patofizioloŠka dijagnostika por eme Ćaja … · · 2015-12-31lipaza -želuda čni sok...

PATOFIZIOLOKA PATOFIZIOLOKA DIJAGNOSTIKA DIJAGNOSTIKA PORPOREMEAJAEMEAJA

DIGESTIVNOG TUBUSADIGESTIVNOG TUBUSA

Dr vet. Dr vet. Marko R. CincoviMarko R. Cincovi

UNIVERZITET U NOVOM SADUUNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTETPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN DEPARTMAN ZZA VETERINARSKU MEDICINUA VETERINARSKU MEDICINUPREDMET: PATOLOPREDMET: PATOLOKA FIKA FIZZIOLOGIJAIOLOGIJA

VEBA VEBA 1010..

PLAN IZLAGANJAPLAN IZLAGANJA

FIZIOLOKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA ELUCA, CREVA I FIZIOLOKO BIOHEMIJSKE OSNOVE ISPITIVANJA ELUCA, CREVA I PREDELUDACA RUMINATAPREDELUDACA RUMINATA

PATOFIZIOLOKI POREMEAJI FUNKCIJE ELUCAPATOFIZIOLOKI POREMEAJI FUNKCIJE ELUCA

PATOFIZIOLOKI POREMEAJI FUNKCIJE CREVNOG SISTEMAPATOFIZIOLOKI POREMEAJI FUNKCIJE CREVNOG SISTEMA

METODE FUNKCIJSKOG ISPITIVANJA ELUCAMETODE FUNKCIJSKOG ISPITIVANJA ELUCA

METODE FUNKCIJSKOG ISPITIVANJA CREVAMETODE FUNKCIJSKOG ISPITIVANJA CREVA

PATOFIZIOLOKI POREMEAJI FUNKCIJE PREDELUDACA RUMINATAPATOFIZIOLOKI POREMEAJI FUNKCIJE PREDELUDACA RUMINATA

METODE FUNKCIJSKOG ISPITIVANJAMETODE FUNKCIJSKOG ISPITIVANJA PREDELUDACA RUMINATAPREDELUDACA RUMINATA

eludac

Regioni eluca:Kardijani deoFundusPilorini deoZid elucaseroza(spolja)miini slojsluzokoa eluca


sekretorna funkcija eluca

Egzokrine lezde eluca:Kardijane(tubularne)Fundusne(mukozne, peptine, parijetalne)peptine-pepsinogenparijetalne-HCl i unutranji faktorPilorusne(alkalni sok bogat sluzi i siromaan enzimima)


Kontrola luenja eludanog soka


Sastav eludanog sokaNeorganske materije99% voda, fosfati, sulfati, hloridi, natrijum, kalijum, magnezijum.... Organske materije - enzimi:Pepsin-pepsinogen (proteinaza)-fenilalanin i druge AKHimozin-proteini mleka (kazein)Renin-proteinaza u eludanom soku mladunaca preivara-zgruava mlekoLipaza-eludani sok mesodera-razlae samo emulgovane masti do masnih kiseline i glicerola (masti iz mleka ili vetaki emulgovane masti iz majoneza i sladoleda)FunkcijeDeponovanje i meanje hrane, lui eludani sok, vari proteine do polipeptida, apsorbuje neto vode i alkohola, obrazuje unutranji faktor, baktericidno dejstvo


PREIVARIPREIVARI

Prilagoen za simbiotsko varenje hrane, za razgradnju velike mase biljnog materijala

etvorokomorni eludac:Predeludac (Proventriculus)rumen (burag)reticulum (kapura)omazum (listivac)bez lezdiPravi eludac(Abomazum)prisutne lezde u mukusu

Mikroorganizmi u rumen-retikulumu lue enzime-amilaza, oligosaharidaze, glikozidaze


Tanko crevoDovrava se varenje hrane. Ona se hidrolizuju do malih molekula koji mogu da se apsorbuju u krv ili limfu.

Tanko crevo se deli na duodenum, deo ispod njega deli se prema dogovoru na jejunum i ileum mada nema otre granice.Tri vrste soka: pankreasni, u, crevni


Crevni sok tankog creva

Brunerove lezdeLiberkinove kripte

Brunerove lezdesubmukoza duodenuma, lue alkalnu sluz, hormoni (enterogastron, holecistokinin, duokrinin, enterokrinin.....)Liberkinove kripteSekret blago alkalne reakcije, voda sluz i enzimi (crevna enterokinaza, amilaza, lipaza dipeptidaze, disharidaze)


zavrava se kloakom ili rektumomnema enzimamukozne lezdeMikroorganizmi-saprofitiSastavVoda Krute materije 30% mrtvi mikroorganizmi10-20% masti10-20% neorganske soli2-3% belanevine30% grubih nesvarenih

sastojaka hrane

Debelo crevo



Motorni poremeaji eluca

Hipomotilitet Uzroci hipomotiliteta i usporene pasae sadraja eluca u duodenum su: inf1amacija,

poremeaji metabolizma (hipokalijemija i hiperkalcemija, endokrini poremeaji, kao to suhipotireoza, dijabetes melitus i hipoadrenokorticizam) i davanje lekova kao to suantiholinergici, opijati i -adrenergiki agonisti. Posledica hipomotiliteta je nagomilavanjesadraja u lumenu eluca, dehidracija, hemokoncentracija, metabolika alkaloza i jakabdominalni bol.

Atonija Pod atonijom se podrazumeva potpuni gubitak tonusa eluca, gubitak peris-taltike i

ref1eksa na povraanje. Moe biti posledica opte anestezije, povrede vagusa, kompresijeduodenuma, spazma pilorusa ili opstrukcije creva. Atoniju eluca prati nemogucnostpranjenja eluca.

Hipermotilitet eluca je najee jatrogenog porekla. Ubrzano pranjenje eluca nastaje kod davanja lekova

(metoklopramid) koji stimuliu njegovu peristaitiku.

Poremeaji luenja eludanog soka

Hipersekrecija je luenje eludanog soka koje nije uvek praenoaktivacijom fiziolokih regulatornih mehanizama i koje se prevashodno javlja u vreme kada bi kod ivotinje trebalo da postojisamo bazalna sekrecija. Hipersekrecija je praena pojaanim luenjempepsinogena, hiperhlorhidrijom i posledinim hiperaciditetomeludanog sadraja.

Patogenetski mehanizmi hipersekrecije HCl lee u: poveanju koncentracije gastrina, poveanju koncentracije kortikosteroida i poveanju koncentracije histamina.

Hiposekrecija predstavlja smanjenje zapremine izluenog eludanog soka u vreme kada su lezde sluznice eluca stimulisane na njegovo maksimalno stvaranje. Praena je smanjenjem luenja pepsinogena i hipohlorhidrijom, odnosno hipoaciditetom eludanog sadraja. Ovaj poremaj se javlja kod hroninog atrofinog gastritisa.


Patogeneza akutnog gastritisaPATOFIZIOLOKI POREMEAJI FUNKCIJE ELUCAPATOFIZIOLOKI POREMEAJI FUNKCIJE ELUCA

Lumen eluca Lekovi koji oteuju mukozni blok

HCL, pepsinHCL

Mastociti

Histamin

Poremeaji funkcije tankih i debelih creva se najece ispoljavaju kao:

sindromsindrom malresorpcijemalresorpcije, , dijarejedijareje, , konstipacijakonstipacija i i opstipacijaopstipacija, , zapaljenjezapaljenje crevacreva, , meteorizammeteorizam i i neprohodnostneprohodnost crevacreva..


NAJVANIJI MEHANIZMI KOJI DOVODE DO DIJAREJE

Osmotska retencija vode

Pojaana sekrecija tenosti

Eksudacija

Smanjena resorpcija

PATOFIZIOLOKA PODELA DIJAREJA

Osmotske dijareje

Sekretorne dijareje

Eksudativne dijareje

Poremeaji motiliteta

Meoviti poremeaji


Osnovna pitanja u

dijagnostici dijareja


Diferencijalna dijagnostika

dijareja, prema poreklu


ULOGA VIRUSA U ETIOPATOGENEZI DIJAREJA

Primer patogenog delovanja virusa na modelu crevne resice:

TGE Coronavirus Rotavirus Parvovirus


Rotacija tankog creva: ematski prikaz uticajahiperperistaltike na poloaj izuzetno pokretljivihzavoja tankog creva koji vise na dugakommezenterijumu


ematski prikaz uticaja disperistaltike na nas-tanak invaginacije creva: Hiperperistaltiki talas sa spazmom (A) i istovremeno oputenim kaudalnim delom creva (B) lako dovodi do utiskivanja kranijalnog dela zahvaenoig spazmom u oputeni kaudalni deo creva



Indigestije

Probavni poremeaji u predelucima

Alimentarne Traumatske

Primarne Sekundarne (gasni nadun)

1. kisela indigestija (acidoza buraga)2. lunata indigestija (alkaloza buraga)3. pjenuavo vrenje


UPALNE PROMENE NA BURAGUUPALNE PROMENE NA BURAGU

POVEAN POVEAN UNOS PROTEINAUNOS PROTEINA

pH preko 7,4pH preko 7,4Bazna indigestijaBazna indigestija

Porast histidinaPorast histidinaiz hraneiz hrane

Porast histamina Porast histamina u predelucima u predelucima

PROMENE UPROMENE UPOLOAJU POLOAJU

ORGANAORGANA

POVEAN POVEAN UNOS EERAUNOS EERA

pH ispod 6pH ispod 6Kisela indigestijaKisela indigestija

Pad dejstva Pad dejstva histaminazehistaminaze

Pad dejstva Pad dejstva acetilholinesterazeacetilholinesteraze

Poveana stabilnostPoveana stabilnostacetilacetil--holinaholina

Poveana koncentracijaPoveana koncentracijaacetilholinaacetilholina

HipokalcemijaHipokalcemija

HiperkalemijaHiperkalemija

HiperglikemijaHiperglikemija

Insuficijencija Insuficijencija korekore

nadbubreganadbubrega

Promena pH Promena pH tkivnih tenostitkivnih tenosti

STRESSTRESKortizol inhibiraKortizol inhibira

holinesterazuholinesterazuDirektno dejstvoDirektno dejstvo--perif.nervni sist.perif.nervni sist.

TROVANJATROVANJA

Intoksikacija histaminom iIntoksikacija histaminom iacetilholinom (alergija)acetilholinom (alergija)

NadunNadun(Meteorizam)(Meteorizam)

Nervni poreemaji, Parakeratoza biuraga, Nervni poreemaji, Parakeratoza biuraga, Apscesi po jetri i bubrezimaApscesi po jetri i bubrezima

Proliv, Dehidratacija,Proliv, Dehidratacija,Pododermatitis...Pododermatitis...

ReapsorpcijaReapsorpcijatoksinatoksina

Kretanje pH vrednosti rumena u toku dana Kretanje pH vrednosti rumena u toku dana

kod krave prilikom stimulikod krave prilikom stimulissanja acidozeanja acidoze


Smanjene papile buragaSmanjene papile buraga


Parakeratoza buraga


Multipli apscesi u jetri


Infarkti bubrega


Pomou RTGa i pozitivnog kontrasnog sredstva (barijum)

Pomou radioaktivno obeleenog obroka (scintigrafija, tehnicijum 99m)


Ispitivanje motorike elucaIspitivanje motorike eluca

Slobodna hlorovodonina kiselina se u eludanom soku (profiltrovanom eludanom sadraju) dokazuje se: Kongo-hartijom i dimetil-amino-azobenzolom.

Prisustvo slobodne HCl u ispitivanom profiltrovanom sadraju eluca dokazuje se tako to se kap ovog sadraja prenese staklenim tapiem na kongo-hartiju.

Plava boja indikatora ukazuje na prisustvo slobodne HCl. Proba nije sasvim specifina jer slinu reakciju mogu dati i druge

organske kiseline.

Dimetil-amino-azobenzol je indikator koji u kiseloj sredini daje crvenu boju. U epruvetu se sipa malo eludanog sadraja i kap indikatora. Pojava crvene boje kao trenja ukazuje da se radi o slobodnoj HCl, dok mlena kiselina daje crveno-utu boju.


Dokazivanje prisustva slobodne HClDokazivanje prisustva slobodne HCl

NaOH 0,1 mol/L (rastvoriti 4 NaOH u 1L destilovane vode)HCl, 0,1 mol/L (razrediti 10 ml koncentrovane HCl destilovanom vodom do 1L)Dimetil-amino-azobenzol, 22,2mmol/L (rastvoriti 0,5g dimetil-amino-azobenzola u 100ml 96% etanola)


OdreOdreivanje kiselosti eludanog sokaivanje kiselosti eludanog soka

Potreban materijalPotreban materijal

IzvoIzvoenjeenje

10 ml profiltrovanog sadraja prenese se u laboratorijsku au od 50 ml i doda se po dve kapi dimetil-amino-azobenzola i fenolftaleina. Rastvor se oboji ruiasto ako sadri slobodnu HCl (pH nii od 3). Kompletan rastvor se titrie sa 0,1 mol/L NaOH do pojave narandaste boje (pH 3,5). Time se neutralie slobodna HCl. Titracija se nastavlja i smea dobije prvo utu, a zatim crvenu boju (pH 8,5). Pojava crvene boje oznaava kraj titracije ukupnih kiselina.

RaunRaun

Slobodna HCl mmol/L = ml NaOH utroenih do pojave narandaste boje x konc.NaOH (mol/L) x1000ml eludanog soka uzetih za titraciju

Duodenalne sonde, Brizgalica od 20 ml, Indikator fenolrot, Erlenmajerove tikvice, bireta, 100 mmol/l rastvora NaOH, Odmerna menzura


OdreOdreivanje bazalne sekrecije ivanje bazalne sekrecije (BAO(BAO--basal acid output)basal acid output)


IzvoIzvoenjeenje

Zabrana unoenja hrane i lekova koji deluju na luenje HCl. Sondom se izvue kompletan sadraj iz eluca koji se obeleava kao frakcija A.

Potom se svakih 15 minuta, tokom narednih 60 minuta, crpi sadraj eluca, pa se dobijaju frakcije B1-B4. U svakoj frakciji se odreuje koncentracija HCl.

Konntracija HCl se odreuje titracijom sa 100mmol/l NaOH uz indikator fenolrot. Uzima se 10 ml filtriranog eludanog soka u Erlenmajerovu tikvicu (ako nema

dovoljno onda 5ml). Zatim se doda 2 kapi fenolrota i paljivo titrie do pojave narandaste boje. Broj ml utroene NaOH pomnoen sa 10 tj. 20 (ako se radi o 5 ml soka) predstavlja

koncentraciju HCl u mmol/l.

mmol HCl /l = konc. HCl u mmol/l jedne frakcije1000

x koliina soka te frakcije

Nedostatak slobodne HCl naziva se ahlorhidrija, koja se javlja prilikom propadanja i razaranja parijetalnih elija.

Ako u eludanom soku ima manje HCl nego to je normalno, radi se o hipohlorhidriji.

Potpuni nedostatak luenja eludanog soka se naziva achylia gastrica.

Poveana vrednost bazalne sekrecije (kod ljudi preko 5 mmol/h) nalaze se kod obolelih od duodenalnog ulkusa i hiperparatireoidizma, dok vrednosti preko 15 mmol/h se nalaze kod Zollinger-Ellisonovog sindroma (gastrinom sa uoprnim recidivima ulkusne bolesti i hipersekrecijom, uzrok je tumor koji se nalazi u guterai i lui gastrin).

Smanjeno luenje HCl utvreno je kod atrofinog gastritisa i karcinoma eluca, kao i kod veine obolelih od eludanog ulkusa.

Kod ahilije nedostaje i unutranji inilac, HCl i pepsinogen!!!


Neka tumaenja...Neka tumaenja...

Nastavlja se na predhodni test ista metoda... Cilj je da se oderdi maksimalni odgovor eludane

sluznice na histaminski podraaj (MAO- maximal acid output).

U okciru ovoga odreuje se i vrhunsko luenje PAO-peak acid output.

U ovom testu se gotovo sve parietalne elije podstiu na luenje.

Tumaenje: U Zollinger-Ellisonovom sindromu MAO i PAO su poviene, a odnos BAO/MAO je vei od 0,6. U atrofijskom gastritisu vrednost MAo je ispod 10 mmol HCl/h.


Uvean histaminski test po KejuUvean histaminski test po Keju

Slino predhodnom, osim to se aplikuje kristal insulin. Ovim testom se pokazuje uticaj vagusa na eludanu

sekreciju, jer insulin dovodi do hipoglikemije, koji preko hipotalamusa i vagusnih centara u produenoj modini izaziva nadraaj na stvaranje eludanog soka.

U ispitanika sa dobro izvedenom selektivnom vagotomijom vrednost BAo ne prelazi 2mmol HCl/h, a posle davanja insulina sekrecija se poveava za najvie 1 mmol/h. Porast sekrecije vei od 5mmol/h, posle davanja insulina ukazuje da je vagotomija neuspeno izvedena.


Insulinski test po HolanderuInsulinski test po Holanderu

Ovaj test je izuzetno dobra osnova za dalja istraivanja. Zasniva se na injenici da se D-ksiloza, kao pentoza apsorbuje difuzijom u duodenumu i jejunumu, bez obzira na funkcionalni status jetre i pankreasa. Oko 20% unete koliine izluuje se putem mokrae, a ta koliina je proporcionalna koncentraciji u serumu.

D-ksiloza, vodeno kupatilo, p-brom anilin reagens, fotometar


Test Test optereoptereenja denja d--ksilozomksilozom


IzvoIzvoenjeenje

Pacijentu dati 0,5 g/kg telesne mase ksiloze razmuenu u vodi. Dati to vie vode (shodno telesnoj masi) da bi se stimulisala diureza.

U naredna dva sata neophodno je kontunuirano sakupljanje diureze, ili ukoliko to nije izvodljivo, treba uzeti krv dva sata nakon davanja test doze.

!!! Voditi rauna ksiloza moe da izazove proliv Reakcija se izvodi u tri epruvete:

0,02//Standard

/0,02/Destilovana voda

//0,02Urin

555Reagens

Standard (ml)Kontrola (ml)Proba (ml)

Uzorci se stavljaju u vodeno kupatilo na 70C, stoje 10 minuta i potom se ostave u mranom prostoru 1-2h.

Nastaje crvenkasta bojakoja potie od oksimetil-furfurola. Ekstinkcija se ita na 546 nm prema kontroli tri sata nakon zagrevanja. Ksilozurija se

rauna po formuli:



IzvoIzvoenjeenje

Tumaenje nalazaTumaenje nalaza

Smanjene vrednosti ksilozurije, sa ravnom krivom apsorpcije javlja se u oboljenjima proksimalnih delova tankog creva, kao to su hronini enteritis, regionalni enteritis, lambijaza, kod usporenog pranjenja eluca, u cirozi jetre zbog portne hipertenzije kao i u oboljenjima bubrega, jer se ksiloza zadrava u krvi. Zato kod pacijenata sa bubrenim slabostima due sakupljati mokrau.

Ksilozurija (u g)= x 5 x V urina (u litru)Ekstinkcija probe

Ekst. standarda

Primena kod mesojeda Koncentracija ksiloze u krvi odreuje

se pre hranjenja, zatim 30, 60, 90 i 120 minuta nakon per oralne administracije0,4 g ksiloze na kilogram telesne mase.

Kod normalnih pasa najvii nivoksiloze, iznad 60 mg/dl, dobija se nakon60 do 90 minuta, dok je kodmalapsorpcije nivo ksiloze u krvimnogo nii.



Procenjuje se kako digestivna tako i apsorptivna uloga creva; jer se skrob pod dejstvom amilaze, razlae do glukoze i u tako se apsorbuje.

Odreivanjem glikemije tokom STT testa dobija se uvid u poremeaj pomenutih funkcija.

STT je pozitivan u smanjenoj amilolitikoj aktivnosti digestivnih sokova, kao posledica uznapredovale insuficijencije pankreasa (hronini pankreatitis, karcinom pankreasa).


Test Test optereoptereenja skrobom (STTenja skrobom (STT--skrob tolerans test)skrob tolerans test)

Laktoza se pod derjstvom laktatze razlae u glukozu i galaktozu.Laktaza se formira u etkastom epitelu zavrnog dela duodenuma i jejunuma, a njegovo pomanjkanje dovodi do intolerancije mleka i mlenih proizvoda u ishrani.

U testu optereenja, kod pacijenata sa smanjenom aktivnou laktaze glikemija se ne menja ili je porast minimala i ne prelazi 1,1 mmol/l, dok je kod zdravih jedinki ova razlika uoljivija.


Test Test optereoptereenja laktozomenja laktozom

Slui za procenu intestinalne apsorpcije vitamina B12, koja se obavlja u terminalnom delu ileuma, a za ta je potreban i unutranji inilac iz eluca. Nedostatak unutranjeg faktora dovodi do megaloblasne anemije i nervnih poremeaja.

Reakcija se zasniva na p.o. aplikaciji vitamina B12 koji je obeleen radioaktivnim izotopom Co-57. S obzirom da je B12 vitamin hidrosolubilan, viak koji se u organizmu formira posle aplikacije izluuje se putem

bubrega. Ukoliko je smanjena reapsorpcija vitamina iz creva, bie smanjena i njegova koliina u mokrai.


SchillingSchilling--ov (ilingov) testov (ilingov) test

IzvoIzvoenjeenje


Dati kapsulu nate i sakupljati urin 24h. Dva sata nakon aplikacije kapsule kapsule, aplikuje se 1mg obinog vitamina B12. Sutradan se donosi urin na analizu.

Standard za uporeivanje radioaktivnosti se dobija tako to se kapsula rastvori u 200 ml vode i izmeri radioaktivnost. Izraunavanje urinarne ekskrecije (UE) vitamina B12 vri se pomou formule:

UE = VOL urina (ml)

200 xN urina N stand x

t stand. t urina

N izmereni broj impulsat duina trajanja merenja

Zdrave jedinke u okviru 24h izlue 10% date doze. Izvrena gastroktomija, oboljenja terminalnog ileuma (Chronova bolest), kao i kod resekcije ileuma. Smanjene vrednosti se oekuju i kada postoji razgradnja kompleksa vitamina B12 i IF ili ubrzano metabolisanje

cijankobalamina u crevima (bakterijska infekcija tankog creva).

Treba rei da dodatnom aplikacijom IF dolazi do normalizacije urinarne ekskrecije B12 vitamina, ukoliko je primaran razlog nedostatak intrinzikog faktora.

ISPITIVANJE KONCENTRACIJE FOLATA I VITAMINA B12

Test daje mogunost procene efikasnosti apsorpcije i lokalizacije patolokogprocesa.

Nivo folata u krvi reflektuje stepenapsorpcije u proksimalnom delu jejunuma, a nivo kobalamina reflektuje stepenapsorpcije u distalnom delu ileuma.

Vrednosti ova dva testa mogu bitipromenjene kod prerastanja bakterijskeflore: nivo folata u krvi je vei usledpojaane bakterijske sinteze, dok je nivokobalamina manji, s obzirom da bakterijevezuju vitamin B12 spreavajui njegovu apsorpciju.


SchillingSchilling--ov (ilingov) testov (ilingov) test

Ovaj test se zasniva na injenici da u uslovima prerastanja bakterijske flore creva, bakterije poveano koriste nitrozonaftol, dovodei do njegovog metabolizovanja i poveanje ekskrecije preko bubrega.

U tom smislu postoji komercijalni reagens za brzu detekciju parahidroksifenil-acetata u urinu (bojena reakcija), koja predstavlja produkt bakterijske razgradnje tirozina u crevima.


Nitrozonaftol testNitrozonaftol test

Izvodi se nakon gladovanja (preko noi):

Per oralno se daje 6 ml/kg Lipomala (Upjohn) ili obinogkuhinjskog ulja

Posle 2 - 3 asa uzima se krv i procenjuje zamaenost seruma.

Ako je apsorpcija normalna, krvna plazma e biti zamuena lipemina.

Takoe se mogu odreivati i masti u stolici, ali je metoda tehniki teko izvodljiva jer viednevno treba sakupljati feces.


Test Test optereenjaoptereenja maumau

BT-PABA APSORPCIONI TEST ZA DOKAZIVANJE AKTIVNOSTI HIMOTRIPSINA

Princip: BT-PABA (n-benzoyl-l-tryosyl-p-aminobenzojevakiselina) se aplikuje peroralno u koliini od 50 mg/kg, himotripsin hidrolizuje peptidnu komponentu kojom se oslobaa PABA, apsorbuje i kasnije, tokom 6 asova, izluujepreko bubrega.

Ukoliko se paraaminobenzojeva kiselina trai u krvi, uzorci krvise uzimaju na 0, 30, 60, 90, 120 i 150 minuta nakon peroralneaplikacije reagensa, a ukoliko se trai u urinu, urin se sakupljatokom 6 asova.

U normalnim okolnostima nakon 60 do 90 minuta od davanjaBT-PABA nivo PABA u krvi je obino vei od 10 mikrograma u mililitru plazme.


BTBT--PABA APSORPCIONI TESTPABA APSORPCIONI TEST

Pre testa dati dijetu sa zastupljenim ugljenim hidratima, belanevinama i mastima. Na tri predmetne ploice stave se sasvim male koliine stolice, veliine glave ibice. Na prvu ploicu se stavi kap fiziolokog rastvora i staklenim tapiem se kruno izmea. Na drugu ploicu se stavi kap ili dve Sudana III i isto izmea. Na treu ploicu se identino postupi sa Lugolovim rastvorom. Na svaku ploicu se postavi pokrovno staklo i posmatra se pod mikroskopom.


Mikroskopski pregled stolice na svarljivostMikroskopski pregled stolice na svarljivost

IzvoIzvoenjeenje

Potrebabn materijalPotrebabn materijal

Sudan III rastvor, Lugolov rastvor, Fizioloki rastvor NaCl, predmetna stakla, pokrovne ljuspice, stakleni tapii, stolica, mikroskop.


PLOICA SA FIZIOLOKIM RASTVOROM - Na ovom nativnom preparatu trae se miina i nesvarena vezivna vlakna koja su vidljiva kada eludano varenje nije dovoljno (jer samo eludani sok moe primarno da razori pomenuta vlakna).

PLOICA SA SUDANOM III vri se pregled na prisustvo masti. Neutralne masti se boje narandasto-crveno, a kristali masnih kiselina ostaju neobojeni. Pojava veeg broja ovih kapljica ukazuju na steatoreju i druge poremeaje koje utiu na apsorpciju masti.

PLOICA SA LUGOLOM Gleda se prisustvo ovalnih zrna skroba, koji su plavkaste boje. Pojava nesvarenog skroba naziva se amiloreja.

Manja koliina stolice veliine lenika se izmea sa 5 ml vode, doda se 2 ml glacijalne kiseline i oko 10 ml etra i ponovo izmea.

Oko 5 ml se prelije u drugu epruvetu i doda se 1-2ml 3% vodonik-superoksida i 1 ml sveeg rastvora gvajakove smole u alkoholu ( Guajaci gummi 2,0ethanoli ad 100). Pojava intenzivno plave boje oznaava pozitivnu reakciju.Pojava intenzivno plave boje oznaava pozitivnu reakciju.


Metode za dokazivanje okultnog krvarenja u stoliciMetode za dokazivanje okultnog krvarenja u stolici

Weber van Deenova probaWeber van Deenova proba

Mehanizam:Mehanizam:HbHb--FeFe

Hemokult testHemokult test Zasniva se na Weberovoj probi, ali se izvodi na filter papiru u kome su svi

ingredijeni fabriki inpregnirani. Na traku se paljivo utrlja maka koliina stolice, a na poleini toga se sipa reagens

za razvijanje boje. Pojava plave boje u okviru trideset minuta ukazuje na pozitivnu reakciju.

Adlerova/benzidinska probaAdlerova/benzidinska proba Manja koliina stolice se izmea sa 5-6 ml destilovane vode i zagreje, da bi se

inaktivisali enzimi. Nakon toga se pripremi rastvor benzidina (0,1 g benzidina se rastvori u 10 ml 50% siretne kiseline). Na 2 ml ovog rastvora doda se 3% rastvora vodonik-peroksida, a toj smei se doda nekoliko kapi pripremljenog vodenog rastvora stolice.

Pojava plave ili zelene boje daje pozitivnu reakciju.

Nervni simptomi (tonino-klonini grevi)


Nadun usled indigestije


Uzimanje buranog sadraja

Sondom se izvadi oko litra buranog soka.

Od trenutka uzimanja pa do pregleda ne bi trebalo da proe vie od 9h, ako se burani sadraj uva na sobnoj temperaturi.


Uzimanje buragovog sadraja instrumentompo Sorensenu i Schambeyeu


BojaBoja Nornmalno sivo-mrka, maslinasto-mrka ili mrko

zelena.Zeleno-crna boja je znak trulenih procesa ili staze buranog sadraja. Mleno-siva bija moe se zapaziti kod prejedanja sa zrnastom hranom.

KonzistencijaKonzistencija Normalno viskozna, esto sa izraenom tegljivou.

Prisustvo pene ukazuje na patoloki proces.MirisMiris Normalno aromatian. Trulean miris sree se kod staze

buragovor sadraja ili raspadanja belanevina (bazna indigestija). Kiseo miris ukazuje na prejedanje itaricama.

pHpH Normalna vrednost je 6,2-7,2. Vrednost iznad ukazuju na

baznu indigiestiju i trulene procese. Dok su vrednosti ispod normalnih znak kisele indigestije. Proces moe biti ireverzibilan ako je pH ispod 5.


Ruminotomija provjera pH


Pregled buragovog sadraja


Alkalna indigestija Penuavo vrenje


Sedimentacija i flotacijaSedimentacija i flotacija Svee uzet sadraj pomou sonde se procedi kroz grubo

sito. Tako proceen sok se naspe u stakleni sud (iroka

epruveta, menzura) i posmatra u stojeem poloaju. Skoro po formiranju sistema sitnije partikule sadraja

koje plutaju u gornjem sloju tenosti, poinju polako da se sputaju na dno, a sa dna iz donjih slojeva se zajedno sa mehuriima navie penju i grublje, konaste partikule koje na povrini formiraju sloj.

Ceo ovaj proces se zavri za 5-10 minuta. Kod gladovanja, pothranjivanja i indigestija zapaa se

vrlo brza sedimentacija i spora flotacija. Vrlo brza flotacija uz stvaranje penuavog sadraja javlja

se kod naduna.



InfuzorijeInfuzorije U buragovom sadraju se nalazi vie desetina vrsta protozoa, a u

jednom ml buragovog soka ima 10^6 infuzorija. Veliina infuzorija je od 20 do 200 mikrona, i prema tome se dela na

male, srednje i krupne. U zavisnosti od broja i veliine infuzorija procenjujemo funkcionalni

status buraga. Uzeti kap buranog soka i staviti ga na predmetno staklo. Poklopiti

ljuspicom i posmatrati pod malim uveanjem 80-100x. Prema onome to se vidi nalaz se klasira sa -,+,++,+++, shodno bogastvu sa infuzorijama.

Da bi posmatranje bilo uraeno ispravno, treba malo ugrejati preparat na plameniku ili odravati 30C, jer se stavljanjem na predmetnicu infuzorije brzo smire, to onemoguava pregled. Gledati broj progresivno pokretljivih i nepokretnih-odumrlih infuzorija.

Kod poremeenog varenja iz buranog soka najpre iezavaju krupne infuzorije, zatim srednje, dok se sitne izgube poslednje. Kod acidoze ili alkaloze buraga, infuzorije mogu brzo nestati.

InfuzorijeInfuzorije


Upotreba infuzorija u proceni

energetskog bilansaorganizma preivara


Bakterije Burani sadraj obojen po Gramu


Digestija celuloze (Mo varenja celuloze)Digestija celuloze (Mo varenja celuloze)

Koristi se pamuni konac (No40) o koji je okaena perlica. To sezajedno stavi u staklenu menzuru sa 10ml buranog soka, u koji je dodato 0,3ml 16% svee glukoze.

Menzuru sa stalkom staviti u termostat u kome se odrava 39C. U normalnim uslovima konac biva razloen za 48-54 asova, to se

vidi padanjem perlice na dno menzure.


3939CC

Varenje glukoze (proba vrenja)Varenje glukoze (proba vrenja)

U Eichhornovu cev stavi se 10ml buragovog soka i u to doda 0,5ml 16% svee glukoze.

Ovako formiran sistem se stavi u termostat na 39C. Rezultat probe se oitava posle 30 i 60 minuta. Normalni sok buraga stvara 1-2ml gasa za 1 as. U sluaju inaktivnosti buranog soka gasa ima manje ili

se u opte ne stvori. Ako se radi o penuavom nadunu stvaranje gasa je

znatno obilnije nego normalno, a pri tome se stvara i pena.


Redukcija nitritaRedukcija nitrita

U 3 epruvete se nalije po 10 ml proceenog buranog soka. Redom se u epruvete dodaje u prvu 0,2; u drugu 0,5 i u treu 0,7 ml 0,025% rastvora

kalijum-nitrita i sve se stavi na 39C. Zatim se na svakih 5min. iz svake epruvete stavljene u termostat uzima po 1 kap

sadraja i na porcelanskoj ploici mea sa REAGENSa I i REAGENSa II. Sve dok u test epruvetama ima jo neredukovanog nitrita, na porculanskoj ploici

se pojavljuje crvena boja. Normalno bi trebalo da se crvena boje vie stvara sa sadrajem iz epruvete br. 1

posle 5-10 min., a iz epruvete 2 posle 25-30 minuta. Odstupanja od normale vezana su za ubrzano iezavanje crvne boje (kod pojaanog

aktiviteta-ishrana zelenom hranom, penuavi meteorizam, truljenje u buragu). Mogue je i usporeno iezavanje crvene boje, tj. kada se boja stvara znatno due

nego to je to oekivano (kod razliitih vrsta gladovanja i bolesti predeludaca).

REAGENS I: Acid.sulfanil 2,0; Acid. Acetic 30% ad 200ml. REAGENS II: Alfa-naphthylamin 0,6; Acid acetic. Conc. 16,0; Aquae destil. 140 ml.


OdreOdreivanje isparljivih masnih kiselinaivanje isparljivih masnih kiselina

Metod po SCHAMBYu Vano je da odnos siretna:buterna: propionsa bude

60-65:20:20-25. Mlena kielina se nalazi u tragovima. Kod inaktivnog buragovog soka sadraj isparljivih masnih

kiselina opada. Poveano stvaranje mlene kiseline vezana je za opadanje pH

vrednosti (ishrana ugljenim hidratima...)


Dokazivanje mlene kiselineDokazivanje mlene kiselineUffelmanUffelman--ova probaova proba

Ova proba se koristi za dokazivanje prisustva mlene kiseline u sadraju buraga, ali i u elucu kod monogastrinih ivotinja (kod kojih je prisutna u patolokim stanjima, hipohlorhidrija i ahlorhidrija)

PRINCIP: Mlena kiselina sa ferienolatom, koji je ljubiaste boje daje uti ferilaktat.

REAGENSI: Profiltrovan sadraj buraga, Rastvor fenola 10-40 g/L (rastvori se 1-4g fenola u 100 ml destilovane vode), Razblaeni rastvorferihlorida 0,37mol/l (rastvori se 10g ferihlorida u 100ml destilovane vode).

POSTUPAK: U epruvetu se sipa 10ml rastvora fenola i kapne 1-2 kapi rastvora ferihlorida. Stvara se ferienolat koji je tamno-ljubiaste boje. Rastvor se podeli u dve epruvete od kojih jedna slui za poreenje a u drugu epruvetu se dodaje nekoliko kapi profiltrovanog sadraja buraga.

Ako u ispitivanom sadraju buraga ima mlene kiseline stvara se uta boja ferilaktata. Obezbojavanje rastvora bez pojave ute boje se ne uzima u obzir.


Bourgetova probaBourgetova proba

U ovoj reakciji se koristi razblaeni rastvor ferihlorida (kao predhodno), kada se u dve epruvete sipa po 10ml ovog reagensa.

U jednu epruvetu se doda 1-2 kapi profiltrovanog sadraja buraga, dok druga slui za poreenje.

Pojava zeleno-ute boje ferilaktata oznaava pozitivnu probu, tj. ukazuje na patoloko prisustvo mlene kiseline.

Dokazivanje mlene kiselineDokazivanje mlene kiseline


Dokazivanje amonijakaDokazivanje amonijaka

PRIBOR: Proceeni sadraj buraga, 73,6 mmol/l rastvor sublimata, 670 mmol/l rastvor kalijumjodida, 1,25mmol/l rastvora NaOH; epruvete, dermatograf, termometar, grejalica, vodeno kupatilo, ureja.

IZVOENJE: Pripremiti sve Nesslerov reagens stavljajui u epruvetu 2-3ml rastvora sublimata i dodajui rastvor KJ, sve dok se uto-crveni talog merkurijodida, koji pri tom nastaje potpuno ne rastvori u viku KJ i onda dopuniti epruvetu rastvorom NaOH.

Isprobati Nesslerov reagens, odlivajui ga malo u epruvetu i duvajui u nju iz boce paru amonijaka. Ako je reagens dobar, mora se pojaviti crveno-uta boja.

U epruvetu usuti 5-6ml proceenog sadraja buraga, dodati na vrh noa ureje in supstantia. U drugu epruvetu uzeti samo 5-6ml proceenog sadraja buraga. Obeleiti epruvete i staviti ih u vodeno kupatilo na 39C. Posle 30-60 minuta izvaditi obe epruvete iz kupatila.

U dve epruvete usuti po 5-6ml sveeg Nesslerovog reagensa. U jednu epruvetu dodati nekoliko kapi sadraja buraga u kome je dadata ureja, a u drugu nekoliko kapi sadraja bez ureje. Pojava crveno-ute boje u prvoj epruveti dokazuje prisustvo amonijaka.


NE VIDIM DOBRO...NE VIDIM DOBRO...JEL TO NEKO ELI NETO DA PITA?JEL TO NEKO ELI NETO DA PITA?

patofizioloŠka dijagnostika por eme Ćaja … · · 2015-12-31lipaza -želuda čni sok...

Documents