1

Шест јеврејских компанија контролишу 96%

светских медија

Моћ лажи, обмане и дезинформације, док Американци плаћају цену колективне

глупости

“Ви знате врло добро, а и глупи Американци то једнако добро знају, да ми контролишемо

њихову владу, без обзира на то ко седи у Белој кући. Видите, ја знам, а и ви знате, да ни

један амерички председник није у позицији да нам се супростави, чак и ако урадимо

нешто незамисливо. Шта нам они (Американци) могу да ураде? Ми контролишемо њихов

конгрес, ми контролишемо њихове медије, ми контролишемо 'шоу бизнис', и ми

контролишемо све што се догађа у Америци. У Америци можете критиковати Бога, али не

можете критиковати Израел...“ (Израелски гласноговорник Tzipora Menache)

Чињенице о јеврејској контроли медија

Највећи медијски конгломерат данас је Walt Disney Company компанија, чији је

председники директор Мајкл Ајзнер (Michael Eisner- јевреј). Disney-ева империја, на челу

са човеком који је описан од стране једног медијског аналитичара као “особа која мора да

има све под контролом”, обухвата неколико телевизијских продукцијских кућа (Walt Disney

Television, Touchstone Television, Buena Vista Television), сопствену кабловску мрежу са 14

милиона претплатника, као и две видео продукцијске куће. Што се играних филмова тиче,

Walt Disney Picture Group, на челу са Џо Рот (јеврејином), обухвата Touchstone Pictures,

Hollywood Pictures, и Caravan Pictures. Disney је такође власник компаније Miramax Films,

којом управљају браћа Weinstein. Када је Disney компанија била у власништву нејеврејске

2

Disney породице, пре него што је преузета од стране Ајзнера 1984. године, она је била

типични пример добре и породичне забаве. Иако још увек има сва права на „Снежану‟,

под Ајзнером је компанија повећала своју продукцију материјала пуног графичког секса и

насиља. Поред тога, она има 225 удружених станица у Сједињеним Америчким

Државама, а сувласник је и неколико европских ТВ кућа. ABC-ово (Еи-Би-Си-ово)

кабловско одељење, ESPN (И-Ес-Пи-Анне), је под управом јевреја Стивена Борнштајна,

који је његовпредседник и извршни директор.

Ова корпорација такође контролише Lifetime Television и the Arts & Entertainment Network

кабловску мрежу. Еи-Би-Си-ова радио мрежа је власник једанаест АМ и десет FM радио

станица, које су такође смештене у великим градовима попут Њујорка,Вашингтона и Лос

Анђелеса, а има и преко 3.400 филијала. Иако је првенствено телекомуникацијска

компанија, Capital Cities/ABC је зарадила преко милијарду долара у издаваштву 1994.

године. Власник је и седам дневних новинских издавачких компанија, Fairchild Publications,

Chilton Publications, and the Diversified Publishing Group. Time Warner, Inc, је други по

величини међународни медијски конгломерат.

Председник и извршни директор Џералд Левин је јевреј. Time Warner –ова филијала HBO

(Home Box Office) је навише плаћена кабловска ТВ мрежа у земљи. Warner Music је

далеко највећа светска рекорд компанија, а на њеном челу се налази Danny Goldberg.

Stuart Hersch је председник Warnervision. Обојица, Голдберг и Хрш су јевреји. Warner

Music такође промовише и “гангстерску реп музику”. Кроз своју сарадњу са Interscope

Records, допринијео је популаризацији жанра чији графички стихови песама експлицитно

позивају црнце да изврше насиље над белцима. Поред кабловске телевизије и музике,

Time Warner је веома умешан и у продукцији играних филмова (Warner Brothers Studio) и у

издаваштву. Time Warner –ово издавачко одељење (главни уредник Норман Перлштајн,

јевреј) је највећи издавач магазина у земљи (Time, Sports Illustrated, People, Fortune).

Када је Тед Тарнер, нејевреј, направио понуду да купи CBS (Си-Би-Ес) 1985. године,

настала је паника у медијским круговима по целој Америци. Тaрнер се обогатио путем

реклама, и онда је изградио успешну кабловску ТВ мрежу, Си-Анне-Анне(CNN). Иако је

Тaрнер запослио велики број јевреја на кључним руководећим позицијама у CNN-у и иако

никада није заступао позиције супротне јеврејским интересима, он је човек са огромним

егом и јаком личношћу, а био је сматран од стране директора Вилиjама Пејлиа (право

презиме му je Палински, јеврејин) и других јевреја у Си-Би-Ес-у као неконтролисани и

нестабилни топ који би се некада у будућности могао окренути против њих. Осим тога,

јеврејски новинар Данијел Шор, који је радио за Тарнера, је јавно изјавио да је његов

бивши шеф лично мрзео јевреје.

Да би блокирали Турнерову лицитацију, Си-Би-Ес-ови руководиоци су позвали јеврејског

милијардера, хотелског, позоришног, и дуванског магната Лоренса Тиша да покрене

“пријатељско” преузимање компаније. Од 1986. до 1995., Тиш је био председник и

извршни директор Си-Би-Ес-а, чиме се отклонила било каква претња нејеврејског утицаја

3

у компанији. Накнадни покушаји Тарнера да купи неку водећу ТВ мрежу су ометени од

стране Левиновог Time Warner-а, који је власник близу 20% Си-Би-Ес-а и који има право

вета кад се ради о великим погодбама.

Viacom, Inc., на челу са јеврејином Sumner Redstone (рођен као Murray Rothstein) је трећа

по величини мегамедијска корпорација у земљи са годишњим приходима од преко 13

милијарди долара. Viacom, који се бави производњом и дистрибуцијом ТВ програма за

три највеће ТВ мреже, је власник 12 телевизијских и 12 радио станица. Производи и

игране филмове кроз Paramount Pictures, на челу са јеврејком Sherry Lansing. Viacom-ово

издавачко одељење обухвата и Prentice Hall, Simon & Schuster, и Pocket Books. Ова

компанија издаје видео садржаје у више од 4.000 Блокбастер продавница. Иначе, Viacom

тврди да је попларан зато што је највећи светски снабдевач кабловског програма кроз

Шоутајм, Ем-Ти-Ви (МТV), Nickelodeon и друге ТВ мреже. Од 1989. године, Ем-Ти-Ви и

Nickelodeon су придобијали све више и више млађих телевизијских гледалаца.

Са три највеће врхунске медијске куће у рукама јевреја, тешко је за поверовати да је

такав доминирајући степен контроле настао без намерног и усклађеног плана на њховој

страни.

Шта је са осталим великим медијским кућама? Четврта на листи је Rupert Murdoch‟s News

Corporation, која је власник FOX Телевизије 20th Century Fox Films. Мурдок је нејевреј, али

Питер Чермин, који је на челу Мурдоковог филмског студија и који такође надгледа

његову ТВ продукцију, је јевреј.

Пета на листи је јапанска Sony Corporation, чијим одељењем у Америци, Sony Corporation

of America, управља Мајкл Шулхоф, који је такође јевреј. Ален Левин,такође јевреј, на

челу је Sony Pictures одељења.

Већина телевизијских компанија и компанија за производњу филмова, које нису у

власништву највећих корпорација, су такође под контролом јевреја. На пример, New World

Entertainment, који је проглашен од стране једног медијског аналитичара као „прва

независна ТВ продукцијска кућа у Америци“, је у власништву Роналда Перелмана, који је

такође јевреј. Најпознатија мања медијска компанија је Dreamworks SKG, која је права

кошер афера.

Dream works је основан 1984. године за време велике медијске хајке коју су произвеле

врло утицајне особе у медијској индустрији: Давид Гефен, бивши Disney Pictures директор

Џефри Каценберг и филмски режисер Стивен Спилберг, од којих су сва тројица јевреји.

Компанија производи филмове, анимиране филмове, телевизијске програме и снимљену

музику. Две друге велике продукцијске компаније, Ем-Си-Еи (MCA) and Universal Pictures,

су обе у власништву Seagram компаније. Председник и извршни директор Seagram

компаније, гиганта алкохолног пића, је Едгар Бронфман, који је такође и председник

Светског јеврејског конгреса.

4

Добро је познато да су јевреји контролисали производњу и дистрибуцију филмова још од

оснивања филмске индустрије почетком двадесетог века.

И данас је исти случај. Филмови произведени од стране пет, горе споменутих, највећих

филмских компанија – Disney, Warner Brothers, Sony, Paramount (Viacom), и Universal

(Seagram) – су заслужни за 74% укупног биоскопског прихода у првих осам месеци у 1995.

години. Три велике ТВ мреже су биле Еи-Би-Си (ABC), Си-Би-Ес (CBS) и Анне-Би-Си

(NBC). Са консолидацијом медијске империје, ове ТВ мреже су престале да буду

независне компаније. Иначе, док су биле независне, свака од њих је и тада, од самог

почетка, била под контролом неког јевреја: ABC - под контролом Леонарда Голденсона;

CBS - под контролом Вилијема Пејлија, а онда под контролом Лоуренса Тиша; и NBC -

прво под контролом Давида Сарнофа, па онда под контролом његовог сина Роберта.

Током периода од неколико деценија, особље ових мрежа, од дна па до самог врха, је

било састављено од јевреја, а пројеврејска идеологија телевизијских мрежа се није

променила ни када су мреже апсорбиране од стране других компанија. Јеврејско

присуство на телевизији остаје поприлично јако. Како је већ наведено, ABC је део

Ајзнерове Disney компаније, а сви извршни продуцери ABC-ових вести су јевреји: Виктор

Неуфелд (20-20), Боб Рајхблум (Добро јутро Америка) и Рик Каплан (Вечерашње вести из

света). CBS је недавно купљен од стране Westinghouse електричне корпорације. Ипак,

Ерик Обер,такође јевреј, човек кога је именовао Лоуренс Тиш, је остао да буде

председникCBS-ових вести. Што се тиче NBC-а, који је сада у власништву General

electric,председник NBC-ових вести Ендру Лек је јевреј, као што су и извршни продуценти

Џеф Закер (Данас), Џеф Гралник (NBC -ове вечерње вести) и Нил Шапиро (Dateline).

После телевизијских вести, дневне новине су најутицајније медијско информативно

средство у Америци. Шездесет милиона примерака новина је свакодневно продато и

прочитано. Око 1.500 различитих новинских публикација су заслужне за то. Могло би се

закључити да такав велики број различитих новина у Америци би могао да пружи заштиту

против јеврејске контроле и искривљености информација. Међутим, то није случај. Мање

је независности, мање је конкуренције и много мање је представљања наших интереса,

него што би то неки повремени посматрач помислио.

Дани, када су већина градова и вароши имали неколико независних новина које су биле

издаване од стране локалних људи, давно су нестали. Newhouse империја јеврејске

браће Семјуела и Доналда Њухауза не даје само пример недостатка праве конкуренције

међу америчким дневним новинама, већ такође и илуструје незаситан апетит који јевреји

показују за сва средства контроле мишљења. Newhouse је власник 26 дневних новина,

укључујући и неколико већих и важнијих, као што су Cleveland Plain Dealer, the Newark

Star-Ledger, и New Orleans Times-Picayune. Власник и највеће издавачке куће, Random

House, са свим својим одељењима. У власништву су му и Newhouse Broadcasting, која се

састоји од 12 телевизијских станица и 87 кабловских ТВ система, укључујућу неке од

највећих кабловских мрежа у земљи; недељне додатне новине Parade, које имају тираж

од више него 22 милиона примерака у само једној седмици; неких двадесетак водећих

5

магазина, New Yorker, Vogue, Madmoiselle, Glamour, Vanity Fair, Bride‟s, Gentlemen‟s

Quarterly, Self, House & Garden, и сви остали магазини који су у потпуном власништву

Conde Nast групе.

Ова јеврејска медијска империја је основана од стране покојног Семјуела Њухауза, који је

био имигрант из Русије.

Троје јеврејских новина

Сузбијање конкуренције и оснивање локалних монопола на ширењу вести и мишљења су

окарактерисали пораст јеврејске контроле над америчким новинама. Способност јевреја

да користе штампу као непобедиви инструменат јеврејске политике се не може боље

илустровати него кроз пример троје најпрестижнијих и најутицајнијих новина у земљи:

New York Times, the Wall Street Journal, и Washington Post. Ове новине, које доминирају

америчким финансијским и политичким пријестоницама, новине су које су поставиле

трендове и смернице за све остале новине. Оне су те које на националном и

интернационалном нивоу одлучују шта је вест, а шта није. Оне стварају вест, а друге

новине је само копирају. Све те три новине су у јеврејским рукама. Њујорк тајмс је

основан 1851. године од стране два нејевреја, Хенрyја Рејмонда и Џорџ Џонса. Након

њихове смрти, купљен је од стране богатог јеврејског издавача, Адолфа Оукса. Његов

праунук Артур Салцбергер млађи је садашњи издавач и извршни директор Њујорк тајмса.

Извршни уредник је Макс Франкел, а одговорни уредник је Џозеф Леливелд. Сви су

јевреји.

Вашингтон пост, као и Њујорк тајмс, има нејеврејско порекло. Основан је 1877. године од

стране Стилсона Хачинса. Џон Маклин га је купио од њега 1905. године, а потом га је

наследио Едвард Маклин. Међутим, у јуну 1933. године, на врхунцу Велике кризе, Њујорк

тајмс је морао да банкротира. Јуџин Мејер, јеврејски финансијер, купио га је на аукцији.

Кетрин Мејер Грејам, Јуџина Мејера кћерка, сада управља Њујорк тајмсом. Она је главни

акционар и председник је одбора Вашингтон пост компаније.

The Wall Street Journal, који сваки радни дан продаје 1.8 милиона примерака, највеће су

тиражне дневне новине у земљи. У власништву је Dow Jones & Company, Inc., њујоршке

корпорације која такође издаје 24 других дневних новина и, између осталог,

недељнифинансијски таблоид Barron. Председник и извршни директор Dow Jones

компаније је Петер Кан, који је такође јевреј. Кан је такође на позицији председника и

издавача Wall Street журнала.

Ни већина осталих важнијих њујоршких дневних новина нису у бољим рукама него што су

Њујорк тајмс и Wall Street журнал. New York Daily News је у власништву јеврејског

градитеља некретнина, Mortimer B. Zuckerman-а. The Village Voice је лична имовина

6

јеврејског милијардера Леонарда Штерна, који је такође власник и Hartz Mountain, фирме

за снабдевање хране и осталог потребног материјала за кућне љубимце.

Други мас медији

Прича је поприлично иста и за друге медије. Узмимо, на пример, новинске магазине.

Постоје само три магазина веће важности у Сједињеним Државама: Time, Newsweek, и

U.S. News и World Report. Time, са недељним тиражом од 4.1 милиона примерака, издаје

се од стране одељена Time Warner Communications. Извршни директор Time Warner

Communications, као што је то већ споменуто, је јевреј Гералд Левин. Newsweek, као што

је то већ споменуто, издаје Washington Post Company, на челу са јеврејком Кетрин Мејер

Грејам.

Три од шест највећих издавачких кућа за књиге у Америци су у власништву или под

контролом јевреја. То су Random House, Simon & Schuster и Time Warner Trade Group

(укључујући и Warner Books и Little, Brown).

Последице јеврејске контроле медија

Ово су чињенице у вези јеврејске контроле медија у Америци. Свако ко је спреман да

потроши неколико сати у некој великој библиотеци може проверити њихову тачност.

Надам се да су вам ове чињенице у најмању руку узнемирујуће. Да ли би се требало

дозволити да неки мањински народ има толику огромну моћ? Наравно да НЕ!

Дозвољавајући јеврејима да контролишу наше информативне и забавне медије, ми им не

дозвољавамо само да имају одлучујући утицај на наш политички систем и да контролишу

нашу владу, већ и да контролишу мозгове и душе наше деце, чија понашања и идеје су

више обликовани утицајем јеврејске телевизије него утицајем њихових родитеља,

њихових школа или било којим другим утицајем.

Извор текста:

http://theunjustmedia.com/Media/Six%20Jewish%20Companies%20Control%2096%25%20of%

20the%20World%E2%80%99s%20Media.htm