone trake i preplete, dok se arape bogato ukraavaju brojnim arama viebojnog veza.Opanak /mnoina : opanci/je vrsta tradicionalne obue koriene u srednjovekovnoj Srbiji. Karakteristike opanka su: izraen je od koe, bez mnogo vezica ili pertli, dugog veka, iljatog oblika, koji se zavrava na prstima. Oblik iljatog zavretka opanka oznaava deo Srbije iz koga potie, a naziv datira od rumunske rei apinci. Danas se opanak koristi u brdskim delovima Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i drugim seoskim delovima nekadanje Jugoslavije. Ovaj oblik obue tradicionalno nose seljaci i radnici u polju, jer im je pogodan za redovne poljoprivredne radove. Opanak se moe kupiti na svim veim pijacama u Srbiji, a na je omiljeni suvenir.