savremena proizvodnja paradajza

POLJOBERZA- Savremena proizvodnja paradajza

http://www.poljoberza.net/PG16_2.aspx[5.11.2010 13:24:59]

Адам Така дипл.инг. Науени институт за ратарство и повртарство Нови СадСАВРЕМЕНА ПРОИЗВОДЊА ПАРАДАЈЗА

Парадајз (Лицоперсицон есцулентум Милл.) Је једна од најеешӕих иекономски најзнаеајнијих повртарских врста који се гаје на отвореном пољуиу заштиӕена простору. У Србији се парадајз гаји на око 20.000 ха, саоствареном производњом од 180.000 тона плода. Остварени просеенаприноси по хектару су веома ниски (у Србији) и креӕу се око 9.000 кг похектару. Разлози овако ниских приноса нису у генетском потенцијалу сортии хибрида веӕ у неадекватној технологији гајења, смањеној и неадекватнојпримени минералних дубрива и средстава за заштиту биља (нароеито2005.године где је пуно усева страдало од биљних болести), и неповољнихекономских околности. У овом тексту дати услови успевања, потребе заводом у зависности од температуре, плодоред и избор земљишта запроизводњу парадајза. Дат је и осврт на дубрење парадајза у зависности одплодности земљишта, као и берба парадајза. Посебно је обраденакалкулација производње парадајза на отвореном пољу из директне сетве иекономиЕности производње. Производња плода парадајза је профитабилнаи високоакумулативна производња, уколико се примењује правилнаагротехника и науена сазнања и достигнућа савремене повртарскепроизводње.Плод парадајза има широку употребу у исхрани становништва. Користи секао свеж, зрео плод иу виду различитих прерадевина. О знаеају овеповртарске културе говори податак да се његова потрошња статистичкиевидентира у 164 земље света и да је друга најпродаванија намирница насветској пијаци, после банана. Просеена потрошња парадајза у свету износи15 кг по становнику, ау нашој земљи је 16 кг по становнику.Климатски фактори у комбинацији са других агроеколошким елементима узновоселекционисане сорте и хибриде, пружају изванредно добре услове запроизводњу парадајза у нашој земљ. У АПВојводини и уз реено долинецентралне Србије, постоји добра комбинација земљишта и обиља воде занаводњавање као и повољних климатских прилика. На овим просторимамогу се лако остварити приноси од 50-80 тона плода по хектару.Истовремено то су и најразвијенија пољопривредна подручја наше земље,са великом концентрацијом становништва и развијеним урбаним центрима,где се могу пласирати велике колиеине свежег плода на зеленој пијаци илипредати фабрикама за прераду. Производња и потрошња парадајза у светуи код нас У савременој производњи и потрошњи хране парадајз заузимазнаеајно место. У исхрани, парадајз је веома заступљен, тако да се његовапотрошња статистички евидентира у 164 земље света. У исхрани се користиу свежем стању иу виду разних прерадевина. Просеена потрошња парадајза



у свету износи 15 кг по становнику (ФАО). Знатно веӕа потрошња остварујесе у развијеним земљама, где износи 29 кг и за 18 кг веӕа је од потрошње унеразвијеним, односно земљама у развоју. Регионално посматрано највеӕапотрошња је у Северној Америци, где износи 35 кг по становнику годишње.Према оствреној потрошњи од 27 кг, европске земље налазе се на другомместу у односу на остале светске регионе. Највеӕа потрошња парадајзабележи се у Грчкој од 140 кг по становнику, где парадајз еини половинуукупне потрошње поврӕа. Висока понуда као и традиција, односно навикекорисницима узрок су високој потрошњи ове намирнице. Не сме да сезанемари ни климатски фактор који опредељује ниво потрошње. Грчка јеуједно и једина европска земља медју највеӕим светским потрошаеима.Потрошња парадајза у нашој земљи износи 16 кг по становнику, што јемање од европског просека за 11 кг. Према оствареној потрошњи Србија иЦрна Гора је при самом дну европске лествице, односно на 21 месту испредФинске, а иза Данске. У структури потрошње поврӕа у нашој земљипарадајз уеествује са 15% и налази се на треӕем месту. Захваљујуӕи веомавеликим хранљивим, кулинарским и дијететским особинама, представљаповртарски производ за који се оеекује да ӕе имати пораст потрошње унашој земљи.У Србији се поврӕе гаји на око 309.000 ха, а парадајз заузима око 7%сетвених површина. У нашој земљи парадајз се масовно гаји од средине 19века. Пре другог светског рата у Краљевини Југославији парадајз се гајио наоко 7000 ха, ау Србији на око 4,000 ха, о еему говори и податак из1947.године да се у Србији гајио на 4.385 ха. Производња парадајза се упоследњих 15 година усталила на око 20.000 ха (максимум 2002.године са21.177 ха) са производњо за око 180.000 тона. У Војводини се тапроизводња усталила на око 6.000 ха са производњом око 60000 т.Остарени просеена приноси по ха су веома ниски и креӕу се око 9.000 кг /ха. Разлози овако ниских приноса нису у генетском потенцијалу сорте ихибрида веӕ у неадекватној и застарелој технологији гајења, смањеној инеадекватној примени минералних дјубрива и средстаава за заштиту биља,неповољним економским околностима, а нароеито у поремеӕају паритетаинпута и аутпута за ову производњу, несирурној и неорганизованој продајиготовог поизвода. У пластениекој производњи проблем представљајупримитивни и неадекватни објекти у којима се изводи производња (нискипластеници).

УСЛОВИ успевањаПарадајз се може гајити у свим пољопривредним рејонима Србије и ЦрнеГоре. Најбоље успева тамо, где период са просеено дневном температуромизнад 150Ц траје најмање 150 дана, и где температуре у току дана расту идо 350Ц. Захваљујуӕи могуӕности производње из расада, парадајз може дасе гаји у широком ареалу од 550 северне до 350 јужне географске ширине,тј од Немаеке и Пољске на северу до Јужно африеки Републике на југу. Занормалан развој биљке, парадајз изискује температуре измеðу 18 - 250Ц.Минимална температура за клијање семена износи 100Ц. Код умереневлажности земљишта и сетве на 2-3 цм дубине, при температури од 250Ц,семе ниче за 5-6 дана. Парадајз престаје да цвета на температури испод150Ц и изнад 350Ц. На температури од 90Ц престаје раст биљке. Измрзавана нула степени, мада усеви из директне сетве, у фази котиледонихлистиӕе могу издржати краткотрајни мраз од -1,1 до -1,30 Ц. Мразеви од -0,3 или -0,40 Ц оштеӕују плодове. Код превисоких ноӕних температура,отежано је премештање угљених хидрата, што доводи до прекидањазаметања плодова. Код производње раног парадајза у пластеницима еестаје појава формирања ситних цветова, који се не оплоде. Разлози ове појавележе у ниској температури земљишта. Други пак проблем у пластениекој, анароеито стаклениекој производјњу су температуре преко 300Ц, где је



асимилација веома мала, односно она је скоро иста као и на температури од+10 Ц. Да би производјаеа обезбедили бољи раст биљака може се додаватиЦО2 (угљендиоксид), и његова се концентрација на тако високимтемпературама може повеӕати и до 1,2%, што је 40 пута више однормалног. Тада се асимилација успешно одвија и на +350 Ц. У овом слуеајуасимилација расте и до еетири пута. Производјаеа који производе расадпикираног парадајза у хранљивим коцкама, сандуеиӕима или најлон кесама,треба свакодневно да контролишу температуру ваздуха. Ноӕна температураби требало да износи 16-180Ц, а дневна 22-250Ц. Код производјаеа којипроизводе непикиран расад парадајза у пластеницима понекад долази дополегања-падања расада. Узрок ове појаве је лоше проветравањепластеника, односно производјаеа видевши да је у пластенику топло,отварају врата а спољна температура је 10-120Ц. Расад се прехлади, биљкеослабе, те сапрофитне гљиве доводе до појаве полегања расада. Ова појаваје нароеито критична ако се деси код младог расада. Светлост је неопходнау производњи расада, али исто тако и код плодова. Парадајз је типиенобиљка светлости. Током јесени, зиме иу рано пролеӕе имамо неповољнеуслове за узгој парадајза у заштиӕена простору. При облаено времену, безобзира на топлоту, парадајз споро расте, слабо се развија, стабло му сеиздужује, а цветови опадају. Најмања дужина дана за цветање и заметањеплода износи 90-10 сати, што се код нас постиже веӕ крајем априла и траједо краја сетембра.Допунско осветљење расада и гајених биљака у пластеницима истакленицима има економско оправдање. Минимална осветљеност је 5000-10000 лукса, а оптимална око 35.000 лукса. При веӕем интензитетуосветљености, раније је и цветање. Квалитет плода парадајза добијеног унеповољним светлосним условима је лош. Плод садржи мало Ц витамина,киселина и шеӕера.

Потребе за водомПарадајз има велику лисну површину те му је неопходна оптималнаколиеина воде од ницања до краја сезоне гајења. Парадајз троши од 300-400 лит. воде за кг суве материје па до 824 лит. тј толики јетранспирациони коефицијенат. Оптимална влажност ваздуха за расипањеполена из прашника је 60-70%, а 70-80% за пријем и клијање полена нажиг туека. Ако је релативна влажност ваздуха мала, и иде испод 50%, теако је праӕена са земљишном сушом, долази до опадања цветова, а еесто ивеӕ формираних плодова. Уколико је пак ваздух сувише влажан, прашницине могу нормално пуцати и не долази до опрашивања. Уједно таквавлажност је идеална за појаву биљних болести. Ово је важно нароеито устакленицима и пластеницима, где је ваздушна влага изнад оптимума. Да бисе ова појава ублажила или спрееиле треба омогуӕити проветравање(вентилацију), протресање биљака или извршити вештаеку оплодњу(вештаека пеела, вибратор, зујалица). У недостатку радне снаге, ау циљупобољшања оплодње, производјаеа најеешӕе користе стимулаторе раста(фитохормоне). Најпознатији је Томатина, који се користи у концентрацији0,6-0,8%. Раствором Томатина се третирају (малом руеном прскалицом)цвасти, или се пак цела цваст умаее у раствор Томатина, када су цветалипрви цветови. Након умакања цваст се отреса, да не би остале крупне капи,које могу изазвати оштећења плода па и целе биљке. Третирање сепонавља после 3-5 дана. Третирање цветова томатино и другим хормонимараста уствари изазива разрастања цветне ложе, којом приликом најеешӕедобијамо плод без семена. Третирања се обављају у јутарњим часовима (80-10 еасова). Задњих година у свету па и код нас, за ову намену користе сеспецијалне расе бумбара које се уносе у пластеник. Бумбари обилазеӕицветове врше оплодњу уместо еовека. Данас постоје и специјализованефирме које производе ове бумбаре, те се могу купити легла и уносити у



пластенике или стакленике.Влажност земљишта треба одржавати редовним наводњавањем. Упротивном, уколико се смењују сушни и влажни периоди, долази до пуцањаплода. Овде ваља напоменути да парадајз боље подноси сушу од паприке иплавог патлиџана (биљке из исте фамилије) те усеви који се гаје издиректне сетве могу успешно да се произведу и без наводњавања (у средњекишној и нормалној години). Најбоље додавање воде парадајзу је системом"кап по кап", који се углавном користи у заштиӕена простору или тамо гдеје оскудица у води. На отвореном пољу предност над другим наеинима имазаливање браздама (данас се највише користи у баштама), мада се у широјпроизводној пракси највише користи вештаека киша. Важно је напоменутида је код парадајза боље реðе, а обилно наводњавање, него еесто инедовољно, којим се кваси само површински слој и доводи до формирањаплитког кореновог система.

Оптиимална влажностт ваздуха за расипање полена ииз прашника јје 60-70%, а 70-80% за пријем ии клијање полена на жиг туека. Ако је релативнавлажност ваздуха мала, и иде испод 50%, те ако је праӕена са земљишномсушом, долази до опадањја цветти, а еесто и веӕ формираних плодова.

За услове Војводине, потребе парадајза за водом варирају од 450-520 мм узависности од године, при еему је просеена дневна потрошња 3,6-4,5 мм.Максимална достиже 8 мм на дан. У баштама и окуӕницама можемосмањити број наводњавања мулеирањем (настирањем земљишта) сламом,сеном, струготином ау последње време и пластиеним фолијама. Настирањемземљишта се спрееава и ницање корова, а смањена је и примарна заразабиљним болестима биљака.



Лоша оплодња парадајза - неправилан плод

Постављене кутије са бумбара у пластенику

ИЗБОР СОРТЕ (ХИБРИД) ЗА ПРОИЗВОДЊУНа сортној листи пољопривредног и шумског биља дозвољеног за ширење уСавезној Републици Југославији (Србија и Црна Гора) у 2002.години,налазило се 78 сората и хибрида парадајза. 18 сората је у групиодомаӕених, а 60 су селекционисане. У свету се данас гаји више стотинасората и хибрида за разлиеите видове прозводње.



Селекцијом (стварањем нових сората и хибрида) парадајза у нашој земљибаве се два института. То су науени институт за ратарство и повртарство уНовом Саду и Институт за пољопривреду ¨ Србија ¨, Центар за повртарствоу Смедеревској Паланци, те приватна фирма ¨ Супериор ¨ из Велике Плане.Гајене сорте и хибриди парадајза се разликују по велиеини плода, облику,намени, хемијском саставу, раностасности и висини стабла. У овој књизидајемо поделу сората по висини раста. Високе (индетерминантне) сорте ихибриди Ову групу сората карактерише неограниеен високи раст стабла ибујно гранање. Биљке се гаје уз ослонац на једно, редје на два стабла.Цвасти се јављају после 9-11 листова. Намена ових сората - хибрида је узгоју стакленицима, пластеницима и за рану производњу на отвореном пољу,као и баштенску производњу. Плодови из ове производње намењени сусвежој потрошњи, односно зеленој пијаци.Полувисоко (семидетерминантне) сорте и хибриди Ову групу саеињавајумањи број хибрида, који се гаје, обиено у пластеницима и на отвореномпољу, а намењени су за свежу потрошњу. Обиено се гаје на два стабла,редје на једно или три. То су уствари ниски хибриди нешто веӕе бујности.На главном стаблу образују четири до шест цветних грана и престају сарастом.

Ниске (детерминантни) сорте и хибриди



Сорте и хибриде из ове групе карактерише нижи раст (висина биљака је 65-85 цм), густо размештени листови и цвасти. Прва цваст се јавља изнад 5-6листа, а следеӕа после сваког другог листа. БоЕне гране и врх биљкезавршава се цветном граном или листом. Тако биљке саме ограниеавају својраст и добијају жбунаст изглед. Сорте из ове групе најчешће се гаје диретносетвом семена на парцели, мада могу и из расада. Ова производњапретежно је оријентисана ка прерадјиваекој индустрији, мада се неке сортемогу гајити и за свежу употребу. Карактеристика ове групе сората је брзпораст, рано стасавање и уједнаеено сазревање, што је посебно знаеајно запримену механизације у берби.

ПЛОДОРЕД И ИЗБОР ЗЕМЉИШТА ЗА ПРОИЗВОДЊУ ПАРАДАЈЗАПлодоред је измена (промена) култура на истој површини. Повртарскекултуре па и парадајз, се не смеју сејати, односно садити неколико годинана истој парцели. Повртарске културе имају разне потребе у хранивима,нападају их разне болести и штетоеине, имају неједнако развијен кореновсистем, те се плодоред мора строго поштовати. Добри предусеви парадајзусу грашак, пасуљ, соја (под условом да нису третирани хербицида Пивот),стрна жита, лукови. На исту површину долази тек после три до еетиригодине. Лоши предусеви (на њих не би требало сејати парадајз) су:кромпир, паприка, плави патдлиџан, дуван, луцерка, краставац. Сампарадајз је добра предкултуру за мркву, першун, паштрнак, целер, црни ибели лук и пасуљ. Код избора парцеле за сетву-садњу парадајза морамоводити раеуна ио нагибу земљшта. Тамо где је нагиб земљишта у правцупружања редова 5%, парадајз се може наводњавати и вештаеком кишом.Тамо где тај нагиб износи 5-10% у обзир долази једино наводњавање каппо кап, јер би ерозија уништила усев парадајза. Парадајз не би требалогајити тамо где је Ораниен (хумусни) слој мањи од 20-25цм. Као и своповрӕе и парадајз тражи одредјену пХ реакцију земљшта. Оптимална пХреакција за узгој парадајза је 6,5-7,5, мада се у литератури среӕе ширидијапазон од 5,5-7,9. Код избора земљишта за узгој парадајза морамоводити раеуна ио садржају Ца ЦО3 (крее, калцијум-карбонат). Наземљиштима где је тај садржај преко 5% не би требало гајити парадајз, јерје отежано, а еесто и онемогуӕено усвајање микроелемената, који сунеопходни за правилан раст и развој биљака. Уједно не би га требало гајитини тамо, где је садржај крее испод 1%.За разлику од паприке и краставца који траже веома плодна земљшта,парадајз се може узгајати на земљиштима која садрже два и вишепроцената хумуса. Ако је садржај хумуса испод 2%, мора се унети великаколиеина органских дјубрива (стајњак) у земљиште.Код планирања производње парадајза, треба да водимо раеуна иозаслањености земљишта (каквих има у Војводини). Парадајз спада у средњеосетљиве културе на садржај соли у земљишту као што су и кромпир, боб,купус, карфиол, кељ, келераба, салата, спанаӕ, плави патлиџан, тикве,диње и лубенице. То знаеи да са повеӕањем заслањености земљиштаопада и принос. Код парадајза конкретно то знаеи да је споријеукорењавање, ситни су плодови, а на њима се јављају оштеӕења (некрозе).Поред заслањености земљишта морамо водити раеуна ио салинитету водеза наводњавање. Све соли узоркују заслањење земљишта, еак и малеконцентрације. Вишегодишњим наводњавањем доводи се до погоршањаструктуре земљишта.Ако у води за наводњавање преовладјују соли натријума, онда се одвијапроцес алкализације. Погоршавају се воднофизиека својства, која каснијеније ни једноставно ни јефтино поправити. Колико је важно испитати водуза наводњавање илуструје и следећи податак. Ако је садржај соли у води занаводњавање 5 г по литри, са заливним нормом од 50 мм, у земљиште сеунесе 2.500 кг соли по хектару.



Сумирајуӕи горе наведене податке најбољи резултати у производњипостижу се тамо, где се парадајз гаји на дубоким, растреситим, топлимземљиштима, благо окренутим југу, добре структуре и богатим у хранивима,која се налазе у лако доступним облику. За велике приносе од есенцијалневажности је да земљиште буде дренирано (водо-пропустљив).

Дубрење ПАРАДАЈЗАПроблем дубрење парадајза треба посматрати у функцији природнеплодности земљишта, планираног приноса и цене дубрива. Парадајз јекултура која се ðубре стајњаком и минералним дубрива. Природна плодностпарцеле у датим условима, као и тип земљишта диктирају потребнеколиеине стајњака. Оријентационо се узима, да је за 1 ха потребно 40 тзгорелог говедег стајњака. Уколико се ðубре овеијим или живинскимстајњаком, ова колиеина се смањује за 3-4 пута. Стајњак се уноси у јесенпод дубоко зимско орање или у лето пре другог гарења (орања) стрњишта.Стајњаком се поправљају водна, ваздушна и топлотна својства земљишта.Дубрење минерално дубриво је такоðе неопходно. Она утиее нараностасност, велиеину и квалитет плода, а самим тим и на висину приноса.Једна тона плода, са одговарајуӕем масом листа, стабла и корена износи2,4 кг азота (Н), 0,9 кг фосфора (П205), 3,5 кг калијума (К20). Са приносомод 60 т / ха плода (што је код нас могуӕе остварити без проблема) парадајзизноси са површине од 1 ха, 144 кг азота, 54 кг фосфора, 210 кг калијума,70-80 кг калцијума (Ца0), и 70 кг магнезијума (Мг0).У Војводини је 2002 и 2003 године под покровитељством Извршног веӕа АПВојводине и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду ишумарство водјења акција "Уз мало воље плодно поље", еији је циљ био,бесплатно испитивање обезбеденост земљишта у хранивима. Ову могуӕностпроизвоðаеи су углавном и искористили. Агрохемијску анализе земљиштаобављају наши науени институти и пољопривредне станице.Обилна исхрана азотом потенцира вегетативни пораст, касније је цветање исазревање, а може довести и до опадања цветова. Недостатак азота има запоследицу слаб развој биљке, мањи принос и лош квалитет плода. Азотнимдубрива се најеешӕе прихрањују биљке, јер се лако испира водом изземљишта.



Фосфорна дубрива утиее на повеӕање приноса и раније стасавање плода.Без довољне колиеине лако приступаеног фосфора, нема оплодње. Удубрива која се код нас налазе у промету, фосфор је 50% у лако доступнимоблику а 50% је растворљиве у лимунској киселини. Слиено стање фосфораје иу земљишту, стога се фосфор мора редовно додавати земљишту.Калијум утиее на повеӕање отпорности биљке на болести, плоду дајелепшу сјајнију боју. Плод који има доста калиљума може дуже да се еува апроценат шеӕера, па самим тим и суве материје у плоду је веӕи.Недостатак калијума има за последицу смањену синтезу ликопена, штодоводи до опадања плода, пред само сазревање. У нашим земљиштима гаима довољно, али није сав у лако доступним облику, те се и он морадодавати.У зависности од планираног приноса, типа производње и богатстваземљишта у хранивима, у земљиште се уноси око 140-160 кг Н / ха, 180-220кг П20 5 и 130-150 К20/ха. Ове количине произвоðаеи треба да узму самокао оријентационе, јер се свака парцела дјубре за себе. Код обраеунаколиеине хранива која се уносе у земљиште важно је напоменути дапарадајз искоришӕава азот са 60%, фосфор са 15% и калијум са 70%.Половина до две треӕине НПК хранива се дају у јесен под дубоко орањеили у рано пролеӕе пред затварање зимске бразде, а остали део се даје уприхрањивању, које се обавља у фази почетка цветања. Од укупнеколичине азота, једна половина се даје пред садњу или сетву а другаполовина се оставља за прихрањивање. Микроелементи се додају у видуприхрањивања, а њихов недостатак се обиено јавља при гајењу парадајза узаштиӕена простору.

БЕРБА ПАРАДАЈЗАДа би обезбедили стални дневни прилив свежег плода парадајза за пијацуили фабрику, морамо располагати са више сората различите дужиневегетације и крупноӕе плода.За локална тржишта парадајз се бере када су плодови достигли пуну



зрелост и карактеристиена боју. За мање удаљена тржишта берба сеобавља нешто раније, када плодови нису сасвим зрели, а за удаљенатржишта беру се плодови на којима се појавила ружиеасто боја и тонајеешӕе на делу који је изложен сунцу (плодови из оваквих бербинамењени су за свежу пијацу). За индустријску прераду беру се потпунозрели плодови. Бербу треба обављати по сувом времену, ау јесен посленестанка росе. Бербе треба да буду редовне како би откидањем зрелихплодова, биљке убрзале раст и зрење до тада зелених плодова.Плодови се беру без дршке, пазеӕи да се не нагњеее или на други наеиноштете. У поеетку су бербе сваких 7-8 дана (на једној парцели), а каснијесвака 3-4 дана. За индустријску прераду берба се може поеети када је око70-75% плодова зрело, касније се зрелост повеӕава за око 3% за сваки данса нормалним температурама. Код производње на гредицама берба сеобавља комбајнима, који имају дневни уеинак од 1-1,5 ха на дан. Наиндивидуалном сектору и мањим парцелама берба се обавља руено и тонајеешӕе у 2-3 наврата. Прва берба је обиено намењена за свеже тржиште(пијаце) и обавља се када је 20-30% плодова зрело, а остале бербе иду запрераду односно предају се фабрикама. Производи од парадајза изјугословенских фабрика били су присутни на Европском тржишту у веӕемобиму до 1990. године Након увоðења санкција нашој земљи на та тржиштасе убацила Украјина са својим производима. Наша земља располажеодлиеним агроеколошким условима за веӕу производњу парадајза, имамодобрих домаӕих сората, одличног квалитета и прехрамбену индустрију којаје у могуӕности да произведе квалитетне ПРЕРАðЕВИНЕ са којима требапоново да се врати на Европско тржиште. Наша извозна шанса треба дабуду квалитетне прерадевине од парадајза, а не свеж, зрео плод.



Приноси парадајза варирају од особина земљишта, сорте, примењенеагротехнике и креӕу се од 40-60 тона плода по хектару. У повољнимгодинама као што је била 2000 било је произвоðаеа (као што је ПИК Беееј)који су остварили приносе од 60-80 тона плода по хектару.

ЕкономиЕности ПРОИЗВОДЊЕ ПАРАДАЈЗА ИЗ директном сетвом НАОТВОРЕНОМ ПОЉУПроизводња плода парадајза је профитабилна и високоакумулативнапроизводња, уколико се примењује правилна агротехника и науена сазнањаи достигнућа савремене повртарске производње. Да би произвоðаеипостигли високе приносе, мора се поштовати пре свега плодоред, дубрењеорганским и минералним дубрива, пуна агротехника и коришӕењановоселекционисаних сората и хибрида, које имају висок генетиекипотенцијал за принос. Улагања у ову производњу нису мала, тако на примердубрива (органска и минерална) са пратеӕим операцијама еине 29%укупних трошкова производње. Велико је улагање иу радну снагу(окопавање, прореðивање и руена берба), и оно еини 31% од трошковапроизводње. Остале операције у производњи су механизоване и оне умногоме олакшавају производњу.Остварена добит (са приносом од 40 т / ха плода) износи 155.479 динара(2.392 евра) и оставља велику акумулацију. То илуструје и податак да јецена коштања једног килограма парадајза 4,11 динара (0,063 евра) а нашипрераðиваеи су откупљивали парадајз по 7-8 динара по килограму. Ценапарадајза на кванташка пијаца (Нови Сад, Београд) достизала је цену од 15-20 динара по кг, што произвођачима оставља још веӕу добит. Овде морамонапоменути да је ова производња сигурна и економски исплатива једино усистему за наводњавање.

ПРОИЗВОДЊА СЕМЕНА ПАРАДАЈЗАСрбија има добре агроеколошким условима за квалитетну производњусемена парадајза. Поред законске регулативе која је прописала услове инаеин за обављање семенске производње, битни фактори за добијањеквалитетног семена су фаза зрелости плода, дужина ферментације, а кодпроизводње хибридног семена еување полена и време кастрације цветова(Така, 1997).Плод парадајза је соен бобица разлиеитог облика, боје и крупноӕе. Семепардајз је смештено у пихтијастој маси плода, еији садржај може бити 0,25-0,35% од тежине плода. Парадајз спада у групу биљака са високимкоефицијентом умножавања, што илуструје и податак да у једном цветупарадајза има 288 семених заметака, док цвет грашка има до 8, бамија 75,сезам 1990, пшеница 1, паприка 80-100.Принос и квалитет семена зависе од сорте, услова производње и биолошкихспецифиености биљне врсте. Полазећи од значаја квалитетне производњесемена дајемо приказ утицаја најзнаеајнијих агробиолошких специфиеностина принос и квалитет семена.Производња семена парадајза се у нашој земљи одвија на два наеина -директном сетвом и из расада. Такоðе се разликује и производња семенасората и производња хибридног семена. Из директне сетве се производеуглавном ниске сорте (Аризона, Мобил, Баек, Књаз, Алпарац, Новосадскиниски, Нарвик, Корона, Хеинз 1370 и друге) али могу и високе (Новосадскијабуеар, Сен Пјер, Руџерс и друге), с тим да се код ових других плодовиморају вишекратно убирати.Производњом из расада производи се семе високих категорија (Супер елитаи Елита) и сво хибридно семе Парадајз спада у групу самооплодних култура.Проценат странооплодње износи према литературни подацима од 1-2 па до6%. С тога је у производњи семена обавезна просторна изолација којаизноси 200 м на отвореним површинама и 100 м на простору са природном



изолацијом (Југословенски Закон о семену и садном материјалу). У некимземљама ова изолација је знатно мања, па еак сведена на 4 м кодпроизводње комерцијалног семена, колико је потребно да не доðе домеханиеког мешања сората (Маðарска). Због биологије парадајза усевсемена се мора најмање два пута апробирати (прегледати). Први преглед севрши у време поеетног зрења плодова прве етаже, а други у време пунетехнолошке (а код пардајз то је и физиолошка) зрелости, тј када је више од50% плодова доспело за бербу.Убирање плодова зависи од прераðиваеких капацитета (када се ваðењесемена изводи у фабрикама за прераду) или од капацитета машине којомрасполажемо. Код веӕине сората стајање плода у гајбама неколико дана неузрокује пад квалитета семена. Изузетак су крупноплоде, касне сорте којемогу проклијати у плоду. Са том појавом смо се сретали и ми у раду кодсората Аризона, ВФ 145/ББ, Мобил, ВФ 145-21-4, ВФ 145/22, Баек и некедруге. Убирање раних ниских сората обиено се врши кроз две, реðе трибербе, док се високе сорте вишекратно беру. За семе се убирају само зрели,здрави плодови, мада и семе из полузрелих плодова има добру клијавост,стим да је апсолутна тежина семена знатно мања. Семе добијено изполузрелих плодова има нижу енергију клијања од семена добијеног иззрелих плодова. То је због еињенице да од формирања плода и достизањањегове коначне велиеине (а то је у фази полузрелог плода), па дофизиолошке зрелости протекне 8-14 дана у зависности од сорте за којевреме се у семену врши додатно накупљање резервних материја.За квалитет семена важни су најкрупнији (први плодови) и плодови сагорњих етажа, иако се у крупним плодовима наðе штуро семе као што се иуситним плодовима наðе крупно семе.

Производња хибридног семенаСпецифиености парадајза је производња хибридног семена. Парадајз јесамооплодна култура, стога се хибридна снага не огледа највише уповеӕању приноса веӕ у раностасности (Фаркаш 1993), нароеито у ранијемзрењу плодова прве и друге етаже (Кубицки, Мицхаласка 1978), затимотпорности на болести (В, Ф, Т мв ) иу одсуству зелене зоне око дршкеплода.Због високих цена хибридног семена та производња је исплатива само усигурној стаклениекој, пластениекој и раној пољској производњи.Производња семена хибрида подразумева више рокова сетве оца (обиенотри рока) и један мајке. Први рок сетве оца је око 10-14 дана ранији одсетве мајке, други је са сетвом мајке и треӕи десетак дана после сетвемајке (ово је нароеито важно ако је отац ниска линија или сорта).Технологија производње укљуеује вештаеку оплодњу. Тако се полен са оцаобиено скида вибраторима и касније наноси на жиг туека мајке. Полен је насобној температури способан за оплодњу око два дана, ау фрижидерима идо осам дана. Према истраживањима Георгијевског и Кочевског (1994)најбољи резултати се постижу ако се полен који је скидан вибраторимананоси одмах тај дан са цветова који су откинути са биљке оца и сутраданВадени полен и вршено опрашивање. Исти аутори наводе да је проценатоплоðених цветова са поленом старим четири дана само 25,6%, док петогдана није било оплодње (полен еуван на собној температури). На основуеетворогодишњег истраживања, утицаја трајања полинације на принос иквалитет семена парадајза хибрида Балца и Присца, установили су да сенајвеӕи принос семена добија наношењем полена 24-30 сати наконкастрирања, смешом полена од претходног дана. Исти аутори наводе да јепринос хибридног семена за 80-10% веӕи у односу на варијанту када јеполен наношен одмах по кастрирање.



Вибратор - зујалица за вештаеку оплодњу парадајза

Оплодена цветови се обележавају конеиӕима или им се закидају дваеашиена листиӕе. Цветови мајке се кастрирају када круниени листиӕезаузму угао од 30 степени па максимално до 45 степени у односу на осуцвета. Ако се потпуно отворе постоји велика вероватноӕа да је дошло досамооплодње. Остали плодови који су резултат самооплодње (радник нијестигао да их опраши) се отклањају. У зависности од линија односно сортеопрашивање поеиње после десет недеља од сетве и траје од 6-80 дана. Упуном цветању увежбано радник може да кастрира и опраши око 800 - 1200биљака. У зависности од линија и садржаја семена у плоду са 800-1200биљака мајке добије се 1200-1600 кг плода или 3,5-4,5 кг хибридног семена.

Берба семенског парадајзаНа квалитет и принос семена утиее и време убирања плода. Из усева себеру зрели, потпуно црвени плодови, типиеног облика и велиеине за сорту.Ако се користи сок трули плодови и нагњееени се одбацују. У овом слуеајуплодови иду на прање и касније на пасирање. Важно је напоменути да сеплодови морају добро оцедити од воде јер у противном садржај сувематерије у соку опада и за неколико десетина процената (изражено уапсолутним показатељима). Постоји више типова машина за ваðење семенапарадајза, али се приниципа састоји у том да се на једну страну одваја семеса слузастим омотаеем, на другу страну сок и на треӕу делови цветнедршке и љуске плода. Семе се са делом сока ставља у пластиену бурад илидруге прикладне посуде за врење (ферментацију). Треба напоменути да сепосуде пуне од 2 / 3 до 3 / 4 висине јер се у ферментацији повећавазапремина пулпе.У зависности од температуре, после 12-18 сати може се поеети саиспирањем семена. У нашим условима ферментација траје обиено око 24еаса, мада неки аутори наводе три дана (на температури од 25-300Ц) па еаки до пет дана.У процесу ферментације се разлажу сложени пектини из слузастог омотаеасемена у просте и као такви се прањем одвајају од семењаее. У овомслуеају ферментација је уједно и дезинфекција семена. Многи аутори тврдеда се на овај наеин могу избеӕи бактеријска обољења, па еак и деовирусних обољења која се преносе семеном. Према нашим истраживањима(Така, 1997), дужина ферментације није битно утицала на квалитет семенастога је наша препорука да је довољно да пулпа ферментира 24 еаса. Упроцесу ферментације потребно је масу мешати неколико пута у току данада би се извршило једнако врење и да се онемогуӕи бојење семена пулпом.Ферментација је завршена када је пихтијасти слој око семена разложени. Унеким земљама (а последњих пар година и код нас) у широј производњи се



користи метод екстракције са хлороводониеном киселином. Овај метод сепримењује у каснијим фазама ферментације или код сората које су склонеклијању семена у пулпи. Један од могуӕих наеина је примена 567 мл ХЦл на10 литара пулпе и све се оставља пола сата. Након тога семе се пере идобија се задовољавајујӕи квалитет. Код овог метода битно је да секиселина дода у пулпу, да не би дошло до повреда радника, а обавезна језаштитна опрема на лицу и рукама. У времену од пола сата пулпа сакиселином се неколико пута меша, све док се слузасти омотао семена неразложи. Након тога семе се испира водом. Прањем семена одвајају сезаостале љуске, разложени слузасти омотао и штура семена која испливајуна површину воде. После прања семена (које се обиено изводи одливање)код свих наеина ваðења препоруељиво је центрифугирање. На овај наеин сесеме ослобадја спољне влаге, која неретко износи и преко 60%. Семе сеставља у јутане (или неке друге густо ткане вреће) и центрифугира 50-10минута. Овим поступком се проценат влаге смањује на 28-30 и такво семе селакше суши.Семе се суши на температури од 28-300Ц у танком слоју уз повременомешање да се не би створиле грудвице семена. У поеетку процеса сушењатемпература је 25-280Ц, а при крају се може повеӕати на 30-350Ц. Семе семора релативно брзо осушити, стога се ставља у танком слоју јер упротивном лако може доӕи до клијања семена на сталцима или рамовима.Наша препорука је да се на 1м2 рама на коме се суши стави 1,5-2 кгвлажног семена (површина рама 1,8-2,0 м2). Уколико постоји опасност одвирусних или бактеријских и гљивиених обољења, или пак то произвоðаесматра за сходно, семе се може потапати у 1,5-2,0% растворанатријумхидроксида у времену од 10 минута, па се потом испира хладномводом и поново суши. Колиеина произведеног семена зависи од сорте,крупноӕе плода и од услова у време оплодње. Код крупноплодих,многокоморних ниских сората од тоне плода може се добити 2,0-3,5 кгсемена. Из тоне ситноплодих сората парадајза који имају две до три коморедобије се око 4-6 кг семена. Најмање семена се добије из тврдих, меснатих,индустријских сората, свега, 1,2-2,0 кг семена.Приноси семена парадајза су веома разлиеити од земље до земље и износеод 10 - 50 кг / ха у африеки земљама па до 250-400 кг семена по хектару уСАД.Семенски квалитетиПарадајз припада групи поврћа са средње ситним семеном. Тако један грамсемена садржи 270-350 семенки, а апсолутна тежина семена износи 2,7-3,3г. Семе које се налази ближе дршци плода је теже од семена које се налазина супротној страни.Парадајз дужи низ година задржава висок проценат нормално проклијалихбиљака. За разлику од парадајза веӕина повртарских култура брзо губиклијавост. Црни лук и салата изгубе клијавост за две до три године. Унашим испитивањима након шест година (семе еуван у условимамагацинског складишта) клијавост семена износила је 79,75% (поеетна98,25%), док је пад енергије клијања знатно веӕи. Након шест годинаенергија клијања је износила само 23,25% (поеетна 83,25).Семе након 20 година еувања у херметиеки затвореној амбалажи сапроцентом влаге од 5,77 имало је клијавост од 93,75%.Према важеӕим законским прописима у промет се ставља семе које имаеистоӕу најмање 97%, садржај влаге максимално 12%, садржај корова нулаи најмању клијавост 75%.



Лоша оплодња - унутрашњи изглед плода

savremena proizvodnja paradajza

Documents