u ime boga, milostivog, samilosnog from nur 46 -1-19.pdf · ogled globalizacija i njeni potencijali...

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog

Re~ urednika

Sadràj tekstova koje predstavljamo u ovom, 46-om broj ~asopisa Nur, za sezonujesen 2005. godine, po svojoj koncepciji bitno se ne razlikuje od prethodnih bro-jeva. Kao i do sada, nastojali smo da cenjenim ~itaocima pribliìmo nepoznateaspekte Irana i islama i obogatimo novim saznanjima koja }e im pomo}i u rasve-tljavanju rasko{nih dubina beskrajnog okeana islamsko-iranske kulture.âsopis otvara Boì}na poruka Mahmud Muhamedi Araqija, predsednika Organi-zacije za kulturu i islamske veze, upu}ena ~itaocima hri{}anske veroispovesti.Ogled Globalizacija i njeni potencijali za razumevanje ideje faradà nastoji da ovaj fe-nomen sagleda u svetlu ideje o dolasku obe}anog spasitelja kao univerzalnomprincipu monoteisti~kih religija. Slede dva teksta istorijske sadrìne, kao mali pri-log upoznavanju drevnosti iranske civilazacije: Tako je govorio Zaratu{tra i Prva po-velja o ljudskim pravima u istoriji iz nedavno objavljene knjige Drevna Persija, Oli-vera Poteìce, ~iji prikaz iz pera Slobodana Kljaki}a moète pro~itati u bloku Iz-log knjiga. Ovaj blok zavr{ava se tekstom Narodi iranske grupe - indoevropske poro-dice jezika koji je napisao beogradski etnolog Velizar Sekuli}.U odeljku Filozofija i gnoza, u nastavku ciklusa filozofskih razgovora, donosimotekst o velikanu islamske misli al-Gazaliju, koji je u okviru islama uspeo da uje-dini i pomiri ortodoksiju i sufizam. Sledi fragment iz dela Sedam princeza, persij-skog klasika Nizamija. Tekst pod naslovom O ljubavi prema svetu je gnosti~ki ogledimama Ruhullah al-Musavi al-Homejnija o predaji (hadis) iz korpusa predajadvanaest {iitskih imama, za koje je napisao ezoterijski komentar êtrdeset hadisa(]ehel hadis).U odeljku Knjièvnost donosimo nekoliko pesama velikog ruskog pesnika, stra-snog zaljubljenika u Persiju, Sergeja Jesenjina. Mada za ìvota nije posetio Persi-ju, nedosanjanu èlju za njom Jesenjin je ispevao u ciklusu Persijski motivi, nasta-lom tridesetih godina pro{log veka.Zatim sledi blok Umetnost. U njemu donosimo dva teksta; prvi je nastavak izpro{log broja, Umetnost dinastije Safavida u kome se o govori o vizuelnim umetno-stima u safavidskom periodu, od kojih su najzna~ajnije slikarstvo, iluminacija,ukra{avanje plo~ica, izrada tepiha i tkanina. I drugi prilog, autora Hamida Farah-manda Borudènija, ostaje u domenu likovnih umetnosti, ta~nije, istraùje mate-rijale koje su koristili persijski srednjovekovni slikari.U bloku Verske teme donosimo zaklju~no poglavlje iz knjige o Fatimi, a.s, volje-noj }erki Poslanika islama s.a.v.s, ~ije su jedinstvena li~nost i tragi~an kraj bile iostale uzor za mnoge nara{taje, umetnike i mislioce. Prilog Kur’an i nauka, {ejhaMuhameda Hi{ama Kabanija, neke temeljne postavke moderne nauke promi{ljau svetlu islamske objave i ezoterijskog tuma~enja Kur’ana. U susret muharemu,mesecu àlosti i prise}anju na tragediju na Kerbeli, donosimo tekst Tragedija naKerbeli i imam Husein u persijskoj i indo-muslimanskoj poeziji, ~uvene, a sada ve} po-kojne nema~ke autorke Anmari [imel; u njemu ovaj vrsni poznavalac islamskeduhovnosti govori o odjecima Huseinovog mu~eni{tva u poeziji islamskog sveta.Pored pomenutog prikaza knjige Drevna Persija, u Izlogu knjiga predstavljamonova izdanja izdava~ke ku}e „Zlatni zmaj“.U odeljku Aktivnosti, kao {to je i obi~aj, dajemo pregled de{avanja i aktivnostivezanih za rad Kulturnog centra Islamske Republike Irana u Beogradu.

jesen 2005.

Neka je svim vernicima sre}an dan ro-|enja Isusa, donositelja ljubavi i slobo-de i velikog glasnika mira i pravde. IsusHrist, Boìja re~, Boìji verovesnik, tokomsvog verovesni~kog ìvota bio je pomaga~bespomo}nih, uto~i{te onima koji su bezuto~i{ta, i melem za duboke rane nevoljni-ka. Svojim dahom je oìvljavao mrtve, le~ioje bolesne, leprozne i slepe, a njegov govornadahnut objavom osvetljavao je ljudskedu{e i umove. Govor koji je produèn go-vorom kur’anske objave i potvr|en govo-rom mojsijevskim, hri{}anskim i islamskim,u ~ijoj senci se danas milijardi ljudi poniznoi skru{eno klanjaju Jednom Bogu i u kojimapronalaze veliko Boìje obe}anje u spase-nje. Oni su do{li da ostvare pravdu u ~ijemokrilju mir moè da bude trajan i svojimu~enjem nagoveste dobre vesti o mirnomsuìvotu me|u ljudima. To je ono {to ~inisr` razvoja za ljude vredne Hristove poru-ke, one kojima se Hrist obratio re~ima: Sva-ko ko vas primi, mene je primio, a onaj komene primi, primio je Boga Koji je meneposlao, a blaèni su oni koji prime Boga Uz-vi{enog... A koliko je i onih na koje se i sadaodnose njegove re~i, onih koji su la`nimtvrdnjama o veri, slobodi i pravdi naneli{tetu njegovom u~enju?

Do|ite da jo{ jednom pogledamo u~e-nja ovog istinitog verovesnika, pomaga~aslabih i neza{ti}enih i vidimo {ta smo ura-dili povodom vapaja palestinske dece bezroditelja ili pla~a ira~ke dece. Razmislimona tren, da li bi Hrist, da je danas ovde,}utao pred ovim tragedijama?

Svet je danas prepun nasilja, krvopro-li}a, terora, oru`ja, ubijanja, bola i vapaja,on izmi~e od Hristovih na~ela milosti iuùrbano ide unazad. U ovom nemilo-srdnom svetu otu|enom od Hristovogblagorodnog u~enja, sve verske vo|e imislioci, vernici u Jednog Boga, i oni kojipo{tuju ljudsko bi}e, imaju obavezu da sasvetske pozornice uklone mrlje krvoproli-}a, rata i nepravdi, i da se sami zaloè naputu stvaranja sveta ispunjenog milo{}u,dobrotom i ne`no{}u. Sveta u kome ljudiìve zajedno u miru i slozi, i saose}aju sapatnjama i potrebama njihovih sunarod-nika, i da na isto obaveù politi~are koji~oveka posmatraju kao poslu{nika njiho-vih ambicioznih naredbi i konzumenta uvrtlogu globalne potro{nje.

Islamska Republika Iran koja je i samabila `rtva neèljenih ratova, nasilja i ubija-nja, i danas je predmet pretnji i optu`bizbog poziva na pravo, pravdu i pa`njuprema ~oveku i njegovom Stvoritelju. Iranse smatra sledbenikom puta koji je pre{aoIsus Hrist i ostali plemeniti Boìji poslani-ci. On je uveren da su dijalog i razgovorjedini na~in da se iza|e iz krize u kojoj senalazi savremeni ~ovek, i u tom pravcu jeorganizovao nekoliko ciklusa dijaloga sarazli~itim hri{}anskim crkvama.

Nadam se da blagoslovljeni dan Hri-stovog ro|enja u teku}oj godini ozna~ipo~etak ostvarivanja uzvi{enih ciljevaovog velikana.

Mahmud Mohammadi Araki

Vol. 14 • No 46 • JESEN 2005. 5

Boì}na ~estitka predsednikaOrganizacije za kulturu i islamske veze

A kada an|eli reko{e: „O Marija, Bog ti javlja radosnu vest,od Njega Re~: ime }e mu biti Hrist, Isus, sin Marijin, bi}e vi|eni na ovom i na onom svetu i jedan od Bogu bliskih“. (Kur’an, III:45)

Ideja dolaska obe}anog Spasitelja (farad`) jeu~enje koje je tokom ~itave istorije bilo zajed-ni~ko za sve religije i njihovim pripadnicimaulivalo snagu da se suo~e sa raznim te{ko}a-ma. Ho}e li se i kada ova ideja realizovati?Religiozni ljudi nepokolebljivo veruju u izve-snost dolaska obe}anog spasitelja koji svoje ar-gumente crpi iz religijskog u~enja, a pojavaodre|enih znakova i nagove{taja tog doga|ajasamo u~vr{}uje njihovo ube|enje. Jedan od tihznakova koji se pojavio u na{e vreme staviv{iideju faradà u centar pa`nje, jeste fenomenglobalizacije. Bez obzira na mnoga tuma~enjapojma globalizacija i razli~ite procese povezanesa njom koji su suprotstavljeni pojmu mesija-nizma, ovaj autor smatra da je globalizacija fe-nomen koji }e stvoriti uslove za verovanje uideju faradà.

Globalizacija je fenomen koji je u ne-koliko proteklih decenija, pored uticaja uekonomiji, politici, dru{tvenim i kultur-nim sferama uspeo da privu~e i pa`njunau~nih krugova. Ona je na taj na~in po-stala i sredi{nja tema mislilaca i istraìva~au religijskoj sferi. Kada je re~ o islamu,ideal globalne islamske vlasti, koja }e bitiuspostavljena dolaskom obe}anog spasi-telja (Mahdi), najvi{e podse}a na fenomenglobalizacije. Odatle je rasprava o mesija-nizmu (mahdavijat) neodvojiva od raspra-ve o globalizaciji gde se ispituju sli~nosti irazlike izme|u ova dva koncepta.

[ta je globalizacija i kako je objasniti? Iposle tri decenije {irokih i ekstenzivnih is-traìvanja, teoreti~arima i dalje izmi~e od-govor na ovo pitanje i jo{ uvek ne postojikonsenzus o njenoj definiciji. U protekle

dve decenije ona je postala fokus pa`nje iinteresovanja svetske javnosti i u vezi sanjom se pojavio {irok spektar najrazli~iti-jih gledi{ta. Izneta su i mnoga mi{ljenja okorenima globalizacije. Ono {to nas ovdezanima jeste da ispitamo samu priroduovog fenomena koji se moè posmatratisa razli~itih aspekata – ekonomskog, dru-{tvenog, politi~kog i teorijskog. Fenomenglobalizacije se obi~no prou~ava iz per-spektive prirode globalizacije kao proce-sa, iz perspektive projekta i kao fenomen.Jan [ult pominje {est definicija globaliza-cije koje preovla|uju me|u nau~nicima;to su: internacionalizacija, liberalizacija,ekspanzionizam, vesternizacija odnosnoamerikanizacija i uklanjanje granica, od-nosno ekstrateritorijalni ekspanzionizam([ult, 2003: 7-8). Gledano iz druge vizure,neki su stavili akcenat na kariku koja po-vezuje globalizaciju sa pojmovima kao {tosu modernizam i postmodernizam. (Ne{,2001:71-114; [ult, 2003: 19-821). Tu su i onikoji fenomen globalizacije posmatraju sastanovi{ta diskursa (Tajek, 2002: 206; Fair-kluh, 2001). Prema ovom mi{ljenju, globa-lizacija se, zbog svoje unutra{nje struktu-re koja je rezultat na~ina me|usobnoguticanja izme|u postoje}ih i suprotsta-vljenih diskursa, razgranala na vi{e ode-ljaka. U praksi, umesto jednog tipa globa-lizacije mi smo suo~eni sa nekoliko glo-balnih ideologija. (Berger i Hantington,2002: Rupert, 2002).

Na prvi pogled se ~ini da se globaliza-cija ne posmatra kao jedinstven fenomen.Ipak, ~ini se da su sve postoje}e definicije

KULTURA I DRU[TVO6

KULTURA I DRU[TVO

Globalizacija i njeni potencijaliza razumevanje ideje farad`-aGholamreza Behruzlak

obuhva}ene zajedni~kom crtompod nazivom „globalno selo“ ko-ji je nastalo kao rezultat neslu}e-nog tehnolo{kog skoka u oblastijavnih komunikacija.

Jedan od produkata globali-zacija je demistifikacija univer-zuma, koja je kao ideja ugra|enau temelje humanisti~kog na~inarazmi{ljanja. Postepenim ukla-njanjem pojma boànstva iz razli-~itih sfera ìvota, zapadni huma-nizam je ~oveka doveo na mestoBoga. Dirkajm kaè: „Postepenosu se politika, ekonomija i naukaogradile od religije, tako {to supovukle crtu izme|u sfera kojimse bave i religijske... U pro{losti,Bog je bio prisutan u svim ljud-skim odnosima, ali se tokom vre-mena Njegova uloga postepenosmanjivala da bi svet ostavio ~o-veku i njegovim aktivnostima.âk i da èli da bude dominan-tan, njegova dominacija je uda-ljena i iznad...“ (Dirkhajm, 1964).

Humanisti~ki razlaz sa crkvom svojsu{tinski izraz na{ao je u delu Ni~ea, pokome smrt Boga predstavlja krajnji ishodzapadnog antropocentrizma. ôvek je,prema tom mi{ljenju, prevazi{ao sve iz-mi{ljene predstave i u potpunosti demi-stifikovao pojmove religije.

Globalizacija, modernizam,postmodernizam i religija

Globalizacija je po mi{ljenju mnogihmislilaca na Zapadu povezana sa moder-nizmom, ona se temelji na principimamodernizma i doprinela je sveobuhvatni-jem ostvarenju modernisti~kih ideala.Najekstremnije stavove me|u savreme-nim teoreti~arima globalizacije zastupaFukujama koji iznosi ideju o kraju istorije,i po kome kulturni model ameri~ke de-

mokratije nastao u Americi 50-ih i 60-ihgodina pro{log veka predstavlja idealanoblik koji treba da prihvate i drugi. Istuideju, sa ne{to manje prozelitizma, zastu-pa i Hantington. Sna`nu vezu izme|umodernizma i globalizacije uo~ava i An-toni Gidens. On smatra da je globalizacijaizdanak modernizma i da je zapravo nje-govo usavr{avanje i nastavak.

Druga struja mislilaca globalizacijupovezuje sa postmodernizmom. Jedan odnjenih promotera, Harvi, uspostavlja ve-zu izme|u globalizacije, postmodernizmai post-fordovske ekonomije. To stanje jeprirodni razvoj i sporedni proizvod no-vog stadijuma kapitalisti~ke proizvodnemetode koja se temelji ne na proizvede-nim dobrima, ve} na rapidnoj potro{njitrgova~kih proizvoda i usluga.

Vol. 14 • No 46 • JESEN 2005. 7

Farhian Farane, @ivot jabuke

Sa tre}eg stanovi{ta, globalizacija jepovezana sa religijskom perspektivom.Pojava pojma globalizacije podstakla jesledbenike razli~itih vera da univerzal-nost verskih u~enja tuma~e kao sinonimove nove ideje. Po njihovom mi{ljenju,istinska globalizacija je religijska globali-zacija.

Islamski konceptIdeja faradà koja govori o dolasku

obe}anog spasitelja je jedno on najzna~aj-nijih Boànskih obe}anja koje je doneoislam. Predanje kaè da je Uzvi{eni Bogobe}ao da }e, ~ak i ako svetu preostanesamo jedan dan, on taj dan produìti toli-ko da omogu}i dolazak spasitelja (Mah-di). Ovo je verovanje koje dele sve religi-je, a shvatanja o obe}anom spasitelju mo-gu se podeliti u slede}e kategorije.

U pogledu naravi:1) Li~ni spasitelj

a. Boànske su{tine (kao Hrist uhri{}anstvu)

b. îsto ljudske su{tine (Sao{ijantu zoroastrijanizmu)

2) Op{ti spasitelj (kao ideal univerzal-nog svetskog mira u daoizmu ikonfu~ijanizmu)

Prema funkciji:a. individualno spasenjeb. kolektivno spasenje

Kolektivni spasitelj se moè dalje po-deliti u slede}e kategorije:

1) Prema dru{tvenoj funkciji:a. ~isto dru{tveni spasitelj (neka

indijska i afri~ka plemena);b. dru{tveni i duhovni spasitelj

(kao u islamu);c. ~isto duhovni spasitelj (mahaja-

na budizam)

2) U pogledu obima misije:a. spasitelj odre|enog naroda (ju-

daizam)b. univerzalni spasitelj (islam, hin-

duizam, budizam, zoroastriani-zam)

3) U pogledu cilja:a. okrenut unazad:

I utopijski (Platon)II veruje u neboIII zastareli (obe}ani ideal Kon-

fu~ija)b. okrenut napred:

I eshatolo{ki (Mahdi, kao in-dividualac, a ne tip)

II pripada posebnom kriti~-nom momentu (Mahdi kaotip, kao reformator u sunit-skom islamu; ili spasitelj uzoroastrijanizmu)

4) U pogledu kosmologije:a. sa kosmolo{kim implikacijama

(spasitelj u islamu i hinduizmu~iji dolazak najavljuje kraj sve-ta)

b. bez kosmolo{kih implikacija.

Religijska priroda dolaskaPosebnost islamske ideje o dolasku

spasitelja je u njenom Boànskom aspek-tu. Za razliku od modernih futuristi~kihperspektiva ~ije shvatanje budu}nosti po-lazi od moderne ideje progresa i gledi{tao dominaciji savremenog sekularnog ~o-veka, u islamu se na budu}nost gleda kaona harmoniju izme|u ljudskog i Boìjeg.Takva budu}nost pripada dominaciji Bo-ga. ôvek koji ìvi u epohi faradà je upotpunoj harmoniji sa Boànskim delo-vanjem. Dolazak ove epohe desi}e se naBoìju zapovest. Islam }e postati univer-zalna religija, a ljudi }e radosno primitiislamsku objavu. Osnovni princip u sa-

KULTURA I DRU[TVO8

gledavanju ovog vremena je Boìji suve-renitet.

Duhovna i moralna orijentacijaere dolaska

Za razliku od aktuelnog modernog za-padnog shvatanja po kome je vrlina li~nastvar pojedinca, idealno dru{tvo u epohidolaska spasitelja bi}e utemeljeno na mo-ralnom dobru. Traganje za slobodom du-go je bila glavna preokupacija modernog~oveka. Na ideji slobode temelje se i sa-vremene politi~ke teorije o prirodi mo-dernog dru{tva i ~oveka. Prema shvata-nju hri{}anskih i islamskih mislilaca kraj-nji cilj dru{tva je pripremanje uslova zaimplementaciju moralnih vrlina i spase-nje, dok je moderni ~ovek u post-makija-

velisti~koj epohi bio opsednut traganjemza slobodom koja je na{la svoj odraz u in-dividualnim i kolektivnim konotacijamau modernim liberalnim i socijalnim teori-jama. Islamsko gledi{te, s druge strane,zastupa stav da je cilj politike i ìvota uzajednici da stvori uslove za ljudsko spa-senje. Poznata Poslanikova izreka u kojojon zemaljski ìvot upore|uje sa njivomna kojoj se sadi danas, a plodovi ubirajuna drugom svetu, nadahnjivala je svadru{tvena i politi~ka gledi{ta u islamu.Zato je politika, za muslimanske mislioce,sinonim za op{te pobolj{anje svih sferaljudskog ìvota.

Jedan od principa islamske misli, ~ijiodjek je prisutan i u ideji o dolasku spasi-telja, jeste klju~na uloga koju imaju ra-

zum i racionalisti~ko u~enje. Ujednom hadisu imama Sadika(a.s.) o znanju se kaè: „Znanjeje sastavljeno od 27 slova; ono{to su do sada doneli poslanicisamo su dva od tih slova, i ljudine poseduju znanje osim ta dvaslova. Kada se pojavi na{ Mahdi,on }e obelodaniti ostalih 25 slo-va, i on }e ih ra{iriti me|u ljudi-ma „. (Mad`lisi, 1411. h, vol. 52,326).

Za razliku od savremene mo-derne nauke, koja se temelji nanezavisnoj racionalnosti iz kojeje, po re~ima Vebera, u korist in-strumentalne racionalnosti izba-~ena ‘rasu|iva~ka racionalnost’,racionalnost i duhovnost u isla-mu nisu odvojene kategorije, i toje ono {to ~ini su{tinu islamskeideje o dolasku spasitelja. Na toukazuje i po~etni hadis u zbircial-Kafi u kome se Bog zaklinje ra-zumom. U drugoj predaji se pre-nose re~i imama Bakira da }eimam Mahdi, kada se pojavi, po-Gezel Zohra, bez naslova

9Vol. 14 • No 46 • JESEN 2005.

loìti svoje ruke na glave ljudi i pove}atinjihovu razboritost. (Mad`lisi, ibid,: 336).

Univerzalnost je druga dimenzija ide-je dolaska spasitelja u islamu. Po svomuniverzalnom usmerenju i uklju~ivanjucelog ljudskog roda on se razlikuje odmesijanskih religija poput judaizma pokojoj je obe}ani spasitelj pripadnik poseb-ne rase ili grupe. Svoju veru Bog je dode-lio svim ljudima i sve ih pozvao u jedin-stvenu religiju. U Njegovim o~ima posto-ji samo jedna vera, a ta vera je islam. Do-lazak spasitelja }e obuhvatiti celo ~ove-~anstvo. Prihvatanjem univerzalne religi-je u vreme dolaska spasitelja bi}e uklonje-na nepravda a zavladati mir i mudrost.

Ideja dolaska spasitelja moè se raz-matrati i sa aspekta filozofije istorije. Po-stoje dva op{ta pogleda na kona~ni ishodi sudbinu ~ove~anstva i sveta: prvi je onajkoji karakteri{e pesimizam, a drugi onajkoji ljudskom rodu predvi|a sjajnu bu-du}nost. Izu~avanje budu}nosti zna~ajnoje i u smislu na~ina istorijskog kretanja.Takvi pogledi na istoriju se baziraju na li-nearnoj perspektivi. Po drugima, kretanje

istorije je cikli~no. Za razliku od gledi{takoja su postojala u nekim indijskim ver-skim sistemima pre pojave monoteisti~-kih „avramovskih“ religija, koje su zastu-pale cikli~no kretanje istorije, u avramov-skim religijama kretanje istorije je linear-no. Istorija se posmatra kao kona~na sud-bina koja }e se ostvariti dolaskom spasite-lja. To }e biti zlatno doba religije.

U islamu, u skladu sa Boànskim obe-}anjem, blagoslovljena sudbina o~ekujepravedne, obespravljene i blage. Boàn-ska tradicija govori o pobedi istine nad la-ì i kona~nom ostvarenju islamskih idea-la. Proces istorijske promene, uklju~uju}i ifenomen globalizacije, tako|e treba po-smatrati u okviru istog ovog istorijskogdinamizma i razvoja. Ljudski ìvot je naj-pre oformljen u granicama plemenskogsistema vrednosti, i vremenom se integri-sao u ve}e zajednice. Iz aspekta islamskefilozofije istorije, kraj istorije }e do}i saostvarenjem jedinstvene islamske zajed-nice. Prema âsnom Kur’anu, Jedan Bogima jednu zajednicu (umma) a njeni pri-padnici, uprkos svojim spolja{njim razli-

KULTURA I DRU[TVO10

Akiki Bah{aje{i, Bismila

~itostima, pozvani su da se udruè u stva-ranju jedinstvene Boànske zajednice.

Istorijske promene moraju se posma-trati u granicama njihove sopstvene logi-ke i u svetlu uloge u ostvarenju Boàn-skog obe}anja. I globalizacija i kretanjeove vrste moraju se razumeti u svetlu ta-kve logike.

Globalizacija i dublje shvatanje ideje odolasku spasitelja

Moè li fenomen globalizacije bacitivi{e svetla i na islamsku ideju o obe}a-nom spasitelju? Za odgovor na ovo pita-nje jo{ jednom se moramo vratiti karakte-ristikama globalizacije. Mada je ranije re-~eno da postoje mnoga shvatanja o feno-menu globalizacije, ipak je mogu}e pro-na}i zajedni~ki imenitelj koji ih sve obje-dinjuje. On }e nam pomo}i da bolje sagle-damo idealno dru{tvo u islamu i idejuobe}anog spasitelja.

Glavne karakteristike ere globalizacijeStvaranje jedinstva me|u ljudima i

ustanovljenje globalne zajednice. Jednaod osnovnih odlika globalizacije, u jed-nom ili drugom zna~enju, jeste to {to onaobuhvata i saìma razli~ite aspekte ljud-skog ìvota. Ona je ublaìla razlike uslo-vljene prostornim i vremenskim razdalji-nama {to je dovelo da stanja da ljudi ìveu manje vi{e sli~nim uslovima. U dru{tve-nom i kulturnom kontekstu, ukusi, nor-me i kulture nikad nisu bili u ve}em sa-glasju. Globalizacija prisiljava ljude dabudu homogenizovani. Ako je svet u pro-{losti bio podeljen na razli~ite oblasti ikulture, on to danas sigurno nije vi{e,granice me|u narodima i ljudima se po-stepeno ukidaju, a ljudi su vi{e nego ikadme|usobno povezani.

Intelektualni razvoj i rast ljudske sve-sti u eri globalizacije. Lak pristup podaci-ma i informacijama je jedna od klju~nih

odlika epohe globalizacije. To ovu epohu~ini sasvim posebnom u odnosu na ostalarazdoblja ljudske istorije. U pro{losti jerast znanja bio sputan nesta{icom i malo-brojno{}u tehni~ke opreme, a razvoj ko-munikacionih tehnologija u dana{nje vre-me, {to je olak{alo uspon ere globalizaci-je, stvorio je pogodno tle za razvoj nauka.

Potreba ljudi za novim sadràjima izna~enjima u eri globalizacije. Globaliza-cija je postoje}e kulture i civilizacije suo~i-la sa novim vrstama izazova i ozbiljno uz-drmala ljudske kulture. Ljudi u eri globa-lizacije tragaju za novim zna~enjima ili, unajmanju ruku, svesnije gledaju na insti-tucionalozovana i oko{tala zna~enja svo-jih ranijih ìvota. Konkretno, oni su, suo-~eni licem u lice sa drugim kulturama i ci-vilizacijama, podstaknuti na samoispiti-vanje.

Globalizacija i perspektiva za dolazakspasitelja. Nema sumnje da sagledavanjefenomena globalizacije moè biti od po-mo}i kada èlimo da izvu~emo dublja islojevita zna~enja islamske ideje o dola-sku obe}anog spasitelja. Ipak, ne sme sezaboraviti da se ona u bitnom razlikuje odislamskog koncepta o pojavi o~ekivanogmesije. Me|utim, uprkos ovim razlikama,a posebno gledi{tima po kojima je globa-lizacija sinonim za vesternizaciju i ameri-kanizaciju, kao i postmodernim tuma~e-njima ovog fenomena, ipak je mogu}este}i uvid u ideju faradà uz kori{}enje sa-da{njeg stanja fenomena globalizacije.Neki aspekti ovog fenomena koji moguposluìti kao sredstvo za dodatno osve-tljavanje ideje faradà su:

Bolje shvatanje univerzalnog aspektaislamskog faradà. Danas je postalo mno-go lak{e predo~iti mogu}nost ostvarenjauniverzalne ideje dolaska spasitelja u isla-mu. Ranije je ta ideja, zbog velike prostor-no-vremenske udaljenosti izgledala nere-alna i neverovatna. U dana{nje vreme, za-

Vol. 14 • No 46 • JESEN 2005. 11

hvaljuju}i visoko razvijenoj tehnologijilak{e je predo~iti mogu}nost direktne irasprostranjene komunikacije koja nadi-lazi granice na{e planete.

Neadekvatnost ljudskog u~enja i po-treba za novim smislom. Svedoci smo daje u dana{nje vreme zapadni moderni-zam u uzmaku. Dovoljan dokaz za neodr-ìvost temelja modernizma je totalna ibespo{tedna postmodernisti~ka kritikaprincipa modernizma. S druge strane,moderan ~ovek u stvarnom ìvotu gubismisao svog postojanja koji je bio zasno-van na modernim temeljima i traì novazna~enja ìvota. U tom pogledu religijeimaju veliki potencijal. Moè se re}i da jeglobalizacija, time {to je iznela na videloteorijske i prakti~ne nedostatke moderni-zma i drugih {kola mi{ljenja, donela jo{hitniju potrebu za Boànskom uputom.To je i ideji dolaska spasitelja ~ove~anstvadalo bolju perspektivu i savremeni ~ovekose}a ve}u potrebu za njim.

Sveobuhvatna i univerzalna dimenzi-ja religije u eri globalizacije. Globalizacijaje nazvana i kao era povratka religija.Dòrd` Vigl smatra da smo danas svedo-ci osnivanja {irokog pokreta religijskogbu|enja koji ima za cilj „desekularizacijusveta“ (Heinz, 2002:19). Dvadeseti vek semoè posmatrati kao poslednji moderni,sekularni vek. Sasvim je mogu}e da }e 21.vek, bar sa stanovi{ta racionalizma i epo-he prosve}enosti, biti vi|en kao simbolpost-sekularnog sveta (Beri, 1993).

Savremeno religijsko uverenje podig-nuto je na ru{evinama sekularnog nacio-nalizma tre}eg sveta, materijalisti~kog ka-pitalizma i evropskog komunizma. (He-inz, 2001:64)

Moè se re}i da je glavni aspekt religij-skog oìvljavanja u dana{njem svetu usnazi vere da ponudi nova zna~enja i po-tencijalu da iznese nove teorije. Zahvalju-ju}i svom univerzalnom u~enju, religije

imaju potencijal da iznesu svoje postav-ke, {to njihovu ulogu u areni globalizacije~ini zna~ajnom i mo}nom.

âk i ako danas odbacimo zapadnuverziju globalizacije, kao instrument na-metanja zapadne kulture i vrednosti lju-dima druk~ijeg usmerenja, putem visokorazvijenih sredstava komunikacije kao {tosu sateliti i internet, neki aspekti ovog fe-nomena ni{ta manje mogu biti od koristiu sagledavanju islamske ideje faradà. Kaoi mnogi egzaktni nau~ni podaci sadràniu svetim spisima, kao u slu~aju kompliko-vanog i harmoni~no ure|enog svemira o~ijim naznakama se govori u âsnomKur’anu, sa svojim predskazanjima oepohi dolaska starim preko 1400 godina,{to neobja{njivo podse}a na ekspanzijumodernih tehnologija za komunikaciju,tako se i islamska predaja moè posma-trati kao nova potvrda istinitosti ovih ve-rovanja. Ta ~injenica u~vr{}uje verovanjeu dolazak i podsti~e nas da jedni drugepodse}amo na istinitost Boànskog obe-}anja.

preveoM. Dumi}

Izvori:– Schulte, Ian, A Close Look at the Phenomeon of

Globalization, Tehran, Agah, 1997.– Ameli, Sa’eed Reza, „Globalizations: The Wester-

nization and Islamization of The World“, Tehran,The World Association for the Proximity of Isla-mic Sects, 2003.

– Tajjek, Mohammad Reza, „Globalizations andIdentity“, International and Political Strategies,2002.

– Heinz, Jeff, Religion, Globalization and PoliticalCulture in the Third World, Tehran, Center forStrategic Studies, 2002.

– Majlisi, Mohammad Baqir, Bihar al-Anwar, Beirut,1411. a.h.

– Giddens, Anthony, Runaway World: How Globa-lization is Shaping Our Lives, New York: Routled-ge, 2000.

– Sadr, Sayyid Mohammad Baqir, Social Traditionsand the Philosophy of History in the School of theQur’an, Tehran, 1990.

KULTURA I DRU[TVO12

Gaumatina kratkotrajna uzurpacijaprestola otkriva veliki uticaj kastemaga na ukupni ìvot onda{nje Persije,bez obzira na to {to je uzurpator bio brzolikvidiran.

Da li je mogu}e ovaj poku{aj povezatisa {irenjem zaratustrijanske religije, kojaje uzdrmala oko{tale i tradicionalnestrukture i ugrozila mage i sve{teni~kukastu? Ili je, mo`da, neuspelo preotima-nje vlasti imalo za posledicu {irenje ovevere, {to je, od tada, bilo zvani~no i sa naj-vi{eg mesta podsticano?

Ova pitanja bi mogla da budu pred-met posebnog istorijskog prou~avanja ilistudija istorije religije. Istorijska je ~injeni-ca da upravo u tim godinama zaratustri-janstvo postaje dominantna religija. Onase {iri, u~vr{}uje svoj uticaj i sti~e brojnesledbenike, ~ak i van Persije. S druge stra-ne, direktan uticaj sve{tenstva i maga napolitiku bio je, izgleda, umanjen.

Zaratustrijanstvo je, tada, postalo zva-ni~na religija ahemenidske dinastije i naj-zna~ajnija religija u persijskom dru{tvu.Njegov uticaj u drugim delovima imperi-je bio je razli~it, ali je to, bez sumnje, bilaprva religija koja se nije vezivala za odre-djeni region ili etni~ku, odnosno plemen-sku grupu, ve} je imala {ire pretenzije.Ne{to malo kasnije se javlja budizam, sasvojom sna`nom porukom. Ostaje i ~inje-nica da zaratustrijanstvo nikada nije pro-gla{eno za dràvnu religiju Ahemenidskeimperije, ve} je do njenih poslednjih da-

na zadràna politika verske tolerancije iuvaàvanja drugih bogova i vera, politikakoju su uspe{no promovisali Kir Veliki injegovi naslednici. Zaratustrijanstvo jecvetalo i tokom kasnijih persijskih dràva(Partija, Sasanidsko carstvo), sve do dola-ska islama sredinom 7. veka.

Nema podataka da li su Kir i Kambisbili sledbenici Zaratu{trinog u~enja, ali jesigurno da ova religija dobija nove di-menzije i zna~aj uz podr{ku Darija. Na re-ljefima u njegovoj palati u Suzi zapisanoje: „Veliki bog je Ahura Mazda, koji jestvorio zemlju, koji je stvorio daleka ne-besa, koji je stvorio ~oveka, koji je stvoriosre}u za ~oveka, koji je Darija u~inio kra-ljem, jednim kraljem za mnoge, jednimgospodarom za mnoge… Ahura Mazda,najve}i od svih bogova… predao mi jeovu kraljevinu, veliku, koja ima dobre ko-nje, koja ima dobre ljude. Voljom AhuraMazde, moj otac Histasp i moj deda Arsa-me{ bili su obojica ìvi kada me je AhuraMazda u~inio kraljem u ovoj zemlji. Ahu-ra Mazda je u~inio to po svojoj èlji… Javerujem u Ahura Mazdu… Sve {to samu~inio, u~inio sam milo{}u Ahura Ma-zde“.

Za svog ìvota, Zaratu{tra (zapadnaverzija njegovog imena je Zoroaster) bioje zna~ajna i kontroverzna li~nost. Snaganjegovog u~enja traje do danas, jer i sadapostoje velike zajednice vernika kojiupra`njavaju ovu religiju (Iran, Indija,Avganistan i druge zemlje), a uticaj zara-

Vol. 14 • No 46 • JESEN 2005. 13

KULTURA I DRU[TVO

Tako je govorio Zaratu{tra*Oliver Poteìca

* (Odlomak iz knjige Olivera Poteìce „Drevna Persija“, „Filip Vi{nji}“, Beograd, 2005)

tustrijanstva, njegove teologije i kosmolo-gije, moè se jasno videti u hri{}anstvu,judaizmu, islamu (posebno u nekim u~e-njima), hinduizmu, budizmu, a ~ak i ustaroj gr~koj i rimskoj religiji.

Zaratu{tra nije bio omiljen od svih to-kom svog ìvota, a posebno zbog toga {toje svoje propovedi usmeravao protiv po-stoje}ih verskih struktura i prakse. Vero-vao je u jednog boga, Ahura Mazdu (uzna~enju Mudri Gospod), koji je pre sve-ga bio zainteresovan, kao Bog Dobra, dase ljudi moralno i mudro pona{aju i da ~i-ne dobra dela.

Ideje proroka Zaratu{tre su bile revo-lucionarne, jer su tada{nji Persijanci bili„sirovi“ politeisti. Verovali su da postojebogovi prirode (Sunce, Mesec, Vetar, Va-tra i drugi) i zli demoni (duhovi). Ova vr-sta arhai~nog politeizma (u kojem bogovijo{ nisu antropomorfni – nemaju lik ljudi)bila je karakteristi~na za indoevropske

doseljenike. Stara vera je evoluirala i me-njala se, verovatno i usled dodira sa dru-gim narodima i religijama, zate~enim nairanskoj visoravni. Zaratu{tra je, u takvimuslovima, verovatno reformisao staru ve-ru, daju}i joj nove dimenzije i karakter,odredjuju}i i druga~ije pravce njenog bu-du}eg razvoja.

U Svetoj knjizi Avesta se navodi da jeduh Dobre misli naredio Proroku da po~-ne da propoveda protiv krvavih `rtvova-nja prisutnih u tradicionalnim obredima,kao i da zagovara davanje pomo}i siro-ma{nim (socijalna osnova i koncept po-mo}i siroma{nima su uo~ljivi u svim reli-gijama), {to je bilo zna~ajno u uslovimasurovog raslojavanja plemenskih zajedni-ca, u kojima je ranije postojala, u osnovi,dru{tvena jednakost. Postepeno, prorokje shvatio da je Duha poslao najvi{i bog,Ahura Mazda.

Jedno od najvaìjih boànstava iz pre-

KULTURA I DRU[TVO14

Zlatna Kserksova posuda. Na ivici je ispisan tekst „Kserks, vladar“ na staropersijskom, ilamitskom i novovavilonskom.

zaratustrijanskog perioda, bio je bog Mi-tra, koji je ostao zna~ajan i onda kada jezaratustrijanstvo potpuno prevladalo.[tavi{e, u periodu posle propasti starepersijske dràve, mitraizam je doìveonajve}e {irenje. Mitra, arijevski bog sve-tlosti, positove}ivan sa Suncem, bio je za-{titnik domova i pa{njaka. Imao je izuzet-nu ulogu da nadgleda ljude, kako bi vi-deo da li se oni drè svojih zakletvi. Mitraje sve video i sve je znao. Na primer, akoje neko bio prevaren ili oplja~akan, moliose Mitri, koji bi ka`njavao prestupnike sa,recimo, gubom (leprom).

Mitraizam se pro{irio, tri veka kasnije,pored Bliskog i Srednjeg istoka, po skoro~itavoj Evropi. Sna`no prisutan u svimdelovima Rimske imperije, posebno je biopopularan me|u vojnicima – mitraizamje isticao tradicionalne ahemenidske (ari-jevske) vrednosti, kao {to su hrabrost, lo-jalnost i pobeda – i me|u trgovcima. Inte-resantno je da ènama nije bilo dozvolje-no da uzmu u~e{}a u mitraisti~kim ritua-lima. Nagla{avanje ve~ite borbe izme|udobra i zla ostalo je njegova su{tina, bezobzira na neke druge karakteristike (obo-àvanje Sunca i astrologija). Ima mi{ljenjakoja ~ak i {pansku koridu povezuju sa mi-traizmom, jer su bik i njegovo `rtvovanje(najva`niji od sedam stepena mitraisti~keinicijacije) karakteristi~ni za ovu religiju.@rtvovanje bika oslikava borbu Mitre sakosmi~kim bikom stvaranja, simbolomdolaska laì i zla.

Mitraisti~ka vera je bila najve}a kon-kurencija hri{}anstvu sve dok hri{}anstvonije postalo zvani~na dràvna religija ustarom Rimu. Tada su hri{}ani, koji upor-no ovu veru progla{avaju za kult, po~elièstoko i surovo da progone Mitrine sled-benike. Hri{}anstvo je, me|utim, preuze-lo mnoge obrede i u~enja iz mitraizma izaratustrijanstva. Primera radi, ro|endanMitre, 25. decembar, veliki praznik u sta-

roj Persiji koji je ozna~avao prolazak zim-ske kratkodnevnice, dan kada svetlost po-novo po~inje da pobe|uje tamu, hri{}anisu po~eli da slave kao Boì}, dan Hristo-vog ro|enja.

Persijanci i Medijci su verovali, kao imnogi drugi narodi, da mogu, prino{e-njem `rtvi, da umilostive bogove i da uti-~u na njihovu podr{ku. @rtve su obi~noprinosili magi, (koji su imali od toga i ma-terijalne koristi, pored dru{tvenog i poli-ti~kog uticaja). êsto se na tim obredimapilo i „sveto pi}e“ haoma, koje je dovodi-lo do ekstaze. Haoma se u indijskim Veda-ma naziva soma.

Suprotno ritualima koje su se tadaupra`njavali, Zaratu{tra je osudio divlja~-ko prino{enje `rtvi, dok je haomu nazvao„otrovnim pi}em“ (re~ je o nekoj vrsti opi-jata ili me{avine sa alkoholom, verovatnood pe~urke „fly agaric“). Moè se zamisli-ti koliko su ga razni sve{tenici i magi mr-zeli zbog toga i koje su mu pretnje upu}i-vali. Predstavnici tradicionalnih kultova,posebno sve{tenici Mitre i Anahite, èsto-ko su se suprostavili zahtevu za socijal-nim reformama, koji se moè na}i u Gata-ma Zaratu{tre. Te{ko su bile prihvatljiveideje o dualizmu dobra i zla i njihovojpersonalizaciji, kao i koncept nagrade zadobre i kazne za zle, jer su uzdrmali te-melje uspostavljenih privilegija i èstokeeksploatacije.

Za Zaratu{tru se govorilo da je bio ~a-robnjak, astrolog, ve{tac, doktor, politi~ar,~ak i mitolo{ka li~nost. Veoma malo sezna o njemu i njegovom ìvotu. Jedna odpretpostavki je da je ro|en u 7. vekup.n.e. (navodno je ìveo od 628. do 551.p.n.e.), u severozapadnoj Mediji, u selja~-koj porodici. Pretpostavka da je ìveo ipropovedao u severoisto~noj Persiji (Bak-triji) utemeljena je na lingvisti~kim ispiti-vanjima njegovih propovedi. Ima i mi{lje-nja da je on poreklom iz Baktrije ili iz Ari-

Vol. 14 • No 46 • JESEN 2005. 15

je. Malo se zna o njegovom izgledu, pore-klu i detaljima iz ìvota, osim da mu jeime bilo Zaratu{tra („onaj koji dolazi sazlatnim kamilama“), da je bio sin Pura{a-spe („onaj koji ima sive konje“) i Dugdo-ve („ona koja muze bele krave“).

Stari Grci su su verovali da je Zaratu-{tra ìveo {est hiljada godina pre filozofaPlatona. Po drugim podacima, tako|e izgr~kih izvora, moglo bi se zaklju~iti da jeìveo u periodu izme|u 1500. i 1000.p.n.e., u vreme arijevskih migracija. Mno-gi savremeni istori~ari, tako|e, na osnovulingvisti~kih ispitivanja, smatraju da jeZaratu{tra, kao tvorac Gata (najstarijegdela Svete knjige Aveste), ìveo u 14. ili 13.veku p.n.e.

U Gatama se, na primer, nigde ne spo-minju ratni~ke dvokolice, po kojima je is-to~ni deo Irana bio poznat posle 1200p.n.e. U Horazmiji (oblast oko Aralskog je-zera), jednoj od oblasti iz kojih je u~enjeZaratu{tre po~elo da se {iri, tvrdi se daistorija te zemlje po~inje 1292. p.n.e. Mno-gi istori~ari smatraju da se u~enje koje jeizloèno u Gatama prenosilo usmenim pu-tem, sve dok nije bilo zapisano sredinomprvog milenijuma pre nove ere, u ~emu sumagi, mo`da, imali posebnu ulogu. Mo-gu}e je i da je ranije bilo zapisivano, ali nanepostojanim materijalima (palmino li-{}e). Kona~no, u u~enju Zaratu{tre koristese posebne re~i za opisivanje demona, aone su skoro identi~ne sa re~ima koje se uindijskim Vedama koriste za demone.

Sam Zaratu{tra se nigde ne pominje uprona|enim i sa~uvanim izvorima na kli-nastom pismu iz ahemenidskog perioda.Samo je na jednom pe~atu otkriveno nje-govo porodi~no ime – Spitama. Po tomese pretpostavlja da je poticao iz niè ple-mi}ke porodice sa sela, jer re~ Spitamapredstavlja zapravo po~asnu titulu i zna-~i „najblagotvorniji“. Verovatno je kasnijeta titula postala prezime, odnosno naziv

porodice. Skoro svako iransko pleme, po-sle prihvatanja zaratustrijanstva, imalo jesvoje legende o proroku i njegovom ìvo-tu. Ve}ina plemena je, naravno, tvrdila daje poticao iz „njihovih redova“.

U ranim godinama svog propoveda-nja, Zaratu{tra je ìveo u strahu od pro-gona, {to je opisano u Svetoj Knjizi Avesti(knjizi njegovih u~enja, himni, legendi iteolo{kih uputstava). Izgleda je da je biloi sukoba, posebno sa sve{tenicima Mitre.Bio je prisiljen da beì i nastanio se, vero-vatno, u Baktriji. Tu je uspeo, prvo, dapreobrati ènu lokalnog vladara, a zatim isamog vladara. Za ovaj doga|aj je vezanpoznati ~empres iz Ka{mara (severoisto~-ni Iran), jedan od simbola ove vere.

Vladarska podr{ka je osnaìla Zaratu-{trin uticaj. Tako je ostalo i kasnije kada jeova kraljevina, koja se nalazila oko rekeVah{i, koju su Grci nazivali Oks (dana{njaAmu Darija), ~iji je glavni grad bio Balh (ublizini avganistanskog grada Mazar-e-[a-rif), bila priklju~ena Kirovoj imperiji. Za-ratu{tra je, tada, ako se prihvati pretpo-stavka da je ìveo po~etkom 6. vekap.n.e., ve} bio stariji ~ovek. Imao je poro-dicu, nekoliko sinova i k}erki, navodno jezauzimao visoko mesto u lokalnoj admi-nistraciji.

Tolerantni (prosve}eni) ahemenidskivladari nisu zabranili {irenje u~enja Zara-tu{tre – nisu zabranjivali, isto tako, nidrugim verama, idejama i obi~ajima da se{ire. Takva njihova politika je ubrzo dalaplodove. Prihvatili su zaratustrijanstvokao religiju kraljevske ku}e, stavljen jezvani~ni znak dozvole na u~enje Zaratu-{tre, {to je doprinelo da ono ostane ìvodo danas. Principi ove vere su pomogli daAhemenidska imperija postane makarmalo bolje mesto za ìvot svih naroda ipojedinaca.

Kada je re~ o drugim religijama, kao„Kralj sveta“, Darije je i hteo i morao da

KULTURA I DRU[TVO16

prihvati bogove svih etni~kih grupa, ~imeje bilo garantovano „po{tovanje ljudskihprava“, {to ostaje jedno od najva`nijih pi-tanja za sve univerzalne dràve u istoriji,ako èle stvarno da vladaju. Gr~kog Apo-lona su Persijanci ~esto videli kao drugogAhura Mazdu, kao i neke bogove narodaiz Male Azije. Zabeleèna je i Darijevaverska politika u Jerusalimu. Naime, Kirje dozvolio Jevrejima da obnove Jerusa-limski hram, ali su se tome suprostaviliSamari}ani, uz podr{ku sirijskog satrapa,Vavilonca Tatenaija. Prorok Hagai je zah-tevao da se zapo~ne sa izgradnjom hra-ma, zbog ~ega su Jevreji 517. p.n.e. uputi-li delegaciju u Suzu. Darije je naredio dase pregledaju arhive, posle ~ega je potvr-dio Kirovu odluku. Hram je bio ponovootvoren 1. aprila 515. p.n.e., a Darije je po-kazao po{tovanje jevrejskom bogu kao daje Ahura Mazda. Tolerancija prema dru-gim religijama }e ostati jedna od najzna-~ajnijih karakteristika zaratustrijanstva.

Poreklo religije u staroj Persiji iz drev-ne indoevropske, arijevske religije bilo jejasno vidljivo. Verovalo se da postoje dvegrupe bogova – ahure i deve. Smatra seda su ahure (gospodi) bili bogovi u kojesu verovala plemena koja su po~ela daobradjuju zemlju (nomadska plemena suduè zadràvala stara verovanja), seoskevi{e i srednje klase, kojima je pripadao isam Zaratu{tra.

Me|utim, poruka proroka je bila da jeAhura Mazda (Mudri Gospod) jedini tvo-rac i gospodar sveta, kao i da je verovanjeu deve, zapravo, verovanje u zle sile. Za-ratu{tra je propovedao da je Ahura Ma-zda stvorio „svet, ljude i sve dobre stvariu svetu preko svog svetog duha“, SpentaMainijua, uz pomo} ostalih ({est) duhova,poznatih kao Ame{a Spente. Ali, La` jeporemetila boànski poredak koji su stvo-rili Ame{a Spente. La` je najve}e zlo i ne-prijatelj boga, a kasnije je ona personali-

zovana u Duhu zla, Angra Mainiju. Zara-tu{tra je ~esto menjao ime Duha zla s op-{tim nazivom La`, koriste}i ga za ozna~a-vanje sveukupnog zla.

U nastojanju da za{titi svoj boànskiporedak, Mudri gospod je stvorio na{ ma-terijalni svet (poznat pod imenom „Gei-ti“), tokom sedam razli~ih faza. Prva je bi-la stvaranje neba, u drugoj je stvorenomore, u tre}oj zemlja, zatim biljke, ìvoti-nje (bik) i ljude (mu{karci i ène, Gajomaratan ili Kijomart). U sedmoj fazi sustvoreni vatra i Sunce zajedno. Svaki odsedam Ame{a Spenta {titio je jednu odstvari koje su stvorene u materijalnomsvetu. Spenta Mainiju (odnosno samAhura Mazda) {titio je ljude i svetu vatru.Mudri gospod je stvorio andjele ~uvareza svakog ~oveka. Oni su ostajali uz ljudesve dok su bili u taboru snaga dobra. Samìvotni ciklus u svetu je pokrenut na danprole}ne ravnodnevnice, na Novu godi-

Zaratustrina grobnica, Persepolis

17Vol. 14 • No 46 • JESEN 2005.

nu, koja se u Iranu do danas slavi kao naj-ve}i praznik, Noruz.

Kao „arhitekta“ ove kosmologije, Za-ratu{tra je uveo brojne svetkovine (slave),rituale i festivale na kojima se odavala po-~ast stvaranju i „Velikodu{nim besmrtni-cima“ (Ame{a Spente). Me|u ovim slava-ma, bilo je, tako|e, sedam najva`nijih.One su poznate kao „Gahambare“ („Slaveobaveza“). Poslednja i najzna~ajnija je bi-la Nova godina, Noruz, koja je bila posve-}ena Ahura Mazdi. Zabeleène su prosla-ve koje su odràvane pre skoro tri hiljadegodina.

U zaratustrijanskoj teologiji, Ame{aSpente – Velikodu{ni (Sveti) Besmrtnici –su boànska bi}a koja su{tinski nose mo}Ahura Mazde. Njih tradicionalno ima se-dam – Velikodu{ni (Sveti) Duh, Dobre Mi-sli, Istina, Pravednost, Gospodstvo (Vla-danje, Pona{anje), Zdravlje i @ivot. Poseb-no je zna~ajan prvi, Spenta Mainiju (Veli-kodu{ni, Sveti Duh), koji ima svog „para“,Angra Mainiju (Neprijateljskog, Zlog Du-ha).

Spenta Mainiju oli~ava istinu i dobro,a Angra Mainiju la` i zlo. Samo stvaranje,samo postojanje predstavljaju bojno polje(dijalektika je, vidimo, uvek bila prisutnau filozofiji i religiji starog veka) – taborahura se bori za dobro, a tabor deva zazlo. Angra Mainiju predvodi deve – Zlemisli, La`, Nepravdu, Nered, Bolest iSmrt. Ova borba je stalna, borba izmedjusvetlosti i mraka. Ali, Ahura Mazda je ve}odlu~io da }e, na kraju, istina trijumfova-ti. Stari svet }e, tada, progutati vatra, aistovremeno }e zapo~eti stvaranje novogsveta. Snage laì i zla }e, dakle, neminov-no u budu}nosti izgubiti, ali svi moraju, umedjuvremenu, u~estvovati u ovom ratu.

Su{tina Zaratu{trinog verskog u~enjaje ideja da se odnosi ~oveka sa nemateri-jalnim svetom odre|uju u eti~kim (moral-nim) kategorijama. U~enje je bilo iskaza-

no u jednostavnim, crno-belim pojmovi-ma. U svetu, jasno je, postoje dobro i zlo,a njihov odnos odredjuje sve u univerzu-mu. Na istim principima suprotnosti po-~ivala su i neka druga u~enja u staroj In-diji, Kini, Egiptu, ~ak i u staroj Gr~koj, kaoi neki religijski mitovi i filozofska u~enjajonskih dijalekti~ara.

U me|uvremenu, ljudi u~estvuju u tojneprestanoj i ve~itoj borbi dobra i zla. Po-sebno se nagla{ava ljudski aktivizam imogu}nost izbora. Istinoljubivo{}u, po-maganjem siroma{nima, ~injenjem do-brih dela, moralnim pona{anjem, isprav-nim prino{enjem `rtvi, odràvanjem sve-te vatre – ljudi pomaù snagama dobra unjihovoj borbi protiv zlih sila. Svako ljud-sko bi}e ima slobodu izbora u ovoj borbi isamo snosi posledice svog izbora. Postoji,naime, ìvot na drugom svetu, ìvot poslesmrti. Zaratustrijanstvo je bilo prva velikasvetska religija koja je zagovarala veru uzagrobni ìvot, {to su preuzeli hri{}an-stvo i druge univerzalne religije. Dobriidu u raj (naziva se „Ku}a najbolje svr-he“), dok su zli zatvoreni u paklu (nazivase „Najgore postojanje“), koji je „doba du-ge tame, trule hrane i jauka“.

Zaratu{tra je propovedao i o dolaskusudnjeg dana, {to je, isto tako, preuzelohri{}anstvo. Jedna propoved je govorilakako }e svi ljudi morati, tog dana, da pro-|u kroz te~ni metal, koji }e, za dobre, bitikao toplo mleko, dok }e za zle biti usijanogvo`|e. Druga propoved je govorila kako}e sve ljudske du{e prelaziti uski kamenimost preko duboke provalije pakla. Dobre}e, na kraju vremena, voditi andjeli i sudi-}e im divna, mlada èna (Spenta Mainiju),koja }e ih prevesti u raj. Za zle, ovaj most}e biti uì od ivice noà, a na njemu }e sta-jati ru`na ve{tica, koja }e sve prijatelje laìgurati u duboku provaliju pakla. (Biblijakaè da je „lak{e je kamili da pro|e kroziglene u{i nego bogata{u da u|e u raj“).

KULTURA I DRU[TVO18

Zaratustrijanska predanja govore daje Sveta Knjiga Avesta bila napisana, u pro-rokovo vreme, zlatnim slovima na 12.000ko`nih strana. Navodi se da je to delouni{tio „prokleti Aleksandar“. Ima nekihmi{ljenja, me|utim, da Sveta Knjiga Avestanije postojala u celovitoj pisanoj formi svedo perioda persijske dinastije Sasanida,dakle znatno posle Aleksandra. U sasa-nidskoj dràvi zaratustrijanstvo je bilozvani~na dràvna religija.

Sama Sveta Knjiga Avesta (na osnovukompilacije iz sasanidskog perioda) bila jepodeljena na tri dela. Prvi deo, glavna li-turgija Jasna, za svoju osnovu ima Gate,himne i pesme koje je verovatno napisaosam Zaratu{tra. Jezik ovog dela je izuzet-no star i veoma je blizak jeziku u indij-skim Vedama. Drugi deo, Ja{te, predstavljaseriju himni posve}enih razli~itim ahura-ma (boànstvima). Postoje, na primer, ihimne posve}ene Mitri i Anahiti, {to seuzima za dokaz da Zaratu{tra nije biomonoteista, ali se previdja da su pisaneverovatno posle njegovog vremena. Jezikovog dela je tzv. mlado-avestanski, vero-vatno iz vremena Parta (dva veka posleAhemenida) ili ne{to ranije, iz vremenaSeleukida (naslednika Aleksandra). Tre}ideo je Videvdata (Zakon protiv demona), aodnosi se na ~isto}u, mitove i rituale.Ovaj prozni deo je, takodje, napisan namlado-avestanskom, verovatno krajemvladavine Parta ili ~ak u doba vladavineSasanida, oko 4. veka nove ere.

Sa izuzetkom Gata, ostali delovi Avesteotkrivaju da je prorokovo delo menjano.To potvr|uju i brojni komentari iz 9. vekana pahlavi jeziku, sa navodima iz ranijihmaterijala koji nisu sa~uvani. Danas je,zaista, izuzetno te{ko, ili je skoro nemo-gu}e, rekonstruisati originalno u~enje Za-ratu{tre. Poznat nam je, verovatno, tekmanji deo zaratustrijanske literature.

Rituali ove vere i sve ideje Zaratu{tre

nose pe~at vremena u kojem je on ìveo,razdoblja nestanka plemenskog ure|enjai stvaranja prvih dràva. Nema sumnje,tako|e, da je uticaj na njega imao i seoskiìvot, jer je on stavljao, kao zle ljude, uistu ravan nemarne seljake sa tiranskimkraljevima i nepo{tenim sudijama. Vero-vatno zbog svog porekla, verovao je daljudi treba da budu „ljubazni“ prema ì-votinjama, kao i da je zemljoradnja jednood najplemenitijih zanimanja.

Zaratustrijanski rituali se uvek odnosena posve}enost dobru i na borbu protivsnaga zla. Vatra je imala zna~ajnu ulogu,kao manifestacija istine Ahura Mazde,kao simbol pro~i{}enja, i kao veza sa ne-bom i kao pretnja. Oltar vatre je bio sim-bol ove vere. Zaratustrijance su pogre{nonazivali oboàvaoci vatre – vatra je, za-pravo, bila samo „oru|e“ u njihovoj veri.

Sam Zaratu{tra se borio protiv prakse`rtvovanja ìvotinja, ali je, ubrzo poslenjegove smrti, do{lo do kompromisa sastarim obi~ajima i sve{teni~kom kastom, a`rtvovanja i pijenje haome postali su, isti-na u ograni~enom obliku, sastavni deo or-todoksnog zaratustrijanstva. Kompromisje, verovatno, bio mnogo sloèniji i obu-hvatniji. Predstavljao je priznavanje pro-rokovih verskih reformi od strane tradici-onalnog sve{tenstva, kao i odricanje odradikalizma od strane sledbenika Zaratu-{tre. Kompromisi i sinkretizam se nisumogli spre~avati. U tom kontekstu se mo-gu prona}i i neka obja{njenja za burni pe-riod uzurpacije prestola od strane Gau-mate, kao i za prve godine u~vr{}ivanjavlasti Darija I Velikog.

Stepen ponovnog ja~anja uticaja sve-{tenstva i revizije u~enja Zaratu{tre moguse videti po tome {to je pre-zaratustrijan-ski (arijevski) bog Mitra bio progla{en,po~etkom 4. veka p.n.e., za glavnog save-znika Ahura Mazde u borbi sa snagamazla i mraka, odnosno {to je u nekim mo-

Vol. 14 • No 46 • JESEN 2005. 19

mentima bio po{tovan koliko i sam Mudrigospod. U isto vreme, znatno je oja~aokult stare arijevske boginje Anahite, ~ijesu hramove podizali poslednji ahemenid-ski vladari.

Posle smrti Zaratu{tre, njegovo u~enjeje, bez obzira na brojne otpore, uspelo dase konsoliduje, prilagodi, razvije i pro{iripo celoj Persiji i, u zna~ajnoj meri, {iromimperije, posebno u njenim isto~nim de-lovima. Persijanci i Medijci su postepenounosili, iz sopstvenog verskog nasle|a,po{tovanje brojnih ahura, ali nije bio do-veden u pitanje autoritet samog AhuraMazde, koji je, uglavnom, bio priznat kaovrhovni bog. Te{ko je, ipak, govoriti odre-|enije o religiji ili religijama koje su preo-vla|ivale me|u obi~nim narodom, ljudi-ma koji nisu bili povezani sa dvorom. Ma-gi i drugi sve{tenici su, mo`da, imali dale-ko ve}i uticaj u ovom dru{tevim slojevi-ma nego na ahemenidskom dvoru.

Pred sam kraj stare persijske dràve,Ahura Mazda, koji je u me|uvremenupostao Ormuzd, sve je vi{e bio identifiko-van sa Spenta Mainiju, dok je Angra Mai-niju, koji je sada bio Ahriman, ostao nje-gov antipod. Ahura Mazda je, u tom peri-odu, izgubio ne{to od svoje apsolutne su-premacije. Izgleda da mu je bila potrebnapomo} ostalih ahura, posebno Mitre, po-vezanog sa Suncem i svetlo{}u, predstav-nikom i za{titnikom sveta koji postoji, kaoi Anahite (iransko ime Anauhed), poveza-ne sa vodom i plodno{}u.

Ovakav pravac razvoja zaratustrijan-stva ima, verovatno, svoje razloge u okol-nostima razvoja persijskog dru{tva i nepo-srednim zbivanjima u Ahemenidskoj im-periji. Moglo bi se zaklju~iti da je evoluiraood prorokovog monoteizma (ponovo) kadualizmu, koji je postao ortodoksni verskistav pred kraj stare persijske dràve. Nemadovoljno podataka da bi se ovaj zaklju~akpotvrdio, jer su za ovu veru jo{ uvek veza-

ne mnogo nepoznanice, iako je ona i danasìva. Ako je ta~an, do toga je do{lo usledobnavljanja verskog i politi~kog uticaja sta-rih sve{teni~kih struktura, kao i vra}anjaverskom tradicionalizmu bez formalnognapu{tanja reformi koje je sproveo Zaratu-{tra. Kada je re~ o magima, njihova uloga urazvoju zaratustrijanske teologije nije pot-puno jasna, ali je sigurno bila istaknuta.Oni su skoro uvek bili povezani sa zaratu-strijanstvom i persijskim tradicijama, madase ne moè re}i da je zaratustrijanstvo bilouvek povezivano sa magima.

Da li su ahemenidski kraljevi bili zara-tustrijanci? Odgovor na ovo pitanje mo-gao bi da bude potvrdan. Ali, zaratustri-janstvo koje su oni upra`njavali bilo je,mogu}e je, razli~ito od originalnog proro-kovog u~enja. Zna se da je Darije bio prviKralj kraljeva koji je u potpunosti prihva-tio ovu veru. Verovao je isklju~ivo u Ahu-ra Mazdu. Sna`no je govorio protiv laì,osu|ivao je svaku nepravdu, u tonu kojije bio istovetan sa propovedima Zaratu-{tre, ~ak uskla|enim sa zaratustrijanskomteologijom. Arheolo{ka iskopavanja po-kazuju da su religiozni obredi na dvorubili u skladu sa zaratustrijanskim u~enji-ma. Obred sa pijenjem haome se upra-`njavao u Persepolisu, ali nema tragova`rtvovanja ìvotinja. Vatra je imala velikizna~aj za ahemenidske kraljeve.

Van svoje neposredne postojbine, Da-rije je iskazivao po{tovanje Ahura Mazdi,ali je, u ahemenidskoj tradiciji, iskazivaopo{tovanje i svim drugim bogovima, oba-vljaju}i i obrede u njihovim hramovima.Me|utim, neki kasniji kraljevi su traìlipomo} od Mitre i Anahite isto onoliko ko-liko i od Ahura Mazde. Ne moè se isklju-~iti ni mogu}nost da su u okviru sameahemenidske dinastije po{tovani razli~itioblici zaratustrijanskih u~enja.

Pomenimo i zurvanizam – verski po-kret nastao u okviru zaratustrijanstva.

KULTURA I DRU[TVO20

u ime boga, milostivog, samilosnog from nur 46 -1-19.pdf · ogled globalizacija i njeni potencijali...

Documents