ORGANOLEPTIČKA OCENA ZRNA ŽITA Čulom vida i uz pomoć lupe, na plavoj podlozi

Veličina zrna (broj zrna)

Boja zrna

Struktura zrna

Konzistencija zrna

Sjaj

Miris

Ukus

Strane primese

Kukolj Agrostemma githago

Paraziti

2

3

UtvrĎivanje semena otrovnih i

korovskih biljnih vrsta organoleptički (na osnovu botaničkih karakteristika)

hemijskim dokazivanjem toksina

Semenje otrovnih biljnih vrsta

Alkaloidi (derivati piridina, piperidina, pirolidina, izokinolina, fenantrena, imidazola i dr) Neke biljne

porodice su veoma bogate alkaloidima: Papaveraceae (makovi), Ranunculaceae (ljutići), Solanaceae

(krompir, paradajz, petunuja, duvan, patlidžan)

4

Glikozidi (Vrlo su česti u biljkama i daju im boju)

Pri delovanju kiselina razlažu se do odreĎene vrste šećera, npr. glukoze, i na jedan ili više

aglikona. Neke biljne porodice su vrlo bogate glikozidima: Cruciferae (Brassicaceae),

Rosaceae, Liliaceae i dr.

5

Saponini su vrste glikozida, a dobili su naziv po tome što stvaraju

penu kada dospeju u vodu.

Gorke materije su veoma različita hemijska jedinjenja koja mogu

biti potpuno bezopasna, ili veoma jaki otrovi.

Eterična ulja su lako isparljiva ulja koja daju miris biljkama. Po

hemijskoj prirodi veoma se razlikuju.

Adstrigenti su visokomolekulska jedinjenja koja deluju na kožu i

sluzokožu uništavajući belančevine. Ovakve materije sadrže, na primer,

hrast (Quercus sessiliflora), borovnica (Vaccinium myrtillus) i orah

(Juglans regia).

6

Ostali biljni otrovi, pojedine biljne vrste mogu sadržati

belančevinaste otrovne materije. Tako, na primer, pasulj sadrži fazin,

koji se razlaže kuvanjem. I velike količine kiselina u nekim biljkama

mogu imati otrovno dejstvo, na primer salicilna, benzojeva, akonitna i

dr.

Najčešće otrovne biljne vrste čije se semenje može naći

kao organske primese u semenju žita, leguminoza i

uljarica.

Kukolj (Agrostemma githago)

Gorušica (Sinapis arvensis L.)

Grahorice (Vicia sp.)

Pijani ljulj (Lolium temelentum L.)

Bunika (Hyoscyamus niger L.)

Bulka (Papaver rhoeas L.)

Ricinus (Ricinus communis)

Tatula (Datura stramonium)7

8

Kukolj (Agrostemma githago)

9

Gorušica (Sinapis arvensis L.)

10

Grahorice Vicia sp.

11

12

13

14

15

Pijani ljulj (Lolium temulentum L.)

16

Bunika (Hyoscyamus niger)

17Bulka (Papaver rhoeas L.)

18

Ricinus (Ricinus communis)

19

Tatula (Datura stramonium)

Kvalitativno utvrĎivanje biljnih otrova Dokazivanje alkaloida kalijumjodidom i merkurijodidom

samleveni uzorak se kuva u dvostrukoj količini vode 2h

nekoliko kapi zasićenog rastvora merkurijodida (HgJ2) i nekoliko

kapi zasićenog rastvora kalijumjodida (KJ)

u prisustvu alkaloida, tokom hlaĎenja obrazuje se beli talog

Dokazivanje alkaloida lugolovim rastvorom

samleven uzorak

dvostruka količina vode

24h

nekoliko kapi lugolovog rastvora (rastvor J2 u KJ)

kao posledica prisustva alkaloida javlja se talog intenzivno mrke

boje

20

Dokazivanje alkaloida azotnom kiselinom

Uzorak hrane se stavi u epruvetu, doda se 2-3 kapi azotne kiseline (HNO3) i

macerira staklenim štapićem

vodeno kupatilo, nakon čega ostaje svetložuti talog

doda se 5-10 cm3 12% alkoholnog rastvora KOH (u 96% alkoholu) i sadržaj

epruvete dobro promeša staklenim štapićem

u prisustvu alkaloida javiće se crvenomrki talog

Dokazivanje alkaloida Mayer-ovim reagensom

destilat ili etarski ili hloroformski ekstrakt ispitivanog hraniva

Mayer-ov reagens 10 g kalijumjodida (KJ) i 5 g merkurijodida (HgJ2) u 100

cm3 destilovane vode

u prisustvu alkaloida, talozi bele ili žućkaste boje (rastvorljivi u alkoholu ili

sirćetnoj kiselini)

21

Dokazivanje alkaloida Bonchardt-ovim reagensom

4%-ni vodeni rastvor kalijumjodida zasićen kristalnim jodom

izuzev kofeina, svi poznati alkaloidi, sa ovim reagensom daju taloge

najčešće mrke ili mrkocrvene boje, koji se rastvaraju u alkoholu

Dokazivanje glikozida Folg-ovom probom

5 g brašnaste hrane

epruveta

10 cm3 5% rastvora hlorovodonične kiseline

vodeno kupatilo u trajanju od 15 minuta

Folgov reagens u prisustvu glikozida gorušice oboji se svetloružičasto, u

prisustvu samlevenog kukolja narandžasto, a u prisustvu mlevene grahorice

intenzivno crveno

Folgov reagens slične reakcije daje sa brašnom ječma, pirinča i kukuruza

22

Dokazivanje glikozida Bruner-Petenhofer-ovom

reakcijom

5 g uzorka se prelije sa 10 cm3 destilovane vode

rastvor iznad taloga se pažljivo odlije u drugu epruvetu

u rastvor se doda 1-2 cm3 sveže goveĎe žuči

niz zidove doda oko 1 cm3 koncentrovane sumporne kiseline

Na spoju dveju različitih tečnosti pojavljuje se prsten

crvenoljubičaste boje, karakterističan za glikozide

Istu reakciju daju rastvori čistih monosaharida, ali kako njih

nema u ispitivanom rastvoru, reakcija je specifična za glikozide

23

Dokazivanje glikozida alfa-naftolom

5 g uzorka se prelije sa 10 cm3 destilovane vode

rastvor iznad taloga se pažljivo odlije u drugu epruvetu

3-4 kapi 10% rastvora alfa-naftola

1-2 cm3 koncentrovane sumporne kiseline

plavoljubičasti prsten, visoka koncentracija glikozida, ljubičasta boja

prelazi u mrku

Dokazivanje cijanoglikozida pikrinskom trakom

erlenmajer zapremine 150 cm3 ,25 g samlevene hrane, 60 cm3

destilovane vode

zatvora se zapušačem uz koji se sa unutrašnje strane stavi prethodno

pripremljena pikrinska traka žute boje

37 C u trajanju od 24 sata. U prisustvu cijanovodonika (HCN) ili

samo cijano jona (CN-) traka se boji narandžasto, a ponekada i

crvenomrko

Priprema trake: traka se potopi u 1%-ni vodeni rastvor pikrinske kiseline i osuši na

vazduhu. Pred samu upotrebu 1/3 dužine trake se nakvasi 10%-nim vodenim rastvorom

natrijum-bikarbonata (NaHCO3)24

Dokazivanje cijanoglikozida gvajakol probom

erlenmajer zapremine 150 cm3 ,25 g samlevene hrane, 60 cm3 destilovane

vode

zatvora se zapušačem uz koji se sa unutrašnje strane stavi prethodno

pripremljena traka natopljena gvajakolom (monometiletar-pirokatehin)

posle dužeg stajanja na sobnoj temperaturi u prisustvu cijanovodonične

kiseline traka se boji plavo ili plavozeleno

Priprema trake: traka se natapa 10%-nim gvajakolom (monometiletar-pirokatehin), pred

upotrebu 1/3 se nakvasi 0,1%-nim rastvorom bakar-sulfata

Dokazivanje cijanoglikozida benzidinom

postupak je isti kao u prethodne dve opisane metode

razlika je u pripremi trake i rastvorima koji se koriste

ukoliko se posle dužeg stajanja traka oboji u plavo, to je znak prisustva

cijano jona

Priprema trake: papirna traka se potapa u smešu jednakih delova kuproacetata (CuCOOCH3) i

benzidina (difenilamina). Rastvor kuproacetata (2,86 g bakaracetata u 1 dm3 dest. vode).

Rastvor benzidina (475 cm3 na sobnoj temperaturi zasićenog rastvora benzidin acetata dopuni

se destilovanom vodom do zapremine 1 dm3)

25

Dokazivanje cijanoglikozida ferihloridom

postupak je isti kao u prethodne tri opisane metode

razlika je u pripremi trake i rastvorima koji se koriste

Priprema trake: traka se kvasi smešom jednakih delova 10%-nog rastvora KOH i rastvora

amonijumsulfida (NH4)2S čija je koncentracija 1 mol/dm3

Posle stajanja u trajanju od 12 časova traka se aktivira vlaženjem smešom koja se sprema od 1

cm3 rastvora hlorovodonične kiseline čija je koncentracija 2 mol/dm3 i 10 kapi 10%

rastvora ferihlorida (FeCl3)

u prisustvu cijano jona traka će se obojiti u crveno

Dokazivanje saponina

samlevena hrana za koju se predpostavlja da sadrži kukolj

pomeša se sa dvostrukom količinom 85% alkohola,

zagrevanje do 70-75 C a zatim kao još topao rastvor cedi.

OhlaĎenom rastvoru doda se malo apsolutnog etanola

taloži se beli saponin. Razblaživanjem ovaj talog se penuša

u prisustvu koncentrovane H2SO4 nastaje crvenoružičast

kompleks 26

Semenje korovskih biljnih vrsta Veliki je broj biljnih vrsta čije se semenje može naći u zrnastoj hrani, a ne

predstavlja opasnost po zdravlje životinja. To su sledeće vrste Obični štir (Amaranthus retroflexus L.)

Bela pepeljuga (Chenopodium album);

Boca (Xanthium spec.);

27

Divlji sirak (Sorghum halepense);

Korovsko proso, obični koštan (Panicum crus-galli L., Echinochloa crus-galli L.)

Sivi muhar (Setaria glauca P.B.);

28

Zeleni muhar (Setaria viridis P.B.);

Njivski vijušac (Polygonum convolvulus L.);

Divlja rotkva (Raphanus raphanistrum);

29

Obični štavalj (Rumex crispus);

Palamida (Cirsium altissimum);

Pucavac Silene vulgaris (Mnch.) Garecke ;

30

Njivski poponac (Convolvulus arvensis);

Crveni (mali) čičak (Arctium minus);

Buhača (Polygonum persicaria);

31

Kravlja trava (Thlaspi arvense);

Crni slec (Sida spinosa);

Poljsko vrapseme (Lithospermum arvense);

32

Pelenasta ambrozija-limundžik (Ambrosia artemisiifolia L.);

Paštrnak (Pastinaca sativa);

Divlja šargarepa (Daucus carota);

33

Velika bokvica (Plantago major);

Uskolisna bokvica (Plantago lanceolata);

Tarčužak, hoću-neću (Capsella bursa pastoris);

Broćika (Galium aparine);

Njivski različak (Centaurea cyanus).

34

Biljni paraziti Glavnica (Claviceps purpurea)

To je veoma opasna gljivica koja luči

toksične alkaloide, acetilholin i neke

druge materije.

Dokazivanje glavnice u zrnastoj hrani se vrši organoleptički. Za

dokazivanje u samlevenoj hrani koristi se nekoliko metoda:

Kvalitativno dokazivanje glavnice Folg-ovom probom

2 g brašnaste hrane

10 cm3 5% rastvora hlorovodonične kiseline

vodeno kupatilo

Folgov reagens u prisustvu glavnice boji rastvor u crveno

Folgov reagens slične reakcije daje sa nekim žitima,

zbog čega reakcija nije specifična

35

Kvalitativno dokazivanje glavnice hloroformom

kašičica brašna

5-6 cm3 hloroforma

uz stalno mešanje dodaje se 96%-ni alkohol sve dok se ne obrazuje talog od brašna

na površini hloroforma sakupiće se sitne crne ljuspice, poreklom od glavnice

dodavanjem nekoliko kapi 20%-ne sumporne kiseline, čestice glavnice i tečnost oko njih

obojiće se ružičasto

Kvalitativno dokazivanje glavnice smešom etra i sumporne kiseline

10 grama brašnastog hraniva

erlenmajer sa šlifovanim zapušačem zapremine 150-250 cm3

20 cm3 etra i 1,2 cm3 5%-ne sumporne kiseline, dobro mućkanje u cilju maksimalne

ekstrakcije

nakon stajanja od 6 sati, filtrira se kroz filter papir, a talog ispira etrom, sve dok se ne

sakupi oko 40 cm3 filtrata

u filtrat se doda 1,8 cm3 zasićenog rastvora natrijum-hidrokarbonata (NaHCO3)

u prisustvu glavnice, zavisno od njene količine, rastvor će se obojiti svetlo ili tamno

ljubičastom bojom

36

37

Ražena glavnica

Secale cornutum

RĎa (rodovi Puccinia i Uromyces)Žita napada Puccinia graminis, a leptirnjače rod Uromyces. Na lišću i

stabljikama napadnutih biljaka zapažaju se žutosmeĎa ili mrka tačkasta

izdignuća, koja se teško odvajaju noktom. Jače napadnute biljke nisu za životinjsku ishranu

38

39

RĎa žita

Puccinia

Sneti, gar ili gara (Ustillago i Tilletia)Manja količina brašna i u epruveti zagreva sa 5%-nim KOH. Nanošenjem kapi na

mikroskopsku pločicu i mikroskopiranjem, primećuju se spore prašne sneti sitne

i okruglog oblika, bez opne i sa reckavom ivicom. Spore tvrde sneti imaju ravnu

ivicu, sa jasno vidljivom opnom i obojene su žuto. Hranivo nije za ishranu ako se

primeti više od 20 spora u vidnom polju.

40

41

Tvrda snet Ustilago

42

Gar,

prašna snet

Tilletia

43