slom

BibliotekaDIJAGONALE

Urednik Duian Kati

Nikola Milovanovi

SLOM

SLOVO UUBVE BEOGRAD

KORPUSI DRA2E MIHAILOVICA POLA2U ISPIT PRED OKUPATOROM U SRBIJI

Po nareenju Vrhovnog taba Na rodn oos 1 obod i 1 a- ke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, 2. proleterska i 5. udarna divizija dobile su poetkom marta 1944. godine zadatak da prodru u Toplicu i Jablanicu, najjae arite narodnooslobodilake borbe u Srbiji, i sa tamonjim jedinicama stvore oslonac za prodor veih snaga NOVJ u Srbiju.

Prikupljanje na teritoriji Gorade Foa Rudo Prijepolje, 2. proleterska (2. i 4. proleterska i 3. udarna brigada) i 5. udarna divizija (1,4. i 10. krajika udarna brigada), ukupno oko 5.000 boraca, obrazovale su Udarnu grupu divizija kojom je, po odluci Vrhovnog taba, ruko vodio tab 5. divizije.

I dok je 2. divizija zadrana na svojim poloajima radi vezivanja neprijateljskih snaga prema Rudom i Priboju, dotle je 5. divizija, upuena ka reci Limu, razbila manie etnike delove i do 16. marta se prebacila na desnu obalu reke. Ovaj uspeh 5. divizije omoguio ie da u toku 17. marta u rejonu Rudog preu Lim i dve brigade 2. divizije, a 2. brigada je i dalje zadrana na levoj obali Lima da zatvara pravce od Pljevalja.

S

Posle borbi protiv okupatorskih, kvislinkih i Mi- hailovievih snaga, do 20. marta Lim je preao i poslednji bataljon 2. brigade. Toga dana na zajednikom sastanku tabova divizija, u duhu operativne zamisli Vrhovnog taba, odlueno je da Udarna grupa izvri energian prodor ka Ibru optim pravcem Zlatibor Javor dolina Stu- denice, da razbije okupatorsko-kvislinke snage i vlast, vri politiki uticaj u narodu, mobilie nove borce i organi- zuje narodnooslobodilake odbore gde za to postoje uslovi.

Na osnovu ove odluke i zapovesti koju je divizijama izdao Stab Udarne grupe, otpoele su pripreme jedinica za pokret prema Zlatiboru. Meutim, 21. marta ujutru neprijatelj je iz pravca Priboja iznenada napao 4. krajiku brigadu, pretei da izbije u pozadinu Udarne grupe. Protivnapadom 2. proleterske brigade neprijatelj je zaustavljen, a Udarna grupa krenula je u mar ka istoKu i 28. marta izbila u dolinu gornjeg toka reke Studenice. U toku mara imala je otre sukobe sa neprijateljskim snagama.

Pratei rad 2. i 5. divizije, nemaki komandant Srbije najpre je ocenio da e njihov prodor biti usmeren ka severu, u pravcu Uica i Poege, pa je u tom smislu i zahtevao od bugarske 24. divizije da posedne i brani sva vea mesta na tom pravcu. Ali kada se Udarna grupa uputila ka istoku, on je uurbano grupisao snage radi zatvaranja doline Ibra, ija je odbrana poverena tabu 25. bugarske divizije. Bugarski plan je predviao da se odsudnom odbranom na Ibru i aktivnim dejstvima iz pozadine zaustavi prodor Udarne grupe, a zatim preduzme koncentrian napad sa ciljem njenog odbacivanja na zapad. Za izvrenje ovoga plana grupisane su, pored nemakih, jake bugarske snage iz sastava 24, 25. i 27 divizije, delovi Ruskog zatitnog i Srpskog dobrovoljakog korpusa i snage Drae Mihailovia. Prirodno povoljni poloaji na levoj obali Ibra posednuti su jaim snagama, a mostovi su branjeni posadama iz bunkera, artiljerijom, tenkovima i oklopnim vozovima na eleznikoj pruzi Kraljevo Raka.

Naavi se nadomak Ibra, tab Udarne grupe doneo je odluku da razbije neprijateljske snage na levoj obali, da forsira reku i da preko planine Kopaonika sa obe divizije prodre u Toplicu i Jablanicu. Poetak napada bio je odreen za 30. mart u 22 asa.

6

Napad jedinica Udarne grupe poeo je sa zakanjenjem i nejednovremeno. Zbog izvesnih propusta i nedostataka tabne i obavetajne slube, iznurenosti boraca i snanog otpora neprijatelja, ovaj napad i forsiranje Ibra zavreni su neuspehom.

Kada je Udarnu grupu zadrao pred Ibrom, neprijatelj je koncentrino uputio svoje snage s ciljem da je zaokrui ili odbaci na zapad. Procenjujui neprijateljske namere, tab Grupe je zadrao 5. diviziju na prostoriji Studenica Ivanjica sa zadatkom da aktivnim dejstvom vezuje, razvlai i tue neprijateljske snage po del ovima, a 2. diviziju uputio ka Dragaevu, da vri pritisak na komunikacije Ivanjica Uice i Kraljevo aak.

Tako je 2. divizija prodrla u Dragaevo i odbacivi1. i 2. ravnogorski korpus Drae Mihailovia, nou izmeu8. i 9. aprila zauzela Kaonu. Ojaane okupatorskim i kvislinkim snagama iz Kraljeva i Gue, Mihailovieve snage su 10. aprila izvrile protivnapad i odbacile 2. diviziju Ea jugu.

Za to vreme je 5. divizija u dolini gornjeg toka Stu- denice vodila svakodnevne borbe protiv neprijateljskih snaga koje su je potiskivale. Postojala je opasnost da neprijatelj, irei se ka zapadu i severu, odvoji 5. od 2. divizije koja se jo nalazila u Dragaevu. Ali brzim intervencijama, jedinice 5. divizije su 8. i 9. aprila razbile 2. Mileevski i Poeki korpus Drae Mihailovia i odbacile neprijateljske snage prema istoku, a zatim je tab Udarne grupe privukao iz Dragaeva i 2. diviziju. Zajednikim snagama neprijatelj je bio odbaen dalje prema istoku gde je zauzeo nove poloaje na kojima je preao u odsudnu odbranu.

U meuvremenu, tab Udarne grupe dobio je direktivu Vrhovnog taba NOV i POJ da sa 2. i 5, divizijom krene u zapadnu Srbiju. Radi jaanja ustanka i stvaranja uslova za prodor veih snaga NOVJ, u zapadnu Srbiju je trebalo da preu i dve divizije 3. korpusa iz istone Bosne. Po odluci taba Udarne grupe, mar je trebalo izvesti u dve kolone. Krajnji cilj obe kolone bio ie planina Pov- len. Pokret obe kolone poeo je 20. aprila.

Razbijajui u toku mara delove Poekog korpusa Drae Mihailovia, nemakog 4. puka Brandenburg i Srpskog dobrovoljakog korpusa, desna kolona je u noi izmeu 28. i 29. aprila izvrila postavljeni marevski cilj.

7

Mar leve kolone bio ie neto sporiji i praen neprekidnim napadima Javorskog i Zlatiborskog korpusa Drae Mihailovia. Ali je i ona, razbijajui delove 4. puka Brandenburg, Srpskog dobrovoljakog i Mihailovievog Zlatiborskog Korpusa, delove 24. bugarske divizije i 696. bataliona poljske andarmerije, 30. aprila stigla na cilj i spoljila se sa desnom kolonom.

Da bi prihvatio 16. i 17. diviziju 3. korpusa koje je trebalo da dou iz Bosne i na odseku Bajina ata Drinjaa forsiraju Drinu, tab Udarne grupe je 5. diviziju usmerio prema Rogaici, a 2. diviziji dao zadatak da ovlada Povlenom i zatvori pravce koji od Valieva vode prema Rogaici i Uicu. Izvrenje ovog zadatxa je bilo spreeno koncentrinim nastupanjem neprijatelja ka U- damoi grupi. U napadu na nju uestvovali su delovi Srpskog dobrovoljakog korpusa i 24. bugarske divizije, delovi 5. puka Ruskog zatitnog korpusa, zatim Poeki, Va-1 ievski, 2. umadijski, Cerski korpus i Korpus Gorske garde Drae Mihailovia i najzad nemake borbene grupe Holman i Vajl.

Mada je razbila Mihailoviev Valjevski i umadijski korpus, Kao i Korpus Gorske garde, 2. divizija je 2. maja, pod pritiskom nemakih borbenih grupa Holman i Vajl, bila prinuena na povlaenje.

Za to vreme 5. diviziju su napali delovi Mihailovi- evog Valjevskog, Cerskog i Poekog korpusa, kao i dva bataljona 24. bugarske divizije. Napad bugarskih bataljona bio je zaustavljen, a glavnina Divizije usmerila se na Mihailovieve snage i proterala ih sa poloaja.

U elji da neprijateljske snage odvue to dalje od Drine i time olaka prelazak 16. i 17. divizije, tab Uaame grupe je preduzeo mere da se 2. i 5. divizija nou izmeu2. i 3. maja pomere u iri rejon planine Maljena. Ali, zbog jaih koncentracija neprijateljskih snaga du komunikacije Uice Valjevo, samo je 10. brigada izbila do sela Skakavce.

Tih dana su i neprijateljske snage u istonoj Bosni nastojale da po svaku cenu spree izbijanje 16. i 17. divizije na Drinu. Time su bile osloboene snage Srpskog dobrovoljakog korpusa i 24. bugarske divizije, dotada vezane na Drini, i odmah upuene protiv 2. i 5. divizije. Na osnovu direktive Vrhovnog taba i procene situacije, tab Udarne grupe je tada doneo odluku da sa divizijama krene na planinu Taru. Divizije su se 6. maja prikupile i kre-

8

nule ka Tari, ali jc neprijatelj protiv njih poeo da ponovo prikuplja jae snage.

Uviajui tealc poloaj 2. i 5. divizije. Vrhovni tab je 12. maja naredio tabu Udarne grupe da obe divizije orijentie prema slobodnoj teritoriji 2. korpusa na levoj obali Lima. Oekujui pristizanje 2. divizije sa Tare, 5. divizija je vodila estoke borbe protiv nemakih, bugarskihi, naroito snaga Mihailovievog Valjevskog, 1. i 2. ravnogorskog, Poekog, Javorskog i Mileevstog korpusa i Korpusa Gorske garde. Tek u noi izmeu 15. i 16. maja, po aolasku 2. divizije, Udarna grupa je mogla da krene preko planine Zlatara ka Limu, koji je prela 20. maja kod Brodareva.

Ovim prelaskom preko Lima zavren je prodor 2. i 5. divizije u Srbiju. One su izvele vrlo teak manevar, borei se i marujui vie od dva meseca. Nemaka komanda je bila blagovremeno obavetena o pokretu Udarne grupe i, nad odgovarajuim pravcima i odsecima, prikupljala nemake, bugarske, kvislinke, Mihailovieve i snage muslimanske milicije i na taj nain prinudila 2. i5. diviziju da se na svom operativnom cilju probijaju pod vrlo nepovoljnim uslovima. Neuspeh Udarne grupe da se probije u Toplicu i Jablanicu prouzrokovan je prvenstveno velikom nadmonou neprijatelja i izrazito ofanzivnom taktikom koju je primenjivala nemaka komanda u odbrani Srbije. Izmorenost jedinica Udarne grupe, oskudica u hrani i municiji, kao i izvesni propusti u komando- vanju, oteali su izvrenje zadataka. Ali i pored toga, neprijatelj je pretrpeo osetne gubitke, naroito snage Drae Minailovia u borbama u Dragaevu, na Povlenu, oko Ljubia i Sirogojna.

U borbama protiv 2. i 5. divizije NOV dola je do izraaja potpuna i javna saradnja jedinica Drae Mihailo- via sa okupatorskim i kvislinkim snagama u Srbiji.

O ovoj Mihailovievoj izdaji postoii vie dokumenata, od kojih emo navesti samo nekoliko.

U izvetaju bez datuma i potpisa, upuenom komandantu 2. ravnogorskog korpusa kapetanu Predragu Rakovi u, pored ostalog pie:

Na dan 12. ovog meseca (marta 1944. godine - nap. autora) sastao sam se u Adranskoj optkii sa efom Gesta

9

poa u Kraljevu SS obrst firerom g. Niburom na predhodni njegov poziv preko sreskog naelnika g. Aimovia, a po odobrenju komandanta 2. ike brigade kapetana g. Anelkovi Ljubie, i to u 19 asova. Sastanak je tekao sledeim tokom.

A. Tano u 19 . doao je luksuzni auto pred Ad- ransku optinu. Iz njega je izaao potpukovnik Nibur, tu maia Tilda i gestapovac Filip Banaanin. Kad su uli u optinu tada sam ja sa p. por. Kolarevi Tihomirom uao u istu zgradu.. . Potom smo seli i posle nekoliko uobiajenih fraza poeo je zvanini razgovor.. . Dalje je g. Nibur izjavio da eli da njegova razmatranja iznesem komandantu korpusa kap. Rakovi u i da veruje da e od kap. Rakovia da ili dobije odgovor ili da u jednog dana sa kap. Rakoviem doi na sastanak gde kap. Rakovic odredi. U tom je izrazio elju da sa kap. Rakoviem doe bar do privremene saradnje za borbu protiv komunizma. Dalje je naveo da je ve sklopljen privremeni ugovor o nenapadanju izmeu naih jedinica i Nemake vojne sile i to izmeu desne obale Ibra, leve obale Zapadne Morave do aka i linija Caak Bajina Bata. Prema tome ef je rekao od Vaeg reona Korpusa u tu zonu spadaju reon kap. Anelkovia (Nadibar) i Trnavska brigada. Zatim je rekao da mu je elja da u tu zonu ukljui ceo korpus kap. Rakovia i da vai za vreme dogovoreno tj. trajanja obaveza Ugovora, ako bi dolo do toga. On je dalje rekao da eli da se sastane sa kap. Rakoviem bez ikakvih obavezao zakljuivanju ma ega. Obaveze i uslovi koje oni daju su sledee:

1. U oblasti oznaenoj na karti (oblast korpusa) obavezuje se (u ovom sluaju kap. Rakovi) sa svim pripad- nim jedinicama da svaku borbu i sabotau prema Nemakoj vojnoj sili i njihovim saveznicima, kao i ovima koji se zajedno sa ni ima bore, kao i svima Srpskim pomonim jedinicama, prekine i da se odrekne borbe protiv istih. Svojevoljna osuda Nemaca i nemakih pripadnika od strane etnika za ovo vreme trajanja ugovora u oznaenoj oblasti ima da se obustavi. U sluaju da pripadnik stoji pod sumnjom sa dovoljnim dokazima da je potajni komunista sa tim dokazima ima da se preda S. D. nemakoj policiji u Kraljevu (tj. u tom sluaju etnici imaju pravo hapenja tog pripadnika).

2. Sa druge strane obavezuje se Nemaka vojna sila za sebe i svoje pripadnike isto tako da borbu u oznaenoj zoni za vreme trajanja ugovora protiv etnika kap. Rakovia obustavi, ovo se odnosi i na pripadnike Nemake vojske i policije, Bugare, Sipski dobrovoljaki koipus, S. D. S., Ruski korpus i sve ostale Srpske vlasti u odreenoj zoni. Na strani etnika su ovim obuhvaene sve jedinice kap. Rakovia u odreenoj zoni. U ovoj istoj odreenoj zoni nee biti akcije protiv pripadnika Drae Mihailovia. U sluaju prepada na

10

nemaku vojsku, Nemaka vojska pred uzima akciju da pronae krivca. Za vreme trajanja ugovora u odreenoj zoni nee se uzimati taoci, niti e biti streljanja.

3. Ovo primirje treba da da mogunosti za zajedniku borbu protiv komunizma.

4. Kap. Rakovi se obavezuje pred zakljuenje izgovora da sve pripadnike nacija koje se sa Nemakom bore tj. nalaze u ratu, u odreenoj zoni preda Nemakoj vojnoj sili. Kap. Rakovi pristupa obavezi da sve obavetajne kanale protivnika Nemake obustavi i suzbije.

5. Oznaena oblast e se etnicima kap. Rakovia predati za samostalnu akciju protiv komunizma. U sluaju vee zajednike akcije, operacije etnici e pod komandom kap. Rakovia pasti pod Nemaku viu komandu. Kap. Ra- kovi preduzima obezbeenje komunikacija.

6. Za postignue boljeg zajednikog rada e se pri tabu kap. Rakovia uspostaviti ovek za vezu, ali samo po potrebi.

7. etnici kap. Rakovia dobijaju u odreenoj zoni od Nemake vojske za sprovoenje zajednikih zadataka odgovarajuu vojnu pomo.

8. Ovaj ugovor kada se potpie stupa na snagu po dogovoru. U sluaju jednog lojalnog sprovoenja ugovora od strane etnika kap. Rakovia, produetak ugovora je mogu za borbu protiv komunizma.

9. Sadrina ugovora ima da se dri u tajnosti.10. Propagandna bura protiv komunizma ima da

se sprovodi zajednikim snagama.Kako mi je rekao ef, ove take koje se gore navode

nisu striktno napisane, ve se mogu menjati po dogovoru.B. U drugom delu razgovora govorili smo o radu

nae i njihove obavetajne slube na teritoriji Srbije. Sef je rekao da smo ih tu nadmaili, ali njihovu u tom pogledu pravda time to isti agenti koji njima slue rade i za nas ..

Oigledno, kada su se 2. i 5. d ivizija NO V uputile sa obala Lima prema istoku, nemaki okupatori u Srb iji su pohitali da uvrste ve postojee sporazume sa komandantima korpusa Drae Mihailovia o zajednikoj borbi protiv NOV i POJ.

Ponuene pregovore za sklapanje sporazuma kapetan Rakovi je oberuke prihvatio, o emu nam svedoi i izvetaj nemake feld komanda ture 610 iz aka, upuen 25. marta 1944. godine vojnom zapovedniku Jugoistoka u kome se, pored ostalog, kae:

11

Po nalogu DM. Rakovi je ponovo precizirao:1. Sigurne (pismene) garanti je da ne postoje ni naj

manje namere da se planira opti ustanak ili da se sprovode sabotane akcije.

2. Primirje na teritoriji Srbije.3. Spremnost za borbu protiv komunista i izvan Sr

bije, uz isporuke municije.4. elja da se odri konferencija izmeu nemakog

opunomoenika i generala Trifunovia.O tome on je poslednjih dana ponovo primio radio-

depeom uputstvo od DM.Hiljadu etnika, koji se pominju u poslednjem dopi

su (od 213), krenue ovih dana. R. moli da stalno dobija vagone za prevoz ve pripremljenih namirnica za etnike u borbi, i to od aka do odredine stanice. Gospodin major Nisen (FK 610) naknadno e mu saoptiti da se u vezi s tim obrati potpukovniku Milovanoviu iz pol. sreskog naelstva Uice koji raspolae tovamim prostorom za etnike jedinice.

Rakovi je dalje saoptio da u glavnom tabu DM strahuju zbog napredovanja Rusa na istonom frontu, etnici su navodno spremni da se protiv komunizma bore i na drugim evropskim frontovima.2

Da bi saradnja etnikih komandanata sa okupatorom u toku operacija 2. i 5. divizije NOV u Srbiji dobila neku organizovaniju formu, Draa Mihailovi je za oficira za vezu izmeu svojih jedinica i nemake komande imenovao kapetana Milorada Mitia. Po njemu Mihailovi je dostavljao svoje zahteve nemakoj komandi koja je snao- devaia municijom i hranom njegove jedinice, angaovane u borbi protiv NOV.

O situaciji na frontovima, o svome radu i o koliini pomoi primljenoj od okupatora Miti je, pod pseudonimom Bruno i Ratibor, svakodnevno obavetavao Mihailovia, koga je oslovljavao ifrom 88.

Evo nekoliko odlomaka iz tih izvetaja.Iz Ivanjice 21. marta 1944. godine Miti javlja Mi-

hailoviu:

Cvetiu sam dodelio 10.500 kgr. kukuruza, Markoviu 5.000, Kalaitoviu 10.000. U rezervi imam 15.000. Ovo je do- bijeno od TBr. 11* (r. 11 je bila ifra koja je oznaavala Nemce nap. autora).

Obeano jo 3 vagona, ali ja raunam samo sa onim to imam u rukama.

12

40.000 razne municije podeljeno Cvetiu, Markoviu i Ras-Rasi (pseudonim Nikole Kalabia nap. autora), . . Isto tako 300 bombi za teki i 150 za laki baca.5

U izvetaju od 24. marta Miti obavetava Mihailovia o pojedinostima sadejstva i razmene s Nemcima i Bugarima:

23. I I I drana konferencija u tabu bugar. divizije u Uicu. Cilj: opta akcija protiv crvenih. Cveti trai isto. U- slov za nas: zatvaranje pravaca koji sa zapada idu na liniju Roanstvo Murtenica i nastupanje jednom kolonom izrne- u Uvea i Lima u pravcu zapad. Upravo ovo sam lino sugerirao, jer na taj nain mi ne moramo vriti velika pomeranja sa sadanjih pozicija i zakrivliavamo nau teritoriju...

U sluaju akcije, mi dooijamo po S0 metaka na puku, 500 na automatsko oruje. Jedna koliina kao rezerva una da bude prebaena u Aril je i Ivanjicu, prema tome koje mesto u danom trenutku ja naznaim. acake municije taikoe do- bijamo. Rok za trebovanje 25. III.

Bugari trae da se Aj ai prebaci na prostoriju RoanstvoSirogojno i tu zatvori pravac ka istoku. U Rado- via ne veruju 'jer je on uvek 50 km dalje od borbe*... Sada bi bio momenat da se nai snabdu municijom. Svaki ko doe na ovu teritoriju, ukljuuje se .. .4

U izvetaju od 26. marta, Miti javlja Mihailoviu:

Dobio sam veliku koliinu municije, ali ona je u Ari- Iju ... Ako se nai odredi sa tog pravca angauju, neka mi se obrate za municiju. . .

Od Poege aviziran dolazak nem. motor, bataljona. 5 tenkova, Bugari i avijacija e uestvovati. Ali do tada treba izdrati. Ako imate raspoloivih snaga poaljite. Neka se ne plae. Ovi (odnosi se na Nemce i Bugare nap. autora) su manji od makova zrna. Tre oko mene kao preplaena deca. U stvari ja sada komandujem otsekom Prilike Bukovica. Ima oko 1200 ljudi bez naih.. .*

U meuvremenu, Mihailovi je 27. marta prim io izvetaj od Mitievog saradnika i pomonika, inae komandanta Kolubarske brigade, Ratomira Peria. Izvetaj je potpisan pseudonimom Radovan i u njemu pie:

25. I I I oko 19 h primio sam u Uicu sledeu koliinu municije:

60.000 metaka puane municije 7,937.000 metaka mitraljeske municije 7,99.000 metaka puane municije (engleske) 7,7

13

21.150 metaka mitraljeske municije (holandske) 6.516.640 metaka za M. Pi. 9 mm400 bombi za baca 81 mm400 bombi za baca 45 mmObeano nam je jo 30.000 metaka puane municije.

Dobiemo im transport stigne u Uice.Kako je put kod Prilika bio zatvoren od komunista

to sam kamione ostavio u Poezi a ja sam sa malim autom prebacio 9.000 metaka malom Eriu i Kali Markoviu.

Municiju sam do rudnika prebacio tek 26. I I I oko 17 h.Zlatibor je od 24. I I I potpuno prazan od komunista.

Bugari i poljska straa dre liniju Bela Reka Zbojtica. Tri bugarske kolone u jaini od po jednog bataljona krenule su u zoru 25. I I I prema jugu sa linije Uice Poega. Kolone su 26. I I I uvee stigle na liniju ICatii Prilike.

Dobrovoljaki puk Marisava Petrovia razbijen je od strane komunista 25. I I I uvee kod s. Sivine. Dobrovoljci su se povukli na rudnik gde se i sada nalaze.

Bugarski bataljon pod komandom majora Haralampi- ieva primio je isto vee borbu sa partizanima. Komunisti su bili nadmoniji i Bugari su se povukli u Ivanjicu.

Za sada u okolini Ivanjice nalaze se sledee snage: Cveti i Markovi na liniji Muanj Kuii, jedan bataljon Bugara Katii, jedan bataljon Bugara Prilike plus 4 tenka, rudnik puk dobrovoljaca sa dve ete Rusa i 4 tenka, Ivanji- ca tri bataljona Bugara i dve ete Nemaca koji su ovog momenta stigli.

Pavle Markovi (zlatiborska brigada) jue popodne bio je u Brekovu i odmah krenuo dalje za arenik. Javie se ovde radi popune municije.

Kako komunisti nadiru ka I I tj. prema ibarskoj dolini to sam jo prole noi intervenisao u Beogradu da se Ibar posedne.

To e i biti uinjeno. Takoe e i trupe iz Senice biti pomerene ka istoku ka Rakoj.

Nemci i Bugari imaju zadatak da gone partizane i dalje. Oni trae da Cveti i Markovi obezbede desno krilo da se komunisti ne bi izvukli prema Sjenici.6

Istoga dana u 18 asova M ihailovi je uputio Radovanu (Periu) sledei odgovor:

G. Radovane,dobili smo Va izvetaj od 27. marta (pisan u 8.30 a

sova). Dobro je da su D. (Dobrovoljci nap. autora), SDS. (Srpska Dravna Straa nap. autora), N. (Nemci nap. autora) i B. (Bugari nap. autora) krenuli u napad.

Naim snagama nareeno da preduzmu najenerginije napade sa svih fkoro strana.

14

Sem toga preduzete su mere da se komunisti napadnu ako bi od Ivanjice produili na istok u Studeniki srez.

Za Ajdaia, ako je krenuo juno od Poege, poslali smo nareenje da se prikupi u Dragaevu odakle nam ga je najlake upotrebiti u kome se pravcu pojavi potreba.

Nemojte ga prebacivati automobilima.Vrlo dobro ste uspeli u pogledu municije. Nastanite

da jo izvuete. Dodelite jednu izvesnu koliinu kapetanu u- kiu, koji se nalazi u Notrai. Ovo je potrebno i za jedinice koje treba ovde da jo pristignu.

Pozdrav, 88V

Kapetan M iti 28. marta obavetava Mihailovia, pored ostalog, i o sledeem:

Podaci dostavljeni od Radovana imaju se dopuniti u sledeem...

O nekoj akciji Bugara ili r. 11 (ifra koja oznaava Nemce nap. autora) protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doruak i veera su uvek u garnizonu. Ako se hoe unitenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Moemo da raunamo na pomo uzdu komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne moe mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno baene masovne snage i lino da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inae Peko ode u Toplicu i dalje.

Zatvara se ibarska dolina, ali lino verujem da nee biti za Peka (bez nas) zatvorena. Operacijama je rukovodio lino Naelnik taba Vojnog zapovednika Jugoistok eneral Gajtner. On je doao na ovaj sektor.

Traio je da mu dam uputna pisma za Keserovia i ostale komandante u ibarskoj zoni kako bi se uspostavila saradnja u borbi. Odgovorio sam da sa leve obale Ibra snage su angaovane ve u borbi u okviru taba koji predstavljam. Ako bi druge sa neugovorene zone bile angaovane i postojala obostrana elja da se operacije koordiniraju, to u ja ispitati, onda bi lino otiao na krae vreme na lice mesta i uspostavio potrebne mere za koordinaciju. . ,

Moral kod naih ljudi u reonima gde su proli komunisti je mnogo opao. Sve vea sumnja u snagu naih i Br.11 i sve vei respekt prema crvenima. Zastraujui glasovi se ire o tome ta jo sve ide. Selja zauzima oportun stav. Mi moramo odluno pokazati da smo ja i. . . seljak je uz onoga koji je jai. U najmanju ruku zauzima neutralan stav. Ve je drugo raspoloenje od januara do danas. Dok su onda sami seljaci obavetavali o kretanju komunista. . . ovoga puta skoro n iko. . . Ima karakteristinih znakova kad se govorio snazi i taktu crvenih. uje se: 'meni motiku iz ruku niko nee oduzeti*.

15

Pred svim ovim mi nemoemo da zatvorimo oi. Ovo- ga puta opasnost je stvarno velika, skoro ogromna. Ova kuga inficira gde god doe a izdrljivi su kao make.. . Ako se ne biju poslednjih pet minuta borbe onda su ovo sigurno poslednjih 15 minuta. Ja sam esto stvari dobro predvideo. Jue Br. 11 (N em ci nap. autora) gleda moj izvetaj od 24. februara, gde sam ja tano predvideo snage, pravce i vreme akcije crvenih. Cak sam predvideo i pojedine faze, kao i postupak u eventualnostima koje su sada nastupile. Pitaju dali nisam u to vreme bio u tabu T ita ...

27. I I I bio je u Ivanjici Kota Muicki.. .

I pismo koje je 30. marta komandant 2. ravnogorskog korpusa kapetan Predrag Rakovi uputio Mihailo- viu pokazuje koliko je tesna bila saradnja etnika i Ne- maca u borbi protiv snaga NOVJ:

Nemci kau da se na dan 29. ov. m. u 2 asa ujutru pojavila vea grupa komunista u blizini s. Biljanovca kod ua Joanike reke u Ibar. Kau da su uhvatili i deifrovali depeu koju je Tito poslao Peku da Peko ima zadatak da to pre porui mostove na pruzi i putu Kraljevo Raka Mitrovica Skoplje i da mu je to bio cilj prodiranja ka toj pruzi. Nemci su bacili dosta svojih snaga u Ibarsku dolinu da sauvaju prugu. Vapiju za naom pomoi. Ovu grupu su do sada uvali Rusi, sada su oni smenjeni i u bunkeru su Ljo- tievci. Verovatno da e komuniste zaustaviti na ovoj liniji okupator. Ja u danas biti sa celim korpusom na mestu kako mi je nareeno, sa tabom u Raeviima.. .*

Izvet avaj ui M ihailovia 17. aprila o situaciji u Dragaevu, komandant Dragaevske brigade 1. ravnogorskog korpusa potporunik Milutin Jankovi, pored ostalog, pie:

Na dan 7. ov. m. od kada sam upuen na poloaj, uestvovao sam u borbama sve dok se crvena banda nije povukla iz sreza Dragaevskog. Na dan 9. aprila 1944. godine, po odobrenju Komandanta korpusa gde smo bili zajedno, a u vezi sa situacijom sastali smo se sa Nemcima u selu Gui u blizini varoice. . . gde su stvarno shvatili nau borbu protiv komunista i prema nama sasvim odlino postupili. Na dan 10. aprila pola je jedna eta Nemaca desnom kolonom a ja sam sa oko sto naih poao levom kolonom u napad na komuniste gde smo se susreli sa crvenima, Nemci na Ljutoj Kruci a ja u Guberevcima.. . Borba je trajala 5 asova, kakva nije viena na ovom sektoru za celo vreme. Jaka komunistika banda tano je bila informisana gde se nalazi na tab i ceo raspored po kuama, te su u ras vit napali mesto

16

gde se je tab nalazio, svakako da im dotle niko nije dao otpora jer naih snaga nije ni b ilo . . . U ovoj borbi koja je zaista bila paklena, sa svojom grupom i pridoda tim ljudima postigao sam dobre rezultate, tako da su se i Neznci d iv ili. . .

Posle ovoea Nemci su naredili da se povuemo, te sam se povukao i kada je stvoren plan da se izvri napad na dan12 ov. m. polli smo po ve unapred utvrenom planu, ali toga dana nismo naili na njihove bande jer su se na dan 13. po podne izvukli u pravcu LukeOsonica. Koncentracija svih snaga bila je u Kaoni kako naih tako okupatorskih i njihovih satelita. . . bio sam primoran da se izvuem ito sam i uinio, tako da su se neprimetno svi moji ljudi povukli. . .

Posle povlaenja, celokupno ljudstvo sam stavio na raspolaganje u svoje jedinice, a sa mojom tabnom grupom sam u srezu. G. kapetan Vukovi me je obavestio da on mora da ide sa jednom grupom etnika zajedno sa Nemcima pravac Zlatibor, jer Nemci imaju podatke da komunisti ima* ju nameru da se vrate odakle su i doli i krenuo je sa 120 ljudi na dan 15. ov. m. pravac Caak Poega Uice Zlatibor.. .10

Posle neuspeha u umadiji i mnogobrojnih meusobnih intriga komandanata Draa Mihailovi je b io prinuen da pukovnika Jevrema Simia Drku ukloni iz Su- madije. Uputio ga je u oblast Zlatibora sa zadatkom da objedinjava akcije etnikih korpusa u borbi protiv 2. i 5. d ivizije NOV. A kako je ovo objedin javan je snaga izgledalo, najbolje se vidi iz Sim ievog izvetaja Mihailo- viu upuenog u drugoj polovini aprila:

Dragi moj Glavni Doktore,aljem ti stanje na celoj prostoriji i ono je sledee

na dan 16. aprila:Crveni dre Brekovo-Katii Kuie snagama dosta

jakim u odnosu na mene.Raspored nemako-satelitskih snaga je:Krdaliski drugi puk pod komandom Marisa va u Ca-

jetini, a jedan batalion je 17. ovog meseca otiao iz Bele reke verovatno ka Katiima.

Nemci: 4.000 sa neto lakih topova, na prostoru Caje- tinaPalisadKraljevo vode Kokin Brod.

Bugari: Na utvrenoj Borovoj glavi ovu ojaavaju i ima ih 1.500.

SDS: njih 230 u utvrenjima sela Roanstvo.Markovi: 360 ljudi na liniji KlekovoLjubiSiro

gojno. Grupno zatvara ove pravce sa rezervnom spremom za udar.

S Slom 17

Kalait: jedan bataljon sa 80 Nemaca u titkovu, a dve ete na Pavlovia brodu. Sam Kalait sa ostalim odredima je sa Pavlom.

Cveti: sa njim veze nemam.Zvonkov odred pod komandom porunika Nenadia

zajedno sa Nemcima je u Negbini.U toku 17 ov. meseca Markovi je do 11 asova vodio

borbu sa crvenima napadnut od tri njihove kolone. Posle borbe od tri sata gde je dolazilo i do borbe prsa u prsa, povukao se je.11

U telegramu upuenom Mihailoviu 20. aprila 1944. godine Shni kae:

Br. 5288 od Stipe Br. 415 od 20. IV Vukovi sa 130 odabranih etnika stavio se pod komandu nemakog porunika Kerpera i nalazi se juno od Jasenova na eloj Glavi. Naredio sam mu da odmah izae na Okruglicu i ojaa m ed ve de (nedeifrovano nap. autora). Detaljnu situaciju crvenih javio ti Kondor Drka.12

Pokuavajui da svojim jedinicama podigne borbe- ni moral Draa Mihailovi je 21. aprila 1944. godine uputio radiografski raspis za sve, u kome obavetava poti- njene o situaciji u Sr raji:

SRBIJA: Propao je nemako-ljotievaki pokuaj razbijanja naih snaga u oblasti Beograda, Aranelovca, Srne- dereva i u Zapadnoj Srbiji. Sada okupatorska aktivnost oiv- ljuje jae u Istonoj Srbiji. Lokalni napadi na nae tabove i pojedine grupe svuda razbijeni. Naom zabranom potpuno je osujeen Ljotiev pokuaj nasilne mobilizacije za stvaranje jae kvislinke armije u Srbiji, koja je trebala kao nemaka avangarda da se bori prvenstveno protiv nas.

Komunistika grupa od dve divizije, koja je uspela po cenu velikih rtava, da se probije do doline Lima preko latibora i reona Ivanjice, i Ibra, unitava se u obruu vrlo jakih snaga na prostoriji: latibora i reona Ivanjice, Nova Varo, Goli ja, Dragaevo. Osujeeni su pokuaji prodora preko Kopaomka ka Toplici i preko Dragaeva u unutranjost Srbije, ine uzaludne napore da se vrate istim putem natrag. Obru se oko njih sve vie stee sa pet strana i neprekidno se napadaju. Nadamo se da ovog puta nee umai i da e do poslednjeg svi biti uniteni. Njihovi gubitci su ve do sada ogromni.*3

O frontu koji je obrazovan za borbu protiv 2. i 5. divizije NOV posle ovog Mihailovievog raspisa svima, i o tesnoj borbenoj saradnji etnika i Nemaca govori i de-

18

pea komandanta Valjevskog korpusa kapetana Neka Ne- dia upuena 8. maja Mihailoviu:

Od Gar Gar Br. 85 od 5. maja. Nastavak. Snage pot- injene meni prele su trenutno u odbranu na liniji Baevci Kosjeri i to: valjevski korpus sa delom Nemaca dri levo obalu Graca u visini LipaRavan. Jue su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajai sa delom Nemaca zatvara poloaj Bukovi Raana. Na prostoru Raa na Kosjeri ima jedan bataljon Nemaca. Brigada Negovanova kao rezerva dri Divibare. Rakoviev korpus u Kosjeriu sa ofanzivnom ulogom. Nastavak.

Od Gar Gar r. 86 od 5. maja. Nastavak. Moja tenja je da sa naslonom na Nemce, stvorim vrstu odbranu linije Baevci Kosjeri, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za unitavajui udar, a tada uniti prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotievaca a mi je doekujemo, rrema petoj diviziji preduzima se napad danas sa angaovanjem. Nastavak.14

Mihailovi 7. maja upuuje svojim potinjenim komandantima na linost telegram u kome, pored ostalog, nareuje:

Br. 707 od 7. V 1944. god. Pokuaj komunista da prodru u Srbiju spreili smo... Nemake snage u ovoj posted- njoj akciji nisu nas ometale... potrebno je da se prema Nem- cima prekine svaka akcija.

Br. 708 od 7. V 1944. god. Ovo je potrebno ovako: jer kad bi napali na Nemce direktno bi pomagali komuniste, a time bi oteavali samo akciju naih snaga. S toga ima da se prekine, do mog daljeg nareenja, svaka oruana akcija prema okupatorskim snagama.. .

Ovo Mihailovievo nareenje usledilo je kao rezultat pregovora koje je, prema njegovom odobrenju i instrukcijama, vodio komandant Srbije general Miroslav Trifunovi Dronja sa agentom Abvera trgovcem Rudolf om Sterkerom, koga je na ove pregovore, kao svog predstavnika, uputio opunomoenik Ministarstva inostranih poslova Treeg rajha za Jugoistok inenjer Herman Nojbaher.

Prvi sastanak izmeu Trifunovia i Sterkera odran je sredinom marta 1944. godine u selu Vraniima, nedaleko od aka, u kui Cofia. Sastanku je prisustvovao i njegov organizator Milan Aimovi, koji je ujedno bio i glavna Mihailovieva veza sa okupatorskom upravom u

t* 19

Srbiji. Kao svog delegata za pregovore Mihailovi je odredio i ivka Topalovia, ali ovaj nije stigao na vreme, te su pregovori obavljeni bez njegovog prisustva.

Glavna tema na ovim pregovorima bila je sklapanje sporazuma o meusobnoj saradnji na dui rok, koja bi se manifestvovala u zajednikoj borbi protiv narodnooslo- bodilakog pokreta i njegovih vojnih formacija i u snab- devanju Mihailovievih jedinica orujem i municijom od strane okupatora, o emu su Trifunovi i terker postigli punu saglasnost.

Saznavi za ovaj sastanak i njegove rezultate, OK KPJ za aak uputio je 25 marta pismo Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju u kome pie:

Ve 15. marta o. g. mi smo dobili obavetenje iz potpuno pouzdanih izvora da su etniki oficiri ponovo sklopili s Nemcima sporazum za borbu protiv NOV i POJ. Po ovom novom sporazumu etnici su se obavezali da alju svoje jedinice po nareenjima nemakih komandanata tamo gde Nemcima bude bilo potrebno. etnici su se dalje obavezali da svoie jedinice alju u prvu vatrenu liniju ispred nemakih jedinica. Nemake jedinice stajae iza lea etnika i e- nergino e spreavati beanje sa poloaja i dezertiranje etnika. Kao naknadu za sve to Nemci e davati etnicima oruje i municiju i prestae da ih pone, tako da etnici mogu nesmetano vriti prisilnu mobilizaciju seljaka i sprovodni svoju teroristiku i za narod nepodnoljivu vladavinu po selima.

U nastavku pisma se kae i sledee:Da ne bi neko sumnjao u to da su se etnici potpuno

pridruili Nemcima, nedievcima i ljotievcima u borbi protiv NOP-a ... oidar . Nedi sveano je objavio u Nedie- vom listu 'Novo vreme* od 24. marta o. g. pod naslovom: Hvala bogu*, sledee: ICaite svakom ko vam kae da ima jo nedievaca, drainovaca, ljotievaca da je to la, jer od danas ima samo Srba, s jedne, i komunista, s druge strane*.16

Prema Mihailovievom nareenju, krajem aprila 1944. godine general Trifunovi, dr ivko Topalovi i kapetan Predrag Rakovi ponovo su se sastali sa terkerom i Aimoviem. Ovaj sastanak je odran u selu Trbuani- ma, takoe nedaleko od aka, u kui Viadana Lukovia. Na njemu je kapetan Rakovi, u ime delegacije i etnikih komandanata, podneo terkeru konkretne zahteve o potrebi u oruju, municiji i drugom naoruanju, koja je Mihailovi traio od okupatora za borbu protiv NOP.

20

U meuvremenu, Nojbaher je 11. aprila 1944. godine razgovarao sa komandantom Jugoistoka za Srbiju generalom Hansom Gustavom Felberom. Kroz ceo razgovor provejavala je misao da nacionalne snage treba to pre ujediniti; da sa etnicima Nemci i dalje treba da pregovaraju. Nojbaher je ak obelodanio i sastanke svog agenta terkera sa Mihailovievim komandantom Srbije generalom Miroslavom Trifunoviem. Naveo je da ovaj najblii Mihailoviev saradnik tvrdi da e oni (etnici) svoju sudbinu vezati za Nemce i da bi mogli protiv komunista mobilisati 50.000 ljudi, ako bi ih Nemci naoruali.

Istoga dana Nojbaher je razgovarao i sa Milanom Nediem, pored ostalog i o stavu koji treba dalje zauzeti prema etnicima Drae Mihailovia. U vezi sa ovim razgovorima komandant Jugoistoka za Srbiju general Felber je 12. aprila, poslao izvetaj Komandi Vermahta u kome pie:

U jueranjem razgovoru ministar-predsednik Nei je saoptio gospodinu poslaniku Nojbaheru o dosadanjem toku njegovih 'pregovora' sa Draom Mihailoviem sledee:1. Nedi je poruio D. M. da je nacionalno jedinstvo pred komunistikom opasnou ivotna potreba svih Srba. 2. Pretpostavka za saradnju je da odredi D. M. potpuno obustave sve akcije ne samo protiv Nemaca ve i protiv Nedievih vlasti. 3. Najbolje bi bilo kad bi D. M. napustio zemlju, ali Nedi je saglasan da i dalje trpi njegov (Drain) boravak u umi, kao i brojno ogranienu gardu za ije bi se izdravanje sam Nedi brinuo. 4. Tajne pregovore bez znanja nemakih slubenih mesta on (Nedi) odbija. Svi njegovi predloi bili bi dati pod uslovom da Nemci na njih pristanu.17

Na inicijativu Noibahera, Nediev delegat za pregovore sa Draom Mihailoviem industrijalac ulja Minailo vic organizovao je sastanak izmeu predstavnika Drae Mihailovia generala Trifunovia i Dimi trija Ljotia.

Sastanak je odran u selu Braanima nedaleko od aka i trajao je tri dana, 17, 18. i 19. maja 1944. godine. Pored generala Trifunovia, Draa Mihailovi je, kao svog delegata, imenovao i Dragiu Vasia, ali je ovaj odbio da razgovara sa Ljotiem. Tako su ovome sastanku pored Trifunovia prisustvovali Ilija Mihailovi, u svojstvu Ne- dievog delegata, i Dimitrije Ljoti. Prvog dana sastanku je prisustvovao i nekadanji Ljotiev sekretar Boko Ko> sti, koji je u svojoj knjizi Za istoriju naih dana* o ovome sastanku objavio, pored ostalog, i sledee:

21

Poetkom maja Ilija Mihailovi je javio Ljotiu da ie uspostavio direktnu vezu sa tabom enerala Drae Miha- llovia i da e ovih dana do sastanka sigurno doi, jer je obaveten da je Draa odredio kao svoje delegate svoga komandanta Srbije enerala Miroslava Trifunovia i Dragiu Vasia.

Na dan 17. maja 1944. rano ujutru, krenuo sam s Dimi- trijem Liotiem na sastanak. Kad smo doli u selo Brane (u blizini Gornjeg Milan ovca), tamo su nas saekali enera! Miroslav Trifunovi i Ilija Mihailovi. Susret je bio veoma srdaan. eneral Trifunovi se odmah izvinio to je bilo potrebno tako mnogo vremena da do ovog sastanka doe.

Eto ni sada, primetio je Trifunovi, Dragia Vasi nije mogao da doe pa je meni eneral Draa Mihailovi naredio da se sam s Vama sastanem i o svemu porazgovaram. Naa je elja bila da ba Vi lino budete delegat iz Beograda.

Prvim razgovorima, u poetku, prisustvovali smo Ilija Mihailovi i ja. Docnije su eneral M. Trifunovi i D. Ljoti sami razgovarali i to tri dana (17, 18. i 19. maja). Rezultat tih razgovora bio je sporazum Zajednika borba protiv komunizma;

Organizacija enerala Drae Mihailovia ostaje potpuna;

Sporazumno sa eneralom Mihailoviem postavljanje okrunih i sreskih naelnika. U vezi s tim organi Drae Mihailovia nee napadati organe Nedieve vlade niti e se me- ati u njihove funkcije;

U svim bitnim stvarima, Nedi ima da se sporazume sa Draom Mihailoviem, inae u ostalim stvarima Nedieve odluke imaju se izvravati;

Pojaanje oruanih snaga vri se sporazumno, a isto tako i zajednika akcija protiv komunista;

eneral Mihailovi prima u naelu izdravanje u novcu i namirnicama od Nedieve vlade u kom cilju saoptava vladi svoj normalni sastav, a ukoliko ovo od vlade dobije odrie se dosadanjih naina snabdevanja;

eneral Draa Mihailovi ima svog delegata kod enerala Milana Nedia; Neprijateljska meusobna propaganda napadan ja ima da prestane;

Regrutovanju za Nedieve oruane jedinice nee se initi nikakve prepreke od strane organa enerala Mihailovia;

Zajedniki antikomunistiki front u srpstvu izvanSrbije;

Nedi e odmah potpomoi stvaranje Sremskog etnikog odreda radi ienja 5 rema od komunista u kome cilju e pomoi orujem, municijom i ostalom spremom do 4.000 ljud i. . .

22

Oprostili smo se i bratski izljubili sa deneralom Trifu- noviem, koji nam je dao ljude da nas doprate do Gornjeg Milanovca. S nama se vraao i ika Ilija Mihailovia

Shvatajui, najzad, ozbiljnost situacije u kojoj se naao, a imajui u vidu sporazume zakljuene sa okupatorom i kvislinzima, kao i izvetaje nekolicine potinjenih mu funkcionera o ponaanju pojedinih komandanata u borbama, naroito u toku operacija protiv 2. i 5. divizije NOV, Mihailovi je 21. maja 1944. godine uputio svim komandantima telegram sledee sadrine:

U naim stareinama i borcima pojavljuju se strahoviti znaci nediscipline i samovolje. Navodim samo nekoliko sluajeva koji su dovoljni da se ovo jasno vidi: Jedan komandant bez odobrenja VK naputa sa svim snagama prostoriju gde je bio grupi san kao vana strategiska rezerva, i pod slabim izgovorom odlazi na drugu stranu. Drupi komandant koji je takoe bio u strategijskoj rezervi sa izgledom da bude svakog momenta upotrebljen, odlazi sa delom snage na sasvim drugu stranu da izvri neki svoj sporedni zadatak. Ovo ini bez znanja VK, i protivno naem nareenju. Jedan komandant ide toliko daleko pa trai objanjenje sa kim smo u ratu. Daje pouke Kralju i kraljevskoj vladi ta treba da rade u sadanjoj situaciji. Neki komandanti skupljaju oko sebe pokvarene ene, sa njima provode blud javno pred borcima I narodom, a ovo isto dozvoljavaju i svojim potinienim. Neki komandanti i njihovi potinjeni prireuju raskone gozbe kakve se ni u mimo doba nisu prireivale. Pijanenje, opijanje i kockanje este su pojave kod mnogih stareina. Pojedini komandanti batinaju narod gdegod stignu, odreuju samovoljno kontribucije, ubijaju bez suda i presude ne ispitujui prethodno potenje i prave namere onih koji kanjene optuuju. Ima komandanata koji oigledno nametaju situaciju tako, da navedu VK na ovako reenje kakvo bi njima konveniralo makar to bilo i na tetu optu. Ima i takvih komandanata, koji mesto da ureuju svoju teritoriju i jedinicu, vode brigu o svojim susedima i iste optuuju kako nita ne rade, kako im je neureena teritorija i jedinica. A ima i takvih alosnih sluajeva da bukaju na teritoriji svojih suseda, podgovaraju stareine i ljudstvo jedinica svoga susaa da begaju, pa daju utoite beguncima kod sebe. Cesto ie tendencija da dokau VK da je jedino spas, ako im se dodeli dotina susedna teritorija. Pojedini komandanti toliko su se zaboravili, pa mesto da rade u optem interesu hoe da refte u dotinom kraju meu stanovnitvom svoju linu situaciju za docnije. Reklama pojedinih komandanata uzela je velikog maha, te po svom prianju i pisanju izvetaja reklo bi se da je kod njih sve u najboljem stanju, a kad se naredi neki oc-

23

biljniji zadatak odmah zakukaju kako su slabi. U izvetajima Vrhovnoj komandi ne pretstavlja se pravo stanje, ve se daju I takvi podaci koji su netani i izmiljeni. Ne izvravaju se nareenja VK. Pojedini komandanti ne izvravaju ak ni nareenja za akciju, ili ga izvre drukije protivno nareenju. Tako, naredi se da jedna jedinica ide jeanim pravcem, a Komandant bez znanja i odobrenja pa i bez potrebe vodi svoiu jedinicu na sasvim drugi pravac. Pojedini komandanti ne izvravaju ni jednu aikciju kako se naredi. Ima komandanata koji se stalno ale da nemaju oficira i drugih stareina, a u svojim tabovima imaju previe i bez potrebe. Ima dosta sluajeva da pojedini komandanti im stupe u borbu otstupaju, esto i bee, a zatim izvetavaju da su napadnuti jaim neprijateljskim snagama, da su pretrpeli velike gubitke, da je oila magla, da im je nestala municija, da su vojnici zamore- ni, goli, bosi i demoralisani. Sve su ovo izmiljotine da bi opravdali svoju slabost i kukaviluk o emu sam se i lino uverio jer sam video u jednoj borbi da je jedan komandant sa 200 svojih vojnika beao ispred neprijateljskih trojki, iza kojih je jo bilo svega oko 30 neprijateljskih vojnika. Ima komandanata koji se sa svojom jedinicom izmaknu po strani im neprijatelj naie, ostavljajui da druge jedinice vode borbu, a on za to vreme ostaje neaktivan. U mnogim sluajevima borbe nema uzajamnog potpomaganja susednih jedinica usled ega dolazi do poestog zalaganja snaga, a posle- dica je toga obino neuspeh. Cesto se dogaa da pojedini komandanti sa jedinicama ne znaju kud treba da idu kad uju da se negde u njihovoj blizini vodi borba, a zaboravljaju staro pravilo da se ide u pravac pucnja.19

Posle jesenjih i zimskih etnikih akcija ienja komunista u umadiji, Kosmajski i umadijski partizanski odred su uspeli da se u toku zime odre i pored borbi protiv nadmonijih neprijateljskih snaga. U toku prodora 2. i 5. divizije NOV njihova borbena aktivnost znatno je porasla i oba odreda su brojno ojaali. Na save t ovan ju partijskih i vojnih rukovodilaca Sumadije, odranom 16. aprila na ukulji, odlueno je da se od delova Kosmajskog i umadijskog odreda i novopridolih boraca formira 2. umadijska brigada NOB, to je izvreno 25. aprila u Darosavi. Brigada je odmah napala delove Miha- ilovievog Kosmajskog korpusa u rejonu Velike Ivane i Rogae. Zbog toga je Mihailovi u prolee 1944. godine ponovo naredio zloglasnom komandantu Gorske garde kapetanu Nikoli Kalabiu da po svaku cemi uniti komu-

24

nistike delove u oblasti Kosmaja, Venaca, Bukulje i sve do Beograda.20

Kako je tekla ova akcija, najbolje se vidi iz operacijskih dnevnika Kalabievih jedinica. U dnevniku 3. brigade Gorske garde, pored ostalog, pile:

Utorak 11. aprila 1944. g. kiovito S. Duhana.... Danas u selu Dubani streljano lest lica komunis

tikih jataka i zapaljene su dve kue komunistikih jataka:Sreda 12. april 1944. g. ... Danas u Senaji streljani ko

munistiki jataci i to: Spasoje i ena mu Natalija.etvrtak 13. april 1944. Duban-Vlalka . . . !. i 3. bata

ljon na svojim reonima rade na prikupljanju ita za predaju naoj vojsci. U samu zoru, ti. no oko i asa krenula je brigada za s. Dubanu radi blokiranja ovog sela zbog hvatanja komunista. Pri polasku streljali su etiri komunistika jataka...

Na putu izmeu Vlake i Dubane nastavlja se punom parom na hvatanju komunistikih jataka...

Subota 15. april 1944. g. DubanaSa 1, 2. i 4. bataljonom u s. Dubani vrli se hvatanje

komunistikih jataka, a 3. bataljon na ovom reonu. Sa stareinama i vojnicima prisustvovao sam slubi bojoj u crkvi i s. Dubani gde je izvrena ispoved i priee vojnika.

Pokret preko sela odljevca za V. Krsnu. S. Bodljevac blokirano i pretresano, ali su se komunisti izvukli u pravcu Drugovca...

etvrtak, 20. april 1944. god. VlakaSa 1, 2. i 4. bataljonom oko 4 asa blokirano s. Vla

ka i izvren pretres sela. Pretres sela trajao je do 8 asova a posle toga pred zborom seljaka likvidiran je Tihomir Avra- movi iz Vlake, komunistiki jatak koji je ranije bio aktivan komunista...

etvrtak, 27. april 1944. g. KovaevacSa 1, 2. i 4. bataljonom u s. Kovaevcu i radi se na

uspostavljanju uprave optinske i vojne pote poto su pojedina lica pooegla da ne sarauju s nama, a to su prcdsednik optine, delovoa, kmet i komandant mesta...

Danas je zapaljena kua Vitomira Savia iz Dubane, zato to mu sin Milosav nije se hteo odazvati pocivu za veibu ve je pobegao u komuniste. Uhvaen je partizan Milutin Marti... bie likvidiran.21

U toku vrenja ovih tekih zloina nad sopstvenim narodom, komandant 3. brigade kraljeve Gorske garde o- bavestio je 13. aprila svoga stareinu Kalabia:

2S

Stvar oko putanja pohapenih seljaka iz sela Ameri- a tekla je ovako: pukovnik Nemake vojske u Mladenovcu kategoriki je zahtevao da se svi pohapeni seljaci sprovedu za Beograd i predaju Gestapou, ali ef Gestapoa u Mladenovcu porunik Faul Haber telefonom je javio Gestapou u Beogradu, da se ovde ne radi o nekim banditima, ve o seljacima koji nemaju nikakve krivice i da bi ih zato trebalo pustiti na slobodu. Gestapo u Beogradu usvojio je predlog porunika Habera i tako su ovi seljaci iz Amena puteni na slobodu, ali je pukovnik onda traio da Faul Haber u roku od 24 asa napusti Mladenovac i otputuje za Beograd, to je ovaj i uinio i sada se nalazi na novoj dunosti u Beogradu. Obeao je da e uvek raditi na tome da se sva lica koja su pohapena ili budu pohapena zbog rada u vezi sa naom organizacijom putaju na slobodu, samo je molio da mu se dostavljaju uvek imena takvih lica, a da se sve ovo dri u najveoj tajnosti.

Jue su u Mladenovcu sprovedena 4 oveka koji su od strane Rusa (odnosi se na belogardejce nap. autora) uhapena u Vel. Plani. Sva etvorica imali su neku funkciju u naoj organizaciji i zbog toga su bili uhapeni. Preduzete su mere da se sva ova lica puste na slobodu.

Dragan Veljkovi iz Mladenovca koji je bio u pratnji kapetana Svete Bogievia, a koji je prilikom borbe u Belo- savcima sluajno bio zarobljen od strane Nemaca, pre tri dana je puten na slobodu.

Potpisani je sino u s. Senaji streljao tri lica od kojih i jednu ensku. Sva ova lica bila su aktivni saradnici komunista.22

U svom pismu od 24. aprila Nikola Kalabi lino daje uputstva za klanje partizanskih simpatizera:

Dragi Pape, za klanje komunista molim te dobro tu stvar proveri. Ispitaj jo bar 3 oveka. Za te ljude koji treba da se zakolju. Pitaj Peru Miletia, Stevana Beserovca i ivo- rada Pajia, pa ako oni kau da su krivi kao komunisti onda najvie zakoljite: u Jasenici 3, Popuke 2, Gari 2, Grabovica2, konja pastuva od Zakia mi dovedite, a za njega zna Stani- mir. Mene e nai tek drugi dan Uskrsa u veer u Lekovi-

kod Stanoja. Nemoj se vraati dok zadatak ne svri.elim iskreno da praznik Hristovog voskrsenja doe

kate svi zdravi. Dovienja. Pozdravite mi sve, a tebe najvie pozdravlja tvoj ika Pera.23

Meutim, i pored ovakvih Kalabievih mera, situacija se, za etnike, u umadiji i Podunavlju i dalje pogoravala. Zabrinut njome, komandant Avalskog etnikog

26

korpusa major Sveta Trifunovi 22. aprila obavetava Mi- hailovia:

Aktivnost komunista u neposrednom susedstvu Avarskog korpusa u poslednje vreme se naglo poveala i dalje stalno raste.

Stanje komunizma u susednom srezu Podunavskom je sledee: ve sada po selima nalaze se grupe jaine 3060 partizana a ukupna jaina samo u ovom srezu dostigla je do 200 partizana. Ovaj broj se stalno penje. Sela toga sreza potpuno su organizovana u komunistikom duhu. Imaju svoje strae i svoju organizaciju u svim njenim vidovima. Omladina muka kao i enska sva je komunizirana i na sve strane pe- va ju se komunistike pesme i iri propaganda, dele komunistiki listovi i letci. Nai odredi ove retko dolaze. Posle zime prolazili su samo u jaim snagama ali bez dobre teritorijalne i seoske organizacije ienje nije moglo biti izvedeno sa uspehom. Poslednji put vrlo lako i vrlo brzo razbijena je brigada potporunika Dokanovia jer je bila slaba. Pokazalo se da se malim snagama ne moe uspeno boriti sa organizovanim komunistima. Naa neaktivnost, koju oni tumae kao slabost, ini da u tim krajevima, gde je na uticaj slab, broj njihovih boraca i pristalica raste.

Glavni cilj njihov ieste Beograd. Zato naroito obrauju srezove Podunavski, Mladenovaki i Kosmajski koji treba da poslui kao koncentracijska prostorija. Njihova organizacija u Sremu je poznata, a aktivnost u Banatu se poveala. Komunistike snage u Kosmaju sada su male ali postoje. Dok je Garda prisutna oni e biti bezopasni. Ali, im se Garda udalji iz Kosmaja ovi e ojaati. Jer jo uvek u ovome kraju postoji jak koren njihov koji nije uniten.

Molim za nareenje da udruenim snagama sa svih strana obuhvatimo komuniste i bez milosti unitimo sve njihove ilegalne borce i sve osvedoene njihove jatake i pomagae.24

Dok je realizovao ovakve planove na ubijanju partizanskih simpatizera i pomagaa, Kalabi se nije zadovoljavao samo pomoi koju mu je pruao okupator. Zbog toga je 18. maja, uputio pismo i industrijalcu Stefanoviu u Kragujevac u kome pie:

Gospodinu Stefanoviu, industrijalcu Kragujevac

Primio sam 1,000.000 dinara i 600 kgr. konzervi koje ste mi poslali preko Jan ka.

Zahvaljujem Vam na panji koju ste ukazali rema vojnicima Kraljeve Garde i borcima za spas i za dobro Kralja i Otabine.

2 7

Od Predsednika vlade deaerala Nedia dobio sam preko Janka izvesne pomoi za svoje borce i dobiu ih i nadalje, pa sam uveren da ete Vi utoliko pre shvatiti i staviti mi na raspoloenje sva svoja sredstva kako bi svoje bose i gladne vojnike i borce organizovao za novu borbu protivu komunizma koji preti elom Srpskom narodu pa i Vama da ga uniti.

Vojnici su na poloaju vie gladni nego siti i vie goli i bosi nego obueni i obuveni i ako se bore za dobro i svoje i svih onih, koji ovu njihovu borbu u dubokoj pozadini i udobnim varoima i ne oseaju. Svaki dobar i ispravan Srbin ovo ne sme dozvoliti, nego treba svojim sredstvima da pomogne toga borca.

Neophodno mi je potrebno da mi u to kraem roku poaljete 5,000.000 dinara za odelo i obuu vojnika i 2.000 kilograma konzervi za ishranu vojnika na poloajima, gde nema vremena za kuvanje jela.

U uverenju da ete mi to odmah uiniti, bratski vas pozdravlja,

Zabrinutost etnikih komandanata za razvoj situacije u smee revs kom i kosmajskom kraju rasla je iz dana u dan. Zbog toga se komandant etnikog Avalskog korpusa Sveta Trifkovi 15. juna ponovo obraa Drai Mihailoviu:

U Smederevskom kraju i Kosmaju situacija se naglo pogorala i dalje se stalno pogorava. Komunisti se svakim danom sve vie ojaavaju kako u pogledu broja ljudi tako i u pogledu brojnog stanja oruja i municije. Problem pristalica ne postoji za komuniste, jer je smederevski kraj rezervoar za popunjavanje njihovih redova. Isto tako i vei deo mladenovakog i kosmajskog sreza privezan je i organizovan od strane komunista. U tim Krajevima komunisti su potpuno sproveli svoju organizaciju. U svakom selu obrazovah su Narodno Oslobodilaki odred, omladinu svrstali u SKOJ, a ene u Antifaistiki front. Svoju propagandu razvili su do maksimuma. Izdaju svoje listove, rasturaju letke, broure i radio izvetaje.

U vojnom pogledu komunisti su veoma aktivni u tim krajevima. U veini sluajeva u smederevskom kraju nai odredi su primorani da se povlae a esto bivaju i jae razbijeni. Najtea i zabrinjavajua pojava, u tim krajevima, je to to je dobar deo naroda potpuno ideoloki obraen u komunistikom duhu. Mnogi seljaci postali su pravi komunisti, ideolozi. Primoran sam da iznesem, da je dranje komunista i njihovog vostva mnogo korektnije, nego to je to sluaj sa

18 * > godineVa,

ika Pera (Kalabi)*

28

vodstvom nae organizacije. U smederevskom kraju etaka pljakaju po odobrenju svojih stareiina, koji idu lako daleko da ak i nareuju pljaku kua partizanskih pristalica i to pravdaju kaznenom merom za njihovu sa radnju sa komunistima.

Stanje nae organizacije u tim krajevima veoma je ravo. U ovom pogledu naroito slabo stoje smederevski kraj (srezovi oko Smeaereva). Isto tako i vei deo mlaenovakog i kosmajskog sreza.

Nai komandanti u uverenju su da Je dovoljno mobilisati ljude milom ili silom i obrazovati vojne jedinice, prokr- stariti sa istima kroz sela, izvriti likvidaciju koca bilo i nastaniti se u neki siguran kraj i odatle komandovati. Smatraju da je dovoljno biti krut vojnik i disciplinu zavesti sistemom delata, kame i telesnih kazni. Oni tome narodu ne umeju da prue ni jednu toplu re. U sela zalaze retko i to kao kaznena ekspedicija.

Iznosei predloge a u cilju sreivanja prilika u smee- revskom kraju, uklanjanja komunistike organizacije i postavljanja nae, miljenja sam da se u taj kraj upute vee snage mlavskog korpusa. Ovim snagama i njihovim komandantima treba postaviti jasne zadatke u pogledu planskog i sistematskog ienja i unitenja komunizma u njegovom korenu.*

Mihailovi je uvaio Trifkovieve predloge i 25. juna naredio formiranje Privremene umadijske grupe korpusa u iji su sastav uli Avalski, Smederevski, Rudniki i korpusi Gorske garde Oplenaki i Kosmajski. Za komandanta grupe imenovao je majora Trifkovia.

O akcijama ove grupe u ve citiranom operacijskom dnevniku 3. brigade Gorske garde kae se sledee:

etvrtak, 22. juni 1944. god. M. Poarevac.... Otili smo u M. Poarevac i ruali. Za to vrtmc do

ao je komandant Groanske brigade i doneo spisak sumnjivih lica iz M. Poarevca. Na osnovu tih podataka streljano je u M. Poarevcu 12 lica koji su bili sumnjivi kao komunisti. Streljanje je izvrila jurina brigada.

Ponedeljak, 26. juna 1944. god. VlakaDanas je izvren pretres terena Dubana arovni-

c e ... Pre polaska iz Dubane streljani su tri komunista koji su uhvaeni na dan 24. i 25. o.m. Istom prilikom streljani i Milivoje Obradovi iz Dubane koji je pobegao iz jurfc&ne brigade.

U istom dnevniku, poznati pokolj seljaka u partizanskom selu Drugovcu lakonski je opisan:

29

Komunisti su pobijeni njih oko 150, a jedna manja grupa pobcgla je u pravcu Gornja.27

O postupcima Kalabia i njegovih gardista Mihailovi ie bio dobro obaveten. U izvetaju koji je prim io pod naslovom: Postupci i rad pojedinih stareina 4. brigade Gorske garde u srezu kos majskom, pored ostalog pie:

1. Komandant 4. brigade GG. potporunik Momilo Obradovi zahteva i to dozvoljava i svojim mlaima da mu se pripremam obedi koji lie na gozbe ili jo tee posle go- enja od nekoliko dana naputa gostoljubivi dom pogrdama i psovkama, jer mu ensko eljade, toga dana nije, uz koko- ku, dozvolilo da 'popravi kosmajsku rasu', svojom 'gruans- kom krvlju*. Takav se sluaj odigrao u kui uglednog domaina s. Nemenikua, a domainov sin je otvoreno izjavio ovakvi postupci dovode do toga da narod vie ceni partizane . . .

2. Komandant 2. bataljona 4. brigade GG. potporunik Milivoje Nikoli, prevaziao je sve svojim postupcima. Batinati, prebiti, preklati i ubiti su mu najomiljeniji izrazi a sprovoenje istih u delo najslai posao. Isti komandant je ak izvrio i delo ubistva nad svetenikom s. Stojnika, Via- detom Popoviem, ocem etvoro dece.

3. Komandir ete u 2. bataljonu 4. brigade GG. narednik Nikoli Petar ide tako daleko u svom prostakluku da otvoreno nasre na enski svet dok nezatieni roditelji pri- begavaju raznim trikovima da bi spasli svoju decu.

4. Komandir ete u 2. bataljonu Kalezi, duevno bolestan, isprebijao je kundakom mobilisanog mladia iz s. Nemenikua samo zato to ovaj nije umeo trenutno da zauzme mesto u streljakom stroju u borbi sa partizanima u s. V. Ivana. Mladi je od zadobijenih povreda i umro. Brat ubijenog se nalazi u naim jedinicama koje se bore na Drini.

5. Bivi komandant mesta s. Nemenikua i sadanji komandir posa dne ete Ljubomira Jovanovia 'Dakal' moralna je nakaza koji pod pokroviteljstvom komandanta dva bataljona Nikolia terorie narod tako da se mogu uti i ovakve rei: 'Ako je ovakva Draina vojska svuda, onda nam ne treba ni kralj ni Draa'.

Narod je ogoren, a naa stvar ie u pitanju i tim vie to je ovde svima znano da kraj kvishnkih vlasti u Sopotu sedi i komandant sreza kosmajskog sa dugom kosom i bradom i deli vunu sa naelnikom sreza, a svoje komandante i etovoe doziva u sresko mesto radi dogovora.

Autant komandanta 4. brigade GG. Raka Savovi takoe sedi u Sopotu, a to je najtee svi znaju i o tome na veliko priaju da u Sopotu sedi 1 radi neki Dobra koji je na

30

oficir za vezu sa Nemcima. Obina je stvar da komandanta sreza prate andarmi iz Srpske Dravne Strale.*

Pre kratkog vremena, Boko Vidakovi mi je ispriao:

Pri novoj pomisli na Kalabia setih se jezive prie koju mi je ispriao jedan od komandira ete u Prvoj umadij- skoj brigadi koja je, krajem 1943. godine dola u Sandak i sa Kojom smo se sreli negde izmeu Pljevalja i Prijepoija. Tih dana nismo imali pokret. Zajedno sa ovim komandirom ete odseo sam u jednoj brvnari u selu Kamena Gora. Brzo smo se sprijateljili. Jedne veeri sedeli smo pored ognjita i razgovarali o stanju u Srbiji.

Meni su etnici ubili sve ukuane, njih devetoro. Zaklali su mi oca, majku, brau, sestre i snahe. Lino sam ih zatekao mrtve. Kua mi je izgledala kao stona klanica ree komandir i zastade.

Iznenaen ovim reima, mahinalno sam uperio posted u njega. Oi su mu bile suve, a pogled mu se gubio negde u plamenu vatre na ognjitu.

Ja sam ih, tek posle tri dana, sve sahranio nastavi komandir monotono i oporim glasom, bez ikakvog pokreta i bez ijedne grimase na licu. Te noi pobili su mnogo njih u selu. Ostatak ivih razbeao se, i ne znam da li se uop- te vratio u selo. Ostale mrtve sahranjivali su roaci iz susednih sela, da im psi leeve ne razvlae.

A, zna li se bar ko su ti zlikovci upitao sam. Kalabi i ostala etnika kompanija glasio je

njegov kratak odgovor.Kad god se setim ove prie uvek se formalno najeim.

Mihailovievo nareenje za prebacivanje Gorske garde u Toplicu i Jablanicu prekinulo je, za kratko vreme, Kalabievo divljanje po um adiji i Podunavlju.

S I

UBISTVO KOSTE MILOVANOVICA PECANCA

Legalizacijom etnikih odreda Drae Mihailovia dolazi do naglog brojnog porasta Nedieve andarmerije, a zatim i do njenog preformiranja u Srpsku dravnu strau. Takoe su naglo porasli broj i veliina etnikih odre* da Koste Peanca. Meutim, kvalitet ljudstva koje se lega- lizovalo stupanjem u Nedieve formacije razlikovao se od onoga koji je priao Peanevim etnicima. Meu prvima bio je znatan broj oficira i mahom mladih ljudi, dok razni palanako-seljaki pekulanti, eljni nasilja, pljake i razvrata nalaze utoite u Peanevim redovima.

Tako je, iako 1942. godine prilino mnogobrojna, Peaneva etnika organizacija liila na sve, samo ne na neku ozbiljniju oruanu formaciju sposobnu za izvrenje ozbiljnih ratnih zadataka.

O pravom liku etnike organizacije Koste Peanca svedoi niz sauvanih dokumenata.

Tako ispostava Sreza raanskog u ievu 21. oktobra 1941. godine izvetava Bansku upravu Moravske banovine o Cievakom etnikom odredu Koste Peanca. U tom izvetaju se, pored ostalog, kae:

Ovaj odred, iako je formiran 19. ovog meseca tako rei i ue, vrk> je nepovoljno uticao na narod u samoj varoici ievcu, stoga to su u odred uli neki ljudi posve lo-

52

eg karaktera, skloni piu i kocki, a meu njima ima i nekih osuivanih za krau. Otuda postoji bojazan kod naroda, da e pojedinci iz ovog odreda, ii nou u krae i razne pljake, budui da su naoruani i da im je na ovaj nain omogueno kretanje i nou, dok mirno stanovnitvo ne srne ni iz kue da izae.1

Slinog je sadraja i pismo glavnog sekretara Ljo- tieve organizacije Zbor upueno predsedniku vlade Nediu, pod brojem Pov. 328 od 15. decembra 1941. godine. Tu se o Peanevom odredu kae:

Na sektoru Sreza negotinskog operie etniki odred vojvode Anelka (Krajinskog nap. autora). Ovai je kraj dosta miran, ali negativnim radom ovdanjih etnika stvara se veliko nezadovoljstvo u graanstvu. Sam odred je manje-vie sastavljen od kockara i bandita koji prilikom stupanja u odred nisu rukovoeni idealnim pobudama. On vri neprekidan teror i nasilje nad mirnim graanstvom, dok se istovremeno toleriu sumnjivi tipovi. Manje-vie nasilno trai od graana vee svote novca (od 22.500 dinara) i, ako se graanstvo ne odaziva, preti im da e ih uzeti za taoce a kasnije i streljati.. .*

Nedela Peanevih etnika u 1942. godini uzela su maha toliko da ih ak i okupatori nazivaju legalnim elementom nereda, a svi ostali lopovima, pljakaima, ko- koarima. No, i pored toga, etniki odredi Koste Pean- ca su ipak posluili okupatoru kako za obezbeivanje objekata na saobraajnim magistralama Beograd Ni Skoplje i Beograd Kraljevo Raka Skoplie, tako i u akcijama na otkrivanju i unitavanju pripadnika NOP u Srbiji.

Meutim, moralni lik i delovanje pripadnika Pean- eve organizacije predstavljali su odlian materijal koji su Mihailovi i njegove pristalice veto koristili u borbi za prevlast. Kada su, svojim ueem u borbama protiv NOP, stekli poverenje okupatora, Mihailovievi etnici su, pod raznim izgovorima poeli sa istrebljavanjem svojih protivnika, prvenstveno Peanevih vojvoda koje su ostale privrene svome voi. Ali, ni Peanac nije stajao skrte- nih ruku. On je svojim vojvodama izdao nareenje da otponu s progonom Mihailovievih ljudi, Tako je i| drn- gqj pft]pvipi 1942. godine izmeu Mihailovievih i Pean- evih etifflS abslo do "innoRobPOjfUh 5U1lo5& 1 ubistava. Ova meusobna etnika borba najvie ie dola do izraaja u krajevima du Velike Morave i Iora, u kojima su

Peanevi etnici, uz podrku okupatora, sve do pred kraj1942. godine bili tako rei neogranieni gospodari.

U dolini Ibra bio je dislociran jedan od najjaih Peanevih odreda, sa vojvodom uroviem na elu. Su* kobi izmeu urovia i Mihailovievih ilegalnih odreda, na terenu koji su pokrivali urovievi etnici, izbili su jo poetkom 1942. godine. Ve u samom poetku oni su dobili takve forme da je bila neophodna Mihailovieva lina intervencija.

Pismom od 17. februara 1942. godine Mihailovi skree panju uroviu na njegov dotadanji stav u odnosu na odrede jugoslovenske vojske u otadbinu (kako je Mihailovi nazivao svoje oruane formacije) a naroito prema njihovim komandantima Dragutinu Keseroviu i Brani Petroviu, za koji Mihailovi navodi da je neprijateljski.1

Da bi opravdao svoj neprijateljski stav prema Keseroviu i Petroviu, urovi u odgovoru Mihailoviu, upuenom 10. marta 1942. godine, pored ostalog pie:

Prebacujete mi da ja razoruavam sa svojim ljudima ljude koji pripadaju redovima Jugoslovenske vojske...

Ali na alost postoje i takve voe ovoga naroda koje jedva ekaju slobodu svoje zemlje, koje se zanose jedino linim ambicijama ne vodei rauna da e na kraju krajeva svaki morati polagati raun za svoj rad... Nisam mogao vie podnositi isto prljavi i provokatorski rad pojedinih ljudi, pa sam kategoriki ustao protiv toga... Takav je sluaj bio sa majorom Keseroviem, koji svuda istie da je Srbin, a sa svojom bandom s kojom se seljaka od mesta do mesta, ostavlja prljave tragove svoga srpstva, pljakajui narod u

i'ednom mestu da bi na drugom mogao mirnije probaviti, ijegov jedini ideal je rakija. Ona mu zamenjuje i dravu i kralja i sve! Iz svih krajeva kuda je on prolazio dolazi narod da se ali na njega... ja u ga i dalje neumorno goniti pa ma gde on bio.

Napominjete mi da pomaem komandante odreene od strane komande jugoslovenske vojske, dok ja ovde imam nekoliko takvih komandanata, pa ne znam koji je pravi. Ima i takvih sluajeva da se pojedini proglasi sam komandantom! Skupi nekoliko pljakaa i komandant! Na primer na Go- liji postoji Brana Petkovi. Skupio 3040 ljudi, sve samih lopova i pljakaa i uda ini po Goliji. Jedan kapetan pljaka konje, kobile, privatne stvari, rakiju i sve ono to nae za shodno. Od koga? Od naroda koga je bajagi poao da brani i vodi u borbu za slobodu! Svakodnevno stiu albe seljaka na njega. Logino je da se ovo ne sme preutati.

34

A tome istom kapetanu Petroviu, kada mi se prvi put predstavio kao komandant Goiije i odreda jugoslovenske vojske na njoj, ja sam davao i novaca koji mi je narod zadovoljno davao za izdravanje svoga ljudstva, oruja i municije i poto sam znao prilike na Goliji davao sam mu ak i benzina koji e davati narodu u zamenu za ito, da bi tako ishranio ljude. Nee pominjati koliko sam mu puaka dao ni pukomitraljeza. Naglasiu da sam mu dao i jedan teki mitraljez.

A toliko oruja dati, u dananjim prilikama, znai vie nego mnogo.

Sve je to kapetan Petrovi prodao, pa ak i benzin a dobiveni novac upotrebio za svoje line svrhe. Ja sam uvek bio da se svakom naem oficiru pomogne u radu, ali ovo ito kapetan Petrovi radi to je vie nego sramota. Ja takve ljude moram progoniti... Zato sam sada naredio da jedan na odred poe sa stotinu ljudi na Goliju i da po svaku cenu rastera bandu kapetana Petrovia, a njega lino iva ili mrtva dovede u Raku ... Mi ovde ne moemo trpeti u svojoj blizini provokatore i pljakae, i one koji misle da im je ovo dozvoljeno, zato to su generalski zetovi pa im niko nita ne moe ...

U nastavku pisma urovi hvali kapetana Radomi- ra Cvetia, navodei da je to jedan vrlo poten i estit oficir, pa nastavlja:

Za sve vreme mi smo zajedno saraivali i ili jednom cilju... I njega sam u svemu pomagao koliko god sam mogao i od sada u ga uvek pomagati...

I vas molim da ga ubudue ne zapostavljate, nego ga pomognete ... Jer jedino on moe predstavljati tu komandu u ovim krajevima...

Smatram da sam ovim dao jasnu sliku o onome o emu me okrivljujete i napominjem i u vera vam vas da u budue uvek moete na mene raunati kao na Srbina i zakletog oficira jugoslovenske vojske.. V

Nekoliko meseci kasnije Mihailoviev delegat za Srbiju Dragoslav Pavlovi obavetava svoga komandanta da je urovi 1. juna 1942. godine uhvatio britanskog kapetana Kristi ja Laurensa koji se kretao po terenu u pratnji Mihailovievog oficira, kod koga se nalazio i jedan izvetaj o radu na organizovanju Mihailovievog pokreta u Toplici. U obavetenju se kae da je urovi obojicu, zajedno sa naenim izvetajem, predao Nemcima u Beogradu.

j* 35

Pola godine kasnije, 17. decembra 1942. godine, iz- vetavajui Mihailovia o situaciji na terenu Javorskog korpusa Radomir Cveti, pored ostalog, objanjava da je urovia do tada, trpeo na terenu jer je od njega imao prilino koristi naroito na planu snabdevanja orujem i municijom, ali u nastavku konstatuje da mu sada on prilino smeta, jer ga u zajednici sa okupatorom ometa u radu na irenju organizacije. Na kraju, Cveti predlae da bi, radi toga urovi trebao da buae ubijen, a njegov odred, poto u njemu ima mnogo izdajnika, likvidiran.5

Meutim, Cvetievi razlozi da predloi ubistvo urovia bili su znatno dublji i vaniji od onih koje on u izvetaju navodi. I Cveti, kao i njegov ef, u borbi za prevlast nije eleo da iza sebe ostavlja tragove i svedoke svoje obilate saradnie sa nemakim okupatorima. Svestan da meu ove, s obzirom na njegovu pripadnost kvislinkim oruanim formacijama i na njegove veze s okupatorima, bez sumnje, spada i urovi, on je kasnije sve upornije insistirao na njegovom ubistvu.

Oigledno neobaveten o Cvetievim namerama, urovi je posle rasformiranja Peanevih etnika, krajem 1942. godine, doneo odluku da se sa odredom stavi pod Mihailovievu komandu. Zato je poetkom marta1943. godine sa svojim etnicima doao u Mi ha ilovicev tab koji se u to vreme nalazio u Crnoj Gori, u selu Lipo- vu, nedaleko od Kola ina.

I ako je u dogovoru sa Cvetiem doneo odluku da iz ve navedenih razloga ubije urovia, Mihailovi se ipak predomislio. On ga je upoznao sa Cvetievim zahte- vom, a zatim velikoduno saoptio da mu sve ranije grebe oprata, samo pod uslovom da se sa odredom to hitnije prebaci u oblast Foe i da sa ostalim etnikim jedinicama uestvuje u borbama protiv divizija NOP koje su, posle pobede na Neretvi, nadirale prema Hercegovini i Drini. Kada ie urovi stigao na odreeno mesto, mogao je jedino da konstatuje da je za bilo kakvu njegovu intervenciju isuvie kasno. Razbijene i u potpunom rasulu, gonjene snagama NOV, Mihaifovieve jedinice su beale ne znajui ni same kuda. U takvoj situaciji urovi je sa svojim odredom poao u Srbiju, na svoj stari teren.

Meutim, imajui u vidu komunikaciju britanske vlade od 11. maja 1943. godine i svoju odluku donetu u vezi s njom, Mihailovi nareuje Cvetiu da pronae i

36

zbog begs t va sa poloaja ubije urovia. Bio je to motiv kojim se on kasnije pravdao i pred okupatorom.

Posle desetodnevnog traganja, Cvetieve potere us- pele su da presretnu urovia na planini Goliji i da ga, uz pomo nekolicine Mihailovievih starih pristalica ubaenih u njegov odred, ubiju.

U nameri da na neki nain sredi situaciju u Peanevim odredima i udovolji Nedievim zahtevima da se sve kvislinke oruane formacije stave pod njegovu komandu, okupator je jo poetkom aprila 1942. godine naredio da se etniki odredi Koste Peanca stave pod komandu srpske vlade. Meutim, ni ova mera kao ni mnoge druge, nije bila u stanju da Peanevu ertniku organizaciju dovede na nivo koji bi joj bio potreban da bi mogla da odgovori svome kontrarevolucionamom zadatku, koji joj je Dio namenjen.

Zahvaljujui prvenstveno proosovinskoj buroas- koj grupi u Srbiji i pomoi koju su mu legalizacijom pruili Mihailovievi etnici, okupator je do kraja 1942. godine uspeo da u obliku Srpske dravne strae i dobrovoljakih odreda, stvori savremenije i efikasnije oruane formacije za borbu protiv NOP. U takvoj situaciji, a s obzirom na njen kvalitet, etnika organizacija Koste Peanca okupatoru vie nije bila potrebna. Zato je nemaka komanda krajem novembra 1942. godine donela odluku da Peaneve odrede rasformira.

Za zasluge steene iskrenom saradnjom okupator je Peancu ostavio, kao lino obezbeenje, nekolicinu naoruanih vojvoda i etnika.

Koristei ovu situaciju, Mihailovi je uspeo da iz- vestan broj Peanevih vojvoda, pa i itavin odreda, stavi pod svoju komandu.

Ali, posle ubistva Maana urovia, na red je doao i Kota Peanac. Uzimajui u obzir injenicu da je Peanac pred okupatorima odigrao svoju ulogu, Mihailovi je sa sigurnou raunao da im se njegovim ubistvom nee nimalo zameriti. Meutim, sa realizovanjem odluke da se ubije Peanac ilo je malo tee, pored ostalog i zbog tosa to je on bio okruen svojim najpoverljivijim i najodanijim vojvodama, ija opreznost i lukavstvo nisu bili za potcenjivanje.

0 hvatanju i ubistvu Koste Peanca Vojin Andri je autori ispriao:

St

Sa grupom omladinaca nalazio sam se na Gledikim planinama. Krajem novembra 1943. godine Draa me je pozvao u svoj tab, koji se tada nalazio na Malienu, iznad Paine ravni u Orovici, u azbukovakom srezu.*Cmf sam stigao, on me je pozvao na razgovor. Posle nekoliko uobiajenih i formalnih rei, Mihailovi me je uputio:

Da li ste spremni da izvrite jedan poverljiv i ozbiljan zadatak?

Zato da ne? odgovorio sam mu. Ali, taj zadatak ne bi bio ba tako prost. Dosta je

komplikovan. Bar tako kae Keserovi, koji nije uspeo da ga izvri.

Malo sam se zamislio. Poznajui Keserovia, pitao sam se u sebi koji bi to zadatak bio koji on nije uspeo da izvri, a pretpostavlja se da u ja moi. Najzad sam slegao ramenima i prilino zbunjeno rekao:

Ja bih vas zamolio, ako je to mogue, da mi bar ukratko 'kaete o emu je re.

Ovo to u vam sada rei, to je najstroa tajna poeo je Draa svoje izlaganje. Vodite strogo rauna. Ja sam naredio Keseroviu da uhvati i ubije izdajnika Kostu Pe- anca. Vama je dobro poznato da smo s njim imali mnogo muka, i da je zasluio ovu kaznu. Ali, Keserovi mi javlja da mu se do sada nije pruila nijedna zgodna prilika u 'kojoj bi mogao da realizuie ovaj zadatak. Kae mi da Peanca, pored nekolicine njegovih vojvoda, uvaju Nemci i Bugari, to ja lino mnogo ne verujem. Pre e biti da Keserovi nee da digne oruje na svoga biveg vojvodu, koji ga je spasao iz nemakog zatvora u Kruevcu. Prema izvetaju primljenom iz Deli- gradskog korpusa od Brane Petrovia, vaeg dobrog prijatelja, Peanac se sada nalazi u Sokobanji i postoje mogunosti da ga uhvatimo. Brana mi trai da mu poaljem vas i desetak omladinaca. Uverava me da e s tom ekipom sigurno uspeti da mi Peanca ivog preda.

Ne ekajui da mu bilo ta na ovo odgovorim, Draa je, posle krae pauze, nastavio:

Ako smatrate da bi, uz Braninu pomo, sa grupom od desetak omladinaca, mogli na prevaru da uhvatite Peanca, kreite odmah za Deligradski korpus, a sva dalja uputstva dobiete od Brane. Sve to vam bude potrebno stavie vam se na raspolaganje, ak i ceo korpus Ljube Jovanovia.

Posle ovog Drainog izlaganja odgovorio sam mu da u uloiti sve svoje napore da izvrim ovaj zadatak.

Gledajui me preko naoara, zapovednikim tonom Draa mi ie rekao:

Odmah pronaite deset omladinaca i to hitnije s njima se javite Brani. Do prvog januara hou da imam Peanca u rukama. Vodite rauna! Njega ete uhvatiti samo i je dino na prevaru. Tu morate biti veti i oprezni.

Sutradan napustio sam Orovicu i vratio se na Gledi, a zatim sa deset omladinaca produio u pravcu Aleksinca. Na putu od Aleksinca ka Sokobanji sastao sam se sa Branom. Rekao mi je da je o mome dolasku obaveten i da vrli pripreme za ulazak u Sokobanju. Uzgred mi je napomenuo da se, pored Peanca i njegovih vojvoda, u Sokobanji na lari i manji odred Srpske dravne strae, s kojim je Kota u vezi i u dobrim odnosima, a da su i njegovi odnosi sa straom odlini.

Sa svojom pratnjom. Brana je 1. decembra uiao u Sokobanju, a dva-tri dana kasnije pozvao je i mene. Moja grupa postala je propagandno odeljenje taba Dcligradsaog korpusa.

Plan o hvatanju Peanca stvarali smo prilino dugo, jer smo ustanovili da ga uvaju ne nekolicina, ve osamdeset prilino dobro naoruanih etnika, meu kojima i desetak iskusnijih vojvoda. Svi su oni bili i te kako privreni svome efu Peancu. Na kraju smo zakljuili da ne pravimo nikakav konaan plan nego da, prvo, pokuamo da meu Pe- aneve etnike ubacimo nekoliko naih ljudi, meu kojima i dva-tri moja omladinca. A zatim, da na osnovu podataka prikupljenih od ubaenih ljudi, stvaramo plan akcije.

Nepoverljivost i opreznost Peanevih ljudi zadavala nam je prilino muka. Ali, krajem januara ipak smo uspeli da, pored infiltracije dvojice naih ljudi meu Peaneve etnike, pridobijamo za akciju i nekoliko ljudi prilino bliskih Peancu. Uskoro smo raspolagali podacima na osnovu kojih se zaista mogao stvarati plan za hvatanje Peanca.

Krajem prve polovine februara 1944* godine dobili smo autentian poaataK dace !Wai\9 1 ilefconlo (lan U kre nuti u lov. ak je bio naznaen i ui pojas njegovog kretanja u lovu. Ocenili smo da bi ovo mogla da bude zgodna prilika koja se ne sme propustiti. Zbog toga smo se svi bacili na posao. Prikupili smo potrebne snage i odredili mesta i zadatke zasedama. Pustili smo vest da postoji neposredna opasnost od upada partizana u Sokobanju. Prema Braninim instrukcijama ,ovu vest su nai ljudi iz Peaneve okoline veto iskoristili u nagovaranju Peanca da, prilikom njegovo odlaska u lov, najmanje polovinu svoje pratnje ostavi u Sokobanji zbog eventualnog napada partizana.

Ovaj manevar nam je uspeo. Njegov uspeh uglavnom je doprineo da se i cela akcija uspeno zavri.

U a taru sela Resnika, na dva kilometra od puta So koban ja Aleksinac, 17 ; n a t i l iKostU PeAincp i effitesei i nieyoya ton ica Ita.J im ajgn im i tXiri Kgjgojle. Nekoliko dana kasnije kao nai zatvorepjfle fr

Kada je uo za ovaj uspeh, Draa je naredio da Peanca ne ubijemo, ve da ga krijemo po terenu, sve doe dok ya

39

0 svemu detaljno ne sasluamo. Za saslua van je Peanca odredio je mene.

Ve u prvim razgovorima s njim konstatovao sam da je prilino izgubljen, a uz to i bolestan. No ipak je bio svestan da mu Draa ne misli dobro. Jednoga momenta mi se obratio reima:

Ja sam potpuno svestan onoga to me eka. Zato te, sinko, molim da me ne sasluava kao neki islednik i da me ne mui. Ako si voljan ti sedi, a ja u ti ukratko ispriati svoje memoare. Ako eli moe sve i da zapie.

u dogovoru sa Branom, a uz Drainu saglasnost i sugestije, doneli smo odluku da prihvatimo Peanev predlog. Tako sam, puna dva meseca, vodio brigu o bolesnom Peancu, skrivao ga po okolnim selima, postavljao mu razna pitanja1 pisao njegove odgovore koji su, zaista, predstavljali njegove memoare.

Peanac mi je priao o mnogobrojnim dogaajima, od kojih su neki poznati i rasvetljeni. Ali, o svojoj ulozi u dogaajima u 1941. i 1942. godini davao mi je pnlino krte izjave. Ipak neke njegove rei ostale su mi u dobrom pamenju.

Govorei o unutranjoj politici emigrantske vlade, Peanac je tvrdio da je neuspeli nastavak politike koju su vodili radikali, sa Paiem na elu, u toku prvog svetskog rata, dok su se nalazili van zemlje, na ostrvu Kitu i u Solunu.

Kada je otpoeo topliki ustanak priao mi jej Peanac kralj Aleksandar i Pai su mi naredili da se pre

bacim u zemlju. Moi zadatak ie bio da po svaku cenu p r e im bilo kakav usfink "u zemlji. A ako jenai'd raspoloen za borf>u7a ~ga^ s ti Sava m i potajno organizujem, a zatim tek kada naa vojska razbije neprijatelja, da u njegovoj pozadini, sa ve organizovanim manjim etnikim odredima, otpo- nem etniku akciju i time olakam bri i efikasniji prodor nae vojske i osloboenje zemlje. Oyai zadatak sam-i-onda 117 RfiflOO olaipaiQa taccio. Ustenafe mn llgu&H -jaaroj smo spasli jflrfrfoli ksajj im i raîka1i Eto, sinko, slinoovome rade sada i oni nai iz Londona. Ustanici u narodu su ti opasna stvar. To znaju i oni tamo i mi ovde. Zato smo se ovaio razumno i podelili. Mi ovde da spreimo ustanak, ako ne moemo sami, onda pomou okupatora, a oni tamo neka vode savezniku politiku. Nj ihov avamm predstevrak'tKzem- Iji treba da bude D fafr Qn nije smeo da se upuSta ujsarad- niu s gEugatoFolfrjnitL da vnrii lioFfri p ^ v j f a n ^ j o r -

hfa jg *H/ar_Nedieva. OotifovaTlhffTaÂ nrjfca j f i p A a l f i da kao lan nae vlade uLondon]u ,potaô, odrava \\ n a ^ 11 A in monarhije 1 l uba y prema savezfltrfma. Za ovaj posao njemu nisu bili potrebni nikakvi UFBill, je r nai ocuredi bili bi i njegovi. Ja sam, s obzirom na moie iskustvo, preko dosta ljudi savetovao Drau da ovako radi, ali on

40

nije }\teo Ha mfij^oslua, Zato fc. na kraju, izgubiti bitko. A zbog njegove"gluposti i tvrdoglavosti i svi ini, v last e, u ruke komtmistaj __r

Prilikom izlaganja misli i zakljuaka Vojinu Andri- u, oigledno je da je Peanac, pored ostalog, izgubio iz vida vanu injenicu: da se narodni ustanak 1941. godine u mnogo emu razlikovao od onoga na jugu Srbije 1917. godine.

Meutim, nastavlja Andri, prodor jedinica Narod- nooslobodilake vojske u oblast Sokobanje i Aleksinca prekinuo je moje razgovore sa Peancem. Izveten o novonastaloj situaciji i upitan Sta da radimo sa Peancem, Draa nam je odgovorio:

'Peanac ni u kom sluaju ne sme da padne u ruke komunista. Da bi izbegli izlaganje bilo kakvom riziku, vi ga odmah po prijemu ovog nareenja likvidirajte.*

im smo primili ovo nareenje, Brana je naredio crnoj trojci da zakolje Peanca.

Tako je 5. maia 1944. godine, na putu Sokobania itlu k - - Kn jaevac. na mestu oko dva kflometr^ ydalJgBpm otL&ptopanje. Branin delat a gn i Kasapi'*' cao ivot ovog poznatog etnikog vojvode.7

PO VLAE NJE S A V E Z N I K IH M IS IJA

Vest o pripremanju odluke britanske vlade da prekine kontakt sa etnikim voom Mihailoviem zbog njegove saradnje sa okupatorima i kvislinzima, ubrzo je prodrla i u zemlju.

Pripadnik saveznike misije pri etnikoj Vrhovnoj komandi britanski oficir Pete 12. decembra 1943. godine upuuje pismo majoru Hadsonu, u kome pie:

Ne znam ta se s Vama desilo. Jo pre tri dana sam Vas traio da doete ovamo ali od Vas jo nikakvih vesti. Poto ne mogu due da Vas ekam, kazau Vam razloge zato sam poslao po Vas.

Izgleda kao da e u roku od nedelju dana ili vie, dogaaji u ovoj zemlji dostii kulminaciju. Primio sam nekoli- So telegrama iz Kaira od kojih su sledei najvaniji:

1. U roku od nekoliko dana moda e vlada Nj. V. Kralja odluiti da odbaci Mihailovia. To bi razbilo sve britanske misije, poto bi bile evakuisane iz Glavnog taba DM i ostalih krajeva. Javite sadanja mesta boravka svih vaih lanova misije.

2. Preko partizana je jedini put povlaenja. Svim britanskim lanovima misije koji se nalaze u odredima Drae Mihailovia garantovana je sigurnost sa Titove strane u sluaju da dou na teritoriju koju dri Tito.

42

3. Teke borbe u istonoj Bosni izmeu Nemaca i partizana.

Vama najblii partizanski tabovi se nalaze na Jastrcp- cu i na Kos maj u, juno od Beograda.

5. Mogli biste moda nai pratnju do najblie britanske misije kod partizana i evakuisati se iz Jugoslavije, u sluaju da stupite u vezu sa jednim od tih srpskih partizanskih odreda.

6. Odluku morate doneti sami, da 11 ete Vau misiju voditi do partizanske teritorije sa Ui bez lokalne pomoi DM. Sa najveim stepenom sigurnosti trebalo bi ostaviti va tab, a mi emo pokuati pritiskom na jugoslovensku vladu i propagandom preko radija (BBC) osigurati Vau sigurnost.

7. Spalite ovu vest, poto ste je proitali Primite znanju. Svi obaveteni.

8. Smatrajte ovo kao opominjuu zapovest. Kad odluka bude doneta, javiu. Budite spremni da poete 15. XII, ako smatrate da e biti mogue da krenete ka partizanskoj teritoriji.. .*

Meutim, jo pre donoenja definitivne odluke o ukidanju pomoi etnikoj organizaciji Drae Mihailovia, Saveznika komanda na Srednjem istoku naredila je pripadnicima saveznike misije Bejliju, Sajcu, Hadsonu i Mensfildu da napuste Mihailoviev tab i da se to pre prebace u Kairo.

U duhu ovog nareenja, Sajc je ve novembra 1943. godine traio od Mihailovia kanal za prebacivanje do mora, odakle je eleo da se to pre uputi u Kairo. Isto tako, on je insistirao da mu Mihailovi odmah dostavi pismo za predsednika Ruzvelta i ostali materijal koji je eleo da se prebaci.

Na sve ove Sajcove zahteve Mihailovi je, u telegramu upuenom 6. decembra 1943. godine, odgovorio oficiru za vezu sa amerikim posmatraima Borislavu Todorov i u:

Sav potreban materijal dobiete na vreme. Mi vodimo rauna o tome. Zasad jo nije kanal otvoren, niti se moe stii do mora... Preporuujem potpukovniku Sajcu da zajedno ob idete teren pukovnika Keserovia. Imate vremena jo najmanje 20 dana do otvaranja kanala.. .*

S obzirom na predstojeu savezniku konferenciju u Kairu, Sajc se nije slagao sa odugovlaenjem svoga puta, smatrajui da bi u sluaju zakanjenja, njegova mi-

43

si ja za pomo potpuno podbacila.3 Zato je 23. decembra uputio Mihailoviu nov zahtev:

Moram poi odavde ka obali do 26. decembra ili se odmah vraam u tab u savezniku misiju... Znam da je potpuno mogue stii na obalu. To mora da se radi odmah ili nikako... Culi ste da su predstavnici partizana stigli u Aleksandriju, gde su imali sastanak sa saveznicima. To moe biti samo tetno po vas .. .4

Prepiska izmeu Mihailovia i Todorovia oko Saj- covog odlaska trajala je puna dva meseca. Na kraju, ve prilino iznerviran Sajcovim zahtevima, Mihailovi javlja Todoroviu:

Nikakvom razoarenju Amerikancima nema mesta ... Da budu strpljivi i da ekaju... Jesmo li mi krivi to su komunisti u Sandaku.. .5

Meutim, Sajc nije vie eleo da eka. Zato je 23. decembra uputio Todoroviu pismo u kojem ga izvetava da je posle ozbiljnog razmiljanja odluio da se pridrui grupi britanskog kapetana Vejda koja sada odlazi na morsku obalu da bi smesta napustila zemlju.6 (Vejd se prebacio u Italiju preko osloooene teritorije nap. autora.)

Pismo slinog sadraja Sajc je uputio i Mihailoviu.7 U njemu on naglaava da e u toku puta do obale i kasnije, po emu ivota uvati podatke koje je prikupio i pokazati ih samo svojoj vladi. A, zatim, Sajc u pismu zahteva da mu Mihailovi, po Todoroviu, uputi u Kairo pismo za predsednika Ruzvelta i ostali materijal koji treba da prebaci u SAD. Na kraju on predlae da mu Mihailovi, kao oficira za vezu na njegovom putu u Vaington, odredi Todorovia.

Ne ekajui odgovor na ova pisma, Sajc se, zajedno sa Hadsonom i Vejdom, preko osloboene teritorije uputio ka morskoj obali.

Da bi onemoguio evakuaciju ove grupe, potpukovnik Mirko Lalatovi, naelnik operativnog odeljenja etnike Vrhovne komande 28. januara 1944. obavestio je o tome telegramom odsutnog Mihailovia:

... Jedna brigada crvenih po prelasku Lima pola sa Englezima, verovatno ka moru... Javio sam Ostojiu da Dra- kovi (komandant Drinskog korpusa nap. autora) napadne onu brigadu to je pola ka moru.. .

44

Kairo.Od inspektorske etvorke meu etnicima su i

dalje ostali Mensfild i Todorovi.Mesec dana posle Sajcovog odlaska, Mensfild i To*

dorovi su posredstvom etnikog komandanta Vojislava Lukaevia primili od Mihailovia pismo za predsednika Ruzvelta i materijal namenjen za Kairo i SAD. A zatim su se pridruili grupi pukovnika Bejlija.

Posle dueg natezanja i Mihailovievog otpora da omogui odlazak pukovniku Bei liju, ovaj Te 5. janura 1944, preko teritorije etnikih korpusa pod komandom Keserovia i Cvetia, stigao do Sandaka. Odatle je u drutvu etnikog komandanta Vojislava Lukaevia, a kasnije i Petra Baovia (Lukaevi je bio etniki komandant Sandaka, a Baovi Hercegovine nap. autora) uspeo da se, posle dosta peripetija, prebaci do Herceg-No- vog. Odatle su se svi zajedno, nou 15. februara, borbenim amcem prebacili u Italiju. Ve sutradan su Bejli i njegova grupa sa aerodroma u Bariju odleteli u Kairo.

Desetak dana pre odlaska, 3. februara 1944, Lukaevi i Baovi su uputili Mihailoviu telegram u kome ga, pored ostalog, obavetavaju i o sledeem:

Sastali smo se sa Vojom i Todoroviem i njihovim prijateljima (odnosi se na Bejlija i ostale pripadnike saveznike misije koji su bili s njim nap. autora). Posle odrane konferencije, na zahtev njihovih prijatelja, gde izriito trae da nas dvojica bezuslovno poemo sa njima zajedno, uviamo apsolutnu potrebu toga, s obzirom na prilike i naie sadanje odnose. Prema njihovom u vera van ju ovaj na put bio bi od najvee vanosti. Imao bi izgleda da utie na izvesnu preorijentaciju. Reili smo da sa Vaim odobrenjem krenemo na ovaj put, s tim da se bez obzira na ishod naie misije vratimo to je mogue pre...

Mi Vas uveravamo da emo Vae poverenje opravdati i zaloiti se svom snagom da iznesemo na videlo nau borbu i ubedimo saveznike u opravdanost i korisnost i za njih i za nas ovakvog naeg stava; verujemo da emo Vau i nau stvar dostojno bez imalo sebinosti i linog isticanja zastupati kao to smo Vas zastupali u svim borbama, radei uvek kao dosada u Vae ime.. .*

Ovaj telegram Mihailovi je primio 13. februara 1944, u vreme kada su se Lukaevi i Baovi ve nalazili na obali, u iekivanju sledee etape svoga puta.

4S

Ova grupa je ipak, sredinom marta 1944. stigla u

Uznemiren samovoljom ove dvojice istaknutijih etnikih komandanata, Minailovi 15. februara nareuje Lalatoviu da etnikoj komandi

slom

Documents