sindikalni puls 097

ПУЛССИНДИКАЛНИ 13

ности. Данас је ситуација сасвим другачија, а права запосленог за случај смањења радне способ-ности би морала бити уграђена у

систем пензијског и инвалидског осигурања кроз институт прео-стале радне способности. На овај начин би дошло до усаглашавања

прописа о раду и пензијском и ин-валидском осигурању.

Предраг Шалипур

BENEFICIRANI STA@

Предложене измене и допуне Закона о пензијском и инвалид-ском осигурању донеле су буру незадовољства широм земље и представљају један од разлога за многобројне протесте запосле-них, незапослених, пензионера, студената... који ће кулминирати великим протестом у Новом Саду, заказаном за 22.10.2010. године у 14,00 часова и протестом у Бео-граду оног дана када спорни за-кон буде на дневном реду Народ-

не скупштине Србије.Предложеним изменама и допу-нама повећава се број потребних година на пословима са “бене-фицираним стажом”, тј. стажом осигурања са увећаним трајањем и то на начин што се осигурани-ку који има “бенефицирани стаж” старосна граница за стицање

права на старосну пензију снижа-ва зависно од степена увећања стажа за по једну годину, за сва-ких пет година (раније је било 3 године) проведених на радном месту на којем се 12 месеци ра-чуна као 14 месеци; за сваке четири године (раније је било 2 године и 6 месеци) на радном ме-сту на којем се 12 месеци рачуна као 15 месеци и за сваке 3 годи-не (раније је било две године) на радном месту на коме се 12 ме-

сеци рачуна као 16 месеци. Старосна граница за “бенефи-цирани стаж” снижа-ва се највише до 55 година живота (одно-сно подиже се број година са којима се може отићи у старо-сну пензију по овом основу поступно са 53 на 55 година живо-та). Што се тиче оси-гураника који раде на најтежим пословима (12/18) задржана је погодност да се ста-росна граница може снижавати највише до 50 година живота и ту је задржан број потребних година на пословима са “бене-фицираним стажом” (једна година и шест месеци).У складу са Пред-

логом измена и допуна Закона о ПИО, предложено је да се и за одређене категорије осигураника, као што су полицијски службени-ци – униформисана овлашћена службена лица и полицијски службеници који раде на посебно сложеним, специфичним, одно-сно оперативним пословима, за-

послени у Министарству спољних послова који раде на пословима на којима се стаж осигурања ра-чуна са увећаним трајањем, при-падници БИА, запослени у Управи за извршење кривичних санкција који раде на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, овлашћена службена лица Пореске полиције у смислу прописа о пореској администрацији, као и профе-

СИНДИКАт САОбРАћАјА ГРАДА НОВОГ САДА ДОбИО

НОВОГ ПРеДСеДНИКА

Градски синдикалци Михајловића предложили као јединог кандидата за председника синдиката

Саобраћаја Војводине у на-редних 5 година

Актуелни председник са-мосталног синдиката у ЈП „ЈГСП НОВИ САД“ Миро-слав Михајловић који непре-кидно више од 4 године води синдикални брод највеће организацје са више стотина чланова на јучерашљој седни-ци Одбора града за саобраћај, изабран је за председника градског синдиката у наредних 5 година и уједно предложен јe избор челног човека Синдика-та АП Војводине. Михајловић, рођен 1964.г., по занимању ВКВ саобраћајни техничар, привремено волан свог ауто-буса „Волво“ замењује нимало опаснијим послом синдикалног лидера преко 10.000.хиљада чланова у наредних пет го-дина. У име редакције и свих чланова честитамо му избор и желимо успешан рад.






BENEFICIRANI STA@












1

Ево нас на крају ове године.

У овом броју „Синдикалног пулса обавештавамо Вас о раду Градског већа Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина као и Град-ских одбора Синдиката, што ћемо наставити и у следећем броју.

Трудимо се да и овај „Синдикални пулс“ буде инфармативног и едукатив-ног каратктера.

Као што сте приметили увели смо и нову рубрику из рада Секције младих ССС града Новог Сада и општина коју чланови Секције сами уређују. Овом приликом се захваљујемо: Зорану Јелићу, Милану Тасићу, Биљани Босанац, Дарију Косићу и Радославу Гојковићу на текстовима и идејном решењу овго дела „Синдикалног пулса“.

Не заборавимо:Снага Синдиката је у сваком од нас. Зато се за свако право морамо избо-

рити. То можемо само заједно јер СНАГА ЈЕ У БРОЈУ!

ПОШтОваНи

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i op{tina - za Sindikalni puls -

Bulevar Mihajla Pupina 24, 21000 Novi Sadili elektronskom po{tom na:

E-mail: [email protected]

РЕЧ УРЕДНиКа

СРЕЋНЕ БОЖиЋНЕ и НОвОГОДиШЊЕ ПРаЗНиКЕ ЖЕЛи ваМ СавЕЗ СаМОСтаЛНиХ СиНДиКата ГРаДа НОвОГ СаДа и ОПШтиНа

2ПУЛС

СИНДИКАЛНИ 13





BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина, у 2010. години, је своје синдикалне активности водио у циљу заштите и унапређења социјалног положаја чланова синдиката.

Јануар месец, обележио је одржавање „Ново-садског форума 2010“, у организацији Савеза са-мосталних синдиката града Новог Сада уз сарадњу са Универзитетом из Шведске (ITA Utveckling AB), Синдикатом из Шведске (IF Metall Norra Ostergotland) и Невладионом организацијом Улоф Палме Центар (The Olof Palme I.C.) као пројектним тимом из Шведске. Ова дводневна конференција, „Новосадски форум 2010“, била је први корак ка оснивању „Европског Центра за синдикално образовање и развој демократског друштва“ у Но-вом Саду. Протоколом, који је потписан, утврђено је да ће се у оквиру овог Центра организовати стручно оспособљавање и усавршавање, преквалификација и доквалификација чланова синдиката, незапосле-них и запослених, а у складу са потребама радних места и тржишта, како би запослени и будући за-послени могли спремније одговорити потребама и захтевима транзиционих процеса и послодаваца, смањења незапослености и лакше покретљивости радне снаге у региону.

Фебруара 2010. године одржана је трећа Конференција ССС града Новог Сада и општи-на. Изабрани су чланови органа Савеза, председ-ник Савеза, на Конференцији је донет Програм Са-веза за наредни петогодишњи период. Савез само-сталних синдиката града Новог Сада и општина ће, као интересна организација, наставити са својим активностима у заштити радних, економских, социјалних и професионалних интереса и пра-ва чланова самосталних синдиката у постојећим друштвено-економских условима.

Полазећи од тога да је Колективни уговор код послодавца један од најзначајнијих инстру-мената за заштиту и обезбеђење већих права запо-слених од права регулисаних Законом, ССС града Новог Сада и општина инсистира на одмрзавању Општег КУ и константном залагању гранских син-диката у циљу закључивања што већег броја колек-тивних уговора код послодаваца на територији гра-да Новог Сада и општина.

У наредном периоду треба да се приватизују преостала мања предузећа али и велики привредни системи у јавном сектору. ССС града Новог Сада и општина код надлежних органа инсистира да се пре приватизације ЈКП и ЈП на територији града Но-вог Сада приступи промени начина управљања јавним добрима. Инсистира се и на доношењу Стратегије развоја ЈП и ЈКП на територији Града, при чему израда Предлога Стратегије мора бити базирана на уважавању мишљења социјалних партнера на равноправној, трипартитној основи. Предлог Стратегије мора бити упућен на јавну расправу како би своје мишљење у поступку доношења изнели грађани Новог Сада, као сувлас-

аКтивНОСти КОЈЕ СУ ОБЕЛЕЖиЛЕ 2010. ГОДиНУ У СавЕЗУ СаМОСтаЛНиХ СиНДиКата ГРаДа

НОвОГ СаДа и ОПШтиНа






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












3

ници јавног добра и корисници услуга. Решавање питања управљања јавним добрима, социјалним дијалогом на равноправној основи, допринело би решавању многих нагомиланих проблема са којима се суочавају запослени у овим предузећима и грађани Новог Сада.

ССС града Новог Сада и општина је 1992. го-дине основао Фонд солидарности за превенцију радне инвалидности и рекреативни одмор рад-ника, који ради на превенцији која обухвата све активности у циљу спречавања појаве болести, односно активности у циљу побољшања здрав-ственог стања и предупређивања даљег развоја болести. Као и сваке године, у марту 2010. годи-не је одржана традиционална Презентација пону-да рехабилитационих центара и бања, где је своје понуде представило 17 бања и рехабилитационих центара из целе Србије.

Крајем априла додељена је Првомајска на-града у 2010. години. Награда је додељена колек-тивима и појединцима: синдикалној организацији „Окружни затвор“, Одбору синдикалне органи-зације „Меркатор-С“, Драгану Ђерићу из Репу-бличког геодетског завода – Службе за катастар непокретности, мр Ерни Шумец из Покрајинског секретаријата за пољопривреду, Жељку Ољачи из ЈП „Железнице Србије“ ВВ Секције за вучу возова (који је нажалост преминуо 12. новембра 2010.године), Ђорђу Мирковићу из АД „Необ-ус“, Обренку Цигановићу из ДОО „Технометал“, Милошу антонићу из АД „Данубиус“, Рајку Голубовићу из АД „Мотинс“, Милану Петровићу из ЈКП „Новосадска топлана“, Борису иванову, пензионисаном председнику Синдиката радника грађевинарства и ИГМ Новог Сада, и постхумно преминулом Миланку Грбићу председнику Син-диката саобраћаја и веза Новог Сада.

Брига о социјално-економском положају запослених на територији града Новог Сада је ре-

довна активност Синдиката. Основни разлог раста незапослености у формалној економији Србије, од-носно Новог Сада је непостојање јасне стратегије привредног развоја наше земље од почетка про-цеса приватизације. Неодговарајући привредни амбијент, висок ризик улагања и лоше спроведена приватизација утицали су на затварање радних ме-ста како у привредним друштвима и установама Новог Сада, тако и код самосталних предузетника. Од почетка 2010. године просечне зараде у граду Новом Саду и номинално и реално су смањене. Животни стандард запослених на територији града Новог Сада драстично је погоршан. Разлог овоме су не само поскупљења која су оптеретила сваког грађанина Србије, и смањење реалне вредности ди-нара у односу на евро, него и драстично повећање цена свих оних добара и услуга који су под непо-средном ингеренцијом и контролом државних орга-на, од републичког до локалног нивоа. У исто време власт себе декларише као социјално - одговорноу. Предуслови очувања постојећих и стварања при-вредног амбијента за отварање нових радних места су смањење јавне потрошње и промена фискалне политике у делу опорезивања зарада, накнада зара-да и других примања запослених. Постоји исувише велик број људи који раде „на црно“, односно не постоје одговарајући контролни механизми контро-ле уплата доприноса, уз истовремено недовољно ефикасан рад инспекцијских органа.

Градско веће ССС града Новог Сада и оп-штина је предложене измене и допуне Закона о пензијском и инвалидском осигурању оценило неприхватљивима, као и начин на који се спрово-де измене овог системског Закона. Најоштрије је осуђено што је Влада РС упутила текст предлога Закона у скупштинску процедуру, а да о њему, пре тога, своје мишљење није дао Социјално-економски савет РС. Предложене измене и допуне Закона ће дерогирати постојећи положај садашњих осигура-ника и будућих корисника права, првенствено из

4ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












Поштовано чланство и цењени читаоци нашег месечника, ближимо се 2011. години која ће, као и свака претходна, донети нове радне задатке, нове победе, нека нова искуства и сазнања. Одељење Међународне сарадње Савеза самосталних син-диката града Новог Сада и општина извештавало вас је, веома ажурно, током 2010. године о својим активностима. Међутим, сматрали смо да је важно информисати вас и о најзначајнијим плановима за 2011. годину, који ће, надамо се, бити успешно реа-лизовани.

Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина већ дуги низ година има веома успешну сарадњу са многобројним синдикатима из земаља региона и Европе. Иако вам је сарадња са колегама из иностранства већ донекле позна-та, подсетићемо вас да сарађујемо са: Независ-ним струковним синдикатом радника запослених у здравству Федерације Босне и Херцеговине и

Тузланског кантона, Синдикатом Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, Жупанијским савезом син-диката Фрација из Клужа и из Тиргу Муреша из Румуније, Федерацијом синдиката ГАЗ Румунија, Синдикатом пољопривреде Словеније, Синдика-том ЛО и Универзитетом ИТА из Шведске, Син-дикатом АЦВ Лувен из Белгије а средином текуће године смо успоставили сарадњу и са Синдикатом Кавале из Грчке. Поносно истичемо да је Савез са-мосталних синдиката града Новог Сада и општина у мају ове 2010. године отворио засебно одељење за Међународну сарадњу, иако, као што је већ по-менуто, дуги низ година сарађује са колегама из иностранства.

Током 2010. године Савез самосталних синди-ката града Новог Сада и општина је уз свесрдну помоћ Фондације Фридрих Еберт организовао низ едукативних сусрета односно регионалних семи-нара, али и интерактивних радионица, које ће се

реда запослених. Упућен је захтев највишим орга-нима ССС Србије да предузму све облике и методе синдикалне борбе.

Против предлога закона о изменама и допуна-ма Закона о пензијском и инвалидском осигурању одржани су протести у Крушевцу и Бору, а ССС града Новог Сада и општина је организовао Про-тест у Новом Саду, 22. октобра. Основни зах-тев је повлачење Закона о ПИО на дораду са социјалним партнерима и разматрање од стране Социјално-економског савета РС. Упућен је по-зив чланству синдиката и грађанима Новог Сада, а све у циљу учешћа што већег броја учесника на Протесту. Дељени су флајери, обавештавани медији, постављане плакате на видним местима.... У завршној фази припрема Протеста подржана је грађанска иницијатива ради прикупљања потписа грађана за расписивање Референдума, са питањем: „Да ли сте за повлачење Предлога Закона о измена-ма и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању из скупштинске процедуре, ради прет-ходног усаглашавања са социјалним партнерима?“

На дан Протеста у Новом Саду, на којем је мирно, организовано и на достојанствен начин учествовало око 20.000 учесника из Новог Сада и

осталих делова Војводине и Србије, стигла је вест да је Влада РС повукла предлог Закона из скуп-штинске процедуре на дораду са социјалним пар-тнерима. Протест је потврдио да само уједињено и организовани око истог циља можемо остварити циљ у временима у којима живимо. Овог пута циљ је био повлачење предлога Закона, из скупштинске процедуре, као системског закона, чијим изменама ће нажалост бити опредељен положај свих нас.

После одржаног Протеста уследили су прего-вори преговарачког тима удружених синдиката са Владом РС. Резултат мукотрпних преговора је Спо-разум потписан 5. новембра 2010. године, између представника удружених синдиката и Владе РС, о тексту предлога Закона о изменама и допунама За-кона о ПИО.

Када се резимира година за нама, постаје јасно да је све учесталија употреба штрајка, штрајка упозорења и протеста, као средстава синдикалне борбе, у остваривању права запо-слених из рада и по основу рада утврђених за-коном, колективним уговором, купопродајним уговором и социјалним програмом.

ЗораВеселиновић,стручнисарадник

У СУСРЕт 2011. ГОДиНи

ЕДУКаЦиЈа / МЕЂУНаРОДНа СаРаДЊа






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












5

одржавати и у будућности. До краја октобра 2010. године Градски одбори СССНС су доставили предлоге тема за одржавање едукативних скупо-ва у 2011. години и на тај начин исказали потре-бу за њиховим реализовањем. Дефинисање тач-ног програма одржавања едукативних активности у наредној години је у завршној фази, а почетак реализације се очекује почетком 2011. године.

Користимо ову прилику да вас подсетимо на овогодишње фебруарско издање Синдикалног Пулса, у којем је централна тема била одржавање Конференције под називом „Новосадски Форум 2010“ у организацији Савеза самосталних синдика-та града Новог Сада и општина са Универзитетом из Шведске (ITA Utveckling AB), Синдикатом из Шведске (IF Metal) и Невладином организацијом Улоф Палме Центар. Одржавање „Новосадског Форума 2010“ представљало је први корак у реализацији заједничког пројекта Савеза самостал-них синдиката града Новог Сада и општина и ITA Utveckling који има за циљ отварање „Европског Центра за синдикално образовање и развој демо-кратског друштва“, а уједно представља основу за потписивање Протокола о сарадњи између различи-тих организација – учесница Форума. Током 2010. године потписници Протокола о сарадњи су активно радили на реализацији пројекта, настојећи да „Но-восадски Форум 2011“ буде одржан у просторијама

„Европског Центра за синдикално образовање и развој демократског друштва“. Истичемо да је евидентна потреба континуиране едукације син-дикалних активиста и социјалних партнера засно-вана на принципима демократије, равноправно-сти и поштовања људских права и да управо ова чињеница представља разлог због кога улажемо напоре да почетак 2011. године представља поче-так рада Европског едукативног центра. Истовре-мено, Едукативни центар ће имати веома значајну улогу у приближавању Европске Уније нашим члановима, запосленима, грађанима, студентима, али и у стручном оспособљавању и усавршавању, преквалификацији и доквалификацији чланова синдиката.

Размена искустава између учесника едука-тивних скупова представља веома значајан вид едукације. Применом стеченог знања могуће је постићи многобројне резултате, а посебно на пољу унапређења организације, образовања и рада у синдикату и односу са послодавцима. За напредак, у свакој ситуацији, потребно је саслушати и иску-ства других и из тог разлога желимо да укажемо да се знања не треба плашити, јер едукација није циљ средство којим се постижу циљеви.

АлександраЂокић

6ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












Приликом анализирања активности Град-ског одбора Синдиката запослених у комунално-стамбеној делатности Новог Сада у 2010. години треба поћи од неколико битних момената. Прво, 12. јануара 2010. године одржана је Изборна конференција Синдиката на којој је верификован Градски одбор, извршен избор председника Син-диката, чланова Надзорног и Статутарног одбора. Сви органи су одмах ступили на своје редовне дужности.

Убрзо затим, због неповољне опште си-туације у политици Града према комуналној при-вреди, посебно у погледу смањења зарада запосле-них, Градски одбор заједно са одборима синдиката у јавним комуналним предузећима, донео је одлуку о ступању у штрајк. Створена је тешка ситуација у којој су били присутни штрајк, протести, посту-пак преговарања и мирења. Зараде запосленима су смањене мимо препоруке Владе Републике Србије, јер је изменама Програма пословања предузећа маса зарада за запослене умањена просечно за 10%, што је учињено због “светске економске кризе”. Пред-ставници Градског одбора су упорно тврдили да то не треба чинити, међутим Град је прихватио да се у јуну 2010. године анализира стање у предузећима и да се сагледа могућност враћања зарада на прет-ходни ниво. И поред више пута покрнуте инијативе да се то учини, Град није дао позитиван договор.

Што се тиче организације штрајка, он је започео са одзивом великог броја запослених због смањења зарада. Проблеми су постојали због непостојања одлуке Града Новог Сада о миниму-му процеса рада у сваком од јавних комуналних и других јавних предузећа. Директори предузећа су произвољно уводили минимум процеса рада и то тако да су у већини случајева скоро сви запосле-ни били у обавези да раде. Парадокс представља случај једног комуналног предузећа у којем је број лица која су обавезна да раде према миниму-му процеса рада био већи од броја запослених на неодређено време у предузећу. Из тог разлога пре-шло се на протест, као облик исказивања раднич-ког незадовољства.

Након дугих преговора, који су трајали ско-ро 6 месеци, и одржаних 17 састанака прегова-рачких тимова и три мирења пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова, ипак је дошло до закључивања Посебног колективног уговора за јавна комунална и друга јавна предузећа Града Но-вог Сада, који је ступио на снагу 23. априла 2010. године. Најзначајнија активност након тога усле-дила је у предузећима, јер су отпочели преговори града, синдиката и послодаваца за закључивање колективних уговора код послодавца. Што се тиче права запослених, већина је задржана у Посебном колективном уговору, али проблем представљају права која треба да се регулишу колективним уго-ворима код послодавца, где Град као преговарач приликом закључивања тих колективних уговора практично ни не учествује у преговорима, него тежи униформисању колективних уговора, по принципу узми или остави. Ово је веома лоше решење, јер је делатност сваког од предузећа специфична и не налазе се сви у истом положају.

Већи део активности Градског одбора одно-сио се на обављање редовних послова у складу са Статутом и програмским актима Синдиката. Осим овога треба посебно истаћи учешће у припреми и организацији протеста који је организован у Но-вом Саду (22.10.2010.г.) поводом предлога изме-на и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Синдикат је своје учешће на протесту

ИЗРАДАГРАДСКИХОДБОРА

Активностикојесуобележиле2010.годину.

ГРаДСКи ОДБОР СиНДиКата ЗаПОСЛЕНиХ У

КОМУНаЛНО-СтаМБЕНОЈ ДЕЛатНОСти






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












7

дао одазивом већег броја запо-слених из свих јавних комунал-них и других јавних предузећа Новог Сада и Беочина.

Двехиљадедесета година ће остати упамћена као најтежа у историји метал-ских предузећа града Новог Сада и општина. Година обележена многобројним стечајевима, штрајковима и проглашењима радника за технолошки вишак. Изгубљене су две синдикалне организације, АД «Југоалат» и АД «Аутокооп» Нови Сад, зато што је у тим предузећима проглашен стечај. Губило се и чланство синдиката, зато што су радници-

чланови синдиката проглашени за технолошки вишак. Посебно истичемо АД «Новкабел», колек-тив из којег је у 2010. години отишло 175 радника наших чланова синдиката. Ово је била година у којој је зарада запосленима у металском комплек-су, каснила у исплати по више месеци, тако да су чланови синдиката-радници морали кроз обуставу рада, штрајкове и на крају и тужбе да остваре своја права. Ово је година коју Градски одбор синдиката металаца не би пожелео никад више да се понови.

НовакВасић,ПредседникГОС-а

ГРаДСКи ОДБОР СиНДиКата МЕтаЛаЦа

Градски одбор синдиката радника грађе-винарства и индустрије грађевинског материјала Новог Сада одржао је Изборни састанак 13.01.2010. године, на коме је владимир Гвозденовић, из грађевинског предузећа “Неимар”, изабран за председника Градског одбора синдиката радни-ка грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Новог Сада, за мандатни период 2010-2015. године. У овој години су одржане три седни-це од којих су две одржане као заједничке седнице Градског одбора синдиката радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Новог Сада и Покрајинског одбора радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Војводине. Због слабог одзива тј. недовољног броја при-сутних чланова Градског одбора синдиката рад-ника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Новог Сада на седницама, договоре-но је са председником Покрајинског одбора рад-ника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Војводине да се седнице убудуће одржавају као заједничке.

На 2. заједничкој седници ГОС-а и ПОС-а радника грађевинарства и индустрије грађевинског материјала, која је одржана 01.09.2010. годи-не, једина тачка дневног реда била je припрема штрајка упозорења. Хронолошким редом навдене су активности на реализацији Штрајка упозорења Синдиката радника грађевинарства и ИГМ Србије

планираног за 8. септембар 2010. године од 10 до 11 часова. Још једном су истакнути штрајкачки захтеви:

• Право на достојанствен рад и достојанствен живот, примерен европским стандардима у XXI веку,

• Закључење Гранског колективног уговора,• Измене Закона о ПИО без умањења пензија

и неповољних услова за пензионисање,• Редовне исплате зарада, исплата неиспла-

ћених зарада и санкционисање послодаваца који то не чине,

• Уплата доприноса за обавезно социјално осигурање ради остваривања права на лечење, пен-зионисање и за случај незапослености, као и хитно санкционисање послодаваца који то не чине,

ГРаДСКи ОДБОР СиНДиКата РаДНиКа ГРаЂЕвиНаРСтва и иНДУСтРиЈЕ ГРаЂЕвиНСКОГ

МатЕРиЈаЛа

8ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












• Ефикасно предузимање мера од стране над-лежних државних органа према послодавцима због омогућавања рада на црно и непоштовања мера за безбедан и сигуран рад.

Ови захтеви су упућени владиним мини-старствима и државним институцијама које нису омогућиле нормално привредно функционисање грађевинских предузећа.

Самостални синдикати из реалног секто-ра: пољопривреде, хемије, текстила, енергетике, шумарства, металаца, путара и угоститељства, предложиће своjим члановима да присту-пе и учествују у организовању протестних и штрајкачких активности.

Такође је упућено писмо Мирку Цветковићу, председнику Владе РС, Млађану Динкићу, ми-нистру економије и регионалног развоја, Расиму Љајићу, министру рада и социјалне политике, и Љубисаву Орбовићу, председнику Савеза само-сталних синдиката Србије са захтевима:

• Да се сви грански колективни уговори на-ведених синдиката потпишу и добију проширено дејство најкасније до 1. октобра 2010. године. У противном тражимо да се Унији послодаваца изда решење да нису репрезентативни,

• Од министра Расима Љајића да утврди ре-презентативност удружења послодаваца са којима ћемо потписати гранске колективне уговоре,

• Од председника Владе РС, министра рада и социјалне политике и министра економије и ре-гионалног развоја да организују састанаке са овим синдикатима ради договора о превазилажењу садашњих проблема.

Сви чланови Градског и Покрајинског од-бора, повереници окружних одбора, председни-ци покрајинских и градских одбора, обавезали су се да што детаљније упознају чланство о раз-

лозима ступања у штрајк, те да обавесте локалне медије ради информисања јавности о „Штрајку упозорења“.

Око 1.300 грађевинских радника и запослених у грађевинској индустрији у Новом Саду је под-ржало овај штрајк упозорења. Штрајковали су рад-ници грађевинских предузећа ИГМ Стражилово, Дијагонала, Про-инг, Беочинска фабрика цемента и других предузећа чији радници су чланови Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општи-на. Једночасовном протесту придружили су се рад-ници предузећа које већ неко време не ради, некад гигант, грађевинско предузеће “Неимар”. Радници грађевинског предузећа “Неимар” су уједно проте-стовали и због неуплаћених пореза и доприноса за ову годину и три неисплаћене зараде. Постигнут је договор о исплати јулске и августовске плате и исплати регреса у ратама, тако да је штрајк који су радници најавили, за понедељак 13.09.2010. годи-не, отказан после договора.

Иначе, током целе ове године радници грађевинског предузећа “Неимар” су имали про-блем око неисплаћених зарада и неуплаћених пореза и доприноса, па су сваки пут морали да заказују штрајкове више пута током 2010. године, да би се на тај начин договорили са послодавцем. Нажалост, и поред активне синдикалне борбе, у грађевинском предузећу “Неимар”, у септембру је најављено отпуштање 134 радника као технолошки вишак. Синдикална организација те фирме се про-тивила оваквом чину и обавестила је Инспекцију рада да се испита законитост овакве одлуке, и об-ратила се на више адреса у граду Новом Саду, како би неко нашао решење да се спречи очигледна на-мера садашњег власника да угаси предузеће које је изградило град Нови Сад.

PROTIV SIROMAŠTVA I NEJEDNAKOSTI






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












9

Рад Градског одбора самосталног синдиката запослених у пољопривреди, водопривреди, шумарству и прехрамбеној индустрији Новог Сада у протеклој години, као и у већини осталих грана, обележили су штрајкови и борба за опстанак у многим предузећима, као и борба за побољшање социјално-материјалног положаја запослених. Најчешће се та борба огледала у напорима да се сачува колективни уговор, након његовог истека важења, или да се за степеницу-две побољша његов садржај, као и у на-порима да се зараде редовно исплаћују.

Штрајк у ДОО “Навип-Фрушкогорац” Пе-троварадин, који је трајао најдуже, чак три месеца, нажалост није уродио плодом и поред ангажовања ПОС-а и секретара за рад, социјалну политику и равноправност полова, Мирослава васина, јер је уследило проглашење стечаја по одлуци државе, за

све привредне субјекте чији су рачуни више од три године у блокади.

Повремени штрајкови упозорења и штрајк у аД “агрокооп” Нови Сад због неисплаћених зарада само су донели тренутна и делимична решења проблема,

а послодавац је наставио по старом, са празним обећањима.

Неизвесна приватизација водопривред-них друштвених предузећа, као што је у оквиру ГОС-а, вДП “Шајкашка” Нови Сад, доносило је предузећу све више проблема, заостајање у ис-плати зарада, као и слабљење некада успешног предузећа.

Раскид купопродајног уговора у ЈвП ве-теринарска станица Нови Сад и наше и њихово настојање да власник постане држава, даје наду да ће напокон неко уважити и глас струке.

ГРаДСКи ОДБОР СаМОСтаЛНОГ СиНДиКатаЗаПОСЛЕНиХ У ПОЉОПРивРЕДи, вОДОПРивРЕДи,

ШУМаРСтвУ и ПРЕХРаМБЕНОЈ иНДУСтРиЈи НОвОГ СаДа

Медији и синдикат су са-ставни део цивилног друшт-ва. Како је и једнима и другима циљ постизање општег добра, међусобном сарадњом и једни и други могу постићи више. Без медија ће иницијатива синдика-та тешко постати препознатљива широј јавности, без обзира на свој несумњиво вредан ангажман.

С друге стране, уколико од-луче да пишу о некој теми, нови-нарима често недостају стручне информације које с лакоћом могу добити од синдиката обзиром на

проблематику којом се синдикат бави и ширину информација коју поседује. Сем тога синдикат је одличан извор новости, акција, догађања, свега онога за шта су медији заинтересирани.

Синдикат се често жали на про-блем недовољне заступљености у медијима и на непрепознавање важности њиховог рада, акција, иницијатива и важности у локалној заједници.

Уз то, уређивачка концепција медија углавном не препознаје важност деловања синдиката, па

ЕДУКАЦИЈА ЧЛАНСТВА

ПРиРУЧНиК За СиНДиКаЛЦЕКаКО КОМУНиЦиРати Са МЕДиЈиМа

Комуницирати значи изградити однос између говорника и слушаоца. До комуникације долази када го-ворник не користи само речи да изгради тај однос. У самом чину комуникације најважнији је слушалац; промовисање и информација коју преноси чине говорника веома важном особом у процесу комуникације.

10ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












тако готово и не постоје новинари специјализирани за праћење рада синдиката или одређеног подручја којим се синдикат бави. На жалост, још увек постоји велик утицај власти на медијске куће што доводи до блокаде и цензуре вести које стижу из синдиката.

С друге стране, медији се често жале на недовољну припремљеност синдикалних лиде-ра или чланова синдиката за медијски наступ. Један број председника синдикалних организација није спреман и вољан за неопходну синдикалну едукацију, а за то не сносе неопходне консеквенце. Са друге стране, поједине синдикалне организације у предузећима често делују у врло оскудним усло-вима а понекад и у потпуној илегали јер велик број послодаваца, које је изнедрила приватизација, крше законе и Конвенције МОР-а, забрањују синдикал-но организовање и деловање у свом предузећу. Комуникација синдикалних представника са ме-дијима углавном се своди на конференције за но-винаре које су новинарима, често, саме по себи незанимљиве. Новинари од синдикалних активи-ста очекују да буду маштовити, иновативни те да свој рад презентирају на занимљив начин.

Ови се неспоразуми могу решити разви-јањем односа између медија и синдиката, сен-зибилизирањем медија за одређене проблеме у друштву, као и подизањем квалитета комуникације с медијима. Медији могу постати важни савезници у појединој кампањи или акцији, но и не морају. Из тог разлога за синдикалне лидере и активисте је важно да своме раду с медијима посвете доста пажње и времена.

ПРиПРЕМЕ За КОМУНиКаЦиЈУ Са МЕДиЈиМа

За што бољу комуникацију с медијима потреб-но је извршити одређене припреме. Оне изискују доста труда, но, у коначној реализацији доносе више него добре резултате.

а) Организацијска припрема

Свака би синдикална организација, синдикал-ни лидер или активиста пре обраћања медијима требало да обави организацијске послове нужне за добро функционирање, како интерно, тако и пре-ма широј јавности. Ту се пре свега мисли на јасну мисију деловања, стратешки план те на поделу по-слова унутар саме организације.

Дефинирање делатности и циљева подједнако је битно као и осигуравање простора и људских ре-сурса за рад и увелико утиче на имиџ. Новинаре ће занимати информација, а лоша припрема може или одбити новинаре или им пружити недовољно бит-них информација што ће утицати на само пласирање у јавности и успех општег информисања.

Б) техничке припреме / база података медија

Без наступа у меди-јима, иницијатива или ин-формација тешко ће стећи препознатљивост и задо-бити потребу пажњу већег броја чланова и самих грађана.

Наступи у медијима осигуравају јачање друшт-

вене свести о неком проблему и подстичу стварање савезника у одређеним акцијама. Може се догоди-ти да се након прилога о деловању синдиката или синдикалне организације јаве нови потенцијални чланови или невладине организације које желе да подупру наведене активности.

Неки медији су више отворени према синди-катима, а неки мање, но сваки синдикат или син-дикална организација својим радом и деловањем може осигурати медијску пажњу уколико на добар начин презентира своје активности.

Пожељно је да свака синдикална организација има особу која ће координирати медијске наступе. У циљу што боље промоције, такође је пожељно да више особа буде укључено у тај сегмент рада, врло важног за рад синдиката. Може се, на пример, догодити да се особа задужена за медије разболи, или на неки други начин буде спречена у обављању свог посла, а да је новинарима баш тада потребан став о неком проблему. Исто тако, појављивање различитих активиста у медијима означава снагу саме организације.

Особа задужена за медије требало би пре обраћања медијима да направи базу података свих медија који делују у локалној заједници или, по по-треби, на ширем подручју.

За брзу комуникацију с медијима од изузет-не су важности бројеви телефона и телефакса те и-мејлови медија и новинара, те их је зато потреб-но редовно ажурирати.

Попис медија и контаката требало би да укључује:

:> новинске агенције






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












11

:> радио и ТВ станице и њихова локална се-дишта

:> дневне новине и њихова локална издања:> најважније часописе који прате одређена

подручја рада:> Интернет портале:> недељне новине и локална издања:> пословна и друга специјализована гласила:> гласила националних и других мањина

Код израде бсзе података пожељно је кон-тактирати медије те се распитати о новинару који прати рад синдиката, а ради у редакцији на ло-калном нивоу. Уколико такав новинар не постоји најбоље је питати у чему је проблем или ради ли се о уређивачкој политици тог медија, или о погреш-ном приступу према медијима? Можда ће новинар рећи да је политика његовог медија да не посећују конференције за новинаре које организује синди-кат, него да их занимају јавне акције или округли столови, а можда ће се после личног контакта или разговора заинтересовати за рад синдиката или најављене конференције за штампу.

Како би се правовремено могло реаговати на неки проблем или дати изјаву која одражава тре-нутно стање, неопходно је да особа задужена за медије свакодневно прати медије, а посебно теме којима се бави синдикат. На пример, новинар мож-да питати за коментар неке одлуке вишег нивоа организовања сидиката, а представник синдиката или синдикалне организације неће, уколико не зна за ту одлуку, бити спреман на давање изјаве, што ствара лошу слику у медијима.

Ц) Медијска стратегија и медијска кампања

Пре обраћања медијима потребно је развити стратегију појављивања у медијима, било да се ради о једнократној акцији или о динамици унутар одређене акције (протест, штрајк...)

При изради медијске стратегије потребно је одговорити на следећа питања:

1. Који је циљ који се жели постићи путем медијске кампање?

2. Којој публици или циљаној групи се жели послати порука?

3. Која порука се жели пренети јавности?4. Са колико информација се располаже и ко-

лико су оне валидне?Након одговора на ова питања може се присту-

пити креирању медијске кампање, тј. планирању појављивања у медијима.

Појављивања у медијима могу бити плаћена или бесплатна. Уколико синдикат има закупљен термина на некој од локалних ТВ станица, као што то има Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина, пожељно је, посебно уколико се ради о првом таквом искуству, затражити савете од искуснијих колега.

У сваком случају потребно је добром припре-мом осигурати максималну медијску пажњу. Ради што бољег спровођења медијске кампање потреб-но је израдити план појављивања у медијима.

При изради медија-плана, потребно је водити рачуна о равномерном присуству у медијима током одређеног временског периода. На пример, уколи-ко се ради о временском периоду од месец дана, треба настојати осигурати присутност у медијима сваке недеље, а не пружити мноштво информација новинарима већ прве недеље. Такође је потребно узети у обзир остале факторе који могу поремети-ти медија-план, као што је, на пример, поклапање конференције за новинаре с конференцијама разли-читих институција система или важним догађајима у граду.

Квалитет медијске кампање видљив је након њеног завршетка.

ПРиСтУП ЛОКаЛНиМ МЕДиЈиМа

Приступ локал-ним медијима углав-ном је лакши од при-ступа националнима, из више разлога:

- локални медији прате мањи број догађаја;

- локалне медије више занимају локал-

ни догађаји;- локалним медијима углавном недостају ква-

литетне информације о одређеним питањима, јер немају тимове новинара који би могли квалитетно пратити одређену тематику.

Главни задатак при задобијању медијске пожње јесте уверити новинаре да је пласирана тема или догађај вредан пажње, односно да нови-нарима нуди вест. Вредност вести зависи од право-времености, могућим последицама, важности и занимљивости. Она такође зависи и од вештине презентације, тј. уверавања новинара да то заиста јесте вест.

Не треба очекивати непосредну медијску паж-њу сваки пут кад се даје изјава или обави разговор

12ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












са новинаром. Такође, не би требало звати нови-наре кад им се нема шта важно саопштити јер ће они након одређеног времена престати да прате и битне догађаје.

Важно је да у медијским наступима сви учес-ници говоре јединственим језиком, како медији не би добили утисак да не постоје јасни ставо-ви око битних питања. То се најлакше пости-же усаглашавањем ставова пре саме кампање/акције као и израдом једноставних промотивних материјала с основним информацијама које се лако памте и разумљиве су и чланству и циљаној гру-пи.

Много се пута доби-ја и нежељена медијска позорност. Негативне вести су шетне.

Уколико се но-винарима не поклања довољно пажње и уколи-ко им се правовремено

не достављају информације, утиче се на имиџ код новинара па се врло лако може догодити да почну да пишу негативно о целој организацији.

Успешна медијска стратегија требало би да се заснива на задобијању квалитетног и корис-ног медијског простора, но истовремено и на предвиђању потенцијалних опасности и замки. У том смислу може се направити листа “шкакљивих” питања те саставити и увежбати одговори.

Како би се постигла већа присутност у медијима, као “мамац” за новинаре могу послужи-ти познате особе које подржавају рад или одређену акцију. “Мамац” може бити и посебно занимљиво место одржавања конференције за новинаре, ода-брано с циљем да упозори на одређени проблем, или представљање проблема тако да шира јавност заиста схвати последице његова (не)решавања.

НаЧиН КОМУНиКаЦиЈЕ

СаОПШтЕЊа

Саопштења средствима информисања морају бити поткрепљена чињеницама и садржавати од-говор на сва питања типа: “КО?”, “ЗаШтО?”, “ГДЕ?”, “КаДа?”, и “КаКО?”.

Текст саопштења треба да буде језгровит и разумљив, а како би се повећала могућност објављивања и смањиле интервенције уредника при његовом скраћивању, текст не би смео бити предугачак, а главне чињенице болдиране. Главне информације се стављају на почетак текста. Рече-

нице би требало да буду кратке и јасне прилагођене читању на радио и ТВ станицама.

КОНФЕРЕНЦиЈЕ За НОвиНаРЕ

Конференције за новинаре одржавају се када постоји нека важна вест за јавност. Конференција мора задовољити исте стандар-де као и вест, али уз то мора бити и визуално привлачна за телевизијске камере и фотогра-фе. Конференција за новинаре сазива се слањем позива и то дан или два раније.

Пре доласка новина-ра препоручљиво је припремити материјале о поводу конференције. Најбоље је новинари-ма све информације дати у писаној форми, како би их могли тачно пренети. Потребно је водити евиденцију о присутним средствима информисања како би се знало ко је дошао и који су медији пра-тили конференцију. То је битно из неколико раз-лога: олакшано је праћење извештавања, сазнају се име и презиме, односно број телефона нови-нара који је присуствовао конференцији, зна се којим се медијима мора послати обавештење о конференцији.

Конференција за новинаре не би треба-ло да траје дуже од 30 минута, а на крају сваке конференције треба оставити времена за питања новинара те на њих спремно и јасно одговарати.

- Зашто? Конференција за новинаре пружа медијима прилику да сниме и чују изјаву о важ-ном догађају те поставе питања. Особе које држе конференцију морају бити припремљене и сигурне у себе.

- Где? Пажљиво одабрати одговарајући про-стор. Ако је то просторија, нека буде доступна, тиха и не превелика. Ако се конференција одвија на отво-реноме (нпр. испред неке институције или у окви-ру предузећа), треба осигурати резервни простор у случају лошег времена. Обично је најједноставније одржавати конференције у сали али је понекад врло корисно одабрати неку занимљиву локацију везану за повод конференције.

- Када? Треба бити упућен у новинарске ро-кове. Конференције за новинаре, се по правилу одржавају ујутро, око 10 или 11 сати, тако да ново-сти могу бити објављене већ у подневним вестима те сутрашњим издањима дневних новина.

- Како? Позадину је добро украсити плакати-ма или другим материјалима са атрактивним крат-






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












13

ким порукама. Неопходно је осигурати довољан број места за новинаре, а говорници се морају по-ставити тако да их сви новинари могу јасно виде-ти, фотографисати и чути.

- Ко? Кључне особе морају бити присутне на конференцији.

- Како почети? Конференција се отвара представљањем теме и говорника као и захвал-ницом новинарима на доласку. Потом се говори о теми, с тим да треба што мање читати из подетника, а што више гледати у присутне новинаре. На крају следе питања новинара, а конференција се затвара након одговора на последње новинарско питање.

Неки медији немају довољно новинара за покривање свих медијски занимљивих догађаја па пре почетка конференције затраже изјаву од председавајућег. Увек треба испоштовати вољу но-винара и изаћи им у сусрет.

иНтЕРвЈУ

За сваки је интервју по-требна темељита припрема. Тре-ба сазнати ко ће радити интервју, за коју медијску кућу, за који тер-мин, главну тему

интервјуа као и његово трајање. Особи која ће да-вати интервју треба израдити стратегију наступа, шта треба да нагласи, коме се обраћа и слично. Наступ и изјаве морају бити прилагођене медију, јер ће их уредници прилагодити избором наслова или скраћивањем. Уколико новинар тражи изјаву неопходно је увежбати кратку и јасну изјаву, како је новинар не би сам скраћивао и на тај начин пре-скочио основну вест или поруку. Уколико се ради о телефонској изјави, у случају неприпремљености или несигурности у одговор најбоље је тражити одлагање на барем 15 минута, с напоменом да је тренутно у току састанак или слично. На тај начин добијате време потребно за припрему одговора.

Савети за давање интервјуа-изјава

- Припремити одговоре — уколико питања нису послата пре снимања, добро их је предвиде-ти и навежбати одговоре. Сасвим је нормално пред наступ-снимање имати трему — у томе и јесте сврха вежбања.

- Припремити све материјале, као за конференцију за новинаре — основне информације, промотивне материјале и сл.

- За наступ на телевизији најбоље је обући не-што једнобојно, по могућности светлих боја, а из-бегавати карирани узорак или пруге. Гледаоцу не сме одваћати пажњу ваша гардероба или прејака шминка.

- Пред камерама треба стајати усправно, без љуљања у кадру.

- Не чинити нагле покрете и не гестикулирати превише рукама.

- Одговарати пуним реченицама, али кратко и концизно.

- Причати полако и разумљиво, без дугих пау-за, поштапалица и сл.

- Уколико се интервју или изјава не емитирају уживо, може се замолити новинар да их сними по-ново.

УДаРНа вЕСт обично укључује акцију или нешто важно. Без обзира колико је конференција за новинаре важна, ако се истог дана појави друга ударна вест од великог значаја, сама конференција може проћи без иједног текста у медијима. Зато треба подузети потребне кораке који су дефиниса-ни у припреми коференције.

Живи НаСтУП У тв ЕМиСиЈаМа

Као што је познато, ССС града Новог Сада и општина има закупљен плаћен термин на Каналу 9 сваког другог петка у месецу.

Емисија траје 1 сат. На овај корак Синдикат се одлучио као одговор на медијску блокаду коју је учинила власт приликом усвајања Закона о раду. Ово је добра прилика председницима синдикалних организација и председницима гранских синдиката да у ударном термину од 20, 15-21, 15 презентују проблеме, виђања, акције, захтеве и о њима упознају чланство и јавност.

14ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












Пре наступа потребно је погледати претход-ну емисију, припремити тему разговора и прилоге који ће бити емитовани током емисије. Прилози морају бити везани за проблематику и јасно осли-кавати проблем. С обзиром да се ради о емисији која укључује позиве гледалаца, треба се добро припремити. Гледаоци могу постављати и питања попут: “Шта добијам тиме што сам члан синдика-та?” (обавезно одговорити!), “Шта је синдикат ура-дио за мене“? (обавезно одговорити!), или презен-товати свој проблем без обзира што он није везан за тему (обавезно одговорити!). Придржавати се савета приликом давања интервјуа-изјава који су детаљно обрађени у овом тексту.

„СиНДиКаЛНи ПУЛС“

информативно гласило ССС града Новог Сада и општина

Веома је важно презентовати вести о раду синдикалне организације или гранског синдиката у „Синдикалном пулсу“ с обзиром на чињеницу да ово информативно гласило добијају сви социјални партнери (послодавци и власт) као и синдикати (у иностранству) са којима ССС града Новог Сада и општина има сарадњу.

Битно је да председник сндикалне организације дистрибура ово гласило свим члановима како би били правовремено и тачно информисани о раду синдиката, акцијама, будућим акцијама, како би се додатно едуковали за рад у синдикату (преговори са послодавцем, измене закона, права из рада и по основу рада, судска пракса и слично).

иЗГРаДЊа и ОДРЖаваЊЕ ОДНОСа С МЕДиЈиМа

Важно је односе с медијима градити поступно, а новинари-ма поклањати потреб-ну пажњу. Треба се настојати повезати с новинарима који прате подручје рада синди-ката и повремено их

упознавати с радом и активностима.Уколико имамо изграђене односе с медијима,

треба да будемо спремни на честе позиве новинара који траже разне одговоре, коментаре или стручна мишљења. Новинарске позиве треба примати, бити доступан и поштовати њихове рокове. Увек гово-

рити јасно и службено. Потребно је одговорити на свако питање, но сваки одговор покушати повезати с поруком. Понекад се може догодити да новинари уопше не разумеју рад синдиката или проблемати-ку теме која се пласира. У том случају новинарима треба објаснити позицију синдиката и оно чиме се бави као и поенту теме, али не држати предавања.

При задобијању неопходног медијског про-стора понекад је потребно користити и друге мето-де. На пример, у циљу добијања бесплатне радио емисије, на локалну радио станицу или телевизију може се позвати/довести неко од представника вла-сти, послодаваца или невладиног сектора или нека јавности атрактивна особа, односно особа која има позитиван имиџ у јавности.

ЗаКЉУЧаК

Сваки је почетак тежак, па тако и почетак рада с медијима. Међутим, квантитет рада с медијима сразмеран је квалитету праћења активности синди-ката од стране медија. Резултати рада с медијима често постају видљиви тек након неколико месеци или година напорног рада. Битно је не одустати на-кон првог покушаја или након месец дана. Једнако као што синдикалним представницима треба вре-мена да се науче, прилагоде и усаврше у раду с медијима, тако и новинарима/медијима треба вре-мена да упознају рад синдиката и на правилан га начин презентирају јавности.

За све наведено у овом мини приручнику не-опходни су стална едукација и професионализам на свим нивоима синдикалног организовања. то је једини начин да:

- одговоримо послодавцима којима је радник само трошак који има обавезу да ради али нема право да за тај рад добије и достојанствену надо-кнаду,

- одговоримо „социјално одговорној“ власти која чувајући социјални мир дозвољава кршење за-кона, јер и сама то чини,

- оснажимимо и омасовимо организацију и покажемо да смо организација која је спремна да одговори изазовима приватизације, транзиције, рационализације радне снаге, економске кризе и свим новим изазовима који долазе.

Због тога се морамо реорганизовати, укрупни-ти, професионализовати и сносити одговорност за учињено или неучињено.

Надамо се да ће овај приручник у свему томе барем мало помоћи.

НадаВидовић

СЕКЦИЈА МЛАДИХ

СА

ВЕЗ СА

МО

СТА

ЛН

ИХ С

ИН

ДИ

КАТА ГРА

ДА Н

ОВО

Г СА

ДА И

ОП

ШТ

ИН

А

A ктивисти Секциjе младих Савеза самосталних син-

диката града Новог Сада и оп-штина били су гости поводом обележавања међународног дана студената на штанду Студентске асоцијације уни-верзитета у Новом Саду.

Међународни дан студе-ната у свету се обележава као симбол борбе за демократ-ско образовање и друштво и сећање на 17. новембар 1939. године, када је убијено девет студената, а више од 1.200 академаца прашког универ-зитета послато у логоре.

Тог дана се сећамо и дру-гих догађаја који су повезани са студентским немирима. Године 1973. су оружане силе грчке војне хунте напале зграду атинске политехнике, у којој су се забарикадирали студенти. Отпор студената је представљао почетак краја диктатуре, која је трајала до јула следеће године. Због тих догађаја Грчка је 17. но-вембар прогласила даном грчких студената. 17. новем-бра 1989. године се догодио и отпор чешких студената у Чехословачкој. Чешки и сло-вачки студенти су се успроти-вили влади, која је желела да угуши побуну студената про-

тив комунистичког режима. Њихов отпор је представљао почетак такозване баршуна-сте револуције, која је помог-ла падању режима. у Чешкој и Словачкој се ти догађаји повезују са борбом за слободу и демократију.

Секција младих СССНС се захвалила председнику Сту-дентске асоцијације универ-зитета у Новом Саду, Миро-славу Апостоловићу на по-зиву и могућности излагања свог рада студентима који нису до сада били упознати са радом и деловањем Секције младих СССНС и на исказаној солидарности студената Но-восадског универзитета при-ликом одржавања протеста у Новом Саду који је био од-ржан не тако давно, успешно и једним делом захваљујући из-лазности студената, протест се завршио јединственошћу

масовног чланства синдикал-них присталица.

За време присуствова- ња Секције младих СССНС на штанду Студентске асоција-ције универзитета у Новом Саду подељени су пригодни флајери које је Чланство СМ урадило наменски за ту при-лику, осврћући се на обавезу да је и она део манифестаци-је обележевања међународног дана студената.

Дате су изјаве новина-рима где је пренета порука Секције младих СССНС и Сту-дентске асоцијације универ-зитета у Новом Саду да се само удружени и солидарни може-мо борити и заступати своја права како бисмо кроз масов-ност привукли пажњу и успо-ставили бољу комуникацију и дијалог с онима који су заду-жени за бригу о младима!

ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН

СТУДЕНАТА У НОВОМ САДУ

СИНДИКАЛНИ ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












15СЕКЦИЈА МЛАДИХС

АВЕЗ С

АМ

ОС

ТАЛ

НИ

Х СИ

НД

ИК

АТА ГРАД

А НО

ВОГ С

АД

А И О

ПШ

ТИ

НА

A ктивисти Секциjе младих Савеза самосталних син-

диката града Новог Сада и оп-штина били су гости поводом обележавања међународног дана студената на штанду Студентске асоцијације уни-верзитета у Новом Саду.

Међународни дан студе-ната у свету се обележава као симбол борбе за демократ-ско образовање и друштво и сећање на 17. новембар 1939. године, када је убијено девет студената, а више од 1.200 академаца прашког универ-зитета послато у логоре.

Тог дана се сећамо и дру-гих догађаја који су повезани са студентским немирима. Године 1973. су оружане силе грчке војне хунте напале зграду атинске политехнике, у којој су се забарикадирали студенти. Отпор студената је представљао почетак краја диктатуре, која је трајала до јула следеће године. Због тих догађаја Грчка је 17. но-вембар прогласила даном грчких студената. 17. новем-бра 1989. године се догодио и отпор чешких студената у Чехословачкој. Чешки и сло-вачки студенти су се успроти-вили влади, која је желела да угуши побуну студената про-

тив комунистичког режима. Њихов отпор је представљао почетак такозване баршуна-сте револуције, која је помог-ла падању режима. у Чешкој и Словачкој се ти догађаји повезују са борбом за слободу и демократију.

Секција младих СССНС се захвалила председнику Сту-дентске асоцијације универ-зитета у Новом Саду, Миро-славу Апостоловићу на по-зиву и могућности излагања свог рада студентима који нису до сада били упознати са радом и деловањем Секције младих СССНС и на исказаној солидарности студената Но-восадског универзитета при-ликом одржавања протеста у Новом Саду који је био од-ржан не тако давно, успешно и једним делом захваљујући из-лазности студената, протест се завршио јединственошћу

масовног чланства синдикал-них присталица.

За време присуствова- ња Секције младих СССНС на штанду Студентске асоција-ције универзитета у Новом Саду подељени су пригодни флајери које је Чланство СМ урадило наменски за ту при-лику, осврћући се на обавезу да је и она део манифестаци-је обележевања међународног дана студената.

Дате су изјаве новина-рима где је пренета порука Секције младих СССНС и Сту-дентске асоцијације универ-зитета у Новом Саду да се само удружени и солидарни може-мо борити и заступати своја права како бисмо кроз масов-ност привукли пажњу и успо-ставили бољу комуникацију и дијалог с онима који су заду-жени за бригу о младима!

ОБЕЛЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН

СТУДЕНАТА У НОВОМ САДУ


16ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












многобројних издатака који додатно оптерећују кућни буџет студената...

поред свих тих трош-кова, студент који се сам финансира нема право да конкурише за место у дому и за коришћење студентске мензе.

И уколико на крају свему горе наведеном до-дамо и трошкове смештаја и исхране, морамо се сви сложити са чињеницом да је СТУДИРАЊЕ ДАНАС ПРИВИЛЕГИЈА БОГАТИХ...

Милан Тасић

у Србији је при-мена Болоњске декларације о ви-

сокошколском образовању званично почела 2005. годи-не. Данас, када имамо прве дипломиране „болоњце”, мо-же се извршити анализа оно-га што је досад урађено.

Србија је за напредак у области примене високог образовања током протекле две године добила оцену 3,8 од стране европске комисије, која оцењује 46 земаља у Ев-ропи, а наша земља се по тим подацима налази на „златној” средини. Међутим стварност је далеко од златне...

Оно што свима упада у очи јесу протести студе-ната, који се по доношењу Болоњске декларације, сада већ по традицији, одржавају сваке јесени, пре почетка нове школске године. про-блем настаје због различи-те примене ове декларације код већине универзитета.

ШКОЛАРИНЕ У НОВОМ САДУФакултет - школаринаФТН : 90.000-100.000ПМФ: 54.000-218.900Филозофски: 65.000-96.000Пољопривредни:

63.800-125.400Технолошки: 65.000Правни: 79.000Медицински:

88.000-160.000Екомонски: 96.780Спорта и физичког васпитања:

88.000-93.500Академија уметности:

125.000Грађевински: 72.000Технички: 75.000Педагошки: 50.000Учитељски: 50.000

поједини факултети се још увек држе старих студијских програма и на скоро сваком факултету постоје поједини предмети на којима је стопа пролаз-ности студената мања од 15%. Највећи део кривице овако мале пролазности сносе професори тих пред-мета, настава се одвија у ве-ликим групама, професори не спроводе интерактивну наставу, градиво је обимно, па већина студената не успе да положи овакве испите, те их преносе у наредну годи-ну. И овде долазимо до сржи проблема: шта када студент због тог једног испита изгу-би своје место на буџету.

Како се изборити са високим школаринама и осталим трошковима који задесе студента који се не финасира из буџета?

Школарине су из годи-ну у годину све веће тако да студенти који се сами финансирају за упис на но-восадским факултетима мо-рају да издвоје од 50.000 па чак и до 218.900 дина-ра (катедра за медицинску физику на пМФ-у)... Школа-рине јесу највећи издатак, али нису једини који ће за-десити младог човека уко-лико је решен да се образује. Трошкови овере семестара, полагања испита, извођења практичне наставе, купо-вина књига само су неки од

СА

ВЕЗ

СА

МО

СТА

ЛН

ИХ

СИ

НД

ИК

АТА

ГРА

ДА

НО

ВОГ

СА

ДА

И О

ПШ

ТИ

НА

страна

2

делимично спроведена


БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












17

Н ајвећи проблем српског друшт-ва јесте тзв. од-

лив мозгова тј. масовно исељaвање младе и образо-ване радне снаге у иностран-ство у потрази за бољим стандардом и условима рада и живота. Тиме држава губи двоструко. Као прво, губи омладину у чије образова-ње је уложила значајна ма-теријална средства, а кад та омладина стаса за рад и кад дође време да се то образовање материјализује у нашој земљи омладина због неповољних услова живота и рада „бежи” у развијеније земље које тиме добијају јефтину и образовану рад-ну снагу у чије образовање нису уложиле никаква сред-ства. у младалачком жар-гону добијају нашу висо-кошколовану омладину „на тацни”.

Коме је у интересу да се троше средства наших пореских обвезника на школовање њихове деце која ће прву повољну при-лику искористити да оду из Србије? Има ли ова сиро-машна земља толики вишак новца који може тек тако да баца на школовање омла-дине која ће радити за дру-ге земље и пунити буџете земаља које нису финансира-ле њихово школовање? Коме је у интересу да генерације и генерације наше омлади-не већ дуже време не виде своју будућност у Србији?

Зар нико не примећује да се млади све теже одлучују за стварање породице јер често немају ни за своје најосновније потребе. Зар је у 21. веку лук-суз стварати породицу?

Како се осећају ти млади људи који су вредно учили и радили разноразне послове да би завршили своје високе школе и факултете кад виде своје другове који су једва средњу школу завршили, а данас раде на преплаћеним радним местима у јавним предузећима, захваљујући страначкој припадности или некој „вези”, док они проводе године на бироу или раде на црно, ван стру-ке, за малу плату.

Веома смо близу да изгу-бимо комплетне генерације високо-образованих младих људи који би требали да буду „мотор” развоја наше земље. Има ли ова држава икак-ву стратегију образовања? предузимају ли се икаква истраживања кретања на тржишту рада? Зашто се омладина из године у годину образује за неке професије у којима не постоји реална

потреба за толиким бројем кадрова? Кад ће наши по-литичари почети о томе да размишљају? Можда пред следеће изборе?

Ситуација је толико озбиљна да захтева једну широку друштвену акцију с циљем да се коначно спре-чи масовно исељавање наше омладине. Хоћемо ли то ре-шити усвајањем новог зако-на о пензијском и инвалид-ском осигурању?

Како млади да дођу до посла ако ће они на чија рад-на места треба да дођу ради-ти пар година дуже? Да ли ћи ти млади људи и ако се једног дана запосле доживети своју пензију? Да ли ико размишља о белој куги и о будућности овог народа? Ако се мало деце рађа, коме ћемо оставити ову нашу земљу? Tо су питања, господо политичари, о којима треба да размишљате, а не само о томе како да од овог сиромашног народа извучете и последњи динар... ДАЈТЕ МЛАДИМА ШАНСУ!

Зоран Јелић

СА

ВЕЗ СА

МО

СТА

ЛН

ИХ С

ИН

ДИ

КАТА ГРА

ДА Н

ОВО

Г СА

ДА И

ОП

ШТ

ИН

А

на коме свет остаје?


страна 3

ОДЛИВ „МОЗГОВА“

18ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












могућности да себе доживе као аутентичну личност, која може да допринесе бољитку друштва или да се замис-ле у улози као што је уло-га родитеља. Ове тешкоће у осамостављивању воде до тзв. проблема изнуђене продужене младости. Наша држава у категорију младих формално убраја особе до навршених 26 година живота. Међутим, горњом границом младости се обично сматра опредељивање на самостал-ни живот у смислу склапања брака и заснивање породице. управо борба за егзистенцију главни је узрок „беле куге“, јер велики део популације нема посао, па самим тим и основна средства која су неопходна да би се детету пружило све оно што заслужује.

Феномен продужене младости у Србији најчешће није ствар избора или луксу-за , већ ствар принуде.

Жеље мадих врло су скромне: да путују (само 6 одсто младих наше земље у

млади, образовани,


П осао – рад није само извор новца него и полигон

за самодоказивање, јачање самопуздања, остваривање социјалних контаката, начин да се конструктивно проведе време током дана, односно пронађе неки садржај који ће окупирати вашу пажњу, мис-ли и активности.

Незапосленост има јак утицај на приватни живот по-чевши од тога да нема адек-ватног посла, преко осећаја да човек више није потре-бан и губљења међуљудских контаката. То ствара осећај бескорисности и досаде код младих, што може резулти-рати повећањем учесталих криминалних дела ,пробле-ма са менталним здрављем, насиља, сукоба и коришења опојних супстанци. посеб-но забрињава што су про-цес транзиције и економска криза проузроковали додат-на оптерећења за економско преживљавање породице. Ментално здравље младих је посебно под негативним утицајем окружења , што се испољава кроз појачано асоцијално понашање и агресију. Млади су принуђени радити било шта, па макар ра-дили непријављени. Не треба заборавити ни чињеницу да, нажалост, велики број омла-дине ради на „црно” често из потребе да обезбеде мини-мум за живот.

Самим тим не могу да се осамостале, планирају будућност имају мало

A НЕЗАПОСЛЕНИ...

СА

ВЕЗ

СА

МО

СТА

ЛН

ИХ

СИ

НД

ИК

АТА

ГРА

ДА

НО

ВОГ

СА

ДА

И О

ПШ

ТИ

НА просеку једном годишње има

прилику да оде у иностран-ство), квалитетније проводе слободно време, да могу да приуште себи студирање на неком државном факултету, да се запосле и започну само-стални живот. Суочавају се са проблемом који се односи на немогућност запошљавања после школовања.

Незапосленост не погађа само незапосленог појединца,она погађа и по-родицу незапосленог.

Чињеница је да данас мно-гим женама, буквално, се су-герише да не рађају децу како би напредовале у каријери. Младима треба посао да живе и стварају породицу.

Како проблем незапосле-ности младих не би отвара-ле неке будуће генерације неопходно је да се оснује одговарајуће владино тело које ће се искључиво бави-ти решавањем проблема младих.

Биљана Босанац






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












19

Право запослених да организују штрајк утврђено је:

1. УставомРепубликеСрбије,2. Закономоштрајку,3. Актимаоснивачаодређенихпредузећаи

установа-ВладеРепубликеСрбије,4. Колективнимуговорима.

Према Уставу Републике Србије у члану 61. утврђено је да запослени имају право на штрајк, у складу са законом и колективним уговором. Право на штрајк може бити ограничено само законом, сходно природи или врсти делатности.

Законом о штрајку одређен је појам штрајка. ШТРАЈК је прекид рада који запослени организују ради заштите својих професионалних или економ-ских интереса по основу рада.

Интереси ради чије заштите се организује штрајк морају бити ПРОФЕСиОНаЛНи или ЕКОНОМСКи, иначе ће се штрајк сматрати про-тивзаконитим.

Штрајк се може организовати као: - штрајк упозорења;

- штрајк код послодавца: - потпуни (за цело предузеће)

- делимични (за један део предузећа)- штрајк у грани или делатности;- генерални штрајк

Штрајк се може организовати као штрајк упозорења. Штрајк упозорења је привремени пре-кид рада који може да траје најдуже један сат. Штрајк упозорења има циљ да упозори послодав-ца да уколико не испуни захтеве садржане у од-луци о штрајку, запослени ће ступити у штрак. У случају штрајка упозорења мора се донети одлука о ступању у штрајк упозорења коју Штрајкачки од-бор мора најмање 24 часа пре почетка штрајка да достави послодавцу;

Одлуку о ступању у генерални штрајк или у штрајк у грани, односно делатности, доноси највиши орган синдиката у Републици, односно надлежан орган (гранског) синдиката у Републи-ци, а одлуку о ступању у штрајк код послодавца или штрајк упозорења доноси орган синдиката или већина запослених.

Одлука о ступању у штрајк мора да садржи:

1. Захтеве запослених који морају да буду у писаној форми и јасно изражени.

2. време почетка штрајка мора бити утврђено одлуком о ступању у штрајк. Законом су прописа-ни обавеза најаве штрајка и временски рокови за најаву штрајка. Штрајк се најављује достављањем одлуке о ступању у штрајк послодавцу, односно

ШтРаЈК

20ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












другом надлежном органу одговарајућег удружења послодаваца, оснивачу и надлежном држав-ном органу (за штрајк у грани или генерални штрајк). Рок за најаву штрајка износи пет дана пре отпочињања штрајка, а за штрајк упозорења 24 сата пре отпочињања штрајка. За најаву штрајка у делатностима од јавног интереса (јавним служ-бама и јавним предузећима) прописан је дужи рок за најаву штрајка и износи најмање 10 дана пре почетка штрајка. Према томе, од достављања од-луке о ступању у штрајк до отпочињања обуста-ве рада мора да прође минимум пет, односно 10 дана (у зависности од тога у којим делатностима је штрајк организован). Овај временски период је остављен за преговарање између представника штрајкача и послодаваца, односно оснивача (држа-ве), ради постизања евентуалног споразума око постављених захтева и пре отпочињања обуставе рада. Стога је Законом о штрајку предвиђена оба-веза отпочињања преговора од дана најаве штрајка, ради споразумног решавања насталог спора.

3. Место окупљања учесника - Одлуком о ступању у штрајк одређује се место окупљања штрајкача уколико се штрајк испољава окупљањем запослених. Према Закону о штрајку, окупљање за-послених који учествују у штрајку не може бити ван пословних просторија, односно ван круга по-словног простора.

4. Састав штрајкачког одбора - Одлуком о ступању у штрајк одређује се штрајкачки одбор. Чланове штрајкачког одбора чини одређен број за-послених код послодавца, односно чланова синди-ката који је организатор штрајка, који представља учеснике у штрајку. Штрајкачки одбор учествује у преговорима са представницима послодаваца, оснивача и надлежног државног органа, најављује штрајк у Законом прописаном року и дужан је да организује и води штрајк у складу са Законом.

1. Уколико одлука не садржи све наведене елементе, сматраће се да штрајк није организо-ван у складу са Законом и то може бити основ за утврђивање одговорности учесника и организатора штрајка.

За сваки нови штајк учесници доносе нову од-луку о штрајку.

Дужности штрајкача у току штрајка су: да не угрожавају безбедност лица и имовине и здравља људи, да не наносе непосредну материјалну штету средствима рада и опреми, да не онемогућавају на-ставак рада по окончању штрајка, да не спречавају послодавца да располаже средствима којима обавља делатност, да не спречавају запослене који не учествују у штрајку да раде.

Штрајк престаје споразумом страна у спору, одлуком надлежног органа синдиката или већине запослених. Запослени могу одлучити о престанку штрајка изгласавањем одлуке о престанку штрајка или настављањем прекинутог рада без доношења посебне одлуке о томе. За одлуку о престанку штрајка није неопходна сагласност свих запосле-них у штрајку, него само њихове већине.

Штрајк у делатностима од јавног интереса се организује под посебним условима. Делатности од јавног интереса су: електропривреда, водопривре-да, саобраћај, комуналне делатности, информисање (радио и тв), птт услуге, производња основних пре-храмбених производа, здравствена заштита, вете-ринарска заштита, просвета, друштвена брига о деци, социјална заштита, делатност од посебног значаја за одбрану и безбедност Србије, послови неопходни за извршавање међународних обавеза Републике Србије, делатности чији би прекид рада могао да угрози живот и здравље људи или да на-несе штету великих размера (хемијска индустрија, индустрија челика, црна и обојена металургија). Штрајкачки одбор у овим делатностима мора да најави штрајк 10 дана пре његовог почетка. Код делатности од јавног интереса, штрајкачки одбор, послодавац и представници надлежног државног органа, односно локалне самоуправе, обавезни су да од најаве штрајка до дана одређеног за почетак штрајка, понуде предлог за решавање спора и да са тим предлогом упознају запослене који су најавили штрајк и јавност.

Право на штрајк може да се оствари само уз обезбеђивање минимума процеса рада.

Минимум процеса рада обезбеђује сигурност људи и имовине и незаменљив услов живота и рада грађана и предузећа. Минимум процеса рада утврђује се општим актом послодавца. Минимум процеса рада за јавне службе и јавна предузећа одређује оснивач, а за другог послодавца - дирек-тор. При одређивању минимума процеса рада по-лази се од природе делатности, степена угрожено-сти живота и здравља (годишње доба, туристичка сезона, школска година и др.). При одређивању минимума процеса рада оснивач, односно дирек-тор дужан је да узме у обзир мишљење, примед-бе и предлоге синдиката. Минимум процеса рада саржи обавезно делове процеса рада који морају да раде за време штрајка, послове који ће се обављати и број запослених који су дужни да раде за време штрајка. Директор је дужан да најкасније 5 дана пре почетка штрајка решењем одреди тачно запо-слене који су дужни да раде за време штрајка ради обезбеђења минимума процеса рада. Ако директор не утврди минимум процеса рада најкасније до 5






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












21

дана пре почетка штрајка (не донесе општи акт о минимуму процеса рада, мишљење синдиката, имена и презимена запослених који су дужни да раде уз мишљење штрајкачког одбора) надлежни државни орган, односно орган локалне самоуправе ће до дана одређеног за почетак штрајка утврдити мере и начин испуњења наведених услова. Уколико запослени који су дужни да раде за време штрајка одбију да раде, чине повреду радних дужности за које се може изрећи мера престанак радног одно-са.

Штрајк не представља повреду радне обавезе запосленог и не може бити основ за покретање дис-циплинског поступка или за престанак радног одно-са, ако се организује и учествује у њему у складу са условима утврђеним законом. Послодавац не може запошљавати нова лица која би заменила учес-нике у штрајку осим ако су угрожени безбедност

лица и имовина и одржавање минимума процеса рада. Послодавац не сме да спречи запосленог да учествује у штрајку, да предвиди повољнију зараду или друге повољније услове рада за запослене који не учествују у штрајку. Запослени који учествују у штрајку остварују основна права из радног односа, осим права на зараду. Послодавац има обавезу да запосленима, ради обезбеђивања права из радног односа, уплати доприносе за социјално осигурање на најниже основице утврђене законом, за време док су учествовали у штрајку а нису примали за-раду ни накнаду зараде. Запосленом у државном органу, професионалном припаднику војске и полиције престаје радни однос када се утврди да је организовао штрајк или учествовао у штрајку. Над-зор над применом закона врши инспекција рада.

ДрагињаБејатовић,дипл.правникСССградаНовогСада

У случају организовања протеста примењује се Закон о окупљању грађана који је донет 1992. го-дине, након чега је више пута мењан и допуњаван.

Уставом Републике Србије као једно од основ-них права грађана утврђено је да је мирно окупљање грађана слободно. Окупљање у затвореном просто-ру не подлеже одобрењу, ни пријављивању. Зборо-ви, демонстрације и друга окупљања грађана на от-вореном простору пријављују се државном органу, у складу са законом. Слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.

Окупљањем грађана, у смислу Закона, сма-тра се сазивање и одржавање збора или другог скупа на за то примереном простору (у даљем тексту: јавни скуп). Простором примереним за јавни скуп сматра се простор који је приступачан и погодан за окупљање лица чији број и иденти-тет нису унапред одређени и на којем окупљање

грађана не доводи до ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбед-ности људи и имовине. Простором примереним за јавни скуп сматра се и простор на којем се одвија јавни саобраћај превозним средствима кад је могуће додатним мерама обезбедити привремену измену режима саобраћаја, као и заштиту здравља и безбедност људи и имовине, за шта се обезбеђују средства у складу с овим законом и у том случају јавни скуп се може одржавати од 8 до 14 и од 18 до 23 сата и може трајати најдуже три сата.

Јавни скуп се не може одржавати у близини Савезне скупштине и Народне скупштине Репу-блике Србије непосредно пре и у време њиховог заседања.

Поред јавног скупа који се манифестује окупљањем грађана на одређеном месту, јавни скуп се може одвијати и као кретање учесника јавног скупа и тада се обично назива јавни скуп у покрету. Уколико се организује као јавни скуп у

ПРОтЕСт

22ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












покрету онда се може одвијати само непрекидним кретањем, осим на месту поласка и завршетка.

Неопходан предуслов за одржавање јавног ску-па, односно за организовање протеста грађана је да се поднесе пријава Министарству унутрашњих послова - организационој јединици на подручју одржавања јавног скупа и то најкасније 48 сати пре времена за које је јавни скуп заказан. Копију пријаве сазивач истовремено доставља надлежном органу општине, односно града. У случају јавног скупа на простору који је приступачан и погодан за окупљање лица чији број и идентитет нису уна-пред одређени и на којем окупљање грађана не до-води до ометања јавног саобраћаја, као и у случају јавног скупа на простору на којем се одвија јавни саобраћај превозним средствима кад је могуће до-датним мерама обезбедити привремену измену режима саобраћаја, као и заштиту здравља и без-бедност људи и имовине, сазивач подноси пријаву надлежном органу најкасније пет дана пре времена за које је јавни скуп заказан. Пријаву за одржавање јавног скупа може поднети свако физичко, односно правно лице које се назива сазивач.

Пријава садржи програм и циљ јавног скупа, податке о одређеном месту, времену одржавања и трајању јавног скупа и податке о мерама које са-зивач предузима за одржавање реда и о редарској служби коју ради тога организује, са проценом броја учесника јавног скупа. Пријава јавног ску-па у покрету садржи и детаљно одређену трасу кретања, место поласка и место завршетка.

Обавезан елеменат пријаве је место одржавања јавног скупа, с тим да у случају потребе привреме-не измене режима саобраћаја, као и друге трошко-

ве који настану ванредним обављањем комунал-них услуга, сноси сазивач. Пријава се подноси лично или препорученом пошиљком и мора бити потписана. Рок за пријаву поднету препорученом пошиљком тече од дана приспећа пошиљке.

За одржавање реда на јавном скупу одгово-ран је сазивач, а послове заштите личне и имовин-ске сигурности учесника јавног скупа и других грађана, одржавање јавног реда и мира, безбедно-сти саобраћаја и друге послове који се односе на обезбеђивање јавног скупа обавља Министарство унутрашњих послова. Надлежни орган може да забрани одржавање јавног скупа ради спречавања ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине. О забрани одржавања јавног скупа надлежни ор-ган је дужан да обавести сазивача најкасније 12 сати пре времена за које је скуп заказан. Уколико се јавни скуп одржава без претходне пријаве, над-лежни орган ће онемогућити и предузети мере за успостављање јавног реда и мира.

За непоштовање Закона предвиђене су нов-чане казне. Одлуком о одређивању простора за одржавање јавних скупова на територији града Но-вог Сада одређени су простори који су примерени за одржавање јавних скупова на територији града Новог Сада. Као простори примерени за одржавање јавних скупова одређени су плато на Тргу слобо-де са могућношћу окупљања око 20.400 грађана и плато испред објекта ''Спортског и пословног про-стора Војводина'' у Новом Саду са могућношћу

окупљања око 29.000 грађана.

ДрагињаБејатовић,дипл.правник

Синдикат, као један од учесника у социјалном дијалогу, има веома битну улогу у заштити права запослених. Као представник запослених, синди-кат се залаже, пре свега за што боље услове рада, адекватну зараду као и многа друга питања која се тичу социјално-економског положаја запослених.

Учесници социјалног дијалога - представни-ци власти и послодаваца, свесно маргинализују улогу и значај синдиката, без обзира о ком се синдикату ради. Неуважавање синдиката као социјалног партнера омогућава преосталим учес-ницима социјалног дијалога да врло често доносе

НЕПРиМЕРЕНа ДУЖиНа СУДСКиХ ПОСтУПаКа У РаДНиМ СПОРОвиМа

одлуке без претходне консултације и уважавања мишљења, предлога и примедаба синдиката.

У пракси, све већи број послодаваца забрањује синдикално организовање запослених а уколико већ постоји организован синдикат, веома вешто избегавају дијалог са синдикалним представни-ком. Послодавци сматрају да синдикат нема шта да се меша у пословну политику предузећа, нити омогућава синдикалним представницима да буду упознати са свим неопходним подацима који су ре-левантни и тичу се социјално-економског положаја запослених.






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












23

Став синдиката је да је првенствени начин решавања угрожених и повређених права запосле-них у оквиру институција система правне државе, заснован на социјалној правди и владавини права, односно на социјалном дијалогу као неопходном предуслову.

Иако је одредбом Закона о раду, чланом 195 ст. 3, регулисано да се спор, поводом повреде права из рада и по основу рада, пред надлежним судом правноснажно окончава у року од шест месеци од дана покретања спора, нажалост, у пракси је потврђена чињеница, на коју је синдикат указивао још у фази доношења важећег Закона о раду ("Сл.Гл. РС" бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), да Закон фаворизује послодаваца као и да ће оваква закон-ска регулатива бити немогућа у стварности, што се и обистинило.

Европски суд за људска права Савета Европе, оцењујући повреду права на суђење у разумном року, узима рок односно непримерену дужину суд-ских поступака у радним споровима, као један од критеријума у оцени повреде овог права.

Када запослени покрене судски поступак ради исплате новчаних потраживања, као да судски поступак "иде на руку" послодавцу – што због ду-жине трајања судског поступка (одлаже се обавеза послодавца на исплату на неко време), што због чињенице да досуђена потраживања и трошкови поступка запосленом који успе у спору, не бивају наплаћена из "џепа" послодавца (директора) него са рачуна предузећа одн. установе. Пресудом утврђене обавезе послодавца не односе се на по-слодавце лично. Досуђена новчана потраживања запосленом увећана за припрадајућу законску за-тезну камату од дана доспећа па до дана коначне ис-плате директна су штета за послодавца (предузећа одн. установе).

Запослени којем је отказан уговор о раду (у једном броју случајева и због синдикалних ак-тивности), за време трајања судског поступка, остаје без јединог начина остварења своје жи-вотне егзистенције - зараде, јер је ван радног односа и нема право ни на новчану накнаду за случај незапослености код Националне службе за запошљавање.

Поред непримерено дугог судског - парнич-ног поступка у радним односима ради утврђења постојања, односно непостојања неког права или правног односа или истинитост односно неис-тинитост неке исправе или досуђења испуњења дуговане чинидбе, овај проблем се касније јавља и у извршном поступку - принудном извршењу управо ових правноснажних пресуда. Тешкоће у принудној наплати досуђених потраживања запо-сленима јављају се, пре свега, због најчешће бло-каде рачуна послодавца и непоседовања покретних и непокретних ствари у власништву, тако да је на-плата практично немогућа.

Непримерено дуги судски процеси пред-стављају повреду права на суђење у разумном року из чл. 6 Европске конвенције за људска права. У то право спада и извршење судске пресуде у раз-умном року, обзиром да Европски суд принудно извршење сматра интегралним делом судског по-ступка из кога извире.

Синдикат се залаже за измену постојеће за-конске регулативе која се односи на право на на-граду за рад пуномоћника, тако што инсистира да се утврди право служби правне помоћи синдиката на наплату трошкова заступања чланова Синдика-та и успеха у спору. Уколико би синдикату односно службама правне помоћи било утврђено право на наплату трошкова за рад, поред јачања материјалне основе синдиката, претпоставка је да би у том случају послодавци више респектовали синдикат јер би били свесни да уколико изгубе спор – тај спор више не би био "јефтин" за њих, јер би поред сопствених трошкова за рад пуномоћника морали да плате и пуномоћника супротне стране у спору.

На крају, неопходно је подсетити да синди-кат стално истиче потребу веће активности и ангажовања државе, односно њених институција (пре свега судова али и инспекције рада) које би морале да интензивирају своје поступање, да ука-жу на све тешкоће које имају у спровођењу закона (пре свега процесних потешкоћа) и да предлажу надлежним министарствима измене и допуне За-кона како би се убрзао поступак судске заштите и заштите пред надлежним инспекцијама.

ВладицаВуковић,дипломираниправник

24ПУЛС






BENEFICIRANI STA@

















BENEFICIRANI STA@












СТАТИСТИКА

PROSEK ZARADA U SRBIJI

PROSEK ZARADA U VOJVODINI

PROSEK ZARADA U NOVOM SADU

POTRO[A^KA KORPA

U PREMAPODACIMA MINISTARSTVATRGOVINE I USLUGA

REPUBLICI SRBIJI

POTRO[A^KA KORPA

U PREMAPODACIMA MINISTARSTVA

TRGOVINE I USLUGA

NOVOM SADU

indeks cena na malo 2010.- srbija -

indeks tro[kova @ivota 2010.- srbija -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС

укупно привреда укупно привреда укупно привреда

VIII 2010. 47 190,00. 44.577,00 97,5 97,0 33.955,00 32.193,00 70/10

IX 2010. 48.016,00 45.604,00 101,8 102,3 34.570,00 32.957,00 78/10

X 2010. 47.822,00 45.448,00 99,6 99,7 34.422,00 32.829,00 -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РСукупно привреда укупно привреда укупно привреда

VIII 2010. 46.156,00 44.013,00 95,1 92,3 33.184,00 31.720,00 70/10

IX 2010. 47.124,00 45.447,00 102,1 103,3 33.873,00 32.748,00 78/10

X 2010. 46.636,00 44.926,00 99,0 98,9 33.515,00 32.367,00 -

МЕСЕЦ

БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС

укупно привреда укупно привреда укупно привреда

VIII 2010. 53.250,00 51.661,00 94,2 91,0 38.240,00 37.144,00 70/10

IX 2010. 55.915,00 56.230,00 105,0 108,8 40.144,00 40.499,00 78/10

X 2010. 55.495,00 55.828,00 99,2 99,3 39.904,00 40.276,00 -

MесецПросечна

корпаМинимална

корпа

Просечнането зарада

у Н.Саду

% покривеностипросечне корпе

1 2 3 4 5

VIII 20 0.1 38.360,42 24.365,85 38.240,00 99,7

IX 20 0.1 38.596,00 24.590,00 34.570,00 89,6

MесецПросечна

корпаМинимална

корпа

Просечнането зарада

у Н.Саду

% покривеностипросечне корпе

1 2 3 4 5

VIII 20 0.1 38.764,00 24.180,00 38.240,00 98,6

IX 20 0.1 39.325,00 24.485,00 40.144,00 102,1

МЕСЕЦтекући месец 2010.

просек 2009.------------------------------------------------------------------------

текући месец 2010.

претходни месец------------------------------------------------------------------------


исти месец 2009.------------------------------------------------------------------------


децембар 2009.------------------------------------------------------------------------

Службенигласник РС

VIII 2010. 109,4 101,0 107,9 106,7 62/10

IX 2010. 110,4 101,0 108,7 107,7 70/10

X 2010. 111,6 101,0 109,9 108,8 80/10

МЕСЕЦтекући месец 2010.

просек 2009.------------------------------------------------------------------------


претходни месец------------------------------------------------------------------------


исти месец 2009.------------------------------------------------------------------------


децембар 2009.------------------------------------------------------------------------

Службенигласник РС

VIII 2010. 107,5 101,7 106,3 105,5 62/10

IX 2010. 108,6 101,1 107,2 106,6 70/10

X 2010. 109,9 101,1 108,6 107,8 80/10

sindikalni puls 097

Documents