Celuloza

Celuloza je prirodni makromolekul koji nastaje fotosintezom. Sastoji se od anhidrida glukoze empirijske

formule (C6H10O5)n . Celuloza pripada grupipolisaharida koji predstavljaju do

80 % suve materije biljnog sveta, a među kojima je celuloza najznačajnija.

Fizicke osobine

Celuloza u dodiru sa vodom bubri, utoliko više ukoliko je više amorfnih područja u vlaknu. Od količine upijene vode zavise mehaničke osobine celuloze, tj. veće bubrenje smanjuje mehaničku otpornost. Organski rastvarači izazivaju slabije bubrenje od vode.[3]

Polarni rastvarači (hloroform) pokazuju veću moć prodiranja u vlakna celuloze, od nepolarnih rastvarača (ugljendisulfid). Sposobnost upijanja vlakna pojačana je posle tretiranja sa 20% natrijum hidroksida.

Hemijske osobine

Celuloza se ne rastvara u vodi, ni u razblaženim kiselinama i bazama. Rastvara se u Schweizerovom reagensu [Cu(NH3)4][OH]2. Hidrolizom sa koncentrovanom sumpornom kiselinom se razlaže do glukoze. Tretiranjem celuloze sa dušičnom kiselinom dobija se nitroceluloza, koja je eksplozivan spoj.

Svojstva • Molekulska formula(C6H10O5)n • Agregatno stanje beli prah

Gustina 1.5 g/cm3

• Tačka topljenja razlaže se

• Rastvorljivost u vodi nije rastvoran

Dobijanje celuloze

Celuloza se u industrijskim razmerama dobija iz razlicitih sirovina biljnog porjekla. Najcesce se dobija iz drveta, kako cetinarskog (bor, jela, smreka), tako i listopadnog (bukva, topola, javor, breza). U novije vrijeme se kao izvor celuloze koriste i jednogodisnje biljke, kao sto su trava, slama i trska. Proizvodnja celuloze obuhvata mehanicki i hemijski tretman sirovine. Pod mehanickim tretmanom se podrazumjeva usitnjavanje drveta ili drugih sirovina, sto se potize koriscenjem specijalnih uredjaja.

Proizvodi od celuloze