Просечан пушач може умрети 10

година раније него непушач. Очекивано трајање живота се продужује након

одвикавања.

Дувански дим је смртоносан агенс,

са више од 7000 хемијских

састојака, од којих се више од 60

доводе у везу са

узроцима рака

ЗАШТО ЈЕ ДУВАН ШТЕТАН...ЗАШТО ЈЕ ДУВАН ШТЕТАН...

Просечан непушач који је пасивно изложен

дуванском диму неколико сати дневно

такође може очекивати здравствене последице.

Постоје снажни научни докази да је пушење повезано са више од

две хиљаде обољења и стања, укључујући

срчани удар, проблеме са циркулацијом, висок

крвни притисак, рак плућа, рак усне дупље,

бронхитис, чир на желуцу и

дванаестопалачном цреву, чак и чешћом

астмом, упалама средњег уха и обичним

прехладама

Деца са астмом чији родитељи пуше двоструко

чешће имају симптоме ове

болести у односу на децу са астмом чији родитељи не

пуше

10 начина да ваше дете одбије понуђену цигарету:

1. Буди директaн и испољи став: „Не хвала. Пушење је глупо.“

2. Буди искрен: Тренирам фудбал. Пушење ће ме успорити на тренинзима.“

3. Причај о стварном животу: „Мој деда је умро од рака плућа а ја не желим да ми се то деси.“

4. Промени тему: „Нее... Хајде да одемо до школског дворишта да шутамо лопту.“

5. Покушај да добро узвратиш: „Дувански дим није парфем по мом укусу. О сивој кожи и жутим ноктима да не говорим“

6. Нашали се: „Договорио сам се са својим плућима. Ја не пушим, а она заузврат

настављају да дишу.“

7. Удаљи се: „Ваууу...Зар је већ толико сати. Боље да кренем.“

8. Пребаци кривицу на одрасле: „Ако ме родитељи ухвате – у великој сам невољи.“

9. Причај о зависности: „Нећу да будем заробљен и зависим од нечега.“

10. Избегни ситуацију: Ради нешто друго пре него што те чак и питају да пробаш

цигарете.

ППостоје људи који:остоје људи који:

• не верују подацима о штетности пушења и пасивног излагања дуванском диму („Када би пушење заиста било толико штетно, први то не би радили лекари“, „Испада да је пушење најштетније – а шта је са загађеном храном, ваздухом, водом итд?“)

• не верују да је експериментисање са дуваном (или алкохолом) ризично („Треба све пробати у животу да би знао о чему се ради и шта желиш“)

• сматрају да ће прихватити и лако поднети било које последице излагања дуванском диму („Па нећу, ваљда, умрети здрав?“)

• не верују да дувански дим може утицати на превремено сопствено или обољевање у њиховој породици („Моја баба је пушила и живела 90 година“, „Moja мама је пушила док је била трудна са мном и шта ми фали?“)

• потискују и одбацују размишљања о последицама

пушења („Мени се то неће десити“, „Још само да ми прође овај период у животу и тада ћу се више посветити себи“, „Ако пушим само неколико цигарета, то није толико штетно“)

• сматрају да имају право да запале цигарету било где и да су мере забране пушења на јавним местима непотребне и усмерене на неко „људско право“ („Какве кукавице, боје се да ће умрети пре времена“, „Као да је ово најважнији проблем којим треба да се бавимо?“).

ШТА ЈА МОГУ ДА УРАДИМ?ШТА ЈА МОГУ ДА УРАДИМ?ПРЕДРАСУДЕПРЕДРАСУДЕ……

• Иако је истина да деца родитеља непушача ређе започињу са пушењем1, треба да будете свесни да ваше дете ипак може имати намеру да користи дуван у неком облику. Истраживања су показала да деца и тинејџери цене мишљење својих родитеља и желе да родитељи и други одрасли заузму став против пушења. 2Родитељи непушачи могу имати потешкоће у разумевању зашто њихова деца пуше3.

1De Vries H, Engels RCME, kremers S.P.J, Mudde A.N. Parents’ and friends’ smoking status as predictors of smoking onset:

findings from six European countries. Health Education Research. 2003;18:627-36.

2Bothmer M.I.K, Mattson B, Fridlund B. Influences on adolescent smoking behaviour: siblings’ smoking and norms in the

social environment do matter. Health and Social Care in the Community. 2002;10:213-20.

3Small S.P, Brennan-Hunter A.L, Best D.G, Solberg S.M. Struggling to Understand: The experience of nonsmoking parents

with adolescents who smoke. Qualitative Health Research. 2002;12:1202-19.

Предрасуда:

„Не морам да бринем,

сигуран сам да моје дете

никада неће пушити.“

• Добра вест за вас је да можете утицати на своје дете не само оним што кажете, већ и својим поступцима1. Мењајући своје понашање у складу са оним што ће очувати здравље, као што је забрана пушења у кући или избор боравка у средини без дуванског дима, можете имати снажан утицај на одлуку ваше деце да не пуше2.

Предрасуда:

„Зашто да бринем о томе да ли

ћу говорити свом детету да не

пуши, када ме инако неће

слушати?

1. Exter B, Enday A.W, Engels R.C.M.E, Hale W.W, Meeus W, Wilemsen M.C. Lifetime parental smoking history and cessation and early adolescent smoking behavior. Preventive Medicine. 2004;38:359-68.2. Andersen M.R, Leroux B.G, Bricker J, Rajan K.B, Peterson A.V. Antismoking parenting practeces are associated with reduced rates of adolescent smoking. Archives of Pediatrics and Adolescent Medicine. 2004;158:348-52.

• Родитељи који пуше ипак могу утицати на децу да не користе дуван1. Деца често не разумеју да пушење изазива снажну зависност и да је изузетно тешко прекинути. Као пушач, ви више него други познајете зависност од никотина и његову високу цену која се одражава на ваш буџет и здравље. Испричајте свом детету како сте постали зависни од дувана и како је тешко престати. Истраживања су показала да у случајевима када родитељи причају деци о својој навици, они имају мању шансу да започну са пушењем2.

Уколико нисте били у могућности да се одвикнете, можда је сада

време да то озбиљно размотрите. Што пре оставите дуван, мања је шанса да ће вам дете бити стални пушач3.

1Johnson P.B, Johnson H.L. Reafirming the power of parental influence on adolescent smoking and drinking decisions. Adolescent and Family Health. 2001;2:37-43.

2Harakeh Z, Scholte R.H.J, Vermulst A.A, Vries H, Engles r.C.M.E. Parental factors and adolescent’s smoking behavior: an extension of the theory of planned behavior. Peventive Medicine. 2004;39:951-61.

3Farkas A.J, Distefan J.M, Choi W.S, Gilpin E.A, Pierce J.P. Does parental smoking cessation discourage adolescent smoking? Preventive Medicine. 1999;28:213-8.

Предрасуда:

„Ја пушим. Моја деца ми неће

веровати уколико им кажем да је

пушење штетно.“

• Млади имају различите обрасце коришћења дуванских производа од одраслих. Понекад пуше само викендом или када су у школи. Пошто млади у почетку најчешће пуше повремено, многи људи верују да им је лакше да се одвикну. Нажалост, ово није случај код свих младих. Иако многи млади желе да се одвикну, годишње је само 4 од 10 који покушају у томе и успеју1.

1Sussman S, Dent C.W, Severson H, Burton D, Flay B.R. Self-initiated quitting among adolescent smokers. Preventive Medicine. 1998;27-A19-28.

Предрасуда:

„Младима је ионако лако да

прекину са пушењем.“

• Усвајање мера у политици цена и пореза ради смањења потражње за дуваном;

• Заштиту људи од изложености дуванском диму;

• Регулисање садржаја дуванских производа;• Регулисање објављивања података о

дуванским производима;• Регулисање изгледа паковања и

обележавања дуванских производа;

Оквирна конвенција о контроли дувана Оквирна конвенција о контроли дувана Светске здравствене организације (ОККД СЗО) Светске здравствене организације (ОККД СЗО)

и и нашнашуу земљ земљуу од 2006. године од 2006. године обавезује на обавезује на::

• Упозоравање људи на опасности од дувана;• Забрана рекламирања, промоције и

спонзорства дуванске индустрије;• Помоћ пушачима да прекину своју зависност

од дувана;• Забрану продаје малолетницима и од стране

малолетника;• Подршку економски одрживим

алтернативним културама уместо гајења дувана и

• Заштиту јавног здравља од комерцијалних и других сличних интереса дуванске индустрије.